Zabranjen Prolaz by Meri

LJUBAVNI VIKEND ROMAN Broj 1176

Nikol Lin Zabranjen prolaz Nicole De Lyn ENCHANTMENT

Scan : Legenda Obrada: Viki – Ĉitateljski Raj

I Laura Frenklin je zaustavila svog predivnog konja i obrisala znoj sa svoga ĉela. Dan je bio vreo, bez oblaĉka i teksaško sunce je prţilo bez milosti. Bila je daleko od gradske vreve San Antonija i uţivala je u jahanju po ranĉu svoga oca. Za Lauru nije postojalo nijedno mesto na svetu lepše od ovog prijatnog valovitog predela centralnog Teksasa obraslog šumom. Na severnoj granici imanja znak „zabranjen prolaz” je privukao njenu paţnju. Pre nekoliko godina takav znak nikada nije stajao na imanju Toma Lendersa. Ali stari Tom je umro, a njegov usvojeni sin je nasledio svu njegovu imovinu, ukljuĉujući i veliku farmu stoke. Nikada nije upoznala Brendona Maršala, ali je od ljudi koji su radili na ranĉu mnogo slušala o njemu i od svoga oca i bila je srećna što ga nije poznavala. Kada joj se majka razbolela, Laura je u San Antoniju pohaĊala gimnaziju, pa koledţ i tek nedavno, posle smrti svoje majke, vratila se na ranĉ. Duga bolest njene majke je teško pala i Lauri i njenom ocu. Bili su nemi svedoci kako se snaţna, energiĉna ţena pretvara u bespomoćnu, krhku senku. Gubitak majke Laura je teško podnela i tek sada je polako poĉela da se oporavila. MeĊutim, za njenog oca to se nije moglo reći. Izgledao je uznemiren i zabrinut zbog neĉega, ali Laura se nije potrudila da ga natera da joj poveri šta ga to muĉi. Laura se namrštila. Uvek je volela da jaše preko Tomovog imanja, a sada joj se još nije vraćalo na ranĉ. Sjahala je s konja, otvorila je kapiju i ušla na zemlju Brendona Maršala. Konj i jahaĉ su bili izvanredan par, oboje vitki i graciozni. O lepoti plavokose Laure i plavo zelenim oĉima priĉalo se po San Antoniju i mnogi mladi ljudi su joj se udvarali. No, do sada, nijedan nije uspeo da zarobi njeno srce i Laura se ĉesto pitala da li će to nekom ikad uspeti.

Većina mladića sa kojima je izlazila smatrala je privlaĉnom, ĉak i seksi. Hvalili su njenu inteligenciju, ali ona je osećala da oni vide samo novac njenog oca. Shvatala je ona da je privlaĉna, ali je ţelela da sretne ĉoveka koji će je ţeleti zbog nje same, a ne zbog nekih prolaznih razloga. Takve misli znaĉile uludo traćenje vremena, mislila je Laura, odgurnula je grumen zemlje i otvorila veliku kapiju, ignorišući veliki, crveni znak „zabranjen prolaz”. - Baš nas briga, Ledi - prošaputala je Laura svojim mekim glasom, milujući svoju divnu kobilu. - Ono što Brendon Maršal ne zna, neće ga boleti. Pomisao da je ma njegovoj zemlji bez njegovog znanja izmamila je vragolast osmeh. Zatvarajući kapiju, Laura je uzjahala Ledi i galopom krenula prema izvoru nedaleko od kapije. Kobila je morala da se napoji pre nego što krenu dalje. Posle dvadesetak minuta stigle su do pojilišta koje je napajao podzemni izvor. Bilo je neobiĉno toplo za sredinu aprila i Ljutići i plavi razliĉak su bili u punom cvatu. Ledi je ţedno pila kristalno bistru vodu dok se Laura hladila svojim šeširom. Uskoro je ponovo krenula, jašući galopom preko livada do brda na severu, Laura se nije osećala ovako slobodnom već dugo i tek sada je shvatila koliko joj je za ovih nekoliko godina nedostajao ranĉ. Volela je San Antonio, gospodstven, stari grad, prepun arhitekture u španskom stilu i istorijskih spomenika Teksasa, ali ponekad je ţudela za mirnim ţivotom na ranĉu. Laura je bila zadubljena u svoje misli i nije bila spremna na reakciju kobile kada je tekunica iskoĉila iza stene ispred njih. Snaţna kobila se uspravila na zadnje noge i zbacila Lauru iz sedla. Osetila je kako leti kroz vazduh, ali nije mogla ništa da uĉini da to spreĉi. Poslednje ĉega se Laura sećala bilo je kada je pala i kako je udarila glavu o nešto oštro. Laura je osetila nešto hladno i mokro po licu, dok se borila da povrati svest. Osećala je vrele zrake sunca na licu, ali istovremeno i nešto prijatno hladno je dotaklo njeno ĉelo. Zatim je naslutila neke pokrete iznad glave kao da je neko podiţe, a zatim kapljice vode na usnama. 4

Laura je polako dolazila svesti i zaţmurila je zbog sunca. U glavi joj je bubnjalo i sva je bila ugruvana i u modricama. A onda je senka zaklonila sunce i zaĉula je muški glas. - Popijte ovo. Voda je, ne bojte se. Glas je bio tih i stran, rastezao je reĉi, kao i svi roĊeni Teksašani. Uspela je da vidi obrise visokog ĉoveka, širokih ramena koji se nadneo nad nju i pruţao joj ĉuturu s vodom. Bez reĉi je pila u malim , gutljajima u poĉetku, a onda je poĉela ţedno da pije vodu. - Nemojte mnogo da pijete odjednom. Hajde, dosta je - i ĉovek joj je oduzeo ĉuturu. Kleknuo je pored nje i pregledao je Laurino telo nesumnjivo, traţeći da nije nešto polomljeno. Ruke su mu bile grube i ţuljevite i Laura je pomislila da je on jedan od radnika s ranĉa Brendona Maršala. Klizio je rukama po bedrima, a onda nazad do ramena laganim pokretima što je nateralo Lauru da shvati da se nalazi u vrlo nezavidnom poloţaju. Ako ovaj ĉudni ĉovek ţeli, moţe svašta da joj uĉini, a ona ne bi imala snage ni da se brani. - Molim vas, dobro sam, hvala vam - prošaputala je Laura, pokušavajući da sedne. Pomogao joj je da sedne. Još uvek u podreĊenom poloţaju, Laura ga je pogledala, primetivši duboke bore na licu. Bio je vrlo ljut. Plavozelene oĉi susrele su se s njegovim tvrdim, hladnim zelenim oĉima i Laura je odmah spazila njegov pogled koji se suzio i upravio na njenu tanku, pamuĉnu bluzu koja se pripila uz njene zaobljene grudi. Samo za trenutak preletela je uznemirenost preko njegovog lica, a onda ,se okrenuo i pogledao je. - Gde vam je konj? Da li je pobegao kada vas je zabacio? - Glas koji je pitao dve stvari odjednom bio je hladan i arogantan. - Verujem da je tako. Poslednje ĉega se sećam je mala tekunica koja je skoĉila iza stene i uplašila Ledi i zato se propela. Zatim sam poletela kroz vazduh i pala. Mora da sam udarila glavu o kamen ili nešto sliĉno, jer sam izgubila svest - odgovorila je Laura. Rukom je protrljao bradu kao da pokušava da shvati njene reĉi dok su je njegove oĉi i dalje uporno ispitivale. Okrenuvši glavu, skinuo je šešir i nadlanicom obrisao orošeno ĉelo. Laura se zaĉudila 5

kada je ispod kaubojskog šešira videla gustu, kovrdţavu kosu. Bila je tamno smeĊa i prošarana, od sunca izbledela svetlim pramenovima. Gusti brkovi i široke obrve ĉinili su ga mrkim i zastrašujućim. Mogao je biti bilo ko, kradljivac stoke ili neko još gori. Nije liĉio na obiĉnog radnika sa ranĉa, niti je njegov govor to odavao. - Verujem da ću morati da vas prevezem do vašeg ranĉa, ukoliko ne naĊemo vašeg konja uz put. Pretpostavljam da ste odavde negde? Izgledalo je da ga nešto iritira, a Laura nije htela da oda svoj identitet, plašeći se da on moţe da je kidnapuje i da posle traţi otkupninu. - Oh, sigurna sam da je Ledi tu negde. Ne liĉi na nju da ode negde daleko - promucala je Laura, nadajući se da on nije primetio njen zabrinut pogled. - Zašto devojka kao što ste vi jaše sama? Naĉin na koji je to izgovorio nateralo je Lauru da se zgrĉi. Njegova fiziĉka snaga je govorila da on uvek dominira ţenama i bez sumnje ih je smatrao slabijim bićima. Mislim da se to vas ne tiĉe. Osim toga, godine mi dozvoljavaju da budem sama, a i iskusan sam jahaĉ. Ledi me nikada ne bi zbacila da se nije uplašila - nervozno je odgovorila Laura. Zbilja nema potrebe da izaziva ovog neznanca strašnog izgleda, ali njegov sarkazam je raspalio njen temperament. Ako mislile da moţete da ustanete krenućemo, imam ja i vaţnijih stvari da radim, osim da izigravam dadilju debitantkinji bez grudnjaka. - Izraz mu je bio hladan i bezliĉan, ali oĉi su mu i dalje poĉivale na obrisima njenih ĉvrstih grudi. Njegove široke, senzualne usne su se izvile u jedva primetan osmeh. Nije imao nameru da skloni pogled. Odavao je utisak ĉoveka koji misli ako se ona usuĊuje da ide bez grudnjaka onda on ima sva prava da bulji u nju. Takva drskost ovog ĉoveka razbesnela je Lauru, ali se plašila da pred njim pokaţe svoju reakciju, već je stajala nesigurno i morala je da se naslanja na tog visokog neznanca da ne bi pala. - Izvinite, mislim da sam još slaba. - Ne mislite na to, to je ljubaznost koju bih uĉinio svakom. - Opet je bio sarkastiĉan i ovoga puta Laura je osetila da joj je telo zadrhtalo 6

od ljutine. Tom ĉoveku bi ona odrţala lekciju, kako i zasluţuje, samo da nisu na ovom pustom mestu. Zazviţdao je iznenada i u tom trenutku njegov crni ţdrebac je strpljivo stao pored njih. Bila je to prelepa ţivotinja i mora da ga je skupo platio. Sigurno nije bio ukraden, jer se odazvao na zviţduk, kao da je na to naviknut. - Ko je bio taj neznanac i šta je radio ovde sam? Ali, pre nego što je Laura smislila odgovor na to pitanje zloćudni ĉovek je podigao na sedlo, a onda je i sam uzjahao. Prihvatajući uzde, dotakao je rukama po grudima i uĉinilo joj se kao da je zadrhtao od tog dodira. No, nije morao da brine da će mu se udvarati, jer njegov dodir je izazvao i u njoj prijatan drhtaj. Osećala je da njegov pogled i dalje luta po otvoru njene bluze i poţelela je da smogne snage da ga upita da li mu pogled pruţa dovoljno. Poţelela je da ga udari u stomak i tako bi i uĉinila da se ne plaši pešaĉenja do svoga ranĉa. - GospoĊice, ako nemate ništa protiv, bio bih vam zahvalan da zakopĉate svoju bluzu - nestrpljivo je gunĊao neznanac. Znaĉi nije bio toliko imun na njene draţi koliko je ţeleo da pokaţe. Ta opaska je izazvala laki osmeh na Laurinom licu mada je već nervozno zakopĉavala bluzu. Veliki crni konj je bio nestrpljiv da krene, ali njegov gospodar je drţao za uzde, ĉekajući da Laura završi zadatak. - Evo, da li je ovako u redu? - odbrusila je Laura. Zakopĉala je bluzu celom duţinom, ostavljajući strancu da vidi samo vrat i lice. - Nadam se da jeste - bio je njegov jedini komentar. Kada je otpustio dizgine i Laura je morala da se nasloni na njegove ĉvrste grudi. Osećala je grubo platno njegove košulje na leĊima, a izgledalo je da se njegova brada naslanja na vrh njenog šešira, pritiskujući ga nadole. Bilo je neke ĉudne intimnosti jahati tako blizu sa totalnim neznancem što je ubrzalo njen puls do neslućene brzine. - Pretpostavljam da radite za Brendona Maršala? Ĉujem da je ĉovek bez srca, takav da satire svoje ljude. Da li je to istina? - Laura je samo pokušala da razgovara i nije bila zainteresovana za svoga suseda, nadmenog i komplikovanog Brendona Maršala. Ĉula je 7

dovoljno priĉa o njemu od kako se vratila na oĉev ranĉ. A Ana, njihova domaćica, priĉala joj je o mnogim njegovim ljubavnicama i Kako ih je odbacivao kada mu dosade. - Nisam siguran da mnogo ljudi dobro poznaje Maršala da bi donosili sud o njemu. Ako ĉovek tera svoje ljude da mnogo rade, dobro ih i plaća, a ako ranĉ treba da je dobar, onda ljudi moraju da rade mnogo duţe. Ne vidim ĉega bezdušnog ima u tome? - Ne, ne vidite - suvo je prokomentarisala Laura. - Treba li da iz vašeg komentara zakljuĉim da se ne slaţete? oštro je upitao. - Mislite šta hoćete... to me ne interesuje. - A hoćete li mi reći šta vas interesuje? - glas iza nje je naredio meko. Laura je odjednom osetila da se najeţila zbog prigušenog tona u njegovom glasu, ne pominjući ruke koje su je obuhvatale oko struka da su bile bliţe nego trenutak ranije. Bilo je neĉeg ĉudno u tom neznancu što Laura nije mogla da shvati. Obiĉan kauboj sigurno nije bio. - Mnogo toga, ali sumnjam da bi vas to interesovalo. - Pokušajte - usledio je hitar odgovor. Laura je osetila kako se osećanja u njoj bude kada je neznanac skinuo šešir s njene glave i okaĉio ga o rog sedla. - Tako, sad je bolje. Sada mogu da vidim ispred sebe. Laura je pokušala da odgovori na njegovo pitanje usprkos tome što je njegova brada dodirivala vrh njene glave i što je to uzbuĊivalo. - Volim konje i ţivot na ranĉu uopšte, mada ne bih volela da tu provedem ceo svoj ţivot. Poĉela sam da studiram, ali kada mi se majka razbolela , napustila sam studije da bih je negovala. Volela bih da nastavim studije sledeće jeseni. Verujete li da ţena treba da ostvari karijeru ili ste od onih koji smatraju da je ţenino mesto u kući? Samo se nasmešio na Laurino pitanje i malo je odugovlaĉio sa odgovorom. – Mislim da ne ţelite da vam kaţem gde ja mislim da je ţenino mesto. Laura nije bila tako naivna da ne zna šta je ţeleo da kaţe. 8

Bili su blizu pojilišta, gde su ona i Ledi već bile i ona se nadala da će je Ledi ĉekati. Nije ţelela da provede u društvu ovoga stranca više nego što je potrebno. Imala je utisak da je teško izaći na kraj s ovim ĉovekom u bilo kojoj situaciji. Bili su sami, miljama daleko od svakog ţivog stvora i nije se moglo predvideti šta moţe da joj uradi ako mu se za to ukaţe prilika. - Ako me pitate, ţene koje lutaju naokolo polu obuĉene sve vreme, zasluţuju da dobiju upravo ono što im se moţe desiti. Najeţila se od njegovih reĉi i svim srcem se nadala da će se Ledi uskoro pojaviti. Znala je da bulji u nju i osećala je da je njegov pogled peĉe kroz tanku pamuĉnu bluzu. Bila je sigurna da on moţe da vidi kako joj srce izbezumljeno kuca. Sa vrha brda Laura je ugledala Ledi pored pojila kako je strpljivo ĉeka. Nikada u ţivotu se nije niĉem više obradovala. - Eno Ledi, Oh, znala sam da će me ĉekati - Laura se smejala radosno. Okrenuvši se u sedlu. Laura je neznancu dobacila brz pogled. Ono što je videla na njegovom licu nateralo je da se što pre izgubi. Bore oko njegovih usana su bile tvrde, a gledao je na najdrskiji naĉin. U sekundi, Laura se upitala, kako bi bilo da je te široke, senzualne usne poljubile, usne koje su izgledale tako tvrde i ĉvrste. Bila je sigurna da to ne bi bio deĉaĉki poljubac, već poljubac pravog ĉoveka. Zaustavio se pored Ledi, sjahao i spustio Lauru sa sedla, dok su mu ruke ostale na njenom struku duţe nego je bilo potrebno. - Mnogo vam hvala što ste mi pomogli. Ne znam što bih uradila da niste naišli u pravo vreme. – Glas joj je bio bridak i odluĉan. Lice mu je otvrdlo. - Sljedeći put, gospoĊice, savetujem vam da ne zalazite na tuĊe imanje. Gospodin Maršal ne voli prestupnike i obiĉno je vrlo grub prema njima. Ĉak i prema devojkama lepim, kao što ste vi. Laura je lako pocrvenela, shvativši da je bila nepristojna. Ali on je uĉinio nervoznom ,u njegovom prisustvu se neprirodno ponašala. Već godinama jašem ovim padinama, a Tom Lenders je bio prijatelj moga oca. Samo zato što njegov usvojeni sin - Laura je naglasila reĉ usvojen - ne voli da iko prolazi njegovim imanjem, meni 9

ništa ne znaĉi. Jahaću ovim padinama, kao i uvek, dopadalo se to gospodinu Maršalu ili ne. - Da li je to baš tako? - Neznanca je izgleda zabavljala njena mrţnja prema Brendonu Maršalu. Moţda je on ipak radio za Brendona Maršala i bez sumnje će preneti njene reĉi Maršalu liĉno. Ali šta je se uostalom tiĉe šta će Maršal da misli o njoj. Volela bi samo da vidi njegovo lice kada mu ovaj prenese ono što je ona rekla o jahanju po ovim padinama, uvek kada joj se to prohte Prihvatila je dizgine svoje kobile i spremala se da uzjaše kada je visoki neznanac poloţio ruku na rame i okrenuo je prema sebi. - Zar neću dobiti nikakvu nagradu što sam vas prebacio dovde? – Koncentrisao je pogled na njeno podignuto lice, a onda je gledao u njene usne. Što mislite kakvu nagradu vam mogu dati ? Nemam pri sebi novca, ali ako mi date svoje ime i adresu poslat ću vam nešto poštom. Kako se usuĊuje , mislila je Laura. Kakav je to ĉovek koji insistira na nagradi zato što je pomogao drugom ĉoveku? - Nisam mislio na takvu nagradu. Laura ga je pogledala pravo u oĉi, suzivši pogled na njegovo arogantno lice. Treptala je od besa zbog ovog tajanstvenog muškarca koji je smatrao da mu ona nešto duguje. Smatrala je da je već plaćen više nego što zasluţuje. - Idite do Ċavola, gospodine!- viknula je Laura i okrenula se da uzjaše Ledi. - Spolja hladna kao led, zar ne? Moţda će vas ovo malo raskraviti. Njegove hladne zelene oĉi su iskrile kada je sagnuo glavu prema Laurinim usnama. Laura je pokušala da izbegne usne koje su se pribliţavale, ali njegova ruka je ĉvrsto uhvatila za bradu. Laura je prestala da diše kada su im se pogledi ukrstili svesna privlaĉnosti koju je ovaj ĉovek imao u sebi. Drugom rukom je ĉvrsto uhvatio za vrat i njegove usne su se brutalno spustile na njene. Laura se odupirala rukama o njegove grudi, ali on je nastavio da je ljubi s takvim ţarom koji je iznenadio i 10

Lauru. Ko bi pomislio da obiĉan kauboj moţda i lutalica, moţe tako struĉno da ljubi. Nastavio je da je ljubi dok joj se u glavi nije zavrtelo od navale sopstvenih osećanja. Odgovarala je na poljupce, kao da je taj ĉovek njena davno izgubljena ljubav, dok joj se i svet i telo predavalo bez borbe. Ĉula je snaţne otkucaje njegovog srca, moţda i svoga, nije više razaznava1a. Zaboravila je na sve osim zadovo1jstva koje su pruţale njegove usne. Taj ĉovek nije bio amater u zavoĊenju. Kada je najzad pustio, Laura je bila toliko potresena poljupcima da se jedva drţala na nogama. U šoku. Laura je uzjahala Ledi i pogledala ga. - Sledeći put setite se šta sam rekao o prestupnicima na Maršalovoj zemlji - neznanĉeve usne su se izvile u preteći osmeh. - Da li to treba da me uplaši? - odgovorila je Laura, prezirući sebe što mu je odgovorila. - Uverićete se da je Lauru Frenklin teško uplašiti. - Laurina kolena su podrhtavala kada je obola Ledi u galop. Iza sebe je ćula grohotan smeh neznanca. Mrzela ga je... prezirala ga je, a nije mu ĉak ni ime znala. Zašto ga nije upitala za ime da bi mogla da ga prijavi kod Brendona Maršala i da zahteva da ga otpusti. Uostalom njen otac je mnogo zaduţio okolne farmere i ništa više ne bi volela već da to prkosno stvorenje izgubi posao. Saznaće ona ko je on, pa makar to bilo zadnje što će uĉiniti. A onda će naterati da plati što je tako ponizio. Besno je obrisala usne, odbivši da prizna kako je duboko uznemirio njegov poljubac i pokušala je da izbriše tragove njegovog zagrljaja. Kada je ugledala blistave obrise Frenklinovog ranĉa. Laura je još kipela od besa. Duga bela ograda ranĉa pruţala se miljama pred njom. Pablo i njegov sin, Felipe, timarili su oĉevog pastuva kada je Laura stigla pred staju. - Samo još malo da se nisi vratila, poslao bih Felipa da te traţi. Gde si dosad bila? - Pablo je neţno korio. - Kad bih ti rekla, ne bi mi verovao - odgovorila je Laura, dobacivši Felipu dizgine. - Ledi dobro istimari Felipe i daj joj dodatnu porciju zobi. - Bez brige, gospoĊice Frenklin - odgovorio je poznati glas. 11

I Pablo i njegov sin Felipe ţiveli su na oĉevom ranĉu i starali se oko konja. Od kad Laura pamti Felipova majka Izabela kuvala je i spremala, a svi su ţiveli u maloj kući iza glavne zgrade. Felipe je bio samo nekoliko godina stariji od Laure i rastući zajedno, postali su dobri prijatelji. Gomezovi su bili deo Frenklinovog ranĉa kao i sama Laura. Znala je da bez Pabla njen otac ne bi izdrţao poslednje dve godina dok mu je ţena bolovala. Pablo je vodio raĉuna o ranĉu, a Izabela o kući, tako da su se Laura i Oven Frenklin mogli mirno da posvete nezi bolesnice u San Antoniju. - Pablo, poznaješ li ti ljude Brendona Maršala? - upitala je Laura, stojeći pored Pabla koji je timario zlatnu grivu oĉevog pastuva Reksa. - Sreo sam nekoliko novih, a sve stare dobro poznajem - brzo je odgovorio Pablo. - Zašto pitaš? - Pa, srela sam danas jednog, bar mislim da radi kod Maršala. Nije htela da ispriĉa Pablu šta joj se desilo, jer bi je pošteno izgrdio što sama odlazi na jahanje. Nije mu se dopadalo što sama ide na jahanje, i to je ĉesto govorio. - Kako se zove? Moţda ga poznajem. - E pa, to ne znam. ali je oko sto devedeset santimetara visok, tamne kovrdţave kose. Vrlo grub ĉovek koji puno vremena provodi na polju, ako razumeš šta hoću da kaţem. - Da li ti liĉi na nekog koga poznaješ? - Ne sećam se nikog ko radi za Maršala, a da izgleda tako, kako si ga opisala. Zašto? Zašto je tako vaţno? - Pablo je zadirkivao Lauru. - Nije to što misliš Pablo. Ako baš hoćeš da znaš, nije on moj tip oštro je odgovorila Laura. Laura se sela na ogradu i posmatrala je Pabla kako timari pastuva i neţno mu govori dok je radio oko konja. Zbilja je voleo ţivotinje i Laura je shvatila koliko je otac imao sreće što ima nekog kao što je Pablo da radi za njega. - Moţda ovo baš nije zgodno vreme - Pablo je poĉeo, traţeći Lauru pogledom. - Ali, tvoj otac je vrlo ĉudan u poslednje vreme. Znam da nije mnogo prošlo od smrti tvoje majke, ali vreme je da se 12

povrati. Ne liĉi na njega da se ceo dan zatvori u kancelariju i da ne izaĊe ĉak ni konje da obiĊe. - Znam - odgovorila je Laura. I sama je bila zabrinuta, ali nije znala šta da preduzme. - Šta misliš da treba da uradim Pablo? Pokušala sam da razgovaram, da ga pitam, šta ga brine, ali mi on samo odgovara da ne brinem za njega, da će vreme uĉiniti svoje. Misliš li da je nešto što mi ne znamo? - Jesi li znala da je prodao već tri kobile ovog meseca? Nikom ništa nije rekao, samo ih je jednog dana odveo i predao bez reĉi. - Zar? - Ništa joj nije rekao, ali on joj je retko šta govorio kada se odnosilo na ranĉ. - Ne, nisam znala. Znaš li zašto ih je prodao? - Ne liĉi mi na oca da prodaje svoju stoku. - Nikako. To je ono što me brine. U normalnim uslovima ne bi ih ni po koju cenu prodao bar dok se ne oţdrebe - priznao je Pablo zabrinutim glasom. - Mislim da ću smesta da odem u kuću i da ga upitam - rekla je Laura i skoĉila sa ograde i posegnula za šeširom. Posle poljupca je bila toliko uzbuĊena da je zaboravila šešir. Laura je zatekla oca u kabinetu nagnutim nad gomilom papira. - Hej, treba li ti pomoć? Rado bih ti nešto kucala ako treba - Laura je veselo govorila uz osmeh. - Kako je prošlo jahanje? - s ljubavlju je pogledao otac. Laura je pogledala oca i poţelela je da je izgledao veselili. Mnogo je ostario od kako se majka razbolela i sada je bio umoran i istrošen. - Oĉe, jesi li dobro? - Sasvim sam dobro, dušo ne brini! - Oven Frenklin je ustao i pozdravio svoju jedinicu poljupcem punim ljubavi. Laura je volela njihovu kuću u gradu, ali ranĉ je imao onu osobenost koja joj je uvek donosila osećanje da se najzad vratila kući. Razgledala je mnogobrojne knjige na policama i sećala se vremena kada je kao dete silazila noću i dugo prebirala klasike dok ne bi odabrala svoju omiljenu knjigu. Onda bi se sklupĉala na koţnoj sofi i ĉitala dok ne zaspi. Pregledajući veliku kolekciju starih knjiga o 13

