Šećerna bolest i njeno lečenje
O šećernoj bolesti
Dobro regulisani dijabetes znači da je vrednost Vašeg šećera u krvi na prazan stomak (ujutru pre jela) do 5,5 mmol/l, a dva sata nakon obroka ispod 7,5 mmol/l. Vaš doktor će takođe tražiti redovnu proveru vrednosti HbA1c u krvi. Poželjno je da vrednost HbA1c bude manja od 7%, mada se idealnim smatraju vrednosti do 6,5%.
insulin
Dijabetes se razvija postepeno i ne boli, pa može da ostane neprimećen veoma dugo. Ipak, visoke vrednosti šećera u krvi mogu da dovedu do ozbiljnih oštećenja očiju, srca, bubrega, nerava i krvnih sudova. Zbog toga je jako važno preduzeti sve moguće mere kako bi se regulisao nivo šećera u krvi i održavao u normalnim granicama.
komplikacije
U dijabetesu se ne proizvodi dovoljno insulina u pankreasu i/ili su ćelije neosetljive na insulin. Zbog toga ulazak šećera iz krvi u ćelije nije adekvatan, a kao posledica raste vrednost šećera u krvi.
o šećernoj bolesti
Dijabetes je stanje u kome postoji stalno povišen nivo šećera u krvi, a smanjen u ćelijama tela. Šećer je jedan od najvažnijih izvora energije za Vaše telo, ali može da se iskoristi tek kada iz krvi uđe u ćelije. Da bi se to dogodilo potrebna je dovoljna količina insulina.
samokontrola
Visoka koncentracija šećera u krvi (hiperglikemija) je bezbolna, ali je veoma opasna. Tokom vremena dovodi do ozbiljnih oštećenja (komplikacija) na Vašim očima, nervima, bubrezima, srcu i krvnim sudovima. Komplikacije nastaju postepeno, a mogu se sprečiti dobrom regulacijom vrednosti šećera u krvi.
Dobro regulisani dijabetes znači da je vrednost Vašeg šećera u krvi na prazan stomak (ujutru pre jela) do 5,5 mmol/l, a dva sata nakon obroka ispod 7,5 mmol/l. Vaš doktor će takođe tražiti redovnu proveru vrednosti HbA1c u krvi. Poželjno je da vrednost HbA1c bude manja od 7%, mada se idealnim smatraju vrednosti do 6,5%.
Kod osoba sa dijabetesom, ukoliko regulacija šećera nije dobra, tokom godina krvni sudovi na zadnjoj strani oka mogu da se oštete. To je retinopatija. Ukoliko se ne leči, dovešće do gubitka vida. Godišnji pregledi očnog dna su važni, jer će problemi biti prepoznati na samom početku. Dobrom terapijom šećerne bolesti sprečićete da se retinopatija pogorša do faze kada počne da utiče na gubitak vida. Ako imate dijabetes i katarakta je češća, pa oči treba stalno kontrolisati i lečiti.
Visoke vrednosti šećera u krvi takođe mogu da budu dodatno opterećenje za bubrege i tako da prouzrokuju njihovo oštećenje. Oštećenja se mogu otkriti jednostavnom analizom mokraće. Ukoliko se jave oštećenja bubrega, veoma je važno da regulišete vrednosti šećera u krvi što je bolje moguće. Normalne vrednosti šećera u krvi osiguraće zdrave bubrege i normalne vrednosti krvnog pritiska.
samokontrola
insulin
komplikacije
o šećernoj bolesti
Komplikacije dijabetesa
komplikacije
Dijabetes može da prouzrokuje probleme sa stopalima. Sužavanje krvnih sudova kao i oštećenje nerava zajedno mogu da dovedu do razvoja suvoće stopala ili infekcije. Cirkulacija je ugrožena, pa bol i infekcija ne prolaze lako. Neophodna je posebna nega stopala da bi se izbegle komplikacije koje u najgorem slučaju mogu dovesti do amputacije.
o šećernoj bolesti
Dijabetes može da ošteti krvne sudove i da izazove njihovo sužavanje. To može da dovede do srčanog udara ili infarkta. Ovaj rizik je naročito izražen kod pacijenata koji su gojazni, ali i kod onih koji imaju visok krvni pritisak, pa je u tim slučajevima posebno važno preduzeti sve moguće mere kako bi se regulisao nivo šećera u krvi i održavao u normalnim granicama.
insulin samokontrola
Više od polovine pacijenata s dijabetesom ne može da održava nivo šećera u krvi pod kontrolom i u normalnim granicama bez upotrebe insulina. Insulin se može koristiti sam ili u kombinaciji sa tabletama.
