Dečiji i omladinski obrazovni turizam by MaxNova Creative

NASLOV I DATUM:

Dečji I omladinski obrazovni turizam, studijsko putovanje u Sloveniju,

avgust 2011

DETALJI O AUTORIMA ITD.

Izdavač: UNICEF Srbija

Autori: Vedrana Trišić, Vera Jovanović

Posebno se zahvaljujemo Marijani

e ovanović - bradović za doprinos ovoj publikaciji, kao i

svim učesnicima studijsko putovanja koji su dali svoj doprinos popunjavanjem evaluacionih formulara.

Prevod:

Grafički dizajn:

Štampa:

ISBN

Broj primeraka:

O programu “Održivi turizam u funkciji ruralnog razvoja”

Zajednički pro ram Ujedinjenih nacija” drživi turizam u funkciji ruralno razvoja” radi na diversifikaciji rururalne ekonomije kroz održivi turizam za poboljšanje kvaliteta života, smanjenje siromaštva, i zaštitu životne sredine u ruralnim delovima Srbije. Jedna od ključnih aktivnosti ovog programa je razvoj Nacionalnog plana za razvoj ruralnog turizma. Aktivnosti programa se sprovode u Južnom Banatu na Dunavu, Istočnoj Srbiji, Centralnoj Srbiji i Donjem Podunavlju. Pet agencija U -a u Srbiji, uključujući U T , ,U D ,U , U IC , u saradnji sa Vladom Republike Srbije, odnosno Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i acionalnom turističkom or anizacijom sprovodi ovaj Zajednički pro ram. Zajednički pro ram je finansiran od strane špansko onda za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja DG- sa miliona USD. Za više informacija o pro ramu , posetite sledeći sajt: http://rs.one.un.org/strd

Izveštaj “ rimeri dobre prakse u dečijem i omladinskom obrazovnom turizmu u Sloveniji i lekcije za Srbiju” je deo aktivnosti Zajedničko pro rama Ujedinjenih nacija “ drživi turizam u funkciji ruralno razvoja”.

Stavovi iznešeni u ovom izveštaju su stavovi autora i ne predstavljaju nužno i stavove Ujedinjenih nacija.

SADRŽAJ

Predgovor Turističke organizacije Srbije……………………………………………………………..…………..…….5 Predgovor Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja……….……………………………………………..7 Predgovor UNICEF-a………………………………………………….…………………………………………………………..9 Uvod ............................................................................................................................................... 11 Primeri dobre prakse u dečijem i omladinskom obrazovnom turizmu u Sloveniji ............................... 12 Primeri iz Dolenjske ................................................................................................................................ 12 Primeri iz Bele Krajine ............................................................................................................................. 18 Primeri iz Gorenjske ................................................................................................................................ 22 rimeri iz Štajerske.................................................................................................................................. 25 Primeri iz Primorske ................................................................................................................................ 29 Rezime rezultata studijskog putovanja ............................................................................................. 32 Umesto zaključka – dalji koraci ......................................................................................................... 37 ANEKS 1- PRVI DEO CŠOD VODIČA ZA ŠKOLU U PRIRODI ................................................................... 39 ANEKS 2 – PRVI DEO PUBLIKACIJE ’DECA U PLANINI – PORODIČNA PUTOVANJA’ ............................... 92

Predgovor- Turistička organizacija Srbije

Turizam je izvesno jedna od ključnih oblasti koja doprinosi ruralnom razvoju diversifikacijom ruralne ekonomije odnosno preko savremenih modela inter-sektorske saradnje, umrežavanjem svih ključnih aktera dato eo rafsko područja, kreiranjem tematski celina, i sl. U savremenim teorijama razvoja turizma postoji više tumačenja i definisanje ruralno turizma. Za razliku od konvencionalno turizma ruralni turizam ima neke tipične karakteristike kao što su – iskustvena orijentacija, lokacije su u svim delovima zemlje, pretežno se realizuje u prirodi, vezan je za lokalne i sezonske do adjaje i zasnovan je na zaštiti kulturno nasledja i tradicije, i slično. Svakako, jedna od važnih komponenti ruralno turizma jeste dečiji, školski, obrazovni, omladinski i porodični turizam, i možda ponajviše ova vrsta turizma traži inovativne pristupe i nova rešenja, koja zadovoljavaju decu, mlade i porodice kao ciljnu rupu. Kate orija dečije , školsko , obrazovno i omladinsko turizma preporučena je kao pod rupa ruralnog turizma koja od ovara na potrebe hetero ene korisničke rupe uzrasta od 3 do 30 godina. Deca i mladi u tim uzrasnim kategorijama su izuzetno dragoceni posetioci koji u okviru definisane turističke ponude šire svoja znanja, razvijaju lične veštine, posebno socijalne i kulturne, stiču i šire svoja iskustva, uspostavljaju kontakte sa svojim vršnjacima i ekonomski značajno doprinose mestima koja posećuju. Strateški i normativni dokumenti u Srbiji , za sada ne prepoznaju kao posebnu turističku podgrupu odnosno pod rupe kate oriju dečije , školsko , obrazovno i omladinsko turizma, s to a može se reći da U IC u okviru DG pro rama ‘’ drživi turizam u funkciji ruralno razvoja’’, čini pionirske korake, da pre sve a potencijalnim pružaocima uslu a ali i svim ostalim relevatnim nosiocima ove vrste turizma omo ući što bolje sa ledavanje kompleksnosti pitanja dečije , školsko , obrazovno i omladinsko turizma, ali i da ponudi uvid u mo uće pristupe, modele saradnje i razvoja zajedničkih pro rama i planova delovanja. Ruralni obrazovni turizam je umerena forma održivo turističko razvoja i višestruko delovanja u ruralnim oblastima, koje deci i omladini omo ućava da se upoznaju sa poljoprivrednim područjima i zanimanjima, lokalnim proizvodima, tradicionalnom kuhinjom i svakodnevnim životom ljudi, kao I kulturnim elementima i autentičnim karakteristikama to kraja, vodeći pri tom računa o životnoj sredini i tradicijj. ve aktivnosti, šta više, približavaju decu i omladinu prirodi i seoskim poslovima u kojima ona mo u da učestvuju, da se zabavljaju i osećaju zadovoljstvo tokom putovanja, učenja i otkrivanja. U isto vreme, on mobiliše proizvodne, kulturne i razvojne sna e re iona, doprinoseći tako održivom ekonomskom i socijalnom razvoju ruralno područja i nje ove životne sredine. Studijsko putovanje u Sloveniju, organizovano od strane UNICEF, tokom juna 2011. godine a namenjeno referentnim akterima javnog, privatnog i civilnog sektora pilot regiona MDGF projekta ‘’ drživi turizam u funkciji ruralno razvoja’’ u Srbiji imalo je za cilj sticanje praktičnih 5

znanja i novih inspiracija iz domena razvoja dečije , školsko , obrazovno i omladinsko turizma u sopstvenim sredinama odnosno sferama delovanja. Odabrani primeri u Sloveniji, su izvesno ukazali da usluge kao i proizvodi dečije , školsko , obrazovno i omladinsko turizma moraju da se razvijaju u partnerstvu, poštujući specifičnosti okruženja odnosno biti u skladu sa dinamičnim prohtevima tržišta. sim to a za uspešnost inicijativa koje kroz turizam žele doprineti ruralnom razvoju neophodno je objedinjavanje (tematskih) celina i kontinuirana saradnja po modelu: 

putovanje postaje sastavni deo proizvoda;



korišćenje mapa i oznaka kao deo proizvoda;



konceptualno povezivanje aktivnosti i lokacija;



rad na identitetu kao baze iz koje turisti mogu da posete druge zanimljivosti;



obuka u sklopu razvoja proizvoda;



maksimalno vrednovanje postojeće infrastukture.

Turistička or anizacija Srbije koja je učestvovala u pro ramu studijsko putovanja u Sloveniju u organizaciji UNIC , će nastojati da i u buduće da svoj puni doprinos promociji uspešnih primera, kao i pozicioniranju novih turističkih proizvoda iz domena dečije i omladinsko turizma u Srbiji, kao i podršku uspešnom zaokruženju procesa kako je i ore navedeno, za koje smo uvereni da će učesnici putovanja razviti u sklopu projekta ‘’ drživi turizam u funkciji ruralno razvoja’’. amera Turističke or anizacije Srbije, kao zvanično institucionalno nosioca promocije turizma Republike Srbije je da tokom 2012. godine izradi publikaciju o Srbiji namenjenu deci kao turistima, što će svakako predstavljati i svojevrsni nastavak započete incijative na promociji dečije i omladinsko turizma.

Kristina Kujundžić Savetnik za projekte i saradnju sa strateškim partnerima Turistička organizacija Srbije

Predgovor - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja

Turizаm koji obuhvаtа niz oblikа, аktivnosti i uslu а koje su zаsnovаne nа principimа održivosti, а nude elemente iz okruženjа i prirode i pružаju doživljаj trаdicionаlne ljubаznosti, ostoprimstvа i vrednosti životа lokаlno stаnovništvа jeste rurаlni turizаm. Uprаvo rurаlni turizаm imа potencijаl dа odi rа ključnu ulo u u diversifikаciji rurаlne ekonomije, zаštiti i unаšređenju prirodnih i kulturnih resursа i oživljаvаnju selа. Koncept rurаlno turizmа kаo inte risаno rurаlno iskustvo zаsnovаno nа interаkciji rurаlnih аktivnosti, iz rаđenih objekаtа i rurаlno smeštаjа predstаvljа kombinаciju аktivno i pаsivno , zаbаve i obrаzovnih iskustаvа. Dečiji i omlаdinski turizаm imа visok prioritet zа rаzvoj rurаlno turizmа u Srbiji. U Srbiji postoji izrаženа potrebа zа rаzvoj dečije , omlаdinsko i porodično turizmа, kаo i znаčаjni potencijаli koji se mo u koristiti ne sаmo u rаzvojne, već i u obrаzovne svrhe. Decа i mlаdi su izuzetno drа oceni posetioci koji, u okviru definisаne turističke ponude, šire svojа znаnjа, rаzvijаju lične veštine, posebno socijаlne i kulturne, stiču i šire svojа iskustvа, uspostаvljаju kontаkte sа svojim vršnjаcimа i ekonomski znаčаjno doprinose mestimа kojа posećuju. U nekim re ionimа već postoje mаli turistički objekti, seoskа domаćinstvа kojа poseduju smeštаjne kаpаcitete i neki vid rurаlne turističke ponude. no obrojni sаdržаji koje nudi rurаlnа sredinа su rаznovrsni. ni uključuju poznаvаoce strаih zаnatа, trаdicionаlne kuhinje, kuće poznаtih ličnosti, retke i neretke biljne i životinjske vrste zа izučаvаnje i prikupljаnje. Tаkođe, mlаdi mo u nаučiti kаko se i rаju trаdicionаlne i re, kаko se izrаđuju predmeti od prirodnih mаterijаlа, а mo u se opredeliti i zа prikupljаnje mitovа i le endi. dekvаtno uključivаnje resursа rurаlne sredine, pored to а što bi znаtno obo аtilo turističku ponudu, mo lo bi dа se koristi u svrhu opšte obrаzovаnjа. U svim rurаlnim područjimа mo u se rаzviti modeli аktivno učenjа koji će biti povezаni sа koncepcijom oblikа rurаlno turizmа koji će u toj sredini biti rаzvijen. ro rаmi obrаzovnih аktivnosti trebаlo bi dа postаnu snаžаn instrument zа korišćenje resursа rurаlnih sredinа. U sаrаdnji sа U IC -om trebа promovisаti postojeće proizvode dečije i omlаdinsko obrаzovno turizmа i oceniti de je nаjbolje implementirаti pro rаme te vrste turizmа, kаo što su ro rаm „rurаlne škole“, ro rаm fаrmа zа učenje i dru i. Studijsko putovаnje u Sloveniju, or аnizovаno u sklopu Zаjedničko pro rаmа Ujedinjenih nаcijа „ drživi turizаm u funkciji rurаlno rаzvojа“ od strаne U IC -а, pružilo je šаnsu predstаvnicimа jаvno , privаtno i civilno sektorа dа usvoje nekа novа znаnjа i iskustvа, dа vide prаktične primere nа većem broju rаzličitih destinаcijа, kаko bi sve to prilа odili i primenili u Srbiji. ro rаm je bio prilа ođen upoznаvаnju dečije i omlаdinsko obrаzovno turizmа, а sаdržаji su to verno prikаzаli. rimeri iz prаkse pokаzаli su kаko iz ledа dobro osmišljen proizvod, аli tаkođe su ukаzаli nа probleme i propuste koji su učinjeni, što dаje šаnsu dа učimo iz tuđih rešаkа i prevаziđemo ih. oždа nаjveći rezultаt ovo putovаnjа jeste tаj što je dovelo do umrežаvаnjа potencijаlnih nosilаcа rаzvojа dečije i omlаdinsko obrаzovno turizmа. Re ioni su se povezаli sа velikom i jаkom željom dа rаzviju uspešno pаrtnerstvo koje će 7

doprineti rаzvoju kvаlitetnije obrаzovno sistemа nа putu stvаrаnjа i rаzvijаnjа dečije i omlаdinsko obrаzovno turizmа u Srbiji. inistаrstvo ekonomije i re ionаlno rаzvojа prepoznаlo je vаžnost ovo projektа, nje ov pozitivаn uticаj nа populаciju mlаdih i dece širom zemlje, kаo i mo ućnosti koje im turizаm može doneti. dlučno podržаvа sve nosioce i pružаoce uslu а lokаlnih zаjednicа u njihovim nаporimа dа uspostаve i rаzviju uslu u dečije , omlаdinsko i porodično turizmа. inistаrstvo pozdrаvljа rаzvoj rurаlno turizmа i specifičnih turističkih proizvodа kroz povezivаnje sektorа i međusobnu sаrаdnju аkterа nа lokаlu. Tаkođe dаje punu podršku rаzvoju i unаpređenju kvаlitetа ovo turističko proizvodа u Republici Srbiji.

ilicа Lemаić Savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja (sektor za turizam)

Predgovor - UNICEF oboljšanje kvaliteta i efikasnosti obrazovanja dece i mladih jedno je od ključlnih oblasti delovanja UNICEF-a u Srbiji. bezbeđivanje jednakih šansi, usmerenost obrazovanja na dete i nje ove/njene potencijale i interesovanja, uvažavanje socijalno i kulturno miljea i životno iskustva, samo su neki od osnovnih polazišta U IC -a, na kojima se zasniva jedan od ključnih pro rama U IC -a, primena metoda ktivno učenja u nastavi. U okviru pro rama aktivne nastave razvijeni su moduli za rad u malim seoskim školama, koje su specifične po malom broju učenika, kombinovanim odeljenjima, udaljenosti od mesta stanovanja, što je sve uticalo na opadanje kvaliteta nastave, veće osipanje učenika, njihova slabija posti nuča. Iz odine u odinu usled teških uslova života u ruralnim oblastima, nedostupnosti socijalnih uslu a, lošijih uslova za obrazovanje, odlaska ljudi sa sela uzrokovalo je pražnjenje i ašenje malih seoskih škola. U studiji o optimalizaciji mreže škola u Srbiji U IC je predložio 15 različitih modela za racionalnije korišćenje školskih prostornih i ljudskih resursa u cilju podrške održanju seoskih škola, kao centara kulturno razvoja sela. Jedan od njih jeste proširenje ulo e seoske škole, a jedna od sfera u kojoj škola može i rati značajnu ulo u je razvoj turizma, posebno turizma koji sadrži obrazovnu komponentu. Imajući ovaj pravac razvoja na umu, U IC se uključio u Zajednički pro ram Ujedinjenih nacija „ drživi turizam u funkciji ruralno razvoja“ koji sprovode još četiri a encije U -a (UNWTO, UNFAO, UNDP i UNEP) i koji za cilj ima podsticaj razvoja ruralnih oblasti kroz turizam. Cilj UNICEF komponente jeste podrška razvoju obrazovanja na selu kroz proširivanje ulo a seoskih škola i uključivnaje seoskih zajednica u razvijanje dečje i omladinsko obrazovno turizma, kako školsko tako i vanškolsko , korišćenjem svih postojećih resursa na selu. U toku 2010, prve programske godine, identifikovani su resursi i potencijali za razvoj obrazovnog turizma koji uključuju ljude, prostor, prirodne lepote i potencijalne sadržaje. Kroz razvoj Nacionalnog master plana za razvoj ruralno turizma definisan je okvir za razvoj dečje i omladinsko turizma, sa posebnim osvrtom na obrazovnu komponentu i mo uće modele razvoja obrazovna farma, centar za učenje i zabavu, itd. . ored ovo a, identifikovani su primeri dobre prakse širom sveta, sa posebnim akcentom na modele koji se nalaze u okruženju i koji su lako primenjivi u Srbiji. U toku dru e pro ramske odine Zajednički pro ram podiže svest o značaju obrazovno turizma dok istovremeno radi na pilotiranju ove turističke niše u svojim ciljnim regionima. Pored izrade Vodiča za razvoj i realizaciju uslu a u turizmu namenjenih deci i omladini koji će predstavljati alatku za svakog pojedinca ili isntituciju, program je ponudio i direktan uvid u obrazovni turizam kroz studijsko putovanje u Sloveniju or anizovano za predstavnike ključnih nacionalnih i lokalnih partnera.

Studijska poseta u kojoj su učestvovali predstavnici javno , privatno i civilno sektora, kako iz prosvete tako i turizma, predstavljala je priliku ne samo za usvajanje znanja i praksi koje se sprovode u re ionu, već i za zbližavanje i umrežavanje potencijalnih nosilaca razvoja dečje i omladinsko obrazovno turizma koje je nužno za nje ov uspeh. Rezultati nakon studijskog putovanja govore ne samo da su prakse sa 17 posećenih destinacija usvojene, već i da polaznici već sarađuju među sobom u osmišljavanju sadržaja destinacija i njihovom povezivanju u cilju pravljenja kvalitetno turističko proizvoda. Uz podršku Ujedinjenih nacija, nacionalnih institucija koje sprovode projekat i Ministarstva prosvete i nauke kao presudno aktera u podršci poboljšanju kvaliteta školsko turizma, i uz ideje i posvećenost lokalne zajednice, obrazovni turizam u Srbiji može postati jedan od ključnih pravaca razvoja turizma koji pored ekonomsko ima značaj za održivost seoskih škola, saradnju seoskih i radskih škola i unapredjovanje obrazovanja na selu.

Vera Jovanović Menadžer pro rama za decu u ruralnom razvoju u okviru zajedničko U pro rama „ drživi tiruzam u funkciji ruralno razvoja“

Uvod

Jedan od specifičnih doprinosa U IC -a Zajedničkom pro ramu “ drživi turizam u funkciji ruralno razvoja” je da se obezbedi inte racija dečije i porodično turizma u nacionalne dokumente koji čine okvir politike dečije i omladinsko turizma, kao i da ruralni razvoj doprinese unapređenju obrazovanja dece na selu. U sklopu ovakvo ishoda, U IC je u junu 2011. odine or nizovao studijsko putovanje u Sloveniju za 1 predstavnika lokalnih i državnih institucija. Jedan od najboljih načina da se shvate modeli razvoja obrazovno dečije , omladinsko i porodično turizma, bila je poseta mestima de se takve aktivnosti i pro rami sprovode. Zbo to a je studijsko putovanje bilo jedan od najboljih načina za jačanje kapaciteta i modela podizanja svesti. Cilj studijsko putovanja je bio upoznavanje sa uspešnim slučajevima dečije i omladinsko obrazovno turizma u Sloveniji i kako se to može primeniti u Srbiji. Pored predstavnika UN-a, koji su or anizovali i podržali održavanje studijsko putovanja, u njemu je učestvovalo 1 predstavnika lokalnih i nacionalnih institucija. Učesnici su činili raznoliku rupu zainteresovanih strana iz svih ciljanih rei ona u okiru zajedničko pro rama U a „ drživi turizam u funkciji ruralno razvoja“: predstavnici nacionalnih partnera za sprovođenje ro rama T i RR , predstavnici lokalnih turističkih or anizacija, predstavnici reže za ruralni razvoj, direktori škola, predstavnici učiteljskih udruženja, or anizacije civilno društva i lokalni preduzetnici. Studija je spojila predstavnike ruralnog razvoja i nosioce seoskog turizma, predstavnike prosvetara i privrednih sektora. va publikacija, koja će biti distribuirana čitavom nizu aktera, ima za cilj da ih podstakne na razvoj dečije i omladinsko obrazovno turizma. Prvi deo publikacije se fokusira na 17 lokacija koje je ova grupa posetila u 5 regiona u Sloveniji, prema kojima je putovanje i organizovano. ored kratko opisa, navedene su prakse dečije i omladinsko turizma i ključne poruke, sa listom korisnih linkova i resursa. Dru i deo publikacije daje rezime stečenih pouka i ključnih rezultata studijsko putovanja. Umesto zaključka, publikacija predstavlja dalje korake u pravcu razvoja politike i najbolje prakse u dečijem i omladinskom obrazovnom turizmu u Srbiji. ublikacija ima dva prilo a, koji mo u poslužiti kao korisni resursi: 1 izvod iz „Vodiča za školu u prirodi“ koji je sačinila relevantna vladina or anizacija Slovenije i 2 ključni deo slovenačke publikacije nazvan „Deca u šumi – porodične ekskurzije“, koje će, nadamo se, biti korisne u razvoju politike i najbolje prakse u dečijem i omladinsko tuirzmu u Srbiji.

Primeri dobre prakse u dečijem i omladinskom obrazovnom turizmu u Sloveniji

Primeri iz Dolenjske "Matjaževa domačija", je seoska kuća stara 150 godina, renovirana i opremljena nameštajem starim preko 100 odina, sa ori inalnim kuhinjskim elementima i pećnicom, „unapređena“ modernom saunom i nacionalnim podrumom. Vlasnik i domaćin je opisuje kao „savršeno mesto za nostalgično sećanje na način života naših deka i baka“ http://www.matjazeva-domacija.si/

Obrazovne aktivnosti u okviru seoskog turizma za decu i omladinu: Cela porodica, obučena u narodnu nošnju Dolenjske, dočekuje mlade posetioce i poslužuje ih domaćim specijalitetom »tara on potica« štrudla . ladi osti kroz priče saznaju o tome kako je iz ledao svakodnevni život ljudi u 19. i 20. veku: kojim igrama su se deca i rala, de su spavali i šta su jeli.

Glavna poruka Matijažove porodice poslenicima obrazovnog turizma za decu i mlade je: “Ne treba vam mnogo da zainteresujete mlade posetioce, u stvari – potrebno je samo malo mašte”.

Zanimljivi podaci za poslenike seoskog turizma: kuća je član Evropske mreže kuća sa tradicijom: http://www.europetraditions.eu/apex/f?p=100:124:1421317021625960::NO

Rudolofov splav je poseban zbo to a što posetiocima nudi aktivan sadržaj kroz komunikaciju sa praljom palube i harmonikašem, koji im izvođenjem interaktivno pozorišno komada predstavljaju reku Krku, istoriju Novog mesta i poznate ljude rođene u tom radu. a splavu se predstavlja krštenje novo splavara (jedan od gostiju) koji na kraju pozorišno komada dobija sertifikat http://www.kompasnm.si/en/rudolphs-raft/

Obrazovne aktivnosti u okviru seoskog turizma za decu i omladinu: Kroz zabavni pro ram i pozorišne komade, mladi posetioci otkrivaju reku Krku, životinje koje u njoj žive, kako se treba starati o reci i uživati u njoj. a kraju slede na rade za mlade koji su osvojili najviše poena u kvizu o svemu onome što su naučili na Rudolfovom splavu.

Utisci učesnika studijskog putovanja iz Srbije: “Impresionirani smo Rudolfovim splavom i načinom na koji je organizovano interaktivno druženje, gde mladi mogu kroz igru i zabavu da steknu znanja o reci i toj regiji.”

Muzej na otvorenom Pleterje, domaćinstvo staro 200 odina, na pravi način predstavlja tradicionalni način života u Sloveniji u 19. veku. U centralnom delu muzeja se nalazi kuća Ke ljevića iz 1833. odine, sa crnom kuhinjom, koja svedoči o umešnosti lokalnih majstora, materijala i tehnika radnje to perioda. Baka Sonja svojim čudesnim lasom sačekuje mlade posetioce pevanjem pesama i kazivanjem stihova.

http://www.skansen.si/skansen/English.html

Obrazovne aktivnosti u okviru seoskog turizma za decu i omladinu: ladi se druže sa baka Sonjom, slušaju njene priče, pesme i tradicionalne priče za decu. U vreme ručka, deca pomažu baki Sonji u mešenju tradicionalno domaće hleba u „crnoj kuhinji“, de mo u da prate ceo postupak, od „zrna žita do hleba”.

osle pravljenja hleba, mladi pomažu Simonu da napravi krov od slame i uče o tradicionalnoj arhitekturi. a kraju, pre no što napuste muzej, deca sama prave svoje suvenire od gline.

“Svake godine imamo 15.000 posetilaca. 90% gostiju su mladi, a skoro svakog dana nam dolaze grupe školske dece ”, kaže Simon Udvanc, rukovodilac projekta muzeja na otvorenom.

Srednja poljoprivredna škola Grm u Novom mestu, je srednja i viša škola i internat, de može da se stekne srednje stručno i tehničko obrazovanje, opšte srednjoškolsko i više obrazovanje (u trajanju 2 do 3 godine), sa objektima za smeštaj đaka.

Na imanju od 200 hektara, škola trenutno sprovodi sledeće aktivnosti: uz oj mlečnih krava, uz oj stoke, čistokrvnih konja, ovaca i koza, pčelarstvo, spremanje sena i održavanje pašnjaka, poljoprivreda, baštovanstvo, voćarstvo, vino radarstvo, cvećarstvo, voćnjaci i šumarsvo.

U školi se takođe prave cvetni aranžmani, pletu se korpe i izrađuju tradicionalni slovenački ručni radovi za potrebe turizma. ve aktivnosti su obuhvaćene novim školskim pro ramom koji je privukao mno e đake. Ciljevi škole su da đacima pruži kompletno obrazovanje za zanimanje, u eneralnom i suštinskom smislu, i da promoviše razvoj poljoprivrede u zemlji. http://www.ksgrm.net/ksgrm/

“Naša osnovna poruka je da se trud isplati! U prvom planu nam je da mladi ljudi steknu iskustvo i osposobe se da žive od svoga rada. To postižemo tako što ih učimo veštinama preduzetništva, organizacije i saradnje. U stvari, negovanje saradnje među mladima, njihovo povezivanje sa bivšim đacima i jačanje njihove konkurentnosti je najvažnije u svetskoj ekonomiji gde vlada konkurencija“, rekla je Vida Hlebec, Zamenica direktora Srednje poljoprivredne škole Grm.

“Naš moto je da mladi ljludi moraju da prođu kroz celokupan proces proizvodnje – od početka do krajnjeg proizvoda. “Sve što proizvedemo mi prodamo , a sve što zaradimo ulažemo u opremu za školu.

Imamo jednu sjajnu mašinu, odnosno automat za prodaju svežeg mleka, koja je vrlo popularna kod lokalnog stanovništva”, kaže Slavka Zalokar, koordinator u Srednjoj poljoprivrednoj školi Grm.

