NOVE GENERACIJE

PREDGOVOR

Početkom dvehiljadite, kada smo Dobrila i ja odlučile da radimo međunarodne susrete studenata, shvatile smo da je to potpuno nova koncepcijska paradigma nečeg stvarnog i jedinstvenog: „Real Presence“.

Drugi slogan, „Nove generacije“, pratio me je od samih početaka šezdesetih godina sa sjajnim dešavanjima, da bi pri kraju iste decenije počelo da se piše o novim generacijama, a zatim, na svakih par godina uočavale su se pojave mladih sa novim stavovima. Drugi milenijum afirmiše „Nove generacije“ kao znak promena.

Sredinom šezdesetih godina prošlog veka, poznati novinar Lari Kejn, opčinjen muzikom Bitlsa, egzaltirano je napisao da oni prestavljaju fenomen koji menja svet. Vraćajući se mislima u to doba, zaista, sve se menjalo neverovatnom brzinom i uz neverovatna dešavanja. Po prvi put generacije mladih su podigle svet na noge svojim shvatanjima slobode, jednakosti i prava zajedništva u oblastima života, kulture i politike. Zanos šezdesetih je neponovljiv, ali se održava kao utopija. Danas, globalno doba dramatično menja svet, dovode se u pitanje primarne slobode i podižu se granice.

Kako bismo objasnili početak novog milenijuma, ako ne i kao pokret mladih da pokažu da mogu više, inspirativnije i direktnije, da se oslobode depresije i trauma prethodnog veka. Pokazala se neophodnost da se omoguće susreti studenata sa međunarodnih akademija umetnosti i da se omogući njihovo povezivanje sa svih strana sveta, upravo u Beogradu.

„Real Presence 2001-2010“ međunarodne umetničke radionice studenata sa umetničkih akademija su nezaboravan primer zajedničkog rada, druženja i prijateljstva koja i dalje traju. Početak je bio rad sa studentima umetničkih akademija u Beogradu, Novom Sadu, Nišu..., koji su odigrali bitnu ulogu svojim uključivanjima, bilo u vidu saradnika na projektima, bilo lično, tako što su upoznavali svoje strane kolege i učestovali u događajima i druženjima u Beogradu i šire.

Prva knjiga „Real Presence 2001-2010“ dokumentuje sjajna događanja u kojima su učestvovale stotine mladih umetnika, te njihovu kreativnost, otvorenost i solidarnost. Druga knjiga, „Nove generacije“, ukazuje na promene organizovanja i koncipiranja programa u saradnji sa drugim institucijama, poput galerije Haos, Muzeja u Vranju i MKM – Magacina u Kraljevića Marka. Takođe, tu su i dva učešća na Bijenalu u Veneciji, zatim na Bijenalu u Istanbulu, i posebno gostovanje u Muzeju savremene umetnosti – Castello di Rivolli, kraj Torina.

Kroz učešće studenata u programima i događajima može se reći da je postavljen temelj jedne nove umetničke scene, i da su promovisane pojave izuzetnih umetnika i nezaboravnih umetničkih produkcija. Otvorenost ideja, neposrednost rada na svakom mestu i komunikacije sa publikom, aktivirala je urbani prostor ulica i javnih butika kao mesta izbora umetničkih intervencija širokog raspona.

Uvedeni su opšti formati aktivizma, kritike, zabave, aktuelnih sadržaja, provokacija, personalnosti i performativnog simuliranja radio emisija, primeri želja, teskoba, ležernosti... Sve u jednom danu poput: prostora plaže, lavaboa za održavanje higijene, mesta meditacije, intimnosti, euforije, zelene zone kretanja, visinskih mera, pomeranja ugla percepcije, šetnje preko automobila, igre sa kokoškama, uličnih crteža, crvenih čarapa, fiksiranja automobilskih točkova, geometrijskih konstrukcija bicikla, elemenata za lepotu lica, ekološkog otpada, zlatnih dijagrama na svili, velike slike narodnog hora, vetrenjača, pajaca... ili ulica cveća, kontejnera, bazena, plesa, objekta od rogača, aranžmana voća, klupa, zelenih travnjaka, aleje bokora cveća, skulpture...

Metafore, narativi, istraživanja, pozicije, lična angažovanja... čitav repertoar tema i promišljanja gde, kako, šta, čime u ekonomiji života, u ekonomiji umetnosti, statusa od danas do sutra, od godine do godine.

Dobrila i ja se duboko zahvaljujemo svima, od brojnih sjajnih učesnika, do brojnih stranih i naših institucija na njihovoj velikoj pomoći da učine da prva dekada 21. veka bude obeležena neizmernom energijom mladih iz celog sveta, uz njihovo angažovanje i plasiranje autentičnih inovacija i sadržaja koji se bave procesima opštih i ličnih dijaloga u tekućim promenama.

Biljana Tomić

...U RAZGOVORU...

BILJANA TOMIĆ I DOBRILA DENEGRI

DD Ova publikacija dokumentuje naš rad u periodu od 2005. do 2015. ali prvenstveno želi da zabeleži sve one inicijative, radionice, izložbe-događaje koje su okupljale mlade umetnike i studente sa beogradskih akademija i univerziteta. Dakle, za razliku od internacionalne orijentacije projekta „Real Presence“ koju smo dokumentovali u prethodnoj knjizi objavljenoj 2019, sada mapiramo aktivnosti nastale u periodu kada je beogradska scena počela da se konsoliduje, i kada smo počele preko naše kulturne asocijacije nKA da sarađujemo sa drugim institucijama i prostorima. Takođe, od polovine dvehiljadite je došlo do generacijske smene. Opšti kreativni elan koji se širio uoči velike ekonomske krize uticao je i na beogradske institucije pa i na položaj naše asocijacije. Kako se ta druga etapa naših programa odvijala, šta se menjalo u funkcionisanju?

BT Rekla bih da je došlo do zrelosti prelaznog perioda beogradske kulturne scene i do spuštanja napetosti trauma devedesetih godina. Iskazala se kulturna solidarnost, saradnja, razumevanje i pružila šansa nezavisnim asocijacijama da plasiraju svoje aktivnosti. Od 2005. počinju i moji prvi susreti sa Nemanjom Lađićem, Brankom Miliskovićem, Mićom Stajčićem i Markom Markovićem, kao i sa mnogim drugim mladim autorima koji su dali novu svetlost u istraživanjima umetničke prakse, autonomije umetnosti i njenih motiva. Jasnije se profilišu karakteristike rada, definišu stavovi, relacije sa neposrednim okruženjem, insajd i autsajd, što svakako doprinosi formiraju statusa umetnika, razvoju produkcije, edukativne i kreativne raznolikosti. Promotivna kulturna ekspanzija 2006. motiviše galeriju Haos da nas pozove da organizujemo „Progresivne nade“. Skupština grada u saradnji sa Domom omladine otvara prostor za nezavisne asocijacije u Magacinu u Kraljevića Marka 2007. godine. Pored organizacija kao što su Stanica, TkH, ProArtOrg, SEEcult, Rende, i nKA postaje deo ovog projekta.

Period rada naše Nezavisne kulturne asocijacije u okviru MKM-a od 2007. do 2014. je veoma značajan za generacije mladih umetnika druge polovine dvehiljadite. Za njih taj period predstavlja prekretnicu u podizanju studentskih standarda i formiranja njihovih angažovanih ideja i profila rada neposrednim kreiranjem pozicija i „personalizovanih inicijativa“. Promene ponašanja mogu se videti kao posledice opšteg stanja ekonomske nestabilnosti i krize krajem prve dekade 21. veka. Potrebe za individualnim profilacijama ukazuju na neophodnost umetnika da istaknu lična iskustva, istraživanja, ekspresije, teme i narative unutar otvorenih područja umetničke prakse i teorije.

Autorske inicijative su prolazile kroz neformalnu i direktnu praksu u okviru radionica, izložbi, performansa, projekcija i razgovora, kao i u okviru međunarodnih programa. nKA je svojim projektom „Real Presence“ počela da omogućuje našim mladim umetnicima da se uključuju u značajne međunarodne manifestacije: 2005. su deo oficijelnog programa Bijenala u Veneciji i 2006. Bijenala u Istanbulu, i zatim opet 2009. su u Veneciji unutar radionica organizovanih u saradnji sa programom „Educational“ Venecijanskog bijenala i Fakultetom za umetnost i dizajn, IUAV. Takođe kroz „Real Presence“ nKA omogućuje našim mladim umetnicima i studentima da učestvuju na radionicama organizovanim od strane akademija u Kaselu i Singapuru, i konačno 2008. da izlažu u renomiranom italijanskom Muzeju savremene umetnosti - Castello di Rivolli kraj Torina. Sada se može govoriti o ovim inicijativama kao značajnim primerima pojave formiranih i uspešnih mladih umetnika sa razvijenim smislom umetničke, galerijske i pedagoške prakse. Posebno je važno njihovo zalaganje da se otvore novi nezavisni prostori kao što su U10 koji vode Lidija Delić, Nina Ivanović, Sava Knežević, Isidora Krstić, Iva Kuzmanović, Nemanja Nikolić, Marija Šević, Sanda Kalebić, kao i galerija X VITAMIN, koju vode kustoskinja Ksenija Marinković i umetnik Mića Stajčić.

DD Da bi se bolje razumeo način rada naše organizacije i naša nastojanja za održavanjem kontinuiteta određenih programa, možda bi bilo dobro početi upravo od nekih podataka vezanih za samu asocijaciju i njeno funkcionisanje.

BT Sve nastaje mojim prestankom rada u SKC-u krajem 90-tih, kada je trebalo naći neko rešenje. Direktorka galerije Remont Darka Radosavljević mi je pomogla sa idejom otvaranja asocijacije, i za to joj veoma zahvaljujem. Ipak nisam aplicirala za članstvo u Udruženu nezavisnih asocijacija imajući u vidu naše mogućnosti i moju profesionalnu orjentaciju ka jednostavnosti u koncipiranju programa.

nKA - Nezavisna kulturna asocijacija je registrovana 2000. Usled političkih promena vraćam se tada u Studentski kulturni centar kao honorarni kustos. Činilo mi se da je moguće pokrenuti međunarodnu radionicu i susret akademija i univerziteta umetnosti „Real Presence“ u okviru likovnog programa SKC-a, i prva radionica, koja je bila organizovana 2001. je bila sjajno iskustvo. Međutim, kasnije se ispostavilo da je komplikovano sarađivati sa institucijom. Sa finalnim registrovanjem nKA 2002. nastavile smo da organizujemo samostalno čitav niz programa: „Real Presence“ od 2001. do 2010, „Progresivne nade“ od 2006. do 2010, i druge projekte unutar Magacina u periodu od 2007. do 2014, sve do 2019. Moglo bi se reći da je sve

ovo prolazilo i dešavalo se, kao kratka i jedinstvena istorija jedne velike i nezaboravne „životne avanture bavljenja umetnošću“, kako bi rekao Harald Szeemann. Kroz projekat „Real Presence“ formirao se specifičan model rada i saradnje koji je nastavio da se razvija uspostavljanjem kontakata sa domaćim i inostranim institucijama, kojima smo takođe zahvalni na razumevanju i pažnji. Posebnu zahvalnost dugujemo ekipama studenata sa beogradskih akademija i univerziteta koje su, ne samo učestvovale u radionicama, nego nam i organizaciono pomagale. Tako su nastala predivna prijateljstva mladih ljudi iz različitih krajeva sveta koja su ostala nezaboravna i neponovljiva jer su obuhvatala i dan i noć... žurke, izlaske, poznanstva, zaljubljivanja, brakove... i najlepše, rođena su predivna deca. Svakako je važno navesti da su neki od ovih umetnika i studenata bili kasnije učesnici u programima organizovanim u Italijanskom institutu za kulturu, u Goethe-Institutu u Beogradu, na Oktobarskom salonu, kao i u različitim prostorima i institucijama u Zrenjaninu, Nišu, Novom Sadu i konačno, ponovno u Beogradu 2019. prilikom promocije knjige „Real Presence“. Kontakti su ostali kao i brojna sećanja.

DD Od 2007. kada počinjemo sarađujemo sa organizacijom Magacin u Kraljevića Marka, aktivnost nKA se intenzivira i projekti se realizuju tokom cele godine. Kako se razvijala ova kolaboracija?

BT Koordinacijom programa MKM bavili su se direktor Miško Cerović i urednik Sergej Beuk, kao i članovi asocijacija. Radili smo prema mogućnostima dobijanja termina. Mnoge umetničke radionice i studentske projekte su organizovali sami učesnici i saradnici u inicijativama. Pored već spomenutih, tu su bili i Mirjana Boba Stojadinović, Maja Beganović, Nina Simonović, Saša Tkačenko, Isidora Krstić, Nina Ivanović, Marija Šević, Lidija Delić, Boris Stanić, Ana Pavlović, Vladimir Stojanović, Nemanja Nikolić, Bojana Stamenković, Snježana Torbica, Vesna Zarev, Vladimir Ivaz, Jelena Pantović, Marina Tomić, Ljubica Buba Čvorić, Sava Knežević, Iva Kuzmanović, Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović, Bojana Atlija, Smilja Ivetić, Ana Marđetko i mnogi drugi.

Kada govorimo o ovim mladim umetnicima, i o svim dugim koji su dolazili, mora se reći da su to bile talentovane generacije sa sjajnim idejama. angažovane, obrazovane i spremne za svaku inicijativu. DD Umetničke radionice su bile sastavni deo izložbenog programa još u SKC-u. Sećam se kako su tokom leta umetnici koristili galeriju kao svoj atelje. Forma radionice je bila za umetnike idealna kombinacija mentalnog i radnog prostora. Ti si baš na tome dosta insistirala.

BT Studentske radionice koncepcijski razvijaju specifičnu umetničku i edukativnu praksu. Radionica kao model rada zaista ima dugu tradiciju u mom profesionalnom iskustvu. Taj model se menjao i razvijao u skladu sa duhom vremena i interesovanjima koje su donosile nove generacije. Već prvi projekti iz 60-ih godina u Ateljeu 212 se mogu smatrati primarnom bazom kasnijih radionica, izložbenih i performativnih intervencija. Tokom 60-ih smo pratili fluxus i happeninge, ulične procesije, neformalne interakcije u javnom prostoru. Unutar likovnog programa BITEF-a rade od samog početka Grupa OHO (Marko Pogačnik, Milenko Matanović, David Nez, Andraž Šalamun, Tomaž Šalamun) i Tomaž Brejc, kao i inostrani gosti poput Michelangela Pistoletta koji je sa svojom grupom „Lo Zoo“ radio ulični teatar, Daniela Burena koji je izlagao „Platno“ sa prugama, Jannisa Kounellisa i Giuseppe Chiaria sa svojim muzičkim intervencijama, Franca Vaccaria sa fotografijom i medijima… U istom periodu Goran Trbuljak radi njegove otiske, Braco Dimitrijević intervencije na temu nepoznatog prolaznika, i formira se i beogradska grupa od šest umetnika: Marina Abramović, Neša Paripović, Raša Todosijević, Slobodan Milivojević Era, Zoran Popović, Gergelj Urkom. Prolazeći kroz sva ta rana iskustva formirani su i moji stavovi, pristupi umetnosti i umetničkim opsesijama kao osnovama umetničke prakse. Rekla bih, tada je formirano moje shvatanje jednostavnosti, nastalo u duhu iskustva teatra: sve je otvoreno, moguće i lako. Dakle, osnovno i konstantno u mom radu je bilo bavljenje umetnošću kroz format prakse u izlagačkom prostoru. Prostor je sam po sebi neka vrsta polja neposredne interakcije i provokacije za umetnika, i posebno je važan za iskustvo mladog umetnika koji prolazi kroz različite faze konceptualizacije, materijalizacije i spoznaje svoga rada. Radionice su ventili oslobađanja imaginativnih sposobnosti.

DD Mislim da je bitno staviti akcenat na edukativni aspekt ovih programa. Kako bi ti definisala edukativni princip naših inicijativa?

BT Bitno je naglasiti da se osnovna umetnička edukacija dobija na akademiji. Za mene je uvek vrlo važna bila saradnja sa profesorima, počev od Mrđana Bajića pa do svih drugih. U našem pristupu radionicama bitan je kontekst, uslovi i okruženje, kao i akcenat na poverenje i razumevanje prema mladim autorima. Bitno je uvažiti slobodu umetnika da sam odluči kako će izvesti rad, dati komentar o svojim idejama i o finalnom rezultatu. Svi ti procesi su u osnovi spontani, kao da nastaju sami po sebi. To je tip indirektne edukacije kada umetnik upoznaje svoje mogućnosti i kada ih manifestuje. Dakle, pristup koji pruža podršku, uslove i prostor slobodnog rada. Galerijska praksa

podrazumeva i određenu taktiku. Moji pristupi izložbama nikada nisu bili jednosmerni. Uvek sam smatrala da u okviru izložbe treba razmišljati i o organizovanju pratećih događaja. Time se skreće pažnja, podiže uloga umetnika i drugih učesnika, i stvara medijska vizibilnost. Tako su organizovane „Progresivne nade“ na primer. Za mene, nezaboravan je primer iz vremena SKC-a 1988. kada je Marina Abramović predložila svoju prvu prezentaciju Kineskog zida baš u Beogradu. Shvatila sam da se ta prezentacija ne može tek tako organizovati, morao je da se koncipira određeni događaj u kome će da učestvuje i Marina. Tako je nastao program „Letnji susret umetnika“ unutar koga je Marina održala predavanje o radu „The Great Wall Walk“. U tom programu učestvovali su brojni sjajni umetnici: Ilija Šoškić, Milovan Marković, Miroslav Miša Savić, Dragana Žarevac, Zoran Belić Weiss, Milan Grigar, Radomir Damnjan, Dragoljub Raša Todosijević, Vlado Martek, Vesna Viktorija Bulajić, Dragan Srdić i Sissel Tolaas. Znači, bitno je pratiti umetnike i učiniti sve za njihov rad i prezentaciju.

Naši programi su se bazirali na radu sa studentima od generacije do generacije. Najbolji primer je gostovanje Josepha Beuysa u SKC-u 1974. pa zatim njegovih studenata, i studenata njegovih studenata… među kojima su u početku bili: Ulrike Rosenbach (1973), Katharina Sieverding (1974. i 1975), Klaus Rinke (1980), Barbara Hammann (1982), Kaspar König (1983)… Taj princip je posebno bio prisutan u organizaciji programa „Peal Presence“.

DD Za razliku od ovog primera, „Progresivne nade“ su bile koncipirane po grupama umetnika i studenata koji su već radili zajedno. Neki od njih su bili deo programa „Real Presence“, a ostali su se pridružili. Sve je počelo pozivom da se napravi izložba crteža a pretvorilo se u totalni događaj.

BT Da, prva izložba je okupila grupu umetnika koji su studirali u Veneciji (Alessandro Mancassola, Riccardo Fabiani, Gastón Ramírez Feltrín, Nikola Uzanovski, Barbara Ceriani Basilico, Thanos Zakopoulos) i koji su se družili i sarađivali sa našim studentima i umetnicima. Izložba crteža je bila u galeriji Haos, ali ceo događaj se proširio, zauzevši lokale, butike, izloge i celu Ulicu cara Lazara… Bilo je neopisivo... puno učesnika, gostiju iz Italijanske ambasade, profesora, roditelja, prijatelja, publike i prolaznika… DD Sva ta „događajnost“, sve to što je rezultat spontanosti, energije, inspiracije jednog momenta — da li se to može „kurirati“?

BT Jedna od premisa kustoske prakse jeste koncepcija selekcije. Programi radionica nisu imali selekciju. Svi su bili dobrodošli i svi su mogli da učestvuju

ako su to želeli. Dakle, ko je bio zainteresovan, mogao je da učestvuje ali i nije morao, bila je važna prisutnost. Tako su se, tokom vremena, formirali timovi koji su bili aktivniji i prisutniji, ali to ne znači da smo ih mi selektovali. Takođe, umetnici su predstavljali svoje individualne projekte ili su formirali teme ili su, inspirisani situacijom, jednostavno radili sa znakovima prostora, poput Vesne Zarev, Bojane Atlije i Dunje Trutin u MKM-u, ili poput Marka Markovića, Miće Stajčića, Smilje Ignjatović i Bojana Jovanovića, Branka Miliskovića, Nemanje Lađića, Maje Beganović, Ksenije Kostić u galeriji Haos. Takođe, može se navesti rana filmska projekcija Nemanje Nikolića, koji ponavljanjem istog detalja filmske trake dovodi do njegovog nestajanja, što je specifičan koncept. U okviru programskih dešavanja, zanimljiv je primer gostovanja istoričarki umetnosti Irene Šimić i Kristine Stefanović, kao i umetnika Saše Tkačenka i Maje Beganović koji su radili u okviru projekta „Regionalna konferencija nezavisnih centara za kulturu“ 2008. godine.

DD Kada smo gledale sve ove materijale za knjigu, postalo je vrlo evidentno kako su neki umetnici bili konstantno prisutni. Moglo bi se reći da su sazrevali od jednog projekta do drugog. To je isto deo tvog „pedagoškog“ pristupa?

BT Raditi sa jednom generacijom znači pratiti ih u kontinuitetu, i to može trajati od tri do pet godina, pa i duže. Između tri i pet godina je period neophodan da bi se umetnik jezički i profesionalno odredio u okviru svoga rada.

DD Šta sve podrazumeva to „određivanje“ umetnika u okviru svog rada?

BT Pre svega direktan kontakt i interakcija sa izlagačkim prostorom, gde umetnik dolazi do artikulacije i određene definicije rada. Sve naše inicijative su potencirale ovaj aspekt i upućivale mlade umetnike na tu bitnu neposrednost rada. Počelo bi se sa radionicom. Tako su izlagački prostor i dijalog sa drugim izlagačima postajali sastavni deo procesa nastanka rada. Radionice (koje su mogle trajati par nedelja, ali i par dana) bi prerasle u izložbu, koja je najčešće bila događajnog karaktera i kratkog trajanja. „Real Presence“ se završavao izložbom koja je trajala jedan dan. „Progresivne nade“ su bile jednodnevni događaji u javnom prostoru. Ali, nezavisno od tempa ili trajanja programa, uvek je bilo važno da se umetnici bave radom, i posebno njegovom verbalnom artikulacijom. Često sam insistirala da zapisuju svoje ideje i pišu o svom radu. Kada bi organizovali samostalne izložbe umetnici su najčešće davali svoje stejtmente za press materijale. DD Pored radionica i izložbi-događaja, bilo je i takozvanih „godišnjih izložbi“. Ponekad bi se ove dve forme stopile, kao u slučaju nekih

edicija „Progresivnih nada“ ili izložbi u Magacinu. Dakle nije uvek sve nastajalo na samom mestu slobodnih aktivnosti?

BT Da, nije nastajalo baš sve. Ali, interesantno je da smo na tim „godišnjim izložbama“ prikazivali radove nastale u ateljeima, koji bi čim bi bili izneti iz prostora akademije, iz klase, dobili drugačiji status. Automatski bi bili konotirani kao profesionalna umetnička produkcija.

DD Ova publikacija počinje 2005. godinom, kada smo organizovale „Real Presence“ kao deo oficijalnog programa Venecijanskog bijenala. Dakle, već tu je bila naznaka težnje da se mladi umetnici suoče i integrišu sa onim što se zove profesionalna umetnička scena. Mnogi naši programi su bili neka vrsta mosta između ove dve faze: prva je podrazumevala proces formiranja umetnika a druga njihovo funkcionisanje na profesionalnoj sceni. Da li i to spada u „edukativni“ princip tvog rada?

BT Da, ali u indirektnom smislu! Nikada se nisam bavila podučavanjem, već pre svega, omogućavanjem rada. Podržavala sam svaku mladu osobu da razvija svoje ideje i veru da je svaki rad moguć, da izražava potencijal savremenih kretanja umetnosti, scene i značenja u datom vremenu. Sve ima svoj smisao i jezičku vrednost u okviru razvoja umetničke prakse, sklonosti, trenutka i osećaja da svaki izveden rad autora intimno i javno funkcioniše.

Zato je cilj međunarodnih saradnji, i specijalno projekata koje smo nazivale „Real Presence Floating Sites“, bio da damo šansu mladima da putuju, da vide velike manifestacije, i da se suoče sa realnošću sistema umetnosti u globalnim razmerama. Počeli smo sa projektom „Gasthof“ organizovanim od strane Portikus-a i Städelschule 2002. u Frankfurtu, u vreme četvrte edicije „Manifeste“ i „Dokumenta 11“ u Kaselu a zatim nastavile u više navrata tokom narednih godina. Sama ideja projekta „Real Presence“ je nastala tokom 1999. kada sam kao gost-profesor obišla akademije počev od Kasela pa do drugih gradova u Nemačkoj. Dolazila sam iz Srbije, zemlje koja je 90-ih bila u ratnoj krizi i izolaciji, ali tokom razgovora sa mladima u Nemačkoj, sam osetila njihovu depresivnost i opterećenost sistemom školovanja i drugim socijalnim problemima. Lično pogođena, shvatila sam da studentima treba nešto što nije samo školski program, već razumevanje i poverenje, podrška i razgovor, prijateljstvo i ljudska bliskost. Humani pristup postao je princip i motiv da započnemo nešto što će se razviti u desetogodišnji angažman i neponovljiv umetnički fenomen. A počelo je sa Haraldom Szeemannom, koji je otvorio prvi „Real Presence“ u Muzeju 25. maj sa oko 300 mladih studenata i umetnika.

DD To je bilo zaista nezaboravno! Szeemann je tada govorio o njegovoj izložbi „When Attitudes Becomes Form“ iz 1969. i o tome kako je ona nastala iz interakcije umetnika i njihove reakcije na prostor muzeja. Takođe je rekao da samo kada su jako mladi, umetnici su dovoljno otvoreni da rade zajedno! Szeemann i ti ste generacijski bliski, a time i po pogledu na umetnost i na rad sa umetnicima. Šta je za tebe ključno u radu sa umetnicima?

BT Ja verujem da su umetnost i život paralelni tokovi i da su neodvojivi. Svaki umetnik je ličnost pre svega. Pored njihovog uspeha, zainteresovana sam za lični život umetnika, porodicu, odnose sa prijateljima. Volela sam da se upoznam sa roditeljima, kao što sam volela i njih, njihov rad i proces razvoja i uspeh. Upravo živa istorija vremena.

DD Ako bi trebalo da zaključimo, šta bi ovi programi predstavljali?

BT Umetničku praksu. Moramo imati u vidu da su svi oni koji su učestvovali u našim projektima, od prvog izdanja „Real Presence“ na dalje umetnici koji su danas aktivni akteri scene, domaće i internacionalne. Ono što su radili je kulturna istorija 21. veka, trasiranje kulture ovog vremena. Umetnik mora da ima svest o svom vremenu. Često sam ponavljala: vi ste umetnici i vi ste istorija vašeg doba.

Projektom „Real Presence“ sam htela da izađu iz 20. veka i da se bore za budućnost. Sada, kada kroz ove publikacije beležimo „Real Presence“, „Progresivne nade“, i niz drugih inicijativa, vidimo da smo uradili nešto nemoguće. Povezale su se generacije iz celog sveta. Nastajali su najuspešniji programi koji se mogu zamisliti: neposredni, direktni, ljudski, snažni i nezaboravni. Veliki pokret mladih prvih dekada 21. veka. Umetnici su ga obeležili na svoj način, obiljem različitih ideja, stavova i pristupa umetnosti, bilo je tu svega, ali najviše neopisive svežine, lakoće, otvorenosti. Što je najvažnije, naši mladi umetnici, još studenti, nisu zaostajali. Bili su sjajni sa svojim radovima, nezaboravnim u našim memorijama, jer sve te postavke brzo su nestajale, baš kao što su bile brzo izvedene. Prava šteta. Mada to je proces radionica, delovanje u trenutku.

Druga polovina dekade imala je dodatnu važnost, jer su se radile izložbe, događaji i medijski pristupi kojima su sublimirana sva protekla iskustva. Bitno je da su umetnici ovih i drugih izložbi našli svoja profesionalna mesta, angažovane i uspešne pozicije u širini beogradske scene. Jer, ko može da zaboravi toliko mladosti, toliko ideja, nada, aktivnosti, toliko lepote i toliko uspeha u svemu šta se radilo, stvaralo, sarađivalo, volelo i živelo.

REAL PRESENCE

FLOATING SITES

2005

„Real Presence Floating Sites“

Prateći

12. 06. – 16. 06. 2005.

