Ursula k le guin ribar unutrasnjeg mora

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora

Ursula Legvin, RIBAR UNUTRA[NJEG MORA Preveo Aleksandar B. Nedeljkovi}

Adaptirao : Petar Popovi} 1

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora

UVOD O ne~itanju nau~ne fantastike Ljudi koji je ne ~itaju, pa ~ak i neki od onih koji je pi{u, vole da podrazumevaju ili da se pretvaraju kako zamisli upotrebljene u nau~noj fantastici poti~u sve iz podrobnog poznavanja nebeske mehanike i kvantne teorije, i da su, zato, razumljive samo onim ~itaocima koji rade za NASA i znaju da programiraju svoj video-rikorder da sam snimi ne{to kad oni nisu kod ku}e. Ovo uobra`enje omogu}uje piscima da se ose}aju nadmo}no, ali 'ne~itaocima' pru`a izgovor. Ja ovo naprosto ne razumem, cvile oni, i nalaze uto~i{te u dubokim, udobnim, anaerobnim pe}inama tehnofobije. Ne vredi njima govoriti da je i me|u piscima nau~ne fantastike vrlo mali broj onih koji razumeju 'to'. I mi, u najve}em broju slu~ajeva, na|emo na video-kaseti epizodu serije 'Volim Lusi' i polovinu nekog rva~kog me~a, kad smo hteli da nam rikodrer snimi 'Remek-dela pozori{ta'. Ve}ina nau~nih zamisli u nau~noj fantastici potpuno je dostupna i prihvatljiva svakome ko je uspeo da polo`i {esti razred osnovne {kole; osim toga, niko vas ne}e ispitati kad zavr{ite knjigu. To 'ne{to', zvano nau~na fantastika, ipak nije preru{eni priru~nik za in`enjerstvo. Niti zbirka pronalazaka nekog matemati~kog Sotone 'problem-pri~a'. Sastoji se od obi~nih, prosto-naprosto, pri~a. To je knji`evnost, ona obra|uje izvesne teme zato {to u njima nalazi ne{to zanimljivo, neku lepotu, ili vezu sa ljudskim stanjem na ovom svetu. ^ak i u trapavom i neta~nom nazivu 'nau~na fantastika', re~ 'nau~na' je pridev, dakle ona je modifikator, {to zna~i: u slu`bi je imenice 'fantastika'.

Na primer, glavna 'zamisao' u mojoj knjizi Leva ruka tame nije nau~na i nema nikakve veze sa tehnologijom. Tu je zami{ljeno ne{to iz fiziologije: jedna promena u osobinama tela. Za narod na izmi{ljenom svetu Geten, odnosno Zima, ne postoji pol; niko nije ni mu{kog ni `enskog pola. Getenjani ve}i deo vremena provode kao neutralna, dakle bespolna bi}a, ali jednom mese~no obuzme ih potreba za parenjem, a tada postanu ili mu{ko, ili `ensko, kako-kad. Getenjanin mo`e biti otac nekoliko dece, a istovremeno i majka nekoliko druge dece. Mo`da ovo izma{tano stanje stvari nekoga o~arava, ili mu je nastrano, ili ga ~udi, ali u svakom slu~aju nije potrebna neka nau~na genijalnost da bi se shvatilo i da bi ~italac uspe{no pratio tok doga|aja u romanu.

Drugi element u istoj knjizi jeste klima na planeti Geten. Geten je, naime, duboko u ledenom dobu. Zamisao sasvim jednostavna: hladno je; mnogo je hladno; stalno je hladno. Razgranavanja, uslo`njavanja, rezonancije, sve to dolazi tek sa pojedinostima izma{tanog.

Leva ruka tame razlikuje se od realisti~kog romana samo po tome {to zahteva od ~itaoca da prihvati, pro tem, izvesne ograni~ene, osobene promene u pripoveda~koj stvarnosti. Umesto da budemo na Zemlji tokom jednog od me|uledenih doba, u narodu koji ima dva pola (kao, recimo, u romanu Ponos i predrasude ili u ma kom drugom realisti~kom romanu), mi smo na Getenu tokom jednog od tamo{njih ledenih razdoblja,

2

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora me|u hermafroditnim, odnosno androginim stanovni{tvom. Od koristi je da se prisetimo da su oba ta sveta izmi{ljena.

Nau~nofantasti~ne promene parametara, iako mogu biti uzgredne i ukrasne, od bitnog su zna~aja za prirodu i strukturu knjige; mogu biti istra`ivane i razvijane same po sebi, zato {to su zanimljive, ili mogu slu`iti prete`no kao metafore ili simboli, ali u oba slu~aja moraju biti razra|ene i romaneskno ugra|ene, u pogledu zami{ljenog dru{tva i psihologije likova, u opise, akcije, ose}anja, u upotrebljene slike. Verovatno je da }e u nau~nofantasti~nim delima opis biti ne{to 'gu{}i' (da se poslu`imo izrazom Kliforda D`irca) nego u realisti~koj knji`evnosti, koja se oslanja na pretpostavljeno zajedni~ko iskustvo svih ~italaca. Ali pratiti nau~nofantasti~nu pri~u nije ni{ta te`e nego pratiti ma koju slo`enu prozu. Svet Getena je manje poznat ~itaocu, ali je, zapravo, neizmerno jednostavniji nego englesko dru{tvo pre dvesta godina - svet koji je D`ejn Ostin istra`ivala i tako `ivopisno do~aravala. Oba ta sveta treba neko vreme upoznavati, budu}i da ni jedan ni drugi ne mo`emo iskusiti nikako druga~ije, osim kroz re~i, dakle ~itanjem. Svako delo knji`evnosti izmi{ljenoga nudi nam po jedan svet koji nikako druga~ije ne mo`emo dosegnuti, zbog toga {to je u pro{losti, ili na nekom dalekom, odnosno imaginarnom mestu, ili zato {to opisuje iskustva koja nismo do`iveli, ili {to nas uvodi u umove koji se razlikuju od na{eg. Za neke ljude, ova promena sveta, ova nepoznatost, jeste nesavladiva prepreka; za druge, pustolovina i zadovoljstvo.

Ljudi koji ne ~itaju nau~nu fantastiku, ali koji su bar u nekoj prilici preduzeli poku{aj da je ~itaju, ~esto ka`u da je, po njihovom utisku, neljudska, elitisti~ka i eskapisti~ka. Po{to su likovi u nau~noj fantastici, ka`u oni, konvencionalni, a u isti mah neuobi~ajeni - sve sam genije nauke, kosmi~ki junak, kompjuterski superheker i dvopolni vanzemaljac - ona izbegava ono sa ~ime se obi~an ~ovek stvarno mora nositi u svome `ivotu; zato ne ispunjava jednu od glavnih svrha knji`evnosti. Koliko god da nam je, danas, udaljena ona Engleska koju je D`ejn Osten opisivala, ljudi u njoj su od prvog trenutka ~itanja relevantni (imaju veze sa na{im `ivotom) i revelatorni (otkrivaju ne{to, omogu}avaju da ne{to otkrijemo). ^itaju}i o junacima romana Ponos i predrasude, mi otkrivamo ne{to o sebi. Ima li nau~na fantastika i{ta da ponudi osim bekstva od nas samih?

Rana nau~na fantastika zaista je mahom bolovala od sindroma 'papirnatih likova', ali sada je druga~ije. Pisci ve} decenijama koriste taj oblik (nau~nu fantastiku) da istra`uju likove i ljudske odnose. Ja sam jedan od takvih pisaca. Izmi{ljeno popri{te zbivanja mo`e biti ba{ ono pravo, u kome }e se izvesne crte likova i izvesne sudbine najbolje ispoljiti. S druge strane, istina je i to da veliki deo dana{nje knji`evnosti nije literatura o likovima. Kraj ovog veka nije doba individualnosti, u onom smislu kako je to bilo u elizabetanskom i viktorijanskom razdoblju. Na{e pri~e, realisti~ne ili ne, sa svojim nepouzdanim pripoveda~ima, rastapaju}im ta~kama gledi{ta, vi{estrukim percepcijama i perspektivama, ~esto nemaju dubinu slikanja likova kao sredi{nju vrednost. Nau~na fantastika je, svojom ogromnom slobodom metafore, poslala mnoge pisce daleko napred, stazama istog tog istra`ivanja izvan ograni~enja individualnog; oni su [erpasi na strmim planinskim usponima postmoderne.