Zahvaljujući savremenim brizgalicama, upotreba insulina u lečenju danas je diskretna i gotovo bezbolna. Ove brizgalice se nazivaju „pen brizgalice“ jer liče na olovku.
Brizgalica koja sadrži mutni insulin, pre upotrebe uvek mora da se lagano valja između dlanova i da se okreće gore-dole sve dok insulin ne postane ujednačeno mlečno bele boje.
Operite ruke pre ubrizgavanja insulina i zavrnite novu iglu na brizgalicu tek pred davanje insulina. Odaberite željenu dozu insulina okretanjem dugmeta za doziranje u smeru kazaljke na satu. Ukoliko ste odabrali pogrešnu dozu insulina, jednostavno okrenite dugme za doziranje napred ili nazad dok ne odaberete željeni broj jedinica.
samokontrola
insulin
komplikacije
o šećernoj bolesti
Insulin
Insulin se čuva na sobnoj temperaturi i ovako može da traje 6 nedelja. Ukoliko imate zalihe koje će trajati duže od 6 nedelja, čuvajte ih u frižideru, ali ih nikako nemojte zamrzavati. Ukoliko putujete i treba da ponesete insulin sa sobom, spakujte ga tako da ne bude izložen direktnom suncu. Čuvajte ga u termo-torbi ili ga jednostavno umotajte u tkaninu.
insulin
Insulin se ubrizgava u kožni nabor koji pravite tako što kažiprstom i palcem podignete kožu i zatim ubrizgati insulin pod uglom od 45 ili 90 stepeni (zavisno od dužine igle).
komplikacije
Insulin treba ubrizgati u potkožno masno tkivo, a ne u mišić. Mesta ubrizgavanja insulina treba stalno menjati, kako bi se sprečilo stvaranje nakupina masnog i vezivnog tkiva. Moguća mesta ubrizgavanja insulina su stomak, bedra, debelo meso, natkolenica i nadlaktica.
o šećernoj bolesti
Skinite poklopac brizgalice i ubodite iglu u kožu. Ubrizgajte celokupnu dozu insulina pritiskanjem dugmeta za ubrizgavanje do kraja. Nakon ubrizgavanja sačekajte 6 sekundi pre izvlačenja igle iz kože. Vratite poklopac na iglu, odvrnite je i uklonite. Poklopac brizgalice vratite na brizgalicu.
samokontrola
o šećernoj bolesti
Prema vremenu nastupanja dejstva i dužini trajanja dejstva razlikuju se:
b. Insulini dugog dejstva počinju da deluju oko sat i po nakon ubrizgavanja i deluju i do 24 sata. Mogu biti mlečno mutni (humani insulini dugog dejstva) ili bistri rastvori (savremeni insulini dugog dejstva). Obično se daju jednom dnevno, najčešće uveče i služe da pomognu regulaciju vrednosti šećera u krvi tokom noći i između obroka, kada organizam nije opterećen šećerom iz hrane. Često se koristite u kombinaciji sa tabletama ili sa insulinima brzog dejstva.
c. Bifazni insulini kombinuju delovanje insulina kratkog i dugog dejstva. Počinju da deluju pola sata nakon ubrizgavanja, a dejstvo traje nekoliko sati. Postoji više načina primene, ali se najčešće daju dva puta na dan, u vreme doručka i večere. Brza komponenta jutarnje injekcije reguliše šećer nakon doručka, a spora reguliše ručak. Slično, brza komponenta injekcije pred večeru reguliše šećer nakon večere, a spora pokriva Vaše potrebe za insulinom tokom noći.
a. Insulini kratkog dejstva ili insulini brzog dejstva - rastvori sa brzim i kratkim delovanjem. Počinju da deluju neposredno nakon ubrizgavanja, a dejstvo traje svega nekoliko sati. Daju se pred obrok (neposredno ili 30-40 minuta, zavisno od tipa insulina) i služe za regulaciju šećera nakon obroka.
samokontrola
insulin
komplikacije
Više od polovine pacijenata s dijabetesom ne može da održava nivo šećera u krvi pod kontrolom i u normalnim granicama bez upotrebe insulina. Insulin se može koristiti sam ili u kombinaciji sa tabletama.