Fakultet za umetnost i dizajn, IUAV, Đardini, Arsenale i razne lokacije u javnom prostoru

Austrija

Akademie der bildenden Künste Wien

Profesori:

Monica Bonvicini

Marina Gržinić

Peter Kogler

Manfred Pernice

Heimo Zobernig

Philippe Batka

Cordula Ditz

Alexandra Haselwanter

Markus Heinz

Eleni Kampuridis

Andrea Klement

Johanna Rille

Barbara Rüdiger

Hansel Sato

Johannes Vogl

Finska

Kuvataideakatemia, Helsinki

Anja Puntari

Hrvatska

Umjetnička akademija u Splitu

Sunčica Fradelić

Olga Andonović

Italija

Accademia di Brera, Milano

Profesor:

Paolo Gallerani

Sergio Breviario

Giuseppe Buffoli

Chiara Camoni

Claudia Canavesi

Andrea Carrara

Camilla Cazzaniga

Marco Chiesa

Serena Decarli

Federica Ferzoco

Nadia Galbiati,

Fabio Marini

Camilla Marinoni

Michele Mazzanti

Cerese Muratori

Pietro Renga

Solange Solini

Ilde Vinciguerra

Accademia di belle arti di Napoli

Profesori:

Francesca Romana Morelli

Nini Sgambati

Mara Maglione

Facoltà di Design e Arti dell’Università

IUAV di Venezia

Profesori:

Giulio Alessandri

Joseph Kosuth

Cesare Pietroiusti

Angela Vettese

Gastón Ramírez Feltrín

Nikola Uzunovski

Thanos Zakopoulos

Južna Afrika

Tshwane University of Technology, Pretoria

Profesori:

Abrie Fourie

Johan Thom

Mariska Le Roux

Andrew Millne

Seretse Moletsane

Nthabiseng Rachel Montshiwa

Nemačka

Akademie der Bildenden Künste München (AdBK)

Petra Gregorović

Motoko Dobashi

Anna Friedel

Franka Kassner

Jans Kabisch

Reinhard Korting

Bo Kristian Larsson

Maekus Merkle

Daniel Man

Severna Makedonija

Univerzitet Sv. Kiril i Metodij, Fakultet za likovni umetnosti, Skopje

Profesor:

Antoni Maznevski

Ana Androska

Slavica Toshevska

Slovenija Univerza v Ljubljani, Akademija za likovno umetnost in oblikovanje

Miljana Babić

Narvika Bovcon i Aleš Vaupotič

Boštjan Kavčič

Mark Požlep

Nina Slejko

Srbija

Univerzitet umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Profesori:

Mrđan Bajić

Marija Dragojlović

Maja Beganović

Maja Radanović

Maja Rakočević

Mirjana Boba Stojadinović

Univerzitet umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

Jelena Pantović

Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Beograd Marijana Gobeljić

BK Univerzitet, Akademija umetnosti, Beograd Katarina Radović

Stefana Savić

Akademija umetnosti, Novi Sad

Jadranka Ilić

Vladimir Ilić

Ksenija Nađ

Snježena Torbica

program 51. Bijenala u Veneciji

Prateći

05. 09. – 11. 09. 2005.

Fakultet za umetnost i dizajn, IUAV i razne lokacije u javnom prostoru

Marco de Michelis, Dekan, Facoltà di Design e Arti dell’Università

IUAV di Venezia

Giulio Alessandri, Facoltà di Design e Arti dell’Università IUAV di Venezia

Abrie Fourie, Tshwane University of Technology

Johan Thom, Tshwane University of Technology

Khiew Huey Chian, Lasalle College of the Arts Singapore

Mrđan Bajić, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Marija Dragojlović, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Austrija

Akademie der bildenden Künste Wien

Profesori:

Monica Bonvicini

Marina Gržinić

Peter Kogler

Manfred Pernice

Heimo Zobernig

Philippe Batka

Cordula Ditz

Laura Gaetano

Vasilena Gankovska

Alexandra Haslwanter

Eleni Kampuridis

Maria Männig

Anna Nidzgorska-Buhr

Johann Neumeister

Susann Rezniczek

Martin Rille

Barbara Rüdiger

Susa Schintler-Zuerner

Kamen Stoyanov

Adrien Tirtiaux

Italija

Accademia di Brera, Milano

Profesori:

Alberto Garutti

Paolo Gallerani

Luciana Andreani

Claudia Canavesi

Andrea Cavarra

Camilla Cazzaniga

Marco Chiesa

Serena Decarli

Nadia Galbiati

Camilla Marinoni

Accademia di belle arti di Napoli

Profesor:

Francesca Romana Morelli

Luciano Di Rosa

Mara Maglione

Accademia di belle arti di Roma

Silvia Sbordoni

Facoltà di Design e Arti dell’Università IUAV di Venezia

Profesori:

Giulio Alessandri

Angela Vettese

Gastón Ramírez Feltrín

Nikola Uzunovski „progettozero(+)“

Nemačka

The Städelschule, Frankfurt am Main

Profesori:

Tobias Rehberger

Wolfgang Tillmans

Lia Anna Hennig

Lisa Jugert

Jonas Leihener

Dennis Loesch

Katharina Schücke

Severna Makedonija

Univerzitet Sv. Kiril i Metodij, Fakultet za likovni umetnosti, Skopje

Profesor:

Antoni Maznevski

Kristina Božurska

Aleksandra Zafirovska

Zorica Zafirovska

Singapur

Lasalle College of the Arts, Singapore

Profesori:

Khiew Huey Chian

Milenko Prvački

Khairuddin Hori

Jeremy Sharma

Srbija

Univerzitet umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Profesori:

Mrđan Bajić

Marija Dragojlović

Darija Kačić

Jelena Ćirić

Nemanja Lađić

Branko Milisković

Maja Radanović

Maja Rakočević

Nina Simonović

Akademija umetnosti, Novi Sad

Ljubica Čvorić

Jadranka Ilić

Vladimir Ivaz

Tijana Jurišić

Uroš Mitrović

Dragana Nikolić

Timotije Odadžić

Lidija Petrov

Ivana Tmušin

Snježena Torbica

Milena Veljković

Ivana Uskoković

„Real Presence Floating Sites“

program 51. Bijenala u Veneciji

NEMANJA LAĐIĆ

Učešće u događajima koje su organizovale Biljana Tomić i Dobrila Denegri za mene je pre svega značilo napuštanje zone komfora akademskog pristupa umetnosti. Dok se većina umetničkih obrazovnih institucija oslanjala na ustanovljena pravila o tome šta umetnost obuhvata i kojim putem treba da idete da biste postali umetnik, Biljanine i Dobriline akcije su predstavljale kontratežu tome prostor u kome su mladi umetnici mogli slobodno da razmišljaju i pronalaze sopstvena rešenja, van utabanih staza i propisanih pravila.

Možda je otvorenost, zapravo ključna vrednost koja je negovana u radionicama i to u širokom dijapazonu, jer je obuhvatala i otvorenost prema okruženju, različitim umetničkim praksama, različitim tipovima obrazovanja, ali i različitim sredinama iz kojih su dolazili učesnici, a bilo ih je iz celog sveta. U tom smislu je „Real Presence“ uspeo da premosti zatvorene granice države i kreira prijateljske i profesionalne veze među studentima iz svih krajeva sveta. Sa druge strane, „Progresivne nade“ su pre svega značile uspostavljanje veze sa neposrednim životnim okruženjem. Tako su ulica, trotoar, prolaznici, izlozi, dakle zajednički životni prostor u kome se odvija međuljudska komunikacija, ušli u domen neposrednog kreativnog odnosa prema okruženju. Ta promena je za većinu učesnika „Progresivnih nada“ bila veoma laka, jer su skoro svi imali neke ideje i potrebe koje nisu mogli da realizuju na fakultetima.

U mom slučaju, period od 2005. do 2015. godine obuhvata formiranje i mnogobrojne promene. Počeo sam sa optičkim instalacijama koje su inicijalno bile inspririsane poezijom Vaska Pope i njegovim „Malim kutijama“, zapravo malim svetovima i individualnim realnostima. Zatim je kroz optičke instalacije otvoreno pitanje neposrednijeg uticaja publike na sadržaj rada, pa su odatle proizašle i prve interaktivne video instalacije. Multiplikacije, takođe prisutne u optičkim instalacijama, su na određeni način otvorile temu sećanja i pamćenja, koja je u mojim prvim video-radovima dovedena u vezu sa digitalnim okruženjem i njegovim specifičnostima u odnosu na materijalno, fizičko okruženje. Pamćenje kao tema, je ostalo prisutno, s tim što me sada pre svega interesuje kako se memorija iščitava, odnosno kako se može tumačiti na različite načine u različitim kontekstima.

Mislim da su kao i meni, „Real Presence“ i „Progresivne nade“ i drugima poslužili za otvaranje novih prozora i perspektiva. Radionice su trajale relativno kratko, ali je zato svako imao vremena da ono što je započeo posle razvija i upotpunjuje. I tako iz godine u godinu…

2

Autori: Sergio Breviario, Giuseppe Buffoli, Chiara Camoni, Claudia Canavesi, Andrea Carrara, Camilla Cazzaniga, Marco Chiesa, Serena Decarli, Federica Ferzoco, Nadia Galbiati, Fabio Marini, Camilla Marinoni, Michele Mazzanti, Cerese Muratori, Pietro Renga, Solange Solini, Ilde Vinciguerra

1 Mirjana Boba Stojadinović „Real Presence“

5 „Clandestini“

6 Prezentacije i razgovori, Fakultet dizajna i umetnosti, IUAV Mrđan Bajić, Biljana Tomić, Marija Dragojlović

7 Prezentacije i razgovori (Thanos Zakopulos, Maja Radanović, Mara Maglione, Anja Puntari, Maja Beganović, Marijana Gobeljić, Jelena Pantović, Nenad Ignjatović, Marco Chiesa, Serena Decarli)

8 Prezentacije i razgovori

Prof. Mrđan Bajić (Vladimir Ivaz, Mirjana Stojadinović)

14 Ivana Smiljanić „Tri sata igranja“ Klub Round Midnight

9 Radionica, Fakultet dizajna i umetnosti, IUAV Studenti akademije BK

10 Radionica, Manastir Sv. Kozima i Damiano (Ana Androska, Dobrila Denegri, Jelena Pantović, Thanos Zakopulos)

11–13 Katarina Radović „Oglasi“

15–16 Maja Radanović „Bez naziva“

17 Maja Rakočević, Maja Radanović, Gilbert & George

18 Završetak radionice

(Johan Thom, Mariska Le Roux, Jelena Pantović, Ana Androska, Biljana Tomić, Nthabiseng Rachel Montshiwa, Seretse Moletsane, Marijana Gobeljić, Narvika Bovcon, Aleš Vaupotič, Mirjana Boba Stojadinović, Sunčica Fradelić, Olga Andonović, Maja Beganović)

21

Illy Magazin

Zorica Čolić „Face Shifting“ Prilog za „New Consciousness“

19 Mirjana Boba Stojadinović „Metak“ Prilog za „New Consciousness“ Illy Magazin

20 Vladimir Ivaz „Jedno“ Prilog za „New Consciousness“ Illy Magazin

22 Vesna Zarev „Krug“ Prilog za „New Consciousness“ Illy Magazin

23 IUAV univerzitet - Fakultet za umetnost i dizajn, jedna od lokacija radionice „Real Presence“

24 Prezentacije i razgovori, Fakultet dizajna i umetnosti, IUAV (Biljana Tomić, Philippe Batka, Anđelika Bulaić, Jelena Martinović, Nenad Glišić, Vladimir Ivaz, Maria Männig, Timotije Odadžić, Branko Milisković, Nemanja Lađić, Jovana Jovanović, Kamen Stoyanov, Cordula Ditz, Adrien Tirtiaux…)

27 Timotije Odadžić „Oslobađanje“

Trg Sv. Marka

(Claudia Canavesi, Vladimir Ivaz, Serena Decarli, Marco Chiesa, Mara Maglione, …, Biljana Tomić, Nina Simonović, Nemanja Lađić, Andrea Cavarra, Sandra Perović)

28 Timotije Odadžić „Oslobađanje“

Trg Sv. Marka

25 Radionica i intervencije u javnom prostoru (Timotije Odadžić, Nina Simonović, Serena Decarli)

29 – 30 Branko Milisković „Walking on Continual Lines“

26 Nemanja Lađić „Bez naziva“

31 Završetak radionice

PROGRESIVNE NADE 1

11.07. – 31.07.2006.

Galerija Haos

Umetničke intervencije u Ulici cara Lazara 10 –16:

Bojana Nikolić, Branko Milisković, Ljubica Čvorić i

Marina Tomić u kafeu Crveni Petao;

Vladimir Ivaz u lokalu Grubin;

Mihailo Vasiljević u lokalu frizerskog salona;

Sanja Ždrnja, Ana Nedeljković u frizerskom salonu Lola;

Katarina Radović, Vesna Zarev u butiku Isidora; Bojan Jovanović, Milan Hrnjazović, Andrej Čikala u butiku Distante;

Mića Stajčić, Maja Radanović u butiku Chic&Love&Chic;

Šejma Prodanović, Alessandro Mancassola i

Barbara Ceriani Basilico u izlozima;

Gordana Belić u izlogu lolala Hand Made Shoes;

Miloš Šebeković, Snježana Torbica, Stefana Savić u butiku Apropo.

Intervencije na ulici

Jelena Aranđelović

Marija Aranđelović

Jelena Banjac

Maja Beganović

Lidija Delić

Nina Ivanović

Jovan Jović

Ksenija Kostić

Marko Kresoja

Marko Marković

Goran Marinić

Bojana Nikolić

Jelena Pantović

Miroslav Prvulj

Dušan Radosavljević

Mića Stajčić

Saša Stojanović

Nataša Stojanović

Snježana Torbica

Ana Zdravković

Prozori ugaone zgrade

Nemanja Lađić

Italija

Facoltà di Design e Arti dell’Università

IUAV di Venezia

Profesori:

Giulio Alessandri

Joseph Kosuth

Hans Ulrich Obrist

Angela Vettese

Riccardo Fabiani

Gastón Ramírez Feltrín

Nikola Uzunovski

Thanos Zakopoulos

Accademia di Brera, Milano

Profesor:

Alberto Garutti

Barbara Ceriani Basilico

Alessandro Mancassola

Srbija

Univerzitet umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Profesori:

Mrđan Bajić

Dragan Jovanović

Darija Kačić

Gordan Nikolić

Dušan Petrović

Slavoljub Radojčić

Nikola Vukosavljević

Jelena Aranđelović

Marija Aranđelović

Jelena Banjac

Gordana Belić

Lidija Delić

Milan Hrnjazović

Nina Ivanović

Bojan Jovanović

Jovan Jović

Predrag Kešelj

Ksenija Kostić

Marko Kresoja

Nemanja Lađić

Goran Marinić

Marko Marković

Branko Milisković

Ana Nedeljković

Bojana Nikolić

Šejma Prodanović

Miroslav Prvulj

Miljana Radojević

Bojana Rajević

Dušan Radosavljević

Mića Stajčić

Nataša Stojanović

Saša Stojanović

Miloš Šebeković

Ana Zdravković

Sanja Ždrnja

BK Univerzitet, Akademija umetnosti, Beograd

Profesor:

Milan Aleksić

Jadranka Ilić

Katarina Radović

Stefana Savić

Mihailo Vasiljević

Fakultet umetnosti, Priština - Zvečan

Profesor:

Zoran Karalejić

Andrej Čikala

Vesna Zarev

Izložba – događaj „Progresivne nade“ obuhvatila je mlade umetnike i studente sa umetničkih akademija iz Italije i Srbije koji su učestvovali na međunarodnoj umetničkoj radionici „Real Presence“ u periodu između 2001. i 2005. godine.

Slična izložba je bila organizovana u galeriji Zvono 2004. Namera ovih programa bila je da se kontakti među mladim umetnicima održavaju i šire projektima koji zadržavaju fleksibilnost radionica.

Izložba crteža „Progresivne nade“ u galeriji Haos demonstrirala je ulazak u realan izlagački prostor i potencirala je njegovu događajnu funkcionalnost. Galerijski ambijent se širio animiranjem lokala u Ulici cara Lazara. Ulični prostor je tako postao scena interaktivnih odnosa mladih umetnika, publike i prolaznika.

Ideja je bila da se u jednom danu praktikuje da se živi umetnost kao što se živi život.

Biljana Tomić

„Progresivne nade“

„PROGRESIVNE NADE“ BILE SU

IZLOŽBA – DOGAĐAJ NA KOM SAM SA

RADOŠĆU UČESTVOVALA, A POTOM

IŠČEKIVALA SLEDEĆE IZDANJE, KAO I

„REAL PRESENCE“. OVA IZLOŽBA BILA

JE VIŠE FOKUSIRANA NA OVDAŠNJE

UMETNIKE, A POTONJA NA UMETNIKE

IZ INOSTRANSTVA. DONOSILE SU TALAS

MIRA, NADE, SVEŽINE I SLOBODE...

MAJA BEGANOVIĆ

„Progresivne nade“ bile su izložba – događaj na kom sam sa radošću učestvovala, a potom iščekivala sledeće izdanje, kao i „Real Presence“. Ova izložba bila je više fokusirana na ovdašnje umetnike, a potonja na umetnike iz inostranstva. Donosile su talas mira, nade, svežine i slobode... Pamtim intervju koji je izveo Branko Milisković u svom „Dnevniku“ u izlogu galerije Haos. Na pitanje: „Kako se osećate što ste deo ‘Progresivnih nada’?“, odgovorila sam da se osećam kao „progresivna nada“. Danas se pitam odakle sam imala takvu hrabrost da to kažem.

Radovi koje sam izvela na „Progresivnim nadama“ funkcionišu jedan po jedan za sebe, ali kao da daju i neku celinu promišljanja o stvarnosti, činjenju, nečinjenju i protoku vremena u kom ostavljamo trag. Počela sam tako na „Real Presence“-u sa radom „Da li su strahovi stvarni“ u kom geometrijski oblici koji prolaze podsećaju na oblik prozora koji su na snimku. „Posvećeno mojoj baki“ je rad kojim osvetljavam trenutke u kojima su žene bile svetli primeri čovečanstva u borbi za pravo, pravdu i dostojanstvo čoveka. Od tog trenutka na ovamo nastavila sam da se bavim ženskom stranom umetnosti, ženskim radom i formirala stavove koje su žene zastupljene u tim borbama i same imale. Kao da sam tim radom utrla sebi put ka daljem radu.

„Pet sati sadrži…„ se sastoji iz proračuna broja kilometara koje bih prešla da sam tih pet sati hodala. Na fakultetu smo uvek imali vežbe crtanja ili slikanja u trajanju od četiri sata, u ovom radu sam izabrala pet sati i odredila određenu prosečnu brzinu hoda. Za to vreme prešla bih 20,484 kilometara. Po osnovama fizike dobijen je taj broj uz konstataciju da ne bi bilo koraka da nema protoka vremena u kom to beležimo. Ostavljanje tragova je ono što me i danas zanima, pa to i radim, jer smatram veoma važnim, ali ponekad se osećam samo kao neko ko pravi dnevnički zapis dok vreme otiskuje svoj trag, a mi nemoćni pod njim samo beležimo.

„Ko je na putu, stigao je“

„Ambijentalna instalacija veličine 16x6m. Forme trave predočavaju puteve. Posmatrač se nalazi u promijenjenom prostoru, na ulici na kojoj se nalazi trava, na putu. Ovim radom želim dati do znanja da prostora za nadu ima i da je onaj ko je na putu već stigao. Postoji mnogo izbora i treba samo osjetiti energiju svog puta i pratiti je.“

„Posvećeno mojoj baki“

„Intervencija se sastojala od čišćenja spomen-ploče. Ovaj spomenik je posvećen ženama koje su se borile za dostojanstvo, prava i slobodu ljudi. Ženama koje su bile zaboravljene. Ovaj spomenik se nalazi preko puta galerije Haos.“

1 Maja Beganović

2 Maja Beganović

3 Maja Beganović „Posvećeno mojoj baki“ Tekst spomen-ploče: „U ovoj zgradi radila je u periodu od 1936. do 1940. godine omladinska sekcija ženskog pokreta. Omladinke okupljene u njoj učile su i borile se za bolji život, dostojanstvo i slobodu čoveka. Kao borci postale su svetli, jedinstveni primeri neophodni svakom vremenu i pokoljenju.“

5 Otvaranje izložbe u galeriji Haos Borka Božović, Njegova ekselencija g. Alessandro Merola, ambasador Republike Italije u Beogradu, Dobrila Denegri

4 Ljubica Čvorić i Marina Tomić „Autoportret“

6–7 Jovan Jović „Iznajmljivanje hladovine“

9 Ksenija Kostić, Nataša Stojanović „Plaža“

10 Ksenija Kostić, Nataša Stojanović „Plaža“ (Boris Stanić)

8 Ana Zdravković „Lopta“ (Ksenija Kostić)

11 Miroslav Prvulj „Kineski horoskop“

12 Barbara Ceriani Basilico, Alessandro Mancassola „Bez naziva“

14 Mića Stajčić „Ministry of Silly Walk“

13 Gordana Belić „Noge“

17 Lidija Delić „Zebra“

15 Mića Stajčić „Streetcar“

16 Mića Stajčić „Streetcar“

18 – 19 Nataša Stojanović „Portreti“

20 Nina Ivanović „Beograd - Zagreb“

23 Dušan Radovanović „Bez naziva“ Ana Nedeljković „Zločesta devojka“

24 Jelena Pantović „Dodirni tvoje nebo“

21 „Progresivne nade“ otvaranje izložbe, performansi i događaji (Mrđan Bajić, Marija Dragojlović)

22 „Progresivne nade“ otvaranje izložbe, performansi i događaji (Srđan Stojanović, Miloš Miletić, Thanos Zakopoulos, Alessandro Mancassola, Riccardo Fabiani, Zoran Popović, Jasna Tijardović)

25 Marko Marković „Bicikl“

26 Maja Beganović, Branko Milisković

„Dnevnik“ (Olga Jevrić, Danijela Purešević) Bojana Nikolić „Vetrenjače“

28 Vesna Zarev „Barok“

32 Bojan Jovanović „Opanci“

27 Branko Milisković „Fashion Girl“

30

„Film bez dimenzije vremena“

„U nedostatku projektora, a iz straha da ne nestane laptop koji nije moj, umesto žive slike – odraza života koji sam prikazala u svom filmu ‘’Mučnina’’, postavila sam rad koji je okamenjen u dimenzijama našega sveta. To su prizori „Lica Univerzuma“.

Snaga čistog egzistencijalizma, večnog i nepromenjivog u svom užasu. Neizostavno filozofsko nasleđe 20. veka povezano sa teško dostižnom željom mladog srpskog sineaste... filmskom trakom.“

31

„Bez naziva“

„Koristio sam prostor frizerskog salona pored galerije Haos. Salon je bio zatvoren zbog renoviranja. Iskoristio sam tu okolnost i sa unutrašnje strane vrata zalepio fotografije na način na koji se obično koriste stare novine – kao vizuelna barijera ne-reprezentativne unutrašnjosti. Staklo je bilo prljavo i intervencija je bila skoro nevidljiva. Tek u kontekstu izložbe rad je postajao prepoznatljiv kao instalacija. Na ovaj način podcrtavalo se nestabilno i disperzivno značenje fotografija.“

29 Katarina Radović „Portreti“

33 Lidija Delić „Imagine Tomorrow“

Mihailo Vasiljević

Marija Aranđelović

34 Lidija Delić „Imagine Tomorrow“ (Nina Simonović)

35 Sanja Ždrnja „Suze-objekti“ (Maja Radanović)

36 Sanja Ždrnja „Suze-objekti“ (Andrej Čikala)

37 Sanja Ždrnja „Suze-objekti“ (Sanja Ždrnja)

„Postoji relacija između 3 elementa koji čine posmatranje. Prvi je predmet, drugi ono što realno vidimo, a treći ono što smo opazili. Npr. predmet je pravougaonik, mi ga vidimo kao trapez, ali nam iskustvo govori da to nije trapez, već pravougaonik u skraćenju. Pokušao sam da napravim vertikalu, koja se nameće kao izduženi pravougaonik, i koja se, za razliku od strukture koja je okružuje, ne deformiše, odnosno ne sužava ka nedogledu.“

39 Nemanja Lađić i Maja Radanović „Bez naziva“

38 Nemanja Lađić i Maja Radanović „Bez naziva“

40 Nemanja Lađić „Vertikala“

41 Vladimir Ivaz

„Bathroom - New perspective on space view with minimalistic interventions that creates flickering effect, or did I really saw that? What was that?“

DOKUMENTI ISTORIJSKOG I AKTUELNOG

UMETNIČKE MANIFESTACIJE NA

BITEF-U 1968–1973

40. BITEF – Beogradski internacionalni teatarski festival

„...in the time of invisibility…“

„Dokumenti istorijskog i aktuelnog Umetničke manifestacije na BITEF-u 1968 – 1973“

15. 09. – 30. 09. 2006.

BITEF, prestižni beogradski pozorišni festival, obeležavao je 40 godina postojanja programom koji obuhvata i druga kulturna zbivanja pored pozorišnih. Dokumenti, filmovi, susreti sa umetnicima i kritičarima podsetili su na zbivanja koja su tokom 60ih i 70-ih godina pratila pozorišni festival ostavljajući traga na umetnički život Beograda u periodu u kome su se gubile granice između pozorišta i novih umetničkih medija.

Program

15. 09. 2006.

Otvaranje izložbe digitalnih printova „Umetničke manifestacije na BITEF-u 1968–1973“, fasada Jugoslovenskog dramskog pozorišta

Otvaranje izložbe i uličnih intervencija, Ulica cara Lazara

Procesija „The Bread and Puppet Theater“, remake studenata i mladih umetnika, Sava Centar

Achille Bonito Oliva, predstavljanje knjige „Moderna umetnost - Giulio Carlo Argan, Achille Bonito Oliva“ u izdanju izdavačke kuće CLIO Branislava Anđelković, Achille Bonito Oliva, Ješa Denegri, Milena Marjanović, Giorgio Salerno, Ksenija Todorović Salon muzeja savremene umetnosti

16. 09. 2006.

Valentina Valentini, predavanje „Videoteatar“, Konak knjeginje Ljubice

Vladimir Ivaz, instalacija „Ledinačko jezero“, Konak knjeginje Ljubice

Vesna Zarev i Zoran Vranešević, prostorna intervencija „Beskonačni niz“, Konak kneginje Ljubice

Achille Bonito Oliva, razgovor o izložbi „Persona“, BITEF 1971, Jugoslovensko dramsko pozorište Ljubica Čvorić i Marina Tomić, performans, Jugoslovensko dramsko pozorište

17. 09. 2006.

Germano Celant, predavanje „Umetnost i arhitektura“, Jugoslovensko dramsko pozorište

„Marina Abramović - Ptice“, remake zvučne instalacije

18. 09. 2006.

Neverbalni teatar „BaazArt“, Zvezdara teatar

19. 09. 2006.

Slobodan Era Milivojević i Zoran Popović, razgovor „Rani radovi“, Konak knjeginje Ljubice

20. 09. 2006.

Jan Fabre, prezentacija, Skupština grada Beograda „OHO/Tomaž Šalamun - More“, remake instalacije, Atelje 212

21. 09. 2006.

Maja Beganović, „Traženje prave mere“, instalacija, Pionirski park

Marko Pogačnik, predavanje „Od promene umetnosti do promene sveta“, Skupština grada Beograda „Michelangelo Pistoletto & Lo Zoo“, remake akcije, Atelje 212

22. 09. 2006.

Nathalie Zonnenberg, predavanje „Živa umetnost“, Konak knjeginje Ljubice „Outline“, interaktivna akcija, Atelje 212

23. 09. 2006.

Johan Thom, prezentacija svoje umetničke produkcije, Konak knjeginje Ljubice Johan Thom, performans, Atelje 212

24. 09. 2006.

„Giuseppe Chiari - Fluxus concert“, remake performansa Jovane Jovanović, Konak knjeginje Ljubice

25. 09. 2006.

Johan Thom, prezentacija Akademije likovnih umetnosti, Pretorija, Južna Afrika, Konak Knjeginje Ljubice „Pedestal“, remake akcije, Maja Beganović, Isidora Krstić, Marko Marković, Branko Milisković, Sanja Ždrnja, BITEF teatar

26. 09. 2006.

„Andraž Šalamun - Linija“, remake akcije, ulice i trgovi grada

27. 09. 2006.

Fabrizio Stoppa, prezentacija „Michelangelo Pistoletto e Città dell’Arte“, Konak knjeginje Ljubice

28. 09. 2006.

Angela Vettese, predavanje „Umetnosti i edukacija“, Konak knjeginje Ljubice

29. 09. 2006.

Zatvaranje izložbe u Ulici cara Lazara

30. 09. 2006.