3

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora [to se ti~e elitizma, problem tu mo`e biti, zapravo, scijentizam: pogre{no uverenje da tehnolo{ka nadmo} zna~i i moralnu. Imperijalizam visoke tehnologije jednako je nadmen kao i onaj stari, rasisti~ki; tehnofil smatra da se uop{te 'ne ra~unaju' oni ljudi koji ne furaju najnoviji fazon, koji nisu u Mre`i, ne poseduju najmodernije sprave. To su proli, mase, bezli~na rulja. Ni istorija, ni knji`evnost nisu o takvima. U pri~i je uvek re~ o klincima koji su nabavili stvarno super i stvarno skupe igra~ke. Prema tome, nova operativna definicija pojma 'ljudi' glasi: to su samo oni koji imaju pristupa do jedne izuzetno slo`ene, brzo rastu}e industrijske tehnologije. A sama re~ 'tehnologija', opet, odnosi se isklju~ivo na takvu. ^ula sam kad je jedan ~ovek rekao, savr{eno ozbiljno, da starosedeoci Amerike, pre no {to su ih belci osvojili, nisu imali tehnologiju.

Kao {to svi znamo, grn~arija je prirodna pojava, ispletene ko{are dozrevaju na suncu, a grad Ma~u Pi~u je spontano iznikao na vrhu planine.

Ograni~iti pojam 'ljudski rod' na proizvo|a~e i potro{a~e slo`ene, brzo rastu}e industrijske tehnologije, to je zaista uvrnuta predstava, kao kad biste rekli da ljudski rod ~ine samo Grci, ili samo Kinezi, ili samo Britanci gornje srednje klase. Pri tome se izostavlja mal~ice previ{e.

Dodu{e, sva knji`evnost izostavlja, htela-ne htela, ve}inu ljudi iz svog vidnog polja. Ona koja se zanima za nove tehnologije ima pravo da izostavi narode koji su (hajde da tako ka`emo) posedovali ili poseduju druga~ije tehnologije, ba{ kao {to romani o preljubama u predgra|ima mogu prenebre}i gradsku sirotinju, a romani u ~ijem je sredi{tu pa`nje psiha mu{karca mogu prenebre}i psihu `ena. Ali takvo izostavljanje ne treba ~itati kao tvrdnju da su bolji oni ljudi koji imaju bolju ma{inu, ili da belci srednje klase jesu celokupno ljudsko dru{tvo, ili da jedino o mu{karcima vredi pisati. Moralne i politi~ke stavove iskazivati izostavljanjem - to je legitimno, ako je svesno, ako autorova kultura dopu{ta takvu svest. Na kraju, tu je re~ o prihvatanju odgovornosti. Poricanje autorove odgovornosti, nesvesno izostavljanje, jeste elitizam, i zaista osiroma{uje knji`evnu vrednost svakog `anra, uklju~uju}i tu i realizam.

Ne prihvatam presudu da kori{}enjem slika i metafora sa drugih svetova, kori{}enjem putovanja kroz kosmos, budu}nosti i izmi{ljenih tehnologija, dru{tava i bi}a, nau~na fantastika be`i od relevantnosti za ljude, za nas, na{e `ivote. Te slike i metafore, ako ih koristi ozbiljan pisac, jesu slike i metafore na{ih `ivota, to su legitimni romansijerski, simboli~ki na~ini da se ka`e ono {to se ni na koji drugi na~in ne bi moglo re}i o nama, o na{em postojanju, o onome {to odabiramo ovde i sad.

Nau~na fantastika pro{iruje to 'ovde' i to 'sad'. [ta je vama zanimljivo? Neke ljude ne zanima ni{ta osim drugih ljudi. Neki ljudi zaista ne mare za drve}e, ribe ili zvezde, nije ih nimalo briga kako ma{ine rade ili za{to je nebo plavo; oni su ekskluzivno antropocentri~ni, a ~esto ih njihova religija podsti~e na to da budu takvi. Oni ne}e voleti ni nauku, ni nau~nu fantastiku. Kao ni sve nauke (osim antropologije, psihologije i medicine), nau~na fantastika nije ekskluzivno antropocentri~na. Ona ima u vidu i druga bi}a, i druge vidove postojanja. Mo`e govoriti o odnosima izme|u ljudi - a to je glavna tema realisti~ke knji`evnosti - ali i o odnosima

4

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora izme|u jedne osobe i ne~eg drugog, na primer, o odnosima izme|u jednog ~oveka i neke druge vrste postojanja, neke zamisli, ma{ine, iskustva, dru{tva.

Naposletku, neki ljudi mi ka`u da izbegavaju nau~nu fantastiku zato {to je deprimiraju}a. Ovo je sasvim razumljivo ako su, igrom slu~aja, naleteli uzastopce na nekoliko postkataklizmi~kih, upozoravaju}ih pri~a, ili na hrpu pomodnih cviljenja kako je sve jadno i propalo, ili se predozirali dekadentno-metalno-pank-virtuelisti~ko-crnim kapitalisti~kim realizmom. Ali takva optu`ba ~esto odra`ava, ~ini se meni, neku boja`ljivost ili sumornost u umu samog ~itaoca: nepoverenje u promenu, u ma{tu. Ima mnogo ljudi koji se zaista deprimiraju i upla{e kad budu prinu|eni da razmi{ljaju o ne~emu o ~emu ne znaju ve} sve; pla{e se da }e izgubiti kontrolu. Ako nije o stvarima o koje su im ve} do savr{enstva poznate, ne}e da ~itaju; ako je druga~ije boje, oni to mrze; ako nije iz 'Mek Donalda', ne}e ni da probaju. Ne `ele znati da je svet postojao i pre njih, da je ve}i od njih i da }e se nastaviti i posle njih. Istoriju ne vole. Nau~nu fantastiku ne vole. Pa, dabogda ve~no jeli kod 'Mek Donalda' i bili sre}ni u Raju.

A sad, po{to sam rekla o ljudima koji ne vole nau~nu fantastiku, da ka`em i za{to je ja volim. Volim ve}inu vrsta knji`evnosti, iz razloga koji su uglavnom isti, a ne posebni za ovaj ili onaj `anr. Ali ono zbog ~ega naro~ito volim nau~nu fantastiku uklju~uje slede}e posebne vrline: `ivotnost, prostranost i ta~nost zami{ljanja; razigranost, raznovrsnost i snagu metafore; slobodu od konvencionalnih knji`evnih o~ekivanja i manirizama; moralnu ozbiljnost; duhovitost; {lja{t i lepotu.

Dozvolite da se vozim jo{ koji tren na toj poslednjoj re~i. Lepota jedne pri~e mo`e biti intelektualna, kao lepota matemati~kog dokaza ili kristalne strukture; mo`e biti estetska, lepota dobro ura|enog dela; mo`e biti ljudska, emocionalna, moralna; no, verovatno je da }e biti u isti mah i intelektualna i estetska i moralna. Pa ipak, kriti~ari i prikaziva~i nau~ne fantastike i do dana dana{njeg ~esto postupaju prema pri~i kao da je ona samo izlaganje zamisli, kao da je u njoj izlaganje intelektualne 'poruke' sve. Ovaj redukcionizam veoma je nepravedan prema sofisticiranim i mo}nim tehnikama i eksperimentima u velikom delu savremene nau~ne fantastike, ~iji pisci, na primer, koriste jezik kao postmodernisti, dok kriti~ari kasne za njima decenijama, ~ak i ne raspravljaju o jeziku, ostaju gluvi za implikacije zvukova, ritma, ponavljanja, obrazaca kao da je tekst samo posuda za zamisli, {e}erna obloga na piluli. Naivno je to. I potpuno proma{uje ono {to ja u nau~noj fantastici najvi{e volim: lepotu njenu.

O pri~ama u ovoj knjizi Ni slu~ajno ne}u govoriti o lepoti mojih sospstvenih pri~a. Prepustimo to kriti~arima i prikaziva~ima, a ja }u govoriti o zamislima. Ali ne o porukama. Nema nikakvih poruka u ovim pri~ama. Nisu to oni kola~i}i sa ceduljicom na kojoj ti je napisana sudbina. To su pri~e.

Tri poslednje i najdu`e su zasnovane, sve, na istom fazonu: na jednoj potpuno, neoprostivo neverovatnoj nau~noj pretpostavci, koja nije ekstrapolirana ni iz jedne postoje}e tehnologije niti se mo`e pravdati ijednom teorijom dana{nje fizike. ^ista izmi{ljotina. Ili, kao {to ka`u: ~ista nau~na fantastika.

5

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Pi{u}i moje prve nau~nofantasti~ne romane, davno, shvatila sam da je Galaksija, u pone~emu, veoma nepogodna. Prihvatila sam Ajn{tajnovu tvrdnju da se ni{ta ne mo`e kretati br`e od svetlosti (zato {to nisam imala nikakvu drugu ubedljivu teoriju kojom bih zamenila njegovu). Ali ona zna~i da je kosmi~kim brodovima potrebno nemogu}e dugo da stignu sa jednog mesta na neko drugo.