ĉudima sveta koje je otac godinama skupljao, primetila je da je nestala zbirka knjiga s Divljeg zapada. - Što se dogodilo sa tvojom zbirkom knjiga Daniela Langa? Laura je zaĉuĊeno upitala, jer je znala da se otac ne bi rastao od svoje omiljene kolekcije knjiga, osim ako ne bi morao. - Ah, ta starudija. Oslobodio sam je se pre nekoliko godina. Samo su zauzimale mesto i skupljale prašinu. Niko ih više ne ĉita, pa sam ih prodao antikvaru - bio je oĉev komentar. - Oĉe, zašto si prodao dve kobile? Pablo mi je rekao da su ţdrebne i da ne razume Sto si ih prodao. - Pablo treba da nauĉi da gleda svoja posla - Oven Frenklin je gunĊao ljutito. Laura je prošla po sobi i primetila je da još dve kolekcije retkih zbirki nedostaje. Šta se dešava? Zašto otac prodaje svoje zbirke starih knjiga? Nije bilo logiĉno, baš kao i prodaja kobila. - Ĉuj me, dušo, imam mnogo posla, pa ako nemaš ništa protiv idi i dozvoli mi da se vratim poslu. Otac je seo za sto i poĉeo da pretura hartije. Uopšte se nije ponašao kao pre. Moţda bi dobro bilo da prirede zabavu. Tako je davno bilo kada je kuća odzvanjala veseljem, smehom i zabava joj se ĉinila kao odliĉna ideja. - Oĉe, da li se slaţeš da planiram zabavu za sledeći vikend? Davno je bilo kada smo je zadnji put organizovali. Mislila sam da pozovemo tvoje stare prijatelje i susede, da dovedemo muziku i spremimo dobar roštilj. Kako ti se ĉini? - Laura se trudila da joj glas zvuĉi oduševljeno. - Dobro, dušo. Uradi što god hoćeš! Laurino srce je zadrhtalo. Zvuĉalo je tako umorno i nezainteresovano. Sve bi dala da ga vidi nasmejanog. Moţda će mu zabava dobro doći. Kada bude meĊu prijateljima ponovo i kada bude slušao njihova prijateljska ćaskanja i priĉe o konjima, moţda će ga to izvući iz te njegove duboke potištenosti. Otac nije bio visok ĉovek, negde oko sto sedamdeset santimetara ili manje, tamne kose prošarane sedim vlasima sa bistrim zelenim oĉima. Majka je imala plave oĉi. Nasledila je boje oba roditelja što je 14

opravdavalo njene plavo zelene oĉi. Samo da otac nije tako tuţan, mislila je Laura. Majka im je veoma nedostajala, ali moţda bi zajedno mogli da otpoĉnu nov ţivot. Trebalo bi da odloţi svoj odlazak u koledţ dok se otac potpuno ne oporavi. Uzela je jedan od oĉevih notesa i ispisala imena. Glasno je proĉitala i kada je završila pogledala je u oca. - Ovo su otprilike svi koje znam, a ţive u okolini - glasno je razmišljala Laura, prebirajući u glavi da nije nekog zaboravila. - Zar ne misliš da treba da pozoveš i Brendona Maršala? On nam je najbliţi sused - suvo je prokomentarisao otac i kao da se zainteresovao za zabavu. - Stvarno misliš da bi trebalo? - brzo je odgovorila Laura, - Svi kaţu da je veoma ĉudan ĉovek. - Tvrd i grub, zavodnik i Pablo mi reĉe da je ĉuo da iscrpljuje radom svoje ljude. Ĉak se usudio da svuda oko imanja postavi natpise „zabranjen prolaz“ - oštro je dodala Laura, setivši se svoga iskustva sa jednim od njegovih radnika. - Pablo je jedno staro gunĊalo. Stari Tom je mislio da se sunce raĊa i zalazi zbog deĉaka. Roditelji su mu se doselili iz Australije kada je bio sasvim mali. Kada su poginuli u saobraćajnoj nesreći stari Tom ga je usvojio i odredio za svog jedinog naslednika. - A zašto je onda dugo godina bio odsutan? Ako je on toliko mislio na Toma Lendersa zašto nije ostao s njim i pomagao mu da vodi ranĉ? - Laura je s gorĉinom upitala. Sećala se kako su njen otac i Tom sedeli na klupi pred kućom i stari Tom je priĉao kako je njegov sin uradio te ovo, te ono, ali nikada nije rekao gde je on. - Hajde, Laura, znam o ĉemu govoriš, ali grešiš. Sam Tom mi je rekao da kada je mladić završio koledţ, njegov deda u Australiji je umro i bilo je potrebno da ode tamo i pobrine se oko imanja. Ispalo je da je morao duţe da ostane da bi sve postavio kako valja. Nije njegova krivica što nije bio ovde da pomogne Tomu kada mu je bio najpotrebniji. Ne smeš zaboraviti da je došao na vreme da vidi Toma pre smrti. - Na vreme da nasledi imanje, to hoćeš da kaţeš? - besnela je Laura. Zbog neĉega nije volela Brendona iako ga nije ĉak ni videla. 15

Otac je pogledao svoju voljenu jedinicu i srdaĉno se nasmejao. Laura, postoje neke stvari koje ti ne razumeš - zastao je. - Brendonu Maršalu nije bila potrebna Tomova zemlja ni njegov novac. Izgleda da je njegov deda u Australiji bio veoma bogat ĉovek. Ostavio mu je veliko imanje u Velsu i nekoliko miliona u drugim nekretninama. To je bio razlog zbog koga je otišao i ţiveo tamo neko vreme, da bi ispunio odredbe iz testamenta. Vratio se ĉim je mogao. Nije njegova krivica što je Tom umro tako brzo posle njegovog povratka. - U redu. oĉe! Neću se prepirati s tobom. Uostalom, ti znaš više od mene. Pozvaću i Brendona Maršala, ako će te to usrećiti, ali se od srca nadam da neće doći. Ţelim da ovo bude lepa zabava i ne bih ţelela da je neki tvrdokorni ranĉer pokvari. Laura je ustala i rukom dobacila ocu poljubac. - Moram biti vredna da obavim sve pripreme. Biće to najlepša zabava, videćeš. Upravo ono što nam je oboma potrebno da nas razveseli.

II Sledeće subote Frenklinov ranĉ je blistao okupan raznobojnim svetlima. Sve je bilo spremno i ĉekalo na dolazak prvih gostiju. Pod velike terase je blistao od ĉistoće. Na drvenim gredama su visili raznobojni lampioni. Celoga dana na raţnju se okretalo tele i prijatan miris se širio po kući i oko nje. Laura se muĉila oko frizure, a nova haljina je leţala na krevetu. Cele prošle nedelje Laura se spremala za zabavu. Hrana je bila pripremljena. Bar je bio dobro snabdeven, a muzika je trebalo do doĊe u prvi sumrak. U sredu se odvezla u San Antonio da obavi poslednju kupovinu i nije odolela a da ne kupi sebi novu haljinu. Bila je to rukom raĊena ĉipka boje šampanjca sa odgovarajućom jaknicom. Suknja je padala u širokim naborima a uz to je dobila i cvet iste boje za kosu. Veĉeras je nosila visoko podignutu punĊu, a sitne lokne su okruţivale njeno neţno, ljupko lice. Kada je Laura sišla otac je razgovarao sa Parsonovima. Dţim i Nensi Parson su bili braĉni par ĉetrdesetogodišnjaci i bili su bliski prijatelji njenih roditelja. - Laura, baš si lepa veĉeras! Oboje smo bili vrlo uzbuĊeni kada smo primili poziv i jedva smo ĉekali današnje veĉe - tiho je ĉavrljala Nensi. - Baš sam rekla Ovenu kako nam nedostaju njegove posete. - Hvala vam što ste došli. Otac je tako potišten od kako je majka umrla, pa sam mislila da bi ga ova zabava razveselila - šaputala je Laura. - Zavukao se u ljušturu. Više ne izlazi, ĉak ni svoje konje ne obilazi. Samo sedi u kancelariji i razmišlja. Izašle su na terasu. - Laura draga, vreme će uĉiniti svoje. Budi strpljiva s njim. Oven će opet biti onaj stari dok se pomiri s nekim stvarima. Ali, dosta tih tuţnih razgovora. Hajde priĉaj mi šta ti radiš. 17

- Tako se dugo nismo onako lepo ispriĉale , ĉujem da si napustila koledţ. Misliš li da se vratiš na jesen? - Mislila sam - priznala je Laura - ali, treba brinuti o ranĉu i kući u gradu. Nisam sigurna da ću moći, ali ne moram odmah odluĉiti, imam celo leto pred sobom. Upravo su se ĉula neka kola. - Gle, evo Meta. Nadala sam se da će doći. Kako izgledam Nensi? - brzo je upitala Laura, doterujući haljinu. - Lepa si, draga, osim toga, ja mislim da Metu ne bi smetalo ni da si u farmerkama. Pogledaj samo taj osmeh na licu. Šta se sa vama dogodilo, ako nemaš ništa protiv? - upitala je Nensi zabrinuto. - Ništa naroĉito. Mi smo samo odloţili naše zabavljanje kada se majka razbolela i posle nekako nismo imali prilike da nastavimo. - Sad je upravo prilika da nastavite tamo gde ste stali - smejala se Nensi, blago gurnuvši Lauru prema vratima. Izabela je upravo otvarala Metu vrata kada je Laura stigla. - Mete, drago mi je što te opet vidim - toplo ga je pozdravila Laura. Met je bio lepši no ikada, od vrha „stetson“ šešira do uglancanih ĉizmi. Nosio je svetlo drap sveĉano zapadnjaĉko odelo koje je isticalo njegovu vitkost, a smeĊe oĉi su bile pune topline. - Laura, lepa si kao i uvek. Prošlo je već dve godine, ĉini mi se? Bio sam na pogrebu tvoje majke, ali mislim da me nisi ni primetila Metov glas je bio malo uvreĊen, ali prijateljski. - Videla sam te Mete i hvala ti što si bio. Ali tada nisam bila raspoloţena za razgovor. Srećna sam što si veĉeras došao - Laurin glas je bio pun kajanja i Met je uhvatio za ruku. - I ja sam srećan. - Obuhvatio je pogledom njeno lice i široko se osmehnuo. - Uvek si bila najlepša devojka u celom Teksasu, a veĉeras si prevazišla samu sebe. - A ti si još uvek galantan, ali ne zameram ti - Laura se smejala vedro. Laura i Met su pošli da pozdrave nove goste. Bilo je sve kao nekada kuća puna razdraganih i veselih gostiju.

Oko devet sati svi su bili siti i zabava je bila u punom jeku. Muzika je stigla i nekoliko parova je već plesalo na prostoru ispred terase. Šareni lampioni su bacali romantiĉno svetlo na plesaĉe. Laura i Met su igrali, obraz uz obraz, uz laganu muziku stare ljubavne pesme. Oven Frenklin je srdaĉno uz osmeh razgovarao s nekim ranĉerima i Laurino srce se ispunilo srećom. Ova zabava mu je dobro došla da ga izvuĉe iz depresije i ona je bila zadovoljna što je smislila. - Znaš, navići ću se da te ovako drţim - šaputao je Met Lauri. Skoro sam zaboravio kako je to lepo. - I ja, ali to je prošlo - ljupko je odgovorila Laura. - Reci mi Mete, šta si radio ove dve godine? Mislila sam da si našao drugu devojku ili se ĉak oţenio. Skoro sam se oţenio prošle godine. Sećaš li se Beti Riĉards? Njen otac poseduje onu utrţnu gde je otkrivena nafta pre nekoliko godina. Laura je osetila gorĉinu u njegovom glasu kada je spomenuo Beti. - Naravno da se sećam Beti. Ko je moţe zaboraviti. Lepa, tamnokosa Beti, senzualnih usana - Laura nikada naroĉito nije volela Beti. Uvek se hvalila novcem svoga oca. - Da! O toj Beti ti priĉam. Ali, znaš kako se kaţe da je ljubav slepa. - Met je pokušao da zvuĉi bezbriţno, ali Laura je znala da je osećao mnogo više. - I tako, poĉeli smo da izlazimo. Ĉak sam je i zaprosio i ona je pristala, ali to je sve bilo pre nego što se pojavio novi muškarac u ovom kraju i poĉeo da šarmira sve devojke unaokolo. Laura je zapanjeno pogledala u Meta. - Novi muškarac... koji novi muškarac? - Ali, nekako je osetila o kome je reĉ. - Pa, Brendon Maršal. Nemoj mi reći da još nisi upoznala tog gospodina. Beskrajno bogat i još više arogantan. Sve ţene su zaljubljene u njega, kao da je gospod Bog ili sliĉno. Jedan pogled na njega i Beti je zaboravila da me je ikada poznavala. - Metov glas je zadrhtao gorĉinom i Laura je poţelela da moţe, nekako da mu pomogne. Još uvek je voleo Beti. - Nikada nisam upoznala gospodina Maršala i kako ĉujem sam bog me je spasao - promrmljala je Laura, nadajući se da se njena

pozivnica zagubila u pošti i da se on neće veĉeras pojaviti. Nije imala srca da mu kaţe da je njen otac insistirao da ga pozove na zabavu. - Kloni ga se Laura. Samo donosi zlo. Ĉak je vodio Beti na neko putovanje u Dalas, ali nije imao ni toliko poštenja da se oţeni s njom kada su se vratili - ljutito je dodao Met. Laura nije mnogo cenila Beti. Mogla je da ga odbije. I sama je bila kriva, koliko i Maršal. Ali kako Met reĉe, ljubav je slepa. Nije ţeleo da vidi Beti kakva je ona uistinu bila, jer se nimalo nije promenila. Beti se uvek provaĊala unaokolo, ali ona nije htela da kaţe Metu i da ga povredi još više. - O boţe, mi o Ċavolu... Gospode Laura, Zašto mi nisi rekla da si i njega pozvala veĉeras. Do Ċavola! I pogodi ko mu visi na ruci, cvetajući od ljubavi! Laura nije mogla da pita. Kratak pogled na Meta i sve je saznala. - A tvoj ih otac pozdravlja kao najbolje prijatelje. Hajdemo Laura, ne mogu ovo da izdrţim. - I pre nego što je Laura imala vremena da se osvrne i osmotri misterioznog Brendona Maršala. Met je odvukao na drugi kraj terase. - Mete, slomićeš mi ruku - vikala je Laura. - Izvini. Ali ne mogu da ih gledam. Samo da se malo priberem. - Bojim se da se moram navići da ga vidam sa Beti. - Da Mete, moraćeš. Osim toga, ako pomisli da si zainteresovan za neku drugu, moţda će ipak uvideti da Brendon Maršal nije za nju! Met je zastao i zamišljeno buljio u Lauru. - Ali to ne bi bilo fer prema tebi Laura. Osim toga, mora da sam poludeo kada mislim na Beti pored tebe - oštro je uzviknuo Met. - Ljubav ne dolazi po nareĊenju Mete. Ali, hajde da iskoristimo vreme i uţivamo u lepoti ove veĉeri. U meĊuvremenu ćeš mi ispriĉati nešto o tom Brendonu Maršalu o kome svi priĉaju. Znam da je dugo ţiveo u Australiji i da je veoma bogat, ali reci mi nešto o njemu samom. Kakav je? - Laura, ne znam da opišem druge ljude. Visok je i zgodan, ako ti se dopadaju grubijani. Arogantan je kao sam Ċavo, a dvostruko više zao, ako je verovati priĉama njegovih ljudi - završio je Met ljutito.

- Reci mi, Mete. Radi li neko za njega, neko ko izgleda tajanstveno i pohotno? Znam da je malo ĉudno, ali, juĉe na jahanju sam srela takvog ĉoveka i na smrt me je uplašio. Vrlo tiho govori i... - Laura, Laura. - Dozivao je otac iz kuće. - Evo me oĉe - doviknula mu je Laura. - Ovde sam sa Metom. - Hajdemo, a ja ću popiti nešto. Upoznavanje ću ostaviti tvome ocu. Ne mogu ga podneti. Hvala ti Laura što si mi ostala prijatelj i ako se veĉeras više ne vidimo, mogli bismo sledeće nedelje negde na veĉeru? - upitao je Met neţno. - Vrlo rado, ali nemoj pobeći ĉim se neprijatelj pojavio. Digni glavu i sve što uz to ide - nasmešila se Laura. - Drago mi je što si se vratila Laura. Pozitivno deluješ na mene Met se nagnuo i neoĉekivano je poljubio. - Oh, Mete. sve će se dobro završiti. Videćeš - prošaputala je Laura. Met je bio suviše dobar za nekog kao što je Beti. Moţda će on sam to uskoro uvideti, uz Laurinu svesrdnu pomoć. Nije volela Meta i nikada i neće, ali oni su se lepo druţili. Nekada je Laura mislila da njihovo druţenje moţe prerasti u ljubav. Moţda još uvek moţe. Rastali su se pred kućnim vratima. Videla je oca u guţvi, ali nije mogla da vidi ĉoveka s kojim je stajao. Mora da je to Brendon Maršal o kome svi priĉaju. Dok se probijala kroz guţvu, Laura je osećala nervozu. Otac se okrenuo da je doĉeka i tad je ugledala ĉoveka koji je stajao pored njega. Noge su joj se odsekle kada ga je ugledala. Mora da joj se neke stvari priviĊaju, ali bio je to onaj ĉovek! Krupan i smeo kao sam Ċavo. Bio je to onaj isti snaţni ĉovek, samo što je ovoga puta bio obuĉen u svetlo drap odelo i košulju boje kakaoa koja je isticala njegovu vitkost i preplanulo lice. - Laura, dušo, jesi li dobro? - upitao je Oven Frenklin kada je uhvatio svoju kćerku za ruku. - Bleda si. - Dobro mi je oĉe - prošaputala je Laura oĉju uprtih u ĉoveka koga se lako dobro sećala.- Uspomena na njega je proganjala njene

snove od trenutka kada su se sreli i skoro da je osećala dodir tih usana na svojim. Stajao je i prodorno je posmatrao da se Laura osećala kao da je naga. Svesna obnaţenih ramena i druge frizure, poţelela je da je nije poznao, ali njegov pogled je drugaĉije govorio. Brendon Maršal je nastavio zainteresovano da je posmatra dok je otac vodio prema njemu. Jedva primetan osmeh mu je igrao na usnama dok je uţivao u njenoj zbunjenosti, i to ispuni Lauru gnevom. - Laura, ţelim da se upoznaš sa Brendonom Maršalom. Uĉinio nam je veliku ĉast došavši veĉeras i hoću da budeš ljubazna prema njemu. Bez obzira šta osećaš prema njemu, ţelim da to zaboraviš, zbog mene - upozorio je otac molećivim glasom. Kako su se pribliţavali Laura je bila sve nervoznija. Bio je mnogo viši i muţevniji nego što ga se sećala, oĉi su mu bile hladne. Košulja mu je bila raskopĉana, skoro do grudi i otkrivala je njegova mišićava, maljava prsa. Trenutak kasnije, stajala je pored njega i otac ih je upoznavao. - Laura, ovo je Brendon Maršal. Brendone, ovo je moja kćerka Laura. Lagano je prešao pogledom po Laurinoj ljupkoj pojavi, ne pominjući da su se već sreli. Setila se svojih groznih reĉi o Brendonu Maršalu, ne znajući da razgovara s njim. Lice mu je bilo ljutito, a ona je znala zašto. Mogao je bar da joj kaţe ko je pre nego što je napravila budalu od sebe. Ali, ne, pustio je da brblja bez prestanka. - Drago mi je što smo se upoznali Laura. - Glas mu je bio dubok. Bez sumnje niko nije propustio da vam kaţe kako ste lepi. Mogu li da dodam da vam je haljina prelepa. Od svakog drugog ovakav kompliment bi obradovao Lauru, ali od njega je samo razbesneo. - Ostaviću vas da se bolje upoznate. Laura, dušo, ponudi Brendona pićem - neţno je zamolio otac, ostavljajući ih same. Lauri mu se osmehnula i sarkastiĉno ga upitala. - Šta se desilo sa Beti? Nemojte mi reći da moţe i minut da izdrţi bez Vas. - Da li vas to brine ili ste odabrali da verujete u sve ono šta Met Dţonson govori o meni? - slegnuo je ramenima, kao da mu nije ni 22

stalo do njenog mišljenja. - Sećam se da ste mi govorili kako sam mrzak. Ali tada niste znali ko sam. Recite mi, gospoĊice Frenklin, da li bi bilo drugaĉije da ste to znali? - oštro je upitao.. - Ne, ni najmanje! Nisam vas volela pre nego što sam vas upoznala, nisam vas volela ni kada nisam znala ko ste i ne volim vas ni sada zbog onoga što vi i Beti ĉinite jadnom Metu. Da li ste znali da su Met i Beti bili vereni pre nego što vas je upoznala? - prezrivo je upitala Laura. - Kako ja na to gledam, to je Dţonsonov problem a ne moj. Beti moţe da bira, a to ukljuĉuje i izlaske sa drugim muškarcima - odgovorio je. - Recite mi, jeste li i vi zainteresovani za Dţonsona. - To se vas ne tiĉe, gospodine Maršale - odgovorila mu je Laura, ţeleći da neko naiĊe i spase je od ovog arogantnog ĉoveka. Muzika ja zasvirala laganu baladu i pre nego što je shvatila. Brendon Maršal je obgrlio oko struka i poveo je na ples. - Zovite me Marš - rekao je odluĉno. Nije ţelela da igra s njim, ali nije imala drugog izbora, osim ako nije ţelela da napravi scenu. - Opustite se, kruti ste kao daska. Kladim se da ovako niste plesali s Metom. - Naĉin na koji je izgovorio Metovo ime bio je uvredljiv, ali Laura je prozrela njegovu nameru. - Kako ja plešem s Metom je nešto drugo i vas se ne tiĉe. Da li uvek govorite ljudima šta da rade, gospodine Maršale? - ljutito je rekla Laura. - Samo kada neko pogrešno misli da ima pravo na nešto ili nekoga koga ja ţelim. - Kako se usuĊujete - odgovorila je Laura gledajući ga ljutito. Ako govorite ono što ja mislim da govorite, dozvolite mi onda da vam kaţem gospodine Maršale. Nikom ne pripadam ... najmanje vama! Tihi grleni smeh je dopro do nje. - Nemam ţelju da mi pripadate, gospoĊice Frenklin, već da vas posedujem. Stisak ruke oko njenog struka se pojaĉao u mnogo intimniji dodir od samih reĉi. Pogledi su im se sreli. Njeno hladno drţanje je bilo uzdrmano, a krv je brţe zastrujala. Muška superiornost i dominantnost je izbijala iz svakog delića njegovog visokog, vitkog stasa. Izraţen pravilan nos, gusti brkovi i preplanulo lice potencirali su njegovu 23

muškost i dobar izgled. Bio je muškarac koga nijedna ţena nije mogla lako da osvoji. - Jadna Beti, nikada nije ni imala šanse, zar ne? - Laurin glas je bio prigušen i ispunjen zadovoljstvom. - Nije vas bilo briga što je bila verena za Meta. Samo ste upali i uzeli šta ste ţeleli, bez obzira da li je neko bio povreĊen. Vi ste razmaţeni, gospodine Maršale. Volite sport i takmiĉenje, ali vas nagrada ne interesuje. - Neke nagrade cenim više od drugih, naroĉito one koje nisu upotrebljene. - Glas mu je bio nemaran i hladan. - GospoĊica Riĉards je znala rezultat mnogo pre nego što je krenula sa Metom Dţonsonom. - Zar vas ne tangira to što znate da se igrate sa ţivotima drugih ljudi? Da ćete nekoga povrediti svojim delima? - Bacila mu je svoju optuţbu u lice, ne mareći šta će pomisliti o njoj. - Pokušavate li to, gospoĊice Frenklin, da me preobratite ili me samo razgolićujete? Muzika je prestala na vreme i Laura je iskoristila da se oslobodi njegovih ruku koje su izazivale buru nepoznatih osećanja. Ali, on je bio brţi i zadrţao je ruku na njenom struku. - Ne raĉunajte na to, vatrena curo. Vi i ja imamo još mnogo šta da kaţemo jedno drugom. Moţda drugom prilikom i na drugom mestu, ali zapamtite mi ćemo se još videti. Oslobodio je i Laura je odlazila, ne odvajajući svoj pogled od njega. Njegov pogled je privlaĉio poput magneta i ona je uzdrhtala zbog ţelje koja je tako jasno bila izraţena u njegovim hladnim zelenim oĉima i ta snaţna ţelja je i samu Lauru proţela. Pobegla je na drugi kraj terase. Telo joj se treslo, a ruke i noge su joj podrhtavale od navale osećanja koje do tada nije iskusila. Onoga dana kada je on poljubio, osetila je te iste nepoznate emocije koje su se sada povratile i trostruko većom snagom potresale njeno telo. Bila je neobiĉno umorna, ali se pridruţila veselju, pokušavajući da ignoriše par koji je igrao obraz uz obraz. Najzad je našla Meta s velikom ĉašom u ruci kako saţaljeva sebe. - Svuda sam te traţila. Gde si se sakrio? - oštro ga je upitala Laura. Saţaljevala je Meta, ali trebalo je da bude pametniji i ne zaljubi se u nekog kao što je bila Beti. Za njen loš glas se godinama znalo, a ona sama se nije ni trudila da prikrije svoje afere. Svi su to znali i 24