Ljubica Čvorić, Marina Tomić, performans, Sava Centar

Sanja Ždrnja, „Standing, Crying, Shining“ performans, Sava Centar

Izložba u Ulici cara Lazara, performansi i akcije: Maja Beganović

Ljubica Čvorić

Jadranka Ilić

Vladimir Ivaz

Jovana Jovanović

Bojan Jovanović

Predrag Kešelj

Nemanja Lađić

Goran Marinić

Branko Milisković

Bojana Nikolić

Jelena Pantović

Katarina Radović

Dušan Radosavljević

Stefana Savić

Nina Simonović

Mića Stajčić

Marina Stojanović

Jelena Stojanović

Marina Tomić

Snježana Torbica

Mihailo Vasiljević

Sanja Ždrnja

TOKOM I POSLE SVIH OVIH FASCINANTNIH UMETNIČKIH DOGAĐAJA, PERFORMANSA, IZLOŽBI, SUSRETA SA

MLADIM UMETNICIMA IZ ČITAVOG

SVETA, SHVATILA SAM DA JE MOJ RAD I SISTEM RAZMIŠLJANJA TRAŽIO

APSTRAKCIJU. MOJA UMETNOST SE

PROMENILA.

SANJA ŽDRNJA

Kada je počelo, nisam znala kako bi se sve to spojilo. Tokom mojih studija vajarstva postepeno sam razvijala interesovanje za druge umetničke prakse i medije. Tada se pojavio prvi poziv Biljane Tomić za učestvovanje na „Real Presence“-u 2005. godine. Tokom i posle svih ovih fascinantnih umetničkih događaja, performansa, izložbi, susreta sa mladim umetnicima iz čitavog sveta, shvatila sam da je moj rad i sistem razmišljanja tražio apstrakciju.

Moja umetnost se promenila.

Postala je forma izražavanja moje ljubavi za detalje, obrasce i strukturu. Ako bi me pitali koji pristup i medije u umetnosti preferiram, mam isti odgovor danas kao i tada: za mene su svi jednaki i ja ih praktikujem u istoj meri, samo dolaze u talasima sa različitim isticanjem.

Usledili su „Real Presence“ 2006, 2007, 2008, „BITEF manifestacije“ 2006, „Manifesti“ 2008.

Ta iskustva su me naučila da biram sopstvenu igru, da stvaram svoje principe i pravila.

Moja pravila su tu da me izazovu.

Naučila sam da se vozim na talasu radoznalosti onoga što je moguće kada biraš rast i promenu. Sećanja na ove događaje su imaginarni prostori koji postoje u sklopu sopstvene percepcije u kontekstu vremena. I sada, nije li tako magično kada razmišljaš o tome?

Predstavljanje knjige „Moderna umetnost – Giulio Carlo Argan, Achille Bonito Oliva“ u izdanju izdavačke kuće CLIO

Giorgio Salerno, Ješa Denegri, Branislava Anđelković, Achille Bonito Oliva, Milena Marjanović, Ksenija Todorović

Predstavljanje knjige „Moderna umetnost - Giulio Carlo Argan, Achille Bonito Oliva“ u izdanju izdavačke kuće CLIO

Giorgio Salerno, Achille Bonito Oliva, Milena Marjanović

1 Achille Bonito Oliva

2 Achille Bonito Oliva

4 – 5 Vladimir Ivaz „Ledinačko jezero“

6 Jovana Jovanović „Giuseppe Chiari – Fluxus concert“, remake

3 Valentina Valentini predavanje „Videoteatar“

7 Vesna Zarev i Zoran Vranešević „Beskonačni niz“

8 Vesna Zarev i Zoran Vranešević „Beskonačni niz“ (Biljana Tomić, Nataša Popovska)

11 Germano Celant predavanje „Umetnost i arhitektura“ (Germano Celant, Jovan Ćirilov, Biljana Tomić, Paris Murray)

12 Johan Thom prezentacija svoje umetničke produkcije

9 Germano Celant predavanje „Umetnost i arhitektura“ (Ješa Denegri, Germano Celant, Paris Murray)

13 – 15 Johan Thom Performans (Isidora Krstić, Branko Milisković, Maja Beganović)

10 Germano Celant predavanje „Umetnost i arhitektura“ (Ješa Denegri, Germano Celant, Paris Murray)

16 Akcija „Pedestal“ (Maja Beganović)

17 Akcija „Pedestal“ (Branko Milisković)

20 Akcija „Pedestal“ (Isidora Krstić)

18 Akcija „Pedestal“ (Sanja Ždrnja)

19 Akcija „Pedestal“ (Marko Marković)

21 Fabrizio Stoppa prezentacija „Michelangelo Pistoletto e Città dell’Arte“

22 Sanja Ždrnja „Standing, Crying, Shining“ (Slavko Krstić, Sanja Ždrnja, Isidora Krstić)

19. 03. – 21. 03. 2007.

„Neveste na proputovanju“

Pippa Bacca i Silvia Moro

Magacin u Kraljevića Marka

04. 07. – 10. 07. 2007.

„Progresivne nade II“

Magacin u Kraljevića Marka

17. 07. 2007.

„Progresivne nade II“

Događaji i intervencije u javnom prostoru Ulice cara

Lazara

17. 07. – 21. 07. 2007.

Vesna Zarev

„Zlatni rez/Sectio Aurea“

Galerija Haos

21. 07. – 03. 08. 2007

„Open Space“

Maja Beganović, Sanja Ždrnja Umetnička radionica u sklopu „documenta 12“

Kunsthochschule Kassel

20. 08. – 31.08. 2007.

„Real Presence“

Internacionalna radionica i skup fakulteta i akademija likovnih umetnosti organizovan na više lokacija u gradu: Magacin u Kraljevića Marka, Kuća Legata, Galerija 063 - BK Akademija, KazamatiVojni muzej.

03. 09. – 09. 09. 2007.

„Real Presence Floating Sites“

7. Internacionalni susret mladih umetnika i studenata umetničkih akademija

Realizovan unutar oficijelnog programa 10.

Istanbulskog bijenala

Istanbul Modern, Platform Garanti, Garajistanbul i različite lokacije po gradu

Novembar 2007.

Radionica

Lidija Delić

Nina Ivanović

Magdalena Klasnja

Isidora Krstić

Ana Pavlović

Jovana Radojević

Bojana Stamenković

Boris Stanić

Marija Šević

Magacin u Kraljevića Marka

30. 12. 2007. – 10. 01. 2008.

Radionica

Lidija Delić

Miloš Miletić

Neda Nikolić

Nemanja Nikolić

Ana Pavlović

Milica Prelić

Bojana Stamenković

Boris Stanić

Saša Tkačenko

Andrej Vasiljević

Magacin u Kraljevića Marka

NEVESTE NA

PROPUTOVANJU

In memoriam Pippa Bacca Performans „Neveste na proputovanju“ završen je tragičnom smrću Pippe Bacce u Turskoj. Vest je objavljena 12. aprila 2008.

Ideja o putovanju polazi od stihova Leonarda Cohena i iskustava Pippe, koja je od svoje rane mladosti putovala auto-stopom. U susretu sa Silvijom Moro, performerkom i modnom dizajnerkom, projekat se definiše i definitivno zaključuje saradnjom sa kulturnom asocijacijom Erodoto u Komu i galerijom Byblos Art u Veroni. Putovanje je trebalo da obuhvati: Italiju, Sloveniju, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Tursku, Libiju, Siriju, Jordan, Izrael i Palestinu. Predviđen period putovanja su bila tri meseca od početka kretanja 8. marta 2008. iz Milana. Posle Venecije, Nove Gorice, Ljubljane, Banja Luke, Beograda, umetnice nastavljaju put za Sofiju i Istanbul, gde održavaju svoju prezentaciju u galeriji Beral Madra. Tada se razdvajaju i započinju putovanje samostalno sa namerom da se sretnu u Bejrutu. Od trenutka rastanka 31. marta, gubi se svaki trag Pippi Bacci, i tek nakon više od nedelju dana biva pronađena mrtva u okolini Gebze. Nestanak Pippe i njena tragična smrt postaju još potresniji kada se obelodanilo njeno pravo ime: Giuseppina Pasqualino di Marineo i podatak da je njena majka, Elena Manzoni, sestra poznatog umetnika Pietra Manzonia, koji je takođe tragično i prerano okončao svoj život.

Odlagala sam pisanje ovog teksta neko vreme, ne baš svesna zašto nisam mogla da nešto napišem. Međutim, kako sam krenula da pišem, bilo mi je jasnije zašto. Na nekom nivou sam znala da ako bih pisala o događajima u Magacinu i različitim radionicama koje su Biljana i Dobrila organizovale, morala da spomenem i moj susret sa „Brides on Tour“.

2008. godine, MKM ugostio je putujući performans „Brides on Tour“.

„Brides on Tour“ je bio umetnički duo koji se sastojao od Pippe Bacce i Silvije Moro. Njihova namera je bila da gestom putovanja i performansa u različitima zemljama od Italije do Srednjeg istoka, pošalju poruku nade i mira. Cilj im je bio da kroz performanse stupe u kontakt sa ljudima, da ih upoznaju, i da posetioci performansa sašiju minijaturne suvenire u venčanice koje su nosile tokom performansa i tokom putovanja. Nakon što sam je upoznala u Magacinu, tri nedelje kasnije, Pippa je ubijena, tokom nastavka svog putovanja. Kada sam pročitala vest, bila sam u šoku i neverici. Jasno se sećam Pippe, njenog blagog osmeha, kako stoji u velikoj venčanici punoj različitih memorabilija, pričajući sa svakim ko bi joj prišao. U tom trenutku, razlika između performansa i života koji se odvijao paralelno sa performansom je bila neprimetna – stopili su se u jedno. To je možda bio prvi put da sam doživela taj osećaj stapanja života i umetnosti u jedno – i delovalo je kao najnormalnija stvar na svetu.

Znala sam da šta god da bi napisala o performansu ili Pippi, da ne bi promenilo šta joj se dogodilo, i da ne bi zvučalo potpuno na mestu. Međutim, ponovo čitajući neke članke koji su napisani o njoj u to vreme, u New York Times-u stoji da su njeni prijatelji i porodica rekli da bi Pippa sigurno želela da se „njeno zalaganje za mir nastavi“. Pisanje ovog teksta je moj pokušaj da se oda počast njenom radu i njenom zalaganju za mir i uspostavljanju prijateljstava, kao i da se stvori i održi sećanje na hrabrost koja je potrebna kako bi se uspostavio najosnovniji ljudski kontakt kroz gest umetničke prakse i performansa.

Biljana Tomić

Isidora Krstić

1 „Neveste na proputovanju“

Pippa Bacca i Silvia Moro (Pippa Bacca, Silvia Moro, Maja Beganović)

Neveste na proputovanju

Pippa Bacca i Silvia Moro

2 „Neveste na proputovanju“ Pippa Bacca i Silvia Moro (dr Jelena Stojnić, Pippa Bacca, Silvia Moro)

3 „Neveste na proputovanju“ Pippa Bacca i Silvia Moro

PROGRESIVNE NADE II

Magacin u Kraljevića Marka

Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Klasa prof. Mrđana Bajića: Ivana Kosovac, Nemanja Lađić, Marko Marković, Danijela Mršulja, Branko Milisković, Mića Stajčić, Sanja Ždrnja

Klasa prof. Marije Dragojlović: Lidija Delić, Iva Nedeljkov, Marija Zdravković

Klasa prof. Darije Kačić: Mihajlo Cvetković, Marija Jovanović

Klasa prof. Velizara Krstića: Nemanja Marunić

Klasa prof. Dragana Momirova: Tamara Đorđević

Klasa prof. Gordana Nikolića: Gorana Biljnja, Aleksandar Todorović

Klasa prof. Dušana Petrovića: Tamara Cvetić, Bojan Jovanović

Klasa prof. Milete Prodanovića: Ivan Iliev, Isidora Krstić, Silvia Mandić, Nemanja Nikolić, Marija Šević

Klasa prof. Slavoljuba Radojčića: Ranko Đanković, Goran Marinić

Klasa prof. Slobodana Roksandića: Dragana Grujičić, Smilja Ivetić, Dragana Lukić, Nina Simonović, Vladimir Stojanović, Ivan Šuletić

Klasa prof. Jovana Sivačkog: Boris Stanić, Nataša Tepavčević, Nina Živković

Klasa prof. Čedomira Vasića: Maja Beganović, Jugoslav Cvitkovac, Sanja Rosić

Klasa prof. Nikole Vukosavljevića: Bojana Nikolić, Milorad Panić

Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

Klasa prof. Zorice Janković: Gordana Gogić, Mia Nikolić

Klasa prof. Jadranke Simonović: Ivana Bugarinović, Marija Jovanović, Marija Labudović, Jelena Stojković

Klasa prof. Miroljuba Stamenkovića: Saša Tkačenko

Akademija BK, Beograd

Klasa prof. Milana Aleksića: Ana Ilić, Ivana Uskoković

Akademija lepih umetnosti, Beograd

Klasa prof. Željke Momirov: Stefan Robović

Klasa prof. Gordana Nikolića: Mia Mijalković

Klasa prof. Dušana Otaševića: Dušan Radosavljević

Klasa prof. Vladimira Veličković: Teodora Rajić

UNION fakultet za dizajn, Beograd

Klasa prof. Nenada Milentijevića: Aleksandar Rituper

Fakultet muzičke umetnosti, Beograd Jovana Jovanović

Akademija umetnosti, Novi Sad Vladimir Ivaz

Uspešnost programa „Progresivne nade“ sa sjajnim umetničkim radovima i intervencijama studenata, navela nas je da ponovo organizujemo sličan program i pokrenemo godišnji ciklus prezentacija mladih autora sa umetničkih akademija i fakulteta.

Tokom proteklih godina prateći umetnička kretanja na domaćoj i međunarodnoj sceni preko umetničke radionice „Real Presence“, a posebno prateći rad studenata tokom godine do njihove finalne prezentacije, mogla sam zaključiti da se produkcija mladih promenila, razvila i da u pravom smislu pokazuje sve karakteristike novog vremena u kome živimo. Mišljenja mladih ljudi su znak za uzbunu i nove generacije uočavaju ubrzane promene sveta kao rotaciju i neminovnu dinamiku manifestovanja savremene umetnosti.

Biljana Tomić

1 Maja Beganović „Pet sati sadrži 20.4840301 kilometra“

6 Marko Marković „Bez naziva“

7 Goran Marinić „Bez naziva“ (detalj)

2 Branko Milisković „Instrukcije“

3 Sanja Ždrnja „Playing instruments in the empty room“

8 Ivana Kosovac „Bez naziva“

4 Sanja Ždrnja „Playing instruments in the empty room“

5 Sanja Ždrnja „Playing instruments in the empty room“

9 Sa leva na desno: Sanja Ždrnja, Dušan Radovanović, Tamara Cvetić, Tamara Đorđević, Nataša Tepavčević, Maja Beganović, Milorad Panić, Ranko Đanković, Mića Stajčić

12 Smilja Ivetić „Hor“ (detalj)

10 Dušan Radovanović „Čarobnica iz močvare“ „Dvoglavi div“

13 Nemanja Marunić „Bez naziva“

11 Dragana Grujčić „Bez naziva“ Smilja Ivetić „Hor“

14 Nemanja Nikolić „Portreti“

15 Vladimir Stojanović „Bez naziva“

16 Saša Tkačenko „Higijena“

17 Ivan Iliev „Umetnost na raskrsnici“ (detalj)

18 Mića Stajčić „Džekson protiv Njutna“

21 Mia Nikolić „Kavez“

22 Ivana Bugarinović „Autoportret“

20 Filip Trnavac „Video rad“

19 Nemanja Lađić „Don Kihot“

23 Marija Jovanović „Bez naziva“

24 Ivan Šuletić „Bez naziva“

25 Marija Jovanović „Bez naziva“

26 Bojana Nikolić „Detinjstvo“

29 Marija Labudović „Bez naziva“

28 Snježana Torbica „Bez naziva“

27 Isidora Krstić „Mahabharata“

31 Marija Zdravković „Moja porodica, pas i ja“

30 Gordana Gogić „Bez naziva“

Vesna Zarev

„Zlatni rez / Sectio Aurea“

Galerija Haos

Događaji i intervencije u javnom prostoru Ulice

cara Lazara i lokala „Apropo“, „Hand Made Shoe“, „Pire Slow Food“, „Chic&Love&Chic“, „Distante“, „Isidora“, „Grubin“, Kafe „Crveni Petao“

Maja Beganović

Tamara Cvetić

Mihajlo Cvetković

Ranko Đanković

Ana Ilić

Nina Ivanović

Marija Jovanović

Bojan Jovanović

Peredrag Kešelj

Ivana Kosovac

Damjan Kovačević

Isidora Krstić

Marija Labudović

Nemanja Lađić

Marko Marković

Branko Milisković

Ana Nedeljković

Bojana Nikolić

Milorad Panić

Maja Radanović

Dušan Radosavljević

Bojana Rajević

Sanja Rosić

Nina Simonović

Mića Stajčić

Vladimir Stojanović

Jelena Stojković

Ivan Šuletić

Snježana Torbica

Ivana Uskoković

Sanja Ždrnja

Univerzitet umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Profesori:

Mrđan Bajić

Dragan Jovanović

Darija Kačić

Gordan Nikolić

Dušan Petrović

Slavoljub Radojčić

Nikola Vukosavljević

Univerzitet umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

Profesori:

Zorica Janković

Jadranka Simonović

Miroljub Stamenković

BK Univerzitet, Akademija umetnosti, Beograd

Profesor:

Milan Aleksić

Akademija lepih umetnosti, Beograd

Profesor:

Dušan Otašević

BILJANA TOMIĆ

U okviru svog redovnog programa galerija Haos je predstavila ambijentalnu instalaciju Vesne Zarev pod nazivom „Zlatni rez/Sectio Aurea“. Rad se bavi transformacijom crteža u formu zlatoveza na sirovoj svili precizno sklopljenim odnosom površina zelene i plave boje. Postavka potencira minimalni pristup u kome su dominantni odnosi proporcija prema principima univerzalnih odnosa mere „zlatnog preseka“. Proporcije, mere, znakovi vremenom usvojeni i određeni mnogim značenjima, poseduju svoje vidljive i nevidljive kodove apsolutnih vrednosti „bez početka, bez kraja, bez promenljivosti: krug, kvadrat, pravougaonik, trougao…“ Njima se vizualizuju i definišu idealni i realni odnosi zemaljskih/kosmičkih dimenzija i linija sila, prostornog i vremenskog. U umetničkom smislu „zlatovezom ispisan linearni sistem uspostavlja znakovni poetski dijalog pravilnih odnosa površina plave, zelene i dijagrama toka pravih i kružnih linija, krsta i polumeseca“.

Paralelno sa izložbom Vesne Zarev, odvijao se program studenata sa beogradskih fakulteta i umetničkih akademija „Progresivne nade II“, čija je prva prezentacija održana u novom kulturnom prostoru „Magacinu u Kraljevića Marka“, dok drugi deo, zahvata javni prostor Ulice cara Lazara sa događajnim intervencijama i postavkama u izlozima butika.

Namera je da se umetnički ožive ambijenti grada i da se studentima da šansa da u neposrednom dodiru sa publikom učine jedno veče sasvim drugačije, iznenađujuće, posebno i nezaboravno za svakoga ko bude prošetao Ulicom cara Lazara.

1 Vesna Zarev „Zlatni rez/Sectio aurea“ Ambijentalna instalacija

2 Mića Stajčić „Ulični petao“ akcija ispred lokala „Crveni petao“

3 Mića Stajčić „Ulični petao“ akcija ispred lokala „Crveni petao“

7 Otvaranje izložbe i događaji Ulica cara Lazara (Biljana Tomić, Jovan Ćirilov)

6 Otvaranje izložbe-događaja Ulica cara Lazara

5 Isidora Krstić „Problem“ (Nina Ivanović)

8 Smilja Ivetić „Hor“

4 Isidora Krstić „Problem“

9 Otvaranje izložbe-događaja Ulica cara Lazara

12 Otvaranje izložbe-događaja Ulica cara Lazara

10 Otvaranje izložbe-događaja Ulica cara Lazara

13 Saša Tkačenko „Higijena“

11 Otvaranje izložbe-događaja Ulica cara Lazara

14 Maja Beganović „5 sati sadrži 20,4840301 km“ (Nemanja Lađić, Maja Beganović)

16 Nina Ivanović „Bez naziva“

17 Vladimir Stojanović „Jaguar“

15 Maja Beganović „5 sati sadrži 20,4840301 km“ Prosečna brzina mog hoda: v = 1.42694064 m/s. U vremenskom okviru od 5 sati mogu prepešačiti 20,4840301km. Pet sati sam izabrala zbog merljivosti protoka vremena u kom se možemo orijentisati. Ovaj rad govori o vezi između prostora i vremena. Ne postoji korak bez vremena, jer svaki korak zahteva trajanje i ne postoji vreme bez prostora kroz koji ono protiče.“

REAL PRESENCE

FLOATING SITES

„Real Presence Floating Sites“

7. Internacionalni susret mladih umetnika i studenata umetničkih akademija

realizovan unutar oficijelnog programa

10. Istanbulskog bijenala

3.09. – 09. 09. 2007.

Istanbul Modern, Platform Garanti, Garajistanbul i različite javne lokacije

Program: prezentacije, razgovori, video screenings, intervencije, performansi, radionica

U saradnji sa:

Marmara Üniversitesi, Istanbul, Rektor prof. Tayfun Erdoğmuş

Yıldız Teknik Üniversitesi, Istanbul, prof. İnci Eviner

Dokuz Eylül Üniversitesi, Izmir, prof. Cengiz Cekil

Akademie der bildenden Künste Wien, Rektor prof. Stephan Schmidt-Wulffen

Akademija za likovno umetnost in oblikovanje, Ljubljana

LASALLE College of the Arts, Singapore, Rektor Milenko Prvački

UCLA Department of Design Media Arts, Prof. Victoria Vesna

Austrija

Akademie der bildenden Künste Wien

Prof. Marina Gržinić, Stefan Flunger

Can Gülcü & Ivan Jurica

Anna Haidegger

Eva Jiřička

Elvedin Klačar

Aron Itai Margula

Ani Mezaduryan & Mizzi Schnyder

Dorian Monelli

Simona Obholzer

Dayan Ozan Özoğlu

Ritusangam Sharma,

Cornelia Silli

Daniela Tagger

Johanna Tinzl, Adrien Tirtiaux

Italija

Accademia di Brera, Milano

Alessandro Ambrosini

Liciana Andreani

Alberto Gianfreda

Susanna Roda

Accademia di belle arti di Napoli

Cristiana Arena

Francesca Boenzi

Luigi Giovinazzo

Mara Maglione

Telemachos Pateris

Anja Puntari

Accademia di belle arti di Roma

Carmen Colibazzi

Romela Crnogorac

Alessandro Pierattini

Accademia di Belle Arti di Venezia

Elisabetta Scalvini

Facoltà di Design e Arti dell’Università

IUAV di Venezia

Fabrizio Sartori

NABA - Nuova Accademia di Belle Arti, Milano

Raul Martinez

Izrael

Sam Spigel Film School Jerusalem

Itamar Rose

Nemačka

Städelschule Frankfurt am Main

Agassi F. Bangura

SAD

UCLA Design Media Arts, Los Angeles

Prof. Victoria Vesna

Jihyun Kim

Christopher O’Leary

Jacob Tonski

Pinar Yoldaş

Singapur

Lasalle College of the Arts

Ajeet Mansukhani

Hafiz Osman

Mohammed Zulkarnaen Bin Othman

Slovenija

Akademija za likovno umetnost in oblikovanje, Ljubljana

Prof. Srečo Dragan

Gordana Bakić

Igor Bravničar

Vana Gacina

Marko Glavač

Iztok Holc

Vanja Mervič

Luka Umek

Dražen Vitolović

Tilen Žbona

Srbija

Univerzitet umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Profesori:

Mrđan Bajić

Marija Dragojlović

Maja Beganović

Lidija Delić

Isidora Krstić

Boris Stanić

Sanja Ždrnja

Univerzitet umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

Profesori:

Jadranka Simonović

Miroljub Stamenković

Saša Tkačenko

Turska

Marmara Üniversitesi, Istanbul

Zeynep Ceren Erdinç

Özgür Demirci

Gürbey Hiz

Evrim Kavcar

Çiğdem Kaya

Servet Sergin Keyder

Yıldız Teknik Üniversitesi, Istanbul

Alaattin Kirazci

09. 09. 2007.

„Proširene forme umetničke edukacije“

Simpozijum i razgovor, muzej Istanbul Modern

Bjørn Melhus, Kunsthochschule Kassel

Milenko Prvački, Lasalle College of the Arts Singapore

Victoria Vesna, Design and Media Arts, UCLA, Los Angeles

Dobrila Denegri, Biljana Tomić, nKA Beograd

I studenti koji su učestvovali u radionici

2 Radionica Garajistanbul

5 Radionica Vasif Kortun, direktor Platform Garanti, Istanbul

6 Radionica Platform Garanti, Istanbul

2 1

Real Presence Floating Sites

3 Prezentacije i razgovori Prof. Marina Gržinić, Akademie der bildenden Künste Wien Garajistanbul

4 Prezentacije i razgovori Akademie der bildenden Künste Wien Garajistanbul

7 Prezentacije i razgovori Univerzitet umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd Garajistanbul

8 Victoria Vesna, Milenko Prvački, Bjørn Melhus, Dobrila Denegri

Istanbul Modern

12 Simpozijum „Proširene forme umetničke edukacije“

Istanbul Modern

9

9 Simpozijum „Proširene forme umetničke edukacije“

Victoria Vesna, Milenko Prvački, Bjørn Melhus

Istanbul Modern

13 Simpozijum „Proširene forme umetničke edukacije“

Istanbul Modern

(U publici: Lidija Delić, Nikola Uzunovski, Biljana Tomić, Bjørn Melhus, Boris Stanić, Mohammed Zulkarnaen, Jihyun Kim, Saša Tkačenko, Alessandro Pierattini, …, Hafiz Osman, …, Ljiljana Ćinkul, Alfredo Conticello, Mara Maglione)

11 Predavanje Viktorije Vesne Istanbul Modern

10 Predavanje Viktorije Vesne Istanbul Modern

14 Isidora Krstić, Itamar Rose „Bez naziva“ performans, Nova džamija

Real Presence Floating Sites

16 Saša Tkačenko „Higijena“

15 Radionica Garajistanbul (Biljana Tomić, Katia Meneghini, Maja Beganović)

18 Alessandro Pierattini „Real Presence – Floating Sites“

17 Ajeet Mansukhani, Lidija Delić, Biljana Tomić, Milenko Prvački, Carla Erlich, Hafiz Osman, Saša Tkačenko, Boris Stanić

RADIONICA 4

Radionica

Novembar 2007.

Magacin u Kraljevića Marka

Lidija Delić

Nina Ivanović

Smilja Ivetić

Magdalena Klasnja

Nebojša Kojić

Isidora Krstić

Mia Nikolić

Nemanja Nikolić

Ana Pavlović

Jovana Radojević

Bojana Stamenković

Boris Stanić

Marija Šević

Saša Tkačenko

5 Otvaranje izložbe radionice

1 Radionica (Biljana Tomić, Saša Tkačenko, Magdalena Klasnja)

6 Otvaranje izložbe radionice (Nemanja Nikolić, Biljana Tomić, Dušan Zlokolica, Zdravko Janković)

7 Otvaranje izložbe radionice (Biljana Tomić, Isidora Krstić, Saša Tkačenko)

8 Otvaranje izložbe radionice (Boris Stanić, Lidija Delić)

2 Radionica (Saša Tkačenko, Mia Nikolić, Magdalena Klasnja)

3 Radionica (Magdalena Klasnja)

4 Otvaranje izložbe radionice (Nebojša Kojić, Smilja Ivetić)

13 Lidija Delić „Rende“

14 Marija Šević „Autoportret“

15 Jelena Stojković „Bez naziva“

9 Otvaranje izložbe radionice (Isidora Krstić, Dubravko Milanović)

10 Isidora Krstić „Slagalica“

12 Isidora Krstić „Slagalica“

17 Nemanja Nikolić u saradnji sa Ninom Ivanović i Savom Kneževićem „Web“

Zamolio sam kolege da crtamo paukovu mrežu zajedno. Naizmenično smo crtali, brisali i dodavali linije. Postupak je fotografisan i od fotografija je napravljen stop-motion video. Radionica, 30.12.2007.

11 Isidora Krstić „Slagalica“

16 Nemanja Nikolić u saradnji sa Nemanjom Petrovićem „Art Sets Us Free“

„Ruka ispisuje „Art Sets Us Free“ ugljenom na belom papiru. Ruka briše napisano i zatim piše istu rečenicu na drugom jeziku. Postupak se ponavlja na dvadeset četiri jezika.“

UMETNIČKA RADIONICA 5

„Umetnička radionica“

30.12.2007.–10.01. 2008.