Na sre}u, ako se kre}u brzinom svetlosti ili sasvim blizu nje, Otac Ajn{tajn daje i paradoks dilatacije, odnosno 'rastezanja' vremena, zahvaljuju}i kome }e osoba u kosmi~kom brodu do`iveti putovanje brzinom bliskom svetlosnoj kao maltene trenutno.

Ako idemo na svet udaljen sto svetlosnih godina i ako se kre}eno brzinom bliskom svetlosnoj, prove{}emo, po na{im opa`anjima, samo nekoliko minuta na putu i sti}i }emo samo nekoliko minuta stariji. Ali na svetu sa koga smo krenuli i na onome na koji dolazimo, prote}i }e, za tih na{ih 'nekoliko minuta', sto godina.

Ovo je divan paradoks kad ga poku{ate savladati sa stanovi{ta `ivota, ose}anja i me|usobnih odnosa me|uzvezdanih putnika; koristila sam to u mnogim pri~ama. Ali on grozno kvari komunikacije. Dobijemo diplomatsku po{tu, sto svetlosnih godina daleko, i pojma nemamo da li jo{ postoji ona vlada koja je tu po{tu poslala i da li joj je i sad potrebna ta isporuka megatorijuma.

Ako ne mo`emo komunicirati, ne mo`e stvarno biti mnogo me|uzvezdane trgovine niti diplomatije, niti ma kakvih drugih odnosa. A knji`evnost je ponajvi{e o odnosima, ljudskim ili nekim drugim. Zato sam izmislila ansibl. (Kasnije sam zaslugu za taj pronalazak pripisala [eveku sa Anaresa, koji se `estoko potrudio da mi objasni kako ansibl dejstvuje; ali ja sam ga prona{la prva.)

Ansibl ne slu{a Ajn{tajna. Informacija je nematerijalna. Zato (uh, {to volim ova nau~nofantasti~na 'zato'!) mo`e biti preno{ena, pomo}u ansibla, trenutno. Nema nikakvih vremenskih paradoksa, niti ka{njenja. Kad prevalimo rastojanje od sto svetlosnih godina izme|u X i Y, istorija proteklih sto godina ve} nas ~eka na Y, pa mo`emo sesti i pro~itati {ta se tokom tog vremena de{avalo na X. Ne moramo se pitati da li je anarhosindikalisti~ke utopiste koji su nas poslali zamenila diktatura poludelih teokrata. Halo? Dru`e? A, ne, ne. Ovde ludi teokratski diktator.

Iako nau~no sme{an, ansibl zadovoljava ne{to u na{oj intuiciji, lako ga je prihvatiti, poverovati u njega. Jer, vidite, na na{em sopstvenom svetu, znanje i informacije, pa ~ak i na{i glasovi u`ivo, preko telefona, sti`u (prividno) trenutno na drugi kraj planete, kao bestelesni elektronski impulsi. Obi|u ceo svet, a na{a spora, materijalna tela mogu samo da krenu tromo i polako za njima, pe{ice, na to~kovima ili na krilima aviona.

Naravno da i ansibl dejstvuje samo 'prividno'. Ali jo{ niko se nije `alio.

Povremeno ansibl iskrsne i u pri~ama nekih drugih pisaca. U{ao je u op{tu upotrebu, kao telefon, kao WC papir.

Me|u mojim ranim pri~ama na{la se i jedna ili dve u kojima sam rekla, ili nagovestila, da bi i kosmi~ki brodovi bez posade mogli putovati trenutno. Bila je to gre{ka, kr{enje mog sopstvenog pravila da samo ono {to po svojoj prirodi nije

6

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora materijalno mo`e putovati br`e od svetlosti. Nisam to ponovila i nadala sam se da niko nije primetio.

Ali u gre{kama le`e otkri}a; ~esto se oma{kom, a ne trudom, prona|e put ka neo~ekivanom. Mnogo godina kasnije, razmi{ljaju}i o tim 'ilegalnim' brodovima bez posade, shvatila sam da nije bitna materijalnost nego prisustvo `ivota ili uma. Jedina razlika izme|u broda bez posade i onog sa posadom jeste prisutnost `ivih tela, ili umova, ili psiha. O-ho! To je zanimljivo. [ta spre~ava brod sa posadom da poleti br`e od svetlosti: prisustvo `ivota, inteligencije, namere? [ta ako ja smislim jednu novu tehnologiju koja bi omogu}ila ljudskim bi}ima da putuju br`e od svetlosti? [ta }e onda biti?

Po{to je ta nova kobajagi tehnologija podjednako neuverljiva kao i ansibl, ali je, uz to, i protivna intuiciji, nisam utro{ila mnogo vremena brane}i je kobajagi obja{njenjima. Samo sam joj dala ime: teorija ~urtena. Kao {to to pisci i ~arobnjaci znaju, naziv je stvar.

Obezbediv{i naziv, zaronila sam naglava~ke u iskustvo i dugo provela razra|uju}i re~nik. (Bilo je to prijatno provedeno vreme.) Neophodne su mi bile re~i da poka`em, na prozni na~in, kakav bi ose}aj moglo ljudima davati to trenutno putovanje, zvano transilijencija. Rade}i ovaj posao, otkrila sam da je ose}aj koji njih obuzima za vreme tog putovanja - ujedno i celokupno obja{njenje o transilijenciji, odnosno da u situaciji gde re~i, same po sebi, nisu dovoljne, sintaksa uspeva da nas prebaci do drugog sveta, i opet vrati ku}i, za tili ~as.

Sve te tri pri~e o ~urtenu su i metaproza, naime pri~e o pri~i. U 'Pri~i [obija', transilijencija je metafora za pripovedanje, a pripovedanje kao klimavo i nepouzdano, ali ipak najuspe{nije sredstvo za sazdavanje zajedni~ke stvarnosti. 'Plesom do Ganama' nastavlja sa temom nepouzdanog pripovedanja ili nesaglasnosti svedoka, a u ekscentri~nom sredi{tu te pri~e nalazi se tehnolo{ki hubristi~ki junak, dok je u ~urtensku ~orbu dodata i divna 'teorija entreinmenta', {to bi zna~ilo, ukrcavanja u istu verziju ili varijantu doga|aja. Naposletku, 'Druga pri~a' - jedan od mojih malobrojnih eksperimenata sa putovanjem kroz vreme - istra`uje mogu}nost da dve potpuno razli~ite storije o istoj osobi u istom intervalu budu podjednako istinite.

U ovoj pri~i dogodilo mi se da ~urtenska teorija nije na{la svoju tehnologiju, nije nas mogla pouzdano prebaciti sa X na Y bez proticanja vremena; ali pretpostavljam da }e se poku{aji nastaviti. Mi smo rasa koja voli da putuje veoma, veoma brzo. U 'Drugoj pri~i' moju pa`nju je odmamilo ne{to drugo: naime, bra~ni i seksualni aran`mani na planeti O, slo`eni splet odnosa i pona{anja, sa beskrajnim emocionalnim mogu}nostima. Mi, kao `iva vrsta, volimo da zapetljavamo `ivot, i to veoma, veoma mnogo.

Ne bih da vam pri~am o 'Prvom kontaktu sa Gorgonidima' niti o 'Usponu sa severne strane' - da li je i{ta pogubnije od poku{aja obja{njavanja {ale? Ali volim ih, obe. Sme{ne pri~e, luckaste pri~e, one su pravi dar. Ne mo`ete sesti re{eni da napi{ete jednu, ne mo`e biti va{a namera to; one su pokloni koje vam {alje tamna strana va{e du{e.

7

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora 'Kerastion' je radioni~ka pri~a. Dala sam polaznicima jedne knji`evne radionice zadatak da svako, ra~unaju}i tu i mene, smisli jednu rukotvorinu, propisani na~in pona{anja ili narodni obi~aj; sastavili smo spisak tih stvari, a onda je svako od nas napisao po jednu pri~u, koriste}i jednu, ili vi{e, ili sve stavke sa spiska, po svojoj volji.

Nekoliko ~udnovatih stvari, kao {to su ogrlice od vauti-korena, poreklom su sa tog spiska; tako|e zamisao o pravljenja kipova od peska i svirala od {tavljene ljudske ko`e.

Moja prijateljica Rausel ovako je opisala svoj artefakt: 'Kerastion je muzi~ki instrument koji se ne ~uje.' Borhesovska pri~a u osam re~i. Ja sam je pro{irila na nekoliko stotina re~i i vrlo mi je prijalo, ali nisam ni{ta stvarno dodala ili pobolj{ala.