Butik meda Voglar je porodični biznis za proizvodnju meda i proizvoda od meda, koji datira od 2001. godine http://www.voglar.eu/ Obilaskom mesta de se med proizvodi i butika, mladi posetioci mo u da nauče o proizvodnji meda, pa i da sami učetsvuju u njoj. Kroz interaktivni pro ram, oni se uče da pčele ne posmatraju kao neprijatelje. Kompanija učestvuje u medenim doručcima koji se svake godine organizuju na nacionalnom nivou. Tokom ovih doručaka, proizvođači meda obilaze sve škole u Sloveniji i podučavaju mlade ljude pčelarstvu, kao i tome koliko je med koristan za zdravlje. Kroz lična iskustva, oni im pričaju kako im je pčelarstvo promenilo živote i kako se na taj način stiču veštine, kao što je upornost. Tokom ovih odišnjih medenih doručaka, slovenački proizvođači meda poklone školama ukupno 5000 kg meda.

Nakon poseta mestima u Dolenjskoj, održana je prva radionica, de je rupa razmenila utiske sakupljene tokom dana, naučene lekcije iz primera najbolje prakse i kako stečena iskustva primeniti u Srbiji.

Jedna od glavnih pouka za nas je uspešna promocija lokalnih proizvoda: naime, sva posećena mesta su učvrstila glavne lokalne brendove i potrudila se da budu zapamćeni. To svakako pokazuje visok nivo saradnje među različitim lokalnim turističkim radnicima, što je izvanredno i ono što nama treba, rekli su učesnici tokom studijskog putovanja.

Ideje za eventualnu primenu ostoji mo ućnost primene ideje muzeja na otvorenom, korišćenjem iskustva „Kampa vrednih ruku“, kao i „ tno eko škole“, de mladi mo u da nauče o starim zanatima, u procesu „od žita do hleba“.

Istočna Srbija ima potencijal da or anizuje edukativni vikend za mlade, gde bi se oni upoznali sa starim zanatom obrade vune, koji je jedinstven u ovom delu zemlje. Mogao bi se or anizovati muzej sa tradicionalnom odećom svih različitih etničkih rupa koje žive u Južnom Banatu na Dunavu. ladi bi dobili priliku da probaju neku od ove odeće i da se u njoj slikaju. Na Donjem Dunavu bi se mogao iskopirati koncept „Rudolfovo splava“, uz dodatak srpskih osobenosti.

Primeri iz Bele Krajine snovna škola ‘Brusnice’ je jedan od lidera inte risanja „nastave u prirodi“ u svoj obrazovni sistem i kao takva je izabrana da bude destinacija za studijsko putovanje. ilozofija koja se u školi primenjuje jeste “inte racija nastave u prirodi“, što je jedan od načina za realizaciju vizije, a to je da je dobra škola ona koja promoviše zdrav život, drugarstvo, kreativnost i inovacije, i time podstiće kvalitetno i neophodno znanje za novi milenijum’ http://www.os-brusnice.si/

‘Naše škole su samostalne u kreiranju nastave u prirodi, kaže Jasminka Hidek, direktorka škole Brusnice

Obrazovne aktivnosti u okviru seoskog turizma za decu i omladinu Tokom posete školi, učesnici studijsko putovanja su se upoznali sa školskim sistemom u Sloveniji, a posebno sa „nastavom u prirodi“ i ekskurzijama za decu, koje predstavljaju sastavni deo obrazovnog sistema. Škola, kao i većina škola u Sloveniji, jednom odišnje upućuje zahtev državnoj ustanovi „Centar za školske i vanškolske aktivnosti“ CŠ D , koji je zadužen za dnevne centre i za objekte za „obrazovanje i razonodu“ i smeštaj širom Slovenije, tako da deca mo u da učestvuju u nedeljnim pro ramima, a sve u okviru koncepta „škola u prirodi“ http://www.csod.si/). CŠ D centri su otvoreni 365 dana u odini i imaju posebne prostorije za decu sa posebnim potrebama. Učesnici studijsko putovanja su imali priliku da posete „CŠ D dom“, jedan od centara, koji se zove, Breženka. ored mno ih dru ih interesantnih podataka, učesnici studijsko putovanja su saznali da svaki CŠ D centar ima svoj logotip, koji na zabavan način uči decu o specifičnostima prirodne sredine u okolini, kao što je predstavljeno na nekim lo otipima, što čini da poseta centru bude i ostane nezaboravno iskustvo za decu.

Utisci učesnika studijskog putovanja iz Srbije: ‘Poseta CŠOD centru Breženka je bila vrlo dragocena. Čini se da su dani u centru dobro organizovani. Tokom dana, đaci imaju 10 sati organizovanih aktivnosti, uključujući razne sportske aktivnosti. Centar ima 5 zaposlenih, koji su svi nastavnici i glavni koordinatori. Takođe postoji drugi pomoćni kadar odgovoran za rekreativne aktivnosti.

CŠ D je sačinio detaljan vodić u kome su navedeni svi objekti u Sloveniji i uputstva za nastavnike „nastave u prirodi“. Vodič je distribuiran svim školama u zemlji. Izvod, sa ključnim delovima CŠ D vodiča, dat je u Aneksu 1.

Osnovna škola ‘Brihtna glava’ (Mudra glava) je stara, napuštena škola, pretvorena u turističku atrakciju, podjednako interesantna za decu i odrasle : www.andrejbajuk.com/sola.html Obrazovne aktivnosti u okviru seoskog turizima za decu i omladinu: Ideja je potekla iz želje da se oživi stara napuštena škola, tako što će se deci, ali i odraslima, pokazati kako je iz ledao školski čas 50-tih odina prošlo veka u socijalističkoj Ju oslaviji: školski čas traje 5 minuta, a deca na zanimljiiv i zabavan način uče o istoriji Bele Krajine. Kada nastavnik uđe u prostoriju, svi treba da ustanu i da ga pozdrave , zatim sednu i da se ponašaju mirno i disciplinovano. a mom času vladaju red i zakon, dodaje „nastavnik“ Andrej Bajuk. ni koji se primerno ponašaju dobiju svedočanstvo, u kome se nalazi i ocena iz vladanja.

Povratne informacije od učesnika studije iz Srbije: “Želeli vi to ili ne, sa časa izlazite sa osmehom na licu i više znanja o ovom regionu! Ovo je sjajan primer kako stare napuštene seoske škole postaju nezaboravna turistička ponuda. Zabavne tehnike koje koristi „nastavnik“ su svakako posebnei prijatne ”.

Krajinski park Lahinja obuhvata očuvanu prirodnu šumu, močvare i sočne livade, kao i restaurirane stare kuće u kojima se deca i odrasli upoznaju sa „starim načinom života“http://www.belakrajina.si/sl/krajinski-park-lahinja.

Obrazovne aktivnosti u okviru seoskog turizima za decu i omladinu: Vera Vrdanj, lokalni umetnik i turistički vodič grupe u Krajinskom parku Lahinja je istakla da ih odišnje poseti oko 8.000 gostiju i da su posetioci uglavnog deca iz cele Slovenije, što je realizovano zahvaljujući zajedničkim naporima lokalnih umetnika i partnera, koji su oživeli sela i uspešno promovisali plodove svo a rada. Decu zabavljamo kroz pričanje priča i omo ućavamo im da dožive „stari način života na selu“, rekla je Vera rupi.

Povratne informacije od učesnika studije iz Srbije: Kolač kao ulaznica je fantastična ideja – to promoviše zdravu hranu. Generalno, ovo je fantastično mesto jer je “mrtvo” selo pretvoreno u bezbednu, zabavnu i zdravu oazu gde deca mogu na miru da se igraju.

Nakon posete mestima u Beloj Krajini, grupa je podeljena u dva dela – za obrazovanje i turističku privredu. Stručnjaci iz raznih re iona su imali priliku da razmene iskustva i razmišljaju o poukama stečenim u Beloj Krajini i kako bi se one mo le primeniti u Srbiji. Raz ovori su se pokazali kao vrlo podsticajni i nastavili su se do ranih jutarnjih časova. U razgovoru sa svojim kolegama, tokom druge radionice održane u minibusu, prosvetni radnici su, zajedno sa svojim kole ama iz turističko sektora, izvršili analizu ono a što su videli i u kojoj meri su primeri iz Bele Krajine korisni za Srbiju, razmatrajući lavne postojeće resurse, kao i ključne partnere neophodne za realizaciju ponude obrazovnog turizma za decu i mlade u Srbiji.

Ovo su glavne poruke iz diskusije u vezi sa razvojem i primenom obrazovnog turizma za decu i omladinu u Srbiji: Saradnja lokalnih turističkih or anizacija LT postoji potreba za

i lokalnih škola je od vitalno značaja, obzirom da

Izradom programa na lokalnom nivou koji bi mogli biti insteresantni za potrebe obrazovnog turizma, kao i

bučenim vodičima, koji bi tokom poseta lokalitetima mo li na zabavan i obrazovni način da podučavaju omladinu životnim veštinama.

Razvoj pokrenut sa lokalno nivoa, uz aktivno učešće roditelja je od suštinske važnosti. eđure ionalna saradnja u Srbiji – kao način za razmenu informacija, znanja, najbolje prakse i resursa – je od vitalno značaja u oblasti razvoja ove politike.

Primeri iz Gorenjske

Velika planina predstavja idilični svet pastira u pastoralnom okruženju, i jedna je od najnaseljenijih u vropi. osebna arhitektura koliba je zaštitni znak Velike planine. Pastiri izlaze u planinu u junu i borave u jedinstvenim kolibama do kraja septembra meseca (www.velikaplanina.si ).

Obrazovne aktivnosti u okviru seoskog turizima za decu i omladinu: bilazak i istraživanje Velike planine su prila ođeni dečijem uzrastu. ored sela i arhitekture, deca se upoznaju sa životom pastira u planinama, dobijaju da probaju planinski jo urt i palentu i idu u istraživanje planine sa vodičem, koji je odeven u tradicionalnu pastirsku odeću. Deca i dru i posetioci takođe mogu da probaju odeću pastira i naprave nezaboravne foto rafije. Lokalna turistička or anizacija – u saradnji sa lokalnim umetnikom i piscem – je sačinila knji u o mitovima i legendama o Velikoj planini i okolnim i drugim planinama. Knji a takođe sadrži vodič sa prilično detaljnim informacijama za porodice koje idu na izlete u planine, a sve je osmišljeno sa ciljem da se porodice podstaknu i podrže u nameri da provode vreme u prirodi. Izvod iz knji e, zajedno sa vodičem za porodice koje idu na izlete u planine dat je u Aneksu 2.

Povratne informacije od učesnika studije iz Srbije: ‘Planine, priroda, bilje, zdrava hrana, čist vazduh… ako naša deca nauče da je ovo jedinstveno svetilište neiscrpan izvor energije, inspiracije, entuzijazma, postigli smo jedan od važnih ciljeva obrazovnog turizma!’

Srednjovekovni grad Kamnik, koji je najbliži Velikoj planini, organizuje dečiji festival nazvan godišnja potraga za Veronikim blagom, manifestaciju specijalno prila ođenu deci uzrasta od 5 do 7 godina: http://www.kamnik.si/dogodki/Veronikin-festival.

Deca istražuju znamenitosti Kamnika i stiču znanja o životu u srednjovekovnom gradu, slušaju legendu o Veroniki i njenom skrivenom blagu, a zatim dobijaju mapu koja ima pomaže da pronađu „Veronikino bla o“, i ra koja je zabavna ali isto tako decu uči veštini snalaženja u prostoru. Deca moraju da idu na različite položaje u radu, obeležene na mapama koje su dobili. Tamo i raju tradicionalne i re, uče kali rafiju i učestvuju u pozorišnim komadima za decu ili ih ledaju. ošto pronađu „bla o u zamku“, istraživačko putovanje se kruniše kreativnom radionicom u alom radu, de deca takođe dobijaju male novčiće od čokolade. To je sjajan festival jer motiviše decu da budu aktivna, da nauče nešto novo i provedu vreme sa svojim prijateljima. To je takođe i odlična turistička atrakcija jer mnoge porodice iz regiona dovode svoju decu da učestvuju u tom događaju. Dokazali smo da se sa malo kreativnosti i organizacije može stvoriti atraktivna obrazovno-turistička ponuda, istakli su predstavnici lokalnih turističkih or anizacija.

Arboretum Volčji Potok (Vučji potok), koji je najposećenija hortikuralna znamenitost Slovenije nije bio predviđen za posetu u okviru studijsko putovanja. eđutim, lokalni turistički vodići su preporučili da učinimo bar kratku posetu ovom lokalitetu, u koji dolaze ljudi iz svih delova zemlje i inostranstva i oduševljavaju se milionima zelenkada, lala i dru o prolećno cveća. ored predivne prirode i pozitivnog iznenađenja učesnika studijsko putovanja, u parku se nalazi i stalna izložba dinosaurusa i dru ih životinja u prirodnoj veličini, što omo ućava deci da na zabavan način stiču znanja http://www.slovenia.info/?naravne_zna menitosti_jame=4280&lng=2 Učesnici studijskog putovanja su bili impresionirani – i pored ostalog – su izjavili sledeće: „Ovo je izvanredno mesto gde odrasli postaju deca, a deca uče o praistorijskim životinjama“ „Ponuditi deci tako divan i veliki prostor da istražuju, uče i igraju se, je jedan od najboljih načina za podizanje svesti o zaštiti životne sredine, što je izvanredna ideja.“

Primeri iz Štajerske

Rudnik ‘Velenje’ nudi multi-vizuelni obilazak muzeja, koji – na zanimljiv način – prikazuje život rudara: http://muzej.rlv.si/slo/index.htm Obzirom da su najveći broj poseitilaca školska deca, muzej ima vodiče posebno obučene da vode decu kroz rudnik Velenje. Obilazak je zamišljen tako da omo ući deci da se upoznaju sa celokupnim procesom dobijanja uglja, opasnostima kojima su rudari ranije bili izloženi, pa i nesrećama koje se do ađaju pod zemljom. ored opšte pro rama, postoji specijalan pro ram prila đen deci osnovnih i srednjih škola, koji između ostalo – može na interesantan način da im približi proces "od u lja do električne ener ije“. Deca takođe imaju priliku da izrađuju slike koje predstavljaju rudare i njihov način života.

Zanimljive čijenice za sve one koji žele da razvijaju obrazovni turizam za decu i omladinu Tokom posete Velenju, učesnici su se upoznali i sa najvećim dečijim festivalom koji se održava svake godine pod nazivom „Pipi duga čarapa“, i koji je od jednodnevene manifestacije prerastao u manifestaciju u trajanju od 15 dana i održava se u Velenju. Kako kažu u turističkoj or anizaciji Velenje, (http://www.festival-velenje.si/pikin-festival/) Prijatelji mladih i kulturni centar Ivan Napotnik iz Velenja su organizovali interesantan, kreativan i duhoviti dan za decu koji su nazvali po popularnom liku iz literature 1990. odine. anifestacija je uskoro počela da se obo aćuje novim sadržajima, pa je festival prerastao u osmodnevnu manifestaciju na nekoliko lokacija u Velenju i okolini. Tokom festivala održano je više od 100 ika kreativnih radionica. ne obuhvataju pozorišne predstave, izvođenje bajki i koncerata, izložbe u radu, ika filmove, humanitarne akcije i mnoge druge kreativne aktivnosti.

Interesovanje je svake odine sve veće, čak i izvan državnih ranica, a posetioci stižu sa pletenicama, pe icama i šarenim čarapama. ikin festival je proteklih odina posetilo više od 65 hiljada ljudi. Iako je manifestacija prerasla u veliki festival, on je i dalje posvećen deci i njihovim roditeljima i promoviše i podstiče dečiju kreativnost i maštu. onudom brojnih edukativnih sadržaja, on kod dece budi osećanje dru arstva, humanosti, prijateljstva, čak i preko granica, jača osećaj tolerancije, prihvatanje različitosti među mladima i učvršćuje među-generacijske veze.

Ranč Kaja i Grom je uglavnom poznat po jedinstvenom programu za decu, usmerenom na potpuno razumevanje potrebe za uspostavljanjem harmonije sa prirodom. Ranč, koji je u vlasništvu jedne porodice, je u početku predstavljao način da se izbe nu ne ativne strane civilizacije. orodica je prvo osnovala školu jahanja ali je uskoro shvatila da se njihov rad razlikuje u pristupu, zbog če a su bili autsajderi i razmišljali da odustanu. eđutim, saradnja sa međunarodnim ekspertima na sajmovima turizma i sličnim manifestacijima, ih je ohrabrila da istraju. Danas, ranč postoji više od 21 odinu.

http://ranckajaingrom.com/

a ranču, porodica nudi edukativnozabavne pro rame prila ođene deci, uključujući decu sa smetnjama u razvoju. orodica sarađuje sa školama i obdaništima: za vreme raspusta, oni nude časove jahanja i streljaštva. U pro ramu imaju i rođendanske proslave na kojima deca stiču znanja o konjima i imaju terapije sa ljubimcima maze konje . re no što decu odvedu na časove jahanja, oni – na zabavan način – uče decu o psiholo iji životinja i 26

kako im pristupiti da bi se sprijateljili sa njima i dru im životinjama . ored to a što saznaju o konjima, deca mo u da vide i prase zvano Čunčun, kozu zvanu Lisa,ovcu Juliju i mno e dru e. Kroz ovaj pro ram, deca se upoznaju sa jezikom životinja, njihovim navikama, načinom rada u štali, bri om o životinjama i hranjenjem. ristup je zasnovan na filozofiji da je namenska turistička uslu a kvalitetnija od masovne. ored pristupa usmereno na bri u o životinjama, porodica primenjuje i praksu di italne detoksikacije – tokom boravka na ranču mobilni telefoni i slična sredstva su zabranjeni. Skoro 80% posetilaca su deca, a 80% njih ponovo dolaze na ranč kao osti.

Nakon obilaska regiona Gorenjska i Štajerska, grupa je diskutovala o mestima u Sloveniji koja je posetila i pravila planove o potencijalima svojih regiona i raspoloživim resursima za razvoj obrazovno turizma za decu i omladinu. Grupa koje je predstavljala Istočnu Srbiju, je između ostalo prepoznala neka ključna mesta i ljude u lokalnim sredinama kao potencijalne resurse: Dr. Pero sa Rajca, ntički rimski kompleks lokaliteta i hramova Felix Romuliana, koji je sagradio Car Galerije, gde bi deca mogla da nauče o antičkoj istoriji, pravljenju mozaika i tsl.; tno park Knjaževac, koji nudi čitav niz aktivnosti, a de bi takođe mo lo da se or anizuje da deca saznaju, na primer, kakav je bio tradicionalni doručak. Neki od glavnih potencijala koji bi se mogli iskoristiti za razvoj obrazovnog turizma za decu i omladinu u Južnom Banatu na Dunavu obuhvataju: Fabriku čokolade i keksa, Deliblatsku peščaru , Apoteku na stepenicama, Pilotsku akademiju, itd.

Grupa iz Donjeg Dunava je identifikovala izvestan broj resursa i potencijala koji bi se mogli koristiti za razvoj obrazovnog turizma za decu i omladinu. Tu spadaju: Lepinski vir, kao značajan mezolitski arheološki lokalitet u Srbiji Rajkova pećina, koja predstavlja idealnu priliku da deca čuju le ende o pećini i njenom bla u 27

Nacionalni park Đerdap itd. Neki od glavnih potencijala koji bi se mogli koristiti za razvoj obrazovnog turizma u Centralnoj Srbiji obuhvataju prirodne resurse, poznate ljude iz tih re iona, a takođe umetnike, seoske škole i or anizacije: enad Huber koji se bavi umetničkim slikanjem na drvetu ; Desanka aksimović jedna od najpoznatijih srpskih pesnikinja) i njeno rodno mesto, Brankovina;

Eko-etno škola i „Kamp vrednih ruue“ koji podučava mlade starim zanatima, upoznaje decu sa edukativnom farmom, kao i

Prirodne lepote koje uključuju lanac planina oko Valjeva, kao što su Divčibare, Rajac i Rudnik.

Primeri iz Primorske Postojnska jama je kraški sistem jama, du 20 km, mreža podzemnih prolaza, galerija i prostorija, koji je za skoro 200 odina obišlo više od 33 miliona ljudi. (http://www.postojnska-jama.si).

arjeta arinčić, autor pro rama za studente u školskom centru, je pozdravila učesnike studijsko putovanja i upoznala ih sa edukativno-zabavnim programom jame, koji je pripremljen sa ciljem da se studenti na holistički način upoznaju sa jamom i steknu znanja o ovoj jedinstvenoj prirodnoj atrakciji. ro ram počinje 15-minutnim dokumentarnim filmom o postanku pećine, njenim karakteristikama i specifičnostima. akon kratko filma počinje istraživanje Vivarijuma – interesantne pećine de se mo u naći divna stvorenja. re same posete Postojni, đaci ovde imaju priliku da se upoznaju sa procesom stvaranja pećine i njenom faunom i florom.

akon kratke šetnje, vreme je za ulazak na voz koji vodi u avanturu, samu Postojnsku jamu.

U Postojnskoj jami vodiči pričaju le ende i priče o pećini, koju su prvi posetioci obišli još u 13. veku!

Akvarijum u Piranu je smešten u centru rada i predstavlja mesto de đaci mo u da se upoznaju sa interesantnim životom u moru. Deca saznaju o 200 morskih životinja i 1 0 različitih morskih or anizama i algi. Jedna od najvećih atrakcija je specijalna prostorija sa velikim bazenom u podu u kome plivaju morski psi!

bala, iskusni vodiči, kao i štampani materijal svakako doprinose vrednosti ovog objekta kao centra za učenje o flori i fauni mora.

Posle obilaska akvarijuma, sledeća destinacija je ‘SOLINE’, kompanija za proizvodnju soli, koja štiti i permanetno čuva prirodno i kulturno nasleđe u prirodnom parku Sečovlje Saline de se so proizvodi na tradicionalan način http://www.soline.si).

otoji jedinstven pro ram za decu koja mo u da učestvuju u proizvodnji soli na licu mesta. Deca takođe mogu da odgledaju 30-minutni film o istorijatu proizvodnje soli i procesu dobijanja ovo značajno elementa naše ishrane. stale aktivnosti za decu su fokusirane na sticanje znanja o u roženim vrstama, kroz aktivnosti kao što je „ rađenje nezda za u rožene ptice“.

Rezime rezultata studijskog putovanja akon posete svih 17 lokacija u Sloveniji, sledila je završna radionica koja je trebalo da predstavlja svojevrsnu sintezu prethodnih radionica i sve a viđeno i saznato za pet dana u Sloveniji. Rezultati sa te radionice kao i ocena putovanja i ključne pouke predstavljene su u ovom delu publikacije.

Pre nego što prezentujemo rezultate završne radionice, da se podestimo kako su se sve predhodne radionice odvijale: akon prvo dana, učesnici su podeljeni u rupe po re ionima i na radionici su se bavili utiskom dana, dobrim primerima, tj. naučenim lekcijama i mo ućnošću primene viđeno i naučeno u njihovim re ionima. aredna radionica je okupila učesnike prema profesiji, pa su se prosvetni radnici posebno bavili obrazovnim turizmom i nje ovim dobrim i lošim stranama u ovom trenutku u Srbiji. Između ostalo , zaključeno je i da treba napraviti metodološki priručnik. Potom su se učesnici bavili potrebama, ciljevima i zadacima na nivou svako re iona. apravljena je sistematizacija resursa na: ljude znamenite ličnosti, umetnike, poznavaoce zanata, itd. seoske škole, živa sela i prirodne lepote. Završna radionica predstavljala je sintezu prethodnih radionica i sve a viđeno i naučeno za pet dana u Sloveniji. a završnoj radionici, učesnici su ponovo bili rupisani po re ionima i trebalo je izabrati jednu destinaciju i na njoj razraditi konkretan program za poludnevni boravak dece ili odraslih, zatim jednodnevni izlet, onda vikend program i na kraju program aktivnosti za nedeljni boravak. Sledi nekoliko predlo a za četiri re iona: Tim iz Centralne Srbije razradio je ideju 4 vikenda za 4 raspusta, pod nazivom „4 SRCA VRUJACA“ sa sledećim sadržajem: Leto: Lokacija: Krstovo brdo iznad Vrujaca; smeštaj u hotelu u Vrujcima; veče sa vilenjacima, priča o neživoj prirodi; o njište na otvorenom; značaj sunčeve ener ije; pečenje purenjaka; povratak u dolinu sa bakljama... Jesen: sa domaćinima, radionica vezana za ukrašavanje očišćenih bundeva, pravljenje bundevare... Zima: koledari, Božićni običaji, januarske priče.... Proleće: pustolovi, pešačenje od Vrujaca ka Stru aniku, orjentirin – potraga za blagom, nalaze slova S T R U G A N I K, a onda dolaze do kamenoloma...

Za petodnevni boravak, tim je preporučio Kamp Vrednih Ruku u Paležnici, radionice starih zanata, orjentiring, sportske aktivnosti, kao i ekološku sekciju, to jestečišćenje korita reke arice...

Grupa iz Donjeg Podunavlja predlozila je „Sedam dana na vodi“ kao jednu od ključnih ponuda za decu i omladinu : 1. dan: Vožnja brodom. vde bi se iskoristilo iskustvo iz Slovenije sa splava uz priču o biljnom i životinjskom svetu Dunava, kviz, crtanje na kamenu ili dasci motiva Dunava, ples...

2. dan: Obilazak tvrđave Ramske ili Golubačkog grada. Upoznavanje sa istorijom, radionica izrade magneta... 3. dan: Etno kuće: Učešće u radionicama kao što su pravljenje frule, pravljenje kačamaka sa bakom i dobijanje diplome na kraju dana. 4. dan: Obilazak manastira i ujedno i upoznavanje sa osnovama pčelarstva i dru om tehnolo ija pravljenja jogurta... 5. dan: Dan istraživačke stanice. Ispitivanje kvaliteta vode... 6. dan: Sportski dan. 7. dan: Pakovanje, povratak. Ponuda za vikend je „Dan na Dunavu“, koji ukljućuje pecanje, kuvanje alaske čorbe... ostoje i male seoske škole koje mo u da se iskoriste u tu svrhu.

Tim iz Istočne Srbija predložio je sledeće: Muzej Krajine za poludnevnu ponudu; Školu u Bukovu za vikend de je mo uće or anizovati školu voćarstva i vino radarstva; Timočku dolinu, Staru planinu kojoj ravitiraju i opština Zaječar, Knjaževac, irot i Dimitrovgrad kao ponudu za 7 dana.

Učesnici is Južnog Banata su predložili sledeće: Za poludnevne posete, ponuda za dečiji i omladinski turizam je slična ponudi za odrasle i uključuje sledeće: o o o o

bilazak Delibatske peščare, Devojački bunar, salaš, đeram, peščane dine... Bela Crkva – Labudovo okno... libunar, etnokuće, u Janošiku slovačke kuće Beli ba er, škola pecanja

brazovne farme, selo Dobrica, škola jahanja, stari mlin...

landište, dvorci

Stara škola u Velikom Gaju

Vršac – dvor...

esić manstir, planinarenje, biciklizam, Vršačka kula, put vina, Vladičanski

Vikend na selu – Gudurica, 2003.ovde se or anizovala rupa žena, izbe lica, koja je zahvaljujući švedskom pro ramu nabavila materijal za ručne radove, pletenje, heklanje, a danas one primaju i goste i vode ih u obilazak okoline....

Sedmodnevni boravak u odmaralištu Crvenog Krsta koji ukljućuje upoznavanje sa sredinom, šetnja i upoznavanje sa florom i faunom vršačkih planina, kreativne radionice...