Magacin u Kraljevića Marka

Lidija Delić

Miloš Miletić

Neda Nikolić

Nemanja Nikolić

Ana Pavlović

Milica Prelić

Bojana Stamenković

Boris Stanić

Saša Tkaćenko

Andrej Vasiljević

„Bez naziva“, zajednički rad Lidije Delić, Isidore Krstić, Miloša Miletića, Nede Nikolić, Ane Pavlović, Borisa Stanića, Bojane Stamenković-Fužinato, Saše Tkačenka

1 Radionica (Neda Nikolć, Ana Pavlović, Bojana Stamenković)

2 Radionica (Miloš Miletić)

5 Otvaranje izložbe radionice

„Zamolio sam kolege da crtamo paukovu mrežu zajedno. Naizmenično smo crtali, brisali i dodavali linije. Postupak je fotografisan i od fotografija je napravljen stop-motion video.“

3 Otvaranje izložbe radionice (Gile Fragile, Neda Nikolić, Saša Tkačenko, Ana Pavlović)

4 Nemanja Nikolić u saradnji sa Ninom Ivanović i Savom Kneževićem „Web“

6 Otvaranje (Tamara Cvetić, Šana Kulić)

7 Otvaranje (Ana Pavlović, Miloš Miletić, Bojana Stamenković-Fužinato, Milica Prelić, Neda Nikolić)

Januar 2008.

„Radionica“

Lidija Delić

Miloš Miletić

Neda Nikolić

Nemanja Nikolić

Ana Pavlović

Milica Prelić

Bojana Stamenković

Boris Stanić

Saša Tkačenko

Andrej Vasiljević

Magacin u Kraljevića Marka

08. 02. 2008.

„Radionica 2“

Radionica – debata organizovana sa namerom da se rezimira prethodni rad i da se predlože projekti za tekuću sezonu.

Magacin u Kraljevića Marka

14. 02. 2008.

„Koncept vremena i prolaznosti u kulturi 17. veka“, predavanje prof. Jelene Todorović

Prof. Jelena Todorović predaje istoriju umetnosti na FLU, a njen specijalistički rad je upućen na post-renesansne umetničke pojave koje istražuje i povezuje sa savremenim dobom.

Magacin u Kraljevića Marka

22. 02. 2008.

„Radionica 3“

Radionicu čine studenti sa beogradskih umetničkih akademija koji neposredno rade instalacije, ambijentalne postavke, performanse ili medijske prezentacije u samom prostoru.

Magacin u Kraljevića Marka

28. 02. 2008.

Prezentacija umetničkih akademija u Bombaju i Torinu Magacin u Kraljevića Marka

07. 03. – 30. 03. 2008.

„Radionica 4“

Nataša Ćulina

Lidija Delić

Nina Ivanović

Ana Pavlović

Bojana Stamenković

Nađa Stamenković

Jelena Vujić

Marija Šević

Magacin u Kraljevića Marka

16. 04. – 30. 04. 2008.

Saša Tkačenko „Higijena“

Magacin u Kraljevića Marka

25. 04. – 30. 04. 2008.

„Radionica 5“

Radionica ambijentalnih rešenja studenata beogradskih fakulteta primenjene i likovne umetnosti.

Magacin u Kraljevića Marka

03. 05. 2008.

Vesna Zarev i Zoran Vranešević „Protok“

Magacin u Kraljevića Marka

14. 05. – 21. 05. 2008.

Maja Beganović „Odakle gledamo?“

Magacin u Kraljevića Marka

08. 06. – 11. 06. 2008.

Srđan Veljović „Umeće tranzicije“

Magacin u Kraljevića Marka

01. 07. – 13. 07. 2008.

Marko Marković „Organi za skulpturu“

Galerija Haos

01. 07. 2008.

„Progresivne nade III“

Galerija Haos i Ulica cara Lazara 10 - 16

02. 07. – 10. 07. 2008.

Izložba - događaj „Progresivne nade III“

Magacin u Kraljevića Marka

27. 10. – 07. 11. 2008.

Radomir Damnjan i Veljko Vujačić „Slike“

„Vizuelna kontrastnost slika Radomira Damnjana i Veljka Vujačića nosi neke bitne karakteristike odnosa prema gestu, površini i funkciji slike, i njihovom širem kontekstu dimenzija vremena i prostora“. (Biljana Tomić)

Magacin u Kraljevića Marka

01. 12. – 07. 12. 2008.

Maja Beganović

„Crvena tišina“

„Instalacija ‘Crvena tišina’ odražava momenat stanja apsolutne tišine. Momenat neizvesnosti. Rad ispituje poziciju žrtve i onog koji napada.

Uloga žrtve i napadača često može biti promenjena. Žrtva koja je nedovoljno svesna svoje uloge, koja ne vidi sebe kao ugroženu jedinku, izjednačava se sa napadačem, razume kako se on/a oseća i zna da se on/a ne treba osećati krivim. Kao proizvod njenih fantazija javlja se agresivnost. Ona se pretvara u svoju kontraformu. Napadač koji ne može sebi da oprosti čin napada izjednačava se sa žrtvom, razmišlja o tome šta bi razmišljao/la da je on/a bio/la napadnut/a. Oseća bes prema napadaču, bes prema samom sebi i veliku potištenost i teskobu. I žrtva i napadač (dželat) su autodestruktivna bića. Inverzna pozicija, tačnije inverzna tranziciona pozicija vodi ka spoznaji svoje uloge. Nakon izjednačavanja sebe sa dželatom i susreta sa istim menja se percepcija – žrtva shvata svoju poziciju, dželat takođe. Vraćaju se na svoje pozicije“.

Maja Beganović

Magacin u Kraljevića Marka

01. 12. – 07. 12. 2008. Marko Stojković „Grafike“

Magacin u Kraljevića Marka

12. 12. – 22. 12. 2008.

Selman Trtovac „Skulptura - crtež“

Magacin u Kraljevića Marka

UMETNIČKA RADIONICA

07. 03. – 30. 03. 2008.

Magacin u Kraljevića Marka

Nataša Čulina

Lidija Delić

Nina Ivanović

Ana Pavlović

Bojana Stamenković

Nađa Stamenković

Jelena Vujić

Marija Šević

Radionica obuhvata studente od prve do treće

godine klasa profesora:

Marije Dragojlović

Milete Prodanovića

Čede Vasića

Mrđana Bajića

Darije Kačić

Gordana Nikolića

1 Lidija Delić „Moja mama mi je napravila haljinu“

6 Nađa Stamenković „Bez naziva“

2 Bojana Stamenković „Pletenice“

5 Marija Šević „Silvija“

„Tokom boravka u Firenci na umetničkoj letnjoj školi 2006. godine, prvi put sam imala priliku da ručno razvijam fotografije. Radovi koji su nastali su foto-kolaži, delovi grada i ljudi, povezani koncem. Nakon izložbe radovi su izgubljeni (negde su spakovani, pozajmljeni, bačeni ili poplavljeni) pa sam veoma zahvalna Isidori Krstić što ih je fotografisala i time sačuvala.“

7 Jelena Vujić „Bez naziva“

3 Nina Ivanović „Bez naziva“

4 Nina Ivanović „Bez naziva“

8 Ana Pavlović, Nataša Čulina „Carevo novo odelo! Obucite Davida!!!“ (Lidija Delić)

9 Ana Pavlović, Nataša Čulina „Carevo novo odelo! Obucite Davida!!!“

12 Nina Ivanović

13 Marija

Šević

10 Ana Pavlović, Nataša Čulina „Carevo novo odelo! Obucite Davida!!!“ (Ana Pavlović)

11 Ana Pavlović, Nataša Čulina „Carevo novo odelo! Obucite Davida!!!“ (Lidija Delić, Miloš Miletić, Ana Pavlović)

HIGIJENA

SAŠA TKAČENKO

Higijena Saša Tkačenko

Saša Tkačenko

16. 04. – 30. 04. 2008.

Magacin u Kraljevića Marka

Koncept „Higijene“ koji Saša Tkačenko razvija u seriji radova različitih medija sa motivom pranja ruku aludira na humanističke principe koji potiču još iz drevnih vremena spoznaje sveta. Pored mnogih ranih filozofskih tumačenja, navela bih Zenona i stoička učenja o filozofiji kao nauci sastavljenoj iz tri dela: prirode, etike i logike. Po njima „filozofija je kao živo biće: logika odgovara kostima i tetivama, etika mesnatim delovima, a fizika (priroda) duši“. Ova davna interpretacija filozofije kao živog bića, na samim počecima razvrstavanja filozofskog mišljenja, može danas da ima svoju aktuelnost i dodirnu metaforičku vezu sa higijenom. Za umetnika ljudsko biće/društveni kontekst, je polazni motiv sa svim opštim i pojedinačnim svojstvima koja određuju život i identitet čoveka. On zato izdvaja gest pranja ruku, kao svojstvene datosti prirode, etike i logike. Higijena spada i u najstarije oblike odgovornosti čoveka prema sebi i drugima.

U okviru savremenih filozofskih teorija, posebno prema biopolitičkom tumačenju pozicije života ljudi u procesima ekspanzije nove ekonomije, uočavaju se dramatične posledice politike kapitala na očuvanju ljudskih prava, slobode i životnog prostora. Prema teoriji Fukoa: „Usklađivanje gomilanja ljudi s gomilanjem kapitala i artikulacija rasta ljudskih skupina prema ekspanziji proizvodnih snaga i diferencijalnoj raspodeli profita delimično su omogućeni sprovođenjem bio-moći, njenim mnogovrsnim oblicima i postupcima. Zaposedanje živog tela, njegovo vrednovanje i distributivno upravljanje njegovim snagama bili su nužni i njihov prvenstveni zadatak je bio upravljanje ‘životom’ ljudi i životom zemlje.“

Za Sašu Tkačenka „higijena“ je princip vrednovanja etičkih modela ponašanja i kritičkih pozicija. Insistira na značenju repeticije istovetnih radnji kao trajnoj formi održavanja higijene. Ponavljanje istog gesta je za njega tautološka činjenica/aksiom blizak klasičnim konceptualnim interpretacijama. Za umetnika svaki rad je ličan argument afirmacije i kontestacije. Koncepcijske postavke rada „Higijena“ provokativno zalaze u aktuelna pitanja filozofije. Pranje ruku je znak pažnje, čišćenja i uzbune.

1 Saša Tkačenko „Higijena“

Biljana Tomić

PROTOK

VESNA ZAREV I ZORAN VRANEŠEVIĆ

Protok

Vesna Zarev i Zoran Vranešević

Vesna Zarev i Zoran Vranešević „Protok“ 03. 05. 2008.

Magacin u Kraljevića Marka

Instalacija „Protok“ objedinjuje niz umetničkih intervencija Vesne Zarev i Zorana Vraneševića, izvedenih u prirodnom ambijentu, i predstavlja formu reagovanja na unutrašnji-spoljašnji prostor.

1 Vesna Zarev i Zoran Vranešević „Beskonačni niz“, 2006.

2 Vesna Zarev i Zoran Vranešević „Crveno“, 2006.

3 Vesna Zarev i Zoran Vranešević „Plavo - zeleno“, 2006.

PROGRESIVNE NADE III

Marko Marković

Samostalna izložba crteža i skulptura

„Progresivne nade III“

Ulične intervencije, performansi i izložba

01. 07. – 13. 07. 2008.

Galerija Haos i Ulica cara Lazara 10 – 16

„Progresivne nade III“

02. 07. – 10. 07. 2008.

Magacin u Kraljevića Marka

Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Klasa prof. Mrđana Bajića:

Milena Bakmaz

Nemanja Dopsaj

Anđela Grabež

Ana Jovanović

Bojan Jovanović

Ana Krstić

Katarina Kostić

Nemanja Lađić

Marko Marković

Mića Stajčić

Sanja Ždrnja

Klasa prof. Dobrice Bisenića:

Jovana Braletić

Ana Marković

Klasa prof. Anđelke Bojović:

Bojana Stamenković

Jelena Vujić

Klasa prof. Marije Dragojlović:

Ana Anđelić

Branimir Benišek

Tanja Bogdanić

Jovana Dragić

Petar Đorđević

Bojana Đurić

Nataša Nedić

Jovana Sudimac

Stefan Tasić

Jovana Višnjić

Jovana Živčić

Klasa prof. Dragane Ilić-Kažić:

Bojana Atlija

Smilja Ignjatović

Ivana Milev

Aleksandra Plavšić

Marko Živković

Klasa prof. Jasmine Kalić:

Nataša Čulina

Ana Pavlović

Klasa prof. Darije Kačić:

Mihajlo Cvetković

Isidora Krstić

Slađana Pavlović

Klasa prof. Radomira Kneževića:

Kruna Domić

Ana Đukić

Josipa Miletić

Miloš Miletć

Katarina Rašić

Klasa prof. Veljka Lalića:

Ranko Đanković

Lazar Janjatović

Bogdan Manojlović

Nemanja Morača

Olja Pantović

Vladimir Stanojević

Klasa prof. Gordana Nikolića:

Lidija Delić

Klasa prof. Dragana Momirova:

Jovan Jović

Iva Pešić

Klasa prof. Dušana Petrovića:

Lazar Andrijašević

Stojan Aćimović

Milan Kulić

Marjana Miletić

Marko Pejkić

Milica Stanojević

Klasa prof. Milete Prodanovića:

Nikola Jovanović

Klasa prof. Slobodana Roksandića:

Smilja Ivetić

Nina Simonović

Vladimir Stojanović

Klasa prof. Jovana Sivačkog:

Jagoda Mićović

Boris Stanić

Marija Šević

Nina Živković

Klasa prof. Zorana Todorovića:

Nemanja Đorđević

Klasa prof. Čedomira Vasića:

Maja Beganović

Leonora Golubović

Ivan Iliev

Nina Ivanović

Damjan Kovačević

Iva Kuzmanović

Silvia Mandić

Nemanja Nikolić

Željko Vitorović

Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

Klasa prof. Jadranke Simonović:

Maja Jakšić

Tijana Jurisić

Mia Nikolić

Jelena Stojković

Milena Štikovac

Milica Pešić

Saša Tkačenko

Visoka škola likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija, Beograd

Bojan Krstić

Milan Miladinović

Milena Nikolić

Lidija Nočeska

Svetlana Radenković

Posle završene godišnje izložbe na umetničkim akademijama, u dvodnevnom dešavanju u Ulici cara Lazara i u Magacinu u Kraljevića Marka 8 učestvovalo je oko sedamdeset studenata sa svojim radovima. Realizovani su performansi, intervencije, projekcije i izložbe.

Galerijski/ulični prostori funkcionisali su kao scena kretanja mladih, publike i prolaznika, stvarajući specifičan interaktivni odnos relacija i reakcija, zabave i igre. Koncepcija programa „Progresivne nade“ je da bude neformalan, spontan i angažovan kontekstom javnog prostora. Želi da ukaže na potencijal i talenat mladih, istakne njihovu fleksibilnost i spremnost adaptacije na dati prostor, i da afirmiše ideje i radove koji otvaraju nove mogućnosti kreativnog ponašanja i prezentovanja.

Biljana Tomić

1 Marko Marković „Organi za skulpturu“

2 Marko Marković „Organi za skulpturu“

6 Radionica Ulica cara Lazara (Petar Đorđević, Jovana Višnjić)

5 Radionica Ulica cara Lazara

7 Slađana Pavlović „Kuća časti“

3 Radionica Ulica cara Lazara

4 Radionica Ulica cara Lazara

8 Slađana Pavlović „Kuća časti“

12 Bojan Jovanović „Bez naziva“

9 Nina Ivanović „Beogradska baka“

13 Ivana Milev „Bez naziva“

15 Jovana Braletić „Crteži“ (Jovan Jović, Jovana Braletić)

16 Miloš Miletić „Bedževi“

14 Ivana Milev „Bez naziva“

11 Isidora Krstić „Mesto za dobro raspoloženje“

10 Ana Đukić „Bez naziva“

21 Ana Krstić „Psihijatrijska pomoć“

20 Ana Krstić „Psihijatrijska pomoć“

18 Marija Šević „Drvo života“

17 Jovan Jović „Uspavana lepotica“ (Kvaka Teatar – Jovan Jović, Jovana Braletić, Sanja Selaković, Veljko Pecković)

23 Otvaranje izložbe Biljana Tomić, Borka Božović

24 Otvaranje izložbe-događaja Galerija Haos i Ulica cara Lazara

22 Mića Stajčić „Srebrni letač“

19 Lidija Delić, Marija Šević, Iva Kuzmanović

29 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Česma“

30 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Česma“

28 Maja Jakšić, Tijana Jurić, Milica Pešić „Bez naziva“

25 Katarina Rašić „Krojač“ (Mića Stajčić, Marko Marković)

32 Stojan Aćimović, Milan Kulić, Marko Pejkić „Rupe“

33 Mića Stajčić „Srebrni letač“

31 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Česma“

27 Otvaranje izložbe-događaja Galerija Haos i Ulica cara Lazara

26 Otvaranje izložbe-događaja Galerija Haos i Ulica cara Lazara

uspomene na ono što su ljudi vekovima koristili kao hranu. Nazivali su je VOĆE i POVRĆE. Često su ga hemijski obrađivali ali jeli su i sveže. Literarni izvori navode da je svaka vrsta voća i povrća imala specifičan ukus, miris i boju, kao i nazive: paradajz, luk, karfiol, šargarepa, paprika. Pored je izložen i pribor kojim su se ljudi služili tokom konzumiranja istih.“

5 Smilja Ivetić „S ljubavlju Majakovskom“

1 Ana Pavlović „Muzej budućnosti – Hrana“ (Ana Pavlović, Lidija Delić)

2 Ana Pavlović „Muzej budućnosti – Hrana“ „Izloženi predmeti oživljavaju

7 Lidija Delić „Dvoje“

6 Damjan Kovačević „Bez naziva“

4 Jovan Jović „Uspavana lepotica“ (Kvaka Teatar - Jovan Jović, Jovana Braletić, Sanja Selaković, Veljko Pecković)

3 Ivana Milev „Bez naziva“

9 Nina Ivanović „Violončelistkinja“

8 Nina Ivanović „Violončelistkinja“

11 Nina Simonović „Bez naziva“

12 Nina Simonović „Bez naziva“ (Nina Ivanović)

13 Boris Stanić „Bez naziva“

10 Nataša Čulina „Pravoliniski“ (detalj)

REAL PRESENCE

FLOATING SITES

Muzej savremene umetnosti Castello di Rivoli, Torino

Austrija

Akademie der bildenden Künste Wien

Profesori:

Dorit Margreiter

Erwin Wurm

Steffi Schöne

Brazil

Universidade Federal de Uberlândia

Profesor

Marco Antonio Pasqualini de Andrade

Flaviane Malaquias

Južna Afrika

Bag Factory Artists’ Studios, Johannesburg

Lester Adams

Lerato Shadi

Italija

Accademia Albertina, Torino

Profesori:

Elisabetta Ajani

Radu Dragomirescu

Renato Galbusera

Alessandra Ascrizzi

Giulia Bossone Rosania

Alessandro Caligaris

Donato Canosa

Antonio Lorenzo Falbo

Francesca Sibona

Christian Sida

Alejandro Tamagno

Francesca Tosso

Accademia di Brera, Milano

Profesori:

Diego Esposito

Alberto Garutti

Paolo Rosa

Alberto Gianfreda

Marco Pezzotta

Marco Strappato

Accademia di Belle Arti di Firenze

Profesori:

Umberto Borella

Giovanna Fezzi

Giusy Pirotta

Accademia di Belle Arti di Napoli

Profesori:

Carmine Di Ruggiero

Francesca Morelli

Ninì Sgambati

Cristiana Arena

Riccardo Attanasio

Giulio Del Vecchio

Pasquale Errico

Gianluca Matte

Carlotta Sennato

Valerio Veneruso

Accademia di Belle Arti di Roma

Profesor

Gianfranco Notargiacomo

Paolo Garau

Alessandro Pierattini

Accademia di Belle Arti di Venezia

Profesori:

Andrea Grassi

Anna Sostero

Luigi Viola

Veronika Ban

Francesco Fonassi

Nika Korsič

Tomaso Matta

Alessandra Messali

Riccardo Rauseo

Giulio Rossi

Ruben Montini

Stefano Venturi

Facoltà di Design e Arti dell’Università IUAV di Venezia

Profesor

Eva Marisaldi

Iacopo Seri

Nemačka

Hochschule für bildende Künste Hamburg

Profesor

Raimund Bauer

Nadine Droste

Swen-Erik Scheuerling

SAD

UCLA Design Media Arts, Los Angeles

Professor

Victoria Vesna

Gil Kuno

Mountain School of Arts, Los Angeles

Corrado Folinea

University of Wisconsin–Madison

Melissa Steckbauer

Slovenija

Akademija za likovno umetnost in oblikovanje, Ljubljana

Profesor

Srečo Dragan

Ana Čigon

Srbija

Univerzitet umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Profesori:

Mrđan Bajić

Anđelka Bojović

Dragana Ilić

Slobodan Roksandić

Jovan Sivački

Biljana Vuković

Lidija Delić

Smilja Ignjatović

Bojan Jovanović

Isidora Krstić

Nemanja Lađić

Marko Marković

Branko Milisković

Nina Simonović

Bojana Stamenković

Boris Stanić

Vladimir Stojanović

Sanja Ždrnja

Univerzitet umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

Profesor:

Dragan Radenović

Saša Tkačenko

Fakultet likovnih umetnosti, Novi Sad

Ljubica Čvorić

Marina Tomić

Gosti:

Adam Budak, kustos, „Manifesta 7“, Trento i Rovereto Yoeri Meessen, kustos edukativnih aktivnosti, „Manifesta 7“, Trento i Rovereto

OGROMAN PROSTOR, JAKO PUNO

MLADIH UMETNICA I UMETNIKA IZ CELE

EVROPE, VEOMA PUNO UMETNIČKIH

INSTALACIJA, RAZGOVORA, DRUŽENJA, ZAJEDNIČKIH VEČERA ZA VELIKIM

STOLOVIMA, PUNO SREĆE I UŽIVANJA

U UMETNOSTI. I NAJDRAGOCENIJE OD SVEGA, LAKOĆA KOMUNIKACIJE I NASTAJANJA IZLOŽBE. NAIZGLED

HAOTIČNO, BEZ STRIKTNOG PLANA

U POSTAVCI I ODABIRU RADOVA, A

SUŠTINSKI SOCIJALNO I DRUŠTVENO

KONTEKSTUALIZOVANO.

BOJANA FUŽINATO/ STAMENKOVIĆ

Kada se vraćam u period početka studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, prvo mi u mislima dolazi kontekst ne-internet ere. Nije to tako dugi niz godina ali se kontekst života veoma promenio. Studirali smo uz knjige, posmatrali umetnost kroz istoriju umetnosti, stvarali uzore na osnovu smernica koje su nam profesori davali, a individualno istraživanje smo obavljali u biblioteci. Naravno da smo imali internet i pristup Google pretraživaču, ali to je daleko bilo manje prisutno nego danas. Jednostavno nije bilo interneta u našim rukama, kao što trenutno jeste u svim pametnim telefonima studenata širom sveta. Mi nismo znali kakve su godišnje izložbe na fakultetima u drugim evropskim gradovima, nismo imali ni otvorene granice da slobodno idemo i istražimo njihov sadržaj. Ali imali smo veliku čast i još veću sreću da upoznamo Biljanu Tomić, a sa njom ceo svet dalje...

Opisaću jedan momenat, koji je imao veoma dragocen uticaj na moj dalji razvoj kao umetnice i kao kustoskinje kasnije. Bila je to „Real Presence“ radionica koju smo imali u Italiji, u muzeju Castello di Rivoli. Ogroman prostor, jako puno mladih umetnica i umetnika iz cele Evrope, veoma puno umetničkih instalacija, razgovora, druženja, zajedničkih večera za velikim stolovima, puno sreće i uživanja u umetnosti. I najdragocenije od svega, lakoća komunikacije i nastajanja izložbe. Naizgled haotično, bez striktnog plana u postavci i odabiru radova, a suštinski socijalno i društveno kontekstualizovano.

Biljana i Dobrila su nam svojim prisustvom odobravale nastajanje radova, podržavale, razgovarale o kontekstu i stvaranju, i sve je teklo veoma fluidno. Ta lakoća nastajanja izložbe i umetničkih radova mi je ostala do danas duboko u mislima. Divim se neposrednosti i lakoći sa kojom su izvodile tako velike i zahtevne projekte. Bilo je to nastajanje izložbe u apsolutnoj suprotnosti u odnosu na ono na šta smo navikli na svojim akademijama. Sećam se skoro svih radova koji su bili postavljeni u velikom izložbenom prostoru. Jasno se sećam različitosti između svih nas mladih stvaralaca i izložbe koja je odisala jedinstvom i jasnoćom u konceptu.

Znam da je taj momenat bio moj stvaralački početak, nisam ga tada bila svesna, ali vremenska distanca sa koje sada posmatram mi jasno ukazuje na to.

Real Presence Floating Sites

4 Boris Stanić „Zagađenje“

5 Marko Marković „Bez naziva“

1 Muzej savremene umetnosti Castello di Rivoli, Torino

2 Radionica Muzej savremene umetnosti Castello di Rivoli, Torino

3 Radionica Muzej savremene umetnosti Castello di Rivoli, Torino

6 Nemanja Lađić „Bez naziva“

„Naizgled nepovezane slike nanizane u jednom redu, predstavljaju atmosferu sna. Koristila sam fotografije koje sam snimala tokom putovanja za Rivoli. Snimala sam sve što me je okruživalo da bih izrazila misli i osećanja. Zatim sam sve to prenela u formu crteža. Kroz ovaj rad sam želela da zabeležim osećanje promene (vazduha, prašine, kiše, sunca), glasova, drugih oko mene. Osećanja okruženosti umetnošću i drugim umetnicima. Zanimalo me kako moja memorija utiče na moju percepciju.“

11

7 Sanja Ždrnja

8 Nina Simonović „Bez naziva“

11 Isidora Krstić „Green Globe and Fountain“

10 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Captured Rain“

13 Isidora Krstić „Green Globe and Fountain“ (Nemanja Lađić)

9 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Captured Rain“

12 Isidora Krstić „Green Globe and Fountain“ (Smilja Ignjatović)

14 Učesnici radionice u restoranu kluba za boćanje „Bocciofila Rivolese“

18 Otvaranje izložbe

17 Ljubica Čvorić, Marina Tomić „Između“

16 Prezentacije i razgovori Branko Milisković, Vladimir Stojanović, Nemanja Lađić, Saša Tkačenko, Isidora Krstić

20 Boris Stanić „Zagađenje“

15 Prezentacije i razgovori Marko Marković, Nemanja Lađić, Saša Tkačenko

19 Otvaranje izložbe

21 Marko Marković „Bez naziva“

27 Marko Marković „Bez naziva“

22 Marko Marković „Bez naziva“

26 Branko Milisković „Images of Cupidity“ (Smilja Ignjatović)

22

25 Branko Milisković „Images of Cupidity“

24 Nemanja Lađić „Bez naziva“

23 Sanja Ždrnja „Dream Factory (Last night I dreamt that somebody loved me)„

28 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Captured Rain“

29 Isidora Krstić „Green Globe and Fountain“

33 Lidija Delić „Rende“

30 Ljubica Čvorić, Marina Tomić „Između“

32 Bojana Stamenković „Linija“

35 Nina Simonović „Bez naziva“

34 Lidija Delić „Bez naziva“

31 Saša Tkačenko „Obični ljudi“

02. 02. – 09. 02. 2009.

Mića Stajčić „Sloboda zbunjuje“

Samostalna izložba Miće Stajčića predstavlja radove nastale u periodu od 2006. do 2009. godine. Osnovna polazišta Stajčićevog rada nastaju iz neposrednog okruženja, realne scene urbanog, lokalnog i životnog, kao i njegovih interesovanja za strip, tehnologiju i medije. Umetnik na jedinstven način povezuje život-umetnost-ekonomiju u funkcionalnu celinu, ne remeteći time svoj identitet, niti harmoniju odnosa kreativnog-operativnog ponašanja. (Biljana Tomić)

Magacin u Kraljevića Marka

13. 02. – 14. 02. 2009.

„Real Presence - Castello di Rivoli“

Grupa učesnika radionice „Real Presence“ izložila je foto-dokumentaciju i radove nastale tokom održavanja radionice u Muzeju savremene umetnosti – Catello di Rivoli u Italiji.

Magacin u Kraljevića Marka

02. 03. – 14. 03. 2009.

Vesna Zarev „Niti 1“

Magacin u Kraljevića Marka

03. 03. 2009.

Posvećeno Pavlu Stefanoviću

Marko Pogačnik

„Avala - Tašmajdan - Kalemegdan

Vitalno-energetska kičma beogradskog prostora“

Tašmajdan, prva raskrsnica centralne staze od crkve

Sv. Marka

03. 04. – 10. 04. 2009.