Najvi{e su me, od svih pri~a u ovoj zbirci, namu~ile 'Njutnovo spavanje' i 'Kamen koji je izmenio stvari'. 'Kamen' je parabola, a ja parabole ba{ ne volim. Ote`ala je od gneva. Ipak, klju~na slika u toj pri~i veoma mi se dopada. Kamo sre}e da sam taj moj plavozeleni kamen mogla smestiti u neko vedrije okru`enje. [to se ti~e 'Njutnovog spavanja', naslov je uzet iz pesni{tva Vilijema Blejka koji se na jednom mestu moli da budemo po{te|eni 'jedine vizije i Njutnovog spavanja'. Pri~a je, dalje, povezana jednom alkom i sa izuzetnom Gojinom slikom 'Razum zaspao, ~udovi{ta se ra|aju'. 'Njutnovo spavanje' se mo`e ~itati (i ve} je ~itano) kao antitehnolo{ka propoved, luditska haranga. Nije mi takva bila namera, htela sam da napravim pri~u-upozorenje, da reagujem na mnoge pri~e i romane koje sam tokom godina pro~itala, a u kojima se (svesno ili ne - eto opet problema elitizma) prikazuje da su ljudi u kosmi~kim brodovima i stanicama nadmo}ni u odnosu na one na Zemlji. Mase tupavih ostaju dole u blatu, mno`e se i umiru u prljav{tini i bedi, ako, tako im i treba, dok mali broj izabranih, oni koji znaju kako programirati video-rikorder da stvarno snimi `eljenu emisiju, `ivi u visinama, u tim super~istim vojno ustrojenim sveti}ima gde imaju sve moderne pogodnosti plus seks u virtuelnoj stvarnosti; i ba{ ta manjina, gore, predstavlja Budu}nost ljudske rase. Meni se ~inilo da je to jedna od turobnijih budu}nosti.

Pri~a se, me|utim, nije zadr`ala na tome, nego je pre{la na lik, Ajka, koji je, sav bri`an, dolutao u moj um: ~ovek koji zaista ima za{to da se brine i grize, racionalan ~ovek koji pori~e postojanje iracionalnog - drugim re~ima, pravi vernik kome nije jasno kako i za{to njegova prava vera ne ura|a plodom. Kao Dalzul u pri~i 'Plesanjem do Ganama', Ajk je tragi~an lik, divljenja dostojan ~ovek koji je predaleko posegao, ali je manje odlu~an, a u isti mah po{teniji nego Dalzul, zbog ~ega vi{e pati. I on je izgnanik; gotovo svi moji glavni junaci jesu, na ovaj ili onaj na~in, izgnanici.

Neki prikaziva~i odbacili su Ajka, tvrde}i da je nejaki 'pas od slame', `rtva mog zloglasnog, krvo`ednog, mu{komrza~kog, feministi~kog otrova. Dobro, momci, hajde, neka bude da ste vi u pravu. Kuvani pankreas prepun zlovolje, sa sosom od ogor~ene reakcije uvre|enih? Ali kako god ~italac video Ajka, nadam se da pri~a ne}e biti shva}ena kao propaganda protiv putovanja u kosmos. Ja volim i zamisao i dana{nju stvarnost istra`ivanja kosmosa; samo sam poku{avala da osporim onaj samozadovoljni, antisepti~ni pristup tome. Zaista mislim da moramo poneti svoju prljav{tinu sa sobom kud god da krenemo. Mi jesmo blato. Mi smo Zemlja.

8

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora

PRVI KONTAKT SA GORGONIDIMA Supruga D`erija De Brija, junakinja Prelaza Grong, volela je da izgleda lepo.

To je bilo va`no za D`erijeve poslovne veze, naravno, ali se i ona sama ose}ala pouzdanije, pa na neki na~in i sre}no, kad je znala da je celofan na njoj nov, trepavice stvarno dobro prilepljene, da joj je rumenilo istaklo jagodice na obrazima ba{ onako kao {to ona ljubazna devojka iza tezge ka`e. Me|utim, postajalo je te{ko ose}ati se sve`om i izgledati lepo u ovoj pustinji koja je postajala sve vrelija i vrelija, sve crvenija i crvenija, tako da je, zaista, po~injala da li~i na onu njenu predstavu o Lo{em Mestu, osim {to nije bilo toliko ljudi. Zapravo, nije bilo nikoga. "[ta misli{, da l' je mogu}e da smo ve} pro{li to mesto?" odva`i se ona, najzad, da ka`e. Zauzvrat se na nju, ni najmanje iznena|enu, sru~i D`erijevo ogor~enje, koje je na taj na~in dobilo bezbednosni ventil, radi ~ega je ona to i rekla. "E, jebo te, kako smo mogli da pro|emo kad nismo pro{li pored ni~ega ve} sto pedes' kilometra? Osim tih jebenih `buni}a? Jee-bote a si g-lupa."

D`erijev na~in izra`avanja bio je za `aljenje. Ponekad je, zbog toga, bilo veoma te{ko razgovarati sa njim. Ona je danas, pre nekoliko sati, imala jedno malo, malecno, najmale{nije ose}anje, `ensku intuiciju mo`da, da su se oni ljudi koji su D`eriju govorili gde je Prelaz Grong - samo zafrkavali; da je to bila njihova mala {ala. U hotelskom baru ponavljao je veoma glasno da je ~ak iz Adelaide doleteo samo da bi video Korobori, ali da ga je Korobori silno razo~arao. Upore|ivao je ovo australijsko sa indijanskim plesom koji su gledali u Taosu. A zapravo je u Taosu stao da se vrpolji, bilo mu je dosadno, pa su usred plesa morali da odu da bi on popio ne{to, tako da ona nije ni videla dolazak onih sa maskama; svejedno, sad je on pri~ao kako u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama znaju da prirede dobar 'uro|eni~ki {ou'. I jo{ je rekao: nekoliko `goljavih aboa koji |ipaju unaokolo nisu dovoljni da bi turisti iz stvarnog sveta imali o ~emu da pi{u ku}i.

Ausi}i treba da posete Diznijev svet, pa da vide kako se posao radi, dodao je on.

Sa tim se slagala: volela je Diznijev svet. To je na Floridi, gde su morali da stanuju sad kad je D`eri postao administrativni direktor kompanije, bilo jedino mesto koje se njoj mnogo dopalo. U baru se zatekao jedan Australijanac koji je jednom video Diznilend; taj re~e da je Diznilend 'zaista ne{to' ili 'zaista ni{ta' - njegov izgovor te dve re~i bio je 'zejista nie{t-hm'. ^inilo se da je to neki dobri~ina. Re~e da se zove Brus, a njegov prijatelj, koji je do njega sedeo, tako|e Brus. "Toi e ovde ~iest o-jime", re~e on, hote}i da izrazi misao 'to je ovde ~esto ime'. Razumela ga je, pouzdano. Po{to se D`eri nastavio `aliti da Korobori ne valja, prvi Brus re~e: "Liep-hm, drugar, moi`e{ da oide{ na Groing, ak oi}e{ da vijdi{ prave stvarji, iel takoi, Brus?"

U prvi mah se ~inilo drugi Brus ne zna o ~emu je re~; tad se njena `enska intuicija probudila. Ali uskoro su obojica Brusova mlela o tom mestu, Prelazu Grong, 'u

9

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora bu{u', gde je, navodno, mogu}e prona}i prave Aborid`ine koji stvarno `ive pustinjskim `ivotom. "Blizu Alis Springsa", re~e im D`eri znala~ki, ali se odmah pokaza da se zeznuo, jer Grong je, reko{e oni, jo{ mnogo dalje u pustinji. Davali su uputstva tako precizno da je bilo jasno da znaju o ~emu govore. "Nekoilik-hm sati voi`nje, toi e svie", re~e Brus i objasni da ve}ina turista izbegava to mesto jer vole da ostaju na 'utabanoi stazji', dok je Grong samo za 'maistore'.

"Tamoi rasturai-u", re~e Brus i nagovesti da je to kao Korobori ali vi{e 'neista{an'.

"Je l' hotel iole bolji od ove rupe ovde?" upita D`eri, a oni se nasmeja{e. Nema hotela, objasnili su; tamo je kao na safariju. "[atorij poid zvo-ezdama. A kij-{a nijkad!"

Onda Brus re~e da je hrana tamo veli~anstvena: {nicle od sve`e kengurovine, jer tamo love kengure svaki dan. A pre ru~ka se, uz pi}e, dobiju 'vij~et-crvji'. Sve je to, re~e Brus, jedna gruba vrsta luksuza. "Ie li tak-hm, Brus?"