Laura se pitala da li je Met odbijao da prizna u sebi sve njene nedostatke. Beti je bila lepa crnka ţivahna, ali razmaţena i zla kada je i nešto ţelela. Nije ni ĉudo što Met nije bio prepreka kada je ţelela da doda još jedno pero svojoj perjanici. Baš je šteta što se Met zaljubio u nju. - Otišao sam da prošetam. Nije mi pomoglo, pa sam odluĉio da utopim svoju tugu u piću. Ni to ne pomaţe i mislim da sam se napio. Met se naslonio na bife, a oĉi su mu se caklile od pića. - Hajdemo napolje na vazduh. Ovo je moja zabava, a plesala sam samo dva puta. - Laura je pokušala da joj glas zvuĉi veselo i bezbriţno. Nikome neće pomoći ako i dalje budu potišteni. Uostalom, kakvo pravo imaju Brendon Maršal i Beti Riĉards da joj upropaste zabavu. - Hajde Mete, prestani da praviš budalu od sebe. Nije vredna toga - ljutito je dodala Laura. - U pravu si - Met je ustao i Laura je tek tada primetila da su mu pokreti nesigurni. Moţda Met i nije bio u najboljoj formi za ples. Kada su stigli do mesta gde se plesalo, Met je obgrlio oko struka i lagano su se kretali prateći muziku. Met je bio dobar plesaĉ i Laura je volela da pleše s njim, ali je nije uzbuĊivao kao Brendon. Ljuta na samu sebe, Laura je naslonila glavu na Metovo rame, ţeleći da oseti nešto. Kada se ništa nije dogodilo, Laura je obgrlila Meta oko vrata, nateravši ga da je jaĉe obgrli oko struka. Primetila je da je Brendon Maršal posmatra, što je nateralo Lauru da se još više pripije uz Meta. Muzika je prestala i odmah ponovo poĉela. Met je izgubio ritam. zateturao se i sudario se sa susednim parom, Brendonom i Beti. Met je izgovorio jedno „Izvinite” i susreo se sa Betinom hladnom mrţnjom i zadovoljnim, ledenim pogledom Brendona. - Ako ne moţeš da izdrţiš piće Dţonsone, predlaţem ti da ga se maneš. Laura je osetila da se Met ukoĉio od besa i ljutito se okrenuo prema Brendonu. - Znaš šta, Maršale, dosta mi te je za jedno veĉe. - Pazi, Dţonsone. Obiĉno ne tuĉem momke koji se previše oslanjaju na piće, ali, mogu da naĉinim izuzetak kada si ti u pitanju. Hajde, otperjaj odavde kao dobar momak pre nego što dobiješ više 25

nego što moţeš podneti - Brendonov glas je bio promukao od ljutine, ali je ostao miran i staloţen. - To mi ti nećeš nareĊivati, Maršale - Met je viknuo i zamahnuo je pesnicom na Brendona. Sekundu kasnije, Met je leţao na podu, oblizujući razbijenu usnu, dok je Brendon mirno stajao iznad njega. Laura nije ni sumnjala da je Maršal bio viĉniji tuĉi od Meta. - Kako se usuĊujete da uĉinite ovako nešto na mom prijemu! besno je vikala Laura, ne mareći za goste. Beti ja stajala iza Brendona i kao da joj je sve bilo smešno, a svi gosti su stajali okolo šokirani. - Gospodine Maršale, primite moje najdublje izvinjenje. Okrenula sa i suoĉila s ocem. Nije mogla da veruje svojim ušima. Sigurno se njen otac ne izvinjava Brendonu kada bi mogao da mu naredi da naputili njegovo imanje. Ništa nije razumela. - Oĉe, kako moţeš? Sve ovo je Brendonova greška, a ne Metova. Mislim da bi trebalo da zamoliš gospodina Mršala i njegovu gošću da odmah odu. - Polako, dušo, smiri se. - Glas njenog oca je bio zaštitniĉki i dodavao je ulje na Laurin bes. - Svi znamo da je Met malo više popio nego što moţe da podnese. - Okrećući se Metu, otac je rekao promuklo. - Mete, ja mislim da duguješ izvinjenje gospodinu Maršalu i molio bih te da odeš. - Uvek si dobrodošao u moju kuću kada nauĉiš da se kontroliraš. - Oĉe! - Sad je dosta, Laura! Moram da te podsetim da je ovo moja kuća. Laura se okrenula i prezrivo pogledala Brendona. Stajao je uspravno, a hladne i tvrde oĉi nisu imale milosti ni za nju ni za Meta. Pomogla je Metu da ustane. Prolazeći pored oca, Brendona i Beti, prošaputala je. - Ovo vam nikada neću oprostiti. - Pocrveneo je od besa. Laura se nasmejala, osećajući zadovoljstvo što je uspela da razljuti velikog Brendona Maršala. - Mete, moram ti se izviniti zbog oca. Ne razumem zašto je branio Maršala. Uostalom, on nije pri sebi od kako je majka umrla. - Laurin glas je bio ispunjen tugom i brigom. 26

- Ne sekiraj se zbog mene Laura. I sam sam to traţio. Moţda bih i ja to uĉinio da sam na njegovom mestu. Oboje znamo razlog moga besa. - Met je primetio prezir u njenim oĉima. - Laura, slušaj me. Ja znam šta ti misliš o Beti, ali, ja mislim da je ti ne razumeš. Njen otac je prebogat, ali hladan i bez srca i nikada nije pruţio Beti nimalo ljubavi i razumevanja. Ja znam sve njene nedostatke Laura, ali brinem se zbog nje. Laura je znala da se vredi ubeĊivati Meta da ga Beti ne zasluţuje. Jednoga dana će to i sam saznati, a dotle će ona ćutati. - U redu, Mete, zaboravićemo na Beti. Sada hajde da neopaţeno odemo. Hoću malo da odem sa ranĉa i da se provozam. - Pošto je otac bio taj koji je ţeleo da pozove Maršala neka ga onda i zabavlja besnela je Laura. Znala je da će sutra morati da se suoĉi s ocem što je napustila goste, ali o tome nije htela da misli. Laura je kasno stigla kući. Svi su gosti već bili otišli i kuća je bila u mraku. Laura je tiho ušla u kuću i popela se u svoju sobu. Nije ţelela da se raspravlja s ocem oko noćašnjeg dogaĊaja. Ţelela je da se dobro naspava i odmori.

III Jutarnje sunce se tiho uvuklo u Laurinu sobu i probudilo je. Ĉula je neke korake po sobi, otvorila je jedno oko i spazila Izabelu kako razvlaĉi teške zavese. - Izabela, odlazi i pusti me da spavam - jeĉala je Laura i pokrila se po glavi. - Nisam ja kriva. Tvoj otac me je poslao da ti kaţem da ţeli da te vidi u kabinetu što pre. - Izgovorila je Izabela. - Rekla sam mu da nikada ne ustaješ tako rano, ali on je vikao da ćeš morati da se navikneš da radiš mnogo šta što dosad nisi radila. I nemoj me tako gledati. Kada sam ga pitala šta to znaĉi, povikao je na mene da gledam svoja posla. Ako mene pitaš, smrt tvoje majke ga je pretvorila u ogorĉenog starca i ako nećeš da viĉe i na tebe bolje ustani i obuci se što pre. Mogla je da zamisli kako ga je naljutila kada je otišla s Metom, ostavivši sve goste ukljuĉujući i Brendona Maršala. Zatekla je oca u kabinetu kako, kao i obiĉno, pretura po papirima s dubokom borom na ĉelu. - Dobro jutro, oĉe! Nadam se da si dobro ovog divnog jutra. Pogledao je, klizeći pogledom po svojoj jedinici, njenoj plavoj kosi koja je blistala na suncu i oĉima boje tople morske struje koja je proticala pored obala Teksasa. Neizmerno je voleo ovo dete i jedini naĉin da pokuša i razreši strašne greške koje je uĉinio u prošlosti je da je uveri da ne mari više za nju kao nekada. Kad bi otkrila pozadinu onog što je ţeleo da uĉini, nikada se ne bi sloţila s njegovim planom. Morao je to da uĉini, bez obzira koliko mu je to bolno padalo, jer to je bio jedini naĉin da osigura Laurinu budućnost. - Sedi, Laura. Imam nešto da li kaţem - Oven Frenklin je zapoĉeo svojim najozbiljnijim glasom, nadajući se da Laura neće primetiti 28

kako mu se ruke tresu. - Hoću da me saslušaš i ne prekidaš dok ne završim. Razumeš li? Laura je sela na stolicu ispred pisaćeg stola. Oĉekivala je da bude ljut na nju što je sinoć pobegla, ali mnogo je odugovlaĉio sa svojom ljutnjom. - Dobro, oĉe. Poĉni. Reci mi kako sam bila nevaljala i izgrdi me kako misliš da sam zasluţila, a onda ćemo razgovarati o našim ţivotima. Imam dvadeset godina i mislim da je vreme da stanem na svoje noge. Pre nego što poĉneš oĉe, hoću da ti kaţem da sam odluĉila da se na jesen vratim u koledţ i da ga završim. Posle toga ću najverovatnije dobiti posao i naći sebi stan. Oven Frenklin je ustao i zagledao se kroz prozor. - Bojim se Laura, da to nećeš moći. Vidiš, nije mi ostalo ni toliko para da ti platim školarinu. Laura je vrisnula ne verujući sopstvenim ušima. Ali njen otac je bio bogat ĉovek, najbogatiji u San Antoniju. Pa samo ovaj ranĉ vredi više od ĉetvrt miliona, mislila je u sebi Laura. - Oĉe, ti se šališ. - Voleo bih da je samo šala, srce moje - rekao je otac, sagnuvši glavu i nemoćno provlaĉeći ruke kroz kosu. - Bojim se da je to istina. Ne samo da sam bez novca, već sam u tolikim dugovima da ni ranĉ, ni kuća u gradu ne bi otplatila moje kredite. - Oven Frenklin se suoĉio sa svojom kćerkom i Laura je shvatila da otac govori istinu. - Ali, kako, oĉe... Kako se to dogodilo? - upitala je Laura. Nije mogla da razume kako je otac tako brzo izgubio toliko bogatstvo. - Kao i kod svih ljudi koji imaju, novac. Nisam bio zadovoljan, ţeleo sam više. Uloţio sam dosta novca u neke poslove oko nafte koji su propati. Sa srebrom se isto tako završilo. Kada se majka razbolela poĉeo sam da se kockam, verujući u sreću, zatim sam prodao pola ranĉa Tomu Landerau i uloţio novac ponovo u neke poslove s naftom. Pre neki dan su me obavestiti da je i to propalo. I sve je otišlo Laura, sve. Ĉak sam podigao kredit i na našu kuću u San Antoniju da platim bolnicu i troškove sahrane. Od tada ţivimo na tuĊem Laura. Suze koje su joj se slivale niz obraze nisu bile zbog nje same, već zbog oca. Nije marila za sebe. Bila je mlada, mogla je da poĉne od

poĉetka, ali šta će njen otac. Mora da je strašno ĉoveku, kakav je bio njen otac, da bude bez prebijene pare, a celog ţivota je bio bogat. - Oĉe, ne brini, sve će biti u redu. Ja ću se zaposliti – plakala je Laura, zagrlivši oca. - Uspećemo. Mora da ima puno naĉina da se zaradi novac - Laura se trudila da joj glas bude oduševljen i pun nade. - Laura, draga, bojim se da to nije sve. Dugujem mnogo novca nekim zlim ljudima. Ako im ne platim... - Glas Ovena Frenklina bio je ispunjen strahom. - Oh, oĉe, šta da radimo? Moţda bi ti neko od tvojih prijatelja pozajmio. Jesi ii ih pitao? - Laura se hvatala za slamku i bila je svesna toga. Okolni ranĉeri poslednjih godina nisu najbolje prošli i znala je da niko nema gotovine koju bi mogao da pozajmi. Oven Franklin je mrzeo ono što je sada morao da kaţe. - Ima neko ko je spreman da pomogne, ali po cenu koja će ti se ĉiniti previsokom. - Ko? - Ali, nije ni morala da pita, jer joj je oĉevo lice sve reklo. Zašto je morao da pozove Brendona Maršala na prijem, zašto je skoĉio da ga brani. Sve joj je bilo jasno, a onda je prinela ruku usnama da ne bi kriknula. Otac joj je rekao da je prodao pola ranĉa Tomu Landersu, a Laura je bila toliko potresena da je previdela da je Tom Landers davno umro. Što je znaĉilo da pola Franklinovog ranĉa već pripada Brendonu Maršalu. - Koju cenu moramo da platimo Brendonu Maršalu da bi nam pomogao u ovoj finansijskoj zbrci? - gorko je upitala Laura, verujući da je već zna. Bez sumnje je ţeleo da poseduje oba imanja i da postane najveći zemljoposednik u ovom delu Teksasa. - Sinoć mi je rekao da bi rado kupio i moj deo ranĉa po realnoj ceni i platio hipoteku s kuće u gradu i ĉak otplatio moje kockarske dugove ako pristaneš da se udaš za njega. - Šta! - kriknula je Laura i sela da ne bi pala. - Od svih podmuklih, prljavih... - vrištala je Laura pomahnitalo. - To je ucena i on to zna. A osim toga, on zna da ne ţelim da ga vidim posle onoga što je uĉinio Metu. - Laura, za ime boga, budi razumna. Ti ne znaš šta ti on moţe pruţiti. On je multimilioner. On ti moţe priuštiti sve što zamisliš. Sve 30

što se novcem moţe kupiti. Pogledajmo ĉinjenicama u oĉi. Nijedno od nas dvoje nije naviklo da radi da bi ţivelo. Ne moţemo raĉunati na druge ljude Laura. Bar ja ne mogu. Laura se okrenula i buljila u svog oca dok ga je njeno srce molilo da je ne tera da prihvati uslove Brendona Maršala. Njen otac je bio u pravu, znala je da jeste. I sama nije uĉila ništa drugo da radi osim da bude ukras u domu nekog bogataša, a njen otac nije radio ni jedan jedini dan u ţivotu od kako je nasledio ovaj ranĉ. Laura se uplašila i na samu pomisao da se uda za Brendona Maršala. Znala je da se ĉovek kakav je bio Brendon Maršal neće zadovoljiti samo brakom na papiru, već će traţiti ispunjenje svojih braĉnih prava kad god to zaţeli. Neće se obazirati na to što ga Laura mrzi iz dna duše. Udaja za Brendona će biti kao da se prodaje nekom ko ima novac kojim će se njen otac izvući iz neprijatne situacije u koju je zapao. Pomisao da ih je otac doveo u ovu nemoguću situaciju izazvala je gaĊenje i ona ga je gledala drugaĉijim oĉima. On nije bio ĉovek kakvim ga je ona smatrala do tada, sposoban ĉovek sa odreĊenim principima, već slabić koji je dozvolio da ga njegova nesposobnost dovede do finansijskog kraha. - Razmisliću o tvom predlogu oĉe i veĉeras ću ti dati svoj odgovor. Pretpostavljam da pokušavaš da me nateraš na brak sa ĉovekom koga prezirem samo da bi se izvukao iz svojih nevolja. Ne mrzim te zbog toga, već te ţalim - Laurin glas je bio pun gorĉine i mrţnje. Ali, sva mrţnja nije bila upućena njenom ocu, veliki deo je saĉuvala za Brendona Maršala. Oven Frenklin je zario glavu u ruke kada je njegova kćerka izletela iz kabineta. Sumnjao je da će mu ikada oprostiti što je naterao na ovaj brak, ali se nadao da će vreme pokazati ispravnost odluke. Bio je propao ĉovek, njegovi poslovni pokušaji su propadali jedan za drugim, kockarski dugovi su bili ogromni! Kako je mogao da ubedi svoju kćer da je on samo ţrtva okolnosti, a ne hladnokrvna osoba bez srca i duše, kao što je ona to mislila. Sve što je ĉinio, ĉinio je zbog njene majke i nje same. Osedlala je Ledi i otišla sa ranĉa. Moţda će jahanjem ublaţiti bol koji je razdirao. Bila je srećna što majke više nema da vidi kako se njihov svet odjednom srušio. 31

Provela je ceo dan jašući. Vratila se tek uveĉe. Kada se zaustavila pred štalom primetila je plavi “linkoln” pred kućom. Nije baš bila raspoloţena za razgovor, ali naĉela lepog ponašanja su nalagala bar da pozdravi pridošlicu. Ali ĉim je kroĉila u kuću znala je ko je posetilac, po prigušenom razgovoru koji je dolazio iz oĉevog kabineta. Spremala se da pobegne ali je iza sebe ĉula podrugljiv glas. - Gde se ţurite? Kada se okrenula, ugledala je Brendona Maršala kako je zadovoljno posmatra, prelazeći hladnim, podrugljivim pogledom po njoj. Pocrvenela je ne zato što joj je bilo neprijatno već od besa koji je kipteo u njoj. Od poĉetka je Laura znala da će prihvatiti oĉeve i Brendonove ţelje, ali obojica će gorko zaţaliti što su je na to prisilili. - Ako ste završili sa pregledom robe, gospodine Maršale, ja bih otišla. Imam ja i pametnijih poslova osim da stojim da biste vi buljite u mene - rekla je Laura sarkastiĉno. - Vrlo dirljivo - brzo je odgovorio, prišavši joj bliţe. - Vidim da vam je otac saopštio naš poslovni dogovor. - Ako mislite na moju udaju za vas da bih oca spasla bankrotstva, onda ste u pravu. Jutros rano mi je to saopštio. I kako vidite nisam baš najsrećnija zbog toga - Laurine oĉi su bile hladne kao led. - UĊimo u dnevnu sobu da na miru razgovaramo - lagano je predloţio. - Ta ţenidba nije samo poslovni aranţman, Laura. Ţeleo bih da to shvatiš od poĉetka. - Postoje neke stvari koje novcem ne moţeš kupiti - Laura je bila svesna njegovog zamišljenog pogleda - kao ljubav, na primer. Pristala sam da se udam za tebe da zaštitim oca od finansijske propasti, ali o tome da te i volim ništa nije dogovoreno. - Znaĉi, ti prihvataš moju prosidbu. Da li sam u pravu? - Njegove zelene oĉi su brzo preletele preko njenog vitkog stasa a podrugljiv osmeh mu je zaigrao na usnama. - Imam li izbora? - oštro je upitala Laura. - Ili ću se udati za tebe ili će ocu prosuti mozak nekoliko njegovih kockara. Baš mi je to neki izbor! - besno je zakljuĉila.

- Na izvestan naĉin. Platiću ocu dogovorenu sumu za ovaj ranĉ, isplatiću hipoteku s kuće u gradu, platiću njegove kockarske dugove. Kao protiv uslugu ti ćeš se preseliti na moj ranĉ i biti moja ljubavnica. A kada se zasitimo jedno drugog, ja ću ti se lepo oduţiti i svako će krenuti svojim putem. - Mora da si poludeo kada misliš da bih pristala na takvu poniţavajuću pogodbu. Bez obzira šta ti mislio, ja imam više ponosa i dostojanstva nego da ti se prodam na takav naĉin, tebi ili bilo kom drugom. - Laura je bila besna što se on usudio da misli da bi ona pristala na takav predlog. - Upravo zato sam i predloţio brak. Na, taj naĉin imaću ono što ţelim, a ti draga moja imaćeš ĉast da nosiš venĉani prsten. Pokušaću da u poĉetku, ne zahtevam od tebe mnogo, dok se bolje ne upoznamo. - Da li to zadovoljava tvoj malograĊanski ukus? - Jedino zadovoljstvo bi mi bilo da te više nikada ne vidim vikala je Laura, jer je njen bes nadvladao razum. Nikada nije ćula nekog da tako hladnokrvno govori o odnosu muškarca i ţene. - Bojim se da je to nemoguće osim, ako ne ţeliš da upropastiti svog oca društveno i finansijski. Ali, ti to ne ţeliš. Recimo da je udaja za mene od dva zla manje, na taj naĉin ćeš smiriti svoju savest i opravdati razloge zbog kojih se udaješ za mene - Brendon je sruĉio istinu u lice, ne vodeći raĉuna o njenim osećanjima. - Bio si jasan, gospodine Maršale. Javi mi kada ţeliš da se to takozvano venĉanje obavi, potrudiću se da budem tamo. Sedeo je i uporno je posmatrao. - Upozoravam te Laura. Moţeš me zvati Brendon ili Marš, ali nemoj da te ponovo ĉujem da me zoveš gospodine Maršale. Njegova vitka, visoka prilika je nadvisila Lauru, dok su iz njenih oĉiju vrcale varnice. - Kako bi bilo da te zovem kopile ! To je najprikladnije. Koţa na licu mu se zategla, a oĉi suzile od besa. Stavio je obe ruke na ramena. - Biće pravo zadovoljstvo ukrotiti te, ti, mala goropadnice. Kada završim, bićeš krotka i pitoma kao maĉe. - A onda su se njegove usne snaţno spustile na njene.

Pokušala je da se odupre, ali on je ljubio strasno, provokativno, budeći u njoj snaţnu ţelju za njegovim usnama, rukama koje su znalaĉki milovale njene nabujale grudi, bedra... Zatvorenih oĉiju, sakrila je glavu u njegove grudi da ne primeti suze. Strašno je mrzela tog ĉoveka. Ali, istovremeno, njeno telo je vapilo za zadovoljenjem ţelje koju je on uspeo da probudi u njoj. Brendon je uzbuĊeno disao, kao i Laura, otkrivajući da je i sam bio šokiran onim što se dogodilo meĊu njima. - Koliko ti je potrebno da se pripremiš za udaju? - Glas mu je bio promukao. - Neću da ĉekam ni dan duţe nego što je potrebno. Suviše si poţeljna Laura... i dovoljno inteligentna da shvatiš da smo ovog momenta bili negde sami ne bih ni trenutka oklevao da te imam celu. Laura je sakrila svoje zaţareno lice u njegova nedra, mrzeći samu sebe što se predala njegovim poljupcima i milovanju. Brak sa Brendonom Maršalom neće biti onakav kakvim ga je ona zamišljala. Kada je uspela da se otrgne iz njegovog zagrljaja Brendon je ozbiljno rekao. - Dajem ti nedelju dana i ni dana više.

*** - Šališ se Laura. Reci mi da se šališ - Metov glas je bio zabrinut dok je nervozno šetao gore-dole po terasi. Met je navratio po nju da se malo provozaju. Htela je telefonom da ga obavesti da se u subotu udaje za Brendona Maršala, ali je u poslednjem trenutku odustala. Juĉe je bila da ugovori venĉanje, a Brondon se već tri dana nije javljao. Nensi i Dţim će im biti svedoci na venĉanju. Nensi je prvo bila iznenaĊena, ali je smatrala da su ona i Met ponovo otkrili svoju ljubav i nisu ţeleli da odugovlaĉe. - Bila je šokirana saznanjem da se udaje za Brendona Maršala. ali nije traţila daljnja objašnjenja. Raspitala se oko detalja i dogovorile su se da u sredu odu u San Antonio da kupe haljinu i neke sitnice. Otac je pokušao da sakrije osećanje olakšanja kada je ĉuo da će se venĉanje odrţati u subotu. Poĉeo je da se interesuje oko poslova na ranĉu i ĉak je obišao i svoje konje. 34

Razmišljajući o svojoj udaji za Brendona Maršala, Laura je shvatila da ĉini najveću grešku u ţivotu. U brak se ulazi za ceo ţivot i ne sme se olako shvati. Sva ta razmišljanja su izazivala glavobolju. Pokušala je Metu sve potanko da objasni, ne otkrivajući oĉevu nesposobnost. Met je zaĉuĊeno posmatrao. Sve je prihvatala vrlo mirno, a to je bilo potpuno suprotno njenoj vatrenoj prirodi. Mora da je u šoku, ali kada se bude probudila, bio je siguran, da će se Brendon Maršal naći pred razjarenom tigricom. To saznanje ga je više obradovalo nego da je ono veće uspeo pesnicom da raspali samog Brendona. Maršal se nije javljao od nedelje. Sve pripreme je sama obavila, bez njega. MeĊutim, dozvolu za venĉanje morali su zajedniĉki da pribave. Nije ţelela da ga opominje, ako mu treba neka je sam potraţi. Dovršavala je spremanje sobe kada je telefon zazvonio. - Laura, jesi li to ti? Ovde Brendon, - Nestrpljivo je ĉekao odgovor. Laura se nasmejala pošto je shvatila da je on ĉovek koji nije voleo da ga ostave da ĉeka. To je trebala da zapamti za ubuduće. - Da - glasio je hladan odgovor. - Jesi li uvek ovako razgovorljiva ujutro. 1li sam te probudio suviše rano. Pogledala je na sat. Bilo je jedanaest sati, Mora ga naterati da misli da ona ujutro ništa ne radi već spava do podne. Neka misli da ceo dane samo ĉita ĉasopise, maţe nokte i sliĉno. Moţda će shvati da ona nikada neće biti dobra supruga jednog ranĉera. - Aha, da, probudio si me, ali ovih dana ne mogu da spavam kako obiĉno ĉinim - Pretvarala se da zeva i ĉekala da nastavi razgovor. - Pa, ovaj, ţao mi je što te uznemiravam, ali danas bismo morali da pribavimo dozvolu za venĉanje. Da li ti odgovara da doĊem po tebe u dva sata. Biće nam potrebno nekoliko sati da odemo i vratimo se iz San Antonija. - Biće u redu - zastala je Laura. - Ako je to sve, ţelela bih da odspavam bar još jedan sat! Ne ĉekajući odgovor Laura je spustila slušalicu i pakosno se nasmešila. Neka mu to bude nauk, makar i pomislio da je najlenje

stvorenje na svetu! Ako misli da je kupio pratioca neka se dobro drţi. Potrošiće njegov novac tako brzo da će se sve okretati Laura ga je ĉekala spremna u dva sata. Odluĉila je da se lepo obuće. Obukla je novu zelenu suknju i odgovarajuću jaknu. Ispod jakne je imala tanku svilenu bluzu duboko izrezanu koja je isticala njenu lepu bistu. Uska suknja je sa strane imala dubok šlic i otkrivala je njene vitke noge. Znalaĉki je odmerio, klizeći lagano po njenoj vitkoj prilici i diveći joj se. - Mislim da nisam baš prikladno obuĉen - glas mu je bio hladan i podrugljiv, dajući joj na znanje da nije prikladno obuĉena za popodnevni izlazak. Shvatila je i lako pocrvenela. - Hoćeš li da se presvuĉem u nešto obiĉnije? - lako je upitala, ne odajući se da joj je neprijatno. - Nemam ni vremena ni strpljenja da te ĉekam dok se presvlaĉiš već smo dosta vremena izgubili. Ako si spremna - propustio je ispred sebe i kada je stigla do kola bila je ljuta ĉuvši iza sebe tihi Brendonov smeh. - Kakve si pripreme obavila za subotu? - Zamolila sam Nensi i Dţima Parsona da nam budu svedoci na venĉanju, ako nemaš ništa protiv. - Hladno ga je obavestila Laura. - Nemam ništa protiv. Šta si još pripremila? - hladno je upitao. - Ništa drugo, zašto? Ima li još nešto o ĉemu sam trebala da se pobrinem. I sam znaš da si deo ove farse i sve što si uradio je ovo što me voziš u grad. Bojim se da si se pretrgao - sarkastiĉno je vikala. - Polako. Polako. Šta se desilo s onom hladnokrvnom devojkom, koja mi je otvorila vrata i koja se liĉila na nekog ko je sišao sa stranica modne revije? - Preleteo je oĉima po njenim oblim grudima koje su se uzbuĊeno nadimale ispod tanke svilene bluze. - Dosta mi te je, Maršale! - Laura je hladno odbrusila, nadajući se da nije primetio koliko je bila ljutita. Tiho se nasmejao. - Dobro mislim ali i kao kod većine ţena, laveţ ti je opasniji od ujeda. Ljuta si samo zato što nisam pao na kolena kada si se pojavila obuĉena kao da ideš kod kraljice na ĉaj.