„Međunarodno putujuće bijenale Teherana“

Program u organizaciji Isidore Krstić. Kustosi i organizatori „Međunarodnog putujućeg bijenala Teherana“, Amirali Ghasemi (Iran) i Serhat Koksal (Turska), izabrali su Beograd kao treću stanicu održavanja. Ideja ove nezavisne i niskobudžetne izložbe je počela kao kritika umetničke scene u Teheranu i sve veću „džentrifikaciju“ urbanih sredina. Izložba je do sada, kao višednevna multimedijalna manifestacija, održana u Istanbulu i Berlinu, u aprilu i novembru 2008. Prikazani radovi sa temom „Urban Jealosy“ su

otvorenim pozivom na učešće prikupljeni od umetnika iz čitavog sveta. U Beogradu će se, pored održavanja izložbe i koncerata, akcenat staviti na akcije i dešavanja u javnom prostoru. www.biennialtehran.com

Magacin u Kraljevića Marka

03. 04. – 10. 04. 2009.

Jovana Komnenić „Fotografije“

Jovana Komnenić, umetnica iz Pančeva koja studira u Berlinu na UDK – Universität der Künste Berlin, izložila je ciklus fotografija kojima obrađuje teme ugroženosti i zagađenosti životne sredine. Magacin u Kraljevića Marka

15. 05. – 23. 05. 2009.

„Intervencije u prostoru“

Projekat umetničke radionice-izložbe-dodađaja „Intervencije u prostoru„ grupe umetnika iz Beograda i Vranja, nastao je na osnovu saradnje sa Narodnim muzejem u Vranju.

18. 05. – 18. 06. 2009.

„Interchange“

Radomir Damnjanović Damnjan, Veljko Vujačić Umetnička galerija Nadežda Petrović, Čačak

23. 05. – 30. 05. 2009.

Maja Beganović

„Neuništivost = beskonačnost“

„Rad se sastoji od 5 jastuka od kojih svaki sadrži 4 kg soli. Jastuci su postavljeni u prostoru i ispod svakog nalazi se kanta sa 5 l vode. Potpuno neagresivnim činom, iglom za šivenje bušim rupu u jastucima i puštam da so iscuri do kraja u svaku od kanti. Vrijeme za koje so ističe je dovoljno za jedan san u kome nestajemo iz realnog svijeta i lutamo svijetom snova.

So postaje zasićeni vodeni rastvor. I jedno i drugo jedinjenje mijenjaju svoj hemijski sastav. Od NaCl – a nastaju joni Na i joni Cl. Materija je sada u drugom stanju. Voda za određeno vrijeme isparava i ostaje so u prvobitnom obliku. So koja je inicijalna materija. Ostaje nam tačno 20 kg soli koliko je bilo i na početku. Rad govori o protoku vremena i promjeni materije. Da bi se nešto izjednačilo, potrebno je vrijeme. Da li je u našim snovima nemir? Vrijeme isticanja soli je vrijeme sna, vrijeme isparavanja je vrijeme buđenja. Po -

novo imamo istu količinu soli i put može da se nastavi u beskonačno... Put ka promjeni... Strah od promjene je nepotreban. Materija je neuništiva i mi smo neuništivi.“ (Maja Beganović)

Magacin u Kraljevića Marka

01. 06. – 12. 06. 2009.

Vladimir Stojanović i Boris Stanić „Gledanje i opserviranje“

Izložba obuhvata slike i crteže nastale tokom 2008. i 2009. Oba umetnika se bave mentalnim stanjima viđenja i memorije koja slici daje jedan poseban aspekt prepoznatljivog, stvarnog i imaginarnog. Nikola Krstić je izveo prostorni „crtež“ prepletanjem niti upravno i dijagonalno od zida do zida.

Magacin u Kraljevića Marka

02. 07. – 11. 07. 2009.

„Godišnja izložba studenata sa umetničkih akademija“

Poziv za ovu izložbu je otvoren, bez selekcije, i svaki student može doneti svoj rad, ili izvršiti direktnu intervenciju, performans ili projekciju u prostoru izlaganja. Magacin u Kraljevića Marka

10. 07. 2009.

Tanja Ristovski Theuretzbacher

„She-walk/Rebus sic stantibus“

Video projekcija i instalacija

Tanja Ristovski Theuretzbacher je završila postdiplomske studije na Umetničkoj akademiji u Beču. Učestvovala je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu, od kojih treba navesti Bijenale u Veneciji 1999. u selekciji Haralda Szeemanna.

„SHE-WALK“ (2005) – „Čin penjanja ima sve vreme istu nameru - nameru stizanja, premošćavanja intervala, onoga „između“. Razlika između penjanja i spuštanja, napred i nazad u performansu, reflektuje mogućnosti po-stajanja.“

„REBUS SIC STANTIBUS“ (2008) – „Rebus sic stantibus„ je klauzula iz rimskog prava koja je sadržana u svakom ugovoru kao prećutni uslov da ugovor ostaje na snazi ukoliko se sve suštinske okolnosti između strana koje sklapaju sporazum ne menjaju. Klauzula omogućava promenu ugovora ako se odlučujuće okolnosti koje čine osnovu ugovora promene.“ Magacin u Kraljevića Marka

13. 07. – 18. 07. 2009.

Nemanja Lađić „Osvetli!“

Izložbu čini serija svetlosnih instalacija. „Kaleidoskop“ je centralni rad.

„Kaleidoskop funkcioniše kao jedan pozitivistički, ali i nekritički filter, koji sve što se u njega stavi lišava primarnog značenja i pretvara u beskonačnu igru šara. Sa druge strane, televizijski program koji u identičnom obliku prate milioni ljudi istovremeno, kroz to beskonačno ponavljanje stvara jednu neograničenu vizuelnu igru. Ti multiplicirani televizijski sadržaji takođe opstaju nezavisno od primarne funkcije – prenošenja informacija, odnosno istinitosti. Kaleidoskop ističe sličnosti između ova dva sistema.“ (Nemanja Lađić)

Magacin u Kraljevića Marka

14. 07. 2009.

„Progresivne nade IV“

„Ekološka kultura prostora„ je podrazumevala jednodnevnu postavku umetničkih radova u okviru zelenog dekora – ekološke bašte organizovane u saradnji sa Gradskim zelenilom.

Magacin u Kraljevića Marka, galerija Haos, Dositejeva ulica 1-5

15. 08. – 31. 08. 2009.

„Real Presence“

Međunarodna umetnička radionica organizovana od strane nKA i realizovana u saradnji sa MKM, Kućom legata, Vojnim muzejom - Kazamatima i galerijom Remont.

02. 09. - 10. 09. 2009.

„Real Presence“

Međunarodna umetnička radionica organizovana u saradnji sa Univerzitetom IUAV – FDA i Odeljenjem za edukaciju Bijenala u Veneciji.

10. 09. - 18. 09. 2009.

Slobodan Maldini

„Mikro intervencije“

Izložbu čini kolaž inserata iz različitih oblasti kulture, politike, ekonomije, društva i autorove arhitektonske produkcije.

Magacin u Kraljevića Marka

16. 10. – 26. 10. 2009.

Dragan Dejanović, Nataša Dejanović, Zoran Mladenović, Zoran Najdić, Zoran Petrušijević, Dejan Rusimović, Slađan Stojanović, Miša Stojmenović, Vesna Zarev Izložba grupe umetnika iz Vranja pripada programu razmene Beograd – Vranje u organizaciji nKA/MKM iz Beograda i Narodnog muzeja i Udruženja likovnih umetnika iz Vranja.

Magacin u Kraljevića Marka

01. 12. – 07. 12. 2009.

Maja Beganović „Orjentacija“

Magacin u Kraljevića Marka

30. 12. 2009.

„Video produkcija iz Teherana“

Priredila Isidora Krstić

Posle prezentacije umetnika Teheranskog bijenala, Isidora Krstić prestavlja aktuelnu video produkciju autora iz Teherana i drugih sredina. Magacin u Kraljevića Marka

REAL PRESENCE

FLOATING SITES

DOKUMENTACIJA

„Real Presence Floating Sites“

13. 02. – 14. 02. 2009.

Magacin u Kraljevića Marka

Grupa učesnika programa „Real Presence Floating Sites“ koji je održan 2008. u Muzeju savremene umetnosti - Castello di Rivoli u Italiji je izložila je foto-dokumentaciju i radove nastale tokom radionice.

5 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Umetnik ruča u restoranu Combal. Zero“

6 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Captured Rain“ Dokumentacija instalacije sa izložbe u Muzeju savremene umetnosti Castello di Rivoli Lidija Delić „Rende“

1 Bojana Stamenković, Marija Šerić, Marija Dragojlović, Lidija Delić, Ana Pavlović

2 Radionica

„Umetnik

„Prva fotografija predstavlja umetnikov odraz u izlogu ekskluzivnog restorana Combal.Zero u Rivoliju. Prikazana je na otvaranju izložbe međunarodne umetničke radionice „Real Presence“ 2008. u Muzeju savremene umetnosti Castello di Rivoli. Nakon izložbe menadžer restorana je predložio autorima da otkupi rad. Kao naknadu za to je ponudio večeru za dvoje. Druga fotografija je snimljena za vreme te večere.“

7 Bojana Stamenković „Linija“

4 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović

ruča u restoranu Combal.Zero“

3 Marko Marković „Bez naziva“

INTERVENCIJE U PROSTORU 2

16.05.2009.

Noć muzeja

Narodni muzej, Kuća Bore Stankovića, javni prostori u Vranju

Narodni muzej Vranje, Kuća Bore Stankovića, javni gradski prostori u Vranju

Maja Beganović

Dragan Dejanović

Nataša Dejanović

Lidija Delić

Smilja Ignjatović

Nina Ivanović

Bojan Jovanović

Isidora Krstić

Iva Kuzmanović

Zoran Mladenović

Sanja Mihajlović

Zoran Najdić

Ana Pavlović

Zoran Petrušijević

Dušan Rusmanović

Bojana Stamenković

Boris Stanić

Miša Stojmenović

Nina Simonović

Slađan Stojanović

Vladimir Stojanović

Marija Šević

Vesna Zarev

Zoran Vranešević

„Intervencije u prostoru“

NAJPRE SU NASTALI EKSPERIMENTALNI

CRTEŽI NA POLEĐINI RAČUNA U

KAFEU CENTRA, A POTOM I PROSTORNI

CRTEŽ U GALERIJI KOJI ĆE BITI MOTIV

NAREDNOG UMETNIČKOG PROJEKTA.

I ZLOŽBA U SKC-U BILA JE MNOGO

VIŠE OD PREDSTAVLJANJA UNAPRED

IZVEDENIH RADOVA U GALERIJSKOM

PROSTORU, TO JE BIO PROSTOR U KOME

SE DOGODILA INICIJACIJA I IZVOĐENJE

NOVIH RADOVA.

VESNA ZAREV

Programi „Real Presence“, prateći umetnički program BITEF-a, „Progresivne nade“, radionice i izložbe u Magacinu u Kraljevića Marka, u kojima sam učestvovala u periodu od 2005. do 2015. godine nastavak su vrlo posebnog ličnog iskustva započetog predstavljanjem moje prve izložbe skulptura u Galeriji SKC-a 2002. godine. Tokom trajanja izložbe, podstaknuta razgovorima sa Biljanom Tomić, nastavila sam sa radom. Najpre su nastali eksperimentalni crteži na poleđini računa u kafeu Centra, a potom i prostorni crtež u galeriji koji će biti motiv narednog umetničkog projekta. Izložba u SKC-u bila je mnogo više od predstavljanja unapred izvedenih radova u galerijskom prostoru, to je bio prostor u kome se dogodila inicijacija i izvođenje novih radova.

Programi koju su usledili imali su izrazito stimulativno dejstvo, jer su bili internacionalnog karaktera, obuhvatali veliki broj učesnika, umetnika, kustosa, profesora iz različitih oblasti delovanja i sa različitih umetničkih akademija, što je kroz predavanja i izložbe davalo uvid u teorije i prakse savremene umetnosti i otvaralo mogućnost razmene iskustava.

Koncepcija ovih događaja pružila je jedinstvenu platformu za druženje, stvaranje i promociju, sagledavanja aktuelnih praksi kroz raznovrsnost medija i mesta predstavljanja, preispitivanje i razvoj započetih procesa istraživanja kao rezultat prožimanja atmosfere u kojoj su radovi nastajali.

Prisustvo u programima od 2005. do 2015. godine bilo je veoma značajno profesionalno iskustvo koje je odredilo dalji tok rada. Ovi programi bili su podrška za kontinuiranu produkciju, predstavljanje i percepciju sopstvenog rada u relacionom odnosu sa širom zajednicom.

4 Ana Pavlović, Marija Šević, Vladimir Stojanović, Boris Stanić

5 Maja Beganović, Vladimir Stojanović

1 Kuća Bore Stankovića Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Zaštita od udara“ Dejan Ršumović „Odgovor“

3 Kuća Bore Stankovića

6 Nina Ivanović „Vranjansko kolo“

7 Nina Ivanović „Vranjansko kolo“

2 Kuća Bore Stankovića

14 Lidija Delić „Rende“

13 Isidora Krstić „Knjiga od reči“

9 Bojana Stamenković „Pletenice“

8 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Zaštita od udara“ (Bojana Stamenković)

10 Zoran Vranešević

„Nevidljivi stub“

„Projekat ‚Nevidljivi stub‘ je moja emotivna geografija. Krajem 80-ih sam putovao po Jugoslaviji i Evropi. Upoznao sam ljude iz oblasti umetnosti ili njihova dela. Za sve je bila karakteristična nevidljivost, povučenost i veliki rad. Pred kraj života ih se sete, ali uglavnom posthumno, retko ko ostane da živi u nekom muzeju kroz svoja dela. Tako je začeta ideja o projektu „Nevidljivi stub“.

11 Instalacija je sačinjena od geografske karte (sa prikazom mediteranskog dela Evrope) i tri stuba od ispoliranog čelika koji upijaju i reflektuju okolinu, a postavljeni su na karti na tačkama gradova Arilje, Trebinje i Vranje. Cilj je uspostavljanje veze među različitim sredinama i ličnostima čije je delovanje povezano sa ovim mestima i tako nevidljive učiniti vidljivim.“

15

12 Nina Simonović „Bez naziva“

15 Maja Beganović „Zaštita“

21 Vladimir Stojanović „Remote Memory“

17 Dejan Ršumović „Odgovor“

16 Maja Beganović „Zaštita“

20 Isidora Krstić

Bojana Stamenković „Handmade“

22 Sanja Mihajlović „Aromatici“

27 Zoran Najdić „Talas“

24 Iva Kuzmanović „Umetnos“

28 Vesna Zarev „Rasponi“

30 Vesna Zarev, Zoran Vranešević „Duhovi izlaze iz muzeja“

25 Marija Šević „Korseti“ (detalj)

26 Zoran Petrušijević „Bez naziva“

29 Vesna Zarev „Rasponi“

31 Vesna Zarev, Zoran Vranešević „Duhovi izlaze iz muzeja„

32 Boris Stanić „Nez naziva“

34 Zorana Petrušijević, Zoran Mladenović, Stanislav Mladenović „Pisoari i čučavci“

33 Boris Stanić „Nez naziva“

PROGRESIVNE NADE IV 3

14. 07. 2009.

„Belo“

Lidija Delić

Smilja Ignjatović

Nina Ivanović

Isidora Krstić

Ana Pavlović

Nina Simonović

Bojana Stamenković

Marija Šević

Galerija Haos

„Ekološka kultura prostora“

Intervencije, performansi, izložba u javnom

prostoru

Bojana Atlija

Maja Beganović

Jovana Braletić

Tamara Cvetić

Ivana Ćirović

Zorana Dragičević

Marina Duletić

Ana Đukić

Marija Đukić

Barbara Ismailović

Tamara Jeremić

Jovan Jović

Jelena Jolović

Bojana Mašković

Jagoda Mićović

Marina Mijatović

Josipa Miletić

Miloš Miletić

Dragana Milosavljević

Milena Obradović

Milorad Panić

Irena Paunović

Katarina Petrović

Aleksandra Plavšić

Ivana Ranisavljević

Aleksandra Rašulić

Katarina Rašić

Maja Savić

Marija Stanković

Miona Stanković

Jelena Stevin

Dejana Štebih

Branka Tijanić

Tanja Uverić

Jovana Vasić

Stefanija Veljković

Bojana Veselinović

Marija Zdravković

Ulica Dositejeva 1 - 5

Studenti Fakulteta likovnih umetnosti i Fakulteta

primenjenih umetnosti profesora:

Mrđana Bajića

Dobrice Bisenića

Anđelke Bojović

Marije Dragojlović

Darije Kačić

Gordana Nikolića

Milete Prodanovića

Jovana Sivačkog

Žarka Smiljanića

Jadranke Simonović

Slobodana Roksandića

Nikole Vukosavljevića

Čedomira Vasića

Velimira Vukičevića

Zorana Vukovića

Otvorila: Mirjana Božidarević, predsednica Opštine Stari grad

Projekat realizovan u saradnji: JKP Zelenila Beograd, JKP Gradske čistoće Beograd, Green Day Beograd i uz podršku: Ministarstva za zaštitu životne sredine, Turističke organizacije Beograd, Skupštine grada –Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

4 Lidija Delić „Rende“

5 Nina Simonović „Belo“

1 Otvaranje izložbe u galeriji Haos (Biljana Tomić, Mirjana Božidarević, Borka Božović) Smilja Ignjatović „Bez naziva“

3 Marija Šević „Korseti“ (detalj)

6 Nina Simonović „Bez naziva“

7 Nina Simonović „Belo“

2 Ana Pavlović „Povratak u beskraj“ Marija Šević „Korseti“

8 Nina Simonović „Belo“

13 Nina Ivanović „Konji“

14 Otvaranje izložbe u galeriji Haos

15 Otvaranje izložbe u galeriji Haos (Ivan Iliev, Nemanja Nikolić)

9 Smilja Ignjatović „Čigre“

„Knjiga

„Pronašla sam stari čaršav u kući. Iscepala sam ga na jednake delove i ponela sa sobom u Vranje. Nekoliko nedelja pred put sam čitala priče Bore Stankovića. U Vranju sam pažljivo ispisala odabrane reči i povezala ih koncem. Ovim rečima beležila sam slike i zvuke mesta, delom doživljene kroz priče Bore Stankovića. Knjigu sam izložila u Kući Bore Stankovića u Vranju. Dan kasnije vraćam se u Beograd sa platnenom knjigom. Sada, dva meseca kasnije izlažem je u Beogradu.“

11 Bojana Stamenković „Handmade“

12 Bojana Stamenković „Line“

16 Radionica i postavka izložbe-događaja Tamara Jeremić „Lotos“ (Smilja Ignjatović, Biljana Tomić)

10 Isidora Krstić

od reči“

20 Otvaranje izložbe-događaja

21 Otvaranje izložbe-događaja

17 Radionica i postavka izložbe-događaja

18 Radionica i postavka izložbe-događaja (Milorad Panić)

Otvaranje izložbe-događaja Isidora Krstić „Prodaja voća“ (Aleksandra Sana Rasulić, Iva Katić, Jovan Jović)

19 Radionica i postavka izložbe-događaja (Aleksandra Sana Rasulić)

23 Isidora Krstić „Prodaja voća“

29 Tamara Jeremić „Lotos“

30 Maja Beganović „Dolazeći iz zemlje svetskih šampiona“ „Rad je nastao kao reakcija na nekoliko uzastopnih pobeda naših i crnogorskih vaterpolista na svetskim takmičenjima i slavom koju imaju, a u kontrastu sa vežbalištima u kojima vežbaju.“

25 Isidora Krstić „Prodaja voća“

24 Isidora Krstić „Prodaja voća“

Izvode:

Perkusionisti: Dušan Janković, Miloš Stanić

„Performans u kome se kroz ples, pokret i muziku (izvedenu na improvizovanim instrumentima od otpada) prikazuje šta se dešava u dodiru prirode i civilizacije. Kreacija i destrukcija, neometan tok i tenzija, zadovoljstvo, patnja i katarza smenjuju se u ciklusima.“

26 Tamara Jeremić „Press Eco“

Tamara Jeremić, Ksenija Kostić

27 Tamara Jeremić „Press Eco“

28 Tamara Jeremić „Press Eco“

31 Maja Beganović „Dolazeći iz zemlje svetskih šampiona“

35 Tamara Cvetić „Kaktusi“

36 Aleksandra Plavšić „Bez naziva“

32 Mića Stajčić „Mesto za reklamu“

38 Marija Stanković „Oblak“

33 Jovana Radojević „Maske“

34 Jovana Radojević „Maske“ (Ksenija Kostić, Nina Ivanović)

37 Bojana Veselinović „Bez naziva“

42 Nina Ivanović, Jovan Jović

43 Marija Šević, Marko Markovć, Uroš Delić, Boris Stanić

39 Aleksandra Sana Rasulić „Bez naziva“

40 Jovana Braletić „Bez naziva“

41 Ana Marković „Bez naziva“ 41

2009 3

REAL PRESENCE

FLOATING SITES

„Real Presence Floating Sites“

02. 09. – 10. 09. 2009.

Facoltà di design e arti dell’Università IUAV di Venezia - Convento delle Terese, Ligabue kompleks i različite lokacije u Veneciji

Prjekat realizovan u saradnji sa programom Educational 53. Venecijanskog bijenala i Fakulteta za umetnosti i dizajn, IUAV univerziteta

Francuska

Ecole Regionale des Beaux-Aerts de Nantes

Profesor Patricia Solini

Théodora Barat

Matthieu Crimersmois

Anthony Cochet

Laurie Etourneau

Guillaume Fouchaux

Ji-Hye Kim

Jérémie Laurent

Camille Simony

Carole Theodoly-Lannes

Charlotte Zonder

Italija

Accademia di Belle Arti di Bologna

Serena Piccinini

Alia Scalvini

Accademia di Belle Arti di Venezia

Profesor Carlo Di Raco

Aleksander Velišček

Accademia di Brera, Milano

Profesori:

Alberto Garutti

Giacinto Di Pietrantonio

Franco Marrocco

Derek Maria Francesco Di Fabio

NABA - Nuova Accademia di Belle Arti, Milano

Profesor Marco Scotini

Giulia Casula

Scuola di Lettere e Beni Culturali - Università di Bologna

Dario Fardello

Facoltà di Design e Arti dell’Università IUAV di Venezia

Profesori:

Giulio Alessandri

Antoni Muntadas

Cesare Pietroiusti

Angela Vettese

Francesca Belia

Giulia Bini

Claire Bosi

Antonella Campisi

Valentina Ciarapica

Benedetta Cioppi

Francesca Coluzzi

Alessandra Di Giantomasso

Giulia Giazzoli

Gabriele Guarisco

Francesco Locatelli

Giulia Magrin

Corinne Mazzoli

Eva Meneghetti

Barbara Nardacchione

Mattia Norbiato

Ilaria Omizzolo

Martina Piazza

Claudia Rossini

Aurora Scalera

Elio Ticca

Nemačka

Hochschule für bildende Künste Hamburg

Profesor Andreas Slominski

Swen-Erik Scheuerling

Singapur

Lasalle College of the Arts Singapore

Profesor Ian Woo

Hafiz Osman

Srbija

Univerzitet umetnosti, Fakultet likovnih umetnosti, Beograd

Profesori:

Mrđan Bajić

Anđelka Bojović

Dragana Ilić

Biljana Vuković

Lidija Delić

Isidora Krstić

Nemanja Lađić

Marko Marković

Nina Simonović

Bojana Stamenković

Mića Stajčić

Boris Stanić

Vladimir Stojanović

Marija Šević

Univerzitet umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti, Beograd

Profesor Dragan Radenović

Saša Tkačenko

Fakultet likovnih umetnosti, Novi Sad Zorica Čolić

Španija

Universidad Complutense de Madrid

Profesor Marinella Senatore

Héctor Julián Barios Lozoya

Lucia Baños Brizuela

Ana Andrés Cristóbal

César Carrión

Guillermo González Hernansaiz

Virginia Làzaro Villa

Ignacio Tejedor López

Pablo Lueiro Valencia

Emilio Rivera Peña

6 Matteo Giannasi, prezentacija programa Educational 53. Venecijanskog bijenala (Dobrila Denegri, Matteo Giannasi)

7 Bojana Stamenković, Nina Simonović

1 Početak radionice Fakultet za umetnosti i dizajn, IUAV univerzitet

2 Početak radionice Predavanje Angele Vettese, direktorke Fakulteta za umetnosti i dizajn, IUAV univerziteta u Veneciji

3 Swen-Erik Scheuerling Prezentacije i razgovori Fakultet za umetnosti i dizajn, IUAV univerzitet

4 Prezentacija, Sara Rossi, Dipartimento Educazione, Castello di Rivoli – Museo d‘Arte Contemporanea

5 Prezentacija programa Educational 53. Venecijanskog bijenala

Real Presence Floating Sites

11 Zorica Čolić „Tickling“

9 Radionica (Nina Simonović, Bojana Stamenković, Saša Tkačenko, Boris Stanić, Hafiz Osman, Biljana Tomić)

13 Otvaranje izložbe-radionice (Nina Simonović, Aleksander Velišček, Francesco Locatelli, Barbara Nardacchione, Mattia Norbiato)

12 Otvaranje izložbe-radionice (Dobrila Denegri, Ruben Montini)

10 Radionica (Ksenija Kostić)

SLOBODA ZBUNJUJE

MIĆA STAJČIĆ

2009 5

Sloboda zbunjuje Mića Stajčić

„Sloboda zbunjuje“

Mića Stajčić

02. 02. – 09. 02. 2009

Magacin u Kraljevića Marka

„If you take it you will regret, if you don’t take it you will regret.“

Izložba Miće Stajčića koncipirana je kao postavka radova koji obuhvataju period od 2007. do 2009. godine, još od vremena prvih vanakademijskih početaka izlaganja do novih produkcija. Otvara se tematski veliko područje njegovih različitih interesovanja iz oblasti pop kulture, urbanog žargona, potrošačkih kaprica, elektronskih smicalica, svakodnevnih šala i dosetki, kao i narodskih izreka i običajnih rituala. Radovi pojedinačno imaju svrhu da zabave, iznenade, upozore, iritiraju i razvesele. U osnovi su duhoviti, poučni, kritički, dobronamerni i performativni. Pozivaju na komunikaciju, učešće, igru i primenu.

Mića Stajčić je specifičan umetnik, sticajem okolnosti pokazujući sposobnost modelovanja, po preporuci prijatelja upisao se na Akademiju. Umetnost nije bila njegova centralna tema interesovanja koliko svojevrsno slobodno eksperimentisanje sa različitim materijalima, predmetima i formama koje je sklapao prema svojim dosetkama, asocijacijama ili brendiranim citatima iz konzumerističkog i medijskog sveta filma, muzike, stripa i samog života. Unutar klase uveo je skoro jedan žanr rada i ponašanja. Indirektno je provocirao i uticao na mnoge studente da slobodnije pristupaju svojim idejama. Mića nije ni skrivao svoje nepoznavanje umetnosti ali nije ni pretendovao da dublje u nju zalazi. Moglo bi se reći da se kretao graničnom linijom umetnosti i ne-umetnosti.

Poslednjih godina na međunarodnoj sceni mladi umetnici iz revolta prema globalnim tokovima sveta započinju svoj kontratalas. On prerasta u široku pojavu koja zahvata područja ne-umetnosti, individualnih interesovanja i ispoljavanja ličnih senzibiliteta prema konstrukcijama – rekonstrukcijama predmetne objektnosti. Dolazi do revizije starih/novih mašina, predmeta, sprava, prostora, medijskih i performativnih činova. Stvari se reimenuju, dobijaju druge funkcije i namene. Uspostavlja se komunikacija, dijalog i kretanje. Produkcija Miće Stajčića sadrži bitne karakteristike ovog talasa: senzorijalnost, taktilnost, kritičnost, poetičnost i humor. Njegova nastojanja da svojstvenim jezikom reinterpretiraju javne demonstracije brendiranog i realnog okruženja svakodnevnog života, reformulisana su u personalni sistem nove predmetnosti.

Biljana Tomić

1 Otvaranje izložbe Miće Stajčića (Mića Stajčić, Nemanja Lađić, Biljana Tomić, Maja Beganović, Zorica Stajčić)

Mića Stajčić, Marko Marković

NITI 1

VESNA ZAREV

Vesna Zarev

02. 03. - 14. 03. 2009.

Izložba „Niti 1“ počinje kao radionica sa intervencijama u prostoru i otvara se kao ambijentalna postavka. Postavka je bazirana na ispitivanju percepcije i doživljaja optički transparentnih prostornih intervencija.

„Niti 1“ predstavljaju prostorni linearni niz, sačinjen od ponavljanja i umnožavanja belih niti, rastegnutih između tavanice i poda, u određenim rasponima, prema subjektivnom osećaju i potrebi za odnos mera.