"Apsoilutn-hm", odgovori mu Brus.

"A jesu ti Abi}i prijateljski nastrojeni?" upita D`eri, i dobi odgovor da su divni, 'soi zemljie', da prema svakome postupaju kao prema kralju i da su za njih svi belci ne{to kao 'boigovi'. D`eri je slu{ao Brusove i klimao glavom.

I tako je D`eri zapisao sva njihova uputstva, i evo, sad se njih dvoje voze i voze, jednim starim automobilom sa pro{irenim zadnjim delom, koji se jedini mogao iznajmiti u gradi}u gde su se zatekli vo|eni `eljom da vide Korobori; me|utim, ovde za drum zna{ da je drum samo zato {to se produ`ava u pravoj liniji napred... u beskona~nost. D`eri je to u po~etku primao sa vedrinom. "Ima}emo {ta da nabijemo u bulju onom krembilu Filu", govorio je. Njegov prijatelj Fil ve~ito je odlazio na mesta kao {to je Tibet i tamo do`ivljavao divne pustolovine i posle pu{tao video-kasete na kojima se vidi kako on stoji pored jakova. D`eri je za ovo putovanje kupio vrlo skupoceni kamkorder, i zato je sad mogao govoriti: "Ima da slikam Abi}e. Da se prevrne jebani Fil, zajedno sa njegovim mo{usnim volovima!" Ali jutro se oteglo u prepodne, pustinja se otegla jo{ vi{e, a drum se kroz nju otegao - zar je mogu}e da Australijanci ovaj deo kontinenta nazivaju izrazom 'bu{', dakle '`bunovito podru~je', samo zato {to se na svakih kilometar-dva pored druma na|e po jedan patuljasti trnoviti `buni}? - i D`eri je postajao sve vreliji i vreliji i sve crveniji i crveniji, ba{ kao pustinja oko njih.

Poti{tenost po~e hvatati i nju, pogotovu {to joj je maskara 'krenula' sa lica.

Pitala se da li posle jo{ ~etrdeset kilometara (~etvorka je bila njen sre}an broj) da se odva`i i prvi put ka`e D`eriju ne{to u stilu: "Mo`da bi trebalo da se vratimo?", kad D`eri uzviknu: "A-ha! Tu smo."

Ne{to se, zaista, videlo ispred njih.

"Nismo primetili nikakav znak", re~e ona sumnji~avo. "Nije re~eno da }e biti brdo?"

"Nije ti ono brdo, ej, to je samo stena, ka-ko se ono zove - one velike zajebane crvene kamen~ine..."

10

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Ajersova Stena?" U hotelu u Adelaidi ~itala je turisti~ki prospekt 'Dobro do{li u Zemlju Tamo Dole', dok je D`eri sedeo na toj njegovoj konferenciji o plastici. "Al ona je usred Australije, a?"

"Nego gde smo, {ta misli{, jebote, ako ne usred Australije! Je l' tebi ovo li~i na prokletu Isto~nu Nema~ku?" Vikao je iz sveg glasa i ubrzavao vo`nju. U`asavaju}e prav put, koji se prostirao ispred njih, vodio je pravo u to brdo, ili stenu, ili ve} {ta. Naravno, to nije bila Ajersova Stena, toliko je njoj bilo jasno, ali za{to ljutiti D`erija? Takav postupak po pravilu je nekoristan, naro~ito kad D`eri ve} krene sa tom svojom dernjavom.

Ta stvar je bila crvenkasta, oblikom kao auto 'buba', samo ogromno uve}an i kvrgav po povr{ini; okolo se vrzmalo mnogo ljudi, {to je njoj, u prvi mah, bilo drago.

Dosada{nja potpuna izdvojenost - nisu videli nijedno drugo vozilo, ni farmu, ni{ta, ve} dva sata - pla{ila ju je. Ali sad, dok su se primicali tim ljudima, ona pomisli da izgledaju prili~no ~udno. ^ak ~udnije nego oni u Koroboriju. "Ovo su, valjda, uro|enici", re~e ona poja~anim glasom.

"Dobro, ti si, zna~i, o~ekivala Francuze", re~e D`eri tonom kao kad se {ali; ona se nasmeja. Ali slede}eg trena ote joj se: "Uh! Bo`e!" jer prvi put je jasno videla jednog od tih uro|enika.

"Mom~ine, a", re~e D`eri. "Njih zovu 'Bu{mani'."

Ovo joj nije zazvu~alo kao da je, ba{, ta~no; ali, nije se bunila. Jo{ je bila u {oku: ta osoba ispred nje bila je visoka, tanka, crna i bela, i nenormalna. Ta osoba je naprosto stajala i gledala njihova kola, ali kojim o~ima? Nekim o~ima koje ne mo`e{ videti, ispod te{kog ~ela i debelih `bunastih obrva. Kosa kao crni konopci; crni, oklembe{eni preko pola lica i nekako ispru`eni sa zadnje strane glave... iza u{iju, tako da su odatle str{ali na razne strane.

"Jesu li oni, ovaj, obojeni?" upita ona nejako.

"Uvek se oni tako ma`u." D`erijev prezir prema njenom neznanju delovao je ospokojavaju}e.

"Pa... maltene bi' rekla da ne izgledaju kao ljudi", re~e ona, vrlo tiho, da ih ne uvredi, pod pretpostavkom da znaju engleski; D`eri je ve} zaustavio kola, otvorio i leva i desna prednja vrata, i sad je petljao nastoje}i da izvadi video-kameru.

"Dr`i ovo!"

Uzela je i dr`ala. Pet ili {est ovih visokih, crnih i belih ljudi na neki na~in se, delimi~no, okrenulo ka automobilu, ali ~inilo se da svi jo{ i sad rade ne{to u podno`ju tog njihovog brda ili stene ili ve} ~ega. Bile su tu i neke grbe koje bi mogle biti {atori.

Niko nije prilazio da im po`eli dobrodo{licu, niti ma {ta sli~no, ali njoj je, zapravo, prijalo {to ne prilaze.

"Dr`i i ovo! A gde li si samo, Hrista mu, zavukla one... A-ha. Dobro, daj sad ovamo."

"D`eri, pitam se da li bi trebalo prvo da ih pitamo."

"Koga, {ta?" odbrusi on, mu~e}i se da ugura ne{to {to je li~ilo na video-kasetu.

11

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Ove ljude ovde. Da l' smemo da ih slikamo. Se}a{ se {ta su nam rekli u Taosu kad..."

"Ma, jebote, ne treba prokleta dozvola da slika{ gomilu uro|enika! Bo``-`e!

Jesi ikad videla 'Ne{enal D`iografik'? Jebote, dozvola!"

Ni{ta nije pomagalo kad bi njegova vika po~ela. U svakom slu~aju, taj narod nije bio zainteresovan za ono {to je D`eri radio. Dodu{e, nije ba{ ni bilo lako zaklju~iti na koju stranu oni gledaju.

"O}e{ da izi|e{ ti iz tih jebanih kola?"

"Velika je vru}ina", re~e ona.

Njemu nikad nisu smetale njene izjave u smislu da se upla{ila prevelike vru}ine, prejakog sunca, i sli~no, zato {to mu se dopadalo da bude sna`niji i otporniji.

Mo`da je ona mogla re}i i da se pla{i uro|enika, jer je D`eri voleo da ispadne i hrabriji, tako|e; ali ponekad se ljutio na njen strah, kao onaj put kad ju je naterao da pojede onu otrovnu ribu, zapravo ribu koja je mo`da bila, a mo`da i nije bila otrovna, u Japanu, samo zato {to je izjavila da se pla{i da je jede; ona se posle toga ispovra}ala, {to je svima prisutnima bilo neugodno. Zato je sad samo sedela u kolima i pazila da i motor i ure|aj za klimatizaciju nastave da rade, iako je prozor na njenoj strani ostao otvoren.

D`eri je digao kameru na rame i pravio panoramu ~itavog prizora: dalekog obzorja, crvenog i vrelog; neobi~nog predmeta nalik na brdo ili stenu, sa pojedinim sjajnim mestima nalik na staklo; crnog tla uokolo, koje je izgledalo kao da je tu bio po`ar; i tih ljudi koji su se vrzmali posvuda. Bilo ih je bar ~etrdeset, mo`da pedeset, mo`da i vi{e. Njoj tek sad pade na um da jo{ nije uo~ila {ta je na njima ko`a, a {ta ode}a, ako uop{te nose ode}u; a nije, zato {to su bili tako ~udnih oblika i obojeni (ili, po svojoj prirodi, obojeni?) trakama i ta~kama bele boje i crne boje, ne kao zebre nego jo{ zapetljanije, donekle kao oni crni kostimi sa nacrtanim kosturom, za maskenbal, ali ne ba{ ni tako. Bili su sigurno dva i po metra visoki, ali su im ruke bile kratke, kao u kengura. A kosa im se sastojala od tih crnih konopaca koji su im str{ali ili visili iz glave.