- Ţao mi je, gospodine Maršale, zbilja mi je ţao. Ne mogu se udati za ĉoveka koga toliko malo znam. Ne mogu da razumem zašto se i ti ţeniš sa mnom, nemamo niĉeg zajedniĉkog, naši ukusi su razliĉiti potiĉemo iz razliĉitih sredina. Ako to sve nije dovoljno moţeš dodati i to što se jedno drugom i ne dopadamo - Laura se ugrizla za usnu da ne bi zaplakala. - Slaţem se da se dugo ne poznajemo - priznao je Brendon. - Nas dvoje nemamo vremena da se bolje upoznamo, da imamo bilo bi ti lakše. Što se tiĉe razliĉitih ukusa i ostalog ne vidim kakve to veze ima s odnosom muško-ţensko. Vreme mi je da se oţenim i smirim, a moj izbor partnera si ti. Zašto traţiti u tome nešto više. - Da li je za tebe brak, odgovarajući partner? Neko ko će voditi tvoj dom i izigravati zaljubljenu ţenu pred tvojim prijateljima? - Laura je bila šokirana što je on tako hladnokrvno govorio o neĉem tako neprikosnovenom, kao što je brak. - Imam trideset šest godina Laura. Nisam doţiveo ove godine da ne znam da brak o kome ti govoriš postoji samo u priĉama, ali nikada i u stvarnosti. Nemam nameru da te oslobodim ugovora koji smo saĉinili. Rekla si da ćeš se udati za mene u subotu, i to ćeš i uĉiniti tako mi neba. Zadrhtala je shvativši bespredmetnost ubeĊivanja s arogancijom Brendona Maršala. Ĉovek koji poseduje novac i snaţan uticaj neće spreĉiti neko kao što je ona da dobije ono što ţeli, a nema sumnje da je on ţeleo baš nju.

IV Laura je stajala pred velikim ovalnim ogledalom u svojoj sobi, nameštajući nabore , svoje haljine. Otac je već dva puta upozoravao da će zakasniti, ako ne poţuri. Umesto klasiĉne venĉanice, Laura je odabrala atraktivnu vezenu bluzu i dugo suknju na volane. Umesto buketa imala je krunu od cveća u kosi od koje su se spuštale raznobojne trake po njenoj zlatnoj kosi. Jedini ukras bio je medaljon koji je dobila od svoje majke. Kada su pošli na venĉanje Oven Frenklin je uzeo ispod ruke i tiho je prošaputao. - Pokušaj da ne misliš ruţno o meni, dušo. Uĉinio sam ono što sam mislio da će biti najbolje za tebe i tvoju budućnost. Molim te da se toga uvek sećaš. - Oĉe - Laura je ţelela da ga upita zašto je tek sada odluĉio da razgovara o njenoj udaji, ali bilo je kasno, a Nensi je uzbuĊeno pritrĉala. - Hajdemo Laura, jedva ćemo stići na vreme. Uplašila sam se da se nisi predomislila. - Da imam imalo pameti sela bih u ona kola i odvezla se da se i ne okrenem. - Oh, Laura, ţao mi je što sam ti neki dan rekla da mi se Brendon ne dopada. Nisam ga poznavala dok juĉe nije došao da se zahvali Dţimu i meni što ćemo biti svedoci. Zbilja je divan kada ga bolje upoznaš. Znam da ćeš biti najsrećnija ţena kad proĊe izvesno vreme. Treba se navići, u stvari, mislim da je vrlo seksi. - Nensi je brbljala velikom brzinom, ali Laura je bila zauzeta mislima o ĉoveku koji je ĉekao za venĉanje. Laura se kasnije malo sećala cele ceremonije. Kada je spazila Brendona zaboravila je na sve. Bio je tako zgodan u svom svetlom odelu sa odgovarajućom košuljom i tamnom kravatom. Kosa mu je bila gusta i sjajna, izgledao je tako visok i muţevan. Snaţan i moćan,

bogat i zgodan, bio je to sve odjednom i još više. Srce joj je poskoĉilo od radosti i bila je vrlo uzbuĊena kada mu je krenula u susret. Kasnije su se rukovali sa ljudima koji su im prilazili da ĉestitaju, a on je ĉvrsto obgrlio oko struka. - Hoćemo li krenuti? Koliko sam razumeo tvoj otac je priredio mali prijem u našu ĉast i ja bih ţeleo da to obavimo što pre - hladno je rekao. - Imam neke planove za veĉeras koji iskljuĉuju prisutne. Neka uţivaju u prijemu, a mi ćemo se malo kasnije iskrasti. - O ĉemu ti - priĉaš. Pošto ostajemo na ranĉu kako misliš to da izvedeš - gunĊala je Laura. - Pošto ne ostajemo na vašem ranĉu jednostavno ćemo nestati. - Kako to ne ostajemo na ranĉu? - gorko je upitala Laura. - Rekla sam ti da nemam nameru da idem na medeni mesec s tobom, bilo gde. Moja soba kod kuće mi je sasvim dobra a tebi sam pripremila gostinjsku sobu. Biće ti udobno. Brendon je zgrabio za ruku kao kleštima. - Predosećao sam tako nešto, zato sam se pobrinuo za nešto drugo. - Šta to - Laura je ţelela da zna. - Hajde, Laura! Valjda ne ţeliš da , ti pokvarim iznenaĊenje? smejao se Brendon. - Rekla sam ti da ne idem nigde s tobom. - Ali, pošto si ti sad moja supruga, uĉiniti ćeš onako kako ti ja kaţem, ma šta to bilo - Brendon je oštro odgovorio. - A ako ja neću šta onda? Nemoj mi reći da si od onih što tuku svoje ţene - nastavila je Laura, znajući da će ga razljutiti još više. - Uĉiniću to na drugi naĉin bez grubosti. - Fiziĉki mi ne odgovaraš, niti na bilo koji drugi naĉin. Zato primi moje upozorenje mala moja ţenice, ne ljuti me , osim ako nisi spremna da izdrţiš posledice. Dva sata kasnije. Laura je stajala sa ĉašom šampanjca u ruci kada joj je Brendon prišao, uzeo ĉašu i doveo je do stepeništa u holu. Dajem ti petnaest minuta da se presvuĉeš, a onda dolazim po tebe. Je li ti jasno? - prošaputao je. 39

- Sasvim jasno - odgovorila je Laura i prkosno krenula uz stepenice. Nije imala nameru da se vrati, makar zauvek ostala u sobi. Obukla se u domaću haljinu i legla je preko kreveta, znajući da je neće ovako izvući iz sobe. Prelistavala je ĉasopis traţeći odgovor sa svoju dilemu. - Upravo sam znao da to radiš. Moje strpljenje je pri kraju - besno je vikao Brendon. - Pošto imaš problema oko oblaĉenja, ja ću ti pomoći. Neću dozvoliti takve detinjarije od odrasle ţene. Ako odmah ne prestaneš s tim, postaraću se da ne moţeš nedelju dana da sedneš. - Pobedio si. - Ako me pustiš obećavam da se neću opirati pokušala je Laura da se izvuĉe ispod Brendonovog snaţnog pritisaka, drhteći zbog bliskog kontakta s njim. - O da, moja draga mala ţenice, znam dosta o ţenama da shvatim da kada si me pogledala na venĉanju da su ta tvoja dva draga kamena bila ispunjena ţeljom. Nisam tako grub, kao što ti misliš, niti sam voljan više da te ĉekam. - Molim te Brendone, šta će svi oni dole misliti kada znaju da smo ovde i misliće da …. - Taĉno - polako je poĉeo da se skida. Njegova muška lepota je uplašila i ţelja u njegovim oĉima. Njegove ruke su neţno prelazile po njenom telu, a usne su probudile ĉudne valove ţelje u njenom neiskusnom telu. Podigao je glavu i zadovoljno je prelazio pogledom po Laurinom telu lepim ĉvrstim grudima, zaobljenim od uzbuĊenja, poluotvorenim usnama uzdrhtalim od poljupca i oĉima potamnelim od ţelje. - Priznaj da me ţeliš koliko i ja tebe - odluĉno je rekao. - Ne, nikada !- Laurine usne su podrhtavale. - Odluĉila si i dalje da mi se suprotstavljaš? - Da. - Dobro, ali ovde više ne. Spakuj se, odlazimo - grubo je podigao i ogrnuo haljinom. Istovremeno je obukao košulju. Laura je sedela i uplašeno ga posmatrala. - Gde ti je kofer? Ja ću ti spakovati ono što ti treba dok se ti obućeš. - Prišao je ormaru i ljutito poĉeo da je pakuje. - Kuda idemo? - upitala je Laura ledenim glasom. 40

- Pošto nisi ţelela medeni mesec - gunĊao je Brendon - ostaćemo na ranĉu... mom ranĉu, a ne tvom. - Ti se šališ - uzviknula je Laura. - Ne oĉekuješ valjda da ću ostati u tvojoj polurazrušenoj straćari koju zoveš kućom. Svi kaţu da ga je trebalo davno srušiti i sazidati novu malter je otpao, krov propušta, terasa je srušena ... Ne oĉekuješ valjda da tamo ţivim! - A gde oĉekuješ da ţena ţivi ako ne sa svojim suprugom? sarkastiĉno je uzviknuo - Još jednom te opominjem Laura ili ćeš se obući ili ću te izneti takvu kakva si. Bar će susedi imati o ĉemu da priĉaju. - Ne bi se usudio! - besno je odgovorila, traţeći pogledom nešto da baci na njega. - Da sam na tvom mestu, ja ne bih - mirno je upozorio. Ugrizla se za usnu. Proklet bio, kao da je ĉitao njene misli. Zaţalićeš zbog ovoga, veruj mi. - Makar mi to bilo zadnje, Brendone Maršale, ali osvetiću ti se što si me naterao na ovaj nedoliĉan brak. - Ne sumnjam da ćeš pokušati - nemarno je odgovorio. Nije vredelo prepirati se s njim. Kao da je govorila zidu. Ustala je i ne obazirući se na njega, uzela je belu bluzu i farmerke, obukla se i viknula. - Obukla sam se, jesi li zadovoljan. - Zaboravila si cipele. - Moram da se pozdravim s ocem - rekla je Laura i Brendon je propustio da izaĊe. - To je već sreĊeno. Rekao je da ga pozoveš za koji dan i kaţeš mu kako si, a Pablo i Izabela će voditi ranĉ dok odluĉimo šta ćemo dalje. On sutra odlazi za San Antonio i tamo ćeš ga naći. - Na sve si mislio. - Nema sumnje da se malo osvrtao na osećanja drugih ljudi, ukljuĉujući i nju. Voţnja do Maršalovog ranĉa je trajala jedva petnaestak minuta i Laura je osećala da će se na tom zabaĉenom mestu osećati kao u zatvoru. Ispred njih se pojavila velika drvena kuća, okruţena novijim zgradama i sveţe ofarbanom ogradom, ali sama kuća je izgledala kao da će se svakog momenta srušiti.

Laura je pogledala u Brendona i nije mogla da izdrţi, a da ga oštro ne upita. - Svakako da ne misliš da ćemo ovde ţiveti? - Priznajem da je treba obnoviti - smejao se Brendon. - Obnoviti! Minirati preciznije reĉeno! - Laura je već zamislila pauke i razne bube kako gamiţu i najeţila se. - Ne moţeš me naterati da tu ostanem. Hoću da se vratim na ranĉ odmah... ti spavaj gde hoćeš, ali mene nećeš naterati da ostanem tu nijednu noć - vikala je Laura kada su se kola zaustavila pred najgorom kućom koju je ikada videla. - Ako je ova kuća meni dobra, biće dobra i tebi. - Tiha odluĉnost joj je rekla da samo gubi vreme. Izašla je iz kola i preko napukle daske na terasi ušla u kuću. Krenula je hodnikom prema dnevnoj sobi. Mada je u sobi bilo malo nameštaja, nije bila tako loša. Zidovi su nedavno bili okreĉeni i obraĊeni. Na sredini sobe stajao je veliki, ovalni tepih. Osvrćući se oko sebe Laura je shvatila da je ovo nekada bila veoma otmena kuća. Mada nikada ne bi priznala Brendonu, ova stara kuća je imala nekog svog šarma. Mogla je da zamisli kako bi izgledala da se lepo obnovi. - Istraţujući dalje, otkrila je potpuno obnovljeno kupatilo i moderno opremljeno. Bilo je u braon i smeĊim tonovima. - Planiram da obnovim sve sobe kao i onu u starom kolonijalnom stilu. - Brendonov glas je prekinuo Lauru. Stajao je u dovratku. Presvukao se i bio je u tamnim mekim farmerkama i raskopĉanoj odgovarajućoj bluzi koja je otkrivala njegovu preplanulu koţu koja je blistala na suncu koje se probijalo kroz prozor. Pogledi su im se sreli. Reĉi su bile suvišne kada je Laura primetila njegov osmeh, shvatila je da bez stida uţiva u njegovoj izraţenoj muškosti. Proĉitao je dubine njenih ţelja. I to ga je zabavljalo. Zašto je bilo dovoljno samo njegovo prisustvo da oseti ubrzano kucanje srca i osećaj topline što struji njenim venama? Pa ona ga mrzi! Kako se neko moţe mrzeti, a istovremeno ţeleti njegov zagrljaj? Okrenuo se prema kadi i rekao meko. - Zašto se ne bi osveţila pre nego što legneš? Dovoljno je velika za nas oboje. 42

Pocrvenela je zbog njegovih reĉi. Pokušala je nekako da se izvuĉe. MeĊutim, Brendon se iznenada okrenuo i u momentu ona se našla u njegovom zagrljaju. Njegove usne su se gladno spustile na njene. Njegovi prsti su polako otkopĉali bluzu i zaustavili se na njenoj neţnoj koţi. Njegov poljubac i ruke na njenom nagom telu su izazvale haos osećanja o kojima do tada nije ni sanjala. - Ĉekao sam na ovaj dan od onog dana kada sam te našao na padini, tako si bila krhka i neţna. Plašio sam se da te dodirnem da te ne bih povredio. Nikada nijednu ţenu nisam toliko ţeleo koliko tebe ţelim Laura i nemam nameru da sebi uskratim zadovoljstvo da posedujem tvoje vrelo telo. - Hoćeš da kaţeš da bi me silom uzeo, ne mareći da li ja to ţelim ili ne - uspela je da promuca Laura mada je gorela pod njegovim dodirom. - Prestani Laura. Pokušavaš da dobiješ u vremenu. I sama znaš da isto toliko ţeliš da se ovo dogodi koliko i ja. - Grubo je govorio, privlaĉeći je jaĉe u svoj zagrljaj. - Ovo je naša prva braĉna noć i ne zaboravi da imam pravo na ljubav sa svojom ţenom ako mi se to dopada. Laura nikada u ţivotu nije bila tako uplašena. Ţelela je da moli, preklinje, bilo šta, samo da njegove ruke prestanu da je dovode do ludila od ţelje. Brendonove usne su ponovo klizile po njenom vratu i Laura je osetila da je podiţe u naruĉje. Zastao je kraj vrata i pogledom je milovao njenu ĉistu prozirnu koţu i neţno je prošaputao. - Gospode, lepša si nego što sam mogao da sanjam! Laura je zadrhtala od osećanja koja su je potresla dok je nosio preko hola do spavaće sobe. Deo nje ga je ţeleo, ţeleo je da upozna puno znaĉenje braka s njim, ali, drugi deo ga je još uvek mrzeo zbog toga što je naterao na ovaj brak. Da su izlazili i viĊali se pre nego što je naterao da se uda za njega, moţda bi se drugaĉije osećala. Ovako, nije mogla, a da ne oseća da je silom uzima iako je svaki delić njenog tela vapio za njim. Soba je bila prostrana i u polumraku. Brendon je spustio na veliki braĉni krevet i ne odvajajući pogled spustio se pored nje. Njegovi poljupci nisu više bili tvrdi i ĉeţnjivi već meki i zavodljivi, puni 43

bezbolne strasti i ţelje. Njegova neţnost je uklonila i poslednju kontrolu. Nije joj više stalo da sazna zašto se on oţenio s njom ili zašto se ona udala za njega, znala je samo da ţeli da je on ljubi, ljubi... U njoj se raĊala potreba da bude bliska sa ovim muškarcem koji je bio njen suprug, potreba da bude deo njega i da on postane deo nje. Njeno telo je gorelo od ţelje i znala je da ţeli ovog ĉoveka više nego što je verovala da je moguće osetiti toliku potrebu za nekim. Predala mu se i zajedniĉki su pošli prema magiĉnom vrhuncu u kome su postojala samo osećanja.

V Malaksala od sreće Laura je meko uzdahnula prepustila se toplini Brendonovog zagrljaja i utonula u miran san. U toku noći, Laura se probudila. Neţno je dotakla uvojak crne kose na ĉelu. Nije primetila da je budan, sve dok joj nije ruku neţno prineo usnama i ljubio prst za prstom. Pridigao se zatim i sa mnogo ljubavi je gledao, milujući njeno nago telo. Promuklo je prošaputao. - Imaš tako meku koţu, glatku i ĉistu kao svila. Dovoljno je dodirnuti tvoju koţu, pa da ĉovek poludi. - Znaĉi li to da te dovodim do ludila? - provocirala ga je Laura, nadajući se da će on to i potvrditi. Znala je da ga fiziĉki privlaĉi, ali sada da sada gaji prema njoj i dublja osećanja ispunila su je ĉudnom neţnošću koja je ustupila mesto ranijoj mrţnji. Laura nije imala drugih misli osim ţelje da zadovolji Brendona i da se prepusti iskušenjima svoga tela. Zagrlila ga je i strasno poljubila. Brendonov odgovor na Laurinu hrabrost bio je tihi smeh, a onda je zagrlio i poljubio sa više zadovoljstva i dubine od njenog poljupca. Varnica koju je Laura izazvala prerasla je u strasnu ţelju. Njihova tela su se još jednom stopila u savršeno jedinstvo i Laura se radovala ljubavi koju su otkrivali. Poslednja misao, pre nego što je zaspala, bila je da se od njihovog prvog susreta, pa do polaganja braĉnih zakletvi, beznadeţno i oĉajniĉki zaljubila u visokog zgodnog Brendona Maršala. Ta misao je davala Lauri nade da će njihov brak uspeti. Zaštićena toplinom Brendonovih ruku zaspala je sa neţnim osmehom na usnama. Ptice su veselo cvrkutale ispred prozora kada se Laura probudila sledećeg jutra. Pomerila je ruku ali krevet na drugoj strani je bio hladan. Brendon je otišao i na jastuku je ostavio poruku . Poruka je bila kratka . Jedan od njegovih ljudi ga je pozvao zbog poslova negde 45

u brda i vratiće se tek oko podne. Laura se srećo smešila, gledajući u rukopis, slova su bila krupna i smela, a reĉenica kratka i odseĉena. Baš kao i on sam, i sa radosnim osmehom se okrenula ptiĉici koja je sletela na prozor. Juĉe se nije radovala ovom danu, ali sada je sve bilo drugaĉije. Da li je ljubav takva? Da li svi postaju srećni i neţni kao ona? Ĉak i sada, toliko kasnije, koţa joj je bila meka i treperava od Brendonove neţnosti. Oko deset ĉasova Laura je najzad ustala i obukla se. Na jutarnjem suncu soba je bila mnogo veća nego što je sinoć izgledala. Oĉigledno je bilo da je Brendon utrošio dosta novca u opremu same sobe. Skupoceni, starinski krevet sa odgovarajućom komodom i ormarom bili su masivni i solidni. Zidovi su bili obloţeni smeĊim tapetama sa zlatnim ornamentima koji su blistali na suncu. Tepih je takoĊe bio smeĊ i svaka stopa se dugo ocrtavala u njegovoj mekoći. Laura je potraţila u koferu, koji je Brendon spakovao, nešto prikladno da obuĉe. Prvo će da spremi ovu lepu sobu, a onda će da razgleda ostali deo kuće. Kuća nije bila toliko runirana kako joj se to juĉe ĉinilo i još jednom je Laura shvatila kako malo ljubavi moţe potpuno da promeni naĉin razmišljanja. Jutros joj se ĉak i dopadalo što je udata za arogantnog, dominantnog ranĉera. U kuhinji je Laura pronašla kafu koju je Brendon skuvao i nasula je sebi šoljicu. Probala je gorku tekućinu i tiho se zakikotala. Znaĉi voleo je jaku kafu, što je iznenaĊivalo. Kuhinja je bila opremljena narandţastim nameštajem i uz mnogo truda je mogla da postane vrlo prijatna. Pomisao da nije bila dobra kuvarica naterala je Lauru da zaviri u sve ormare u potrazi za kuvarom. Ako se potrudi moţda bi mogla da pripremi nešto sasvim jednostavno za ruĉak do Brendonovog povratka. Rekao je da će se vratiti do podne. Friţider je bio dobro snabdeven branom. Bilo je mleka, sira, jaja, slanine, mesa i nešto paradajza. U kutiji za povrće našla je zelene salate, šargarepe i nekoliko rotkvica, upravo sve ono što joj je trebalo za salatu. Od mesa je mogla da bira, stek ili pile. Odluĉila se za stek. Sigurno će moći da pripremi ovaj jednostavan ruĉak, a da ništa ne pokvari. Do dvanaest ĉasova Laura je u kuhinji napravila takav lom kakav skoro nije videla. Brašna je bilo svuda, pa i po njoj. Uspela je da 46

napravi kolaĉ, nije garantovala ukus, ali postupila je sve prema uputama u kuvaru. Kolaĉ je bio u remi i lepo se pekao kada je telefon zazvonio. - Maršal ranĉ - razgovetno je izgovorila Laura i spremala se da doda i svoje ime kada je glas sa centrale prekinuo. - Imate interkontinentalni poziv za Brendona Maršala, da li je kod kuće? - Laura nije odmah prepoznala akcenat. - Ţao mi je, ali oĉekujem ga tek za tri-ĉetiri sata. Ako taj ko poziva ţeli da ostavi neku poruku, ja sam njegova supruga. Laura je ĉula glasan uzvik na drugom kraju, a zatim snaţan ţenski glas koji je razgovarao sa telefoniskinjom. - Hoćete li je molim vas pitati šta je to rekla o supruzi i ĉija je supruga? - Oprostite, da li ste vi supruga Brendona Maršala? telefonistkinja je pitale, kao da je i sama bila šokirana ovom informacijom. - Da, ja sam supruga Brendona Maršala - brzo je odgovorila Laura. - Mogu li da znam ko ţeli da razgovara s mojim suprugom? Ĉula je telefonistkinju kako razgovara s tom ţenom, ali nije ĉula ţenin odgovor dok veza nije uspostavljena. - Ne znam, ko ste, niti zašto se predstavljate kao Brendonova supruga, ali zahtevam puno objašnjenje, i to odmah. - Glas je bio jedak, prigušen i ljutit. - Uveravam vas - Laura je upotrebila svoj najautoritativniji glas da sam ja Brendonova supruga, da imam venĉani prsten - i venĉanicu da to i dokaţem. Ali, kako nemamo videofon, morate mi verovati na reĉ. - Ĉujte gospoĊice ma ko vi bili ne verujem vam ni slova. Brendon je moj, uvek je bio i uvek će biti. Imajte to na umu. U ĉemu je ovaj vic, ne znam, ali ću već otkriti. Bila je vrlo uzbuĊena i za trenutak, Laura je osetila saţaljenje i rekla joj: - Ĉujte, ţao mi je ako vas je ova novost šokirala, ali, i za mene je ovo novost. Brendon i ja smo se tek juĉe venĉali i sama moram da se privikavam da sam mu supruga. Znam kako vam je ako ste Brendonova prijateljica, a niste ni znali da se oţenio - Laura je ţelela da se izvini, ali je glas ljutito prekinuo. - Hoćete li mi reći zašto bi se Brendon s vama oţenio kada je trebalo da se ja udam za njega kroz nekoliko meseci. Oĉekujem 47