Postavka uključuje i zidni rad ‘’Vertikale’’, izveden vertikalnim preklapanjem belog platna u ritmičkim rasponima linija preklopa. U odnosu na postavku niti, zidni segment rada sa platnom, umetnica izlaže sa namerom da pokaže korespondenciju različitih pristupa u materijalizaciji i formalizaciji iste zamisli, u vidu reljefne površine i prostorne skulpture.

Magacin u Kraljevića Marka

Vesna Zarev

1 Vesna Zarev „Niti 1“

Radomir Damnjanović Damnjan, Veljko Vujačić

Radomir Damnjanović Damnjan, Veljko Vujačić 18. 05. – 18. 06. 2009.

Umetnička galerija Nadežda Petrović, Čačak

Izložba slika Radomira Damnjanovića Damnjana i Veljka Vujačića „Interchange“ predstavlja koncepcijski specifičan izbor novih radova velikog formata kojima se vodi dijalog o slici i njenoj funkciji u kontekstu ambijentalne instalacije. Izložba Damnjana i Vujačića premijerno je predstavljena u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu 2008.

1– 2 Radomir Damnjanović Damnjan „Slika“

ulje na platnu, 210x740 cm Izvedena na performansu u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku 18. 05. 2009.

ORIJENTACIJA

MAJA BEGANOVIĆ

2009 8

Maja Beganović

„Orijentacija“

Maja Beganović

01. 12. – 07.12. 2009.

Magacin u Kraljevića Marka

Snalaženje u prirodi je jedna od najvažnijih čovjekovih sposobnosti. Čovjek ima svoje repere i principe koje stvara na osnovu svog razmišljanja i shvatanja i u skladu sa ustanovljenim kriterijumima. Odlučuje svjesno, racionalno i savjesno na koju će se stranu zaputiti i šta treba učiniti. Ipak, ponekad mu je potreban vodič, kompas, pomagalo da prodre kroz predjele u kojima je snalaženje otežano. Kao pomagala koriste se svjetlo, zvuk, biljke, građevine. Orijentiše se u odnosu na prirodne elemente i elemente urbanog okruženja. Orijentacija je za čovjeka važna. Ona daje osjećaj sigurnosti i stabilnosti. Orijentisati se znači odrediti svoje pozicije u odnosu na svijet. Orijentisati se znači povući koordinate na mapi svog uma. Ne tražiti više od onoga koliko možemo. Kada imamo potpunu orijentaciju znamo gdje treba dalje da se krećemo. Znamo kako da nastavimo. Ne plašimo se. Da bismo se orijentisali potrebno je da smo pomireni sa sobom i staloženi. A za to nam je potrebna ljubav. Kad to imamo možemo u svakom trenutku i na svakom mjestu biti locirani i imati orijentaciju i fokus na cilj.

Maja Beganović

1–2 Maja Beganović „Orijentacija“ Video

17. 02. – 28. 02. 2010.

Mihailo Vasiljević „Mitologija“

„Ove fotografije se mogu tumačiti kao ‚obrnuta etnografija‘. One su osmišljene kao suprotnost preciznim naučnim dokumentima. Fotografisani predmeti i scene uglavnom pripadaju običnom, svakodnevnom vizuelnom iskustvu i kao takvi nisu dovoljno značajni za etnografsko beleženje. Rolan Bart smatra da su savremeni mitovi najčešće prisutni kroz nezanimljive, dosadne slike čije je značenje oslobođeno tereta i spremno za novu potrošnju. Nasuprot tome, može se reći da su obični motivi ovih fotografija činom fotografisanja „mitologizovani“. Njima je dodato konotativno značenje zbog koga postaju podjednako važni kao i egzotični i retki etnografski specimeni. Iako su fotografije nastale po motivima srpske mitologije, ovi motivi su isti ili slični u mitologijama mnogih naroda. Pri tome, ovaj rad nema za cilj didaktičko ilustrovanje mitologije, već problematizovanje svakog zatvorenog sistema verovanja. Bilo da se radi o politici ili o religiji, mitološki mehanizam je danas u funkciji ideologije.“ (Mihailo Vasiljević)

Magacin u Kraljevića Marka

17. 02. – 28. 02. 2010.

„Fragilno - Rukuj pažljivo“

Učesnice: Ljubica Denković, Jelena Dimitrijević, Smilja Ivetić, Biljana Jaćimović, Bojana Lukić, Iva Nedeljkov, Sofija Popović, Vesna Šaula, Ana Šimić

Autorka projekta: Irena Šimić, diplomirana istoričarka umetnosti

Koordinatorka projekta: Kristina Stefanović, diplomirana istoričarka umetnosti

Izložba ženske savremene umetnosti ima nameru da problematizuje represivni koncept ženskog identiteta (identiteta žena umetnica i žena uopšte).

Magacin u Kraljevića Marka

20. 05. – 31. 05. 2010.

Slobodan Maldini

Samostalna izložba

Magacin u Kraljevića Marka

12. 07. 2010.

Izložba radova sa godišnje izložbe studenata Bojana Atlija, Tanja Bogdanović, Ana Cveijć, Tamara Cvetić, Lidija Delić, Bojana Đurić, Nina Galić, Vladimir Galić, Smilja Ignjatović, Nina Ivanović, Bojan Jovanović, Ksenija Kostić, Isidora Krstić, Ana Marđetko, Bojana Mašković, Ana Pavlović, Katarina Rašić, Bojana Stamenković, Marija Šević, Biljana Veselinović, Bojana Volaš Magacin u Kraljevića Marka

27. 08. – 31. 08. 2010.

„Personalno - javno“

Izložba crteža i skulptura u okviru projekta „Progresivne nade V“

Bojana Atlija, Smilja Ivetić, Ana Marđetko, Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović Galerija Haos

25. 08. – 08. 09. 2010.

„Real Presence“

Biblioteka grada Beograda, Konak kneginje Ljubice –Muzej grada Beograda, Muzej istorije Jugoslavije, Kuća legata, Kazamati - Vojni muzej, Italijanski kulturni institut, Cervantes Institut, Goethe Institut, Galerija Studentskog kulturnog centra, Galerija Zvono, REX, Remont, KC Grad, Magacin u Kraljevića Marka

16. 11. – 30. 11. 2010.

Mića Stajčić „+PDV“

„Ova izložba je zamišljana kao opus upravo onih radova koji su nastali iz mog svakodnevnog preispitivanja poruka, vrednosti, fascinacija kojima smo konstantno bombardovani, gotovo neke nove religije koju svakodnevno upijamo i učestvujemo u njenoj izgradnji. Sam naziv „+PDV“ inspirisan je izrazom koji slušam i izgovaram kad god nešto prodajem ili kupujem, a to radim stalno. Za mene je on donekle i simbol perioda sa kojim se pojavio, perioda u kojem sve ima svoju cenu i svoj dodatni interes.“ (Mića Stajčić) Magacin u Kraljevića Marka

22. 12. 2010.

Susret i razgovor sa učesnicima projekta „Beograd 10“ Program u organizaciji Isidore Krstić

Antonio Ambrosino, Fulvio Ambrosio, Rosario Annunziata, Paolo Bini, Giovanna D’ambrosio, Carmine De Falco, Cristina De Liso, Marco Formisano, Laura Galloppo, Francesco Langone, Pasquale Napolitano, Vincenzo Pagliuca, Anna Maria Saviano, Giovanni Zaccariello, Maddalena Zampitelli, Vincenzo Spagnuolo Magacin u Kraljevića Marka

PROGRESIVNE NADE V

„Progresivne nade V“

27. 08. – 31. 08. 2010.

Galerija Haos

„Personalno - javno“

Izložba crteža i skulptura

Bojana Atlija

Smilja Ivetić

Ana Marđetko

Smilja Ignjatović

Bojan Jovanović

2 Bojan Jovanović „Duple lestve“

5 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Crashed Plane“ (Bojan Jovanović)

6 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Crashed Plane“ (Bojan Jovanović)

1 Bojana Atlija „Bez naziva“

4 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Crashed Plane“

7 Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović „Crashed Plane“

3 Bojan Jovanović „Duple lestve“

28. 01. – 06. 02. 2011.

„Prostorni crtež“

Bojana Atlija, Nataša Ćulina, Jelena Đokić i Tatjana Vukelić, Nina Galić, Jelena Đokić, Smilja Ignjatović, Nikola Jovanović, Ana Marđetko, Ivana Milev, Marijana Miletić, Aleksandra Petković, Katarina Rašić, Iva Šumulikovski, Jovana Vasić.

Magacin u Kraljevića Marka

10. 03. – 25. 03. 2011.

„Gradavi na reci“

Váli Dezsö, Nikola Đorđević, László Fehér, Romana Hagyo, Helmut & Johanna Kandl, Martin Kollar, Kramar, Arion Gábor Kudász, Inés Lombardi, Anna Meyer, Csaba Nemes, Milena Putnik, Dragan Živančević, David Maljković, Agnesa Sigetova

Kustos: Pia Jardi

Magacin u Kraljevića Marka

27. 04. – 30. 04. 2011.

„Artikulator – Artikulisanje slojeva publike i performera“ Maja Beganović i Darko Trajanović

„Projekat istražuje odnose između uličnih performera i publike. Bavi se problematikom zašto je publika fascinirana i koji su razlozi da su raspoloženiji da se zadrže na ulici i da posmatraju performera, nego da isto to vreme odvoje za galeriju. Projekat sadrži tri vrste medija: ankete, dokumentovan video-intervju i fotografije. Dokumentovan video-materijal sadrži lične životne priče uličnih performera različitih profila koji govore na temu današnje umetnosti.“ (Maja Beganović i Darko Trajanović)

Magacin u Kraljevića Marka

14. 05. – 31. 05. 2011.

„Interakcija“

Marco Chiesa, Radomir Damnjanović Damnjan, Serena Decarli, Dragomir Ugren, Veljko Vujačić

Savremena galerija Zrenjanin - Umetnička kolonija Ečka

22. 05. – 31. 05. 2011.

Marko Marković

Samostalna izložba

„Počeo sam od ideje da izložbeni prostori (galerije, umetnički centri) nisu baš socijalno odgovorna mesta jer se u najvećem broju slučajeva zanemaruje

odgovornost prema produkciji umetničkih radova koja se odvija iza zatvorenih vrata sa novcem koji samo umetnik zna kako je nabavio.“ (Marko Marković)

Magacin u Kraljevića Marka

01. 06. – 07. 06. 2011.

Vuk Ninković

Samostalna izložba crteža

Kustos: Olivera Parlić

Magacin u Kraljevića Marka

08. 06. – 12. 06. 2011.

Mića Stajčić „Readymadeing“

„Ova izložba je inspirisana readymade-om kao svojevrsnim fenomenom u umetnosti. Koji je to momenat u procesu stvaranja readymade-a kada običan predmet iz života postaje umetničko delo? Da li je to momenat kada je nastala ideja o tom objektu, ili možda trenutak unošenja predmeta u galeriju, ili pak momenat kada umetnički kritičari priznaju da je taj predmet umetnost? Da li sam umetnik može izabrati taj trenutak?“

(Mića Stajčić)

Magacin u Kraljevića Marka

08. 06. – 12. 06. 2011.

Grupna izložba foto-radova

Smilja Ignjatović i Bojan Jovanović, Biljana Veselinović, Bogdan Vojinović

Magacin u Kraljevića Marka

01. 07. – 10. 07. 2011.

„Rolling Art Machine“

Izložba studenata FLU, FPU, UU i drugih umetničkih škola na kraju školske godine. Kuća Đure Jakšića i Skadarlija

01. 07. – 31. 07. 2011.

„Otvoreni radni prostor“

Prema projektu skulptora Marka Markovića izlagački prostor u Kraljevića Marka 8 je bio tretiran kao otvoreni radni prostor: mesto produkcije, diskusije i demonstracije.

Magacin u Kraljevića Marka

27. 07 – 06. 08. 2011.

Smilja Ignjatović i Bojan Jovanović, Biljana Veselinović, Bogdan Vojinović

Foto-radovi studenata Fakulteta likovnih umetnosti primer su istraživanja paralelnih medija skulpture –slikarstva - fotografije. Ova grupa skulptora i slikara iz klasa Mrđana Bajića i Čede Vasića, neguje posebna interesovanja prema fotografiji kao „drugoj realnosti“ kojom se mogu predstaviti skoro neuhvatljivi momenti dodira stvari, izraza lica, tela i pokreta, vode i talasa.

Magacin u Kraljevića Marka

31. 07. 2011.

Tanja Ristovski video/prezentacija

Magacin u Kraljevića Marka

17. 08. – 27. 08. 2011.

„Hodajući kroz…. Beograd“

Maja Beganović, Carla Degenhardt, Aleksandar Dimitrijević, Romana Hagyo, Maria Hubinger, Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović, Leonie Lehner, Michael Lobgesang, Silke Maier-Gamauf, Katarina Niklas, Edith Plattner, Milena Putnik

Magacin u Kraljevića Marka

16. 09. – 28. 09. 2011.

Marija Jovanović

„A Cup of Tea“

„Predstavljajući proširenje i sintezu mojih dosadašnjih likovnih istraživanja, projekat „A Cup of Tea“ pripada struji savremenih koncepata u oblasti art mapping–a. Realizovan u nekoliko faza i u nekoliko gradova (Beograd, Venecija, Pariz), projekat je takođe neposredni rezultat komunikacije u okvirima digitalnog sveta interneta, putem Facebook–a i Skype-a, kao i korišćenja vizuelnih materijala različitog porekla, poput Facebook–a i Google Earth–a.“ (Marija Jovanović)

Magacin u Kraljevića Marka

21. 10. – 12. 11. 2011.

Slobodan Maldini

„Arhitektura za poneti“

„Arhitektura za poneti“ je arhitektura koja se ne gradi, već se nosi na USB stikovima i DVD-jevima, komentariše Slobodan Maldini ideju da se izlože serije digitalnih arhitektonskih projekta sa utopijskim i vizionarskim predznakom nove arhitekture budućnosti.

Magacin u Kraljevića Marka

05. 12. – 11. 12. 2011.

„Ars Kozara/Umetnost u prirodi“

Vesna Zarev, Zoran Vranešević

Tač.ka – grupa vizuelnih umetnika iz Prijedora: Mladen Bundalo, Nemanja Čađo, Milijana Grabovica, Dragan Inđić, Igor Sovilj, Dajan Špirić

Izložba printova intervencija u prirodi, realizovanih u Nacionalnom parku Kozara u okviru radionice „Art in Nature laboratory/Ars Kozara“, sa namerom predstavljanja stvaranja i nestajanja-sjedinjavanja radova koji su postali deo okruženja iz kojeg su nastali i kome se vraćaju.

Magacin u Kraljevića Marka

PROSTORNI CRTEŽ 1

„Prostorni

Magacin u Kraljevića Marka

3 Smilja Ignjatović „Crtež“ (detalj)

1 Marijana Miletić „Crtež“

3 1 2

INTERAKCIJA 2

„Interakcija“

14. 05. – 31. 05. 2011.

Savremena galerija Zrenjanin - Umetnička

kolonija Ečka

Marco Chiesa

Radomir Damnjanović Damnjan

Serena Decarli

Dragomir Ugren

Veljko Vujačić

4 Marco Chiesa „Stepenice“

1 Veljko Vujačić „Za svaku uzbrdicu postoji nizbrdica, a za svaki čeoni vetar postoji samo čeoni vetar“

3 Radomir Damnjanović Damnjan „Slikanje slikarstva“

5 Serena Decarli „Lightness“

2 Dragomir Ugren „Bez naziva“

OTVORENI RADNI PROSTOR

„Otvoreni radni prostor„

01. 07. – 31. 07. 2011.

Magacin u Kraljevića Marka

Ana Cvejić

Lidija Delić Nina Galić

Isidora Krstić

Smilja Ignjatović i Bojan Jovanović Ana Marđetko Marija Šević

3 Ana Cvejić „Bez naziva“

4 Bojana Stamenković „Planine“ Marija Šević „Alone With the Art Market“

1 Lidija Delić „Prostori/Spaces“

2 Isidora Krstić Iz serije „Blue is for right, red is for wrong“

ROLLING ART MACHINES 4

„Rolling Art Machines“

04. 07. – 10. 07. 2011.

Kuća Đure Jakšića i Skadarlija

Aleksandar Al Samarei

Laza Andrijašević

Bojana Atlija

Ana Banduka

Tony Barthelemy

Nikola Blagojević

Tanja Bogdanović

Antonije Burić

Ana Cvejić

Nataša Ćulina

Andrea Dramićanin

Jelena Đokić

Slaviša Đokić

Marija Đorđević

Ana Đukić

Nora Evetović

Clemence Fonquernie

Nina Galić

Sonja Gajić

Smilja Ignjatović

Lena Jovanović

Marija Jovanović

Nikola Jovanović

Ksenija Jovišević

Željana Jurković

Ana Jurković

Goran Kauzlarić

Tejana Kajtez

Aleksandar Aca Krnić

Milan Kulić

Ana Marđetko

Ana Marković

Mirjana Marković

Marina Milanović

Ivana Milev

Josipa Miletić

Marijana Miletić

Miloš Miletić

Lazar Milanović

Miloš Momčilović

Rade Mutapović

Olja Nonković

Slavica Obradović

Irena Paunović

Aleksandra Plavšić

Aleksandra Petković

Ljiljana Popović

Katarina Rašić

Miodrag Samardžić

Dragan Sibinović

Milica Stefanović

Jovana Sudimac

Dejana Štebih

Stevan Šubarić

Biljana Tarlanović

Marko Tomanović

Jovana Tucović

Jovana Vasić

Vaštak Vandel

Stefanija Veljković

Biljana Veselinović

Bogdan Vojnović

Nevena Vuksanović

Uroš Zvizdić

Marko Živković

Izložba studenata FLU, FPU, UU i drugih umetničkih škola na kraju školske godine, kao stalna praksa izlaganja umetničke produkcije studenata nastale tokom

jedne godine.

Klase profesora FLU:

Mrđana Bajića

Anđelke Bojović

Biljane Đurđević

Gabriela Glida

Dejana Grbe

Darije Kačić

Zdravka Joksimovića

Dragana Jovanovića

Vesne Knežević

Veljka Lalića

Gordana Nikolića

Olivere Parlić

Dušana Petrovića

Milete Prodanovića

Simonide Raičević

Slobodana Roksandića

Zorana Todorovića

Čedomira Vasića

Nikole Vukosavljevića

Stanka Zečevića i FPU: Jadranke Simonović.

Organizaciona saradnja:

Olivera Parlić

Dragana B. Stevanović

3 Intervencije u javnom prostoru

7 Antonije Burić „Bez naziva“

2 Bojana Atlija „Hram“

1 „Rolling Art Machine“ Intervencije u javnom prostoru Skadarlija

5 Intervencije u javnom prostoru

4 Intervencije u javnom prostoru

6 Bogdan Vojnović „Bez naziva“

9 Smilja Ignjatović, Clemence Fonquernie, Ksenija Jovišević, Jovana Vasić

8 Bojana Atlija „Klavir“

31. 01. – 06. 02. 2012.

„Šta ja radim?“

Grupa mladih umetnika koncipirala je projekat sa više aktivnosti od pripremne radionice, interaktivnih događanja do realizacije izložbe.

Ideja je da svako pojedinačno odgovori na pitanje „Šta ja radim?“ kao pitanje koje je svakako centralno u vreme studija i sasvim aktuelno posle studija u njihovoj poziciji profesionalnog statusa slobodnih umetnika. Ovo pitanje glasno ili beznadežno postavljaju mnogi mladi umetnici već generacijama. Ovom prilikom, ono će delimično ilustrovati šta mladi umetnici misle o svom položaju i radu.

Magacin u Kraljevića Marka

23. 03. – 06. 04. 2012.

Sanja Rudić

Dokumentarna izložba – Grafike, crteži, dizajn, fotografije.

Povodom biografske knjige Sanje Rudić, rano preminule dizajnerke, objavljene i promovisane 2011, realizovana je i dokumentarna izložba njenog celokupnog kreativnog opusa, od ranih radova sa kraja 80-tih, do finalne produkcije tokom prve polovine dvehiljadite.

Njenoj izuzetnoj ličnosti i radu posvećuje se ova izložba, sa namerom da se očuva memorija i da se izloži njena zanimljiva i raznovrsna produkcija.

Magacin u Kraljevića Marka

04. 05. 2012.

Grupa Rouge

Bojana Stamenković i Jelena Fužinato

„Može li žena stvoriti veliko delo?“

Rad je izveden ušivanjem doniranih ličnih stvari žena u celinu velike površine. „Nepotrebno“

Performans-dokumentacija u vidu fotografija, videa, instalacije.

Magacin u Kraljevića Marka

28. 05. 2012.

Carla Bobadilla, Carla Degenhardt, Romana Hagyo, Maria Hubinger, Leonie Lehner, Michael Lobgesang, Silke Maier-Gamauf, Edith Plattner, Smilja Ignjatović, Bojan Jovanović, Biljana Veselinović, Milena Putnik

Drugi deo umetničke radionice koja je održana u avgustu 2011. u Beogradu i prezentovana u Magacinu.

Grupa umetnika iz Austrije, Nemačke i Beograda, prema zadatoj temi kretala se Beogradom i pronalazila

najinteresantnije motive koji su ih na razne načine provocirali da izvedu rad na licu mesta i da rad bude dokumentovan fotografijom ili videom. Magacin u Kraljevića Marka

03. 07. – 10. 07. 2012.

Biljana Veselinović „Slike i instalacije 2011/12“ Magacin u Kraljevića Marka

19. 07. – 28. 07. 2012

„Prostorne intervencije“

Izložba studenata VGGS – Visoke građevinsko geodetske škole

Klasa prof. dr Vesna Zlatanović-Tomasević, dipl. inž. arh. i studenata FLU - Fakulteta likovnih umetnosti Kuća Đure Jakšića i Skadarlija

Jun / Jul 2012.

„Obeležavanje mesta: Oto i Liza Bihalji Merin“

Projekat „Obeležavanje mesta: Oto i Liza Bihalji Merin“ spada u domen kulturne zaštite memorije na poznate ličnosti i mesta njihovog boravka.

U saradnji sa ćerkom Mirjanom Bihalji Merin i umetnikom Markom Pogačnikom ideja je da se plaketom obeleži kuća gde su stanovali Oto i Liza Bihalji Merin i park gde su redovno dolazili. Takođe, projekat nastao kao nastavak projekta posvećenog sećanju na Pavla Stefanovića, organizovanog sa pratećom izložbom, simpozijumom i obeležavanjem mesta, 2010.

U saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom. Zgrada i park u Nemanjinoj ulici

18. 10. – 09. 10. 2012.

Milijana Rajčić

„Mentalna prostitucija“

„Izložba je građena kao marketinški trik. Kako su već davno sve vrste duhovnog rada postale duboko komercijalizovane, sada je na redu, čini se, radikalniji potez – rasprodajemo se totalno. Pri čemu je akt ponude ogoljen, banalizovan i lišen slobodne volje te sve skupa više liči na nasilje koje se vrši nad nama, to jest, prinuđeni smo da se mentalno prostituišemo kako bismo opstali.“

Magacin u Kraljevića Marka

23. 10. – 30. 10. 2012.

Maja Beganović

„Ništa“

Magacin u Kraljevića Marka

01. 11. – 06. 11. 2012.

Nemanja Lađić

„Unrest Fields“

„Projekat se sastoji od serijala interaktivnih samo-generativnih video instalacija. Video sadržaj prikazan posmatraču nastaje od onoga što se neposredno dešava ili dešavalo u datom prostoru. U tom smislu, svaka instalacija predstavlja refleksiju galerijskog prostora i posmatrača u njemu, i na određen način analizira principe odnosa između posmatrača, slike i prostora.“

Magacin u Kraljevića Marka

03. 12. – 04. 12. 2012

Biljana Tomić i Ješa Denegri

Predavanja o umetničkoj sceni u Jugoslaviji 60-ih i 70ih u okviru programa istraživanja „C-MAP“ MoMA, NY Muzej moderne umetnosti, Njujork

06. 12. – 12. 12. 2012.

Milan Đukić, Katarina Krsmanović, Stefan Marjanović, Milan Stanimirović, Marko Tomanović, Valentina Vagner Autorska izložba studenata FLU

Magacin u Kraljevića Marka

17. 12. – 21. 12. 2012.

Grafiti grupe mladih studenata različitih fakulteta izvedeni u javnom prostoru i na saobraćajnim vozilima – vozovima, tramvajima, autobusima, predstavljena je serijom fotografija snimljenih na različitim lokacijama i kontekstima realizacije.

Magacin u Kraljevića Marka

MOJ UTISAK JE BIO DA NIJE BILO BITNO

ŠTA SE IZLAŽE I DA SU SVI BILI

DOBRODOŠLI, BILA JE BITNA ENERGIJA

KOJA SE STVARA USLED VELIKE

KOLIČINE LJUDI, UMETNIČKIH INTER-

VENCIJA I UZAJAMNE KOMUNIKACIJE.

SA DRUGE STRANE, NARAVNO DA JE

BILO BITNO ŠTA SE IZLAŽE JER SA

OVE DISTANCE VIDIM DIVNE, DUHOVITE,

KRITIČKE I ZVONKE RADOVE KOJI SU

NA JEDAN DAN USPEVALI DA IZMENE

SVAKODNEVNU I UHODANU PER-

CEPCIJU SLUČAJNIH PROLAZNIKA.

Učestvovanjem na uličnoj izložbi 2006. godine prvi put sam se susrela sa živim dijalogom o umetničkom radu. Moj utisak je bio da nije bilo bitno šta se izlaže i da su svi bili dobrodošli, bila je bitna energija koja se stvara usled velike količine ljudi, umetničkih intervencija i uzajamne komunikacije. Sa druge strane, naravno da je bilo bitno šta se izlaže jer sa ove distance vidim divne, duhovite, kritičke i zvonke radove koji su na jedan dan uspevali da izmene svakodnevnu i uhodanu percepciju slučajnih prolaznika.

Izložbe, letnje škole i radionice, umetničke manifestacije i rezidencijalni boravci su za mene putovanja. Neke od njih zaista i uključuju putovanje, a neke iako se ostaje na istom mestu donose nova iskustva i upoznavanje sa možda nečim novim unutar sebe. Korisno je iskoračiti iz onoga što je poznato i ujedno je ohrabrujuće kada postoji podrška da se izvede šta god se zamisli. Tu mislim na podršku u smislu organizacije raznih dešavanja u rasponu od 15 godina (makar što se tiče moje generacije), podrške u smislu poverenja, podsticajnih razgovora i otvorenog prostora za igru od strane Biljane.

ŠTA JA RADIM

„Šta ja radim“

31. 01. – 06. 02. 2012.

Magacin u Kraljevića Marka

Lidija Delić

Nemanja Golijanin

Nina Ivanović

Iva Kuzmanović

Isidora Krstić

Nemanja Lađić

Nemanja Nikolić

Ana Pavlović

Marija Šević

Grupa mladih umetnika koncipirala je projekat sa više aktivnosti od pripremne radionice, interaktivnih događanja do realizacije izložbe.

Ideja je da svako pojedinačno odgovori na pitanje „Šta ja radim“ kao pitanje koje je svakako centralno u vreme studija i sasvim aktuelno posle studija u njihovoj poziciji profesionalnog statusa slobodnih umetnika. Ovo pitanje glasno ili beznadežno postavljaju mnogi mladi umetnici već generacijama. Ovom prilikom, ono će delimično ilustrovati šta mladi umetnici misle o svom položaju i radu.

„Kultura NON-STOP“

„Moj rad postavlja pitanje položaja čoveka kao jedinke u današnjim kulturnim i socijalnim okvirima. Rad „Kultura NON-STOP“ na ironičan način govori o odsustvu kulture i kulturnih institucija u ovom gradu i ovoj zemlji. Korišćenjem neonskih cevi pravim vizuelnu analogiju sa svetlosnim reklamama kojima smo bombardovani, koje svakodnevno svesno ili podsvesno zapažamo u gradskom okruženju.“

„I’d rather sink than call Bradić for help!“

„Sredina u kojoj živim mi nameće bavljenje pitanjima identiteta, ličnog integriteta, potrebe, svrhe i neminovnosti učestvovanja u životu zajednice u kojoj ironija opisuje odnose. Rad postaje ilustracija lične reakcije ili stava, transparent koji se nalazi na granici između komentara i kritike. Koristim se sarkazmom kao sredstvom izraza trudeći se da nikada ne padnem u cinizam a radovi često sadrže opšte ili sasvim lične reference na estetiku medija ili masovne kulture pokazujući mučan ambivalentan odnos prema uticajima koje ona vrši.“

5 Nemanja Nikolić, „Masterpiece”

„Težim da u svom radu kombinujem različite stilske elemente, svesno se izlažući uticaju filma, stripa, književnosti, istorije, istorije umetnosti... Mračan psihološki sadržaj, isprepletan sa snažnim osećanjem apsurda i komičnosti, nastaje iz želje da sagledam kompleksnost celokupnog ličnog identiteta, ali i šireg kulturnog identiteta, takođe. Cilj mog rada nije stvaranje projekata čija je namera da ilustruju ili daju određene definicije, radi se o igri, ali postoji li nešto ozbiljnije od igre?”