Stidela se da gleda ljude bez ode}e, ali ni na jednome se nije videlo ono, niti i{ta sli~no.

Ona shvati da ni po ~emu ne zna da li su to mu{karci ili `ene.

Svi su bili zauzeti svojim radom, ili obredom, ili ve} ~ime. Neki su dr`ali u rukama neke predmete nalik na velike, tanke listove zlata, drugi su potezali neke gajtane ili `ice. Nije se prime}ivalo da govore, ali je u vazduhu neprestano bio neki zvuk, neko bubnjanje i zujanje, sa talasavim usponima i padovima, zvuk dubok, kao predenje ma~aka ili ljudski glasovi u velikoj daljini.

D`eri se zaputi pravo ka njima.

"Pazi", re~e ona jedva ~ujno. On, dabome, nije obratio ni najmanje pa`nje na to.

Nisu ni oni marili za njega, bar koliko je mogla videti. Nastavio je da snima, okre}u}i kameru sporo ali postojano na razne strane. Kad se sasvim primakao dvojici crno-belih, oni se okrenu{e ka njemu. Nikako nije uspevala da vidi njihove o~i, ali desilo se ne{to drugo, njihova kosa se na neki na~in nadigla i pognula ka D`eriju - svaki od tih crnih konopaca, duga~kih po trideset i vi{e centimetara, usmerio se i povio kao da gleda D`erija. Kad ona to vide, njena sopstvena kosa poku{a da se podigne; mlaz

12

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora vazduha iz aparata za klimatizaciju sad je bio hladan kao led na njenim oznojenim rukama. Ona se iskobelja iz automobila i pozva D`erija.

Nastavio je da snima.

Grabila je ka njemu, najbr`e {to je mogla, u sandalama sa visokim potpeticama, po tlu koje se sastojalo od {ljake i kamena.

"D`eri, vra}aj se ovamo. Mislim..." "]uti tamo!" dreknu on tako divlja~ki, da ona za trenutak stvarno stade. Ali sad je jo{ bolje videla njihovu kosu, koja je imala o~i, a i usta, i malene, crvene jezike koji su palacali.

"Vra}aj se, D`eri", re~e ona. "Nisu to uro|enici, to su tu|ini iz kosmosa. Ono je njihov lete}i tanjir." Znala je iz ~asopisa San da su neka neidentifikovana preletanja zabele`ena ovde dole, u Australiji.

"Jebo te, o}e{ da }uti{ vi{e", re~e on. "Ej, mom~ino, daj mi malo akcije, mo`e? \ipa-|ipa? Va`i?" Oko mu je bilo zalepljeno za kameru.

"D`eri", re~e ona, glasom koji joj se lepio u grlu. Jedan od tu|ina iz kosmosa na~inio je pokret svojom malom, a reklo bi se i slabom rukom: ispru`io je {aku prema automobilu. D`eri mu nagura kamkorder prakti~no u lice; na to, vanzemaljac prekri so~ivo kamere {akom. To je, dabome, naljutilo D`erija, koji dreknu: "Be`i mi ruku sa so~iva, bre, jebote!" I tek sad stvarno pogleda tu|ina iz kosmosa, ne kroz kameru nego golim okom. Licem u lice. "Je-he-he", re~e on.

I ma{i se rukom za kuk. Uvek je nosio pi{tolj, jer Amerikanac ima pravo da nosi oru`je, a sem toga danas na sve strane gami`u neki narkomani. Prokrijum~ario ga je i kroz carinski pregled na aerodromu, na na~in samo njemu poznat. Zna on kako se to radi. Niko ne}e razoru`ati njega.

Videla je, savr{eno jasno, {ta se potom dogodilo. Tu|in iz kosmosa je otvorio o~i.

Postojale su o~i, ispod tih mra~nih, ~upavih obrva; ali su bile sklopljene, do sad.

Sad su se otvorile i pogledale D`erija u o~i, a on se skamenio. Ostao je u istom polo`aju, dr`e}i kameru u jednoj ruci, a drugom rukom pose`u}i ka pi{tolju. Uko~en.

Jo{ nekoliko tu|ina iz vasione okupilo se oko D`erija. Svima su bile zatvorene o~i; gledale su samo one sitne o~i na zavr{ecima njihove kose. A te su i svetlucale i blistale; maju{ni crveni jezici izletali su i palacali i munjevito se uvla~ili nazad; zujavi, mrmore}i zvuci bili su sad mnogo ja~i. Mnoge zmije-kose okrenu{e se, svojim povijanjem i uvijanjem, ka njoj. Kolena su joj klecala, a srce gruvalo u samom grlu, ali morala je sti}i do D`erija.

Provukla se izme|u dva ogromna tu|ina iz vasione i dohvatila D`erija, potap{ala ga rukom po ramenu. "D`eri, budi se!" re~e ona. Bio je kao kamen. Bio je paralizovan. "Jao", re~e ona, a suze joj krenu{e niz lice. "Jao, {ta }u sad." Po~e se o~ajno osvrtati, zagledati u visoka, uzana, crna i bela lica uzdignuta iznad nje; videli su se njihovi beli zubi, ali su im o~i bile ~vrsto zatvorene, samo su se konopci njihove kose preplitali, zurili u nju, mrmorili ne{to. Ne{to tiho, nalik na muziku; ne{to bez ljutnje,

13

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora smiruju}e. Dvojica podigo{e D`erija, obazrivo, kao da je to neki sitan de~ak - ali krut - i preneso{e ga, pred njenim o~ima, u kola.

Nastojali su da ga uguraju uzdu`no, na zadnje sedi{te, ali nije mogao da stane.

Ona potr~a da pomogne. Oborila je naslone zadnjih sedi{ta; sad je bilo dovoljno mesta za njega, u zadnjem delu vozila. Tu|ini iz vasione su ga lepo namestili, pored njega ostavili i kamkorder, a onda su se obojica uspravili. Njihove kose gledale su dole, u nju, svetlucavim o~icama. Ne{to su tiho mrmorile; a detinjaste ruke pokaza{e natrag, niz drum.

"Da", re~e ona. "Hvala vam. Do vi|enja!"

Njihovo zujkanje.

U{la je, zatvorila prozor, okrenula kola, a drum je na tom mestu bio pro{iren; i, gle, stvarno je tu bio postavljen i znak, pisalo je 'Prelaz Grong', iako ona nije videla da tu ima ikakvog ukr{tanja sa nekim drugim drumom ili prela`enja druma preko ma ~ega.

Povezla je nazad, oprezno, jer se sva tresla, ali posle nekog vremena br`e, i jo{ br`e, da bi prevezla D`erija do lekara, dabome, ali i zato {to je volela da vozi po duga~kim, ravnim drumovima veoma brzo, ba{ ovako. D`eri joj nikad nije dozvoljavao da vozi, osim u gradovima.

Paraliza je bila potpuna i do`ivotna, {to je moglo biti u`asno; ali, sre}om, ona je sad mogla da plati za prvoklasnu negu, dvadeset ~etiri sata na dan, za jadnog D`erija, jer je sklopila zaista dobre poslovne ugovore sa ljudima sa raznih televizija, kao i sa agencijom za video-kopirajt. Prvo je prikazivano kao film, po celom svetu, pod naslovom 'Tu|ini iz kosmosa sle}u u zaba~enom delu Australije', ali ubrzo je postalo deo prave nauke, i prave istorije, i prikazivalo se pod drugim naslovom: 'Prelaz Grong, Ju`na Australija: prvi kontakt sa Gorgonidima.' Spiker je obja{njavao gledaocima kako se desilo da ona, Eni Lori De Bri, postane prvo ljudsko bi}e koje je razgovaralo sa na{im prijateljima iz kosmosa, koji su tek posle toga poslali svoje ambasadore u Kanberu i Rejkjavik. U celom filmu postojao je samo jedan jedini dobar snimak njenog lica, mada ne savr{en, jer je D`erijeva ruka malo drhtala, a njena {minka je mal~ice pocurila, stvaraju}i uspravne pruge; ali to nije bilo bitno. Ona je bila junakinja pri~e.