Po povratku u Srbiju, učesnici su ocenili studijsko putovanja kao jako pozitivno iskustvo: 11 od ukupno 1 učesnika je učestvovalo u formalnoj evaluaciji putovanja. U celokupnom ocenjivanju, to jeste ocenjivanju struktuiranja pro rama i ponuđenih sadržaja ocenama od 1 do 10, ocene su bile sledeće: 6 desetki, 4 devetke i 1 osmica.

Zahvaljujući novim saznanjima koje sam stekla na ovom putovanju, moći ću da usavršavam svoj rad i razvijam određene veštine. Sa druge strane, uspela sam da ostvarim nove kontakte sa kolegama iz struke i srodnih profesija. Mišljenja sam da če sve ovo doprineti mom profesionalnom razvoju, a time i razvoju ustanove u kojoj radim. Učesnica u studijskom putovanju.

Ključne pouke izvedene iz primera ponuđenih programom putovanja su sledeće: 1. Saradnja je ključ uspeha. Zato su umreženost partnera kao i zajedničko delovanje, motivisanost pojedinaca, intersektorsko povezivanje, i interdisciplinarnost jako bitni.

2. Interaktivan pristup, sveprisutna edukativna komponenta kao i prijateljski i zaštitnički odnos prema okruženju/deci/baštini su jako bitni za uspešan rad sa decom.

3. Svaka destinacija je specifična na svoj način i za svaku destinaciju mora se naći određena karakteristika koju treba promovisati.

4. Ključne komponente za uspeh su kreativnost i sposobnost da se oseti značaj i mogućnost postojećeg resursa, sistemska podrška, dobro planiranje i odgovoran pojedinac!

Neki od mogućih primena primera dobre prakse iz Slovenije u Srbiji su sledeći: 1. Vodič za or anizaciju obrazovno turizma, or anizovanje obuke za uspešno or anizovanje obrazovno turizma. r anizovanje radionica u cilju saznanja na postojećim turističkim destinacijama.

2. Pretvaranje starih škola u zanimljive učionice iz prošlosti.

3. Stvaranje kreativnih radionica po etno selima i kućama širom zemlje.

ovezivanje turističkih proizvoda sa mitovima i le endama.

5. Uključivanje kostimiranih animatora u pro ram.

6. Uključivanje volontera u rad i realizaciju programa.

mbijentalno učenje npr.plovidbom broda po reci - sticanje znanja o biljnim i životinjskim rečnim vrstama

Na pitanje uticaja studijskog putovanja na razvoj partnerstava i umrežavanje, učesnici su –između ostalog – rekli sledeće: Radionice su nas potpuno zbližile u smislu da smo upoznali resurse sva četri regiona i prepoznali dodirne tačke i zajedničke interese!

Regioni su se povezali velikom i jakom željom da razviju kvalitetno partnerstvo koje će doprineti razvoju dečijeg i omladinskog obrazovnog turizma. Putovanje bilo jako korisno prevashodno zato što Intenzitet putovanja i transport mini busom je definitivno dodatno doprinelo produbljivanju

postoje brojne sličnosti između sadržaja koje nudi Slovenija i Srbija, što pokazuje da i u svojim sredinama možemo osvežiti programske sadržaje pojedinih destinacija. U institucionalnom smislu brojni primeri koje smo videli pokazuju da treba više raditi na planiranju i osmišljavanju ekskurzija, izleta35 i rekreativne nastave. Čini sa da su učenici u Srbiji često prepušteni sami sebi! Učesnica u studijskom putovanju.

partnerstava, usled sagledavanja i pozitivnih i negativnih strana i pojedinačnih i institucionalnih kapaciteta, uspostavljanju poverenja, i sl.

Učesnici u studijskom putovanju su se složili da je struktura rupe sastavljena od prosvetnih radnika, turističkih radnika i preduzetnika bila osnov da uz puno novih znanja i lavinu dobrih ideja podstakne zajedničke aktivnosti, partnerstva i umrežavanje. Ti utisci i zaključi su se ubrzo nakon putovanje počeli sprovoditi u praksu, kao što ćemo objasniti u sledećem, zaključnom delu.

Umesto zaključka – dalji koraci

rethodni delovi ovo izveštaja jasno pokazuju da je studijsko putovanje predstavljalo jedno veliko i važno iskustvo za sve nje ove polaznike, da su stečena brojna znanja i da postoje jasne ideje kako ta znanja primeniti u Srbiji.

eđutim, za dalji razvoj obrazovno turizma od strane učesnika putovanja i institucija kojima pripadaju, svakako nije dovoljno da se rad zaustavi na evaluaciji putovanja. Potrebno je dalje graditi motivaciju, podsticati tešnju saradnju i ideje stečene na putovanju u raditi u inicijative u Srbiji za čiji je razvoj stvoren dokumentacioni i institucionalni okvir u toku prve odine Zajedničko pro rama „ drživi turizam u funkciji ruralno razvoja“.

Sa ovim ciljem, or anizatori putovanja napravili su plan daljih aktivnosti od kojih su neke već sprovedene u delo. Ključne tačke to plana čine:

Sastanci grupe u cilju nadgradnje ideja i konkretizacije njihove implementacije, kao i podsticaja tešnje saradnje: Jedan ovakav sastanak, na kom su učesnici putovanja predstavili rezultate detaljnije analize sopstvenih resursa i mo ućnosti njihovo korišćenja, već je održan. a ovom sastanku polaznici putovanja izneli su stav da svoje turističke proizvode žele da povežu kako bi stvorili mrežu destinacija koje se između sebe dopunjavaju i čine ozbiljan produkt.

Podsticaj dodatne institucionalne podrške: Kao što je u dokumentu već navedeno, podrška vodećih institucija važna je koliko i an ažovanje lokalnih aktera, te je jedan od preduslova razvoja obrazovno turizma aktivnije uključivanje institucija poput inistarstva prosvete i nauke i Saveza učitelja Srbije. Na sastanku sa predstavnicima Saveza učitelja Srbije do ovorena je dodatna podrška ovo udruženja, koje broji oko 8.000 učitelja, kako kroz acionalni prosvetni savet i uticaj na inistarstvo prosvete, tako kroz kreiranje akreditovano seminara za pripremu dečjih izleta koji se prvi put može sprovesti u delo u okviru rantova Zajedničko pro rama.

Pilotiranje programa dečjeg i omladinskog obrazovnog turizma: Zajednički pro ram „ drživi turizam u funkciji ruralno razvoja“ u av ustu otvara konkurs za dodelu sredstava za razvoj turizma. Jedna od tema je i „dečji i omladinski turizam zasnovan na koncepciji 37

aktivno učenja“. pliciranjem na konkurs koji će biti otvoren u svih 19 opština pro rama, polaznici putovanja stiču dodatnu šansu za konkretizaciju svojih ideja i sprovođenje novih znanja u delo.

Promocija dečjeg i omladinskog obrazovnog turizma: Veoma je važno ideju i koncept ove turističke niše učiniti dostupnim što širem kru u ljudi. Svrha ove publikacije je upravo ta – da znanja dostupna polaznicima putovanja sti nu i u širu zajednicu. Takođe, jedna od ulo a svako učesnika putovanja je širenje ideja i davanje saveta svim akterima zainteresovanim za razvoj dečje i omladinsko obrazovno turizma. Jedan od alata koji je napravljen u svrhu promocije i podizanja svesti o dečjem i omladinskom obrazovnom turizmu, a kao rezultat studijsko putovanja, jeste i video materijal koji ovori o primerima prakse i lekcijama naučenim u Sloveniji (http://www.youtube.com/watch?v=dA3G78MSMe4&feature=player_embedded). Pored svakodnevne promocije živom rečju, Zajednički pro ram or anizovaće i do ađaje na kojima će se predstavljati ova rana turizma. Veliki promotivni do ađaj biće održan kada prve destinacije razvijene u okviru pilot projekata budu spremne za prijem mladih turista.

ANEKS 1- PRVI DEO CŠOD VODIČA ZA ŠKOLU U PRIRODI

vaj prilo obuhvata ključni deo CŠ D Centar školskih i vanškolskih aktivnosti vodiča za sprovođenje škole u prirodi kao i pre led 2 od ukupnih 20 CŠ D domova u Sloveniji. Sadržaj ovo prilo a je sledeći:

UVOD

U PRIRODU GLAVOM

ŠTI V S IT

- BR Z V I CILJ VI R GR

ŠK L U RIR DI

ŠK L U RIR DI DEFINISANJE ŠKOLE U PRIRODI

MATERIJALNI USLOVI CŠOD

ORGANIZACIJA ŠKOLE U PRIRODI U CŠOD

PRIPREMA ODREĐENE ŠKOLE NA IZVOĐENJE ŠKOLE U PRIRODI U CENTRU ZA ŠKOLSKE I VANŠKOLSKE AKTIVNOSTI

OBLICI I PRISTUPI

OBIM I STRUKTURA ŠKOLE U PRIRODI

OSPOSOBLJENOST KADROVA

OTVORENI PROGRAMI

NAČIN RAZVRSTAVANJA ŠKOLA

UKLJUČIVANJE PREDMETA U PROGRAM ŠKOLE U PRIRODI

IS D

V „Č B LIC “ I „

DV D“

UVOD

unkcionisanje Centra za školske i vanškolske aktivnosti CŠ D prostire se u oblast školstva, sporta, nauke i kulture. CŠ D je osnovan za obavljanje stručnih i or anizacionih zadataka, povezanih sa prenošenjem znanja, uvođenjem u istraživački rad, kulturne delatnosti i za realizaciju određenih delova pro rama u oblasti vaspitanja i obrazovanja. ro rami se sprovode u domovima Centra za školske i vanškolske aktivnosti i dnevnim centrima po celoj Sloveniji što učesnicima pro rama omo ućava da pomoću bo atstva prirodno i kulturno nasleđa realizuju postavljene ciljeve.

rilikom planiranja naše posla sa mladima u obzir smo uzeli osnovne zakonitosti kvalitetno peda oško rada i promene koje se odražavaju u novostima u oblasti različitih predmetnih struka, tehnolo ije, porodično i društveno života. Ciljevi koji su deo kurikuluma, mo u se ostvariti pomoću pro rama Centra za školske i vanškolske aktivnosti. ro rami su or anizovani tako da u obzir uzimaju četiri dimenzije obrazovno planiranja i prakse: postizanje ciljeva koji su deo odišnje plana škole; uključivanje posebnih didaktičkih postupaka za rad u prirodi; iskustveno učenje i učenje kroz doživljaje; i aspekt socijalizacije.

Razvoj Centra školskih i vanškolskih aktivnosti u proteklih 10 odina bio je prilično intenzivan. Centar je primio pod svoj krov prve učenike aprila 1993, kad smo otvorili dom Škorpion na Velikom Boču u blizini aribora. a dru om kraju Slovenije, na Gorenjskom, juna iste odine počeo je sa radom dom Trilobit na Javorniškom Rovtu iznad Jesenica. To su bili vojni objekti koje je država dala na upravljanje CŠ D -u.

Godina 199 . za CŠ D bila je uspešna pošto su otvorena čak tri nova doma - jda na Libeliški Gori, Rak u Rakovom Škocjanu i edved na edvedjem Brdu iznad Lo atca. Svi domovi koji su izvodili program nazvan Život u prirodi, primali su samo učenike od 5. razreda osnovne škole nadalje i srednjoškolce.

Septembra 1995. odine u Čatežu kod Trebnje renovirana je ispostava osnovne škole koja je dobila ime dom Čebelica. rvi put je CŠ D primio u većem broju i učenike 3. i . razreda osnovne škole u pro ram rano poznavanja prirode. dziv škola je bio neverovatan pošto je u to vreme mno o trećaka i četvrtaka zbog nedostatka prostora odbijeno. 41

U 1996. godini otvorili smo domove Štrk, Bohinj, Breženka i Kranjska Gora. sim Štrka, to više nisu bili vojni objekti, već domovi za odmor i hoteli. Godina 1997. je bila skromnija pošto smo otvorili samo dom Lipa u Črmošnjicama kod Semiča koji je bio namenjen učenicima 3. i . razreda.

Septembra 1998. odine otvoreni su domovi Kavka na Livškim Ravnama iznad Kobarida i ara u opštini Kostel, a u maju 1999. odini domovi Burja u Seči pored ortoroža. Ujesen iste odine CŠ D je postao bo atiji za još jedan novi objekat - dom Vojsko na Vojskom iznad Idrije.

Januara 2000. odine prvu rupu učenika primio je dom laninka na Hočkom ohorju, a januara 2001. dom Gorenje u istoimenom kraju ispod prelepe Rogle, dok se to u domu Radenci pored Kolpe u Beloj Krajini dogodilo juna 2002.

U 2002. godini Centru školskih i vanškolskih aktivnosti priključila su se i dva đačka doma koji osim osnovne delatnosti sprovode i pro ram škole u prirodi - dom Jurček i dom Soča.

Paralelno sa domskim programom, razvijali smo i program u dnevnim centrima koji sprovode dane aktivnosti. očeli smo sa prirodnjačkim danom u rboretumu Volčji otok i nastavili sa danom kulture u Groharjevoj kući na Sorici; pridružila se poseta kulturnim znamenitostima Ljubljane i poseta ljubljanskom zoološkom vrtu. a taj način smo proširili mrežu filijala po celoj Sloveniji: Čopova kuća u Žirovnici, Rakov Škocjan, sportski dan pored Bohinjsko jezera, Tehnički muzej Bistra,poznavanje dijaspore, Rudarski muzej Velenje i jama Dimnice, kao prijavno mesto funkcioniše ohorski dvor, a or anizujemo i ekskurziju po Prekmurju.

a svom razvojnom putu Centar školskih i vanškolskih aktivnosti menjao je i dopunjavao svoje pro rame u skladu sa promenama u školskom prostoru i pratio najnovija usmerenja u kvalitetnom peda oškom radu. Promene su nastale i zato, jer smo vas saslušali pošto se svojim predlozima podsticali uvođenje brojnih novosti. osledica naše saradnje sa korisnicima je ta da smo formirali rešenja koja omo ućavaju moderan način podučavanja, uzimajući u obzir važeći i prikriveni kurikulum.

»Vremena se menjaju i mi sa njima,« kaže stara latinska izreka koja važi i za Centar za školske i vanškolske aktivnosti. osle deset odina svo rada izdajemo publikaciju sa sledećim ciljevima: da predstavimo slovenačkim školama naše prostorne i pro ramske mo ućnosti, da pro rame Centra za školske i vanškolske aktivnosti približimo svim korisnicima, 42

da povežemo učitelje matičnih škola sa učiteljima koji su zaposleni u Centru, da predstavimo mo ućnost povezivanje između disciplinarnih znanja.

U publikaciji koja se nalazi pred vama, predstavljamo konceptualna usmerenje za izvođenje pro rama u našem Centru. aši osnovni ciljevi su: povećati broj obuhvaćene dece u školi u prirodi, izborom sadržaja i uvođenjem raznih oblika i metoda rada povećati aktivnu ulo u učenika, i povećati kvalitet i trajnost stečeno znanja.

ošto stalno modernizujemo naše pro rame,odlučili smo se takav oblik publikacije koji dozvoljava predstavljanje dalje razvoja. tvorenost publikacije nam omo ućava da u vremenskim razmacima dopunjujemo svoje pro rame i sa tim vas i upoznamo. Tako možete jednom odišnje da očekujete dopune koje ćete dodati uz postojeći materijal. Ima mesta i za vaša opažanja i upozorenja za bolju pripremu na nove škole u prirodi i dane aktivnosti u našim centrima.

Centar za školske i vanškolske aktivnosti zahvaljuje se za pomoć u koncipiranju i oblikovanju publikacije zahvaljuje pro ramskom savetu i saradnicima koji su doprineli svojim idejama i konceptima. aročito se zahvaljujem donatorima koji su omo ućili da svaka slovenačka škola primi jedan primerak besplatno.

Jelko Gros, prof.

U PRIRODU GLAVOM

Deo sistema u kome danas živimo je i dete koje je jedinstveno u svom razvoju i kome je potrebno od ovarajuće vođenje, podučavanje i nadzor. Za opstanak u industrijskom društvu koje s jedne strane o raničava detetovu motoričku aktivnost i otuđuje a od prirode, a s dru e strane u svakodnevnom životu i radu zahteva motoriku na veoma visokom nivou i širinu znanja, detetu je potreban peda oški proces koji ga usmerava u njegovom razvoju i koji a već u toku vaspitno-obrazovno procesa uči da ume da razmišlja o sebi i svom okruženju – prirodi.

Z ŠT U RIR DU GL V

Zato što je priroda izuzetno bo ata. U Sloveniji se na relativno malom području prepliću uticaji četiri biogeografske jedinice. Raznolikosti dodatno doprinose i razuđenost površine od 0 do 286 m nadmorske visine i biotska raznolikost pošto kod nas uspeva više od 3000 viših biljnih vrsta i živi 50000 životinjskih vrsta što je za tako mali prostor izuzetno mno o. sve to možemo da primetimo samo, ako koristimo glavu. Za korišćenje praktičnih znanja i veština koje su potrebne prilikom kretanja/boravka u prirodi, šetnjama, turama, izletima, nisu potrebne samo motoričke sposobnosti, već i posmatranje, razmišljanje – dakle, glava.

Kako bismo uzeli u obzir upozorenja i uputstva o opasnostima žive i nežive prirode i upoznali preventivne mere potrebno nam je rasuđivanje i znanje – glava.

Za poštovanje lokalnih vremenskih specifičnosti temperatura, vetrovi, oblaci, kretanje magle) pre odluka o početku odnosno o prekidu aktivnosti u prirodi potrebna su nam iskustva, rasuđivanje i razum – dakle, glava.

Za izbor opreme pre početka aktivnosti u prirodi odeća, obuća, amašne, navlake za no e, pelerine, kišobrani, rukavice... prva pomoć potrebno nam je primenljivo znanje - glava.

Kod vožnje bicikla, trekin a, vožnje čamcem, skijanja i dru ih aktivnosti u prirodi, već prethodno vodimo računa da učesnici obrate pažnju na za ađivanje – smeće i ambalažu ne treba da bacamo ili ostavljamo u prirodi!

oramo da vodimo računa da izvori i potoci ne budu za ađeni.

Čovek je vrhunski proizvod prirode i kao takav bi morao da ume da je sačuva u besprekornom stanju. Uz razumevanje mno ih procesa to može i da mu uspe i samo oni koji koriste lave jesu ponos prirode.

ŠTI V S IT

- BR Z V I CILJ VI R GR

ŠK L U RIR DI 44

ro ram škole u prirodi poboljšava mo ućnosti za ispunjavanje ciljeva obnove kurikuluma, zato može bitno da doprinese ostvarivanju principa obnove kurikuluma, a to su: jednake mo ućnosti, pluralizam na nivoima školskih aktivnosti, očuvanje ravnoteže između različitih aspekta razvoja ličnosti i uključujenje stručnjaka različitih profila, kao i nadzor nad kvalitetom rada.

U vreme izvođenja pro rama škole u prirodi učitelji mo u da ostvaruju brojne ciljeve osnovnoškolsko obrazovanja: sticanje opšte primenljivih znanja koja omo ućavaju samostalno, efikasno i kreativno suočavanje sa prirodnim i društvenim okruženjem i razvijanje kritičko razmišljanja; razvijanje ličnosti učenika u skladu sa nje ovim sposobnostima i zakonitostima razvoja; formiranje i podsticanje zdravo načina života; dopunjavanje znanja i širenje tema koje su deo nastavno plana osnovne škole; upoznavanje određenih sadržaja iz poznavanja prirode, poznavanja društva, kulture i života u prirodi sa motivisanim i aktivnim uključivanjem u aktivnosti; sticanje praktičnih veština za život; razvijanje pozitivnog i odgovornog odnosa prema okolini; socijalizacija pojedinca i rupe, vaspitavanje za međusobnu toleranciju i navođenje na rupni rad, poštovanje različitosti, razvijanje sposobnosti za život u demokratskom društvu; razvijanje odgovornosti za sopstvenu bezbednost i zdravlje; podsticanje i razvijanje stvaralaštva i lepše /bo atije izražavanja; navođenje na samostalno učenje i samovrednovanje posti nuto znanja; podsticanje opuštenosti, prijateljstva i međusobne pomoći.

ŠKOLA U PRIRODI ŠKOLA U PRIRODI

D I IS

R GR

ŠK L U RIR DI

U školi u prirodi nastavlja se i nado rađuje peda oški proces koji se odvija u školi. Radi se o višednevnom procesu preplitanja vaspitanja i obrazovanja koji se zasniva na međusobnom povezivanju sadržinskih i organizacionih delova u celinu.

omoću škole u prirodi možemo da posti nemo postavljene ciljeve vaspitno-obrazovno pro rama škole pošto zbo posebnih postupaka rada učenici uče iskustveno i iz doživljaja. Suštinska prednost škole u prirodi u poređenju sa klasičnom nastavom je višednevni kontinuirani rad de su omo ućeni: opuštena i podsticajna atmosfera, pozitivno socijalno i psihološko dejstvo rupe, veća motivisanost, z usnut rad i veća efikasnost nastave. Takva nastava sa peda oškim i obrazovnim dejstvom arant je kvaliteta u vaspitanju i obrazovanju.

T RIJ L I USL VI CŠ D

Škole danas smo u da se prijave i da biraju između 20 jedinica po celoj Sloveniji što znači da u jednoj školskoj odini možemo da prihvatimo skoro 0.000 učesnika ili petinu osnovnoškolske populacije. Izbor jedinice treba da bude u skladu sa odabranim ciljevima koje učitelj ili nastavnik želi da ostvari školom u prirodi. rirodne i kulturne znamenitosti mesta u kome se nalazi naš dom, vodilja su učitelju prilikom planiranja ciljeva.

bjekti CŠ D-a moraju da ispunjavaju: sigurnosne, higijenske i zdravstvene uslove, materijalne i prostorne uslove zajednički prostor koji prima sve učenike istovremeno i od ovarajuće sobe), 46

uslove za nastavu u slučaju loše vremena u objektu su na raspola anju prostorije koje mo u da zamene učionice za 20 do 30 učenika , uslove koji su cenovno pristupačni svim učenicima.

U skladu sa pro ramskim usmerenjima, domovi su opremljeni i nastavnim poma alima koja peda oški rad obo aćuju na od ovarajući način. prema zavisi od ciljeva, sadržaja, odišnje doba i naših od ovarajuće osposobljenih kadrova koju mo u da koriste u peda oškom procesu. sim prirodnjačke i opreme za društvene nauke, imamo i sportsku opremu koju mo u da koriste samo kadrovi sa od ovarajućim znanjem ili osposobljenošću. Imamo: opremu za penjanje, opremu za kajakaštvo, kanuin i raftin , opremu za biciklizam, opremu za alpsko i nordijsko skijanje, konje i opremu za jahanje.

Dru a oprema koju uključujemo u pro ram poznavanja prirode i društva: oprema za mikroskopiranje, oprema za astronomiju, oprema za geologiju.

IZ CIJ ŠK L U RIR DI U CŠ D

Rad učitelja ili nastavnika odvija se prema unapred pripremljenoj nedeljnoj pripremi koja je u skladu sa odišnjom pripremom nastave. edeljna priprema učitelja za određeni sklop osnovnih i dodatnih 47

sadržaja, usmereno slobodno vreme i večernju animaciju napravljena je u saradnji sa dru im učiteljima, učesnicima škole u prirodi i ostalim stručnim saradnicima škole i roditeljima.

Za kreativan rad u školi u prirodi učitelj sprema pripremu s obzirom na postavljen odišnji plan ili s obzirom na želje, potrebe i interese učenika, bilo kao nedeljnu pripremu ili kao projekat. Realizaciju vaspitno-obrazovnih ciljeva upisuje posle obavljenog posla.

Prilikom planiranja vaspitno-obrazovno procesa mora da uzme u obzir razvojni stepen učenika i njihova prethodna znanja, kao i motoričke i funkcionalne sposobnosti. ktivnosti moraju da budu raspoređene tako da se uzmu u obzir opterećenja i da uzastopno slede opterećenja i odmor: aktivnosti i opterećenju treba da slede odmor i opuštanje. Dnevnu realizaciju vaspitno-obrazovno rada prati učitelj / vođenjem dnevnika.

Didaktička načela Učitelji i instruktori Centra prate didaktička načela od poznato prema nepoznatom, od bliže prema daljem, od lakše prema težem, od jednostavno prema komplikovanom, od konkretno prema apstraktnom, od posebno prema opštem. Važne karakteristike škole u prirodi u Centru za školske i vanškolske aktivnosti su didaktička načela direktnosti i fleksibilnosti.

Organizacioni aspekt Većina aktivnosti u CŠ D-u odvija se kao rad na terenu. Zbo mo uće rizika pro noza oluje, nevremena... učitelj može da donese odluku da aktivnost na terenu ne izvede. aši učitelji prilikom razmatranja određenih sadržaja smisaono povezuju predmetne struke i na taj način realizuju međupredmetno povezivanje interdisciplinarni pristup . Učitelj u našim pro ramima or anizuje, usmerava i izvodi različite aktivnosti određenih pro ramskih sadržaja. Učenike podstiče na samostalnost, nezavisnost i uspešno uključivanje u rupni rad, obezbeđuje uslove za samostalno učenje i samoproveru. Pri tom uzima u obzir starost i predznanje dece.

Atmosfera saradnje i (dobri) odnosi U vreme boravka u našim domovima pokušavamo da stvorimo prijatnu klimu među učenicima i između učenika i učitelja. Samo dobro pripremljen i kvalitetno izveden pro ram omo ućava prijatnu, radnu, opuštenu i veselu atmosferu. osebna pažnja posvećena je razvijanju pozitivno odnosa prema zaštiti prirode.

Metode odnosno tehnike i oblici učenja Prilikom planiranja rada u obzir uzimamo aktivne oblike i metode rada koji učenike motivišu i uvode ih u samostalan rad.Kod aktivnosti u prirodi učenike usmeravamo u: re istrovanje, poređenje, razvrstavanje, prikupljanje podataka, brojanje, merenje, beleženje, skiciranje, korišćenje vremenskih i prostornih odnosa, eksperimentisanje, pro noziranje, predviđanje, zaključivanje.

Pravila odnosno mere za bezbedan rad rilikom rada i kretanja u prirodi postoji veća mo ućnost povreda ne o u školi. Zato pažljivo predviđamo mo uće izvore opasnosti, izrađujemo procenu rizika i razvijamo mere za smanjenje opasnosti. Odredili smo pravila za povećanje bezbednosti po kojima moraju da postupaju svi učesnici.

RI R DR Đ AKTIVNOSTI

ŠK L

IZV Đ

J ŠK L U RIR DI U C

TRU Z ŠK LSK I V

ŠK LSK

riprema na izvođenje škole u prirodi u Centru za školske i vanškolske aktivnosti zasniva se na saradnji između škole i radnika CŠ D-a. Sveobuhvatna priprema na rad u Centru odvija se u pet uzastopnih zavisnih faza prilo I . Škole u svom odišnjem planu rada predviđaju broj škola u prirodi u CŠ D i sadržaje koje žele da realizuju tim oblikom rada. Učenike i roditelje upoznaju sa specifičnostima pro ramske ponude. Rukovodilac or anizacione jedinice i učitelji iz matične škole pripremaju or anizacioni plan škole u prirodi za određeni razred (prilog II).