2 Iva Kuzmanović

1 Marija Šević

„Vrednosti“

„Šta danas ljudsko društvo ceni, šta nas motiviše i pokreće, a šta će to biti u budućnosti? U kom obliku materije prepoznajemo energiju, želimo je i posedujemo... tri su elementa trenutno ključna u ispoljavanju moći – zlato, nafta i hrana. Hoćemo li postati kao legendarni kralj Mida, koji sve što dotakne pretvori u zlato... a onda shvati da to baš i nije tako slatko?“

„Skakač u vodu sa crvenim plaštom“

„Figure skakača u vodu su me podsetile na mnoge detinje stvari, na vatromete, balone, avione, hrabrost, slobodu, moć, heroje i izmišljene junake. Za ovu zamrznutu figuru u letu biram nešto što objedinjuje sve te pojmove - crveni plašt kao simbol moći i nečeg romantično uzvišenog. Ovaj rad je sve ono, dobro ili loše, što se desi i čini da se osetim kao da bih mogla da odletim/poletim sa tla.“

Razmišljao sam o tome koliko daleko digitalizacija može ići i šta se sve može digitalizovati. Šta se dešava sa granicom između hardvera i softvera i kako principi digitalnog sveta utiču na shvatanje fizičkog? „Nature morte” je simulacija jedne zamišljene situacije.

3 Ana Pavlović

4 Nina Ivanović

6 Nemanja Lađić „Nature morte”

PROSTORNE INTERVENCIJE

„Prostorne intervencije“

19. 07. – 28. 07. 2012

Kuća Đure Jakšića i Skadarlija

„Viseći vrtovi“, specijalna postavka Marjane Miletić

Nagrađen: Sreten Stojanović, student FLU

Izložba studenata VGGS - Visoke građevinsko geo -

detske škole

Klasa prof. dr Vesne Zlatanović Tomašević, dipl. inž. arh.

Sanja Božić

Dušan Brkić

Marija Bubanja

Vidan Ćurčić

Dušanka Despotović

Bojana Dimitrijević

Maja Dimitrijevć

Mitar Dulović

Jelena Đorđević

Milica Đurović

Slobodan Gmijović

Ljiljana Grković

Dragan Grujić

Jelena Janković

Jovica Janković

Slobodan Janković

Milena Jančić

Marija Jovanović

Elena Keržmanec

Nada Kričkov

Sofija Lancoš-Maldini

Dalibor Lazarević

Tijana Lubura

Boban Ljubić

Biljana Milinković

Vujadin Milosavljević

Jelena Nikolić

Marija Obradović

Ognjen Ristić

Nikola Radojčić

Sandra Savić

Ivana Stanković

Milan Stanojević

Borivoje Stanković

Stefan Stajković

Darko Tankosić

Tanja Tintor

Neli Todorov

Marko Žegarac

Nikola Živkovski

Izložbu otvorio: arh. Slobodan Maldini Asistenti u realizaciji: inž. arh. Milan Stanojević, inž. arh. spec. Marija Jovanović, inž. arh. spec. Jelena Đorđević

Izložba obuhvata selekciju radova Klase arhitekture i urbanističkih rekonstrukcija i postavku čini kolekcija panoa projektnih radova studenata specijalističkih studija, izvedenih u okviru profilisanih teme iz različitih oblasti savremene arhitekture, prostornog uređenja i urbanizma, kao i ekoloških istraživanja. Postavka projektnih radova studenata specijalističkih studija daje presek osnovnih metodoloških principa studija i njihovu transpoziciju kroz različite pristupe studenata. Slobodnim koncipiranjem, imaginacijom i praktičnom razradom zadatih tema oni su ih uspešno vizualizirali i rešavali. Izbor radova obuhvata najinteresantnija i najkvalitetnija rešenja studenata tokom godina između 2008. i 2012.

31. 01. – 06. 02. 2013.

Mima Orlović

„Iluzije mog virtuelnog sveta“

Magacin u Kraljevića Marka

23. 03. – 06. 04. 2013.

Bojana Atlija

„In the Warehouse“

Magacin u Kraljevića Marka

24. 05. – 04. 06. 2013.

„Promenljiva geografija“

Bojana Atlija

Marco Chiesa

Radomir Damnjanović Damnjan

Serena Decarli

Nenad Ignjatović

Veljko Vujačić

Vesna Zarev

Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu i prostori Salon 77 i Paviljon u tvrđavi

01. 07. – 10. 07. 2013.

Milena Bekmaz

Samostalna izložba

Magacin u Kraljevića Marka

24. 04. – 07. 05. 3013.

19. 06. – 02. 07. 2013.

18. 09. – 01. 10. 2013.

„Novi senzibilitet - mladi umetnici u pokretu“

Kuća legata, Beograd

Kulturni centar Ribarnica, Kraljevo

23. 09. – 01. 10. 2013.

U okviru 47. BITEF Festivala „Teško je biti u vremenu…“

„Prostor mikro-narativa“

Maja Beganović

Lidija Delić

Ludwig Festel

Matilda Ganancia

Nemanja Golijanin

grupa Rouge - Bojana Stamenković i Jelena Fužinato

Nina Ivanović

Smilja Ignjatović

Bojan Jovanović

Sava Knežević

Isidora Krstić

Nikola Krstić

Iva Kuzmanović

Nemanja Lađić

Marko Marković

Branko Milisković

Ivan Marković

Nemanja Nikolić

Ana Pavlović

Swen-Erik Scheuerling

Nina Simonović

Mića Stajčić Marija Šević

„Promenljiva geografija“

Bojana Atlija

Marco Chiesa

Serena Decarli

Radomir Damnjanović Damnjan

Nenad Ignjatović

Veljko Vujačić

Vesna Zarev

Pravosudna akademija (Zgrada nekadašnjeg Geozavoda u Karađorđevoj 47/48)

24. 09. 2013.

Valentina Tani, kustoskinja i članica redakcije časopisa „Artribune“ „Putovanje u centar slike - razmišljanja o savremenoj kulturi“

Predavanje u Pravosudnoj akademiji

27. 09. 2013.

Swen-Erik Scheuerling, autorska prezentacija i video projekcija

uz učešće Maje Beganović, Ive Kuzmanović, Nemanje Lađića, Bojane Stamenković i Jelene Fužinato

Pravosudna akademija

30. 09. 2013.

Danilo Eccher, direktor Muzeja moderne i savremene umetnosti u Torinu

„Muzej savremene umetnosti u Italiji: između razvoja i krize, između konzervativnih i inovativnih tendencija“

Predavanje u Italijanskom kulturnom institutu

01. 11. – 12. 11. 2013.

Mima Orlović i Lara Orlović

„Gutalj kafe“

Magacin u Kraljevića Marka

06. 12. – 14. 12. 2013.

Maja Beganović

„Novo stanje„

„Ovi crteži predstavljaju izučavanje principa istog i principa drugosti. To su linije, kvadrati, ravni, prave i krive koje se mimoilaze ili se prepliću i grade forme koje poput domina poslaganih u uske redove dovode do lančanih reakcija.“ (Maja Beganović)

Magacin u Kraljevića Marka

IN THE WAREHOUSE 1

BOJANA ATLIJA

Bojana Atlija

23. 03. – 06. 04. 2013.

Zidni crteži su povezani sa arhitekturom u kojoj nastaju i nestaju. Oni zauzimaju jednu ili više prostorija, i verujem da je potrebno dosta prostora da njihovo prisustvo postane definitvno i da naprave fizički uticaj na gledaoca. Ovako pravim skulpture koje su u formi crteža, ali zapravo, posmatrač ulazeći u prostoriju – ulazi u skulpturu. U pitanju je prelaženje granice između skulpture kao trodimenzionalne forme i skulpture koja je zapravo crtež. Zidni crteži menjaju doživljaj prostora, dok skulpture direktnije uključuju gledaoca. Veličina skulptura je obično u odnosu prema čovekovoj visini, ili delovima tela.

Magacin u Kraljevića Marka

Bojana Atlija

2 Bojana Atlija „In the Warehouse“

1 Bojana Atlija „In the Warehouse“

PUTANJE 2

BOJANA ATLIJA

Putanje Bojana Atlija

Bojana Atlija

08. 05. 2013.

Otkrivajući liniju kao oružje vremena, pokušavam da se njome vodim kroz različite momente u kojima se nalazim. Da kažem: ovaj trenutak je zapisan, ovaj period je postojao, ovim putem sam prošla. Prirodu tih kretanja otkrivam tek kasnije, kad se osvrnem. Što je zapis iskreniji, to je kasnije saznanje jasnije. Zato svako ponovno sagledavanje otkriva novu komponentu, govori mi nešto što nisam videla ranije. Tako shvatam sebe, putujući.

Kulturni centar „Ribnica“, Kraljevo

Bojana Atlija

2 Bojana Atlija „Putanje“ (Milorad Vujašanin-Cujo, Biljana Tomić)

1 Bojana Atlija „Putanje“

PROMENLJIVA GEOGRAFIJA 3

„Promenljiva geografija“

23. 05. – 01. 06. 2013.

Galerija savremene likovne umetnosti, Niš Paviljon u tvrđavi i Salon 77

Radomir Damnjanović Damnjan

Nenad Ignjatović

Veljko Vujačić

Vesna Zarev

Ideja izložbe u Nišu je neočekivano, tokom kontakta sa Galerijom savremene likovne umetnosti, prerasla u koncept međunarodnog programa, pozivom umetnika iz Milana, povodom proslave „Milanskog edikta“

Konstantina Velikog, objavljenog u doradi sa Licinijem, u Milanu 313. godine.

Koncept izložbe u Nišu, od prvobitnog iznenađenja prerastao je u pasionirano istraživanje i proučavanje istorije Rimskog carstva u vremenu ranog hrišćanstva. Interesovanja su se kretala u više pravaca: Radomir Damnjan se bavio pitanjem religijske tolerancije svojom instalacijom u džamiji, dok je Serena Dekarli radila na formiranju novog simbola koji je ujedinio sve već postojeće simbole monoteističkih religija. Nenad Ignjatović se bavio formom Hristovog krsta, a Vesna Zarev pitanjem duhovne vertikale čovečanstva. Pojam uzvišenog kruga svoda Bojana Atlija spušta na zemlju, bliže svetu. Veljko Vujačić posmatra razdoblje od 313. godine, i vizuelno ga prenosi skalom smenjivanja vekova i protoka vremena. Marco Chiesa i Serena Decarli zajedno crtaju mape Konstantinovih gradova: Milana, Beča, Niša i Istanbula.

Od samog početka nametnula se ideja „promenljive geografije“ sa aluzijom i na zbivanja poslednjih dekada: od pada Berlinskog zida do svih drugih političkih, ekonomskih, religijskih, geografskih promena koje su od tada nastupile.

Biljana Tomić

„Hramovi obrnutih vrednosti“

„Skulptura nema jasnu definiciju – za mene, ona je poput rada koji je uvek u nastajanju. Smatram da je njeno prisustvo najpre telesno i materijalno. I čovek je njen glavni deo. Stoga, ona nije samo objekat za gledanje, ona je doživljaj. Takvo delo ima dva osnovna cilja: da osvesti momenat i dozvoli naznaku večnosti. Kao takvi, oni se u jednom radu susreću na isti način na koji reka dodiruje svoje obale. Negde između obala nalazi se čitava forma rada i ona neprestano teče.“

„Hramovi obrnutih vrednosti“

„Skulpture – kupole su bile prve od „Hramova obrnutih vrednosti“. Namera je da krug (kupolu) stavim na zemlju, da sferu onoga što se smatra uzvišenim spustim, učinim bliskim. Postavljajući svoj crtež u samu kupolu dajem lični pečat. Forma crteža koji sam odabrala je slična kristalu. Igrajući se sa bojom koju koristim u crtežu od kupole do kupole, crtež može stvoriti utisak leda, užarene lopte, neke magične biljke… i stalno nastavlja da varira.“

3 Bojana Atlija

2 Bojana Atlija

1 Bojana Atlija „Hramovi obrnutih vrednosti“

„Ideja je proizašla iz sugestivne Konstantinove vizije prvog „krsta sa znakom Hrista“ i prerasla je u složnu prostornu instalaciju koja je povezala tri religije: jevrejsku, hrišćansku i muslimansku. Postavkom dominiraju tri barjaka sa verskim simbolima, dok su u drugom planu postavljeni objekti: bicikl – kao simbol kretanja; ključevi za otvaranje konzervi – kao metafora slabosti naroda; i ograda od bodljikave žice – kao simbolički odraz Hristovog venca od trnja.“

5 Radomir Damnjanović Damnjan „Krst sa znakom Hrista“

4 Bojana Atlija „Hramovi obrnutih vrednosti“

6 Radomir Damnjanović Damnjan „Krst sa znakom Hrista“

„ I will pray for you... Thanks, and I will think for you!“

„Administrativni registri sami po sebi su katalogizatori dokumenata, različitog porekla i vremena trajanja. Već sam sa njima radio kao sredstvom birokratije. Ovom prilikom, isprovocirala me je skoro fizički opipljiva jednostavnost obeležavanja, kompresije vekova i vizualizacije vremena. Sam niz godina, ako se počne od 313, svojim redosledom postaje perceptivna skala akumulacije i toka vremena. Vreme poseduje moć da se stalno ugrađujemo u oscilirajuće procese istorije naroda tekućih civilizacija.“

8 Veljko Vujačić

7 Veljko Vujačić

„I will pray for you... Thanks, and I will think for you!“

11 Marco Chiesa „Škorpion - Evropa“ (Biljana Tomić)

kontinent u znaku „Škorpiona“ podrazumeva imaginarnu predstavu jedanog gusto naseljenog kontinenta. Narodi tog kontinekta mogu se posmatrati u korelaciji odnosa, unutar koga geografske granice nestaju, ispunjavajući se, kao vodeni kanali u proširenom moru, jakim strujama i vetrovima, u kome se sve menja, meša i gubi...

Ostrva–države, kao karte za igru, mešaju se da bi se započela nova partija... Sigurnost, izvesnost, stabilnost se gube, otvarajući prostor gledanja prema novim vizijama i perspektivama.“

10 Marco Chiesa „Škorpion - Evropa“ „Plutajući

9 Nenad Ignjatović „Bez naziva“

12 Marco Chiesa, Nenad Ignjatović

13 Otvaranje izložbe Daniella Campo, Radomir Damnjanović Damnjan, Vesna Zarev

14 Otvaranje izložbe

Serena Decarli

„Simbol svih religija“

„Refleksija o značenju Milanskog edikta, dokumenta religijske ravnopravnosti i tolerantnosti, danas se može izraziti povezivanjem simbola različitih religija u jednu apstraktnu celinu, koristeći se grafičkom formom „logoa“. Sintetičkom obradom svih osnovnih religioznih simbola, može se dobiti jedinstvena harmoničnost kruga, višeznačnog modela, čime se obuhvataju različiti duhovni svetovi u jednu idealnu sliku univerzuma.“

15 Marco Chiesa, Serena Decarli

„Konstantinovi gradovi“

Veljko Vujačić

„I will pray for you... Thanks, and I will think for you!“

18 Vesna Zarev „Stub“

„Konstantinovi gradovi“

„Mediolanum (Milano), Vinidobona (Beč), Naissus (Niš), Constantinopolis (Istanbul) mada različiti u geografskim razmerama ovi gradovi nose elemente rane zajednice, i mogu se shvatiti kao neosporni istorijski tragovi savremenih ideja Evrope.“

„Stub istovremeno predstavlja osu gradnje i osu svetog. Stub kao potpora i garant postojanosti nekog zdanja, simbolički označava vezu između gornjeg i donjeg sveta, neba i zemlje.

U ljudskom nastojanju da se uzdigne, vidi lepota, sazna istina, poseduje mudrost, uloga stuba se ne može ograničiti na čisto arhitektonsku ulogu nosača. Stub je potpora božanskog neba sa dubokim temeljima čovečanske zemlje. Donošenjem Milanskog edikta 313. godine hrišćanstvo dobija stabilan oslonac i tačku iz koje nastavlja svoj dalji razvoj.“

16 Marco Chiesa, Serena Decarli

17 Vesna Zarev „Stub“

19 Nenad Ignjatović „Ogrlica“

PROMENLJIVA GEOGRAFIJA

PROSTOR MIKRONARATIVA 4

Promenljiva geografija Prostor mikro-narativa

„Promenljiva geografija“

„Prostor mikro-narativa“

23. 09. - 01. 10. 2013.

Pravosudna akademija

(Zgrada nekadašnjeg Geozavoda u Karađorđevoj 47/48)

Izložba „Promenljiva geografija“ održana je u velikoj sali i u sobama sa leve/desne strane na prvom spratu.

Izložba „Prostor mikro-narativa“ je održana u velikoj sali, mezaninu i unutar stepenišnog prostora.

„Promenljiva geografija“

Bojana Atlija

Marco Chiesa

Radomir Damnjanović Damnjan

Serena Decarli

Nenad Ignjatović

Veljko Vujačić

Vesna Zarev

„Prostor mikro-narativa“

Maja Beganović

Lidija Delić

Ludwig Festel

Matilda Ganancia

Nemanja Golijanin

grupa Rouge - Bojana Stamenković i Jelena Fužinato

Nina Ivanović

Smilja Ignjatović

Bojan Jovanović

Sava Knežević

Isidora Krstić

Nikola Krstić

Iva Kuzmanović

Nemanja Lađić

Marko Marković

Branko Milisković

Ivan Marković

Nemanja Nikolić

Ana Pavlović

Swen-Erik Scheuerling

Nina Simonović

Mića Stajčić

Marija Šević

Izložbe su otvorili:

Jovan Ćirilov, BITEF;

Dušan Dinčić, Predsednik OSV;

Milica Todorović, GSLU Niš

GODINE 2013. SAM UŠLA U TADA

NAPUŠTENU ZGRADU GEOZAVODA U

BEOGRADU. ZGRADA JE BILA U

PROCESU ČIŠĆENJA I PRAŽNJENJA JER

JE, KAO I MNOGE DRUGE INSTITUCI-

JE I ZGRADE U TO VREME, PROLAZILA

KROZ PROCES PRIVATIZACIJE. NA

JEDNOJ GOMILI SMEĆA NAIŠLA SAM

NA VEĆI BROJ STARIH NAUČNIH

DOKUMENATA I MATERIJALA. PAŽNJU

MI JE PRIVUKLA PRAZNA KUTIJA SA

KARTICAMA KOJE SU SLUŽILE KATEGO-

RIZACIJI RAZNIH VRSTA FOSILA.

GLEDAJUĆI PRAZNE KARTICE, MISLILA

SAM O FOSILIMA KOJI NISU IMALI

PRILIKU DA SE NAĐU U OVOM KATALOGU.

ISIDORA KRSTIĆ

Na prvoj radionici u Magacinu MKM, 2007. godine, predstavila sam rad „Slagalica“ („Puzzle“). Rad se sastojao od para starih drvenih roletni nađenih pored kontejnera u blizini izložbenog prostora. Roletne sam prebojila crnom bojom i belom bojom ispisala naizmenična slova po pokretnim drvenim pločama. Rad je bio interaktivan - posetiocima je data mogućnost da drvene ploče pomeraju levo-desno i da u vertikalnim kolonama stvore nove reči. Rad bi se na ovaj način menjao interakcijom posetioca, ostavljajući reč ili reči koji bi sledeći posetioci mogli da pročitaju. Time bi se inicirala neka vrsta tihe komunikacije među samim posetiocima.

Za „Progresivne nade“ 2007. godine u Ulici cara Lazara, nekoliko nedelja pre radionice i izložbe sam skupljala prazne plastične flaše kako bi pomoću njih formirala reč „problem“. U to vreme, u Beogradu nije postojala mogućnost da se plastične flaše recikliraju, već bi morale da se kolima odvezu do jednog ili dva moguća punkta za reciklažu u gradu. U svakom slučaju, nije bilo praktičnih, dostupnih mogućnosti da se otpadni materijal reciklira, što sam htela da istaknem ovim radom.

Godine 2013. sam ušla u tada napuštenu zgradu Geozavoda u Beogradu. Zgrada je bila u procesu čišćenja i pražnjenja jer je, kao i mnoge druge institucije i zgrade u to vreme, prolazila kroz proces privatizacije. Na jednoj gomili smeća naišla sam na veći broj starih naučnih dokumenata i materijala. Pažnju mi je privukla prazna kutija sa karticama koje su služile kategorizaciji raznih vrsta fosila. Gledajući prazne kartice, mislila sam o fosilima koji nisu imali priliku da se nađu u ovom katalogu. Odlučila sam da dovršim katalog sopstvenim ilustracijama novih fosila –fantastičnim hibridima ljudi i fosila. Rad je nazvan „Katalog antropomorfnih vrsta“ („Catalogue of Anthropomorphic Species“) koji se sastoji iz novostvorenih kartica i projekcije.

Tokom godina koje ova publikacija pokriva, inicirala sam nekoliko umetničkih projekata i izložbi. Godine 2009, među njima je bilo „Prvo internacionalno putujuće bijenale Teherana“ („1st International Travelling Biennial of Tehran“) čiji su kustosi bili Amirali Ghasemi i Lise Chevalier. Predložila sam da se treća stanica međunarodne izložbe nakon Istanbula i Berlina održi u Beogradu. Bijenale se sastojalo iz glavne izložbe koje je održano u Magacinu MKM, kao i iz performansa i koncerata koji su organizovani u CZKD Centru za kulturnu dekontaminaciju, Domu omladine, na Fakultetu

likovnih umetnosti kao i u Elektrici u Pančevu, koja je ujedno pružila smeštaj većini učesnika. Bijenale je bilo samoorganizovano i samofinansirano, i oslanjalo se na veći broj dobrovoljaca i podršku samih institucija za realizaciju izložbe i propratnih događaja.

„Prostori zgrade Geozavoda svedoče o mnogobrojnim slojevima njene istorije. Značajno arhitektonsko dostignuće, sa bogatom dekoracijom, više je puta renovirano. Baš te naknadne intervencije degradiraju i umanjuju značaj prostora. U toku poslednjih godina zgrada je više puta korišćena kao izlagački prostor. Interesantno je koliko su izlagani radovi, svojom ad hoc produkcijom, postali deo degradirane dekoracije samog prostora. U tom smislu je instalacija „Teško je biti u vremenu i prostoru“ zamišljena kao direktno sučeljavanje sa elementima prostorne arhitekture.“

2 Nemanja Lađić i Marko Marković „The Sinker“ (Detalj)

1 Nemanja Lađić i Marko Marković „The Sinker“ (Detalj)

2

Promenljiva geografija Prostor mikro-narativa

3 Nemanja Lađić i Marko Marković „The Sinker“ (Detalj)

4 Nemanja Nikolić iz serije crteža „Visible Things“ Nina Ivanović „Get Lucky“

5 Nemanja Nikolić iz serije crteža „Visible Things“

„Par

„Kroz svoj umetnički rad bavim se istraživanjem i beleženjem urbane svakodnevnice kroz arhitekturu određenog mesta i ljude koji ga čine. Nakon serije radova u kojima su predstavljeni ljudi i međuljudski odnosi iz prethodnih decenija, nastali prelistavanjem starih fotografija, sada se bavim ljudima iz mog okruženja ovde i u ovom trenutku. Mediji kojima se koristim u svom radu su crtež, fotografija i instalacije od žice.“

7 Sava Knežević „Standard“ Nina Ivanović „Get Lucky“ Lidija Delić „Bez naziva“

6 Nina Ivanović

1“ iz serije „Get Lucky“

10 Nemanja Golijanin „Naked Lunch“ Lidija Delić „Bez naziva“

7

Promenljiva geografija Prostor mikro-narativa

8 Sava Knežević

„Standard“

„Ova grupa radova na papiru inspirisana je zdanjem u kome su izloženi, i prestavlja neki vid procesa preispitivanja svrsishodnosti prostora i njegove funkcije kao izložbenog, oscilirajući između puke praktičnosti koja međutim odlazi nekad sve do apsurda. Rad je sažet u neku vrstu grafičkog dnevnika razmatrajući pojam standarda kroz elemente svetlosti, senke, zida i prostora, čulnih i intelektualnih karakteristika.“

9 Nemanja Golijanin

„Naked Lunch“

„Serija crteža „Naked Lunch“ bazirana je na introspekciji. Prevođenje iskustava okruženja i svakodnevice u žanr-scene proces je koji razvijam u ovim crtežima. U tome preispitujem svoju poziciju u društvu i kako se u njemu artikulišem. Svest o vlastitom postojanju, kroz koju se nazire blaga autoironija, ima važno značenje u ovim motivima. Autoportret je direktno povezan sa samoreprezentacijom i pričom o posebnosti identitetskog prostora.“

11 Lidija Delić „Bez naziva“

12 Branko Milisković

„Endling“, performans, 2013.

Foto i video snimci: Swen-Erik Scheuerling

„Moj umetnički rad se kreće u formi živog performansa, modernog teatra i koreografije, kabarea, filma i fotografije. Nastojim da komuniciram sa publikom na nekoliko nivoa, direktno, emotivno, kroz mistifikaciju i ideologiju. Koristim svoje telo i svoj identitet kao osnovni medijum izražavanja, kreirajući specijalno dizajnirane karaktere suočavajući se sa sopstvenim nacionalnim i emotivnim pozadinama.“

13 Maja Beganović „Kvadrat“

„Kuća stanište, habitat = kvadrat. To je efemerni objekat. Osnovu treba postaviti a zatim nadograditi.

Kvadrat je jednostavna forma koja trpi nadogradnju. Forma koja predstavlja sigurnost. Napravljen tako lako da se može razrušiti prostim pokretom ruke ili noge govori o stanju unutrašnje sigurnosti i o opštoj sigurnosti današnjice.“

16 Radomir Damnjanović Damnjan „Krst sa znakom Hrista“

17 Vesna Zarev „Stub“

13

Promenljiva geografija Prostor mikro-narativa

14 Bojana Atlija „Sto“ „Sto koji se nalazi na podu, izvrnut, deo je nekadašnjeg inventara Geozavoda. Sto od pruća predstavlja nadgradnju, klimavu strukturu, koja je u isto vreme slobodno plutanje novih ideja, traganje za stabilnošću.“

15 Marco Chiesa, Serena Decarli „Konstatinovi gradovi“

19 Serena Decarli „Simbol svih religija“ (Biljana Tomić i Jovan Ćirilov)

18 Nenad Ignjatović „Ogrlica“

GUTALJ KAFE

MIMA ORLOVIĆ I LORA ORLOVIĆ

Gutalj kafe

Mima Orlović i Lora Orlović

„Gutalj kafe“

01. 11. – 12. 11. 2013.

Lora i ja dve ORLOVIĆKE na dva različita kontinenta. Upoznale smo se virtuelno a prepoznale ne samo po prezimenu nego potpuno preko etra, preko žice, preko zajedničkog pripadanja performansu, bivšoj zemlji, bivšem gradu...

Lora Orlović živi u Filadelfiji, Mima Orlović živi u Sidneju a zajedno piju kafu preko interneta. Naša zajednička tačka je naša sadašnjost žena umetnica, žena nomada, žena koje u potpunosti pripadaju dvema stranama sveta. One strane kojoj pripadamo rođenjem i one druge strane koju smo izabrale slobodnom voljom. Naša sadašnjost druženja i ispijanja kafe preko interneta dovela je do ideje virtuelnog kafenisanja i „gledanja u šolju“ – „izricanja sudbine“ - „projekcije budućnosti“. Ideja je bio virtuelni performans Sidnej - Njujork gde bi smo nas dve bile povezane preko Skajpa, kuvale i pile kafu sa publikom koja bi nas pratila na dva različita kontinenta simultano, a naše prisustvu bivalo zamenjeno, moj lik bi bio projektovan u Njujorku a Lorin u Sidneju te bi publika iz Njujorka pila kafu sa mnom a publika iz Sidneja sa Lorom, takva bi bila i izricanja budućnosti – zamenjena. Lora i ja igrom slučaja našle smo se na nultoj tački - u isto vreme na istom mestu u Beogradu! Tu i sada „mađikorama, mađikorama prvi put u vašem malom graduuuuu, nemojte propustitiiiiiiiiii“, pijemo kafu, gledamo vam u šolju i uključujemo vas u naš stvarni, virtuelno-stvarni svet.

Dve ORLOVIĆKE i VI proričemo našu zajedničku stvarnost, našu zajedničku budućnost.

Mima Orlović

Mima Orlović i Lora Orlović

Magacin u Kraljevića Marka

1 Mima Orlović i Lora Orlović „Gutalj kafe“

01. 02 – 23. 02. 2014.