njegov poziv cele nedelje. Obećao je da će me zvati u petak, ali, ja sam iznenada morala na put i nismo se ĉuli. Nemojte mi reći da nikada nije pomenuo Viktoriju, niti ĉinjenicu da je već veren sa nekom devojkom u Australiji. Laura je jedva uspela da sakrije ĉinjenicu da je bila šokirana. Ko je ova Viktorija i šta je to znaĉilo da je verena za Brendona? Mora da je to greška. Mora da se ne radi o istom Brendonu Maršalu. Ili se radi? Uostalom, šta je ona znala o Brendonu. Samo da je usvojenik Toma Landersa i da je nasledio sve što je stari Tom posedovao. - Nisu imali prilike da razgovaraju o svojoj prošlosti i zbilja su veoma malo znali jedno o drugom. - Ţao mi je, gospoĊice, ali mislim da bi trebalo da razgovarate s Brendonom. Ako ţelite, pozovite veĉeras, sigurna sam da će moći sve da vam objasni - Laura je pokušala da uguši gorko razoĉaranje što je Brendon imao još jednu devojku u Australiji. Sa Beti i ovom Viktorijom znaĉilo je da su već dve devojke delile mnoge stvari s Brendonom o kojima je ona mogla samo da nagaĊa. Koliko dobro je poznavala te dve ţene? To je bilo pitanje koje je moralo da dobije odgovor pre nego što Laura natera sebe da nastavi s ovim brakom koji je trajao tek jedan dan. - Budite sigurni da ću upravo tako uĉiniti. Recite Brendonu da je Viktorija Grej zvala i da ću ga zvati u osam sati po vašem vremenu. Zatim je ţena tresnula slušalicu. Laura je nekoliko minuta stajala pored telefona pre nego što je naterala sebe da se pokrene. Njena sreća je trajala samo jednu noć i deo narednog dana. Da li je bila tako krhka da je uništena za manje od pet minuta nepoznatim glasom. Odgovor je bio da! Uostalom, šta je mogla da oĉekuje kada se udala za ĉoveka koga je poznavala manje od dve nedelje. Znala je da je nepokolebljiv kada je nešto ţeleo, zašto je onda bila iznenaĊena kada je otkrila da je još od jedne ţene napravio budalu. Nema sumnje da ga je Viktorija bolje poznavala nego ona ili Beti. Sirota Beti, ĉudno, ali Laura je ĉak osetila i saţaljenje prema njoj. I nju je Brendon obmanuo, nasela je njegovim priĉama, mislila je da je jedina devojka u njegovom ţivotu. Sve odreda su bile lude. Laura se ne bi iznenadila da sazna da postoje još dve-tri ili više ţena u raznim krajevima sveta koje će se pojaviti ranije ili kasnije, tvrdeći da 48

su njegove verenice. Bolje reĉeno ljubavnice. Uostalom, zar joj to i sam Brendon nije odmah predloţio. Dakle, Brendon će se vratiti za tri do ĉetiri sata! Ĉekaće ga iznenaĊenje. Ako je mislio da će ga njegova mala, naivna supruga ĉekati kod kuće, spremna da skoĉi u njegov krevet onda će veĉeras doţiveti nekoliko iznenaĊenja. Laura je potrĉala uz stepenice i uletela u spavaću sobu. Izvukla je kofer ispod kreveta i nabacala stvari koje je Brendon juĉe spakovao. Znala je da se otac jutros odselio, te je mogla da se vrati kući danas popodne, a da on ne napravi uzbunu. Izabela i Pablo će se sakriti nekoliko dana dok se ne odluĉi na sledeći korak. Oni neće reći da je ona na ranĉu ĉak ako i Brendon doĊe da je traţi, što će nesumnjivo uĉiniti ranije ili kasnije. Za pola sata Laura je bila spremna da krene. Jedino joj je prevoz nedostajao. Ako bi uzela Brendonova kola lako bi pronašao njeno prebivalište. Jedino je mogla konja da pozajmi. Pronašla je mirnu kobilu kojoj neće smetati kofer privezan za sedlo. Brzo je osedlala i krenula , na dugo putovanje do Frenklinovog ranĉa. Kasno popodne zablistale su bele ograde ranĉa. Upravo tada Laura se setila da je zaboravila da iskljuĉi rernu pre nego što je izašla iz kuće. U takvoj ţurbi je izletela iz kuće da je sasvim zaboravila na kolaĉ u rerni. Baš dobro, tako mu i treba, da se vrati kući i zatekne gomilu sivog pepela. Nije to ţelela, ali je znala da će se kolaĉ ugljenisati. Moţda neće biti vatre. Što se nereda u kuhinji tiĉe, imaće dovoljno vremena da ga sam pospremi. Zar će imati ĉime da se zabavi do Viktorijinog tajanstvenog poziva! Sa obnovljenim gnevom Laura je dojahala pred štalu, razbarušene kose i unezverena pogleda. Pablo je bio šokiran, nije mogao da veruje svojim oĉima. GospoĊice Laura, tj. gospoĊo Laura, šta radiš ovde? I šta taj kofer radi na leĊima kobile? - Ţao mi je, Pablo, ali ţurim. Brendon će me traţiti svakog momenta i hoću dobro da se sakrijem, pre nego što on doĊe. - Laura je uzbuĊeno govorila i predala Pablu dizgme. - Nemam vremena da ti objašnjavam, pa te molim da uĉiniš kako traţim. - Laura je zastala da povrati dah. Da li je otac jutros otišao u San Antonio? 49

- Da - odgovorio je Pablo. - Odliĉno! - Laura je odahnula. - Sad mi reci. Pablo, šta misliš ako pustimo konja da li će sam naći put do Maršalovog ranĉa? - GospoĊo Laura, da li si ti sigurna da je dobro to što radiš? Pablo je zatresao glavom a njegovo izborano lice je izraţavalo negodovanje zbog Laurinog postupka. - Ja mislim da Brendon Maršal neće lako primiti to što ga je ţena napustila, gospoĊo Laura. Jesi li sigurna da to i ţeliš? - U njegovom glasu je bilo i brige i negodovanja istovremeno. - Da, sigurna sam - Laura je besno odgovorila. - Postaraj se da se kobila odvede do kraja našeg imanja i pusti je na Maršalov ranĉ. - Sigurno će naći put do svoje kuće. A ako Brendon Maršal doĊe ovamo da me traţi, ti mu nemoj reći da sam ovde. Da li si me razumeo, Pablo? - Laura, je bila odluĉna i Pablo je klimnuo glavom, mrmljajući nešto na španskom sebi u bradu. Kada je Laura stigla do kuće poš1a je u potragu za Izabelom i našla je u kuhinji kako pakuje neko posuĊe. - To moţeš ostaviti za izvesno vreme Izabela. Sedi, ţelim da razgovaram s tobom. Izabela je zaĉuĊeno pogledala u Lauru, prestala s pakovanjem i sela za sto. - Znaĉi li to da si se vratila kući? - Da, bar zasada - Laura je uznemireno šetala gore-dole po kuhinji kršeći ruke. - Ţelim da razumeš Izabela da ako Maršal doĊe ovamo da me traţi, ti ćeš mu reći da me nisi ni videla, niti da znaš bilo šta. Da li me razumeš? - Da, ali ne razumem zašto ne ţeliš da tvoj muţ zna gde si. Zar se on neće brinuti ako te ne naĊe? To što ti radiš nije u redu. - Prekorela je Izabela. - I ne oĉekujem da razumeš Izabela. Samo uradi ovako kako sam ti rekla, molim te. - Dobro, uradiću tako! - Izabela je ustala. - Hoćeš li da ti spremim nešto za veĉeru. Upravo sam prošla da kod kuće spremim nešto Pablu i Felipu. Laura je bila gladna, ali nije ţelelo da se vidi da ovde ima nekog. Ako Brendon doĊe i vidi da Izabela sprema veĉeru, shvatiće da je ona

ovde. - Ne, Izabela, ako kasnije budem zaţelela, snaći ću se. Moţeš ići kući, ako ţeliš. Do sutra mi nisi potrebna. - Dobro, onda ćemo se videti sutra ujutro. Laura je znala da se Bredon do sada vratio na ranĉ i pitala se šta je mislio kada je otkrio izgoren kolaĉ u rerni, da je nema, a ni njene odeće. Nadala se da se kobila do sada već vratila, a da Brendon nije poslao svoje ljude da je traţe. Ludost samog ĉina i komplikacije koje nastaju kao njegova posledica su tek sada poĉele da dopiru do njenih zbrkanih misli. Šta ako je Bredon pomislio da je pošla na jahanje, pala sa konja, povredila se i ne moţe da se vrati na ranĉ? Biĉe besan, ali Laura nije htela da se zanosi idejom da je i zabrinut za njenu sigurnost. Ako ima imalo mozga shvatiće da kada je ponela svu svoju odeću da to znaĉi da ga je napustila. Moţda bi najbolje bilo da ga pozove i da mu kaţe da ga je napustila i da je kod nekih prijatelja, pa je on tada neće traţiti. Nije valjda toliko detinjasta da se krije od njega. Osim toga, ovo je njena kuća, bar polovina i neće morati da se krije kao neko, uplašeno dete. Uostalom, ona nije njegovo vlasništvo i on je ne moţe naterati da se vrati s njim na ranĉ. Tako će i uraditi. Pozvaće ga i reći će mu da boravi u gradu i da se ne trudi da je traţi zato što se neće vratiti ma šta on uĉinio. Jedva je skupila snage da ga pozove i kada je ĉula da diţe slušalicu skoro je prekinula veru. - Halo - dreknuo je Brendon u slušalicu. - Brendone, Laura je ovde. - Poĉela je sa priĉom koju je toliko puta ponavljala u sebi. Brendon je besno prekinuo. - Gde si, do Ċavola? Poludeo sam od brige. Keri i momci te traţe, a ja sam ostao ovde u sluĉaju da se javiš. Skoro si spalila kuću, znaš li to, luda ţenska glavo. Zar ne znaš kada odeš da izvadiš ono što imaš u rerni. Gde si i zašto nisi ovde? Nije joj dao vremena da odgovori već je eksplodirao od besa. Laura, odgovaraj - vikao je. - Ako mi dozvoliš, moţda ću ti i odgovoriti - viknula je. Napustila sam te. Brendone Kod prijatelja sam i neću se vratiti. Jedna od tvojih verenica iz Australije te zvala i bila je vrlo nesrećna što si se 51

oţenio, a o tome je nisi obavestio. Rekla sam joj da se ne brine jer što se mene tiĉe moţe te dobit nazad - slagala je Laura. - Viktorija je zvala? - Brendon se zbunio i nije znao šta da odgovori, a zatim je dodao - Sluša Laura, objasniću ti. Samo mi reci gde si i ja ću doći po tebe! Razgovarat ćemo. Ima razloga što ti nisam rekao za Viktoriju. - Bilo koji da su razlozi ne interesuju me. Prvo Beti, a sada ova individua Viktorija! Koliko ih ti imaš, Brendone? Pola tuceta i moţda više? Na mene nemoj raĉunati kao na jednu od njih. Nikada mi nije ĉinilo zadovoljstvo da budem jedna od mnogih. - Do Ċavola, Laura! Ponašaš se kao dete. Beţanjem nećeš ništa rešiti. - Još jednom je podigao glas ali, Laura je već ĉula sva izvinjenja koja je imala da ĉuje za veĉeras i uĉtivo je spustila slušalicu. Laura je bespomoćno zurila u telefon. Zašto joj ništa nije polazilo za rukom? Drugi braĉni parovi provedu godine, mesece zajedno pre nego što doĊe do prvih nesuglasica, a ona je u braku tek drugi dan i već je rastavljena. Pravi rekord. Zašto se Brendon verio s tom ţenom u Australiji, a po povratku u Sjedinjene Drţave se zabavljao s Beti? Nije ni pokušala da se upusti u analizu svoga braka kada nije mogla da shvati zašto je druge dve ţene istovremeno zaveo. Shvatila je da je on Don Ţuan koji nije mogao biti zadovoljan jednom ţenom, već je morao da ima više njih istovremeno da bi zadovoljio svoj ego. MeĊutim, morala je da i prizna da on nije uopšte bio taj tip. Ono malo što je znala o njemu, kazivalo joj je da su ţene bile samo jedna atrakcija više u njegovom ţivotu, da je njegova glavna preokupacija bio posao i njegov ranĉ. MeĊutim, to još uvek nije objašnjavalo njegov brak s njom. Mogao je vrlo lako da je natera da mu postane ljubavnica i kada mu dosadi da pozove svoju dragu Viktoriju koja bi bila presrećna da mu se pridruţi. U celoj ovoj stvari bilo je mnogo logike. Brendon Maršal je krupnim koracima šetao po ĉaĊavoj kuhinji sa maskom smrtonosnog besa na licu. Kako je jedna sićušna devojka potpuno preokrenula njegov ţivot za samo tri nedelje. Od kako se zamomĉio, sretao je mnogo ţena, ali, nijedna nije imala toliko uticaja na njega, kao ova plavuša srebrne kose i velikih plavo zelenih oĉiju. Ukrotila je njegovu grubost, obuzela mu dušu i zapalila njegovo telo 52

takvom ţeljom da je znao da će i puzeći stići i do pakla, samo da dotakne njeno neţno, krhko telo. Da ĉovek poludi. - Hej, Marše, doĊi da vidiš - Keri ga je zvao ispred ulaza u kuću. Brendon je gunĊao, oborivši stolicu koja mu se našla na putu. Vratiće on tu ţenu nazad, makar mu to bilo poslednje u ţivotu. - Šta je sad Keri? Imam drugog posla ovog momenta. - DoĊi da vidiš nešto, gazda. Mislim da će te ovo interesovati. Dok je Brendon izašao. Keri je doveo mirnu kobilu pred kuću. Osmehujući se rekao je - Vidi šta je malopre dolutalo pred staju, gazda. Šta ti ovo govori? Kerijeve reĉi su bile uzaludne, jer je i sam Brendon shvatio. - U gradu je, zar ne? - besno je vikao i uleteo u kuću po kljuĉeve od kola. - Đavola je tamo - i već je sedeo u kolima. Iz Kerija je provalio prigušen smeh. Nikada nije video gazdu tako ljutog i nikada ne bi poţeleo da je na mestu one male, kada je bude pronašao. Ne zato što bi je povredio, jer to ne bi. U stvari, Keri je znao da je njegov gazda bio slab u odnosu na to sićušno stvorenje, inaĉe se ne bi potrudio da se oţeni s njom. Zatresao je glavom smejući se, pa njegovom gazdi nikada nije bio problem da naĊe ţenu. U stvari, sve vreme su one pravile budalu od sebe, jureći za gazdom, pokušavajući da ga nateraju da se oţeni s njima. Nijedna ţena ga nije interesovala sve dok nije našao tu malu koĉopernu devojku kojom se oţenio. Keri se pitao šta se desilo. Koliko je jutros video, gazda je bio vrlo srećan i ĉinilo se da je najzad pronašao ţenu koju je ţeleo i bio je spreman da se smiri. Sada se pitao šta je nateralo gazdinu ţenu da pobegne. Jedno je bilo istina, dopadali su se jedno drugom, ali su oboje bili tvrdoglavi da bi to priznali. Bila je to velika šteta, mislio je Keri. Nikada se nije mešao u ţivot drugih ljudi, a sad je već bio dovoljno star da bi tek poĉeo. Ovo dvoje će to morati sami da srede, mislio je Keri. Laura se skinula i upravo se spremala da legne, kada je ćula da neko lupa na vrata. - Bilo je još rano, ali kako nije ţelela da pali svetlo, bilo joj je najbolje da legne. Instinkt joj je govorio da je to Brendon, zato se još dublje zavukla u postelju i nadala se, da će, ma ko to bio već otići. Kada je lupa prestala bila je suviše uplašena da 53

ustane i vidi kroz prozor ko je to bio . Kuća je bila u potpunom mraku. Ĉula je neki šušanj, ali je pomislila da je to samo strah . Legla je potrbuške, pokrila se po glavi da ne bi osluškivala noćne šumove u kući. Skoro je iskoĉila iz koţe kada je ĉula korake na stepeništu. Kada je visoka prilika uletela na vrata spavaće sobe, ona je sedela u krevetu i pokušavala da razazna obrise te prilike. Od straha krik joj je zastao negde u grlu kada je dubok zapovedniĉki glas dreknuo. - Zar si mislila da ćeš me prevariti? Laura nije znala šta da odgovori. Kako je tako brzo otkrio gde se krije? Tek nedavno ga je pozvala i po njegovom glasu je osetila da ne zna gde je, šta je otkrilo? - Kako si znao gde sam? - uspela je da upita dok je strah napuštao njeno polu obuĉeno telo. - To nije vaţno! - grubo je prekinuo. - Ţelim da znam zašto si otišla. I šta si ţelela da postigneš ovom nezrelošću? Reĉ nezrelost je naljutila Lauru . Zar je nezrelost to što oĉekuješ da te tvoj suprug voli? Zar je nezrelost naljutiti se na supruga koji je imao toliko avantura da nije više ni znao koliko . . ili što ne voli saznanje da je imao toliko ţena po celom svetu koje još uvek trĉe za njim, Ne, sigurno da nije i neće dozvoliti da je optuţuje da je nezrela. - Slušaj ti Brendone Maršale. Neću stajati kao uplašen miš dok se tvoja bivša verenica i Beti Riĉards bore za tebe. Što se mene tiĉe obe te mogu imati. Nisi vredan ni vremena ni truda. - Jesi li završila? - hladnoća u glasu je izazvala strah kod Laure. - S tobom, da! - Znala je da se poigrava s dinamitom, ali je bila toliko ljuta da nije mogla da se zaustavi. - Baš tako! Glas je bio mnogo bliţi nego trenutak ranije i Laura je ĉvrsto slegnula pokrivaĉ ispod brade i pobegla na drugi kraj kreveta. Krevet je zaškripao pod njegovom teţinom. Nešto je spremao, ali zbog mraka nije mogla da vidi. - Izlazi iz moje kuće i mog ţivota. Laura se skoro gušila od besa i straha.

- Ni sluĉajno ţenice - gunĊao je dok je šum odeće koja se skida narušavao tamu sobe. - Pošto si odabrala da provedeš noć ovde, to ću i ja uĉiniti. U stvari, moţda će biti interesantnije. - Šta to govoriš? - promucala je Laura, pokušavajući da pobegne od njega. Ĉula je pad jedne pa druge ĉizme. I znala je da je njeno vreme isteklo. Puzeći prema dnu kreveta vrisnula je kada je naletela na zid snaţnog tela. - A ne, nećeš! - Brendonov glas je bio prigušen od ljutine, a ruke su se obavile oko nje kao ĉeliĉna klešta. - Moţeš me mrzeti koliko hoćeš Laura meni je svejedno, ali oboje znamo da tvoje telo reaguje na svaki moj dodir. Noćas ću te nauĉiti šta znaĉi biti prava ţena. Laura se otimala ali njena snaga nije bila ni blizu njegovoj. - To si već sinoć uĉinio! - vikala je. - A sad me pusti ! - Sinoć sam te samo probudio. Veĉeras ćeš me moliti da te uzmem pre nego što završim s tobom. - Nikada! - izjavila je Laura, ali je već prva iskra ţelje strujala njenim telom pod njegovim rukama koje su znalaĉki klizile po njenoj mekoj koţi. I kada je pomislio da je uspeo, ona ga je snaţno ugrizla za ruku, nadajući se da će mu bar naneti bol. - Ne odupiri se Laura, jer ćeš se samo povrediti. - Tihi šapat se ĉuo pored njenih usana. Shvatila je da se ne vredi boriti, ali je bar pokušala. Osetio je njenu predaju i nastavio je da svojim vrelim rukama probudi vatru u svakoj pori njenog tela. Zarila je ruke u njegovu kosu i privukla njegove usne u strasni poljubac. Goruća ţelja, koja je rasla, potisnula je sve druge misli osim ţelje da mu pripadne. - Brendone - prigušeno je jeknula. - Ţelim te! Leţala je mirno, osluškujući njegovo duboko disanje i bila je srećna što je došao. Nije marila za Viktoriju ni kakvi su im odnosi bili. Ţelela je da ova noć nikada ne proĊe. Nije ţelela da ga deli ni sa kim, ali nije htela, nije mogla da ga ostavi. Zvali su to ljubavlju, poţudom.... Laura je samo znala da je Brendon u njoj probudio strast koja je potpuno apsorbovala.

Oĉajniĉki je ţelela da je on voli, tada bi mu rekla šta oseća, otkrila bi mu da ljubav sa njim predstavlja nešto najlepše u njenom ţivotu. Leţala je glave naslonjene na njegove grudi, neţno milujući njegove snaţne ruke. - Spavaj, Laura - lenjo je prošaputao Brendon, grleći njeno krhko telo. Probudila se u njegovom zagrljaju. Još uvek je spavao, a sudeći po njegovom izgledu san mu je preko bio potreban. Njegovo lepo lice i gruba lepota davali su njegovoj muškoj lepoti zapovedniĉki izgled. Laura je usnama neţno dotakla njegov obraz. - Tako, više udesno! Laura se trgla, ĉuvši njegov glas. Zelene oĉi su se osmehivale, gledajući Laurino uplašeno lice. Prvi put ga je videla kako se budi. Juĉe je već bio davno otišao pre nego što se ona probudila. Bilo je neke intimnosti u ovom malom zadovoljstvu i lako je pocrvenela. - Nemoj mi reći da još uvek moţeš pocrveneti posle onoga što se dogodilo sinoć. - Lenjo je govorio, neţno rukom prelazeći po obnaţenim ramenima. Laura je ţelela da odgovori na to njegovo zadirkivanje, ali se nešto pokrenulo u njoj, setivši se razloga zašto je pobegla od Brendona. Još uvek nije uĉinio nikakav napor da objasni zašto je postojala sumnja da je veren s onom Viktorijom. Leţao je arogantno, buljeći u nju, kao da je mogla ili da ga prihvati onakvim kakav je bio ili nikako. A da bude tako hrabar i da spomene ono što se sinoć desilo meĊu njima, prošle noći u momentu trenutne ludosti, bio je još jedan deo njegovog ega koji je ona prećutno prihvatila. - Ako smatraš da je moje crvenilo znak da se stidim onoga što se desilo, mogu ti reći da si u pravu gospodine Maršale. - Laura je namerno preterivala. Nikada mu ne bi priznala zadovoljstvo i koliko je uţivala u celom dogaĊaju. Brendon je posmatrao, a lako rumenilo je prešlo njegovim grubim licem. Odbacio je pokrivaĉ i seo na ivicu kreveta. Po njegovim pokretima Laura je osetila da kipti od besa zbog njenih neodgovarajućih reĉi i pitala se što ju je nateralo da kaţe tako ruţne stvari. Insistirajući da je mrzela svaki trenutak koji je provela u

njegovom zagrljaju, kada je baš suprotno bilo istina. Da je voleo bilo bi to drugaĉije i to je morala uvek da ima na umu. - Obuci se imam posla na ranĉu, a i ti takoĊe! - Spoljni izgled je bio pod kontrolom, ali se videlo da se jedva uzdrţava od besa. Ne ţeleći više da iskušava njegovo strpljenje obukla je bademantil. - Saĉekaću dole dok se ne obućeš - promuklo je rekao i dugim koracima je izašao iz sobe ostavivši je samu.