U skladu sa odabranim lavnim ciljevima i tematskim sklopovima, oni izrađuju plan koji sadrži: odluku iz kojih tematskih sklopova će biti odabrani određeni predmeti i nastavne jedinice, tematske sklopove/ciljeve za određeni predmet, obim časova koji je potreban za realizaciju odabranih tematskih sklopova, ukupan broj peda oških časova koji su namenjeni nastavnom radu, ukupan broj časova koji je namenjen rekreaciono-relaksacionom radu (usmereno slobodno vreme i večernja animacija , ukupan broj časova koji su namenjeni ishrani, ličnoj hi ijeni, odmoru i spavanju, 49

broj peda oških radnika iz matične škole, broj učitelja i instruktora kako bi se pro ram odvijao u skladu sa normativima.

OBLICI I PRISTUPI

Škola u prirodi ima dva oblika peda oško procesa, i to produbljeni i informativni. Produbljeni oblik rada zasniva se na jednom odabranom sadržaju, de nastavnim metodama i oblicima i od ovarajućim metodičkim postupcima dovodimo učenika ne samo do to a da se upozna sa odabranim sadržajem, već mu pomažemo i da isti temeljnije upozna i savlada. Kod produbljeno oblika rada na lasak je na savladavanju odabrano sadržaja, zato se koristi više didaktičkih postupaka koji se zasnivaju na istraživačkom i rupnom radu. Glavni izvođač časa je učenik, a učitelj je postavljen u ulo u „moderatora“.

Dru a mo ućnost rada u školi u prirodi je informativni oblik. Učenik se upoznaje sa većim brojem sadržaja koje mu predstavi učitelj. vaj oblik je adekvatniji za učenike koji tokom školovanja idu samo jednom u školu u prirodi. Kod nje a je na lasak na većem broju novih informacija koje se mo u smisaono iskoristiti zbo mo ućnosti koje nudi mesto boravka. Tu je lavni izvođač časa učitelj. Škola u prirodi je or anizacioni oblik rada koji omo ućava interdisciplinarno izvođenje tematskih sklopova iz određenih nastavnih planova i dru ih ciljeva koji nisu direktno povezani sa nastavnim planovima.

Kod interdisciplinarno pristupa nastupaju o raničenja. Učenik mora da ima potrebne sposobnosti i znanja kako bi mogao da izvede određene tematske sklopove iz određenih nastavnih planova. U Centru za školske i vanškolske aktivnosti zato već niz odina izvodimo model koji dozvoljava inte raciju određenih predmetnih oblasti. ri tom učenik postiže ciljeve, određene nastavnim planovima. ostoje četiri nivoa pristupa podučavanja, praćenja, vođenja i uz ajanja u Centru za školske i vanškolske aktivnosti:

Disciplinarni pristup odučavanje i vođenje na ovom nivou zasniva se na jednoj disciplini, jednom predmetu ili čak jednom predmetu (u prvom planu su sadržinska znanja na način da se određeni sadržaj (tema, tematski sklop) predmeta razmatraju sa aspekta tog predmeta odnosno struke. Za podučavanje na ovom nivou 50

potrebno je uskospecijalizovano znanje. Ovaj pristup je sasvim odgovarajući za obavezne izborne sadržaje, kurseve plivanja ili skijanja.

Multidisciplinarni pristup ultidisciplinarni pristup znači usvajanje određenih znanja određenih predmeta u prvom planu su sadržinska znanja na način da se određeni sadržaj tema, tematski sklop razmatra sa aspekta različitih predmeta odnosno struka.

Interdisciplinarni pristup Interdisciplinarni pristup znači usvajanje određenih znanja koja su zajednička različitim predmetima odnosno strukama (u prvom planu su procesna znanja, neki ih zovu spretnosti ili veštine; možemo pronaći i izraz kroskurikularna znanja, kao npr. postupanje sa podacima, eksperimentalne veštine itd. . va znanja se razmatraju samo kod nekih, a mo u i kod svih predmeta za koje su zajednička. Transferna vrednost ovih znanja omo ućava prenos istih u dru e oblasti bez većih problema.

Transdisciplinarni pristup Transdiciplinarni pristup znači usvajanje opštih znanja koja su zajednička svim predmetima odnosno strukama radi se o opšteživotnim znanjima na način da se razmatraju na nekim ili svim predmetima. U nekim oblastima se usvajaju, na dru im se utvrđuju pošto se radi o opšte transferabilnim znanjima. Kod mno odimenzionalno upravljanja u Centru za školske i vanškolske aktivnosti težimo sintezi i inte ralnosti što znači da je prioritet u sveobuhvatnom pristupu učeniku i sadržajima koje smo odabrali za školu u prirodi. Saradnja među učiteljima je usmerena horizontalno što znači da prelazi preko tradicionalnih ranica određenih predmeta. va usmerenost na višedimenzionalnost zasniva se na činjenici da se »u školi u prirodi peda oški proces nastavlja, samo što ima dru ačiji obim i karakteristike. Radi se o zbijenom višednevnom inte ralnom peda oškom procesu.« Škola u prirodi, dr.Silvo Kristan. 1998, str. 8).

Sažeto na osnovu dole navedene literature :

Susan M. Drake, Planning integrated curriculum, Association for Supervision and Curriculum Development Alexandria, Virginia, 1993

Heidi Hayes Jacobs, Interdisciplinary Curriculum: Design and Implementation, Association for Supervision and Curriculum Development, 1989

OBIM I STRUKTURA ŠKOLE U PRIRODI a osnovu ankete došli smo do sledećih preporuka: prva trijada osnovne škole- 3 do 5 dana, stariji uzrasti- 5 ili više dana kvirna podela časova škole u prirodi: PRVI TR G DIŠ JI

RI D S

ŠK L

UKU

Tip časa Prvi dan

2, 3, 4. dan Poslednji 3 dana dan

ŠK L U RIR DI 4 dana

5 dana

snovni sadržaji

časa

Dodatni sadržaji

2 časa

6 časova

RČ

1 čas

3 časa

časa

5 časova

2 časa

časa

6 časova

dmor između peda oških časova

8 časova 10 časova

Usmereno slobodno vreme

RČ

Večernja animacija

RČ

2 časa

Ishrana i lična hi ijena

RČ

2 časa

2,5 časa

Dnevni odmor

RČ

1,5 čas

3 časa

Spavanje

D Ž

10 časova

20 časova 30 časova 0 časova

DRUGI TR G DIŠ JI

RI D S

2,5 časa

12 časova 16 časova 20 časova

1,5 časa

ŠK L

časa

6 časova 8 časova

6 časova

8,5 časova 11 časova

UKU

Tip časa Prvi dan

snovni sadržaji

časa

Dodatni sadržaji

2, 3, 4. dan Poslednji 4 dana dan

,5 časa

6 časova

ŠK L U RIR DI 5 dana

6 dana

5 časova

19 časova 2 časa

2 časa

8 časova 10 časova 12 časova

RČ

1 čas

1,5 čas

1 čas

5 časova 6,5 časova 8 časova

Usmereno slobodno vreme

RČ

1 čas

2,5 časova

6 časova 8,5 časova 11 časova

Večernja animacija

RČ

2 časa

6 časova 8 časova 10 časova

Ishrana i lična hi ijena

RČ

2 časa

2,5 časova 1,5 časova 8,5 časova 11 časova 13,5 časova

Dnevni odmor (prema potrebi)

RČ

1 čas

dmor između peda oških časova

3 časa

časa

29 časova

5 časova 53

Spavanje

D Ž

TR ĆI TR G DIŠ JI

RI D S

9 časova

27 časova 36 časova 5 časova

ŠK L

UKU

Tip časa Prvi dan

ŠK L U RIR DI

2, 3, 4, 5. dan

Poslednji 5 dana dan

6 dana

7 dana

5 časova

2 časa

29 časova

3 časa

snovni sadržaji

časa

Dodatni sadržaji

3 časa

2 časa

1 časova 17 časova

20 časova

RČ

1 čas

1,5 časa

1 čas

6,5 časova 8 časova

9,5 časova

Usmereno slobodno vreme

RČ

1 čas

3 časa

10 časova 13 časova

16 časova

Večernja animacija

RČ

2 časa

8 časova 10 časova

12 časova

Ishrana i lična hi ijena

RČ

2 časa

2,5 časa

Dnevni odmor

RČ

Spavanje

D Ž

9 časova

dmor između peda oških časova

1,5 čas

11 časova 13,5 časova 16 časova

36 časova 5 časova

5 časa

Č – peda oški čas. RČ – radni čas i D Ž - dežurstvo

Prilog 1

BUHV T

RI R

Z R D U CŠ D

PRIPREMA I PRIHVATANJE PROGRAMA predlozi učenika i učitelja predlozi savetnika ZAVODA ZA ŠKOLSTVO predlozi zaposlenih u CŠOD

Usvojeni PROGRAMI na programskom savetu CŠOD

KONKURS – PRIJAVA – RAZVRSTAVANJE

KONKURS Školske posete prve nedelje u aprilu

PRIJAVE do sredine maja

RAZVRSTAVANJE I- > II > III > IV > V nivoi

IZBOR –

B V ŠT

TVRĐIV

J – POTPISIVANJE UGOVORA

J O IZBORU

do sredine juna

POTVRDA TERMINA do kraja juna

POTPISIVANJE UGOVORA do sredine jula

RI R

Z IZV Đ

R GR

0 dana pre izvođenja

Rukovodilac PJ CŠOD uspostavlja PRVI KONTAKT sa direktorom škole

IZBOR TEMATSKIH SKLOPOVA – učitelji iz matične škole

USKL ĐIV

J Z D T K učitelja matične škole i rukovodioca PJ-CŠOD

IZV Đ

R GR

NASTAVNI DEO koji određuju osnovni ciljevi konkretne škole u prirodi – ideja vodilja (6-8 časova)

Z R KR

CIJU I

UŠT

J dopunjava osnovni program (4 časa)

DEO KOJI JE NAMENJEN ishrani, ličnoj higijeni, odmoru i spavanju (14 ili 12 časova)

LIZ IZV Đ

J ŠK L U RIR DI učitelji i učenici – anketa)

rilo 2: L L

ŠK L U RIR DI

ŠK L U RIR DI ŠTI

D CI

aziv škole:

Naziv osnovne jedinice CŠ D:

Razred:

Termin:

Naziv programa:

Br. devojčica:

Br. dečaka:

Broj rupa učenika s obzirom na normative :

Škola dolazi sa/iz zaokružite : sela / rada PODACI O KADROVIMA Obrazovanje

Predmet

Tematski sklopovi

KADROVI ORGANIZACIONE JEDINICE ŠK L CŠ D

Ime i prezime

S DRŽI SKI L

ŠK L U RIR DI

PREDMET

TEMATSKI SKLOPOVI

IZABRANI OBIM broj časova)

UKU

D G ŠKIH Č S V

UČIT LJ-IC IZ ŠK L S TEMATSKI SKLOP

ST L

Ć IZV DITI:

BR J Č S V

IME I PREZIME

T IS UČIT LJ

Potpis rukovodioca organizacione jedinice: otpis direktora/direktorice škole:

OSPOSOBLJENOST KADROVA

Kadrovi koji izvode školu u prirodi u Centru za školske i vanškolske aktivnosti, važan su faktor za podizanje kvaliteta znanja kod učenika. Centar i škola moraju da obezbede dovoljan broj učitelja sa od ovarajućim teoretskim i praktičnim stručnim znanjem u skladu sa normativima i postavljenim ciljevima škole u prirodi. Kadrove koji učestvuju u pro ramu, sačinjavaju: kadrovi koji su zaposleni u Centru, nalaze se u svakoj organizacionoj jedinici, učitelji iz matične škole.

KADROVI U SVAKOJ ORGANIZACIONOJ JEDINICI CENTR Z ŠK LSK I V

ŠK LSK

KTIV

STI

Rukovodilac organizacione jedinice je lice koje ispunjava uslove za radno mesto učitelja u skladu sa zakonom o or anizaciji i finansiranju vaspitanja i obrazovanja. Za izbor peda oško rukovodioca važi preporuka da ima pet odina iskustva u oblasti or anizovanja škole u prirodi. Zadaci: or anizuje i vodi rad J, planira i usklađuje vaspitno-obrazovni rad i prati i nadzire rad peda oških radnika.

Učitelj je osoba koja ispunjava uslove za radno mesto učitelja u skladu sa zakonom o organizaciji i finansiranju vaspitanja i obrazovanja i dodatnim i/ili stručnim znanjem izabrano tematsko sklopa. Zadaci: direktno izvodi vaspitno-obrazovni rad u skladu sa Konceptom škole u prirodi i prema do ovoru sa školom formira odišnje i dnevne pripreme za izvođenje vaspitno-obrazovnog rada i obavlja druge poslove u vezi sa vaspitno-obrazovnim radom.

Instruktor specijalista je osoba sa stručnim znanjem i potvrđenom licencom stručnih znanja izabrane aktivnosti, ima stečeno peda oško-andra oško obrazovanje i pod rukovođenjem učitelja izvodi direktan rad sa učenicima.

UL G UČIT LJ ŠK L 60

Učitelj - izvođač pro rama: U svom odišnjem radnom planu predviđa sadržaje izabrano tematsko sklopa koje će izvoditi odnosno koji su najadekvatniji za izvođenje škole u prirodi. U izvođenje pro rama se aktivno uključuje i nastavlja rad, počet u školi, de razmatra teoretski deo sadržaja, a praktični u školi u prirodi. reuzima rupu, vodi je cele nedelje i obezbeđuje postizanje postavljenih ciljeva. S obzirom na predložene sadržaje, prethodno se do ovara sa rukovodiocem or anizacione jedinice i usklađuje svoj rad koji se zatim uključuje u raspored izvođenja nedeljno programa.

Učitelj - pratilac: Prema uputstvima rukovodioca organizacione jedinice prati učenike prilikom izvođenja aktivnosti u školi u prirodi i obezbeđuje poštovanje normativa prilikom formiranja rupa za rad na terenu. Učestvuje u or anizaciji i izvođenju aktivnosti u usmerenom slobodnom vremenu, tokom večernje animacije i ostalim aktivnostima, s obzirom na raspored koji priprema rukovodilac organizacione jedinice.

NAJAVLJENI PROGRAMI a osnovu Koncepta škole u prirodi za deveto odišnju osnovnu školu koji je decembra 2001. potvrdio Stručni savet za opšte obrazovanje, u Centru za školske i vanškolske aktivnosti formirali smo sledeće pro rame škole u prirodi:

Zimska sportska nedelja U tom pro ramu je na lasak na učenju alpsko skijanja, hodanja i trčanja na skijama, turno skijanja i surfovanja. amenjen je pre sve a učenicima od 5. razreda nadalje i srednjoškolcima. ajviše vremena namenjeno je učenju skijanja, a osim to a učenici upoznaju i sadržaje iz prirodnjačke oblasti i kulturne karakteristike kraja. ro ram sprovode domovi koji se nalaze u blizini uređenih skijališta odnosno imaju mo ućnost pristupa njima Bohinj, Kranjska Gora, Gorenje nad Zrečama, laninka na Hočkom ohorju i Vojsko . ro ram traje pet dana, a na želju škole može da se produži na šest ili sedam dana.

Letnja sportska nedelja Učesnici ovo pro rama mo u da se upoznaju sa različitim sportskim aktivnostima biciklizam, trekin , planinarenje, penjanje na veštačkoj i prirodnoj steni, kajak, kanu, raft... . sim sportskih sadržaja, oni 61

upoznaju i teme iz prirodnjačke oblasti i eo rafske i kulturne karakteristike pokrajine. Program traje pet dana, a sprovode a svi domovi Centra za školske i vanškolske aktivnosti.

rirodnjačka nedelja a lasak je na ciljevima i sadržajima iz nastavnih planova prirodnjačkih predmeta. To su: upoznavanje okoline, biolo ija, fizika, ekološko vaspitanje, poznavanje prirode i tehnika. Sadržaji su klasifikovani u tematske sklopove koje škole biraju po želji. opodne je namenjeno različitim sportskim aktivnostima, u zavisnosti od odišnje doba i eo rafsko položaja doma. ro ram traje pet dana, a prema dogovoru sa školom može biti i kraći tri dana ili duži šest dana . Sprovode a svi domovi Centra za školske i vanškolske aktivnosti tokom svih odišnjih doba.

Društvena nedelja Ciljevi, aktivnosti i sadržaji povezani su sa nastavnim planom, a naglasak je na predmetima poznavanje društva, istorija i eo rafija – upoznavanje poznato istorijsko i kulturno nasleđa i običaja to kraja. ro ram dopunjuju likovne i muzičke radionice i sportske aktivnosti. Traje 5 dana, a izvode a domovi Bohinj, Fara, Soča, Štrk i Škorpion.

bavezni izborni sadržaji ro ram je namenjen đacima svih odina srednjih škola. udimo mno o pro rama za sve stepenike srednjoškolsko obrazovanja iz oblasti prirodnjačkih nauka, društvenih nauka i sporta. ro rami se svake godine objavljuju u katalo u obaveznih izbornih sadržaja, a škole mo u da izvode i svoje pro rame. rema do ovoru sa školama, pro rami traju tri, pet ili šest dana.

NAČIN RAZVRSTAVANJA ŠKOLA

Škole biraju jednu od navedenih nedelja, lokaciju i željeni termin1. rijavnicu zatim šalju u CŠ D u Ljubljanu. Razvrstavanje škola vrši se pomoću žreba koji vršimo računarskim pro ramom. Školama koje prijave više različitih razreda, najpre obezbeđujemo raspored bar za jedan razred – ako ima više odeljenja, na taj način da oni budu raspoređeni istovremeno u različite domove. ro ram zimska sportska nedelja odvija se u periodu, kad može da se skija od 15. decembra do sredine ili kraja marta . Učenike 2, 3. i . razreda osmo odišnje osnovne škole i 3. razreda deveto odišnje osnovne škole raspoređujemo u domove Čebelica, Lipa, Jurček i edved u trodnevne ili petodnevne pro rame. osle završeno raspoređivanja školama šaljemo na potvrdu predložene termine i lokacija za određene razrede i pro rame. Škole su dužne da predloženi raspored potvrde ili da odbiju, ukoliko se s njim ne slažu. U okviru mo ućnosti možemo da potražimo od ovarajuća rešenja. osle tih usklađivanja sledi u ovor sa opštim uslovima koji dobija svaka škola za svaki raspoređeni razred. Time se postupak raspoređivanja završava i škola može pro ram škole u prirodi da unese u svoj odišnji plan rada.

NIVOI RAZVRSTAVANJA

PRIJAVLJENI PRVI PUT Sve škole koje su prvi put prijavljene za pro ram Centra za školske i vanškolske aktivnosti, imaju aranciju da će dobiti jedan termin.

SVAKA ŠKOLA JEDAN TERMIN Centar arantuje da sve slovenačke škole mo u da izvedu tokom školske odine pro ram škole u prirodi u jednom od termina.

PROGRAM SA OGRANIČENJIMA TERMINA ro rami koji su o raničeni u po ledu termina, namenjeni su pre sve a srednjim školama i fakultetima koji mo u da izvedu svoj pro ram samo u tačno određenom periodu.

Termin znači ukupan broj dana u domu CŠ D.

PROGRAM SA OGRANIČENIM SADRŽAJEM To je pro ram kome je zbo izabranih sadržaja potrebna infrastruktura koja je povezana sa određenim mestom. Osim sadržinskih zahteva, u ovu rupu za žreb svrstane su škole sa zahtevom za opremu ili kadrove.

OSTALI PRIJAVLJENI U zadnjem koraku sprovodimo žreb svih preostalih prijavljenih, uzimajući u obzir želje škola u pogledu termina i mesta izvođenja pro rama.

UKLJUČIVANJE PREDMETA U PROGRAM ŠKOLE U PRIRODI

SPORTSKA OBLAST

Organizacioni aspekt Boravak u školi u prirodi učenicima omo ućava direktan kontakt sa prirodom što u Centru koristimo u najvećoj mo ućoj meri. aš učitelj prilikom planiranja uzima u obzir uslove koje pruža dom okolina doma, odišnje doba, oprema i poma ala... , starost učenika, očekivano predznanje i potrebe škole iz koje dolaze učenici i u zahtevima se prila ođava svakom učeniku.

U obzir uzima princip da svi učenici treba da napreduju odnosno da svi mogu da ostvare postavljeni zadatak. Jedna od osnovnih polaznih tačaka je obezbediti uspešnost i motivisanost svih učenika.

Učenici izvode pro ram u hetero enim rupama. ri tom upoznaju da je i radna grupa sistem i da njena efikasnost zavisi od osobina njenih članova i od relacija između njih.

rilikom obavljanja motoričkih zadataka aerobno karaktera koji duže traju, a de je na lašena istrajnost, intenzitet re ulišemo praćenjem srčano pulsa. To ima motivaciono i spoznajno dejstvo.

Metode, tehnike i oblici rada Za učenike prve tri odine vaspitno-obrazovno perioda od ovarajuća je pre sve a i ra kao opušten i prirodni oblik kretanja što uzimamo u obzir prilikom izbora sadržaja i metoda rada. Za učenike dru e tri odine vaspitno-obrazovno perioda uz element i ranja širi se i element razumsko shvatanja sporta. Kod učenika treće tri odine vaspitno-obrazovno perioda naročito treba da obratimo pažnju na formiranje njihove pozitivne slike o sebi.

Sadržaji i aktuelnosti Prilikom planiranja sadržaja i ciljeva obuhvatamo one sadržaje koji se u školama teže izvode ili za koje ima manje mo ućnosti za izvođenje. Ciljeve, sadržaje i metode rada naši učitelji biraju tako da se učenici osećaju prijatno i razi rano što im uz dru e opšte ciljeve omo ućava psihičko rasterećenje i opuštanje, s obzirom na napore koje donosi ustaljeni školski ritam. ktivnosti u prirodnom okruženju i direktan doživljaj prirode koristimo za buđenje emotivno odnosa, puno poštovanja, prema njoj. Intenzitet časova različit je kod različitih sadržaja i zavisi od vrste delatnosti ener etska ili informaciona komponenta aktivnosti).

Bezbednost osebnu pažnju posvećujemo bezbednosti i vaspitanju učenika u svrhu bezbedno ponašanja. Zato naši učitelji poštuju sledeće principe: poštovanje normativa posebni normativi za plivanje, skijanje, trekin , vožnju bicikla... , zaštita prostora za vežbanje, pažljivo prilikom pripreme i sklanjanja poma ala, prila ođavanje sadržaja, metodičkih postupaka, or anizacije vežbanja i opterećenja, sposobnost i predznanje učenika, doslednost u korišćenju bezbedne sportske opreme, poštovanje načela samopomoći, pomoći i zaštite, poštovanje osnovnih načela bezbednosti prilikom tura, plivanja, skijanja, penjanja, veslanja, vožnje bicikla, ađanja lukom i strelom..., upoznavanje učenika sa opasnostima u prirodnom okruženju.

reporučeni tematski sklopovi za sportsku oblast R

RUČ

TSKI SKL

SPORTSKE AKTIVNOSTI

R RUČ SKLOPA

RAZRED/ NIVO

I BI

Č ukupno

TSK G

Č na dan

ZIMSKA SPORTSKA NEDELJA IGRE NA SNEGU

1. do 9. razred

1-2

SANKANJE

1. do 9. razred

2 66

ALPSKO SKIJANJE

1. do 9. razred

20 25

SKIJANJE NA DASCI

4. do 9. razred

20 25

H D

J I TRČ

SKIJ

Z TRČ

1. do 9. razred

10-12

2-3

LETNJA SPORTSKA NEDELJA TREKING

1. do 4. razred

2-4

TREKING

5. do 9. razred

3-6

PLANINARENJE

7. do 9. razred

4-10

V Ž J BICIKL

4. do 9. razred

2-4

V Ž J K J K

4. do 9. razred

2-20

2-4

V Ž J K

4. do 9. razred

2-10

2-3

3. do 9. razred

2-10

G Đ RIJ

J LUK T CI

R ŽIVLJ V

I STR L TRČ

J U RIR DI

4. do 9. razred 4. do 9. razred

2-4 10-12

2-3

Zbo različito predznanja učenika koji dolaze u školu u prirodi, ciljeve i aktivnosti ne možemo da odredimo po starosnim rupama ili razredima, već treba uzeti u obzir prethodno znanje. ožemo a odrediti pomoću provere prvo dana škole u prirodi. Rad nastavljamo u homo enim rupama s obzirom na ustanovljeno predznanje.)

Sport kao predmet interdisciplinarno pristupa učenju Iz analiza programskih potreba škole u prirodi CŠ D 1999. vidljivo je da, osim standardnih sadržaja škole u prirodi kurs skijanja i plivanja , najveće interesovanje postoji za interdisciplinarno povezivanje različitih predmeta. Deo to a su i sportske aktivnosti sa hodanjem, vožnjom bicikla, skijanjem, plivanjem, kampovanjem.... Kad govorimo o sportskim aktivnostima, mnogima se podrazumeva da je sport sastavni deo interdisciplinarnih veza. Bez obzira na to, smatramo da je sport zbo svojih o raničenja spretnost kao sinergija nervno-mišićno sistema od ovarajući samo u slučajevima, kad je motoričko učenje u lavnom završeno i kad su učenici sa usvojenim tehničkim znanjem određene sportske aktivnosti posti li nivo, de su sposobni da razumeju do ađaje koji se odvijaju oko njih.

Zato u interdisciplinarni deo biramo one sadržaje iz oblasti sporta koje prethodno savladaju do nivoa da sport može da bude sredstvo za kretanje iz mesta u mesto. a taj način školom u prirodi ostvarujemo čak tri od četiri opštih ciljeva sportsko vaspitanja u osnovnoškolskom pro ramu: učenici će biti rasterećeni i opušteni, učenici će pozitivno doživeti sport, i najvažnije: učenici će formirati blizak, emotivan, odnos pun poštovanja i kulturni odnos prema prirodi i okolini kao posebne vrednosti.

TREKING je opštepoznata i omiljena sportska aktivnost koju povezujemo sa prirodnjačkim i društvenim aktivnostima. sim već pomenuto povezivanja sa različitim oblastima i bri e za zaštitu prirode, učenike upoznajemo: sa od ovarajućom odećom i obućom za hodanje po različitim terenima, sa osnovnim pravilima termore ulacije i nadoknađivanja iz ubljene tečnosti, sa značajem prila ođavanja tempa hodanja njihovoj starosti i najsporijem učesniku rupe, sa orijentisanjem u prirodi i sa upoznavanjem puta pomoću karte, sa značajem poštovanja pravila tokom hodanja, sa time kako postupati u slučaju nez ode, ako se iz ube ili zalutaju, a u vreme ture učenike upozoravamo i upoznajemo sa lepotom prirode.

VOŽNJA BICIKLA opet postaje sve omiljenija pošto znači prijatan oblik sportsko života i zdrav način prevoza koji ne šteti okolini i prostoru. To je izuzetno od ovarajući sport za jačanje srca i krvotoka. aravno, neophodno je da je čovek zdrav i da voli da vežba. Srčani mišić postepeno se prila ođava naporu i postaje u svom radu efikasniji. Disanje je produbljeno i organizam dobija sve više kiseonika. Vožnja bicikla je za z lobove jedan od najboljih sportova pošto biciklista sedi i nema dodatno pritiska na z lobove. Deci bicikl znači i mno o više. Vožnja bicikla je istovremeno i igra, prikazivanje sposobnosti i izražavanje načina života. Izvođenje aktivnosti odvija se u vezi sa prirodnjačkim i kulturnim sadržajima kao bitan element veće mobilnosti za šta u domovima imamo od ovarajuće bicikle. Učenike upoznajemo sa biciklima i sa pravilima bezbedne vožnje. Tempo vožnje učitelj 68

prila ođava rupi učenika i redovno ih upozorava na eventualne prekršaje koji bi mo li da u roze bezbednost.