Radionica studenata FLU

Magacin u Kraljevića Marka

24. 03. – 05. 04. 2014.

Radionica studenata FLU

Magacin u Kraljevića Marka

04. 06. – 12. 06. 2014.

Zoran Dimovski

„Affectation“

Izložba „Affection“ se bavi odnosom evropske i američke kulture i umetnosti.

Ambijent simboličkog delovanja je političko- istorijski. Kao makro-moduli upotrebljeni su značajni istorijski događaji i ličnosti: Žaklina Kenedi, Abraham Linkoln, ruska himna, tekst nemačke himne… Radovi ističu dualnu prirodu stvari i pojava.

11. 07. – 31. 07. 2014.

„Intervencije 2“

Radionica studenata FLU

Mirza Dedać

Stefan Dimitrijević

Nikola Jovanović

Marija Kadelburg

Aleksandar Krnić

Renata Milićević

Vaštag Vendel

Dunja Trutin

Magacin u Kraljevića Marka

07. 12. – 14. 12. 2014.

„Intervencije 3“

Radionica studenata FLU

Program priredila Dunja Trutin

INTERVENCIJE

„Intervencije“

24. 03. – 05. 04. 2014.

Magacin u Kraljevića Marka

Antonije Burić

Marija Kadelburg

Aleksandar Krnić

Nikola Jovanović

Sanja Mišković

Slavica Obradović

Ranko Travanj

Dunja Trutin

2 Otvaranje izložbe „Intervencije“ Ranko Travanj „Bez naziva“ Sanja Mišković „Bez naziva“ (Mrđan Bajić, Biljana Tomić)

4 Dunja Trutin „Bez naziva“

1 Otvaranje izložbe „Intervencije“ Marija Kadelburg „Bez naziva“ Slavica Obradović „Bez naziva“ (Mrđan Bajić)

3 Nikola Jovanović „Bez naziva“

5 Aleksandar Krnić „Bez naziva“

INTERVENCIJE 2

„Intervencije 2“

11. 07. – 31. 07. 2014.

Magacin u Kraljevića Marka

Sanja Ćopić

Mirza Dedać

Stefan Dimitrijević

Nikola Jovanović

Marija Kadelburg

Renata Milićević

Vaštag Vendel

Dunja Trutin

4 Sanja Ćopić „Bez naziva“

1 Dunja Trutin „Dijagram interakcija“

3 Dunja Trutin „Bez naziva“

2 Renata Milićević „Bez naziva“

INTERVENCIJE 3

„Intervencije 3“

07. 12. – 14. 12. 2014.

Magacin u Kraljevića Marka

Sanja Ćopić

Stefan Dimitrijević

Aleksandar Krnić

Marija Kadelburg

Renata Milićević

Kristina Tica

Luka Tilinger

Dunja Trutin

3 Luka Tilinger „Bez naziva“

1 Dunja Trutin „Bez naziva“

2 Renata Milićević „Bez naziva“

4 Sanja Ćopić „Bez naziva“

IZMEĐU PRIVATNOG I JAVNOG 1

Između privatnog i javnog

„Između privatnog i javnog“

29. 05. – 26. 06. 2015.

Muzej savremene umetnosti, Novi Sad

06. 07. – 16. 07. 2015.

Kuća legata, Beograd

Radomir Damnjanović Damnjan

Vesko Gagović

Dragomir Ugren

Veljko Vujačić

Bojana Atlija

Marco Chiesa

Marko Marković

Eugen Feller Vasa

Bogoljub Boba Jovanović

Dijalozi umetnika: Dunja Trutin

Dokumentarni dijagrami: Ana Radovanović i Luka Tilinger

Kustosi: Biljana Tomić sa Dobrilom Denegri i Ješom Denegrijem

Povući crtu „Između privatnog i javnog“ je pokušaj da se kustoske koncepcije lociraju u kategorijama privatno/javno shvaćenih kao paralelnih relacija umetnost-život.

Izložba se bavi genezom kustoskih zadataka nastalih po pozivu ili iz fascinacije „umetničkim delom“ kao rezultatom kustosovog praćenja kontinuiranih i promenljivih produkcija umetnika. Dakle, radi se o procesu „selekcije“ određenih umetnika, i u ovom slučaju „prijatelja“, koje povezuju slični jezički parametri.

Prvu fazu događaja čine radionice i izložbe koje je organizovao Ješa Denegri sa umetnicima: Radomirom Damnjanom, Dragomirom Ugrenom, Veskom Gagovićem i Veljkom Vujačićem. Drugu fazu čine projekti koje su organizovale Biljana Tomić i Dobrila Denegri u kojima su učestvovali: Radomir Damnjan, Eugen Feller, Dragomir Ugren, Vasa, Marko Pogačnik, Vesko Gagović, Veljko Vujačić, Marco Chiesa, Marko Marković, Bojana Atlija.

Izložba predstavlja dokumentarnu prezentaciju održanih programa i radove iz aktuelne produkcije umetnika.

Održani programi 1999. – 2015. 09. 09. - 16. 09. 1999. - Posavski muzej, Brežice

Projekat: Peter Špiler, Milan Zinaić; Kustos za Srbiju i Crnu Goru: Ješa Denegri

Radomir Damnjanović Damnjan, Vesko Gagović, Dragomir Ugren, Veljko Vujačić

28. 10. – 26. 11. 1999. – Galerija Peter Lindner, Beč Kustos: Ješa Denegri

Radomir Damnjanović Damnjan, Vesko Gagović, Dragomir Ugren, Veljko Vujačić

Jun – jul 2000. – Galerija Zlatno oko, Novi Sad Kustos: Ješa Denegri Radomir Damnjanović Damnjan, Vesko Gagović, Dragomir Ugren, Veljko Vujačić

01. 10. – 30. 10. 2000. – Italo-švedska fondacija, Venecija

Kustoskinje: Biljana Tomić i Dobrila Denegri Vesko Gagović, Veljko Vujačić

21. 06. – 30. 08. 2001. – „Mediteran - Dve obale“, Nagrada Michetti, Francavilla al Mare

Kustos: Angela Vettese; tekst u katalogu: Dobrila Denegri o radovima Veska Gagovića, Veljka Vujačića

28. 11. 2001. – 28. 02. 2002. – „15. Međunarodna izložba crteža„, Muzej moderne i suvremene umjetnosti, Rijeka

Kustos za Srbiju i Crnu Goru: Ješa Denegri Radomir Damnjan, Vesko Gagović, Veljko Vujačić

06. 10. – 07. 11. 2008. – „Slike“, Magacin u Kraljevića Marka

Kustoskinje: Biljana Tomić i Dobrila Denegi Radomir Damnjanović Damnjan, Veljko Vujačić

18. 05. - 18. 06. 2009. – „Interchange“, Galerija Nadežda Petrović, Čačak

Kustoskinje: Biljana Tomić i Dobrila Denegi Radomir Damnjanović Damnjan, Veljko Vujačić

14. 05. - 31. 05. 2011. – „Interakcija“ - Savremena galerija Zrenjanin - Umetnička kolonija Ečka

Kustoskinje: Biljana Tomić i Dobrila Denegri Marco Chiesa, Radomir Damnjanović Damnjan, Serena Decarli, Dragomir Ugren, Veljko Vujačić

24. 05. - 04. 06. 2013. – „Promenljiva geografija“, Galerija savremene likovne umetnosti Niš –“Salon 77“ i “Paviljon“ u tvrđavi

Kustoskinje: Biljana Tomić i Dobrila Denegri Bojana Atlija, Marco Chiesa, Radomir Damnjanović Damnjan, Serena Decarli, Nenad Ignjatović, Veljko Vujačić, Vesna Zarev

23. 09. – 01. 10. 2013. - „Promenljiva geografija“, Pravosudna Akademija, u sklopu 47. BITEF-a

Kustoskinje: Biljana Tomić i Dobrila Denegri Bojana Atlija, Marco Chiesa, Radomir Damnjanović Damnjan, Serena Decarli, Nenad Ignjatović, Veljko Vujačić, Vesna Zarev

„Omaž Bogoljubu Bobi Jovanoviću“

„Omaž Lizi i Otu Bihalji Merin“

„Obeležavanje mesta: Marko Pogačnik“

Kustoskinje: Biljana Tomić i Dobrila Denegri nKA – Nezavisna kulturna asocijacija, Beograd i Opština Savski venac

3 Eugen Feller „Bez naziva“, 2013. akril na platnu, 15x20 cm

2 Eugen Feller „Bez naziva“, 2013. akril na platnu, 15x20 cm

1 Bogoljub Jovanović „Bez naziva“, 1956. ulje na platnu, 73x100 cm

5 Dragomir Ugren „Bez naziva“, 2015. akril boja, gaza, MDF, 34 komada različitih dimenzija

6 Vesko Gagović „Geometrija 1“, 2013. akril na platnu, 60x60 cm

4 Vasa „Slika, #0068, Amazon“, 2007. akril na platnu i šperploči, 162,5x244 cm

7 Marko Marković

„Viscera“, 2008 – 2015.

Crteži na zidu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu grafitna olovka, 675x305x7cm

Bogoljub Jovanović

„Bez naziva“, 1956.

ulje na platnu, 73x100 cm

ulje na platnu, 73x100 cm

(Ješa Denegri, Radomir Damnjan, Živko Grozdanić Gera)

10 Bogoljub Jovanović „Bez naziva“, 1956

„Slika,

8 Veljko Vujačić „Slika“, 2008. ulje na platnu, 200x225 cm

9 Vasa

#0068, Amazon“, 2007. Radomir Damnjan „Slika“, 2015. Vesko Gagović „Geometrija 1“, 2013. Eugen Feller „Bez naziva“, 2013

11 Dragomir Ugren, Biljana Tomić, Eugen Feller, Ješa Denegri, Radomir Damnjan

12 Marko Marković, Ješa Denegri, Veljko Vujačić, Bojana Atlija, Vesko Gagović

13 Ana Radovanović i Luka Tilinger Dokumentarni dijagrami

15 Otvaranje izložbe u Kući legata (David Elliott, Biljana Tomić, Irina Subotić, Slobodan Maldini)

16 Otvaranje izložbe u Kući legata (Vasa, Biljana Tomić)

17 Otvaranje izložbe u Kući legata (Dragomir Ugren, Dobrila Denegri, Dejan Vučetić)

14 Dunja Trutin „Oblikovanje odnosa“, 2015. Marija Kadelburg, model

19 Marko Marković „Viscera“, 2008 - 2015. Crteži na zidu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu grafitna olovka, 675x305x7cm

22 Radomir Damnjan „Slika na kanapu“, 2015. akril na kanapu, promenljive dimenzije

23 Radomir Damnjan „Slika na kanapu“, 2015. akril na kanapu, promenljive dimenzije (Dragomir Ugren, Ješa Denegri, Biljana Tomić)

Između privatnog i javnog

„Škorpija“,

21 Vesko Gagović Geometrija 1, 2013. akril na platnu, 60x60 cm

20 Marco Chiesa

2010 – 2015. akril, juta, pigment, 180x270 cm Bojana Atlija

„Hram obrnutih vrednosti“, 2014. beli mermer

07. 03. 2019.

Prezentacija knjige „Real Presence“

Biljana Tomić

Dobrila Denegri

Rainer Fuchs

glavni kustos i zamenik direktora

Mumok-a

Barbara Putz-Plecko

zamenik direktora Univerziteta za primenjene umetnosti, i neki od umetnika koji su učestvovali u radio -

nicama: Simone Bader

Leopold Kessler

Isidora Krstić

Irena Lagator

Christian Kosmas Mayer

Maja Ozvaldič

Mumok - Muzej moderne umetnosti, Beč

14. 03. 2019.

Prezentacija knjige „Real Presence“

Biljana Tomić

Dobrila Denegri

Laura Cherubini

profesor Akademije likovnih umetnosti, Brera

Alberto Gianfreda

docent i organizator projekta „Mi vida experiment“

Tommaso Trini

profesor Akademije likovnih umetnosti, Brera, i neki od umetnika koji su učestvovali u radionicama

„Real Presence“

Škola skulpture, Akademija likovnih umetnosti, Brera, Milano

03. 10. – 06. 10. 2019.

Povodom objavljivanja antologijske knjige o manifestaciji „Real Presence“ održan je u Beogradu niz događaja, razgovora, prezentacija, performansa i izložbi u kojima su učestvovali domaći i inostrani umetnici.

03.10. 2019.

„Real Presence Flashback“, razgovori i prezentacije

Tijana Mišković i Nina Wengel (Kopenhagen), Alberto Gianfreda, Marco Chiesa (Milano), Christian Sievers (Keln), Charlotte Mumm (Amsterdam) i umetnici iz

Beograda

Biblioteka grada Beograda

„Presences“, izložba i performansi

Nina Ivanović

Iva Kuzmanović

Charlotte Mumm

Nina Simonović

Selman Trtovac

Vesna Zarev

Marija Šević

Nina Wengel

Magacin u Kraljevića Marka

04.10. 2019.

„Present Academy“, simpozijum

Alberto Gianfreda, docent, Akademija Brera, Milano

Alessandra Saviotti, ArtEZ Univerzitet umetnosti, Arnheim

Christian Sievers, docent, Akademija umetnosti i medija, Keln

Nemanja Nikolić, docent, FLU Beograd, Saša Tkačenko, docent, Arhitektonski fakultet Novi Sad, Aleš Vaupotič, šef Centra za humanistička istraživanja, Univerzitet

Nove Gorice

Narvika Bovcon, docent, Fakultet za informatičke nauke, Univerzitet u Ljubljani

Milenko Prvački, profesor, LASALLE Koledž – Fakultet likovnih umetnosti u Singapuru

Jacob Tonski, docent, Institut umetnosti u Čikagu

Biblioteka grada Beograda

„Real Presence“, izložba radionice

Milica Abramović Sibonović

Katarina Bošković

Kristina Cvetuljski

Bogoljub Đoković

Bogdan Đukanović

Asia Ferraroni

Katarina Allfa Jovanović

Aleksandra Saša Jeremić

Irena Jevtović

Una Knežević

Luka Ličina

Ivana Micić

Lena Milovanović

Živana Mijailović

Tina Orelj

Konstantinos Patelis Milićević

Gabriele Napoli

Dušan Pejić

Dimitrije Popović

Magda Radojlović

Gaia Russo

Lazar Stojić

Uroš Stojiljković

Dušan Stipić Dudwarszky

Ana Stojković

Senka Trivunac

Nebojša Yamasaki Vukelić

Magacin u Kraljevića Marka

05.10. 2019.

„Real Presence“, prezentacija knjige

Biljana Tomić

Dobrila Denegri

Maximilian Mauracher

Milenko Prvački

Mrđan Bajić

Marija Đorgović i neki od umetnika koji su učestvovali u radionicama

Kulturni centar Beograda

GENERALNO GLEDANO, UVEK TENDIRAMO DA UZDIŽEMO POJEDINCE, I DA

SE FOKUSIRAMO NA VELIKA IMENA I

AFIRMISANE UMETNIKE. ALI ONO ŠTO

ČESTO GUBIMO IZ VIDA JE CELOKU-

PNI KONTEKST I DUHOVNA KLIMA ZA-

JEDNICE IZ KOJE IZLAZE I VANSERIJSKE FIGURE. UPRAVO JE TA ZAJEDNICA

BITNA, I ZAHVALJUJUĆI NJOJ SE PRO-

FILIŠU I VELIKI UMETNICI. TO JE TA ‘SCE-

NA’ KOJA DOPRINOSI DA SE STVORI I NEŠTO SPECIFIČNO I VANSERIJSKO.

DOBRILA DENEGRI

„Real Presence“ je bila manifestacija posvećena mladim umetnicima, koja je prvi put organizovana 2001. godine u Beogradu, sa namerom da simbolično označi početak novog veka i demokratskih promena nakon deset godina rata, kulturnog embarga i političke, ekonomske i društvene krize. „Real Presence“ je bio više od umetničkog događaja, on je predstavljao jedinstveni oblik kulturnog aktivizma. Zalagao se za otvorenost i inkluziju, a počeo je otvorenim pozivom mladim umetnicima i studentima umetnosti da dođu u Beograd, da budu prisutni, i da kroz svoje prisustvo stvore konkretne i simboličke prostore umetničkog izražavanja, razmene, solidarnosti i saradnje. „Real Presence“ je bio organizovan u Beogradu, ali je takođe uspostavljao saradnju sa značajnim internacionalnim manifestacijama i institucijama, sa svojim „satelitskim“ programima u sklopu Bijenala u Veneciji i Istanbulu, ili u Muzeju savremene umetnosti „Castello di Rivoli“ u Italiji. Za deset godina koliko je postojao, „Real Presence“ je postao svojevrsni kulturni fenomen. Ne postoji ništa slično po veličini, dometu, trajanju i otvorenosti duha. Iz ove dinamične, pluralističke, inkluzivne umetničke manifestacije nastale su generacije umetnika koji su sada deo aktuelne umetničke scene u Srbiji i u svetu. Mnogi od njih su sarađivali na realizaciji knjige, počev od značajnih imena poput Marine Abramović, Mrđana Bajića, Daniela Birnbauma, Tobiasa Rehbergera, Marinelle Senatore, Miodraga Šuvakovića, Victorie Vesne, Heima Zoberniga, kao i mlađih umetnika i učesnika, poput Lidije Delić, Nine Ivanović, Isidore Krstić, Nemanje Lađića, Irene Lagator, Ksenije Marinković, Branka Miliskovića, Ivane Smiljanić, Marije Šević i mnogih drugih. Ova knjiga se formirala postepeno, zbirom priloga koji su stizali u formi teksta ili fotografija. Neki od tih priloga su o prošlosti, drugi o sadašnjosti. Ova knjiga govori i o prošlosti i o sadašnjosti, jer „Real Presence“ se oslanja na specifičan kustoski pristup formiran još 60-ih i 70-ih godina, utemeljen na pojmu „umetničke prakse“. Taj pristup bi se mogao opisati kao neka vrsta permanentne aktivnosti u kojoj su stvaranje umetnosti, prikazivanje umetnosti, rasprave o umetnosti i sjedinjavanje umetnosti i života bili jedna celina. Razvio se prvo unutar Likovnog programa BITEF-a, a zatim nastavio u okviru inicijativa Studentskog kulturnog centra, počev od „Aprilskih susreta - festivala proširenih medija“ preko svih ostalih priredbi kroz koje su se podsticali umetnički dijalog, eksperiment i

neformalnost. Stotine umetnika, kritičara, teoretičara, kustosa, galerista i aktivista učestvovalo je u programima koje su organizovali u SKC-u Biljana Tomić i mnogi drugi kustosi i umetnici. Kada se pogledaju dokumentarne fotografije iz tog perioda, primećuje se da ono što dominira su – ljudi. Lica. Osobe. Događaji. Ono što oni prenose je utisak da se umetnost živela. I zaista se živela, jer je Beograd bio grad sa aktivnom i progresivnom kulturnom scenom, koja je bujala 70-ih i 80-ih, ali se skoro ugasila tokom 90-ih. Tih godina mnogi protagonisti beogradske umetničke scene su emigrirali, sankcije i kulturni embargo su onemogućili svaki oblik zvanične međunarodne razmene, a državne institucije koje su se bavile kulturom su prolazile kroz različite forme političkih pritisaka i ekonomskih teškoća. Kada je kriza tako duboka i dugotrajna, postane jasno koliko je vitalnost kulturnog života važna. Koliko je važno postojanje umetničke scene. Generalno gledano, uvek tendiramo da uzdižemo pojedince, i da se fokusiramo na velika imena i afirmisane umetnike.

Ali ono što često gubimo iz vida je celokupni kontekst i duhovna klima zajednice iz koje izlaze i vanserijske figure. Upravo je ta zajednica bitna, i zahvaljujući njoj se profilišu i veliki umetnici. To je ta ‘scena’ koja doprinosi da se stvori i nešto specifično i vanserijsko.

Brian Eno je predložio termin za tu posebnu kombinaciju talenata i mogućnosti koje, kada se spoje, mogu zaista uzdići nivo kreativnosti. On to naziva „scenius“. „Genijalnost je talent pojedinca, ‘scenius’ je talent cele zajednice“ navodi Eno. On ga poredi sa ekosistemom. I kao i ekosistem, kulturna scena može propasti ako se njena ravnoteža ugrozi. Dakle, treba je negovati ili, kao u slučaju Beograda, ponovno uspostaviti.

Ta svest je uvek bila u temelju kustoskog rada Biljane Tomić. To je i bio motiv za pokretanje manifestacije „Real Presence“ i slanje poziva mladima da dođu u Beograd da bi na simboličan i konkretan način izrazili svoje prisustvo. Biti prisutan. Jednostavno postojati. Sada i ovde. „Real Presence“ broji 1790 „prisustva“: umetnika i studenata koji su učestvovali u jednoj ili više edicija, zajedno sa specijalnim gostima i afirmisanim figurama iz sveta umetnosti. Ova knjiga je pokušaj da se obeleži na koji način su se manifestovala ta „prisustva“: kao umetnici i umetnička

dela, kao predavanja i žurke, kao izložbe i događaji, kao umetnost i život - sve u jednom istom i neprekidnom toku. Nemoguće je u potpunosti sažeti i pokazati celovitost onoga što se dogodilo unutar i oko „Real Presence“-a. Ova publikacija se prvenstveno može shvatiti kao niz orijentacionih znakova, pokazatelja onoga što je animiralo ovaj veliki umetnički susret i onoga što je i dan danas bitno: postojanje prostora u kom se može ostvarivati kreativna i intelektualna sloboda.

2 Prezentacija knjige „Real Presence“ Mumok - Muzej moderne umetnosti, Beč Rainer Fuchs, Dobrila Denegri, Biljana Tomić, Isidora Krstić

6 Maja Ozvaldič, docent Greg Lynn Studio, Univerzitet primenjenih umetnosti, Dobrila Denegri, Barbara Putz-Plecko, zamenik rektora Univerziteta za primenjene umetnosti, Simone Bader, docent Akakdemija likovnih umetnosti, Beč

2

Real Presence Book

7 Prezentacija knjige „Real Presence“ Akademija likovnih umetnosti Brera, Milano Laura Cherubini, Dobrila Denegri, Biljana Tomić

8 Prezentacija knjige „Real Presence“ Akademija likovnih umetnosti Brera, Milano

3 Dobrila Denegri, Biljana Tomić, Isidora Krstić

4 Christian Kosmas Mayer, Dobrila Denegri, Irena Lagator, Leopold Kessler

5 Christian Kosmas Mayer, Dobrila Denegri, Irena Lagator, Leopold Kessler

Real Presence Book 2001/2010/2019

9

9 „Real Presence Flashback“ razgovori i prezentacije Biljana Tomić, Jacob Tonski, Marija Šević, Lidija Delić Biblioteka grada Beograda

12 „Present Academy“ simpozijum Saša Tkačenko, docent Arhitektonski Fakultet Novi Sad Biblioteka grada Beograda

13 „Present Academy“ simpozijum Biblioteka grada Beograda Maximilian Mauracher, dizajner knjige „Real Presence“, Dobrila Denegri

11 „Present Academy“ simpozijum Alberto Gianfreda, docent Akademija Brera, Milano Biblioteka grada Beograda

14 Charlotte Mumm Instalacija u okviru izložbe „Presences“ Magacin u Kraljevića Marka

15 Otvaranje izložbe radionice „Real Presence“ Aleksandra Saša Jeremić Magacin u Kraljevića Marka

10 „Present Academy“ simpozijum Milenko Prvački, profesor LaSalle koledž - Fakultet likovnih umetnosti u Singapuru Biblioteka grada Beograda

Real Presence Book

2001/2010/2019

20

17

„Bez

Presence“

17 Otvaranje izložbe radionice „Real Presence“ Magacin u Kraljevića Marka

16 Otvaranje izložbe radionice „Real Presence“ Magacin u Kraljevića Marka

21 Otvaranje izložbe radionice „Real

Senka Trivunac

naziva“ Magacin u Kraljevića Marka

Otvaranje izložbe radionice „Real Presence“

Senka Trivunac i Lazar Stojić

„Bez naziva“

Magacin u Kraljevića Marka

19 Otvaranje izložbe radionice „Real Presence“ Nebojša Yamasaki Vukelić „Bez naziva“ Magacin u Kraljevića Marka

18 Otvaranje izložbe radionice „Real Presence“ Kristina Cvetuljski „U redu je“

Magacin u Kraljevića Marka

22 Kristina Cvetuljski, Bogdan Đukanović, Lazar Stojić, Nemanja Nikolić, Dobrila Denegri, Biljana Tomić, Aleksandra Saša Jeremić, Luka Ličina

23 Charlotte Mumm, Mira Kongstein, Tijana Mišković, Maximilian Mauracher, Jacob Tonski, Alessandra Saviotti, Nina Ivanović, Nemanja Nikolić, Dobrila Denegri, Biljana Tomić, Alberto Gianferda, Nina Simonović, Marija Šević, Marco Chiesa, Gaia Russo, Asia Ferraroni, Gabriele Napoli, Christian Sievers

24 Prezentacija kljige „Real Presence“ Dobrila Denegri, Biljana Tomić, Milenko Prvački, Mrđan Bajić Kulturni centar Beograda

25 Prezentacija kljige „Real Presence“ Kulturni centar Beograda

29 Gosti i učesnici programa u okviru prezentacije knjige „Real Presence“ Milenko Prvački, Aleš Vaupotič, Narvika Bovcon

30 Biljana Tomić, Jacob Tonski Umetnički prostor U10

26 Prezentacija kljige „Real Presence“

Dobrila Denegri, Marija Đorgović, Christian Sievers, Jacob Tonski Kulturni centar Beograda

27 Prezentacija kljige „Real Presence“ Dobrila Denegri, Branko Milisković, Nina Ivanović, Marija Šević Kulturni centar Beograda

28 Gosti i učesnici programa u okviru prezentacije knjige „Real Presence“ Milenko Prvački, Aleš Vaupotič, Narvika Bovcon, Charlotte Mumm, Maximilian Mauracher, Jacob Tonski, Alessandra Saviotti, Mira Kongstein, Tijana Mišković, Marija Šević, Nemanja Nikolić, Nina Ivanović, Dobrila Denegri, Marco Chiesa, Biljana Tomić, Alberto Gianfreda, Nina Simonović

31 Biljana Tomić, Nina Simonović, Nemanja Nikolić, Tijana Mišković, Marija Šević, Marco Chiesa, Jacob Tonski, Maximilian Mauracher Park Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

KOLOFON

Nove generacije

Umetnička praksa kroz radionice, izložbe-događaje i javne intervencije studenata i mladih umetnika

Uredile

Dobrila Denegri

Biljana Tomić

Prilozi

Bojana Atlija

Maja Beganović

Dobrila Denegri

Nina Ivanović

Isidora Krstić

Nemanja Lađić

Mima Orlović

Bojana Stamenković

Biljana Tomić

Vesna Zarev

Sanja Ždrnja

© autori za tekstove

Saradnici

Lidija Delić

Nina Ivanović

Grafički dizajn

Maximilian Mauracher

David Rindlisbacher

Lektura

Sanda Kalebić

Fotografije

Bojana Atlija

Maja Beganović

Marco Chiesa

Dobrila Denegri

Alberto Gianfreda

Isidora Krstić

Smilja Ignjatović

Nina Ivanović

Nemanja Lađić

Marko Marković

Aleksandar Mijić

Charlotte Mumm

Paolo Pellion

Vladimir Perić

Katarina Radović

Christian Sievers

Nina Simonović

Mirjana Boba Stojadinović

Biljana Tomić

Vesna Zarev

Beograd, 2022

Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne sme se reprodukovati niti prenositi u bilo kom obliku ili na bilo koji način, bez prethodnog odobrenja izdavača.

Štampa Publikum

Tiraž 300

Ova publikacija je realizovana zahvaljujući pomoći Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije Izdavač

nKA - Nezavisna kulturna asocijacija Dr Ivana Ribara 113/3 | 11070 Novi Beograd | Republika Srbija www.ica-realpresence.org

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 73/76:069.9(497.11)“2005/2015“(082)

7.038.53/.55(100)“20“(082)

NOVE generacije: umetnička praksa kroz radionice, izložbe-događaje i javne intervencije studenata i mladih umetnika: 2005 – 2015/[uredile Dobrila Denegri, Biljana Tomić]; [prilozi Bojana Atlija... [et al.]]; [fotografije Bojana Atlija... [et al.]]. – Novi Beograd : NKA –Nezavisna kulturna asocijacija, 2022 ([Beograd]: Publikum). – 273 str. : fotogr.; 21 cm

Tekst štampan trostubačno. – Tiraž 300. – Str. 4 – 5: Predgovor/Biljana Tomić. – Str. 6 – 9: U razgovoru/ Biljana Tomić i Dobrila Denegri.

ISBN 978-86-87665-06-4

a) Нове генерације. пројекат – 2005 – 2015 –Зборници

COBISS.SR-ID 78310153