NJUTNOVO SPAVANJE Kad je vlada Atlantske Unije, koja je sponzorisala 'Dru{tvo SPES' kao svoj projekat posebne namene, javnosti jo{ nedostupan, oborena dr`avnim udarom na po~etku prestupne godine (zbog ~ega je dobio naziv 'prestupni udar'), Maston i njegovi ljudi bejahu spremni: te iste no}i sav novac Dru{tva, dokumentacija i svi ~lanovi pro{vercovani su preko granice, u Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave. Posle kratkog pregrupisavanja, uputili su peticiju Republici Kaliforniji, tra`e}i dozvolu da se nastane na nenaseljenim mo~varnim terenima poznatim kao 'hemijske zemlje' zbog toksi~nog otpada koji se tamo nagomilao, u dolini Sen @oakin. Sagradili su na tom mestu Bejkersfild, grad pod kupolom, prototip samog SPES-a - naro~itog satelita. Unutra se tako lepo moglo `iveti da je nekolicina kolonista po~ela da postavlja pitanje: za{to ne ostati, za{to utro{iti ogromne svote novca i ogroman dodatni trud? Ali propast mirovnog

14

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora sporazuma Kalifornije i Meksika, poznatog kao Kal-Meks plan, i prvi upadi ve}ih vojnih formacija sa juga, kao i nova epidemija gljivi~ne kuge, dokaza{e jo{ jednom da se na Zemlji ne mo`e ostati. Slede}e ~etiri godine, monta`erske ekipe podizane su na orbitu i vra}ane {atlom, ~etiri puta godi{nje. Sedam godina posle prebacivanja u Kaliforniju, izvedeno je zavr{nih deset poletanja sa rampe na Zemlji i deset uspe{nih pristajanja uz zlatni mehur koji je lebdeo u libracionoj ta~ki. Svi kolonisti na{li su se u Spesu, bezbedni. Samo pet nedelja kasnije monitori Spesa javili su da su Ramirezove horde pregazile dolinu Sen @oakin, uni{tile tamo{nju lansirnu rampu, poplja~kale sve {to je bilo preostalo od grada Bejkersfilda i spalile kupolu.

"Pobegosmo za dlaku", re~e Noah svom ocu, Ajku. Noah je imao jedanaest godina i ~itao je mnogo. Otkrivao je, sopstvenim trudom, jedan po jedan knji`evni kli{e, i svaki je upotrebljavao, sve~ano i zadovoljno.

"Ono {to meni nije jasno", re~e Ester, "jeste slede}e: za{to nisu svi postupili kao mi." Ona prstom pogura nao~ari malo nagore, namr{teno gledaju}i slike na monitorskim ekranima. Korektivna hirurgija zasad nije mnogo pomogla njenom veoma lo{em vidu; po{to je imala velike probleme sa imuno-sistemom i alergijskim reakcijama, nije dolazila u obzir nikakva transplantasija o~nih so~iva. Ester, ~ak, nije smela ni da nosi kontakt-so~iva. Zato je imala nao~are na licu, kao neko deri{te iz sirotinjskog kvarta. Ali doktori su uveravali Ajka da }e dve-tri godine `ivota ovde, u potpuno nezaga|enoj sredini Spesa, biti spas za Ester: ona }e mo}i da izabere za sebe par savr{enih o~iju iz zalihe zamrznutih organa. "Onda }e{ biti moja plavooka devoj~ica!" govorio joj je otac u {ali, posle neuspeha njene tre}e operacije, kad joj je bilo trinaest. Va`no je bilo jedno: njen nedostatak nastao je pri razvoju organizma, posle ro|enja. Nije bio genetski uslovljen. "Tebi su i geni plavi", govorio joj je Ajk. "Noah i ja imamo recesivne za skoliozu, ali ti, devoj~ice moja, ti si heli~no savr{ena. Noah }e morati da na|e partnerku u grupi B ili G, ali ti }e{ mo}i da bira{ iz cele kolonije - ti si bez ograni~enja. A takvih ima samo dvanaest u celoj ovoj naseobini."

"Zna~i, mogu da se pustim u promet. @iveo promiskuitet", govorila je tada Ester, sa licem pokera{ki bezizra`ajnim, ispod zavoja. "@iveo broj trinaest."

Sad je stajala uz svog brata; Ajk ih je oboje pozvao u monitorski centar, da vide {ta se dogodilo sa njihovim gradi}em pod kupolom, Bejkersfildom. Neki od `ena i dece u Spesu ispoljavali su sklonost ka sentimentalnosti, ka 'nostalgiji', kako su to oni govorili; on je `eleo da se njegova deca uvere kakva je Zemlja, za{to su oti{li. Spesova VI, ve{ta~ka inteligencija, programirana da odabira emisije zanimljive za ovu koloniju, dovr{ila je izve{taj iz Bejkersfilda projekcijom daljih Ramirezovih osvajanja, a onda se prebacila na peruansku meteorolo{ku studiju Amazonije. Ekrani se ispuni{e pe{~anim dinama i '}elavim' crvenim ravnicama, a glas na engleskom jeziku (zapravo je prevodila VI, preuzimaju}i tako i ulogu 'spikera'), nastavi svoju jednoli~nu, zujavu pri~anciju.

"Vidi, molim te", re~e Ester, pilje}i i pridr`avaju}i nao~are prstima da ne spadaju. "Pa to je sve mrtvo tamo. Za{to se nisu svi popeli ovamo?"

"Novac", re~e njena majka.

15

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Zato {to ve}ina ljudi nije voljna da se osloni na svoj razum", re~e Ajk. "Drugorazredni ~inilac je novac, materijalna mogu}nost. Ve} stotinu godina svi koji su `eleli da gledaju, mogli su da vide {ta se de{ava: iscrpljenje resursa, populaciona eksplozija, slom vladaju}ih institucija. Ali da bi ~ovek racionalno postupio, mora biti voljan da se osloni na razum. Ve}ina ljudi radije }e se osloniti na sre}u, ili na Boga, ili na neko lako re{enje. Nije lako sa razumom. Planirati pa`ljivo, to je - naporno. A naporno je i ~ekati godinama, opredeljivati se za te{ka, ali dobra re{enja, prikupljati sve nove i nove svote za finansiranje poduhvata, o~uvati tajnu da ne bi ~itav projekat bio kooptiran u ne{to drugo, ili upropa{}en pohlepom ili maloumno{}u. Koliko ima onih koji se mogu dr`ati jedne, prave linije, u svetu koji se raspada? Razum je onaj kompas koji nas je vodio i doveo dovde."

"Niko drugi nije ni poku{ao?"

"Koliko je nama poznato, niko."

"Postojali su fojovci", re~e Noah tankim glasom. "^itao sam o tome. "Strpali su hiljade ljudi u led, kao na zamrzavanje organa, ali cele ljude, `ive. Proizveli su veliki broj jeftinih raketa i sve ih ispalili u kosmos, u nadi da }e jednog dana, kroz oko hiljadu godina, sti}i do neke zvezde i probuditi se. Ali nisu ~ak ni znali da li ta zvezda ima neku planetu."

"A njihov vo|a, vele~asni Keven Foj, staja}e na njoj da im po`eli dobrodo{licu u Obe}anu zemlju", re~e Ajk. "Dobar `ivot malo sutra, a umire{ danas... jadni osli}i!

Narod ih je tako zvao, zato {to su u samoposlugama mogli da se kupe oni zamrznuti osli}i, pakovani tako da je u svakoj kesi bila samo po jedna riba. Ja sam bio otprilike va{ih godina i gledao sam na vestima kako se Fojovi 'osli}i' penju u rakete, nazvane 'fojnice'. Polovina su ve} bili zara`eni fungoidima ili RMV-ima. Ulazili su nose}i bebe i pevaju}i. To nisu bili ljudi koji veruju u razum, nego ljudi koji se prepu{taju o~ajanju."

Holovid je prikazivao ogromnu pra{inastu oluju koja se polako valjala preko pustinjskih podru~ja gde je nekad bio sliv reke Amazon. Oblaci pra{ine imali su tupu, tamnu boju, me{avinu crvene, sive i sme|e; boju zemlje.

"Imamo mi sre}e", re~e Ester. "Pretpostavljam."

"Ne", re~e njen otac. "Sre}a nije imala nikakve veze s time. Niti smo mi neki izabran narod. Birali smo sami." Ajk je bio ~ovek koji govori blagim tonom, ali sad se u njegovom glasu ose}ao i drhtaj ne~eg grubog, zbog ~ega ga deca na trenutak pogleda{e, a `ena ostade zagledana u njega nekoliko trenutaka. Njene sme|e o~i bile su bistre, svetle.

"Tako|e smo se `rtvovali", re~e ona.

Klimnuo je glavom.