KAJAK I KANU oderni kajaci i kanui potpuno su dru ačiji od onih koje su koristili Indijanci. ajpre su služili prevozu tereta i ljudi. Danas su to sportovi koji nam pružaju romantičnu vožnju po mirnoj površini jezera ili reke, razi rano takmičenje ili istraživačka putovanja. Čar kajakaštva i kanuin a je pre sve a u doživljaju prirode: priroda postaje potpuno dru ačija – kao da više nema civilizacije, mašta nas vodi u svet pustolovina i istraživanja. aravno, za to sve moramo dobro da vladamo tehnikom veslanja.

rilikom izvođenja naročito treba da obratimo pažnju na metodički postupak učenja veslanja koji već sam po sebi obezbeđuje određen nivo si urnosti za koji se pobrinemo pomoću kvalitetne sportske opreme čamci, vesla, pojasevi za spasavanje i uz pravilnu or anizaciju u izvođenju aktivnosti.

GAĐANJE LUKOM I STRELOM ronalazak luka i strele čoveku je omo ućio da kontroliše veći deo prirode. Sa tehnološkim razvojem, korišćenje luka je iz sredstva za preživljavanje preraslo u sportsku disciplinu. Gađanje lukom i strelom možemo da naučimo bez većih problema i da uživamo u tome. aš zadatak je da samouke strelce podučimo o tehnici ađanja i da ih upozorimo na opasnosti koje vrebaju dete prilikom korišćenja luka i strele. Za praktikovanje ovo privlačno sporta pored domova postoje uređena i od ovarajuće obeležena strelišta. znake i poštovanje uputstava učitelja uslovi su za bezbednost na strelištu. Bezbednosti doprinosi i pravilno odabrana oprema. Za sve to smo se pobrinuli u domovima opremom koja je standardizovana i prila ođena starosti, snazi i sposobnostima učenika.

PENJANJE Stene i vrhovi od vajkada su izazivali ljude da pokušaju da ih pobede, osvoje. omoću veštačkih stena uspeli smo deci da približimo ovu atraktivnu sportsku disciplinu. enjanje po veštačkim stenama pomaže učenicima u razvijanju samopouzdanja i odlučnosti i razvija sna u ruku i rameno područja, sposobnost kod koje su u populaciji najvidljiviji trendovi motoričko razvoja. Predstavljamo im opremu i tehniku i obezbeđujemo zaštitu. Kod njih budimo interes za penjanje i tako omo ućavamo dobru osnovu za korisno korišćenje slobodno vremena i eventualno kasnije bavljenje tim sportom. rilikom penjanja usvajaju nove informacije u vezi kretanja novi pokreti i njihovo utvrđivanje , upoznaju stenu i opremu za penjanje, uče da poštuju pravila u vezi zaštite, razvijaju smisao za svesnu disciplinu, savladavaju strah i razvijaju sliku o sebi.

ELEMENTARNE IGRE su igre koje obuhvataju elementarne oblike ljudske motorike hodanje, trčanje, puzanje, skokovi, penjanje, bacanje itd. sa mo ućnošću prila ođavanja pravila trenutnoj situaciji i potrebama. Glavni ciljevi prilikom izvođenja elementarnih i ara su razvijanje motoričkih sposobnosti (sna a, brzina, koordinacija i opuštanje. ni su važno sredstvo vaspitanja i socijalizacije učesnika u vežbanju pošto pomoću njih možemo da pomo nemo pojedincu prilikom uključivanja u društvo i prilikom kanalisanja nje ovo osećanja i ponašanja u različitim situacijama.

ALPSKO SKIJANJE

Skijanje je danas u svetu jedan od najmasovnijih oblika sportske rekreacije (u Sloveniji se rekreativno bavi alpskim skijanjem više od 100.000 ljudi . ajpre su skije korišćene samo kao saobraćajno sredstvo, a kasnije su služile za spust u dolinu. Tako su ljudi upoznali radosti i užitke prilikom spuštanja naniže. d tada nemaju samo upotrebljiv, već i sportski karakter. aši učitelji koriste poslednja saznanja u oblasti učenja skijanja koja prila ođavaju uslovima izabrano skijališta. U domovima pored kojih se nalaze od ovarajući tereni kako bi mo li da izvodimo alpsko skijanje, u zimsko vreme imamo od ovarajući broj skija i štapova. Za izvođenje alpsko skijanja postoje dve mo ućnosti: neki domovi nalaze se neposredno pored uređenih skijališta, zato skijamo tamo, a domove sa povoljnim snežnim prilikama opremili smo prenosnim žičarama.

TRČANJE NA SKIJAMA

Istorijski, skije su služile za kretanje od tačke do tačke B. Danas je trčanje na skijama sportska disciplina koja služi ljudima za razonodu i zabavu. U poslednjim odinama lekari i dru i stručnjaci koji se bave zdravim načinom života, hodanje i trčanje na skijama smeštaju u najvažnije fizičke aktivnosti pošto se odvijaju u čistom okruženju, a dete koristi skoro sve delove tela i skoro sve mišićne rupe. Trčanje na skijama ima jednostavnu tehniku kretanja koja se zasniva na i ri ravnoteže pošto su hodanje i trčanje u lavnom klizanje na jednoj nozi. Trčanje je jedno od najadekvatnijih sredstava za zimski izlet u prirodu kako bi učenici mo li da osete šumu zimi. Za uspešno podučavanje i vođenje učenika imamo dovoljno opreme za trčanje i osposobljene učitelje trčanja koji pomoću isprobanih metodičkih postupaka u najkraćem roku osposobljavaju učenika da na kraju sam može da krene na trčanje ili hodanje u bližu okolinu.

SKIJANJE NA DASCI

Dobri uslovi za skijanje na dasci na snegu (eng. snowboarding) ne razlikuju se od uslova kod alpskog skijanja. Takođe, potrebno je i široko skijalište sa ravnim završetkom, a za uvodne vežbe za skijanje na dasci obavezan je veći ravan teren. sim to a, neophodne su i žičare. Jedan od osnovnih ciljeva škole skijanja na dasci je upoznati i zavoleti prirodu i skijanje na dasci kao sport koji je povezan sa doživljajem prirode, zato svaki učenik može da iskoristi svoje spretnosti i da uživa. Tako se uvek iznova sećamo doživljaja sa skijanja na dasci i lepih trenutaka koji nas pozivaju nazad na široke snežne padine. 70

RIR D J ČK

BL ST

Jedan učitelj je objašnjavao da bi samo deo o romne sume novca koja se u modernom svetu koristi za oružje, mo la da reši sve materijalne probleme čovečanstva. čekivana reakcija učenika posle predavanja bila je: »Zašto su ljudi toliko bezumni! ?« »Zato,« rekao je učitelj, »pošto su ih učili da čitaju samo štampane knji e, a niko ih nije naučio da čitaju neodštampane knji e.« »Dajte nam kao primer neku neodštampanu knji u,« zamolili su učenici. »To je priroda,« rekao je učitelj. (Anthony de Mello)

Upravo to radimo mi, CŠ D učitelji poznavanja prirode. mladini koja se školuje omo ućavamo život u prirodi pri čemu izvodimo određene nastavne sadržaje. ni su povezani sa nastavnim planovima pre leda nastavnih predmeta deveto odišnje osnovne škole i prirodnjačkih predmeta za srednju školu, pri čemu treba na lasiti da svaki dom i filijala, zbog svog jedinstvenog mesta u prostoru i vremenu, imaju izabrane dru e nastavne sadržaje namenjene realizaciji nastavnih ciljeva koje određuje kurikulum.

eđu brojnim prirodnjačkim ciljevima, sadržajima i aktivnostima, izabrali smo one koje možemo da razmatramo na "manje školski način", u prirodi koja postaje učionica.

Zbo poprilične raširenosti CŠ D-a po Sloveniji, naše radne prostorije veoma su različite: učionice u prirodi su bo ate šume, brojne vode, jezera, kraški svet, brda, šarene planinske livade i travnjaci, podzemne pećine, alpski svet, visoke močvare, brdašca, Jadransko more, zaštićeno prirodno nasleđe itd.

Učesnici naših škola u prirodi provode tokom rada na prirodnjačkim sadržajima većinu vremena na otvorenom. Učenicima za istraživanje, posmatranje, merenje itd. nudimo na korišćenje različita nastavna poma ala, poput lupa sa od ovarajućim uvećanjem, mikroskopa i pribora za mikroskopiranje, posudica za hvatanje, cediljki i planktonskih mrežica, mernih instrumenata za meteorolo iju, struju, svetlost, plastičnih posuda, kadica, pinceta, mini laboratorija za analizu vode, indikatora pH-a, tvrdoće vode, nitrata, dvo leda, teleskopa, speleološke opreme i sl. i od ovarajućih materijala.

U domovima koji su specijalizovani za određenu oblast prirodnih nauka (geologija, paleontologija, astronomija , oni imaju tome od ovarajuće opremljene učionice – radionice, nastavna pomagala i posebna pomagala. 71

Namena odučavanjem poznavanja prirode u prirodi želimo da posti nemo da se učesnici naših nedeljnih pro rama vrate kući obo aćena saznanjem, zašto svaki čovek voli prirodu, kako da je čuva i koliko je od ovoran za očuvanje okoline. Deca treba prirodu da osete kao nešto dra oceno i posebno. Svojim radom dopunjujemo napore školskih učitelja u vaspitanju i obrazovanju. brazovanje je postavljeno sveobuhvatno, a tiče se razvoja kritičko razmišljanja, pozitivnih emocija i činjenja. Razvijamo ekološku svest, učvršćujemo svest da je čovek deo prirode. odučavanje i učenje odvija se u prirodi pošto prirodu možemo da shvatimo u celoj njenoj lepoti, raznolikosti i međusobnoj povezanosti samo u direktnom kontaktu sa prirodnim okruženjem. Učenici svih starosnih rupa na nenametljiv, opušten i efikasan način stiču ili dopunjuju znanja iz oblasti prirodnih nauka. Srednjoškolska deca izvršavaju svoju obavezu u sklopu obaveznih izbornih sadržaja. Školski učitelji mo u, s obzirom na svoje želje i potrebe, pomoću izbora od ovarajućih ciljeva da posti nu da učenici u vreme škole u prirodi bilo učvrste, dopune ili nado rade već razmatranu nastavnu materiju iz oblasti prirodnih nauka ili da upoznaju novu.

ovezanosti oblasti prirodnih nauka u CŠ D-u sa vaspitno-obrazovnim programima Tematski sklopovi, nastavni sadržaji i aktivnosti iz oblasti prirodnih nauka koje izvodimo, zasnivaju se na lobalnim i operativnim ciljevima nastavnih planova sledećih prirodnjačkih obaveznih i izbornih predmeta i međupredmetnih oblasti: upoznavanje okoline (prve tri godine), poznavanje prirode i tehnika (4, 5. razred), poznavanje prirode (6, 7. razred), biolo ija 8: ekolo ija i sistematika, 9: čovek , domaćinstvo 5, 6. razred , biljke i čovek 7. - 9.), or anizmi u prirodi i veštačkom okruženju 7. - 9.). istraživanje or anizama u domaćem okruženju 7. - 9.), ekološko vaspitanje izborni predmet, 7. - 9.), 72

astronomija, pčelarstvo, zdravstveni i ekološko vaspitanje međupredmetne oblasti .

Karakteristike nastave i podučavanja poznavanja prirode

astava poznavanja prirode odvija se tokom cele školske odine. aši profesori koriste aktivne metode podučavanja i or anizuju učenje neposrednim radom u prirodi. ktivnosti učenika odvijaju se u lavnom na otvorenom, i u vreme manje povoljnih vremenskih prilika, pri čemu se trajanje tih aktivnosti od ovarajuće menja.

Deset odina učitelji poznavanja prirode u CŠ D-u ajimo i na lašavamo značaj interdisciplinarno razmatranja u kurikulumu postavljenih sadržaja. rilikom razmatranja nastavne materije obuhvatamo i novija saznanja iz agronomije, astronomije, botanike, ekologije, biofizike, bionike, privrede, geologije, meteorolo ije, medicine, pedolo ije, zaštite okoline, ekološko zakonodavstva i zoolo ije. Trudimo se da naše podučavanje bude što šire, zato se redovno stručno usavršavamo. Za rad sa mladima tražimo uvek nove i bolje metode, oblike i pristupe i koristimo nastavna poma ala koja omo ućavaju veću oči lednost.

Grupni i terenski rad, učenje kroz učešće i učenje kroz iskustvo, rasprave, projektni rad i problemska nastava deo su naše svakodnevice. Učenike i đake vodimo i na uređene i od ovarajuće opremljene šumske staze i na posete prirodnom nasleđu.

Sa načinom života u domovima koji ne šteti okolini, pokušavamo učenicima i đacima da pokažemo mo ućnosti za od ovoran odnos prema okolini i delujemo u smislu nastavka vaspitno-obrazovnog rada brojnih ekoškola. Za razmatranje određeno nastavno sadržaja možemo da planiramo više vremena i terensko rada ne o što a imaju na raspola anju školski učitelji. U detaljnim nastavnim pripremama imamo zbo rada na terenu, de postoji veća verovatnoća u rožavanja bezbednosti, posebno po lavlje o načinima obezbeđivanja bezbednosti učenika.

re led mo ućih prirodnjačkih tematskih sklopova U pre ledu su sakupljeni tematski sklopovi prirodnjačke oblasti iz svih domova. Svaki od njih ima sopstveni, manji izbor tematskih sklopova koji su uslovljeni prirodnim uslovima, eo rafskim položajem i kadrovima koje imaju. 73

Tematski sklopovi za prve tri godine: Ja i priroda, šuma, tle, voda Pogledam oko sebe Šta mo u da uradim Zaštita okoline Vremenske pojave Osnove struje Osnove astronomije Optika: svetlost, toplota i temperatura Zvuci prirode eđupredmetne veze sa ekološkim vaspitanjem

Tematski sklopovi za druge tri godine: Zdravlje i ishrana iz prirode Čuvanje i transport Kretanje Zemlje Sunce i vreme Raznolikost u prirodi U rožene i zaštićene biljke i životinje Voda, život u vodi i na kopnu More Vazduh Zemlja Šuma Za ađivanje okoline i posledice jiva i polje, vino rad, travnjak, bašta i voćnjak 74

Živa bića u veštačkom okruženju i bri a o njima Lanci ishrane Kamenje i živi svet ispod zemlje Kamenje i minerali Boje

Tematski sklopovi za treće tri godine: Osnove ekologije rirodno i antropo eno okruženje r anizmi u antropo enom i veštačkom okruženju Karakteristični ekosistemi u okolini Bo atstvo života kološko vaspitanje Prirodno nasleđe Sistematika sa evolucijom Upotrebljivost biljaka Lekovito bilje Ukrasne biljke Biljke u ljudskoj ishrani Astronomija Meteorologija čelarstvo u Sloveniji Kako da pomo nemo u slučaju povreda

OBLAST DRUŠTVENIH NAUKA

vaj deo pro rama omo ućava učenicima i đacima upoznavanje i učenje socijalnih zakonitosti i društvenih vrednosti rađansko vaspitanje , a s dru e strane, preko aktivnosti, na prijatan, zanimljiv i otvoren način odvija se učenje materije koju određuje kurikulum. a taj način se upoznaju sa životom, radom i misaonošću ljudi u prošlosti, upoznaju vrednosti i jedinstvenost slovenačkih krajeva, razvijaju ljubav i poštovanje prema kulturnom nasleđu, razvijaju sposobnost orijentacije i korišćenja karata, konstatuju uticaje turizma na slovenačke krajeve i prirodu.

Kao učitelji poznavanja društva trudimo se da povezujemo društvene aktivnosti sa prirodnjačkim i kamperskim i orijentacionim veštinama pošto se naš koncept podučavanja zasniva na interdisciplinarnom pristupu. Školskim učiteljima prepuštamo izbor nastavnih ciljeva i sadržaja.

Namena Radom na terenu doprinosimo formiranju pozitivno odnosa prema prirodnom i kulturnom nasleđu, omo ućavamo razvijanje pozitivne slike o sebi, samostalnosti i komunikativnosti, razvijamo timski rad, učenici na konkretnim primerima spoznaju eo rafske, istorijske i dru e društvene činjenice, pojmove, zakonitosti. đaci izvršavaju svoju obavezu u sklopu obaveznih izbornih sadržaja, školski učitelji mo u, s obzirom na svoje želje i potrebe, pomoću izbora od ovarajućih ciljeva da posti nu da učenici u vreme škole u prirodi bilo učvrste, dopune ili nado rade već razmatranu nastavnu materiju ili da upoznaju novu.

Organizacioni aspekt U skladu sa didaktičkim preporukama za društvene predmete, odvijaju se aktivnosti u formi ekskurzija, terensko rada, kao što su posete muzejima ili korišćenje moderno vizuelno materijala. Svakom učeniku nudimo mo ućnost da i sam proveri svoje znanje, a sa aktivnim metodima rada dobija povratnu informaciju o reškama i preporuke kako da ih otkloni. Raznolikost u nastavnim metodima i formama treba da koristimo promišljeno. Sa učenicima or anizujemo razne oblike timsko i projektno nastavno rada čime razvijamo pre sve a saradnju među učenicima.

Metode, tehnike učenja i oblici rada Izbor nastavne metode i oblika prepušteni su učiteljima. Sa velikim zadovoljstvom koristimo aktivne metode i oblike rada rad u parovima ili rupama, nastava u obliku i ranja ulo a ili simulacija i pomoću projektno nastavno rada koji učenike motivišu, uvode ih u metodologiju rada, samoobrazovanje i samostalni rad. Jedna od mo ućnosti koju često koristimo prilikom utvrđivanja materije je ar umentovana diskusija. Zbo specifičnosti nastave i podučavanja povezivanje nastavne materije sa konkretnim), osposobljavamo učenike za buduće rešavanje dilema i problema u životnim situacijama. Sa učenicima radimo naročito na aktuelnim ekološkim i dru im pitanjima pomoću problemsko pristupa. aime, on učenike snažno motiviše, proširuje im znanje iz oblasti društvenih nauka i razvija kritičko mišljenje.

ovezanost oblasti prirodnih nauka u CŠ D-u sa vaspitno-obrazovnim programima Tematski sklopovi, nastavni sadržaji i aktivnosti oblasti društvenih nauka koji se izvode i koji su izabrani iz nastavnih planova obaveznih i izbornih predmeta iz oblasti društvenih nauka: upoznavanje okoline (1 - 3. razred), društvo

, 5. razred ,

geografija (6, 7. i 9. razred), istorija (6 - 9. razred), poljoprivreda, rađansko vaspitanje međupredmetna oblast , moderno vreme sa aspektima nasleđa, susreti sa kulturama i načinima života, turističko vaspitanje, istorija umetnosti.

re led mo ućih društvenih tematskih sklopova

U pre ledu su sakupljeni tematski sklopovi društvene oblasti iz svih domova. Svaki od njih ima sopstveni, manji izbor tematskih sklopova koji su uslovljeni društvenim i prirodnim uslovima, eo rafskim položajem i kadrovima koje imaju.

Tematski sklopovi za prve tri godine: ravila društveno života Sporazumi i nesporazumi među ljudima dnosi među ljudima Saradnja među ljudima Bilo nekada: prebivališta i rad – šta su nam ostavili preci Zaštita kulturno nasleđa Ja i zdravlje Saobraćaj i bezbednost Život i rad na selu rikazivanje naše okruženja i orijentacija u prostoru

Tematski sklopovi za druge tri godine: Orijentacija u prostoru i kartografija Dom i imanje Mesto Kulturno nasleđe bičaji Kretanje Zemlje i posledice toga dređenje predela Kulturne karakteristike i nasleđe rikazivanje površine Zemlje ačini života 78

Živimo zdravo Saradnja među ljudima Istorijski razvoj u kraju Važnije privredne delatnosti u kraju staci prošlosti Čovek stvara i razmišlja

Tematski sklopovi za treće tri odine: Praistorija Slovenci u periodima istorije Turci, Rimljani u našim krajevima Panonska nizija Alpske, predalpske, primorske i panonske pokrajine, Dinarsko-kraški svet Južna i ju oistočna vropa dnosi među ljudima Zdravlje, higijena i rekreacija Jednakost među ljudima, čovek i nje ova prava Čovek i nje ovo okruženje Tipovi naselja i pokrajina Orijentacija u pokrajini Prirodne i društvene osnove za razvoj turizma roizvodnja hrane, poljoprivredni alati iz prošlosti Domaće životinje rirodni uslovi za poljoprivrednu, posledice nestručno rada na njivi po okolinu

IS D

V Č B LIC I

Adresa

DV D

CŠOD DOM ČEBELICA Dolenja vas pri Čatežu 19, 8212 Velika Loka

Telefon

07 348 90 12, GSM 031 607 570

E-mail

csod.cebelica@guest.arnes.si

Internet stranica

http://www.csod.si/cebeIica/index.htm

Rukovodilac PJ Informacije

DR J T

ŽI

od ponedeljka do petka, između 8 i 1 časova

USLOVI ZA BORAVAK: Trpezarija

50 mesta

Učionica

25 mesta

Sobe

12-krevetna soba kreveti na sprat , tuš/ C - etažni 8-krevetna soba (kreveti na sprat , tuš/ C - etažni 6-krevetna soba kreveti na sprat 3x, tuš/ C - etažni 5-krevetna soba kreveti na sprat 3x, tuš/ C - etažni 2-krevetna soba, tuš/ C 1-krevetna soba, tuš/ C - etažni

Ukupan broj ležajeva

53 za učenike i 2+1 za učitelje

B L ŠK :

Čatež je selo sa seoskim tr om koje se nalazi na plećatom brdu ispod 5 m visoko Zaplaza, severozapadno od Trebnje . ajrazličitiji izvori ovore o bo atoj prošlosti ovih krajeva, između ostalo i Levstikovo opotovanje od Litije do Čateža. U blizini Čateža, u selu Goljek, nađena je neolitska sekira, a ju oistočno od to sela nalazi se podzemna rudna žila u lja Knapova jama , de se pre sto odina kopao u alj. U blizini su i sela Sejenice i Za orica, poznate po halštatskim robljima i ostacima rimskih grobova. 81

Godine 2002. u neposrednoj blizini doma Čebelica otkrivena je Režkova jama koja je dostupna samo iskusnim speleolozima. U razuđenim dolenjskim krajevima, na spoju alpsko , dinarsko i panonsko sveta, nalazi se dom Čebelica. tvoren je ujesen 1995. odine, kad je završena obnova napuštene osnovnoškolske z rade, bivše filijale škole Čatež. Selo sa domom Čebelica okruženo je travnjacima, poljima, bo atim šumama, a okolna brda su pokrivena vino radima, de vino radari proizvode rožđe za karakteristično seosko vino.

Dom Čebelica bio je među prvima koji je počeo sa pro ramom rano učenja poznavanja prirode za učenike 3. i . razreda. no se zasniva pre sve a na razvijanju veština učenika pomoću svih čula i na otkrivanju i istraživanju. Time detetu približavamo prirodu i omo ućavamo mu sveobuhvatno shvatanja iste. Uz zanimljiv istraživački rad na terenu učenici upoznaju karakteristike određenih ekosistema i posmatraju promene i uticaje čoveka na okruženje. Sportske aktivnosti odvijaju se u predivnoj prirodi i na i ralištu doma Čebelica. Do doma Čebelica možemo stići lavnim putem iz Ljubljane, ovo mesta i Sevnice preko Trebnje . o uć je i dolazak u kombinaciji voz - autobus preko Litije ili Velike Loke, uz prethodni do ovor sa SŽ.

PRIRODNE I KULTURNE ZNAMENITOSTI OKOLINE DOMA istorijsko i kulturno nasleđe Čateža i okoline dom Josipa Jurčiča izvor Krke Galerija likovnih samoukih umetnika Trebnje Grad Bo enšperk Baragovo imanje Seoski muzej Grad Mirna

PRIRODNJAČKA OBLAST

Karakteristike prirodnog okruženja:razuđeni brdoviti predeli na spoju alpsko , dinarsko i panonsko sveta, bo ati kulturni krajevi sa listopadnim šumama, različitim vodama, travnjacima i dolenjskim vinogradima.

Nastavni sadržaji: Kamenje Zemlja Šumsko tle Životne prilike u šumi Zaštita šume Životne prilike na livadi Voda - uopšteno Bara Potok očvara Bo atstvo živih bića Značaj vazduha za život Vremenske pojave – merenja Vremenske pojave – eksperimenti Svetlost i boje Struja i bezbednost ešto o zvezdama čele i pčelarstvo

Nastavna pomagala za podučavanje prirodnjačkih nauka:osnovna laboratorijska oprema i pribor za terenski rad učenika mikroskopi, stereo lupe, V-sredstva, videoflex kamera, kompleti za testove sa svetlošću, strujom i ener ijom vetra i vode

OBLAST DRUŠTVENIH NAUKA Karakteristike Dolenjske: uticaj čoveka na transformaciju pokrajine, turizam, privreda, kulturnoistorijsko nasleđe, kreativno izražavanje.

Nastavni sadržaji: Karakteristično dolenjsko selo i imanje Kartografija i topografija ocentrična prostorna orijentacija dređivanje strana neba Stvaralačko izražavanje: slikanje na svili likovno izražavanje prostorno oblikovanje

SPORTSKA OBLAST

Nastavna pomagala za izvođenje sportskih sadržaja:osvetljeno kombinovano sportsko i ralište sa asfaltnom podlogom košarka, odbojka, rukomet, mali fudbal, hokej , sto za stoni tenis, 27 biciklova 15V+12 , zid za penjanje sa opremom, oprema za ađanje lukom i strelom, badminton. oprema za kampovanje šatorska platna, 15 i lu šatora, podlo e, vreće za spavanje , 25 pari skija za trčanje sa opremom, sanke, bobovi za spuštanje-klizanje.

Nastavni sadržaji: Zakloni i improvizovana prebivališta Vatra i o njišta rijentaciono trčanje Sportsko ađanje lukom i strelom Korišćenje konopaca i čvorova Treking 84

Sportsko penjanje Košarka Elementarne igre Vožnja bicikla Sankanje Trčanje na skijama

NAJČEŠĆE IZVOĐENI NASTAVNI SADRŽAJI PO ŽELJAMA ŠKOLA

Šuma Za razumevanje sveta upravo kod mlađe dece najvažnije je direktno iskustvo. Kod učenika podstičemo interesovanje i učimo ih kako da poštuju i vole prirodu. Razuđena dolenjska pokrajina sa listopadnim šumama nudi o roman broj različitih mo ućnosti za istraživačke aktivnosti. Učenici doživljavaju prirodu sa razumom i svim čulima. Upoznaju životne prilike u šumi, vrste šuma, bo atstvo živih bića u šumi, šumsko tle, kamenje i čuvanje šume.

Vreme Raznolikost vremenskih pojava i različita odišnja doba pružaju mo ućnost upoznavanja vremenskih pojava i značaja vazduha za život. Kod vremenskih pojava učenici pre sve a posmatraju, vrše merenja i testove. romene klime snažno utiču na život ljudi, zato će i u budućnosti biti važno praćenje vremenskih pojava.

Pčele i pčelarstvo čelarstvo je seoska tradicija i izraz odnosa ljudi prema zdravom i čistom okruženju. slikane košnice deo su narodne umetnosti i odražavaju život seosko stanovništva. Učenici upoznaju značaj pčela za biljke i ljude. Upoznaju se sa životom i radom pčela i pčelara.