VI Voţnja do ranĉa je bila suviše kratka da bi odgovarala Lauri. Brendonov temperament je bio kao dinamit i mogao je svakog momenta da eksplodira, a tad bi joj bolje bilo da nije u blizini. Od kada joj je u sobi rekao da se obuĉe nije ni reĉi više progovorio. Saĉekao je dok se nije obukla, a onda je otišao do štale da razgovara sa Pablom. Laura je volela da zna o ĉemu su on i Pablo razgovarali, ali zbog prethodnih dogaĊaja nije htela da ga pita, a on isto tako tvrdoglav nije hteo da joj kaţe. Sunce je bilo neobiĉno toplo ovoga jutra kada je krenula prema kući. Bilo joj je milo što nikoga nije bilo u blizini da je vidi kako se vraća podvijena repa. Brendon je dobio ovu rundu, ali to nije znaĉilo i da je dobio bitku. Ona neće biti ona krotka ţenica koja će ĉiniti sve ono što on hoće, a da mu nikada ne odgovori. Što mu pre dokaţe da ona nikako nije za ţenu jednog ranĉera to bolje, pre će je pustiti da ode. Brendon je ušao za njom u kuću i zalupio vrata za sobom. Spremala se da krene uz stepenice kada je doviknuo za njom. Priĉekaj trenutak. Gde si ti to krenula? Laura je zastala, okrenula se je pogledala ga pravo u oĉi. - Gore u svoju sobu. Nisam navikla da ustajem tako rano, pa sam krenula da legnem. - Sada nećeš leĉi ! - besno je doviknuo - Prvo ćeš poĉistiti sav onaj nered što si ostavila za sobom u kuhinji. Posle toga ćeš da spremiš ruĉak. Kuvarica se razbolela i neće dolaziti nekoliko dana. To znaĉi da ćeš kuvati za šestoro ljudi. To će ti biti dosta za prepodne. - Šta! - viknula je Laura. - Mora da si poludeo! Nikada u ţivotu nisam skuvala ruĉak i ne znam ni odakle da poĉnem. - Onda je vreme da nauĉiš. Svi ovde snose deo svoje odgovornosti, pa je vreme da se i ti prihvatiš svoga dela - odgovorio je glasno. 58

- Ako si ţeleo sve, domaćicu koja će ti kuvati ruĉkove, ribati podove i negovati tvoju decu, tad je trebalo da se oţeniš nekom drugom! - Laura mu je brzo uzvratila. - Zato što nemam nameru da uradim nijednu od tih stvari. - Jesi li završila? - upitao je sarkastiĉno. - Jer ako jesi, onda ti predlaţem da poĉneš pre nego što ti uradim nešto drastiĉno. Oĉekujem da vidim ovu kuhinju ĉistu i ruĉak na stolu kada se vratim. Laura je stajala i buljila u njega otvorenih usta. Okrenuo se i dugim koracima izašao, a da se nije ni osvrnuo. Dakle! Kako se usuĊuje šta si on misli ko je on, besnela je u sebi. Ako je i za trenutak mislio da će ona izvršiti njegova nareĊenja, grdno se varao! Kakav je taj ĉovek za koga se udala! Bio je bogat a ţiveo je n ovoj ruiniranoj ranĉerskoj kući i nema sumnje da je mogao da plati bilo kakvu pomoć u kući i oko nje, ali on je odabrao da to sam ĉini. Nije imalo smisla, a ona sigurno neće biti deo toga. Uprkos ţelji da to ne prizna, ovaj njen suprug, koga je intimno upoznala kao ĉoveka, bio je potpuna misterija. Inaĉe, ne bi mogla da spava, pa ne bi bilo loše da pogleda do kuhinje kakve štete je napravio kolaĉ koji je ostavila da se peće u rerni. Bilo je mnogo gore nego što je mogla da zamisli. Rerna svetloţute boje bila je crna, a šarene, svetloţute i bele tapete bile su prekrivene istim takvim tamnim muzgama. Nekom bi trebalo samo nekoliko sati da rašĉisti ovaj nered, a Laura nije znala odakle da poĉne. Stidela se zbog onoga što je juĉe uĉinila i u sebi je priznala da je postupila detinjasto. Da Viktorija nije zvala, to se ne bi dogodilo. prema tome, da Brendon nije poznavao Viktoriju sve ovo se ne bi dogodilo. Zakljuĉila je da je cela stvar bila Brendonova greška. To joj još uvek nije govorilo šta da uĉini sa prljavom kuhinjom i šta da radi da nahrani šestoro ljudi. Pokušala je da se odluĉi odakle da poĉne kada je ĉula kako neko kuca na prednja vrata. Kada je krenula da otvori vrata pogledala je još jednom do kuhinji i nadala se da ma ko to bio neće dugo ostati. Otvarajući vrata iznenadila se što vidi Meta. Nisu se videli i razgovarali još od onog susreta pre venĉanja, a sada je bio nekako dalek i zamišljen, kao da je imao nešto drugo na pameti. 59

- Mete, baš mi je milo što te vidim - Laura je bila vrlo srdaĉna. UĊi! - Samo sam navratio da vidim , da li je sve u redu s vama ! - Met se osmehnuo dobroćudno. - Je li Brendon tu? - Ne otišao je malopre i vratiće se tek oko podne - odgovorila je Laura, ne trudeći se da objasni Metu da je poveo i šest radnika sa sobom i da oĉekuje da ih Laura doĉeka sa gotovim ruĉkom. - U tom sluĉaju, mogla bi momku da ponudiš šolju kafe - Met se osmehnuo i ušao unutra. - Ako ti nered ne smeta - smejala se Laura, znajući šta će on misliti kada vidi kuhinju. - Gospode šta se ovde dogodilo? - smejao se Met, ulazeći u kuhinju. - Nemoj mi reći da si pokušala da kuvaš. - Hajde, Mete nemoj se smetati - pocrvenela je Laura. - U stvari jesam, ali kao što vidiš bila je to greška. - Oh Laura, ideja da ti postaneš domaćica je apsurdna. Osim toga, tvoj je suprug dovoljno bogat da iznajmi poslugu za celo domaćinstvo, pa zašto bi ti i pokušavala? Laura nije bila sigurna da li joj se dopada Metov stav. Uostalom, kakvo on ima pravo da govori Brendonu šta bi i šta ne bi trebalo da uĉini. Uostalom, da je on i upola ranĉer kakav je Brendon i on bi sam imao tovar novca, Metov otac je obezbedio finansijsku sigurnost ali u poslednjih nekoliko godina Met je rasfućkao većinu novca. Nikada nije ostajao kod kuće i radio, već je nastavio da ţivi lagodnim ţivotom koji nije mogao sebi da priušti. - Ko je rekao da jesam - Laura je poĉela da puni aparat kafom. Samo sam pokušala da ispeĉem kolaĉ. Nisam kriva što sam ga predugo drţala u pećnici - lagala je Laura. Nije ţelela da Met zna da je ostavila Brendona i da je on dolazio po nju. - U redu, izvini. Samo sam se zaĉudio i to je sve. - Met je još uvek imao širok osmeh na licu. - Udala se za sav taj Maršalov novac a onda da moraš da radiš kao obiĉna domaćica.

Laura je to ocenila da moţe da prihvati kao šalu. - Sedi Mete, uskoro će kafa. - Sela je prekoputa njega. - Kaţi mi, jesi li se video s Beti od našeg venĉanja? - Zar ti Brendon nije rekao? - iznenaĊeno je upitao Met. - Šta da mi kaţe? - Da se Beti pridruţila svome bratu u Kaliforniji zbog odmora koji joj je potreban. Zvuĉi mi kao da je pobegla, ako mene pitaš - hladno je zakljuĉio Met. - Otišla je sutradan posle prijema na vašem ranĉu. Prema reĉima njene majke, uvreĊena je zbog neĉega što je Brendon rekao. Nije htela da izaĊe iz svoje sobe niti bilo s kim da priĉa a sutradan je objavila da ide u Kaliforniju, spakovala se i otišla. Samo tako! - Moţda kada se vrati. Mete - Laura je saţaljivo zakljuĉila. Mislim nije kasno ni kada se bude vratila. - Jeste kada je zaljubljena u nekog drugog. - Misliš u Brendona? - upitala te Laura - Ma hajde Mete, sigurno da nije mislila da će se Brendon ikada oţeniti s njom. - Ali oţenio se s tobom. - Pa jeste - priznala je Laura. Upravo je htela da doda da je to bio poslovni aranţman izmeĊu Brendona i njenog oca ali je odustala. Jedinu ponudu koju je Brendon uputio liĉno njoj je da je ţeleo za svoju 1jubavnicu a kako je znao da je neće imati pod tim uslovom. naterao je da se uda za njega. - Pa moţeš da zamisliš kako se osećala kada se on oţenio s tobom posle samo dve nedelje - izjavio je Met braneći Beti. - Naroĉito kada su ih svi već upoznali kao par. - Da vidim šta misliš - Laura se sloţila ali nije znala šta je mislio. Da je Brendon ţeleo da se oţeni sa Beti imao je vremena da je zaprosi, a onda se setila da je on već bio veren s Viktorijom. Ipak je bila u pravu kada je o Brendonu mislila kao o Don Ţuanu. - Ne zameri mi. Nisam došao ovamo da te zamaram svojim problemima - izvinjavao se Met. - Samo sam ţeleo da vidim kako si. Kako veliki momak postupa s tobom?

- Nemam primedbi. Kao što vidiš jedina stvar zbog koje se ţalim je ovaj nered u kuhinji. - Posluţila je kafu. - Kaţi mi Mete, da li Roza još uvek radi kod tebe? - upitala je, prinoseći kondenzovano mleko. - Da, a i njena kćerka Marija. Zašto, pokušavaš li da mi ih ukradeš? - zadirkivao je Met. - Ne, ali bi mi dobrodošle nekoliko dana. Kako bi bilo da mi ih pozajmiš za izvesno vreme? Ili dozvoli da Marija doĊe da mi pomogne da raskrĉim ovo najgore - smejala se Laura. - Uostalom ko će skuvati ruĉak za šestoro ljudi. Met se uskoro vratio pošto je telefonirao na svoj ranĉ. - Za petnaestak minuta će biti ovde. Kako bi bilo kada doĊu da im kaţeš šta da rade, a nas dvoje da odemo u grad na onu izloţbu konja. Dok one rade, ti neće imati šta da radiš. Brendon će biti zauzet svojim ljudima i neće mu smetati što nisi tu - hrabrio je Met. Predlog je bio primamljiv i Met je bio u pravu. Neće nedostajati Brendonu, - Nagovorio si me. Saĉekaj me, idem samo da se presvuĉem i eto me. Lauri nije mnogo trebalo da se presvuĉe, a kada se vratila Roza i Marija već su poĉele sa spremanjem kuhinje. Laura im je rekla da oĉekuju šestoro za ruĉak a sve što im treba je u friţideru. Ako Brendon bude ljut što je otišla to je već njegova stvar. Bili su tek dva dana u braku i kako njemu bi1o stalo da više vremena provodi s njom to ne bi trebalo da se ljuti što je otišla u grad s Metom. Uostalom on nije njen gazda i već je vreme da to shvati. Laura je uţivala na izloţbi. Izloţba je bila odliĉna, zatim su otišli na ruĉak kod “Aida” a posle je Met pratio dok je obavila kupovinu. Razgovarali su o starim dobrim vremenima i na kraju mu je Laura poverila o oĉevom kockanju i kako je Brendon platio njegove dugove, traţeći zauzvrat da se ona uda za njega. - Hoćeš da kaţeš da je to jedini razlog što si se udala za tog momka? - upitao je Met kada su krenuli nazad. - Ne mogu da verujem da bilo koji muškarac ţeli ţenu pod tim uslovima. Mislim da si ga loše ocenila, Laura.

- Hej Mete da li ti to pokušavaš da braniš moga supruga? Mislila sam da ga mrziš što ti je ukrao Beti? - Laura je ţelela da zvuĉi veselo da ne bi pokvarila lepo provedeni dan. - Jeste ali moram da priznam da me je Beti zaista volela ne bi tako lako krenula s Maršalom - priznao je Met kao da je tog momenta došao do tog zakljuĉka. - Šta misliš o njima Laura? Laura nije znala kako da mu odgovori. Bila je toliko ljuta zbog Viktorije da je za trenutak zaboravila na Beti. - Ne mogu ti reći šta upravo osećam, ali Brendona je tako teško razumeti. Moţda sam prenaglila sa svojom udajom ali nisam imala drugog izbora, jesam li? - govorila je više sebi nego Metu. Što su bili bliţe ranĉu Laura je bila sve zabrinutija zbog Brendonove reakcije kada je zatekao Rozu i Mariju umesto nje. Ako te bio ljut bez sumnje će saznati. Nadala se da su Roza i Marija spremile kuhinju i pripremile nešto dobro za ruĉak. Ĉim su se dovezli pred kuću Brendon je izašao i uporno je posmatrao. Laura je zadrhtala od tog pogleda. - Gde si do sada bila? - upitao je nabrusito. Farmerke su mu bile prašnjave i prljave, a izraz lica mu je bio neprijatan. Okrenuo se prema Metu, koji je upravo izlazio iz kola. I doviknuo mu. - Moţeš odmah da se okreneš Dţonsone i nosi se sa moje zemlje pre nego što te izbacim! - Stani malo, Maršale - hrabro je odgovorio Met, ali je ostao na odstojanju. - Laura i ja smo bili u gradu da vidimo izloţbu konja. Ništa se nije dogodilo da bi bio tako ljut. - Biću ti zahvalan da gledaš svoja posla ubuduće Dţonsone. Mesto moje supruge je pored njenog supruga, a ne da juri po gradu s bivšim momkom - gorko je odbrusio Brendon. - Laura, ulazi u kuću. Imam još nešto da kaţem Dţonsonu pre nego što ode. - Brendone, molim te, ti ne razumeš - Laura je uspela da progovori. - Ništa loše nismo uradili. - Rekao sam da uĊeš u kuću Laura ... odmah! - Brendonov glas je bio vrlo ljutit i Laura se uplašila da joj nešto ne uĉini ako ga ne posluša. Ţurnim koracima je ušla unutra, prošavši pored Brendona što je brţe mogla. Kada je zalupila vrata, poţurila je uz stepenice u spavaću sobu. Brendon nije imao pravo da tako razgovara s njom pred 63

Metom. Ĉula je kako Brendon razgovara sa Metom, ali nije izgledalo da se svaĊaju. Nekoliko minuta kasnije ćula je Metova kola kako odlaze i oĉekivala je njegove korake uz stepenice. Brendon je stajao pored vrata. - Dakle Laura, jesi li uţivala u svojoj popodnevnoj ekskurziji? Od srca se nadam da jesi jer od sada ćeš imati toliko posla da ni za šta drugo nećeš imati vremena. Laura mu je dobacila leden pogled. Ako je mislio da će je uplašiti svojim nareĊenjima, onda je on nije dobro poznavao. - O kakvom ti to poslu govoriš? - hrabro je upitala - Domaćem ili drugom? - Ne inati se Laura. Moţe ti se desiti da saznaš da batina ima i drugi kraj - prešao je na sredinu sobe, ne skidajući pogled s nje. - Pitao sam te da li ţeliš da negde provedemo medeni mesec, a ti si odbila, zato nikog nemoj da kriviš zbog poloţaja u kome si se našla. Oĉekujem posetioce iz Australije za nekoliko meseci i ţelim da ovo mesto dovedem u red. GraĊevinci će sutra stići i poĉeće s izvoĊenjem radova na kući i dok ne završe mi ćemo se preseliti u onu kuću do staje. - I kakve sve to ima veze sa mnom? - ratoborno je upitala Laura. - Samo ovo. Odrţavaćeš tu kućicu sasvim sama. To znaĉi kuvaćeš, spremati i sve ostalo što iskrsne. Pored toga nadzirati ćeš ureĊenje kuće i dogovaraćeš se oko promena koje bi ţelela. - Je li to sve? - gorko je upitala Laura. - Pretpostavljam da nisi izostavio nijedan zadatak koji bih trebalo da obavljam. - Ne, koliko znam, nisam - Brendon se nasmejao sarkastiĉno. - Osim ako sama ne zatraţiš. A tada, ako mi se bude htelo, moţda ću te i zaduţiti. - Ne troši reĉi uzalud - Laura je besnela. Kako samo ĉovek moţe biti uobraţen. Kao da bi se ona ikada ponizila da mu traţi nešto manje a ne ovo na šta on cilja. - Veĉeras ostajemo ovde, ali sutra će momci deo nameštaja da prebace u kućicu. Predlaţem ti da se dobro naspavaš jer će ti to biti potrebno. - Okrenuo se da izaĊe i preko ramena joj je dobacio. Uzgred, veĉeras idem u grad, pa ti predlaţem da me ne ĉekaš.

- Nemoj samom sebi laskati. Baš me briga šta ćeš raditi! - viknula je Laura. Poludela je od besa, izdaje joj nareĊenja, govori joj šta da radi. - To sam i mislio. Promuklo je završio Brendon, okrenuo se i izašao iz sobe. Laura je bila vrlo uznemirena. Šta se desilo? Jedini logiĉan zakljuĉak je da se ona zaljubila u Brendona, ali ne i on u nju. Zašto se oţenio s njom? Ako je samo zato da nadgleda ureĊenje kuće, mogao je bilo koga da unajmi. Nije imalo logike, ali u ovom ludom svetu logike uopšte nije bilo. Prvo njena majka, onda oĉevo bankrotstvo i sad ovo! Da li će ikada doći kraj njenim nevoljama? Laura je celo veće lutala ogromnom kućom bez cilja. Brendon se istuširao, obukao i otišao bez veĉere. Nikada nije bila tuţnija. Nikako nije mogla da smiri svoja osećanja, da li je ţelela Brendona ili nije? Da li je muĉilo to što je ostavio samu? Laura je morala da prizna istinu. Brendon je privukao od prvog momenta i protestovala je samo zato što nije razumela šta joj se dogaĊa. Nikada ranije nije bila zaljubljena. Nije znala šta da radi s osećanjima koja je Brendon probudio u njoj a još manje ih je razumela. Sada je znala da su je ta osećanja svu obuzela, naroĉito prošle noći, ali to joj nije dalo odgovor na pitanje zašto se Brendon s njom oţenio? Ţeleo je, to je znala. Ali da li je išta osećao prama njoj? Kada se Laura kasnije povukla a spavaĉu sobu bila je zbunjenija nego ikad. Jedino što je mogla da uĉini bilo je da naredne dane prihvata takvim kakvi jesu i da se nada da će se odnosi izmeĊu nje i Brendona srediti sami od sebe. U jedno je bila sigurna nikada neće odbaciti svoj ponos i moliti ga za njegovu ljubav. Laura se nije sećala da je ĉula Brendonov povratak sinoć i još je ĉvrsto spavala. Sledećeg jutra je neko uhvatio za rame. - Hajde Laura probudi se. Radnici će doći svakog momenta i ja hoću da budeš obuĉena kada doĊu. - Koliko je sati? - pospano je upitala Laura. - Još malo pa pola šest - gunĊao je Brendon. - Pola šest! Za ime boga odlazi i ostavi me - besno se okrenula i pokrila po glavi. 65

- Hajde pospanice, ustani! - Brendon je strgao pokrivaĉ i ĉula ga je kako uzdiše kada je ugledao njene nage udove. - Odlazi, ostavi me na miru. Neću da ustanem - jeĉala je Laura. - Nemoj reći da te nisam opomenuo - gunĊao je Brendon, uzevši je u naruĉje. - Pusti me, šta to radiš! - vikala je Laura uz Brendonove grudi. Brendone! Trenutak kasnije. Brendon je spustio pod hladan tuš. Brendon je u kuhinji već pripremao doruĉak kada mu se kasnije pridruţila. Prţio je slaninu i jaja. Njegovo vitko telo tek malo pognuto iznad štednjaka isticalo je njegove uske kukove, raskopĉana košulja je otkrivala guste malje. Za trenutak je uhvatio njen pogled a onda se ponovo okrenuo štednjaku. - Nadam se da voliš kajganu. Ako hoćeš moţeš ispeći tost. Završili su pripreme istovremeno i Laura se smešila kada je svako svoj tanjir spustio na sto. - Šta je smešno? - promuklo je upitao Brendon. - Ništa. Nikada nisam videla muškarca da kuva. Tata nije imao pojma o spremanju jela. Pa valjda zato ni ja ne znam. Uvek smo imali poslugu. Moţda je to i smešno naroĉito sada kada to sebi nismo mogli da dozvolimo. Pretpostavljam da je otac mislio da majka i meni ĉini uslugu, ali sada vidim da nije tako - iskreno je odgovorila Laura. Brendon je nasuo dve šolje kafe i seo je za sto pored Laure sa ĉudnim izrazom na licu. - Nije teško nauĉiti kako se kuva, Laura! Sve što ti treba je dobar štednjak koji radi i pravi kuvar Pokušaće, ali ne obećava rezultat, mislila je u sebi Laura. - Brendone, kakvi su ti planovi oko ove stare kuće? Pogledao je u Lauru i za trenutak joj se uĉinilo da se taj grubi pogled smekšao. - Prvo sam razmišljao da je srušim, a onda sam otkrio da je osnovna gradnja još dobra, pa sam odluĉio da je obnovim. Raspored soba je savršen za veliku porodicu, a mislio sam kasnije da izgradim bazen iza kuće. Šta ti misliš? Laura nije mogla da veruje svojim ušima. On je zapravo traţio njeno mišljenje umesto da joj kaţe šta će uraditi. - Mislim da bi to bilo 66

lepo. Ja sam ĉak razmišljala da zatvorenu terasu pretvorim u zimsku baštu i da unesem cveće. Imaš li što protiv? - Ne, samo napred i uĉini sve što voliš. Uostalom to je i tvoj dom. Kao nastavak onoga što je rekao usledio je dug pogled. Da li je na svoj naĉin pokušavao da premosti jaz izmeĊu njih i unese leţerniju atmosferu u njihov brak. Upravo kada se spremala da ga upita, radnici su stigli i Laurino pitanje je zamrlo na njenim usnama. Brendon je pogledao kroz prozor, ali misli su mu bile upućene ţeni koja je sedela za stolom. Proklela bila! Nije razumeo kako je jedna malena devojka sa zlatnom kosom i plavo zelenim oĉima uspela de ga baci na kolena svaki put kada je pogleda. Nije se usuĊivao da je dodirne i to ga je grizlo. Sa drugim ţenama koje je poznavao, zadovoljavao je svoje prohteve bez obzira na njihova osećaja, ali ova ţena je bila drugaĉija. Ĉak i sada mu nije jasno šta ga je spopalo da se oţeni s njom. Mogao je imati i bez ţenidbe, da je bio samo uporniji i da se malo potrudio. Zašto je onda ubedio njenog oca da je samo ţenidba za njega jedini odgovor na njegove finansijske dileme. Mogao mu je pozajmiti novac, uzeti odreĊeni interes i otpisati kao nešto što je dugovao Tomu Landersu. Ali ne, ţeleo je malu zlatokosu vešticu da veţe za sebe legalno, moralno i na svaki drugi naĉin koji je mogao da zamisli. Mislio je o njoj još od onog dana kada je našao kako leţi na njegovom imanju bez svesti. Od momenta kada je ugledao, ţeleo je, još uvek je ţeli. .. ĉak i sada. Hladna rezervisana dama koja sedi prekoputa nje nije ona ista strasna ţena od prošle noći. To je ono što ga je muĉilo, ţeleo je da bude opet ona ista. - Brendone - hladan, uĉtiv glas probio se do njegovih misli i naterao ga da je pogleda. - Pitala sam te da li hoćeš da operem sudove dok porazgovaraš sa majstorima? - Svakako, baš lepo - odgovorio je. Laura ga je gledala kada je ustao i bez reći izašao iz kuće, šta sam sad uradila? - pitala se. Zar ga ništa ne moţe zadovoljiti, ma šta da uradim. Emocionalno je iscrpeo i bolje je da ne misli na njega. U stvari, od sada će upravo to ĉiniti. Zveckajući tanjirima napunila je lavabo vodom i dodala teĉnost za pranje posuĊa, a suza joj je iskrala iz oka. 67

VII Sledećih nekoliko dana Laura se navikla na svoju novu šemu. Jutra su poĉinjala vedro i rano i ĉudila se kako je brzo nauĉila da spremi slaninu i jaja, tost i kafu. Brzo bi spremila kuću od ĉetiri odeljenja a onda bi poţurila do velike kuće da vidi kako napreduju radovi. Jedino što je moţda uznemiravalo, mada je pokušavala da o tome mnogo ne misli, bilo je to da ona i Brendon nisu ţiveli kao muţ i ţena. Svako veĉe je nameštao sebi krevet na divanu u dnevnoj sobi a svako jutro bi ga zatekla već obuĉenog. Ponekad bi poţurio i skuvao kafu, ali najĉešće je ĉekao da ona ustane i da mu se pridruţi. Laura se nije stidela da prizna da je ţudela za njim, naroĉito noću, ali je znala ako mu se sada pokori da će je tiranisati do kraja ţivota. Izbegavali su bilo kakav fiziĉki dodir i iz Brendonovog jutrašnjeg raspoloţenja shvatila je da je on još manje od nje u tome uţivao. Moţda su oboje bili suviše tvrdoglavi nije znala, znala je samo da se ona prva neće pokoriti bez obzira kako napeta situacija bila. Laura je pedantno oĉistila kuću i do deset sati je završila sav posao, a ostatak dana je mogla da provede kako je ţelela. Smislila je da obiĊe veliku kuću i vidi kako radnici napreduju, a onda da odjaše do ranĉa i vidi Pabla i Izabelu. Davno ih nije videla, a jahanje bi joj bolje došlo od voţnje kolima. Radnici su obnovili ulazni deo i preureĊivali su terasu. Kada bude kompletno gotovo biće zbilja prelepo. Što se unutrašnjosti ticalo bilo je teško bilo šta reći, jer je sve bilo raskopano. Laura je paţljivo ušla preko dasaka ploĉica i drugog graĊevinskog materijala. Nije oĉekivala da tu naĊe Brendona i pokušala je da sakrije svoje iznenaĊenje. - Izvinite da li sam vas prekinula u neĉem?

- Ni najmanje. DoĊi samo malo Laura. Dţekson bi ţeleo da zna da li da sijaliĉna mesta ostavi na istom mestu i posle spuštanja plafona. Brendon joj je uputio širok osmeh. Ĉekajući njen odgovor predradnik je nestrpljivo ĉekao njihov odgovor da bi nastavio s radom. - Ja mislim da je bolje da ostane gde je bilo - Laura je pokušala da joj glas bude miran, usprkos smešku u Brendonovim oĉima. - Pošto će ovo biti trpezarija, moţemo da montiramo veliki luster na starom mestu, a što taĉno ispod njega. Biće lepo kada bude gotovo, zar ne misliš tako, Brendone? - Da, svakako - sloţio se Brendon. - U redu, Dţeksone, uradi kako mala ledi kaţe i ostavi sijaliĉno mesto gde je i bilo. Laura je posmatrala Brendona kako joj prilazi. - Mislio sam da poĊem na jahanje, hoćeš li da mi se pridruţiti? Laura, mu je uzvratila osmeh. - Da, rado. U stvari, i sama sam htela da idem na jahanje. Ţelela sam da odem i vidim Pabla i Izabelu, misliš li da bi mogli da krenemo na tu stranu? - Nema razloga da ne uradimo tako. - Osmeh je nestao, a glas mu je postao krut. Laura nije mogla da razume zašto ga je njen predlog toliko uznemirio. Ako nije ţeleo da idu u tom pravcu, mogao je to i da kaţe. Laura je htela da predloţi da idu kuda on ţeli, ali je promenila mišljenje. Zašto bi sve bilo onako kako je on ţeleo? Brendon je s lakoćom ujahao svog vranca. Konj i jahaĉ su se stapali u divnu sliku snaţne muškosti ispunjavajući Lauru ponosom. Uz smešak Keri je pogledao za njima. Uskoro će pasti zavesa, odmeravali su jedno drugog. Keri je odmahnuo glavom. Po njemu, bilo bi mnogo lakše da otvoreno kaţu jedan drugom šta koga muĉi. Poseta ranĉu je bila vrlo kratka i kada su odlazili Lauru je obuzela tuga što je ta lepa kuća bila prazna i što niko ne uţiva u njenoj eleganciji. Zašto ne bi ona i Brendon ţiveli u njoj umesto što su utrošili toliku sumu novca u obnavljanje kuće na Maršalovom ranĉu. Nije imalo smisla, jer šta će ona i Brendon raditi sa dva podjednako ureĊena doma. 69

To je i upitala Brendona dok su se vraćali na ranĉ. - Zašto nismo mogli da ţivimo na ranĉu maga oca, umesto na tvom? Velika je šteta dozvoliti da ova lepa kuća mojih roditelja bude prazna. - Neće dugo biti prazna - odgovorio je Brendon. Laura ga je pogledala vatreno. - Ako misliš da ću ga prodati, moţeš to slobodno zaboraviti. - Ĉim je završila reĉenicu, pokajala se što je to rekla. Zaboravila je da ranĉ sada pripada Brendonu, kao i sve što je pripadalo nekada njenom ocu. - Ţao mi je zaboravila sam da sve pripada tebi. Moţeš sa tim da radiš sve što hoćeš, a to znaĉi i da ga prodaš kome hoćeš. - Laura nikada neće preboleti oĉev finansijski krah niti ĉinjenicu da ranĉ pripada Brendonu. - Ne verujem da ćeš imati što protiv kada budeš videla ko će se uskoro useliti. - Brendon je suvo prokomentarisao, ali joj nije rekao ko će se useliti. - Stranci nikada neće biti dobrodošli u kući u kojoj sam nekada ţivela - ljutito je odbrusila Laura. - Ĉak i ako su ti stranci Dţim i Nensi Parsons? Laura je znala da su Parsonsovi doţiveli teška vremena. Prvo ih je zadesila suša, a prošle zime im je sva stoka pocrkala od neke retke bolesti, što ih je finansijski potpuno upropastilo, ali ni Dţim ni Nensi nisu ljudi koji se ţale. - To je već nešto drugo – Laura je oboţavala Nensi i Dţima i od kada se vratila ţelela je da naĊe naĉina da im pomogne. - Da li to Dţim prodaje svoj ranĉ ? -Ako je to istina onda će Brendom posedovati svu zemlju od njihovog ranĉa do San Antonija. - Recimo da smo Parsonovi i ja napravili poslovni aranţman koji odgovara objema stranama. - Dţim će voditi oba ranĉa odavde, a oni će ţiveti u kući koju ste ti i otac ispraznili. - Završio je Brendon. - I ti si sve to uredio ne konsultujući me uopšte ? - Laura se nije ljutila što će Nensi ţiveti u njenom bivšem domu, ali se ljuta na Brendona zato što je nije konsultovao pre donošenja ove odluke. U sebi se Laura pitala da li je moţda Brendon ţeleo da se osigura ako bi ga opet napustila da nema gde da ode.