Provera vrednosti šećera u krvi (samokontrola)
Šta je dnevni profil glikemija?
insulin samokontrola
Dnevni profil je kada se 7-8 puta u toku istog dana meri nivo šećera u krvi, a to je: 1. pre doručka; 2. 1,5-2h posle doručka; 3. pre ručka; 4. 1,5-2h posle ručka; 5. pre večere; 6. 1,5-2h posle večere; 7. uveče pred spavanje 8. u 03h ujutru (ovo poslednje merenje je neophodno jedino u slučaju kad je osoba na terapiji insulinom, bilo da je u pitanju insulin u kombinaciji sa lekovima ili čisto insulinska terapija)
komplikacije
Neophodno je da Vaš nivo šećera merite na pravi način i u vreme koje najefikasnije može da pokaže dnevnu oscilaciju Vašeg nivoa šećera u krvi.
o šećernoj bolesti
Dobro regulisani dijabetes znači da je vrednost Vašeg šećera u krvi na prazan stomak (ujutru pre jela) do 5,5 mmol/l, a dva sata nakon obroka ispod 7,5 mmol/l. Vaš doktor će takođe tražiti redovnu proveru vrednosti HbA1c u krvi. Poželjno je da vrednost HbA1c bude manja od 7%, mada se idealnim smatraju vrednosti do 6,5%.
o šećernoj bolesti komplikacije insulin samokontrola
Koliko često treba da merite nivo šećera u krvi? Tip 2 dijabetesa • Ukoliko ne uzimate lekove već ga regulišete uz odgovarajuću ishranu i fizičku aktivnost, kontrolisati dnevni profil glikemija jednom u dva meseca, a u međuvremenu izmerite glikemiju našte i posle obroka jednom mesečno. • Ukoliko koristite lekove neophodno je da dnevni profil uradite jednom mesečno, a u međuvremenu izmerite glikemiju našte i posle obroka još jednom nedeljno. • Ukoliko primate insulin (bilo u kombinaciji s lekovima bilo samo insulinsku terapiju) neophodno je da uradite dnevni profil glikemija (uz dodatno merenje glikemije u toku noći najbolje oko 02-03h izjutra) jednom nedeljno, a u međuvremenu da proverite glikemiju našte i posle obroka još jednom nedeljno. • Samokontrolu je potrebno intenzivirati u svakoj situaciji gde postoje odstupanja od normalnog načina i režima života (promene u ishrani, u fizičkoj aktivnosti, tokom bolesti,noću...)
Tip 1 dijabetesa • Treba da radite dnevni profil glikemije, jednom do dva puta nedeljno, a u međuvremenu kontrolisati nivo glikemije našte najmanje još 3 puta nedeljno; • Kontrolisati nivo glikemije više puta dnevno tokom bolesti, izmene načina života, ili u slučaju neprepoznavanja hipoglikemija; • Kontrolisati posebno nivo glikemije noću (02-04h) ako se sumnja na neprepoznavanje hipoglikemija u toku noći; • Neophodna je češća kontrola kada postoje varijacije u načinu ishrane ili fizičke aktivnosti.
Kompletno popunjenu tabelu (ili dnevnik samokontrole) ponesite prilikom svake posete Vašem doktoru.
komplikacije
Upisivanje rezultata merenja nivoa šećera u krvi (u posebnu tabelu ili dnevnik samokontrole) omogućava bolju kontrolu šećerne bolesti. Neophodno je da se upisuje svaki mereni rezultat zajedno sa informacijom o veličini obroka i nivou fizičke aktivnosti. Veličinu obroka i nivo fizičke aktivnosti sami procenjujete i na taj način možete sami da pratite u kojoj meri to utiče na Vaš nivo šećera u krvi.
Na ovaj način i Vaš doktor raspolaže sa više informacija i odlučuje o tome koliko dobro deluju propisani lekovi i koja je terapija za Vas najefikasnija.
o šećernoj bolesti
Razumevanje rezultata i promene u lečenju
insulin samokontrola