Život u prirodi

Učenici doživljavaju izvorni kontakt sa prirodom i dobijaju osnovna uputstva kako da u njoj prežive. Upoznaju veštine i spretnosti: kako očuvati telesnu temperaturu, zapaliti vatru, potražiti zaklon, i uče kako da koriste konopac.

Vožnja bicikla Učenici upoznaju osnove o biciklu i nje ovom korišćenju. Vežbaju spretnu vožnju po prila ođenom poli onu asfaltno i rališta i vožnju po drumsko-saobraćajnim propisima. Veoma je zanimljiv biciklistički izlet po razuđenom brdovitom predelu kroz dolenjsku pokrajinu.

Orijentaciono trčanje Zove se Lov na lisicu. Odvija se u neokrnjenoj prirodi okoline doma Čebelica. Učenici razvijaju osećaj za posmatranje i orijentaciju, kreativno učestvuju u rupi i na zdrav način razvijaju psiho-fizičku aktivnost. Adresa

CŠ D D

DV D,

edvedje Brdo 13,13373 Rovte

Telefon

01 750 13 99, GSM 031 607 577

E-mail

mail to: csod.medved @guest.arnes.si

Internet stranica

http://www.csod.si/medved/index.htni

Rukovodilac PJ

DARJA SEVER

Informacije

od ponedeljka do petka, između 08 i 1 časova

USLOVI ZA BORAVAK: Trpezarija

60 mesta

Učionica

30 mesta

Soba Medved

1 ležišta – kreveti na sprat

Soba Volk

10 ležišta – kreveti na sprat

Soba Lisica

10 ležišta – kreveti na sprat

Soba Srnica

6 ležišta – kreveti na sprat

Zajedničko kupatilo i Ukupan broj ležajeva

C – odvojeno za devojčice i dečake 0 za učenike i 2 za učitelje

B L ŠK : 86

Dom se nalazi na mestu sa lepim pogledom na 789 m nadmorske visine odakle pogled prelazi preko nežno brdovito predela, obrastao ustim šumama. U blizini se nalazi crkva Sv. Katarine iz 11. veka. Ispred doma nalazi se višenamensko i ralište za odbojku, mali fudbal i košarku, kao i sa veštačkom stenom za penjanje. Tokom jasnih noći mo uće je pomoću astronomske opreme upoznavati tajne svemira, a zimi može da se skija pošto imamo žičaru.

Na izletima možemo da upoznamo močvarnu Žejnu dolinu sa ponornicom i okamenele tra ove dinosaurusa, kao i da vidimo rad u pilani. Deca kod nas mo u praktično da se upoznaju sa klasičnim seoskim poslovima pošto se u blizini nalazi manja njiva, a vodimo ih i u štalu, gde oni hrabriji mogu da se oprobaju u muži. Kod Hotedrščice nalazi se stari mlin sa točkom na vodeni po on iznad ponora potoka koji još uvek funkcioniše. a Hrušici se nalaze restaurirani ostaci rimskih utvrđenja i limesa iz 1. do 5. veka naše ere. Za obo aćivanje programa imamo komplet Orffovog instrumentarijuma koji je namenjen muzičkim aktivnostima. Učenici vole da učestvuju i da uživaju u stvaranju zvukova iz različitih instrumenata.

Do doma edved možete doći sledećim putem: vozite se iz Logatca prema Žirima i na šestom kilometru putokaz! skrenete levo za Medvedje Brdo. Posle 6 km skrenete ponovo levo (putokaz!) i posle 500 m ste kod nas - dostupno i standardnim autobusima.

PRIRODNE I KULTURNE ZNAMENITOSTI OKOLINE DOMA mesto gde rastu mesojede biljke u Žejnoj dolini snežne jame i ucova provalija u ikelci otisci stopa dinosaurusa nalazište fosilnih školjki Paliicardia rogozo) na livadi u Rovtarskim Žibršama rimska pošta na Hrušici Tehnički muzej u Idriji i ntonijev rov kuća u kojoj je rođen Ivan Cankar i izvor Ljubljanice na Vrhnici 87

Ukoliko želite da posetite Hrušicu, Idriju ili Vrhniku, or anizovaćemo vam autobuski prevoz ili na izlet možete otići poslednji dan sopstvenim prevozom.

PRIRODNJAČKA OBLAST Karakteristike prirodno okruženja: prelazak Dinarskih planina u alpski svet, brdoviti predeli pod travom, sa kraškim karakteristikama, pojedinačnim imanjima, preovlađuju krečnjak i dolomiti gde mogu da se nađu fosili iz paleozoika i mezozoika, fosili, vlažna područja, ekosistemi srednje visokih planina (šume, livade, potoci).

astavni sadržaji: Živa bića u životnim okruženjima livada, šuma, bašta, njiva, potok, imanje sobine živih bića u vezi sa životnim okruženjem otrebe životinja i biljaka za život rehrambene veze između živih bića Razvrstavanje živih bića Kretanje živih bića Biljke na kopnu i u kontinentalnim vodama Životinje na kopnu i u kontinentalnim vodama Životinjska staništa i skrovišta Razmnožavanje životinja Živa bića u veštačkom okruženju akvarijum, terarijum, insektarijum, akvaterarijum) Spoljašnji uticaji na pravac i brzinu kretanja tela Brzina i pravac vetra, nazivanje lokalnih vetrova, kiša i sne kao padavine Uticaj za ađenja vode, vazduha i zemlje na zdravlje čoveka roblemi za ađivanja vazduha, vode, tla i rešavanje tih problema Hrana je od različitih materija roizvodnja, potrošnja i otpaci 88

dla ališta otpadnih materija

astavna poma ala za podučavanje prirodnjačkih nauka: mikroskopi, binokularne lupe, fleks kamera, dijaprojektor, teleskop, ručni vetromer Windy, zbirka stena i fosila, termometri, višenamenska zbirka za merenje i prikaz iskorišćavanja energije vode i vetra i vršenje energetskih pretvaranja, Merkov sandučić za hemijsku analizu vode, kadice, petrijeve šolje, sita, meteorološka stanica, ručne lupe, ključevi za određivanje.

OBLAST DRUŠTVENIH NAUKA Karakteristike Notranjske: istorijski ostaci događanja posle zauzeća Italijana (Rapalski ugovor), etnološke posebnosti, imanja sa klasičnom proizvodnjom hrane, kulturnoistorijsko nasleđe.

astavni sadržaji: dređenje predela Glavni pravci i položaji: nisko i visoko na nebu, horizont posmatranje nebeskih tela - Mesec, zvezde, Sunce) Bri a o šumama Od drveta do daske – poseta pilani Život i rad na selu

SPORTSKA OBLAST astavna poma ala za izvođenje sportskih sadržaja: osvetljeno kombinovano sportsko i ralište košarka, odbojka, mali fudbal, hokej, tenis , sto za stoni tenis, reketi za badminton, oprema za ađanje lukom i strelom, kamperska oprema šatorska krila, šatori, podlo e, vreće za spavanje ; od ovarajući tereni za skijanje početnika i mlađe dece i za trčanje na skijama, 25 pari skija za trčanje, 2 para skija za alpsko skijanje, jedna fiksna i dve prenosne žičare. U blizini se nalazi Skijaški centar Javornik!

astavni sadržaji: Gađanje lukom i strelom 89

Sportsko penjanje Sportske igre loptom Hokej na asfaltu Badminton Treking reživljavanje u prirodi razni tipovi konopaca, čvorova i vezivanja, zakloni i bivaci, bezbedno loženje vatre u prirodi, orijentisanje u prirodi) Tura sa orijentacijom, traženje skrivenog blaga Elementarne igre Alpsko skijanje Hodanje i trčanje na skijama Sankanje

NAJČEŠĆE IZVOĐENI NASTAVNI SADRŽAJI PO ŽELJAMA ŠKOLA

Živa bića u veštačkom okruženju akvarijum, terarijum, insektarijum, akvaterarijum alazi se u učionici za poznavanje prirode. U uređenim akvarijumima, terarijumima, akvaterarijumu i insektarijumima svoje domove imaju: morsko prase, hrčak, mon olski pustinjski pacov, afrički džinovski puževi, par belih miševa, više vrsta paličnjaka, brašnaste bube, američki žohari, tri crvenovrate kornjače, dve rčke kornjače i američki smuk. ajveća riba je o romni oskar, riba iz porodice ciklida, živa suprotnost društvenih ksifoforusa. Učenici životinje posmatraju, hrane, uspostavljaju sa njima lični kontakt i upoznaju uslove gajenja tih malih životinja.

Biljke na kopnu i u kontinentalnim vodama Životinje na kopnu i u kontinentalnim vodama osle petnaest minuta hoda učenici već mo u da proučavaju mali potok, prepun života. ere širinu korita, dubinu vode, temperaturu vode i vazduha, popisuju drveće i rmlje koji rastu oko potoka, love životinje koje žive u potoku. Životinje određuju pomoću slikovnih ključeva. a osnovu bioindikatorskih or anizama potok svrstavaju u od ovarajući razred kvaliteta. Za ispunjavanje zadataka na raspola anju su im metri, termometri, sita i ključevi za određivanje za drveće i rmlje.

Živa bića u životnom okruženju - šuma Učenici istražuju šumu. Upoznaju biljke i životinje. U kadice skupljaju što više različitih životinja sa šumsko tla. Životinje traže ispod kamenja, ispod trule kore drveća, u trulim panjevima, ispod lišća, u zemlji. Skupljaju ih rukom kako bi ih što manje oštetili. dređuju ih pomoću slikovnih ključeva. Upoznaju se sa karakterističnim četinarima smrča, jelka, ariš, crveni bor i kleka . Raz ovaramo o pečurkama, lišajevima, paprati, mahovinama i suvim al ama. o ledamo puzavice koje žive u Sloveniji - bršljen i bela loza. Ujesen je put naročito interesantan zbo veliko broja različitih pečuraka. Ustanovljavamo koje biljke su jestive, koje otrovne, a koje lekovite. Upoznajemo i šumu noću.

Hodanje i trčanje na skijama Kad se edveđe Brdo zabeli pod sne om, poljane pod sne om, brda i doline zovu na zimske radosti. ored doma možemo da obavimo sve što spada u „skijaški vrtić“, a zatim idemo u šetnju u prirodu pod snežnim pokrivačem. dlazimo u dolinu ikelcu i celo prepodne uživamo na razuđenom zimskom terenu. I potpuni početnici u „vrtiću“ mo u da nauče toliko tehnike da mo u bez bri e da krenu na izlet u prirodu. Hrabriji mo u da se okušaju u spuštanju niz brda.

Orijentacija u prirodi Deca se u šumi najviše plaše divljih životinja i to a da se iz ube. Taj strah treba da pokušamo da im otklonimo, zato ih podučavamo kako da postupaju da se ne iz ubili, a kako, ako do to a ipak dođe. Deca dobijaju praktične savete u po ledu orijentacije u prirodi, uče se da se orijentišu pomoću znakova u prirodi, upoznaju se sa orijentacijom po zvezdama, a upoznaju i kompas i uče da čitaju karte. rijentacija je često po tri puta u nedeljnom pro ramu, na kraju sledi ispit znanja u obliku ture sa orijentacijom ili sa traženjem skriveno bla a.

Zakloni u prirodi Gradnja zaklona u šumi je prijatna zajednička i ra koja pruža važno znanje za preživljavanje u prirodi. Deca rade zaklone od otpadno materijala koji mo u da nađu u šumi suvo drvo, paprat, suve rane... pošto ih istovremeno učimo i da čuvaju prirodu. Kad treba da se pobrinu za sopstveno preživljavanje, naravno, dozvoljeno je da se upotrebi svaki od ovarajući materijal. Zaklone rade radne rupe i kad su gotovi, svako posebno stručno po ledaju. oramo reći da su uvek veoma brižno sa rađeni i da deca u njima žele da prespavaju bar jednu noć, ali ih do njihovih proizvoda vodimo samo u noćnu šetnju.

ANEKS 2 – PRVI DEO PUBLIKACIJE ’DECA U PLANINI – PORODIČNA PUTOVANJA’ vaj prilo obuhvata ključni deo publikacije ' Deca u planini – orodična putovanja' kao i 1 opis od ukupnih 77 opisanih izleta u vodiču za porodične izlete u planinu u Sloveniji.

Sadržaj ovo prilo a je sledeći:

PORODICA NA IZLETU U BRDIMA

U PLANINE SA GRUPOM DECE

SIGURNOST TOKOM IZLETA I ČUVANJE OKOLINE

OPISI IZLETA

R Č IK

ISI IZL T : S VRŠIČ

Š ICU

PORODICA NA IZLETU U BRDIMA

Današnja slovenačka porodica živi brz život. Tokom nedelje se obično svima ne de žuri: žurimo već ujutro u vrtić, školu ili na posao, žurimo kući, u kupovinu, u posete i različite popodnevne aktivnosti koje bi trebalo da vode računa o našem dodatnom obrazovanju, širini i boljem osećanju.

Vreme se donekle umiri samo krajem nedelje, tokom praznika i tokom odmora. i onda obično svi imamo puno posla. ame su u zaostatku sa poslovima u domaćinstvu, tate peru automobile i vrše manje popravke, deca se zabavljaju sa najrazličitijim i račkama ili ledaju televiziju. Slobodni sati se obično brzo završavaju i opet smo na početku nove radne svakodnevice.

To vreme možemo da provedemo i dru ačije. U od ovarajućem vremenu i povoljnim prilikama možemo da odemo na izlet u planinski svet i da provedemo nekoliko sati sa zanimljivom, radodarnom i bogatom prirodom. ešačenje po brdima, nižim ili višim, kao da je stvoreno za porodice koje ne mo u da sede kod kuće. re ne o što krenemo, dobro je znati na koju stranu ćemo krenuti i kako bi voleli da provedemo dan. Izlet sa decom je prijatan, ali i zahtevan podvi koji traži prilično dosta priprema, iskustva, sna e i volje svih učesnika. Treba da mu priđemo kao da je nekakav porodični projekat de su važni: izbor cilja, pripreme, izvođenje i naknadno doživljavanje izleta. Treba da a počnemo sa dobrim osećanjem, od ovarajućom fizičkom pripremljenošću, smehom i opuštenom atmosferom.

ožda je od samo cilja važnije da je porodica zajedno i da imamo vremena za međusobno upoznavanje, slušanje, raz ovore. Šta od da je to što nas je privuklo u brda, vredni pokušati, negovati i razvijati. Verujte mi, posle izleta neće vam biti žao utrošeno vremena i napora.

Izbor cilja re izleta u vrda moramo najpre da izaberemo cilj. ajčešće je izbor tesno povezan sa rečima: „ de idemo?“.To je stvarno teško pitanje na koje je često još i teže od ovoriti. Jednostavno je samo onda, kad se držimo „planinske odanosti“ i posećujemo isti cilj svaki put. ko smo više izbirljivi i radoznaliji, odluka je često zahtevan studijski rad koji mora da uzme u obzir pre sve a starost dece, iskustvenu prošlost dece i njene sposobnosti i želje. onekad nas svojim predlozima iznenade i obraduju i sama deca. Dobro je uzeti ih u obzir i prihvatljive želje i sprovesti. eprijatno je ako njihov izbor nije od ovarajući i izvodljiv. bično tome slede zahtevni i ne baš prijatni porodični raz ovori i pre ovori, praćeni plačom najmlađih, ljutnjom i sveopštim lošim raspoloženjem. U takvim situacijama mi roditelji moramo najpre da smirimo strasti, a zatim da sami diplomatski odaberemo cilj. U suprotnom ćemo svi zajedno već na početku da budemo loše raspoloženi. 93

rilikom izbora cilja ili puta u porodičnom kru u ne smemo da zaboravimo na najvažnije pravilo u vezi sa odlaskom dece u brda/planine:

Odrasli nikad ne smeju da izaberu put koji ne poznajuili koji ni sami ne mogu da savladaju. aša nesi urnost ili strah mo u, u slučaju neprijatnosti na putu, munjevito da se prošire na mlađe učesnike. U slučaju problema obično postajemo nervozni, a deca nemirna i plačljiva. Roditelji zato treba put da pređu ranije ili da se o njemu dobro informišu kod poznanika, prijatelja i iz različitih priručnika i na kartama. oramo da budemo uvereni da izabrani uspon fizički i psihički možemo da savladamo.

Deca ne smeju da postanu pokusni kunići naših planinskih ambicija i želja ije neophodno da u tehničkom po ledu put mo u potpuno da savladaju i mlađi učesnici. Čim savladaju kretanje po zahtevnijem i potpuno strmom terenu, sa njima možemo da krenemo i na teže, ali ne na nemo uće alpinističke podvi e. Većina mladih, naime, ne voli dosadno hodanje, više vole izazove i napore koji uposle dušu i telo. Tako već od ovarajuće odabrani pravci uspona i silaska mo u znatno da doprinesu boljoj i zanimljivijoj izvedbi. Mi, odrasli, moramo ih na opasnijim mestima podsticati na od ovarajući način, čuvati i smirivati, ukoliko se uznemire.

a porodičnom izletu važna je izdržljivost mladih planinara u po ledu hodanja. To moramo uzeti u obzir prilikom izbora dužine ture. kvirno zavisi od starosti deteta, a na nju utiču i detetove prirodne i stečene sposobnosti u po ledu kretanja, vežbe i motivisanost za tu delatnost. no ima se predu i podvizi uopšte neće dopasti i sledeći put više neće hteti sa nama. Takođe, nemojte ih la ati, kad vas pitaju: koliko još ima do cilja? no o dece često postavlja to neprijatno pitanje, a mi se na sve načine trudimo da od njih sakrijemo istinu. Kad primete i shvate naše manevrisanje, više nam neće verovati i više neće imati poverenja. U porodici sa više dece dužina i zahtevnost izleta zavise od njeno najmlađe odnosno najmanje sposobno člana.

Činjenica je da i bespomoćni mališani u pelenama mo u da smanje odnosno snize planinske želje odraslih. osle kraćem vremena u prirodi stalno zahtevaju ispunjenje svojih potreba. emojte se plašiti da će vam previše smetati. rebrzo porastu, a posle nekoliko odina zajedničko posećivanja planina nas preteknu i ostave iza sebe.

U nastavku je tabela sa okvirno od ovarajućim vremenima hodanja za različitu starost dece. Dopunjena je načinom napredovanja do cilja i sa preporučljivim formama izleta. ije uključen na ib terena pošto u porodičnom okruženju, uz pomoć roditelja, većina uspona najmlađima ne stvara velike probleme. Kakva je razlika između klasičnih oblika izleta, objašnjeno je na strani pored slične tabele za pripremu izleta grupe.

Izbor cilja za porodični izlet s obzirom na starost deteta

Starost

Vreme (boravka)

hodanja Način kretanja

2 meseca do 2 godine

do 2 sata boravka na vožnja kolicima, šetnje, povremeno vazduhu, hodanja (kad nošenje, hodanja kraći izleti dete prohoda) od 30 minuta do 1 sata (u zavisnosti od sposobnosti deteta)

2 do 3 godine

do 3 sata boravka na nošenje, hodanje vazduhu, spojenog hodanja do 30 minuta (vreme hodanja zavisi od sposobnosti deteta)

3 do 4 godine

do 4 sata boravka na hodanje sa odmorima, šetnje, kraći izleti vazduhu, hodanja do 2 nošenje po potrebi sata (u zavisnosti od sposobnosti deteta)

4 do 5 godina

hodanje 3 do 4 sata

hodanje sa odmorima

šetnje, kraći izleti, povremeno poludnevni izleti

5 do 7 godina

hodanje do 4 sata

hodanje sa odmorima, penjanje po malo zahtevnijoj osiguranoj trasi za penjanje

šetnje, kraći izleti, poludnevni izleti, povremeno celodnevni izleti ili višednevni izlet, podeljen na etape

7 do 10 godina

hodanje do 5 sati

hodanje sa odmorima, šetnje, kraći penjanje po malo poludnevni zahtevnijoj ili umereno celodnevni

Oblik izleta

šetnje, kraći izleti

izleti, izleti, izleti, 95

zahtevnoj osiguranoj povremeno ture trasi za penjanje 10 do 12 godina

hodanje do 5 sati

hodanje sa odmorima, šetnje, kraći izleti, penjanje po malo poludnevni izleti, zahtevnijoj ili umereno celodnevni izleti, ture zahtevnoj osiguranoj trasi za penjanje

12 do 14 godina

hodanje do 6 sati

hodanje (odmori šetnje, kraći izleti, prema potrebi), poludnevni izleti, penjanje po malo celodnevni izleti, ture zahtevnoj, umereno zahtevnoj i povremeno zahtevnoj osiguranoj trasi za penjanje, uz samozaštitu ili zaštitu treće lica

od 16 godina nadalje

hodanje 6 sati ili više

hodanje (odmori po šetnje, kraći izleti, potrebi), penjanje po poludnevni izleti, malo zahtevnoj, celodnevni izleti, ture umereno zahtevnoj i zahtevnoj osiguranoj trasi, uz samozaštitu ili zaštitu treće lica

U tabeli je, osim hodanja, pomenuto i penjanje po osi uranim trasama za penjanje. Iako ih službena klasifikacija Planinskog saveza Slovenije klasifikuje u jedinstvenu rupu veoma zahtevnih puteva, među njima postoje velike razlike u težini. Upravo te razlike su izuzetno važne kod postepeno osvajanja planinsko sveta dece, naročito tinejdžera, zato je ovde uzeta u obzir klasifikacija koju je u knjizi 50 osi uranih trasa za penjanje predla ao ndrej ašera:

Malo zahtevne osigurane trase za penjanje. Većina odraslih planinara mo la bi da savlada ove trase i bez zaštitnih poma ala. a ib nije pretežak, izloženost je minimalna ili je uopšte nema. Često idu kroz useke, široke rebene ili po položenom travnatom svetu.

Umereno zahtevne osigurane trase za penjanje. Trase idu više po strmim delovima, mestimično su izložene i u lavnom osi urane žicama. Zaštitna poma ala već su neophodna za napredovanje. 96

Zahtevne osigurane trase za penjanje. Idu i po vertikalnim delovima i veoma su izložene. ričinjavaju nam ozbiljne teškoće i bude osećaj stvarno planinarsko doživljaja. bezbeđene žicama, klinovima, karabinima, veštački uklesanim stopama i lestvama.

Veoma zahtevne osigurane trase za penjanje. Zbo težine, ove trase smeju da koriste samo istrenirani i iskusni planinari. oramo da se uhvatimo u koštac sa brojnim vertikalnim delovima, sa previsima i sa velikom izloženošću. Prilikom napredovanja potrebna je i snaga u rukama.

Izuzetno zahtevne osigurane trase za penjanje. Mogu da ih koriste samo vrhunski planinari. Za decu i tinejdžere, zbo potrebno alpinističko znanja, velike izloženosti i psihičkih opterećenja, bez obzira na zaštitu, nisu od ovarajuće.

a svim osi uranim trasama za penjanje potrebno je decu od ovarajuće zaštititi. Starije tinejdžere možemo, pošto su stekli nešto iskustva, da naučimo da se sami čuvaju.

Prilikom izbora cilja treba da zapamtimo: Roditelji moraju da izaberu izlet koji i sami možemo da savladamo, a istovremeno je od ovarajući i starosti i sposobnosti naše dece. Grešku ne smemo i ne možemo da dozvolimo pošto je odlazak u brda/planine i opasna i zahtevna aktivnost.

Pripreme za izlet Deca koja to već razumeju, moraju da budu upoznata na vreme sa izborom cilja. Ukoliko pri tom aktivno ne učestvuju, moramo ih nekoliko dana ranije ili bar dan pre odlaska ljubazno da pozovemo da krenu sa nama. e smemo to da im saopštimo tek ujutro kada teško otvaraju oči ili kad su usred kreativne i re. Većina dece se neće obradovati neočekivanom pozivu, verovatno će a i odbiti. Deci je potrebno vreme da prihvate naš predlo i da se za reju za nje a. otivacija za izlet je, dakle, neophodna i obavezna. Kako ćemo joj prići, zavisi od naših sposobnosti, autoriteta, znanja i poznavanja najmlađih članova porodice. Deca moraju da se raduju izletu. Tako će biti spremni da učestvuju i da pomažu. rilikom pripreme opreme mo u da donesu svoj ranac, da potraže visoke cipele sa dobro usečenim tabanom, potraže kapu, rukavice, maramice, a u džep da sakriju manju tajnu: i račku, poma alo ili nešto slatko.

Roditelji treba da im pripreme udobnu sportsku i višeslojnu odeću. Deca se prilikom uspona često brzo oznoje, zato im moramo omo ućiti da ostave i spakuju suvišnu odeću. e treba da zaboravimo ni toplije delove arderobe, rezervne čarape i zaštitu od kiše pošto vreme u planinama može da bude promenljivo. Još i ovo: treba da zaboravimo na modni i estetski iz led mladih osvajača planina i da im ponudimo odeću u kojoj će opušteno moći da sednu na zemlju, da se valjaju u travi, verovatno i da se uprljaju. ema veze, upravo takav slobodan kontakt sa prirodom omo ućiće im svojevrstan doživljaj i uživanje. ažalost, često čujemo uznemireno vikanje odraslih koji upozoravaju: „ e diraj to, kakve će ti ruke biti!“ „Vodi računa o svojoj novoj trenerci, ti ni ne znaš koliko je koštala!“ „ u, kakva si ti brlja, šta će ljudi reći!“ aravno, svoje najmlađe treba da naučimo od ovarajućem odnosu prema stvarima i našem radu, ali ovakvo pri ovaranje ne stvara prijatno i veselo raspoloženje, kao ni mo ućnosti za iskustveno učenje u prirodi.

Starija deca su prilikom priprema već samostalnija i pripremaju se bez naše pomoći. e treba da zaboravimo da proverimo da li su poneli sve što im treba pošto cipele u podrumu umesto u autu nikome neće koristiti. eka deca, najčešće tinejdžeri, u pripremama ne žele da učestvuju. I to je sastavni deo mladosti, potrebno je mno o pre ovora, reči i ponekad i ljutnje kako bi se "lenču ice" pokrenule.

onekad nam za naše podvi e nije potreban prevoz, a najčešće moramo da polazne tačke da odemo automobilom. Vožnja ne sme da bude predu a pošto deci brzo postane dosadno. no ima često bude muka na uskim putevima, punim krivina. d ovarajući doručak, pevanje, narukvica protiv mučnine kupljena u apoteci , tabletica mo u da pomo nu. ajadekvatnija je umirena vožnja vozača. olazak od vozila obično traži vreme i strpljenje. Treba prite nuti obuću i proveriti sadržaj ranaca. Moramo da vodimo računa da se zaustavimo na od ovarajućem i bezbednom mestu, de ne treba stalno da vičemo i kontrolišemo najmlađe. ni se, čim se otvore vrata, rasprše kao kučići po okolini i na taj način oslobađaju akumuliranu ener iju.