Stigli su do glavne kapije imanja. Brendon je sjahao, otvorio kapiju i propustio je, dok je zatvarao kapiju Laura ga je osmotrila s novim interesovanjem. Posvetio se ţivotu na ranĉu, znao je kada treba da donese pravu odluku i da je sprovede, ne pitajući ni za ĉije mišljenje. Divila mu se zbog tih osobina, ali je ţelela da i nju ukljuĉi u njegov ţivot. Dţim i Nensi su bili vredni ljudi i njen suprug nije mogao da naĉini bolji izbor niti da odabere boljeg upravnika za oba ranĉa. Nju je ljutila ĉinjenica što je ni o ćem nije unapred obaveštavao. Brendon nije našao za shodno da odgovori na njeno prethodno pitanje i već su ćuteći stigli do ranĉa. Nesrećno bi s vremena na vreme pogledala na Brendonovu uspravnu figuru, razmišljajući kako bi sve bilo drugaĉije da su se sreli pod drugim okolnostima . Da li bi se zaljubili kao svi normalni ljudi i da li bi ta ljubav bila krunisana brakom , ma kakav odgovor da je Laura ga nikada neće saznati. Još uvek je zbunjivalo zašto se Brendon s njom oţenio. Kada su stigli do štale, Keri ih je ĉekao da prihvati konje i kada joj je Brendon pomogao da sjaše, ruke su mu se zadrţale na njenom struku duţe nego što je bilo potrebno. Bez obzira šta je mislila o Brendonu , on je još uvek bio jedini uzbuĊivao njena ĉula samo dodirom ruke. Laura je bila svesna da je Brendon okreće prema sebi. – Ako te preseljenje Dţima i Nensi u tvoju kuću uznemirava, moţda moţemo napraviti i drugaĉiji aranţman - kratko je izgovorio. - Ne, nije to. U stvari, nikog boljeg ne bi mogla da smislim u našoj kući od Dţima i Nensi - jednoliĉno je odgovorila Laura. - Šta te onda muĉi Laura? - brzo je upitao, prateći oĉima Kirija. Hajde, reci mi - naredio je. - Ne moram ništa da ti kaţem. Zato što si moj suprug, ne znaĉi da mi moţeš nareĊivati kao i svim drugima. - Laura nije mogla da prizna da je muĉi to što ga voli, a bila je nesrećna, jer joj on nije uzvraćao ljubav. Videla je sebe kako govori: ”Oh, Brendone, volim te” i gledala ga je kako joj se smeje onim svojim dvoliĉnim osmehom koji je govorio, znao sam da će tako biti, ranije ili kasnije, Ne, imala je ona više ponosa. Neka misli šta hoće, više joj nije stalo. Sve što je ţelela, bilo je da bude sama.

Brendonove ruke su kliznule s Laurinih ramena. - Kako hoćeš Laura. - Okrenuo se i krupnim koracima ušao u štalu, ostavivši Lauru da se bori sa svojim zbrkanim mislima. Nebo je bilo tamno, i kišni oblaci su poĉeli da se skupljaju na zapadu i moglo se uskoro nadati kiši, koja bi inaĉe dobro došla. Njeno raspoloţenje je bilo baš kao i oblaci, mraĉno i sumorno, kada je krenula u kuću. Dok je pripremala veĉeru, ĉinilo joj se da nema rešenja mnogim problemima koji je muĉe. Šta će da radi kada se kuća završi i kada doĊe vreme da se presele nazad? Da li će deliti spavaću sobu sa Brendonom ih će nastaviti svoje odvojene aranţmane? Di li je i Viktorija ukljuĉena u posetioce koje je oĉekivao iz Australije za manje od mesec dana? Treba li da doĉeka njegovu bivšu verenicu raširenih ruku? Da se ponaša kao da je ne uznemirava to što je druge ţene drţao u svom zagrljaju, voleo ih, baš kao i nju. O, ne, bilo je mnogo to traţiti od nje. Kada to vreme doĊe postaraće se da ne bude prisutna bilo kakvom pomirenju izmeĊu Brendona i one kreature, Viktorije. Kada je prošlo šest sati i Brendon se nije pojavio da veĉera. Laura je iz minuta u minut bila sve ljuća. Mogao je bar da joj kaţe da li će ili neće doći na veĉeru. Dozvolio je da se uzalud trudi. Najzad je stavila veĉeru u pećnicu. Ĉula je potmula grmljavinu i znala je da je nepogoda blizu. Moţda ga je nepogoda zatekla negde napolju i ona će ostati sama za vreme oluje. E samo joj je i to trebalo! Nije da se plašila, ali nepogoda je ĉinila nervoznom. Bila je toliko napeta da je poskoĉila kada su se iza nje vrata s treskom zatvorila. - Gde si do sada bio i kako se usuĊuješ da mi ne kaţeš da ćeš zakasniti! - besno je uzviknula Laura, suoĉivši se sa skroz prokislim Brendonom. - Tvoja briga za moju sigurnost je dirljiva - progunĊao je, otresajući vodu sa odeće po ĉistom podu kuhinje. - Ko kaţe da se brinem za tebe - Laura je viknula. - Ne ţelim samo da moja veĉera propadne. - E to mogu da ti verujem - podrugljivo je podigao obrve. Brendon je skinuo mokru košulju i obesio je da se suši, zatim je izvukao stolicu i poĉeo da skida ĉizme, dok je svojim sjajnim zelenim oĉima uporno gledao. Namerno je ovo ĉinio, skidao se pred njom kao 72

da ima pravo to da ĉini i malo je brinuo što je još više uzbuĊivao njena već uzburkana osećanja. Ako Laura uskoro ništa ne kaţe on će se joj sasvim skinuti pred njenim oĉima. - Zar ne moţeš da se otarasiti svoje mokre odeće u kupatilu sarkastiĉno je rekla. - Mi ga imamo, ako to ne znaš! - I da ti uskratim zadovoljstvo da me gledaš - Provocirao je. Neću ni da pomislim na to. Kada je skinuo ĉarape i dotakao kaiš na pantalonama Laura je uzviknula. - Veĉera ti je u pećnici. Izvini me, idem u dnevnu sobu da ĉitam - Zašto ţuriš? - nasmejao se njenom zajapurenom licu. - Pa, Ja sam samo tvoj suprug. - Gledajući te neko bi pomislio da nikada ranije nisi videla nagog muškarca. - Mogu da te informišem, sada nemam ţelju da ga vidim - brzo je odgovorila Laura. Okrenula sa i izašla u dnevnu sobu, a Brendonov glasni smeh ju je ispratio do vrata. Laura je pokušala da se koncentriše na knjigu , ali je jedino mogla da razmišlja kako je njen visok , vitki suprug vrlo privlaĉan. Namerno je zadirkivao da je natera da prizna da ga ţeli. Bio je besraman, arogantan ĉovek sa zahtevima i samo zato što je njegovo telo bilo privlaĉno i što je ona znala da ga voli, nije bilo dovoljno da bi ona umirala za njegovom ljubavlju. Kada je završio sa tuširanjem imao je smelost da proĊe tik pored nje uvijen samo u peškir. U stvari, upravo sada je sigurno veĉerao uvijen u taj peškir. Što se nje tiĉe moţe da veĉera i potpuno nag. Sve šta je ţelela je da se što pre smrkne i da ova noć proĊe. Napolju je kiša i dalje pljuštala i udarala u prozorska okna. Laura je krajiĉkom oka primetila neke pokrete i znala je da Brendon ide prema njoj . Nervozno je skupila noge pod sebe i pravila se da je zadubljena u ĉitanje. - Mora da je knjiga dobra – Brendon je uzeo roman iz njezinih ruku i stavio ga na stol pored sebe. - Sutra ćeš ga završiti . - Zašto si to uĉinio ? Upitala je Laura, izbegavajući njegov pogled. Osetila je da podrhtava i nadala se da on to nije primetio . 73

- Zato što ţelim da razgovaram s tobom, a to ne mogu ako ti je nos zaboden u knjigu. - Seo je ua kauĉ pored nje, ispruţivši noge. - Ako moraš da razgovaraš, zar ne bi prvo mogao da se obućeš rekla mu je Laura. Plašila se da mu peškir ne spadne. - Zašto bih se muĉio kada ću spavati za koji minut. Seti se ja ovde spavam. - Meko je govorio, a u glasu mu se naslućivao nestašluk. Nešto je smislio, ali Laura nije ţelela ua u tome uĉestvuje. - Bio je dovoljno pametan da zna da njegovo gotovo nago telo ima ĉudan utisak na nju. - Znam to - promrmljala je Laura, oborivši pogled da ne gleda njegove gole ispruţene noge. - Rekao si da ţeliš razgovarati ? O ĉemu? - Mislio sam da sutra odemo do grada i odaberemo nameštaj za kuću - odgovorio je. - Radnici će za koju nedelju biti gotovi, a ja ţelim da se uselimo ĉim završe. - Mislila sam da si ţeleo to sam da obaviš. Pošto rešavaš sve drugo bez iĉije pomoći, ne znam zašto ţeliš da ti pomognem oko odabiranja nameštaja - prezrivo je odgovorila Laura. - Ti si još uvek ljuta što sam ugovorio da se Dţim i Nensi usele u tvoju kuću, a da nisam tebe prvo konsultovao, zar ne? - suvo je primetio Breadon. - Veruj mi, Laura, to je bilo najbolje rešenje za sve nas. -Nije samo to, već sve što ĉiniš. nareĊuješ mi. govoriš mi šta da radim, ĉak ideš i tako daleko da mi govoriš i s kim da se druţim, verujem da znaš da Met nije dolazio da me vidi od kako si bio nepristojan prema njemu. Usamljena ram. i tuţna sam, a ti si se postarao da nemam ni prijatelja - obavestila ga je Laura na ivici suza. - Tako znaĉi! Ono što te muĉi je što Dţonson ne dolazi, a ne tvoj ranĉ, ova kuća ili šta drugo! Brendon je viknuo. - Neću nijednog muškarca izmeĊu mene i moje supruge. Da li ti je jasno? Laura je bezizraţajno zurila a njega. Namerno je izopaĉio sve što je rekla da bi izgledalo da je nesrećna zato što Met ne dolazi. Kako se usuĊuje! I nije znala ono što zna, zaklela bi se da izigrava ljubomornog supruga. Ali naravno, to je apsurd. 74

- U redu, šefe! Kako vi kaţete šefe! Samo me zatvori u ovu kuću i drţi me bosu i u drugom stanju! To je tvoj stil! Zar nije Brendone Maršale? - Laura je ustala s kauĉa i stala pred njega. - Sve moţeš da prevariš, ali mene nećeš, bar ne zadugo. Laura nije saĉekala njegov odgovor, već je uletela u svoju spavaću sobu i zatvorila vrata. Kako moţe samo da je prikaţe kao ţenu udatu koja već ţeli drugog muškarca. On je bio taj koga su ţene zvale i ĉekale na svoj red, a on se usuĊuje da nju optuţi da je ista kao on. Nadala se da Brendon uţiva u svom sopstvenom društvu, jer, od sada će toga imati napretek. Lak- osmeh se pojavio na njenim usnama kada se setila kako je bio šokiran kada mu se usprotivila. Mogla je da se kladi da nijedna ţena nije s njim ovako razgovarala da još uvek nije mogao da se povrati od njenih zajedljivih reći.

VII Laura je već skoro zaspala kada je ĉula da se vrata otvaraju i da neko ulazi u sobu. Obuzeo je ĉudan osećaj. Odjednom nije mogla više normalno da diše. Brendon je stajao pored kreveta sa velikim jastukom u ruci još uvek uvijen u peškir. Nije trebalo da pogaĊa zašto je došao. Ćuteći ga je posmatrala kako stavlja jastuk na mesto pored nje. Sabrala je svu snagu da promuklo prošaputa. - Šta ćeš ti u mojoj spavaćoj sobi? Brendon nije odmah odgovorio, stajao je i gledao je, a krajevi usana krili su osmeh. - Polako je prelazio pogledom po njoj, od vrha glave do prstiju, dok nije osetila da je poduzimaju ţmarci. Kada je progovorio glas mu je bio tihi šapat. -Ponekad, divna moja ţenice - zastao je dok je skidao pokrivaĉ,uţivajući u lepoti njenog skladnog tela - doĊeš i ti na ideju koja ima puno logike. Seo je pored nje, prelazeći prstima po mekoj koţi vrata, a zatim niz njezine obline izreza spavaĉice. - Šta... šta hoćeš da kaţeš? - Laura je uspela da promuca, a udovi su joj se prosto oduzeli od dodira njegove ruke. Nije mogla da se seti šta je rekla što ga je toliko uzbudilo. Mislim da je ono što si rekla da ţelim da te drţim bosu i u drugom stanju odliĉna ideja, zar ne misliš da je lako - rekao je, a usne su mu tek koji santimetar bile od njezinih udaljene. To je dakle! Kada će nauĉiti da ćuti. Samo se šalila, pa valjda je video. Laura je pokušala da se pomeri, ali je on rukom zadrţao. - Sada si bosa Laura - promuklo je prošaputao, grickajući je za uvo. - Jedino mi ostaje da te uĉinim nosećom, a uĉiniću sve da se to i ostvari - ĉvrsto joj je obuhvatio glavu i gladno je potraţio njene usne. 76

Ţelela je da mu se odupre, ali onog trenutka kada su je njegove usne dotakle, znala je da je izgubljena. Da li će to uvek tako biti? Da li je trebalo da je Brendon samo dotakne, pa da se sva preda? Ma kakav odgovor na njena pitanja bio, uskoro se izgubio pod neţnim milovanjem Brendonovih ruku. Brendon je polako, neţno poveo u svet zadovoljstva i opuštanja. Zaspala je naslonjena uz Brendonova snaţna prsa. Kada se sutradan probudila, Brendon je već otišao. Jastuk pored nje je bio prazan i Laura je osetila neku bolnu prazninu. Taj bol je još više tištao, jer i u trenucima neţne i burne strast, nije pomenuta reĉ ljubav. Bila je već tri nedelje udata za Brendona i nijednom nije pomenuo da je voli. Da je ţeli, da, ali nijednom ni reĉ o onome što je najviše ţelela da ĉuje. Moţda Brendon nije ni mogao da voli. Oba roditelja su mu vrlo mlada umrli, a rasti na ovom ranĉu sa starim Tomom, kao roditeljom. mora da mu je teško padalo. Ţelela je da je mogla da se seti kakav je Brendon bio tada, ali kada je ona postala devojka, on je već otišao u Australiju. Taj deo Brendonova ţivota nije poznavala, deo o njegovom dedi u Australiji ili šta je bio uzrok da se njegovi roditelji isele u Ameriku kada su bili velikoposednici u Australiji. Laura se obukla i pripremila sebi doruĉak, primetivši da joj je Brendon ostavio malo kafe u automatu. Bilo je oĉigledno da je davno doruĉkovao. Za jedan sat bila je gotova sa poslom i krenula je prema velikoj kući gde su radnici završavali fasadnu ciglu. Posmatrala je radnike i uţivala je u novom izgledu kuće. Laura je ĉula neka kola kako se pribliţavaju i pomislila je da bi to mogao biti Met. Okrenula se sa širokim osmehom dobrodošlice na licu. Osmeh joj se sledio kada je crnokosa Beti izašla iz kola i krenula stazom prema njoj. - Pa, kako je stidljiva mlada? - Beti se smešila, ali ledeni prezir bio je namenjen Lauri - Izgleda da Brendon pretvara ovo mesto u gospodsku kuću . Tvoja ili njegova ideja? - Njegova, naravno. Ja bih sagradila novu kuću - Laura se pripremila za odbranu. Bila je zbunjena njenim elegantnim kostimom s koraljnocrvenom bluzom. Njene smeĊe oĉi su prešle po muškoj publici koju je privukla namenila im je svoj najšarmantniji osmeh. U 77

poreĊenju s njom Laura je liĉila na ruţnu jadnu, domaćicu u farmerkama i izbledeloj košulji. - Gde je mladoţenja? Negde u polju, zabavlja se bez sumnje sa stokom - Laura je primetila da se Beti jedva uzdrţava. - Zašto si došla ovamo Beti? - Laura je upitala, a to je zvuĉalo najmanje prijateljski. - Sigurna sam da nisi došla mene da vidiš Laura je znala da je to bila istina sudeći po Betinim oĉima koje su neprestano bile upravljene na štalu, nadajući se da će otkriti Brendonovo prisustvo . Ti si veća budala od mene, mislila je Laura u sebi, ako si mislila da će Brendon ikada sebi dozvoliti da ga ţena spreći u vršenju njegovih poslova. Bilo je oĉigledno da je Beti došla nadajući se da će videti Brendona i uverivši se da nije tu, razoĉarenje se razlilo po njenom licu. - Reci mi Laura, šta misliš koliko ćeš moći da zadrţiš Brendonovo interesovanje? - uvredljivo je upitala. - IznenaĊena sam što već nije poĉeo da se iskrada i odlazi u grad iza tvojih leĊa. Laura je zamišljeno pogledala a Beti, Beti je ţelela da je razbesni. Najbolje je biti miran i ne dozvoliti joj da je uznemiri. - Beti, ovde si dobrodošla dok imaš na umu da je Brendon moj suprug. - Laura je osetila saţaljenje prema Beti, ali to joj nikako nije davalo pravo da tako govori o njenom suprugu. - Tvom suprugu! - Bilo je neke hladnoće u Betinom ponašanju što je nateralo Lauru da se povuĉe. - On bi bio moj da se ti nisi pojavila. On bi me zaprosio, znam da bi. - Glas joj je podrhtavao od besa. Zato mi nemoj priĉati o "mom suprugu". Poznajem Brendona bolje nego što ćeš ti to ikada moći. Ĉinjenica, koja bi po mom mišljenju, trebalo da ti bude veoma neprijatna, gospoĊo Maršal. - Zašto bi. Koliko ja znam, postoji još ĉitav red ispred tebe Laura je zaboravila svoju dobru nameru i odluĉila da se bori istim oruţjem. - Treba samo da upamtiš jedno Beti. On se oţenio sa mnom! - Prokleta, zlobnice! - Beti je siktala, a lice joj je bilo crveno kao krv od besa. - Svi znaju da je jedini razlog što se Brendon oţenio s tobom da se dokopa ranĉa tvoga oca. Da sam ja na tvom mestu imala bih više ponosa nego da ostanem udata za nekog ko me ne voli. Ali, opet, Frenklinovima je uvek nedostajao ponos, zar nije? - Beti je 78

ošinula Lauru. Njena tamnoputa lepota se pretvorila u crnu mrţnju, koja je iskrivila njeno lice i nateralo je da ošamari Lauru. Jedan od radnika je stajao skršenih ruku, ĉekajući da Laura zatraţi pomoć. Beti, osetivši prezir ĉoveka prema onome što je video, okrenula se i odjurila niz stazu. Laura je stajala, telo joj je još uvek bilo u šoku zbog Betinih reĉi. Šta li je htela da kaţe? Da li su svi znali za kockarske dugove njenog oca i njegov finansijski krah? Nekako, to joj je bilo teţe od ĉinjenice da se Brendon stvarno oţenio s njom da bi se dokopao ranĉa njenog oca. Bilo je to previše za Lauru i shvatila je da sva drhti i da je na ivici plaĉa. Više je nije interesovala kuća, ni bilo šla drugo. Jedino što je ţelela bilo je da ode negde gde bi bila sama i gde bi pokušala da ispravi i razmrsi zbrku koju je napravila od svog ţivota. Shvatila je da voli supruga i više od svega je ţelela da bude njegova supruga i da bude majka njegove dece. Ali, kako je mogla da se takmiĉi sa ţenom kakva je bila Beti ili sa misterioznom Viktorijom koja će za mesec dana stići iz Australije? Da li će Brendon i Viktorija nastaviti svoju vezu tamo gde su je prekinuli? Laurino srce je kucalo, luĊaĉkom brzinom i suze su krenule jedna za drugom. Okrenula se i pošla prema štali. Morala je da ode i to pre nego što se Brendon vrati. Da joj je samo sinoć rekao da je voli i da joj je dao malo nade na koju bi se mogla osloniti. Sve bi bilo drugaĉije. Drhtavim rukama osedlala je kobilu. Bila je ludost ovako pobeći, ali, šta je drugo mogla da uĉini. Moţda će dugim jahanjem da razbistri misli i naĊe pravi put kada je Brendon u pitanju. Nije mogla više da ţivi s njim, znajući da je on ne voli. Mogla je da se pretvara da Beti nije rekla one stvari, da je Brendon voli i da zbilja ţeli da mu bude supruga, ali to bi bilo ţiveti u svetu snova. Morala je da se suoĉi sa stvarnošću, a to je znaĉilo shvatiti da je Brendon ne voli. Biće ljut kada se vrati na ranĉ i vidi da je otišla, ali suoĉiti se s njim sada bilo je nešto na šta sebe nije mogla da prisili. Laura je jahala više od sata pre nego što se zaustavila da odmori kobilu. Nije imala pojma gde je. Taj deo obronka nije poznavala, ali na to nije obraćala paţnju. Sela je pored nekog pojilišta i posmatrala je kobilu kako ţedno pije vodu. Bacala je kamenĉiće i zamišljeno je posmatrala krugove 79

kako se razbijaju o ivice pojilišta. Bila je obuzela svojim mislima i nije primetila jahaća kako joj prilazi. - Laura! - Brendonov glas je uplašio i okrenuvši se nemo, beţivotna lica, posmatrala je visokog jahaĉa. - Šta, do Ċavola, radiš ovde sama? - Viknuo je, sjahao i prišao krupnim koracima. Bez razloga. Laura je poĉela da se smeje. Samo zato je i došla ovamo- Ţelela je da bude sama, ali, trebalo je da zna da Brendonu ne moţe pobeći. - Nešto sam te pitao. Šta radiš ovde? - Grubo je upitao. - Šta bi bilo da opet padneš sa konja. Niko ne bi znao gde si. Traţim neko objašnjenje. Kleknuo je pored nje, a na licu mu se video bes. Snaţnim prstima je zgrabio za rame i poĉeo da je drmusa. - Nikada ovo nemoj više ĉiniti. Razumeš li? - A onda, odjednom. nije je više drmusao već je ljubio svom snagom. Usne su mu bile snaţne, uplašene. Bilo je nekog straha koji je zbunio Lauru. Laura je tiho uzdahnula, njegova blizina je izazvala poznato zadovoljstvo u njoj. - Brendone - promucala je. Prvi put od kako su u braku Laura je osetila neodoljivu potrebu da mu kaţe da ga voli. - Laura, ne govori, molim te - zajeĉao je ljubeći joj vrat, grudi... Leţali su mirno. a Brendon je neţno kao dah vetra ljubio ĉelo, obrve, oĉi. Laura je još uvek bila ispunjena ĉudom zbog svega što se desilo i nije ţelela da razbije ĉaroliju reĉima. Bilo je neĉeg novog i divnog u njihovom odnosu i Laura je osetila da je i Brendon bio iznenaĊen po naĉinu na koji je drţao u svom zagrljaju i nije ţelela da to pokvari reĉima. Laura je ţelela da mogu da ostanu ovde zauvek, daleko od svega i svih, samo njih dvoje. - Vidiš šta se dogaĊa kada sama izjašeš i ĉudan ĉovek te naĊe. Zadirkivao je Brendon, golicajući je brkovima po licu. - Da li se ponašaš ovako prema svakoj ţeni koju naĊeš na obronku? Laura je prihvatila šaljivi ton.

