Здрава исхрана
Сви аспекти човековог живота-човеково здравље, креативност, расположење
и
ефикасност условљени
су
начином
исхране.
Уколико се човек правилно храни може да се заштити од многих болести. Деца која се у својој породици здраво хране имају бољи физички и духовни развој и много су радоснија од својих вршњака. Храна се често сматра леком и каже се да здравље на уста улази.
Здравом храном се сматра она храна која у себи садржи мали проценат беланчевина и масти(посебно животињског порекла), а која је богата угљеним хидратима, витаминима и минералима.
Здраво се хранити значи, уносити здраве намирнице у умереним количинама, водећи рачуна да храна не буде превише зачињена.
Треба
уносити
што
разноврснију
храну,
правилно
комбиновану и морају се уносити сви састојци потребни за нормално
функционисање
организма.
Претераним
уношењем
намирница, нарочито животињског порекла и погрешним односом према
исхрани,
ми
себи
скраћујемо
животни
век.
Уколико
прескачемо оброке, претерујемо у количини хране, не једемо довољно воћа и поврћа, уништавамо ћелије непходне за отпорност целог организма. Сузана Запукић
Шта су витамини? Витамини
су
органске
материје
неопходне
за
нормално
функционисање организма. Витамини су потребни за нормалан раст, метаболизам, активност и добро здравље организма. Јако су вашни у
процесу
стварања
енергије,
функционисање
органа
,
искоришћавање хране и правилан раст ћелија. Витамини и намирнице
Витамини се могу означити словима од А до U, и налазе се у различитим количинама у различитим намирницима. Недостатак само једног витамина може се одразити неповољно на стање целог организма. Важно је и знати у којим намирницима има којих витамина, да бисмо узимањем одређених количина тих намирница утицали на оздрављење.
ВИТАМИН А-налази се у шаргарепи, зеленом и жутом поврћу, јајима, млеку и млечним производима, жутом воћу Повољно
делује
на:слаб вид, слаб имунитет и неотпорност
дисајних путева
ВИТАМИНИ
B-комплекса-налазе се у квасцу, млеку, јајима,
житарицама, Повољно делује на: проблеме са срцем, нервима, квалитет косе и ноктију, анемију, концентрацију
ВИТАМИН C-налази се у јужном воћу, зеленом и лиснатом поврћу, парадајз, карфиол, кромпир, мед Повољно
делује
на:имунитет,обнављање ткива, десни, крвне
судове, кости, зубе, ране, снижава холестерол
ВИТАМИН D-налази се у млеку и млечним производима Повољно утиче на:спречавање рахитиса, омекшавање костију, крварење зуба
ВИТАМИН Е-налази се у соји, пшеничним клицама, спанаћу, прокељу, јајима Повољно утиче на:успоравање старења ћелија, ублажава умор, лечи опекотине
ВИТАМИН
F-налази се у
биљним уљима, лану, сунцокрету,
кикирикију, бадемима, авокаду Повољно утиче на:лепоту косе и коже
ВИТАМИН К:налази се у јогурту, жуманцету, сојином уљу, зеленом поврћу Повољно делује на: спречавање унутрашњег крварења, згрушава крв
Наравно, уношење витамина треба бити умерено, јер уношење превелике количине може довести до хипервитаминозе и до низа болести. Зато треба у свему пронаћи праву меру и на тај начин пут до здравља.
Марина Николић
Важност минерала
У храњиве састојке спадају угљени хидрати, масти, протеини, витамини
и
минерали.
Витамини
потребни
за
добро
стање
организма не могу то чинити без минерала. Шест основних минерала
потребни
су
нашем
телу:
калцијум,
јод,
гвожђе,
магнезијум, фосфор и цинк, али су веома важни и хлор, хром, бакар, калијум, селен... КАЛЦИЈУМ-налазимо га у интегралним житарицама, мекињама, зеленом
поврћу,
језграстим
плодовима,
млеку
и
млечним
плодовима, сунцокрету, соји, кикирикију. Калцијум гради ћелије, кости, зубе, нервни систем, зацељије ране, гради антитела, и спречава замор. ЈОД-налази се у црном луку, помаже у изградњи косе, зуба, утиче на менталну активност и рад штитне жлезде.
ГВОЖЂЕ-налази се у жуманцету, језграстим плодовима, пасуљу, сувим бресквама, а помаже у код отпорности организма, замора и анемије. МАГНЕЗИЈУМ- минерал који се налази у смоквама, лимуну, кукурузу, бадему, јабукама, семенкама, зеленом поврћу. Магнезијум помаже у изградњи нерава, мишића, претвара шећер у
крви у енергију. ФОСФОР-налазимо у инегралним житарицама, јајима, семенкама, језграстим плодовима и даје енергију и снагу, као и помаже у изградњи и очувању десни и зуба. ЦИНК-овај минерал налазимо у пшеничним клицама, семенкама, јајаима, сенфу, млеку у праху и изграђује нокте и слатке пеге на носу. Зато храна треба да буде што разноврснија како бисмо унели све важне витамине и минерале. Бојан Павловић
Како припремати храну
У табели која је дата види се који начин припреме намирница је здравији и како се могу очувати сви минарали и витамини у току спремања хране.
Припремање намирница у оквиру зелене зоне задржава све важне састојке за изградњу здравља, док начин припреме намирница у црвеној зони уништава квалитет спремљене хране. Немања Микуловић
Како се треба хранити у школи Веома је битно шта ученици једу док су у школи. Да би што лакше поднели вишесатно седење у клупама, да би боље учили, били сконцентрисани морају здраво да се хране. ДОРУЧАК Доручак се сматра најбитнијим оброком у току дана, тако да се никако не сме прескакати. Деца која не доручкују често су поспана и имају мању концентрацију од ученика који доручкују. За доручак је најбоље јести млеко, млечне производе, мекиње, вочне сокове. Храна мора бити што лаганија како процес варења не би изазвао поспаност код ученика.
ЗДРАВ ШКОЛСКИ ОБРОК-ДНЕВНА ДОЗА ВИТАМИНА Идеалан оброк треба да нахрани мозак и обезбеди довољно енергије, али не висококалоричан како не би успавао или изазвао хиперактивно понашање.
Газирани сокови и брза храна садрже доста масти и шећера и изазивају прекомерну тежину. РЕДОВАН МЕЂУОБРОК Као ужину између оброка треба узимати воће или цеђене сокове.Препоручује се да се воће узима увек пре оброка, никако после због лакшег варења. ВЕЧЕРА Вечера мора бити што лаганија, тако да је најбоље појести остатке од ручка или барено поврће. Такође, треба јести два пута недељно рибу и што више житарица. Деца би требало да су и што више физички активна и да сваки слободан тренутак проводе у природи.