Izvođenje izleta Razlike između mladih planinara stvarno su velike, a način izvođenja je uvek jedinstven i neponovljiv do ađaj. Zavisi od zdravstveno stanja malo tela, karakteristika deteta, trenutno raspoloženja, želja i interesa i naših podsticaja i spremnosti da svi zajedno provedemo lep dan u brdima. Treba da znamo da deca ne vide pravi smisao u strmom naprezanju prema vrhu, du otrajnom jednoličnom hodanju, savladavanju žeđi i ladi. Stvar možemo prilično da olakšamo izborom od ovarajuće maršrute. Zahtevniji uspon obično upošljava duh i mišiće deteta tako da zaboravi na napore tokom uspona. I najmlađi vole da odmere sna e sami sa 98

sobom i da se kao junaci svoje vrste ovenčaju pobedom sa predivnim osmehom uz pohvalu na vrhu. Naravno, mi odrasli pratioci moramo dobro da poznajemo probleme i da im bez uznemirenosti pomažemo.

a lakšim, tehnički manje zahtevnim rutama, deci je tokom hodanja najčešće dosadno. Uskoro počinju da sitničare, zato im moraju pomoći naša snalažljivost, kreativnost i domišljatost. Šta sve možemo da radimo u to predivno zajedničko vreme: mame i tate mo u da se predstave kao izuzetni i veoma slušani pripovedači i stvaraoci bajki, zajedno mo u da stvaraju planove za budućnost, biraju od ovarajuće poklone za praznike i da se i raju najrazličitije ovorne i rice. o u da raz ovaraju o prošlim danima, da se ljute, ponekad da savetuju, sažaljevaju, teše, ali i kritikuju. Uspon možemo da obo atimo i od ovarajućim i rama kretnji i aktivnostima: sakrivanjem, lovljenjem, traženjem bla a, ađanjem šišarki, kotrljanjem, penjanjem po bla im i bezopasnim stenama i drveću, preskakanjem potočića i bara, kraćim takmičenjima de testiramo naše sposobnosti...

ožemo da iskoristimo i beskrajno bo atstvo prirode i odišnje doba: potražimo strane neba, posmatramo put sunca i kreativno kretanje oblaka, odupiremo se vetru, pratimo potočiće i reke u daljine, upoznajemo vrste kamenja, drveća i ostalo rastinja, posmatramo životinje, re istrujemo boje, sakupljamo borovnice, ja ode ili pečurke, nazivamo i prepoznajemo cveće - učimo da živimo zajedno sa prirodom. Ponuda je bogata, jeftina i raznovrsna, samo je treba otkriti.

Često na izletu susrećemo i dru e posetioce. eki su baš fini i veselo se smeju, dru i opet mrko ledaju ispred sebe i vrlo nerado promumlaju svoj dobar dan. Deca nas pri tom posmatraju, oponašaju i uče od nas. Shvataju da smo međusobno vrlo različiti i koliko su važni odnosi među nama.

ladi posetioci se često brže umore, zato moraju više puta da odmaraju i da nadoknade iz ubljenu ener iju i tečnost. Šesto odišnje dete obično hoda dvostruko sporije u odnosu na odraslu osobu. To moramo da uzmemo u obzir prilikom planiranja izleta. e smemo da ih teramo, već samo da podstičemo. a cilju su obično potrebni duži odmor i izdašnija užina. oramo da izaberemo siguran, topao i udoban prostor pošto mala nemirna deca ne mo u du o da izdrže i vrlo brzo počinju da istražuju unaokolo. ajmlađi se raduju sandučiću i pečatu na vrhu ili u kolibi. espretnim slovima se oduševljeno upisuju u svesku ili knjigu i otisnu oznaku u planinsku knjižicu, dnevnik ili čak i na čelo. Tako će i dru i videti da su bili na cilju.

Izlet se ne završava na najvišoj koti. ut nadole treba da bude tehnički lakši. Deca se posle odmora obično preporode, najradije bi strčala u dolinu. Hodanje nadole snažno opterećuje z lobove i kičmu, teže se i kontroliše teren, zato im moramo odabrati od ovarajuće i si urne silaske. e treba da im dozvolimo da trče, već ih od ovarajućim tempom vodimo nadole. Takmičarski duh i brzina mo u na 99

videlo na kraćim ravnim delovima puta. Bliže kraju mladim planinarima opet počinje da nedostaje "benzina" tako da se najčešće veoma umorni vrate do automobila ili do kuće i vrlo radu skinu cipele.

Naknadni doživljaj izleta Vožnja prema kući ako nam je bilo potrebno prevozno sredstvo obično je tiša pošto svi učesnici „prerađuju“ izlet na svoj način. Deca se smiruju, umor može da ih ponese u kratak san. staju im misli i suveniri: kamenčić u džepu, suvi štap ispod stepenica, pronađeno ptičje nezdo, šišarke, kasnije možda i neka foto rafija u albumu. ladi planinari vole da raz ovaraju o našim zajedničkim doživljajima, a mi moramo da im omo ućimo da svoja sećanja i prva planinarska iskustva nacrtaju, napišu i ispovede. Takvi raz ovori i podsećanja mo u da znače mno o ne samo nama, već i budućim naraštajima.

Za kraj Deca od treće do šeste odine obično su odlični i strpljivi hodači. Kasnije u tome ne vide pravi smisao, brže se i uplaše, njihovo poverenje u nas i u naše sposobnosti je poljuljano. emojte očajavati, budite samo domišljatiji prilikom izbora ciljeva, pratilaca i zaposlenja prilikom jednolično hodanja. Bez obzira na različita raspoloženja, najvažnije je da ste zajedno, imate vremena jedno za dru o, uživate u prirodi i tako i upoznajete lepotu, kulturu i istoriju naše lepe zemlje.

Za kraj još jednom nekoliko isprobanih pravila za porodice koje sa decom posećuju naš planinski svet: -

slušajte vremensku pro nozu i odaberite izlet koji je od ovarajući prilikama i sposobnostima vaše porodice ne prevelika toplota niti prevelika hladnoća, obraćanje pažnje na padavine i oluje),

upoznajte dete sa ciljem i nemojte prekinuti na silu njegovu igru pre polaska,

zamolite dete da vam pogone u pripremama,

dečije odelo i odeća moraju da budu udobni, od ovarajući bržim promenama vremena,

vožnja do polazne tačke ne sme da bude predu a,

vozilo ostavite na od ovarajućem, naročito bezbednom mestu za decu,

vreme hodanja i zahtevnost puta moraju da budu od ovarajući odraslima i deci,

monotoniju i dosadu obo atite različitim aktivnostima bajke, raz ovori, sećanja, planovi, humor, posmatranje prirode i ljudi, različite i re ,

tokom hoda dozvolite više kratkih odmora i na cilju i duži na si urnom i prijatnom mestu,

100

vodite računa o od ovarajućoj bezbednosti dece, svoje uznemirenje i strah nemojte da prenosite na decu,

prilikom povratka izaberite lakši put,

nemojte da terate decu, podstičite ih,

raz ovarajte o izletu i zajedno a ponovo proživljavajte pomoću predmeta, foto rafija itd.,

pitajte dete, de bi volelo sledeći put da ide na izlet, i nemojte da zaboravite na njegove želje.

101

U PLANINE SA GRUPOM DECE

redškolska dece u vrtićima često idu u različite šetnje i lakše izlete. I u školama pokušavaju da obo ate sportske aktivnosti posetama od ovarajućim usponima ili prirodnim znamenitostima. Raznovrsnost dešavanja u današnjem društvu, dru ačiji po ledi na razvoj deteta i učenje i ekološki trud čovekovo zajedničko života sa prirodom podstakli su mno e vaspitno-obrazovne ustanove da počnu da pripremaju i izvode i zahtevnije izlete ili duže boravke u planinama. Deci žele da približe lepote, zanimljivosti i zakonitosti prirode, da testiraju i razvijaju mentalne i fizičke osobine pojedinaca i da utiču na međusobne odnose u rupi. ažalost, želje za promenom i obo aćenjem rada sa postavljenim ciljevima koji lepo zvuče, nisu dovoljne. Takva obo aćivanja pro rama zahtevaju temeljne pripreme, od ovarajuće vođenje, praćenje rupe i, na kraju, ali ne i najmanje važno, vrednovanje ono a što je već učinjeno.

Svaki izlet u planinski svet je specifičnost za sebe, jednokratan i neponovljiv. Zavisi od zahtevnosti i udaljenosti odabrano cilja, vremenskih prilika i osposobljenosti i ponašanja planinara. ajčešće sve ide kao podmazano, srećni i zadovoljni se posle ture vraćamo u dolinu. Ipak, može da nas iznenadi štošta neočekivano. Upravo onaj vrh koji nas je već nekoliko puta prihvatio sa prijatnim suncem i mekoćom planinske trave, može da zapreti olujom, ma lom ili hladnim vetrom. La ani puteljak se posle kiše pretvara u blatnjavo klizalište. ožda je u rupi bolesno dete koje ne može da nastavi. a sve to moramo da mislimo kad sa rupom odlazimo u visine. Vođenje dece u planine ne sme nikada da se pretvori u opasnu avanturu ili ostvarivanje ambicija peda oških fanatika, već je uvek ozbiljna i odgovorna aktivnost svih koji u tome učestvuju.

Na izlet sa grupom dece moramo svaki put dobro da se pripremimo. Treba da izradimo detaljan plan sa svim detaljima i da se pobrinemo za od ovarajuću or anizaciju. Celokupan projekat izleta možemo da podelimo na više faza: izbor cilja, pripremu, izvođenje i vrednovanje sa naknadnim proživljavanjem.

Izbor cilja Slovenački planinski svet je bo at i raznovrstan, a nje ova ponuda izuzetno bo ata i zanimljiva. Zovu nas manji usponi, viši vrhovi, klisure sa čistim vodama i slapovima, divljina, biljni i životinjski svet, ljudi, prijatno društvo i takmičenje sa samim sobom.

dluke vaspitača ili učitelja prilikom izbora cilja prila ođavaju se namenu i ciljevima izleta. ni mo u biti veoma različiti: poučni, rekreativni, zabavni, avanturistički, na radni i sl. U vrtićima i školama preovlađuju pre sve a poučni i rekreativni izleti.

102

lađa, predškolska deca retko sama biraju cilj. Često izražavaju svoje želje, a konačna odluka je svakako u rukama odrasle osobe. Ona mora da proceni predloge svojih štićenika i da od ovorno proceni pravi.

Želje starije dece, školaraca, obično su artikulisanije. Dobro je poraz ovarati sa rupom i zajedno izabrati cilj. Konačna odluka je još uvek u rukama odraslih.

Prilikom izbora cilja moramo uvek da uzmemo u obzir vremenske prilike koje zavise od odišnje doba. Tako se poseta obližnjem brdu prilično razlikuje ako je izvodimo zimi, dok ima sne a, ili krajem juna kad je obično već vruće i većinu muči neprijatna žeđ.

e smemo da zaboravimo na psihičke i fizičke sposobnosti or anizatora, dece u rupi, i pratilaca. Važna je i lokacija vrtića ili škole odnosno njihova udaljenost od cilja. r anizacija prevoza obično dovodi do nekih poteškoća, ali bez obzira na to javnim prevozom ili naručenim prevozom možemo znatno da obo atimo mo ućnost odluke. Tako su dolina Kamniške Bistrice ili olho rajsko orje samo nekoliko desetina kilometara udaljeni od Ljubljane, a njihova izletnička ponuda je stvarno bo ata i raznovrsna.

Dobro moramo da poznajemo pravac uspona i povratka i da izbe avamo neobeležene staze, bespuća i strme prečice. ne obično izlet samo produže, a planinare pošteno umore. Decu ne treba da vodimo po putevima koji su tehnički zahtevni stene, zaštitna poma ala, veranje ili rizični po ivici provalija, pored brzih voda . U sne u biramo lakše, bliže i ne previše strme ciljeve pošto snežni pokrivač najčešće hodanje otežava i produžava.

Deca su ponosna na sebe, kad osvojimo planirani vrh, kolibu, znamenitost ili predviđenu krajnju tačku izleta. Izvršili su težak zadatak u koji su uložili mno o truda, zato se ovakvim podvizima potvrđuju, jačaju sna u volje i rastu kao ličnosti.

onekad se desi da rupa ne posti ne izabrani cilj. Uzroci mo u biti različiti: nedostatak volje, prezahtevan ili predu ačak uspon, vremenske prilike, povrede, bolest učesnika i sl. Vođa rupe onda procenjuje situaciju i od ovarajuće preduzima mere - napred ili nazad. Bolje je na vreme i promišljeno odustati, ne o ići lavom kroz zid.

U tabeli u nastavku rezimirane su okvirne preporuke prilikom izbora cilja. Kao osnovni, ali ne i uvek najadekvatniji kriterijum, navedena je starost dece. joj se prila ođavaju dužina hodanja, na ib terena i forma izleta. oram da upozorim da u tabeli nisu uzeta u obzir različita iskustva dece koja mo u snažno 103

da utiču na faktičke sposobnosti i time i na izbor cilja. osebna kolona je namenjena i ukupnom vremenu hodanja uspon, silazak . ije navedena dužina izleta koja se obično razlikuje od dužine izleta. U dužinu moramo da uključimo i vreme od vrtića, škole ili doma za odmor, do polazne tačke i nazad.

Kao objašnjenje uz tabelu moramo najpre da definišemo pojmove koje koristimo u njoj. S obzirom na vreme trajanja, izleti su podeljeni u pet grupa: 

Šetnja – kraća –obično prepodnevna ili poslepodnevna poseta obližnjim zanimljivostima, uglavnom na ravnom. Posebna oprema nije potrebna.



Kraći izlet – izlet do četiri sata hoda koji ne zahteva izmene dnevno reda rupe. bično a sprovodimo u prepodnevno vreme između doručka i ručka ili između ručka i večere. otrebna je od ovarajuća oprema cipele, manji ranac i osvežavajuće, ne slatko piće .



Poludnevni izlet – izlet koji počinjemo ujutro i vratimo se do kraja radno dana u vrtiću ili školi odnosno do kasnijih poslepodnevnih sati u domu za odmor. Deca moraju da imaju od ovarajuću opremu cipele, ranac, užina, osvežavajuće, ne slatko piće .



Celodnevni izlet – iz vrtića, škole ili doma za odmor krećemo ujutro i vraćamo se kasno poslepodne ili uveče. eophodna je od ovarajuća oprema cipele, ranac, užina, osvežavajuće, ne slatko piće .



Višednevni izlet ili tura – višednevna tura, deca su odsutna od kuće i spavaju u kolibama, domovima, šatorima i sl. eophodna je od ovarajuća oprema cipele, ranac sa rezervnom odećom i zaštitom od kiše i hladnoće, neophodna hi ijenska poma ala, ener etske štan lice, čuturica, užine, topli obroci u kolibama .

S obzirom na na ib i time i na fizičku zahtevnost, izlete možemo da podelimo u četiri rupe. Kako bi izbe li suvoparno određivanje na iba u lovima, navedeni su više opisno: 

Ravno – teren je skoro ravan, samo pod blagim nagibom.



Srednje strmo – tokom uspona se bla o zadišemo, tokom silaska deca mo u opušteno da se kreću.



Strmo – uspon je naporan i zahteva određenu fizičku spremnost. e može ni da se silazi bez koncentracije i opreznosti.



Veoma strmo – put je veoma strm i naporan. Nagib veoma usporava napredovanje i silazak.

Izbor cilja za grupe s obzirom na starost decembar

104

Ukupno hodanja silazak)

Nagib

vreme (uspon i

Starost dece u grupi

Vrsta izleta

do 2 godine

šetnja, izlet po po ravnom nezahtevnom terenu

2 do 3 godine

šetnja ili kraći izlet

po ravnom položenom

3 do 5 godina

kraći izlet

srednje strmo

2 do 3 sata

5 do 7 godina

kraći izlet

srednje strmo

do 4 sata

7 do 9 godina

kraći izlet

ili

poludnevni srednje strmo

do 4 sata

9 do 11 godina

kraći izlet

ili

poludnevni strmo

do 5 sati

11 do 13 godina

celodnevni izlet

13 do 15 godina

celodnevni izlet višednevni izlet

ili veoma strmo

do 5 sati dnevno

preko 15 godina

celodnevni izlet višednevni izlet

ili veoma strmo

do 6 sati dnevno

30 min do 1 sata

ili 1 do 2 sata

strmo ili veoma strmo

do 6 sati

Priprema za izlet

Vođa izleta U pripremama je izuzetno bitna osposobljenost onoga koji izlet organizuje. On mora da ima nekoliko odišnja planinarska iskustva, peda oško-psihološka znanja i personalne i organizacione kvalitete, snažno povezane sa pojmom autoriteta. rilikom vođenja izleta se, naime, objedinjuju personalne osobine, stečene formalnim obrazovanjem, i hobijem ljubav prema planinama, planinarenje, ekološki odnos prema prirodi . To su veliki zahtevi koje nema i za koje nije sposoban svako.

Saradnja sa vrtićem, školom ili društvom Vođa izleta najpre o izabranom cilju i učesnicima obaveštava rukovodstvo vrtića, škole ili društva. Aktivnosti te vrste ne sme nikada da organizuje bez znanja i potvrde direktora, pomoćnika ili vođe. Time često obezbeđuje i pomoć u or anizovanju prevoza, ukoliko je potrebna, traženju pratilaca, opreme i sl. 105

Zbo lakše or anizacije i manjih troškova ponekad vođa izleta poziva i dru e rupe dece sa njihovim vaspitačima ili učiteljima. Svi odrasli koji učestvuju u izletu, moraju unapred da budu upoznati sa ciljem, rutom, zadacima i da pomažu u pripremama i izvođenju i vrednovanju izleta.

Saradnja sa roditeljima Vaspitač ili učitelj svoje planove na od ovarajući način predstavlja roditeljima dece. a zajedničkim susretima ili pismenim obaveštenjima ih obaveštava o planiranim aktivnostima: izabranom cilju, dodatnim troškovima, obaveznoj ili preporučenoj opremi, vremenu polaska i odlaska, zbornom mestu, užini i sl. Roditelje često poziva da krenu i oni i na taj način obezbeđuju brojniju pratnju rupe na izletu.

Neophodna je pismena saglasnost roditelja za svakog maloletnog učesnika Iako sve zajedno miriše na neprijatnu administraciju, stvar nije toliko beni na. U slučaju nez ode ćemo na taj način bar delimično olakšati već i onako neprijatne posledice.

Priprema dece rilikom planiranja izleta moraju da učestvuju i učesnici, dakle deca. oraju da budu upoznati sa svrhom izleta, izabranim ciljem (sa izuzetkom izleta u nepoznato , opremom obuća, odeća, ranac, užina, novac . o u da pomo nu u traženju od ovarajuće literature i da obezbede informacije o mestu koje će posetiti. Ukoliko je tura zahtevnija, mladi planinari se spremaju za veće fizičke napore pomoću kraćih i postepenih fizičkih opterećenja.

Deca se i prilikom hodanja neverovatno razlikuju međusobno. eka trče u brdo i uopšte im nije potreban odmor, dru i opet unđaju i zaostaju i poslušno se drže za ruke. Kod njih je još važnija motivacija. Isti šesto odišnjak koji ima probleme prilikom uspona na Šmarnu oru, uz od ovarajuću pripremu i zaštitu može da sti ne čak i na Tri lav. Ups, da ne pomislite da moramo sa predškolcima već u tolike visine. Želim samo da upozorim na sna u volje već kod najmlađih. Još je teže sa školarcima. izički obično mo u mno o više, ali ne vole za njih "besmisleno hodanje". Tako obično vole da izbe nu "dosadne" sportske dane na obližnje, već više puta opisane uspone u okolini škole. rihvataju ih zato jer moraju i jer je to svakako bolje od nastave. Zadatak učitelja i škole je da učenicima osmisle predviđenu aktivnost i da je or anizuju na zanimljiv i privlačan način.

Tokom priprema rupa mora da odvoji dovoljno vremena za višekratne raz ovore o pravilima ponašanja, zajedničkim do ovorima, kaznama i preventivnom postupanju u slučaju opasnih situacija. e smeju da zaborave na prirodu, poštovanje njenih zakonitosti, lepote i na svojevrsni red koji u njoj vlada. 106

Oprema i pomagala rilikama i zahtevnosti cilja od ovarajuće predvidimo opremu: odeću, obuću, količinu pića, užinu, ostala poma ala. ri tom je skoro najvažnija od ovarajuća obuća koja mora da bude udobna i bezbedna. ajbolje su planinske cipele sa dobro urezanom umom. Kad je suvo vreme, možemo da obujemo cipele od lakše materijala, a u slučaju sne a takve koje ne propuštaju vodu.

I odeća se prila ođava vremenskoj situaciji i temperaturama. na uvek mora da bude udobna, sportska i višeslojna. Bolje su dve tanke jaknice od jedne debele. Suvišnu odeću tokom hodanja spakujemo u ranac u kome moraju biti vetrovka, kapa, a u višim delovima i rukavice. e treba da zaboravimo na kvalitetne naočare za sunce pošto jači sunčevi zraci u planinama mo u da oštete vid. Užina se obično podređuje ukusu pojedinca i njegovih navikama u ishrani. Količina zavisi od dužine izleta. a zahtevnijim turama važne su lako svarljive materije koje brzo vraćaju ener iju. ladi se obično raduju čokoladi i dru im poslasticama iz prodavnice ili mamine kuhinje. ajteže je sa žeđi. aš planinski svet ne može da se pohvali, zbo krečnjačko sastava, brojnim izvorima. iće zato moramo da nosimo sa sobom, a to moramo zbo težine rančeva da o raničavamo.

Broj učesnika i pratnja grupe r anizatori izleta često nalete na probleme u obezbeđivanju pratnje rupama odnosno formiranju veličine rupe učesnika.

Tokom priprema izleta u okviru sportsko vaspitanja u vrtićima ili školama šetnje, izleti, sportski dani moramo da uzmemo u obzir postojeće zakonodavstvo i pravilnike Zakon o vrtićima, Zakon o osnovnoj školi, dredba o normativima u vrtiću i kadrovskim uslovima za obavljanje predškolsko vaspitanja, ravilnici u osnovnom školstvu, vaspitno-obrazovnim or anizacijama, muzičkim školama i zavodima, ravilnici i normativi i standardi u srednjem školstvu . Zahtevi kojih se moramo zakonski pridržavati, sadržani su u sledećoj tabeli:

Rezime normativa za broj odraslih pratilaca Broj odraslih pratilaca šetnja

2 po grupi

izlet

3 po grupi

Vrtić

snovna škola

1 na 16 dece 107

Srednja škola

1 na 20 dece

U vrtiću moramo da obezbedimo rupi u šetnji pratnju dva punoletna lica, a na planinskim izletima tri punoletna lica. U osnovnoj školi pripada jedan odrasli pratilac na 16 dece. ormativ u srednjoj školi je 20 učenika na jedno odraslo pratioca. Kod proširenih aktivnosti planinski kružoci, kampovi, zahtevnije ture i sl. mno i vrtići i škole zbo bezbednosti or anizuju izlete u skladu sa nekoliko strožjim preporukama Planinskog saveza Slovenije.

Vrtićima na lakšim izletima predlažu petoro do osmoro predškolske dece na jedno odraslo vodiča. raksa je pokazala da je neophodno prisustvo dvoje odraslih u rupi. U slučaju nez ode ili neočekivanih problema jedan dru ome pomažu i preuzimaju odluke i od ovarajuće preduzimaju mere.

Za školsku primenu usvojeni su normativi profesora Silva Kristana, navedeni u knjizi Ciljevi sportskog vaspitanja, izletništvo, planinarenje: -

na izletu razreda 25 do 35 učenika po nezahtevnom terenu moraju da budu prisutne bar dve odrasle osobe,

na izletu u srednje visoke planine na jedno vodiča leti može da bude 10 do 15 učesnika, a zimi 8 do 10,

u visokim planinama vodič ne sme da ima više od 10 do 12 učesnika,

po zahtevnim ili veoma zahtevnim rutama za penjanje vodič može da vodi 1 do 3 učesnika.

Rezime preporuka PSS, Zavoda RS za školstvo i dr. Silva Kristana Broj odraslih pratilaca Vrtić

Škola

šetnja

1 na 5 do 8 dece

izlet po nezahtevnom terenu

(bar 2 na grupu)

izlet po nezahtevnom terenu

2 na grupu 25 do 35 dece

izlet u srednje visoke planine

1 na 10 do 15 dece (zimi 1 na 8 do 10)

izlet u visoke planine

1 na 10 do 12 dece

ruta za penjanje

1 na 1 do 3 dece 108

Uopšteno važi da sve vreme moraju biti obezbeđeni nadzor i si urnost svako učesnika. Upravo zato kod izleta preporučujem manje rupe sa dva odrasla pratioca. Si urnije je, iako skuplje, voditi na izlet samo jednu rupu. Tako ćemo sebi obezbediti bolji pre led i nadzor, a svoje dužnosti nećemo nehotice prenositi na druge.

Izvođenje izleta

Odlazak a zbornom mestu vođa rupe mora da prebroji učesnike i da proveri adekvatnost obuće, odeće i težinu ranaca. Roditelje obaveštava o vremenu i mestu povratka. Decu bezbedno smešta u prevozno sredstvo, ako je to potrebno za izvođenje izleta, i proverava adekvatnost odeće u autobusu ili u vozu. Većina dece neće sama skinuti toplu ornju odeću i dobro zakopčani i pre rejani će sačekati kraj vožnje. a polaznoj tački vodič još jednom proverava broj svojih štićenika. bnavljaju zajedničke do ovore i pravila ponašanja.

Odlazak u planine Hodanje je naše osnovno i istovremeno i prirodno kretanje. redstavlja najvažniju, najjeftiniju i najbliže dostupnu vežbu u životu. Ubrzava krvotok, probavu, koristi srcu i krvnim sudovima, disajnim putevima, mišićima i z lobovima. Deluje opuštajuće i utiče i na formiranje određenih karakternih osobina. ačin hodanja otkriva nam raspoloženje pojedinca, sposobnosti i nje ovu kulturu. Bez obzira na sve nabrojano i na važnost, većina dece duže hodanje odbija. Čini im se dosadno i monotono. e vole telesne napore, ćutanje, vrućinu, žeđ, nošenje tereta, dosadne insekte. aročito tinejdžeri u tome ne vide pravi smisao, imaju neraspoložen izraz lica i „vuku se kao ma la“.

Vođa rupe zato im mora izlet ulepšati, učiniti a zabavnim, poučnim i zanimljivim. To je ustvari najteži zadatak svakog odraslog koji vodi i prati decu u brda. Za učesnika mora da odabere što raznovrsnije puteve. rilikom napredovanja ih od ovarajuće podstiče, upozorava i osi urava opasna mesta. Brzinu prila ođava većini učesnika, uzima u obzir izdržljivost i sposobnosti dece i vodi računa da se kolona previše ne razvuče. Izlet može da podeli na više etapa sa zaustavljanjima ili odmorima.

Prateće aktivnosti

109

onotonija hodanja tokom uspona i silaska može lepo da se obo ati najrazličitijim pratećim aktivnostima. sim hodanja, možemo da or anizujemo i dru e sportske aktivnosti: kraće trčanje, penjanje, ađanje, sankanje, klizanje, i re kretanja i sl. Deca mo u da se uče orijentaciji, korišćenju karte i praćenju planinskih oznaka.

no o im nudi i okolna priroda sa životinjskim i biljnim svetom, kamenjem, vodama, oblacima, suncem i zvezdama, i promenama koje prate odišnja doba. Upravo tu, u prirodnom okruženju, već najmlađi mo u da upoznaju važnost zajedničko života sa prirodom.