- Samo zlatokose sa neţnom, mekom koţom, kao saten. Uvek sam bio slab prema zavodljivim plavušama sa plavozelemm oĉima smejao se. Laura je ţelela da mu priĉa o stvarima koje joj je Beti rekla, ali se uzdrţala od straha da ne pokvari tu novo steĉenu bliskost meĊu njima. Sitnim poljupcima je obasuo njen vrat. - Hajde, obuci se, pre nego što odloţimo naš povratak za još sat-dva, demonstrirajući kako ovo tvoje sićušno telo moţe da natera ĉoveka da potpuno zaboravi na posao. - Malopre te posao nije interesovao - zadirkivala ga je Laura. - Da, u pravu si, ali onda sam imao druge stvari na umu. - Nemo je ljubio njene usne. - Uzgred, nikako mi nisi objasnila šta si radila sama na ovom obronku. - Osetila sam potrebu da odem, na kratko, sa ranĉa - lagala je. Nije ţelela da dozvoli da Beti Riĉards pokvari ono što su ona i Brendon doţiveli. - Samo zapamti da to više nikada ne ĉiniš sama. Sledeći put te moţda neću videti i odluĉiti da te pratim - izmenjali su poglede i Laura se završila. - Tako si ti znao gde sam. Ti si me sledio. Proveravao sam ogradu na juţnom delu i spazio sam te krajiĉkom oka. Izgledala si veoma zamišljena, te sam odluĉio da krenem za tobom i vidim kuda ideš. Moram priznati da sam bio radoznao i kako si išla dalje na sever tako sam postajao sve ljući. Brendon joj je pomogao da zakopĉa bluzu. - Tada sam rešio da te sustignem i da te dobro izlupam. - Zastao je i pomilovao je po glatkoj koţi. - I zašto nisi? - Odluĉio sam da bi mnogo prijatnije bilo voditi ljubav s tobom. - I da li je? - Šta ti misliš? Onda je Brendon strasno i neţno još jedinom poljubio što je Lauru uverilo da je on smatra poţeljnom. MeĊutim, njeno srce je vapilo da zna, da li je on voli?

Kada su se vratili na ranĉ, zatekli su pismo od njenog oca u kome je traţio da doĊe u San Antonio da ga poseti. Pismo je bilo kratko. Rekao je da je dobro i da bi voleo da ga njegova jedinica poseti. Kada se Brendon posle razgovora sa radnicima, vratio, Laura mu je rekla da bi otišla u San Antonio na nekoliko dana. - Ako osećaš da moraš da posetiš svoga oca, onda svakako poĊi. Stajao je pored lavaboa i prao ruke i nije se ni okrenuo kada je odgovorio promuklim glasom. Laura nije mogla da razume zašto ga je njena ţelja da poseti oca tako naljutila i sama je zbog toga pobesnela. - Šta ti je sada? - upitala je ljutito. - Ili ţeliš da idem ili ne? - Rekao sam, ako ţeliš da ideš. Ja te neću spreĉavati - mirno je rekao. - Ima razlike. - Obrisao je ruke i izašao u kuhinju i uzeo pivo iz friţidera. Izraz lica mu je bio miran i bezizraţajan, što je Lauru još više naljutilo bilo je njegovo iznenadno neinteresovanje za ono što je ona ĉinila. - U tom sluĉaju, idem još veĉeras. - Bacila mu je to u lice, nadajući se da će je moliti da ostane. - Ĉim budeš gotova - bio je jedini odgovor. Laura je zurila u njega, ne verujući svojim ušima. Posle sinoćne noći i ovog popodneva, zar mu je toliko malo stalo da je mogao da je pusti bez i reĉi ţaljenja. Nije mogla da razume kako je mogao tako brzo da menja raspoloţenje. Samo ĉas pre bio je neţan i pun razumevanja, a sada je bio hladan i dalek. Laura je izletela iz sobe, ostavivši ga da za stolom pije pivo. Stavila je neke stvara u kofer i ušla u kupatilo da uzme svoiu kozmetiku kada je ugledala pismo na podu. Adresovano na Brendona. Podigavši ga, primetila je marku i ţig Australije. Mora da mu je ispalo iz dţepa košulje kada je prao ruke. Drhtavim prstima je otvorila kovertu. Bila je prazna. Pismo iz Australije mora da je uznemirilo Brendona. Mora da je došlo istom poštom kao i oĉevo, ali zašto nije bilo sa drugom poštom. Keri je svakog dana donosio poštu i mora da ga je uruĉio liĉno Brendonu da ga Laura ne naĊe. Znala je da on to ne bi uĉinio bez Brendonove dozvole i ta pomisao je još više naljutila. Nema sumnje da je bilo od Viktorije i 82

Brendon nije ţeleo da ona to zna. Pa, neka mu bude! Neka ĉuva svoje tajne zauvek, ako je tako ţeleo. Što pre ode sa ranĉa, to bolje. - Spremna sam - Laura mu je doviknula iz hodnika. Ĉula je kako je odgurnuo stolicu i ustao. Kada joj se pridruţio hladno je pogledao. Usta su mu bila ĉvrsto stegnuta, a bes se ogledao u njegovim zelenim oĉima. Laura nije mogla da razume da li je bio ljut na nju ili na samog sebe. Uzdrţala se da ga bilo šta upita i ĉekala je da uzme šešir sa vešalice. Voţnja do San Antoni ja prošla je u tišini i za Lauru je znaĉilo novu tugu. Da je Brendon samo hteo da joj kaţe šta ga muĉi, moţda bi mogla da mu pomogne. MeĊutim, on je samo ćutao. Sitna kiša je poĉela da pada i kada su stigli pred oĉevu kuću, pretvorila se u pljusak. Svetio je gorelo u kući i Laura je znala da je otac kod kuće. Laura je potrĉala uz stepenice, a Brendon je doneo njen kofer iz kola. Kada je otac otvorio vrata bio je iznenaĊen ali i radostan. - Laura, draga. Nisam imao pojma da ćeš veĉeras doći. Zašto me nisi pozvala? - govorio je Oven Frenklin, otvarajući vrata da Lauru propusti u kuću. - Ali, u redu je, zar ne oĉe? Rekao si da bi ţeleo da me vidiš i da doĊem u posetu. - Naravno, dušo - smejao se. - Samo nisam te noćas oĉekivao, to je sve. Je li i Brendon sa tobom? - Da, ali neće ostati. Vraća se još veĉeras na ranĉ - Laura je izjavila odluĉno. Dok su stajali u holu. Brendon je ušao noseći Laurin kofer. - Dobro veĉe, Ovene. Ţao mi je što neću ostati, ali moram da se vratim na ranĉ - zastao je i pogledao u Lauru - Kada budeš ţelela da se vratiš, javi mi. - Glas mu je bio oštar. Sledećeg trenutka, vrata su se već zatvorila za njim. - O ĉemu se radi? - upitao je otac zabrinuto. - Mislio sam da je sve u redu izmeĊu vas. Kada sam prošle nedelje razgovarao sa Brendonom rekao mi je da se dobro slaţete i da ne brinem. - Šta! - viknula je Laura. - Oĉe, kada si zvao? Brendon mi ništa nije rekao. 83

- Uh, ja ne znam. Pre nedelju dana, mislim. Rekao je da si otišla u grad u kupovinu i da te oĉekuje svakog momenta i da je sve u redu izmeĊu vas. Zašto dušo, šta nije u redu? - Nema ništa od Brendona i mene. On me uvek iskljuĉuje i neće da mi kaţe šta ga muĉi. A danas je dobio pismo iz Australije ja znam da je to od ţene sa kojom je bio veren, neke Viktorije. - Moţda grešiš dušo - otac je pokušavao da se nasmeši - Moţda je Brendon od onih ljudi koji ne moţe ţeni da kaţe da je voli. Pogrešio sam što sam te naterao da se udaš za Brendona, samo da bih se izvukao iz dugova i ja se nadam da ćeš mi jednog dana moći da oprostiš, ali moram biti iskren Laura, mislio sam da će to biti dobar brak za tebe. Tvoj suprug nije kao ja, snaţan je i nezavisan i neko na koga se moţeš osloniti kada stvari loše krenu. I ja mislim, sudeći po tvom tuţnom licu da ga ti već voliš. Da li sam u pravu? - meko je upitao otac. - Da. - Mislio sam da je tako. A što se tiĉe te ţene iz Australije, Viktorije ili kako joj je već ime, ja mislim da od muve praviš magarca. Da je Brendon ţeleo da se oţeni sa njom ili sa Beti Riĉards, imao je dovoljno vremena pre nego što je tebe sreo. Pošto je tebe odabrao, druge su mu veoma malo znaĉile. - Ah, oĉe, misliš li zbilja da je tako? - U Laurinom glasu se osetilo veliko olakšanje. - Da li si videla nekog ko je naterao Brendona Maršala da uĉini što on me ţeli? - upitao je otac, smešeći se. - Ne - priznala je Laura. - Pa, evo ti odgovora. On je toliko ţeleo da se oţeni s tobom da je bio voljan da izmiri moje dugove - rekao je otac samo podigavši obrve. - Ako je to istina, zašto se ne potrudi da i meni to objasni. Od mene se samo oĉekuje da ga prihvatim onakvim kakav je i da ne postavljam pitanja - Laura je glasno izgovorila svoje misli. - Neki ljudi su takvi, dušo - Oven Frenklin je uzeo kćerkinu ruku i neţno je potapšao. - Zašto se prvo dobro ne ispavaš, pa će ti moţda sutra sve izgledati mnogo bolje. 84

- Umorna sam - uzdahnula je Laura. Bilo joj je drago što su ona i njen otac malo porazgovarali. Nije više bila ljuta na njega što je naterao da se uda za Brendona. I on je bio ljudsko biće kao i svi drugi i om je ĉinio greške, ali još uvek je bio njen otac.

IX Sutradan se kasno probudila. Nije dobro spavala, misleći neprestano na Brendona i šta sad radi na ranĉu. Oko deset sati se pridruţila ocu na terasi. Otac joj je predloţio da odu i posete neku aukciju knjiga, ali je ona to odbila. - Ne, hvala ti. Mislim da ću ostati ovde. Malo ću plivati i odmarati se na suncu - odgovorila je Laura. - Potrebno mi je da budem sama, ali, hvala ti na pozivu. Posle ĉetiri dana izleţavanja na suncu i kupanja, Laura je poĉela smrtno da se dosaĊuje. Brendon je nijednom nije pozvao da vidi da li ţeli da se vrati kući, a Laura je bila preponosna da bi ga zvala sama. Pitala se kako napreduju radovi sa kućom i šta Keri ; momci rade ali, najviše joj je nedostajao njen suprug. Laura je pokušavala da sakrije svoju tugu pred ocem ali bi, s vremena na vreme, uhvatila njegov zabrinut pogled, kao da je znao koliko je nesrećna. Ĉinjenica da je Brendom nije zvao nagrizala joj je dušu dok nije poĉela da plaĉe kadgod bi pomislila na njega. Uveĉe bi igrala šah sa svojim ocem ili gledala televiziju, samo da ne bi mislila na Brendona. Jutros se osećala kao zarobljena lavica šetajući gore-dole po sobi, pokušavajući da odluĉi šta da uradi. Popodne joj je bilo još gore nego jutros, a uveĉe joj je otac zabrinuto saopštio da je već pohabala tepih, šetajući po dnevnoj sobi. - Kako bi bilo da se lepo obućeš, pa da te izvedem negde na veĉeru. Ono što ti je potrebno je to da izaĊeš malo iz ove kuće. Laura nije imala prilike da se oblaĉi od kako se udala i lepo se osećala ponovo u haljini. Obukla je tamnocrvenu haljinu od tankog kašmira sa dubokim šlicevima koji su otkrivali njene duge vitke noge. Duboki izrez i nabori oko struka su isticali Laurinu vitkost.

Restoran je bio pun, i otac je dobro uĉinio što je unapred rezervisao sto za dvoje. Osvetljenje je bilo meko i romantiĉno i Laura je osetila mnoge zadivljene poglede dok su ĉekali da ih pozovu za sto. U tom momentu Laura je primetila jedan par u dnu restorana. Laura nije mogla da veruje svojim oĉima. Bio je to Brendon i sa njim jedna raskošna riĊokosa. Naginjala se preko stola i prosto ga gutala oĉima. Laura je osetila muĉninu i potraţila je oĉevu ruku da se osloni. - Laura, dušo, šta se desilo? Tada je već bilo kasno da se okrene i pobegne. Šef sale im je pokazao sto odmah do Brendona. Kada je Oven Frenklin krenuo za pogledom svoje kćerke i primetio šok na njenom licu i sam je video uzrok njene traume. - Brendone, moram reći da je ovo pravo iznenaĊenje. - Oven je pogledao u Brendona i uĉtivo progovorio dok je Laura poţelela da se zemlja otvori i proguta je. Hladan bes je zablistao u Brendonovim oĉima i koncentrisao se na Lauru i izazvao je ledene ţmarce u njenom uzdrhtalom telu. Polako je ustao dok je hladna riĊokosa podigla svoje trouglasto lice prema Lauri, pogledavši je sa puno prezira. - Ovene, Laura, dozvolite mi da vas upoznam sa mojom prijateljicom iz Australije. Viktorijom Bakster. Laura je prebledela i da se nije oslanjala na oca, ona bi se srušila. Osetila je iznenadan bes prema Brendonu i drskoj zelenookoj veštici koja je stajala ispred Laure sa prezrivim pogledom. - Tako, ti si Laura. Zamisli da se ovako sretnemo. Brendon mi je rekao da si otišla ocu u posetu, kada sam juĉe stigla na ranĉ. Moram reći da je onaj vaš bungalov vrlo šarmantan, ali malo pretrpan. Osećao se ĉudan akcenat u govoru, a bio je suviše sladak da bi bio iskren. Laura je pogledala u Brendona, a onda u svog oca i izletela iz restorana, dok su joj suze klizile niz lice. Zajedno su boravili u kući! Kako je samo mogao? Laura nije stala sve dok nije stigla do kola. Jecanje je potresalo njeno vitko telo. Nije znala koliko je dugo tako stajala, dok je neko nije dotakao po ramenu. - Laura, dušo, nemoj plakati. Ţao mi je. 87

- Oh, oĉe. Volela bih da sam mrtva. Kako je to mogao da mi uĉini! Ta.. - ta ţena, bila je verena s Brendonom kada je bio u Australiji - jecala je Laura. - Hajdemo, da ti pomognem da sedneš u kola, a onda ćeš mi sve ispriĉati na putu do kuće. Moram ti reći da je Brendon vrlo nesrećan što si ga videla veĉeras - priznao je Oven Frenklin. Povratak kući bio je ispunjen Laurinim jecajima dok mu je priĉala o Viktorijinom pozivu i o ĉinjenici da je bila verena s Brendonom. Ta Viktorija joj je rekla da ne moţe da veruje da se Brendon oţenio. Upravo su ulazili na vrata kada su ĉuli zvonjenje telefona. Ako je to za mene, i ako me Brendon zove, reci mu da ne ţelim s njim ni reĉ da progovorim dok sam ţiva - plakala je Laura. Laura je poţurila u svoju sobu i bacila se na krevet, nazivajući sebe svakojakim pogrdnim reĉima što se zaljubila u nekog kakav je bio Brendon Maršal. Nije ĉak ni ĉula oca kada je ušao. Osetila je samo njegovu ruku na svom ramenu. - To je bio Brendon. Rekao je da ti kaţem da će ti sve objasniti. - Ne ţelim da ĉujem njegovo objašnjenje ili bilo šta što ima da mi kaţe - jecala je Laura. - Svejedno, rekao je da ti kaţem da će on navratiti da ti sve objasni ĉim bude mogao. - A to će biti kada se bude zasitio svoje riĊokose - vikala je Laura. - Ako doĊe ovamo oĉe, nemoj ga pustiti unutra. Ĉuješ li me. Ne ţelim da ga vidim ... nikada. - Ali, Laura, dušo moţda bi trebalo Brendonu da daš priliku da ti objasni - otac je pokušao da je urazumi. - Ponekad stvari nisu takve kako izgledaju. - Odlazi, oĉe, ostavi me samu. Ţelim da budem sama - vikala je Laura. Te noći je Laura zaspala plaĉući, prvi put od kako je odrasla. Znala je da oĉajniĉki voli Brendona, a kako joj ta ljubav nije uzvraćena bilo joj je kao da joj noţem neko probada srce i seĉe ga u komade. Plaĉući, Laura je doĉekala izlazak sunca, a bol nije popuštao. Kako će provesti svoj ţivot bez Brendona? Neće moći... ali neće ga ni deliti sa drugom ţenom. Beti je bila dovoljno zla, ali ova Viktorija ga 88

je sledila preko pola sveta, i to nije mogla da podnese. Sećanje na Brendona kako sedi u restoranu sa drugom ţenom bilo je još uvek vrlo ţivo. To nije ţelela da ponovo iskusi dokle god bude ţivela. Ma koliko da je ţelela Brendona, njegovu ljubav, toliko isto nije mogla da podnese njegovo neverstvo. Njen suprug je bio arogantan, nagao, ćudljiv i još mnogo toga, ali to nije moglo da promeni ĉinjenicu da ga ona voli. Da li je to uvek tako bolno kada se pati zbog neuzvraćene ljubavi? Verovala je da će taj bol vremenom nestati i ona će moći ponovo da naĊe svoj ţivotni put. Bilo je blizu podne kada je Laura najzad izašla iz spavaće sobe i otišla u kuhinju da skuva kafu. Ĉula je da je telefon nekoliko puta zvonio, ali nije pitala oca ko je zvao. Ako je bio Brendon bolje joj je da ne zna. Ako nije onda je opet bolje da ne zna. Skuvala je kafu i popila je nekoliko šoljica pre nego što je poĉela da se oseća kao ţivo biće ponovo. Pokušavala je da se otrese sećanja na njegove zagrljaje, poljupce... Srce je bolelo, a oĉi bi joj se stalno punile suzama. Posle ruĉka, otac joj je saopštio da ide i da će se vratiti tek uveĉe. - Jesi li sigurna da se ne ljutiš Laura? Ja mogu da ostanem ako hoćeš. - Nemoj, oĉe, samo ti nastavi sa svojim poslovima. Ja bih i tako ţelela da budem sama - suvo je primetila Laura. Laura je leţala pored bazena, odmarajući se na suncu kada je senka zaklonila sunce. U poĉetku je mislila da se otac vratio, a kada je senka i dalje ćuteći uporno stajala, Laura se okrenula i uzviknula glasno. - Ti! Suze su joj ispunile oĉi. Nadala se da ako ga bude ignorisala da će otići. Zagnjurila je lice u ruke. - Laura, hoću da govorim s tobom - progovorio je tiho Brendon. - Ja ne ţelim - viknula je. - Šta se desilo, jesi li se tako brzo umorio od svoje bajne riĊokose? - Hoćeš li da stvaraš probleme ili ćeš me saslušati usijana glavice. Bilo je ironije u njegovom glasu i kao da je uţivao u ovom razgovoru. 89

Laura je sela i tek tada je bila svesna da je gotovo naga, ali, bila je suviše ljuta da bi marila za to. - Nisi mogao da doĉekaš da me se otreseš? Znao si da dolazi, videla sam koverat iz Australije u tvom dţepu. Ţeleo si da me ukloniš, tako da kada sam predloţila da posetim oca, bio si presrećan - vikala je Laura stisnutih pesnica. - Ti si najomrţenije stvorenje koje sam imala nesreću da upoznam, i ne mogu da doĉekam da te se otarasim. Laura je upravila svoje vrcajuće od besa zelenoplave oĉi u Brendona. Nadam se da ćeš angaţovati dobrog advokata, jer će te skupo stajati da me se otarasiš Brendone Maršale. - Jesi li završila? - Jedva primetna crta vedrine se pojavila na njegovim usnama, a Laura to nije mogla da razume. Ona mu je pretila razvodom, a on je pokušavao da se nasmeje. - Da ne znam sve, zakleo bih se da si ljubomorna. Da li je to istina Laura? - Ja, ljubomorna! Ne budi smešan. Svaka ţena bi bila budala ako bi bila ljubomorna na tebe. Bio bi joj to udarac za udarcem, pokušavajući da odrţi korak sa svim tvojim ţenama. Ovoga puta Brendon se nasmejao glasno. - Ja imam samo jednu ţenu u svom ţivotu, ali mi ona zadaje strašne muke da je u to ubedim. - Oh, da sam mislila da bi Viktorija poverovala u sve što joj kaţeš - odbrusila je Laura. - Ako nemaš ništa protiv Brendone, zauzeta sam. Predlaţem ti ako imaš još šta da mi kaţeš da to kaţeš mom advokatu. - Jesi li sigurna da je advokat ono što ţeliš? - smejao se Brendon. Igrao se s njom kao maĉka s mišem. - Zar ti se ovo više ne dopada? Preplanule ruke su se ispruţile i sledećeg momenta se našla u zagrljaju Brendonovih snaţnih ruku. - Skloni ruke sa mene, neotesanko! - uzviknula je, ali prekasno. Sa rukama u njenoj kosi, privukao joj je glavu i potraţio njene usne, šapćući joj promuklo. - Nikada nije postojala niti će postojati nijedna ţena osim tebe, mala moja goropadnice. - Da li je istina da je nazvao dragom? I kada su njegove usne potraţile njene, ona se više nije protivila. Da li je mislio to što joj je rekao? Da li je stvarno voleo, ali Brendonove ruke su klizile po njenoj glatkoj koţi i raspaljivale njena ĉula i osećanja.

Pokušala je da govori, izvijajući se iz zagrljaja. - Molim te, Brendone, moramo razgovarati. - Njen glas je bio tihi šapat. Odupirala se rukama o njegova snaţna prsa, ali umesto da ga odgurne ona ga je raskopĉavala i milovala po preplanuloj koţi. - Ne, sada, kasnije. Prošao sam kroz pakao za ovih pet dana : sada je vreme da se vratim u raj. Volim te Laura, draga. Molim te veruj mi. Voli me... i dozvoli da te volim. - Njegove reĉi su bile iskrene, a oĉi su šeretski blistale dok je molio za ljubav. - Brendone, oh Brendone... toliko te volim - Laura se pripila uz njega. Volela je svaki delić tog visokog, vitkog tela. Podigao je u naruĉje i uneo u kuću. Kada joj se pridruţio, njeno telo je zadrhtalo od uzbuĊenja na njegov dodir. - Od momenta kada sam te video prvi put, onda, na obronku, znao sam da te moram uĉiniti svojom, da ću te voleti, ĉuvati i oboţavati do kraja ţivota. Moja ljubav se nikada nije kolebala Laura ali, sve se nekako urotilo protiv mene. - Oh, dragi, toliko te volim - Laura je šaputala pored njegovih usana. - Ako ikada više budeš proveravala moju ljubav, kazniću te upravo kako i zasluţuješ. - Brendon joj je s puno ljubavi šaputao, a tela su im još uvek bila blisko spojena, kao da se plašio da je pusti. Laura je drhtala, njeno telo još uvek uzbuĊeno od njegovog dodira. Sada kada je svet opet bio lep, mogla je da postavi sva pitanja za ĉijim odgovorima je ĉeznula cele nedelje. - Brendone, priĉaj mi o Viktoriji - molila je tiho. - Zar moram - smejao se, a onda je zadirkujući dodao - u redu odakle da poĉnem? - Pokušaj da zapoĉneš od toga zašto si bio veren s njom. - Nikada nisam bio veren s njom. Neko vreme je mislila da će uspeti da me natera da se oţenim s njom, ali, nikada nisam bio veren. U stvari, kada si mi rekla da me je prvi put zvala, pitao sam šta li pokušava laţući te o našoj veridbi. Rekao bih ti odmah istinu, ali, ne verujem da bi mi verovala.

- Ne, ne verujem da bih ti verovala - uzdahnula je Laura, - Bila sam tako nesigurna u sebe kada si ti bio u pitanju- Zaljubila sam se u tebe, ali nisam mogla da ti i verujem. Moţeš li to da razumeš? - Naterao sam te da se udaš za mene, ţao mi je, ali plašio sam se da ćeš nastaviti svoje prijateljstvo s Metom i morao sam brzo da delujem da te ne bih izgubio. - Ĉim sam te ugledao, odluĉio sam da te niko drugi osim mene neće imati. - Da li uvek sve bude po tvome? - zadirkivala ga je Laura. - Uvek ili skoro uvek - nasmejao se. - Kada mi je Viktorija poslala ono pismo u kome me obaveštava da će stići sutradan, nisam znao šta da radim. Upravo smo poĉeli da pronalazimo svoju ljubav, a ja sam znao da će njen zao jezik sve uništiti, tako da kada si ti predloţila da posetiš svog oca, bilo mi je kao dar s neba. Isplanirao sam da se oslobodim Viktorije pre tvog povratka i tako nikada ne bi saznala za njenu posetu. - Stani tu, Brendone - prekinula ga je Laura. - Šta je sinoć htela da kaţe da joj se naša kućica nije dopala? - U jednom momentu slika Brendona i Viktorije kako provode noć u istoj kući ispunila je gnevom. - Spavao sam na senjaku sa Kerijem i momcima. Moţeš ih pitati kada se vratimo kući. - Brendon je insistirao - U stvari, Ken je bio nesretan kada je saznao da će prenoćiti. Dobro me je izgrdio zbog ţena koje dolaze i uznemiravaju te i kako bi bilo da poĉnem da sreĊujem stvari izmeĊu nas. Morao sam da mu zapretim da ću ga otpustiti pre nego što je zaćutao. Uzgred, zašto mi nisi rekla da je Beti Riĉardson dolazila na ranĉ da te poseti? Nema više tajni Laura, razumeš li. - Razumem - sloţila se Laura. - Bila bi vrlo ponosna na mene kada sam otpratio gospoĊicu Bakster na aerodrom, poţelevši joj brzi povratak u Australiju i uverivši je da sam srećno oţenjen ĉovek smejao se Brendon. - I jesi li? - Laura je upitala dok je sva ljubav blistala u njenim oĉima, ljubav prema tom visokom ranĉeru sa australijskim akcentom. - Šta? - ljubio je, milujući je neţno. - Srećno oţenjen? 92

- Oh! Ne znam mislim da me treba još malo uveravati. - Kada je video bol u njenim oĉima, privio je uz sebe. - Samo sam se šalio draga. Veoma te volim, a mogao bih biti srećniji jedino ako bi nosila moje dete. - Brendone - Laura je šaputala s ljubavlju, prateći rukom grube crte na njegovom licu. - Ako je to istina, onda ćeš uskoro biti najsretniji ĉovek na svetu. KRAJ