Tokom hodanja sa mladim planinarima možemo lepo da raz ovaramo o najrazličitijim stvarima i do ađajima iz realno sveta i sveta mašte. onekad iskoristimo ovorničku kreativnost učesnika, stvaramo pesme i sastavljamo priče, izmišljamo najrazličitije pitalice i i re. Deca uvek vole da saslušaju bajke i priče. aročito ih privlače naši doživljaji iz mladosti i planinarenja. bično im nikada nije dosta slušanja. Tako možemo da im „podmetne“ brojne spoznaje, istine i znanja, širimo vidike i zadovoljavamo njihovu bez raničnu radoznalost. Svi zajedno na taj način još poboljšavamo međusobnu komunikaciju i međusobno poznavanje. Izleti su i sjajne prilike za decu da bolje upoznaju sama sebe. Uz od ovarajuće fizičke napore postaju svesni svojih sposobnosti i nedostataka, kale karakter, proveravaju i učvršćuju emocije, doživljavaju pobede i poraze i stiču samopouzdanje.

eđu učesnicima se razvijaju posebni socijalni odnosi i rupna dinamika. Deca tako često nauče da međusobno dele, da budu strpljivi jedan sa dru im, da pomo nu i učestvuju u zajedničkim odlukama. ožda će susresti i zanimljivo neznanca, posetioca, lovca i sl., koji će se različito odazvati na njihove pozdrave i pitanja.

Takođe, oni neprestano posmatraju odrasle koji vode izlet. lađi ih obično bez po ovora prate i uzorno ih imitiraju. Više im ovore naše činjenje i postupanje od omile praznih, učenih reči. Tinejdžeri su još kritičniji. Vole da se dive našim fizičkim sposobnostima, znanju i autoritetu, ali teško opraštaju reške. emarno bačeni papirić iz naših ruku i zapaljena ci areta decu neće uveriti u važnost čuvanja okoline i štetnost pušenja.

Odmori e mo u se postaviti precizna pravila po pitanju zastajanja i odmora. Deca se obično brže umore, zato im je potrebno više kratkih odmora. Vođa rupe mora da uzme u obzir izdržljivost učesnika i po potrebi da or anizuje kraća, a kod zahtevnijih tura i duža stanja. dmor se prila ođava sposobnostima rupe i dužini izleta. 110

akon stizanja na cilj, deci treba omo ućiti duži odmor sa izdašnijom užinom i obnavljanjem iz ubljene tečnosti na bezbednom, pre lednom i toplom mestu. Većina dece ne miruje dugo i brzo se oporave. Uskoro počinju da istražuju okolinu i da se uključuju u najrazličitije aktivnosti koje uključuju kretanje. Rado će otisnuti pečat u svoju planinsku karticu ili dnevnik.

Povratak Ukoliko je mo uće, vođa za povratak bira lakši put. re to a proverava broj učesnika i njihovu opremu. rilikom hodanja nadole vodi računa da rupa ne ide previše brzo. bnovljena ener ija u mladim telima voli da pokrene no e u trk naniže, a sve to je veliko opterećenje za z lobove i kičmu.

Opasnosti Hodanje po brdima/planinama je zdravo, ali je i opasna aktivnost. Kao i svugde drugde, mogu se dogoditi različite povrede i nesreće i na izletu sa rupom dece. ajbolja je naravno preventivna priprema, de se učesnici teoretski upoznaju sa opasnostima, sa od ovarajućim postupanjem sa različitim predmetima ili poma alima štap, rudva, kamen, nož, i sl. i načinima kretanja u planinskom svetu.

a lakšim turama najčešći su žuljevi i padovi sa lakšim povredama. Hanzaplasti i zavoji iz obavezno kompleta prve pomoći brzo će ublažiti bolove, ponekad zaustaviti krv i osušiti suze. oramo biti oprezni kod udaraca u lavu. Dete moramo da posmatramo i da a sačuvamo od većih napora. osle takve povrede kod deteta moramo pre sve a da obratimo pažnju na povraćanje, vrtoglavicu i pospanost. a zahtevnijim turama najopasnija su skliznuća na suvoj ili mokroj travi, ispranom šljunku i sne u. Grupe dece zato ne vodimo po teških putevima ili blizu provalija i strmih padina pod sne om. dređena opasnija mesta moramo odgovarajuće da osi uramo i mirno da upozoravamo na njih. Ukoliko dođe do povređivanja učesnika, jedan od odraslih mora da se pobrine za rupu, a dru i za povređeno . Zajedno zatim donose odluku o od ovarajućem postupanju.Kod dece su česte i probavne smetnje, prouzrokovane neod ovarajućom hranom ili načinom ishrane. Vođa mora u takvom slučaju da ustanovi ozbiljnost problema i da zatim preduzme od ovarajuće mere – da nastavi prema cilju ili da se vrati nazad.

pasno je nestabilno vreme, naročito oluje. U takvoj situaciji sa decom ne smemo u planine pošto jaki pljuskovi, voda i rmljavina mo u da prouzrokuju teške fizičke i psihičke posledice. U slučaju velikih hladnoća i visokih temperatura mlađu decu ne treba da vodimo na izlete.

111

Mnogo problema nam prouzrokuju i krpelji sa prenošenjem menin itisa i borelije. a izlet po šumi i niskom rastinju u toplijim letnjim periodima odlazimo adekvatno obučeni du e pantalone, majica i kapa od lako materijala i zaštićeni utan i sl. . akon završetka ture neophodan je temeljan pregled tela.

eđu učesnicima izleta je sve više vlasnika pasa koji sa svojim ljubimcima često posećuju svet planina. ala deca naročito su oduševljena psima, vole da ih maze i da se i raju sa njima. ošto se četvoronošci veoma razlikuju između sebe, decu moramo da upozorimo da ne maze životinje. Tako ćemo sprečiti pokoju neprijatnost.

Povratak kući Vođa rupe mora da dovede svoje štićenike na do ovoreno mesto u do ovoreno vreme i da mlađe preda roditeljima. re to a još poslednji put proverava sve učesnike i njihovu opremu. Decu prilikom rastanka ljubazno pozdravi i pozove na nove zajedničke doživljaje u brdima. osle povratka, susret sa planinama je za većinu mladih prijatan, ali i naporan doživljaj. Upravo ta vrsta umora i bo atstvo dešavanja možda će im opet probuditi želju za ponovnim kontaktom sa prirodom u zanimljivom, izazovnom planinskom svetu koji ih zove.

Vrednovanje i naknadni doživljaji izleta Izlet ne sme da se završi onda kad decu bezbedno predamo njihovim roditeljima, a mi sami zadovoljni izujemo cipele za planinarenje. Treba a prespavati i omo ućiti svima koji su u njemu učestvovali da a ocene i ponovo dožive.

Vođa izleta i pratioci rupe moraju na kraju da ocene adekvatnost odabrano cilja, or anizaciju, postavljene ciljeve, sadržaj, bezbednost, ponašanje učesnika, raspoloženje među učesnicima i ulo u pojedinaca i rupe kao celine. Dešavanja i zabeležene uspomene mo u zajedno sa decom da predstave roditeljima i ostalima u vrtiću, u školi ili u domu za odmor. a osnovu iskustava, pro rama i želja već mo u da počnu sa planiranjem novo izleta. Ispoved doživljaja i emotivni predah moramo da omo ućimo i mladim učesnicima izleta. Svoje utiske mo u da izraze na različite načine: raz ovorima, crtanjem, slikanjem, gledanjem fotografija ili videosnimaka, pisanjem sastava ili dnevnika, čitanjem različite literature. Decu podstičemo da otvore vrata svojim utiscima, osećajima, željama i snovima. e smemo da žalimo za vremenom koje za to žrtvujemo u vrtiću ili u školi. Loše je brzo i na silu zaboraviti najrazličitije utiske i zatrti sve ono što želi da izađe. Tek posle temeljno naknadno preživljavanja, svi zajedno, puni neko unutrašnje mira i ener ije, možemo opet da prionemo na svakodnevne probleme života. rijatnim, bo atim i lepim doživljajima obično se pridružuju stvaralačke ideje za rad, i ru i slobodno vreme, a možda se rodi i plan za nov, još zanimljiviji susret sa planinama i prirodom.

112

SIGURNOST TOKOM IZLETA I ČUVANJE OKOLINE

vo po lavlje namenjeno je pre sve a porodičnim izletima sa decom. eobučene rupe dece, naime, ne smemo da vodimo na ture, de bi pretila povećana objektivna opasnost npr. velika izloženost, padajuće kamenje, zaleđene padine i sl. i de bi deci zato bila potrebna dodatna zaštita.

Čuvanje dece na zahtevnijoj turi Kao što smo pomenuli u uvodnim po lavljima, sa decom možemo da odemo na porodični izlet na skoro sve izlete koje mi kao roditelji možemo da savladamo. aravno, i pri tom je potreban razum: decu nećemo voditi na stene iako smo alpinisti i možemo da savladamo i najteže uspone. ožemo da ih povedemo na osi urane i obeležene staze koje će moći fizički i psihički da savladaju. Za njihovu bezbednost moramo da se pobrinemo mi.

Kada na putu postoji opasnost od skliznuća ili pada, dete treba da vežemo. Što je dete manje, lakše se čuva. avučemo mu pojas za penjanje najbolje dvodelni – sedište i rudni deo i privežemo a na 5 do 10 metara du 9 do 11 milimetara debeo konopac. Dru i kraj konopca vežemo na svoj pojas za penjanje. Dete treba na strmim delovima prilikom uspona i silaska da hoda ispod nas, a ravnim ispred nas. Konopac držimo skoro zate nut, pažljivo ledamo ispod nje ovih no u. Ukoliko sklizne ili nez odno stane, konopac brzo zate nemo. Kad je dete još relativno la ano, lako ćemo a zadržati i zaustaviti. je ova reška koja bi bez konopca mo la da bude sudbonosna, uopšte neće uticati na tok izleta.Takvo vezivanje ne dolazi u obzir kod starije odnosno teže dece. U takvom slučaju moramo da koristimo alpinističko znanje i tehniku ili unajmimo vodiča.

Vezivanje bez pojasa sva stručna literatura ne savetuje pošto pojas za penjanje znatno doprinosi ublažavanju pada. Ipak, kod ore opisano načina čuvanja deteta na manje zahtevnim putevima obično ne dolazi do du ih slobodnih padova, već do kraćih skliznuća. Zato i vezivanje bez pojasa za vezivanje sa konopcem oko detetovo pojasa nije "pretežak reh". Svakako je bolje tako, ne o da bez pojasa za vezivanje idu nevezani. Konopac zate nemo pomoću čvora koji alpinisti zovu najlonski, a mornari pašnjak. Kod neočekivano opterećenja konopac neće dete stisnuti oko pojasa.

U dodatnu opremu na zahtevnijim rutama spada i obavezni šlem koji moraju da imaju svi učesnici. I mali kamenčić može teško da povredi krhku lavu. aše planine su podložne odronima i krunjenju, zato su još opasnije.

Samozaštita na osiguranim rutama za penjanje 113

Starije tinejdžere koji su sa nama nakupili već prilično iskustva, na osi uranim rutama za penjanje treba da naučimo samozaštiti. Dete opremimo pojasom za penjanje sa delom za sedenje i rudnim delom. Oba dela povežemo sa 11-milimetarskim konopcem za penjanje dugim jedan metar na koji smo tokom vezivanja montirali apsorber pada. Koristimo najlonski čvor ili još bolje, osmicu. apsorber pada je mala metalna pločica sa većim brojem rupa kroz koju sprovodimo metra du ačak 11-milimetarski konopac za penjanje tako da je apsorber prepolovi. Ukoliko iz bilo kog razloga ne koristimo apsorber, pojas za penjanje treba da povežemo sa lavnim četvorometarskim konopcem, naravno tako što ćemo napraviti jednako du e krajeve. a oba kraja konopca napravimo čvorove najbolje opet osmice u koje smeštamo umetke sa samozatvarajućom maticom. Danas ceo komplet za samozaštitu već može da se kupci u specijalizovanim sportskim prodavnicama tako da za nešto više para možemo da izbe nemo naiz led donekle komplikovanu izradu. a lavu obavezno ide šlem. reporučuje se da se naročito nežnije ručice zaštite tankim kožnim rukavicama pošto zaštite od vožđa nisu uvek latke.

re ne o što krenemo, mlado planinara moramo da naučimo pravilnoj samozaštiti. re ozbiljno uspona tehniku vežbamo na najbližem poli onu ili na lakšoj turi. a prvu sajlu mladi junak se kači karabinom. Kad dođe do sledeće klina kojim je sajla prikačena na stenu, najpre kači iznad klina dru i karabin koji je do sada bio prikačen na pojas, i tek zatim otkači prvi i nje a okači na pojas. Tokom penjanja ne sme nikad da bude prikačen sa oba karabina pošto time onemo ućava funkcionisanje „kočnice“. očetnik je u postupanju sa karabinima prilično nespretan i spor, ali će pomoću vežbe brzo napredovati. oramo da a naučimo i da treba da proveri čvrstinu osi urača pre upotrebe pošto se često dešava da naletimo na iskidane sajle i izvučene ili iskrivljene klinove.

Odnos prema okolini i kao roditelji i vaspitači moramo sopstvenim primerom da decu naučimo da počnu da poštuju red i zakonitosti sveta vrhova, stena, provalija, strmih padina, pašnjaka i šuma. akujmo i nosimo smeće u dolinu, poslušajmo tišinu, poštujmo staze i puteve i poštujmo pravila u planinskim stajankama. Tako ćemo najviše doprineti da će naši potomci moći da uživaju u izvornom prirodnom okruženju. ko se mi kao posetioci ne budemo od ovarajuće ponašali, u budućnosti mo u da nas sti nu najrazličitije table sa zabranama, rampe, novčani doprinosi, uniformisani redari i dru a o raničenja koja su sve osim prijatno . U prirodi ima dovoljno mesta za sve nas, samo treba da je poštujemo.

114

OPISI IZLETA

U vodiču smo opisali 77 izleta, od ovarajućih za decu i naravno i za odrasle. rema ustaljenoj klasifikaciji u sličnim planinskim vodičima, većina bi spadala u nezahtevne obeležene ili neobeležene puteve. Kod opisa smo uzimali u obzir sposobnosti mladih planinara. aročito smo na lasili probleme koje bi mo li da imaju na izabranoj ruti i specifičnosti koje bi mlade mo le da interesuju i dodatno da motivišu tokom hodanja.

pisani izleti prila ođeni su izletnicima sa prevozom. očetak puta je najčešće na putu koji se najviše približava cilju odnosno odakle kreće najlepši put. Svi izleti, osim poslednje na Triglav, koncipirani su tako da se završe na polazištu. okušali smo da pokrijemo većinu planinskih područja Slovenije što nam je samo delimično uspelo.

Svi opisi izleta su slično koncipirani. U naslovu se nalazi ime, a u podnaslovu je data kratka karakteristika izleta ili cilja. Kod svakog izleta smo u posebnom okviru opisali i poneku zanimljivost, sopstveno iskustvo, pripovetku, pesmicu ili le endu koja je povezana sa tim krajem. U tim kratkim pričicama smo pokušali da nanižemo niz sitnica koje nam mo u koristiti prilikom izvođenja izleta, a pre sve a prilikom motivisanja dece.

Svi izleti su od ovarajući za porodice, de je mo uć nadzor nad svakim mladim učesnikom. osebno smo naveli i adekvatnost izleta za grupe dece s obzirom na zahtevnost. Izlet je odgovarajući za grupe, kada tokom hodanja ne treba očekivati posebne probleme. Manje adekvatni za grupe su oni izleti gde ima samo nekoliko opasnih deonica i ako je na njima potrebna posebna pažnja pratilaca. Izlet nije odgovarajući za grupu ako je zbog opasnih mesta na većem delu puta potreban nadzor odraslo nad svakim detetom.

Uvod na početku opisa ukratko predstavlja cilj. avedeni su položaj, karakteristike i eventualne istorijske, prirodne ili eo rafske specifičnosti koje bi mo le da zanimaju i decu. Posle uvoda je polazna tačka, de saznajemo dokle možemo da se dovezemo. aravno, i or anizator rupno izleta odn. prevoznik mora sam da proceni da li do polazne tačke može da sti ne i autobusom. To moramo da znamo na vreme pošto du ačko hodanje putem koji nije prohodan za autobus može prilično da produži i pokvari izlet.

Sledi opis izleta u kome je opisan put do odabranog cilja. Posebno je opisan i povratak. Ukoliko je mo uće, razlikuje se od puta do cilja. Važni podaci su i nadmorska visina cilja i polazne tačke. avedena 115

relativna visinska razlika između polazne tačke i cilja može nam pomoći prilikom planiranja ture pošto je lavni pokazatelj njene dužine i napornosti. Treba zapamtiti da normalan pešak pređe 300-400 visinskim metara uspona na sat, a dete između šest i deset odina starosti u prvom satu samo 200-300 metara. U narednim satima se to "visinsko iskorišćenje" znatno smanjuje. Sa starošću se sposobnost dece povećava. otivisani tinejdžeri mo u dobro da preteknu svoje roditelje prilikom uspona.

Stav najadekvatnije vreme ovori nam koje odišnje doba je najpovoljnije za izvođenje ture. Za većinu izleta to su suva odišnja doba, kad na putu nema sne a. U stavu opasnosti upozoravamo na neko posebno opasno mesto na putu, de treba naročito voditi računa o deci.

Kod dužine izleta navedeno je, otprilike, vreme hodanja od polazne tačke do povratka. odeljeno je na dobro poznate ili važne međutačke. a kraju je naveden, otprilike, i zbir vremena, potrebno za uspon, silazak i sprovođenje cele ture. Vremena su nešto duža ne o što je to uobičajeno za odrasle, prila ođena su brzini dece. Zbir je uvek malo veći od zbira pojedinačnih vremena, zato što uzima u obzir i odmore. Navedena vremena su naravno subjektivno ocenjena, zato treba da ih uzmemo kao orijentir prilikom pripreme izleta.U stavu planinske kolibe na putu nabrojane su kolibe na putu ili blizu njega.

Na kraju su nabrojane i karte koje nam pružaju dodatnu informaciju o cilju. ajčešće je naveden samo jedna, ona koja je za izlet najadekvatnija. Ostala literatura pomenuta je na kraju knjige.

Uz ivicu naveden su ostale turističke znamenitosti u blizini koje mogu da nam obogate izlet. Opise za njih treba da potražimo u turističkim vodičima. pise izleta snabdeli smo i jednostavnom skicom ili kartom koji su namenjeni pre sve a ruboj orijentaciji čitaoca. Za sam izlet obezbedite nešto bolje.

116

REČNIK POJMOVA

Rečnik pojmova planinski izraza koji su upotrebljeni u knjizi

alpinista

naj ko se penje na visoke vrhove, čak ipo neosi uranim i neobeleženim pravcima.

gromada

Velika, obično usamljena stena u dolini ili na padini. U našim planinama mno o romada doneli su lečeri u ledenom dobu, lavine i rušenja.

visokogorac

ojedinac koji je sposoban i za zahtevnije ture u višim planinama i zimskim uslovima.

klisura

Uska dolina sa strmim liticama ili širok žljeb koji je u strmom bre u napravila voda.

greben

Uzak spoj dve stene ili padina planina po kome obično ide razvodnica između dve doline. ože biti strm npr. zapadni reben Jalovca iznad Kotovog sedla ili vodoravan npr. reben između Malog Triglava i vrha Triglava).

šljunak

tpali komadići stena koji su oštri i koji se obično nalaze ispod stena

sajla

Čelična žica ili konopac, pričvršćeni pored puta, za lakše i bezbednije kretanje u planinama.

udolina

Gornji polukružni deo doline ili kraj planinske doline.

lečer

Velika masa leda nastala od snega koja polako klizi nadole.

117

lovačka staza

bično neobeležena staza u planinama koju su napravili i koju održavaju lovci.

markacija

beležje u boji za obeležavanje staza u planinama. Kod nas koristimo Knafljevu markaciju (beo krug sa crvenim rubom).

sipar

Veća količina šljunka ispod stena npr. sipar iznad prevoja Vršič pored puta na Malu Mojstrovku).

mulatiera

Široka, prilično udobna staza kakve su rađene tokom 1. svetsko rata i između oba svetska rata za snabdevanje vojnih položaja u planinama, najčešće mulama. ajviše ih ima na primorskoj strani Julijskih Alpa.

planinar

Onaj ko odlazi u planine.

katun

Zgrada za boravak pastira i preradu mleka u planinama.

katunar

naj ko napasa ili vodi računa o životinjama, pastir.

pastirski stan

Pastirska koliba.

planinske oznake

Table, putokazi, markacije, natpisi koji obeležavaju pravi put.

proplanak

Travom obrastao deo u planinama, odgovarajući za ispašu.

pojas za penjanje

oma alo planinara i penjača za penjanje i si urnost, obično sačinjen od dela za sedenje i rudno dela.

prevoj

iži deo planinsko vrha preko ko vodi put iz jedne doline u drugu. 118

apsorber pada

etalna pločica sa rupicama kroz koje sprovodimo uže za penjanje prilikom samozaštite. Smanjuje silu pada na čuvanu osobu.

PSS

Planinski savez Slovenije, centralna planinska organizacija u Sloveniji.

sprud

Kamenje koje je nanela i zaoblila voda.

sedlo

Širi, ravniji prevoj preko gorskog grebena iz jedne doline u drugu.

serpentina

Krivina na putu.

klamfa

Komad vožđa ili drveta u obliku polovine slova H, pričvršćen u stenu na stazi za lakše kretanje u planinama stope, hvatači .

razrivene stene

Veoma razuđena stenovita oblast, mestimično obrasla i travom ili prekrivena šljunkom.

greben

Spoj dve padine planine po kome obično ide razvodnica između dve doline.

okapina

esto ispod previsa u steni, može biti i pećina ispod previsa.

turni skijaš

Skijaš koji skija izvan uređenih skijališta po nepre lednim, neu aženim padinama u različitim vrstama sne a, popne se na neki vrh i skija sa njega, kombinuje planinarenje (uspon na skijama) i skijanje.

zaštitna i tehnička poma ala

Metalni klinovi, klamfe ili sajle za bezbednije kretanje u planinama

119

Vrh, hrid

Visok vrh, planina

karabiner

Du uljasto metalno poma alo za jezičkom na opru u za kačenje na sajle.

osigurana staza za penjanje

Staza na zahtevnijem terenu u planinama, snabdevena sajlama, klinovima i klamfama.

zastan

Završetak planinske doline iznad ko planina.

se strmo izdižu padine

Ajdovska devojčica Iz strmine stene Prisanka iznad Vršiča nemo gleda ajdovska devojčica. Samo mali broj njih zna kako je zalutala u strme stene i tamo okamenila.

Ajdovska devojčica je bila još za života dobrog srca pošto je planinare i konvoje sa teretom vodila kroz snežne smetove preko Vršiča u dolinu Trente. Živela je ispod previsnih stena i na stenovitim policama Prisanka. Ako bi videla da su planinari zalutali, napuštala bi svoje prebivalište, gazila pred njima visoki sneg i pokazivala im pravi put. Kad su se oni vraćali kući, ispod previsa u podnožnu Prisanka ostavljali bi vino, hleb i meso za ajdovsku devojčicu tako da nikada nije bila žedna ni gladna.

Ajdovska devojčica je bila i suđenica. Posećivala je mlade majke i proricala sudbinu novorođenčadi. Jedne noći je posetila mladu pastiricu u Trenti koja je upravo prepovila sina. Majka je spavala, zato se ona nečujno približila detetu i prorekla mu: "Kad porasteš, postaćeš hrabar lovac. Pokušaćeš da ubiješ Zlatoroga i pomoću njegovih rogova da dođeš do skrivenih blaga..." Kad su za predskazanje čule sestre ajdovske

120

devojčice, suđenicu su proklele i ona je okamenila, čim se vratila u prisanšku stenu.

121

Sa Vršiča na Slemenovu špicu, Na travnatu sobu sa pogledom

Vršič, 1611 m, je naš najviši drumski planinski prevoj i izuzetna polazišna tačka za planinarske izlete na visoke i zahtevnije planine nad njim. ajbliži vrhovi od 2000 m su ojstrovka i risank. Za porodice i iskusnije rupe dece veoma je privlačan izlet na Slemenovu špicu sa izuzetnim po ledom. Sa svojih 1911 metara to je najviša tačka zeleno masiva Slemena što ne vidimo sa drumsko prevoja. ožemo je osvojiti preko markiranog puta prema Tamaru koji nas najpre vodi desno oko Mojstrovke na njenu severnu stranu. Napornog Nadmorska visina: 1911 m početno uspona ima pola sata, a na severnoj strani zatim Visina polazne tačke: 1611 m Visinska razlika: 300 m hodamo skoro po ravnom. U poslednjem delu čeka nas još malo zamaranja do vrha Slemena. Ispod njega nalaze se slikovita Najadekvatnije vreme jezera i jedan od najlepših po leda na Jalovec. ažnja da nam Odgovarajuće leti od sredine juna do oktobra, kad na severnoj strani neko nadobudno dete ne pobegne preko ivice na severnu stranu više nema snega. gde se nalazi provalija! Zato za odmor radije odaberimo ravninu pored bara. Tu će deca stvarno moći da uživaju u lepotama Opasnosti Otprilike na pola puta između zemlje Kekeca. Vratica i Slemena ima nekoliko metara puta koji je izložen i osiguran sajlom. Tu moramo da pomognemo deci i da ih upozoravamo na bezbedno kretanje. Dužina izleta Vršič – Slemenova špica 1.30 – 2 sata Povratak 1.30 sata Ukupno 3 sata Planinske kolibe na putu Tičarjev dom, 1620 m; Poštarska koliba, 1688 m; Erjavčeva koča, 1525 m.

Kekec je bio bistar dečkić iz ovih krajeva koji se kao pastir u podnožju Julijskih lpa susretao sa istinitim i bajkovitim likovima. Pobedio je zlobnog Bedanca, prevario travarku Pehtu, pomogao vili Škrlatici i bio dobar prijatelj svojim vršnjacima i svim onima kojima je trebala pomoć. je ove do odovštine opisao je prijatelj Josip Vandot, a postale su poznate posle tri filma po njegovim motivima.

Polazna tačka Karta Triglav, 1:25.000

očinjemo na prevoju Vršič između Kranjske Gore i Trente.

Zanimljivosti u blizini Jezero Jasna kod Kranjske Gore Dolina Male Pišnice Kekčeva zemlja (turistička ponuda za decu u Kranjskoj Gori) Ruska kapelica Ajdovska devojčica u Prisanku Kuđijev spomenik u Trenti Izvor Soče Klisura Mlinarice Arboretum Juliana Odgovarajuće za porodice, manje odgovarajuće za grupe

122

Opis Vršič se nalazi na ju oistočnoj strani ojstrovke, a naš cilj je upravo na njenoj suprotnoj, severnoj strani. Sa najviše tačke prevoja krećemo prateći markacije prema Tamaru. U nekoliko serpentina u roku od pola sata se penjemo za 200 metara na Vratica, 1807 m, i pogledamo na severnu stranu. Odatle nastavljamo pravo, prvo blago nadole. Levo se odvaja put ispod severne stene Male Mojstrovke i ispod osigurane staze za penjanje. Staza nas vodi uz severnu ivicu iznad doline ale išnice prema dobro vidljivom travnatom Slemenu. a širokom prevoju između nje a i ojstrovke markacije skreću nadole prema Tamaru, a mi se uz neverovatne lepe poglede penjemo desno do vrha. Vraćamo se istim putem.

Kekčeva pesma Šta mi peva ptičica, ptičica senica: Dobra volja je najbolja, to dobro zapamti, cmizdre i plačljivice sa nama ne mo u izaći na kraj.

Šta mi potok žubori, kad po kamenju skače: Dobra volja je najbolja, budi veseo iz dana u dan, smej se, vrisni, pesme zviždi i uhvatićeš sreću.

Šta mi kaže moj korak dok azim stazom: Dobra volja je najbolja, 123

po celoj zemlji ovoj, crveni obrazi, smeh i sreÄ&#x2021;a, to je pravo blago, hej, juhej!

124