Smatrao je da ona verovatno misli na njegovu majku. Sara Rouz se kvalifikovala za jedno od ~etiri mesta ostavljena za `ene koje zbog svojih godina vi{e ne mogu ra|ati decu, ali su vrhunski osposobljene za stru~ne poslove. Ali kad joj je Ajk, ~ije je pravo ime bilo Ajzak, ili Isak, rekao da ju je uspeo ubaciti, Sara je prasnula: "Ja da `ivim u toj groznoj konzervi, u toj kuglici za kugli~ni le`aj koja se vrti u ni~emu? Gde nema vazduha, ni mesta?" Poku{ao je da joj objasni o pejza`ima u Spesu, ali ona je sve

16

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora to odbacila. "Zna{ da sam imala napad klaustrofobije u ^ikagu, pod kupolom dva kilometra u pre~niku! Mani se gluposti. Povedi ti Suzanu i decu, mene ostavite da udi{em smog, va`i? Idite vi. Meni {aljite samo razglednice sa Marsa." Umrla je od retromutacionog virusa, soja RMV-3, nepune tri godine posle tog razgovora. Kad je Ajkova sestra zvala da ka`e da Sara umire, Ajk je ve} bio dekontaminiran; izi}i iz gradi}a-kupole Bejkersfild zna~ilo bi primorati sebe na dekontaminaciju iz po~etka, ali i izlo`iti se infekciji tim najgorim od svih sojeva brzomutiraju}eg virusa koji je prouzrokovao ve} oko dve milijarde ljudskih `rtava, vi{e nego spororadijacijski sindrom, a gotovo isto koliko i masovna glad. Ajk nije po{ao. Uskoro potom, stigla je poruka od njegove sestre: 'Mama umrla sredu no}, sahrana 10 petak.' Ajk je slao poruke faksom, mre`om, videom, ali nijedna poruka nije se probila ili njegova sestra nije `elela nijednu da primi. To je sad bio stari bol. Oni su izabrali. Oni su se `rtvovali.

Njegova deca su sad pred njim, divna deca radi koje su sve `rtve prinete: deca koja su nada. Budu}nost. A na Zemlji je obrnuto, tamo prinose decu na `rtvu. Pro{losti.

"Odabrali smo", re~e on, "i `rtvovali smo se. I po{te|eni smo." Iznenadi{e i njega samog te dve poslednje re~i, dok ih je izgovarao.

"Ej", re~e Noah, "Es, idemo, petnaest je, propusti}emo {ou." Odjuri{e, mr{avi de~ak i temeljito gra|ena devojka, kroz vrata i preko Livade.

Porodica Rouz `ivela je ovde u Vermontu. Ajku bi svaki pejza` bio dobar, ali je Suzan rekla da su Florida i Boulder la`njaci, a da bi od Urbana smesta po{izila. Zato je njihova stambena jedinica gledala na jednu livadu Vermonta. Saborna jedinica, ka kojoj su dvoje mladih po{li, imala je belo pro~elje sa urednim crkvenim zvonikom, a iza nje je bilo projektovano obzorje, sa za{titni~kim plavim {umovitim brdima. Svetla u kvadrantu Vermont bila su taman koliko treba pomaknuta od vertikale, rekla je Suzan - "Ili je pozno jutro, ili rano popodne, uvek ima{ vremena da obavi{ sve poslove." To je bilo svojevrsno `ongliranje sa stvarno{}u, smatrao je Ajk; ali, malo, ne opasno. Nije se nimalo usprotivio. Njemu, li~no, bilo je dovoljno tri ili ~etiri sata sna; oduvek je bio ~ovek no}i i dopadala mu se okolnost da je sad mogao ra~unati da }e no} uvek biti jednake du`ine, a ne prekratka u leto.

"Da ja tebi ne{to ka`em", re~e on Suzani, posle razmi{ljanja o deci i o onom dugom pogledu koji mu je uputila.

"A?" odvrati ona, ne odvajaju}i pogled od holovizije, na kojoj se videlo kako oluja izbacuje pra{inu u stratosferu: ru`na plove}a mrlja sa duga~kim pipcima.

"Ne volim monitore. Ne volim da gledam dole."

Nije mu bilo ba{ sasvim lako da to prizna i da ka`e glasno; ali Suzan se samo osmehnula i rekla: "Znam." @eleo je ne{to vi{e od toga. Verovatno Suzan nije stvarno razumela {ta joj je rekao. "Ponekad po`elim da se to mo`e isklju~iti", re~e on i nasmeja se. "Naime, ne ba{ stvarno. Ali to je nekakva veza, obaveza, pup~ana vrpca. Rado bih je presekao. Da ovi na{i mogu da po~nu od ~istog po~etka. Potpuno ~isto i jasno. Mislim, ova deca."

Klimnula je glavom. "To bi mo`da bilo najbolje."

17

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Bar }e njihova deca... U toku je zanimljiva rasprava u sali u ED-u." Ajk je bio fizi~ar specijalizovan za probleme izgradnje i in`enjeringa; Maston ga je postavio na mesto glavnog stru~njaka za [enfeldovu VI. U ovom trenutku najva`nije od njegovih zadu`enja bilo je da rukovodi izgradnjom drugog Spes broda, koja je ve} po~ela u Radnim halama.

"O ~emu?"

"Al Levaitis je predlo`io da ne pravimo nikakve pejza`e. Zna{ kakav govor je odr`ao o tome! Ka`e da je to pitanje po{tenja. Naime, da svaku na{u zonu koristimo bez prikrivanja, da je pustimo da na|e svoju sopstvenu estetiku, a ne da je maskiramo u ne{to drugo. Ako je Spes na{ svet, onda i da ga prihvatimo kao takav. Slede}e pokolenje - {ta }e mu zna~iti te slike zemaljskih pejza`a? Mnogi od nas smatraju da je on zaista do neke mere u pravu."

"Dabome da jeste", re~e Suzan.

"Da li bi ti mogla `iveti sa tim? Da ne bude nikakvih opsena ve}eg prostora, nikakvog obzorja, ni seoske crkve... mo`da ni astropodloga, nego samo ~ist metal i keramika. Da li bi to prihvatila?"

"Da li bi ti?"

"Mislim da bih. To bi zna~ilo odre|eno pojednostavljenje... I, kao {to Al tvrdi, bilo bi ~asnije. Okrenulo bi nas od ovog gr~evitog dr`anja za pro{lost, oslobodilo bi nas za suo~enje sa sada{njim i sa budu}im. Zna{, tako dugo smo teglili, da je te{ko sada uvideti da smo uspeli, da smo ovde. I da ve} gradimo slede}u koloniju. Kad na svakoj optimalnoj ta~ki bude po jedan grozd kolonija - ili ako donesu odluku da izgrade Veliki brod i oslobode se iz Sun~evog sistema - koliko }e za te ljude imati va`nosti bilo {ta zemaljsko? Oni }e biti pravi `itelji kosmosa. A to i jeste cela zamisao - ta sloboda. Meni bi u ovom trenutku prijalo da je malo okusim."

"Po{teno", odvrati njegova `ena. "Mo`da sam ja malo preterano upla{ena od prevelikog upro{}avanja."

"Ali, taj zvonik - {ta }e on zna~iti ljudima koji su ro|eni i odgajeni u kosmosu?

Samo zakr~enje, li{eno smisla. Mrtvu pro{lost."

"Ne znam {ta zna~i meni", re~e ona. "To moja pro{lost svakako nije."

U me|uvremenu je slika na ekranu privukla Ajkovu pa`nju. "Vidi", re~e on.

Bio je grafi~ki prikazan gubitak kopna u Peruu, pore|enjem obalske linije iz 1990. i 2040. godine. Razlika dvaju povr{ina zna~ila je da je more toliko odnelo. "Vremenske prilike!" re~e Ajk. "One su bile najgore! Samo se osloboditi te glupe, nemogu}e nepredvidljivosti!"

Iz talasa je str{ala ru{evina neke kule, poslednji ostatak grada Mirafloresa.

More nemirno, nebo natu{teno, mutno i magleno. Ajk di`e pogled sa holoekrana, pogleda smirenu vedrinu opsene Nove Engleske, a onda vide istinski zaklon, onaj iza te projekcije: ono {to ih ~ini bezbednim, bezbednim i slobodnim, izdvojenim. Istina osloba|a, pomisli on, obuhvati svoju `enu jednom rukom oko ple}a i re~e to glasno.

Ona mu uzvrati sli~nim grljenjem. "Sladak si", re~e, svode}i jednu veliku misao na nivo samo li~nog. Ipak, te njene re~i su mu prijale. Prilaze}i liftovima, on shvati da je

18

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora sre}an - potpuno sre}an. Negativni joni u ovoj atmosferi imaju valjda neke veze s tim, podseti on sebe. Ali ovo nije samo fizi~ko stanje. Ovde je dostignuto ono {to je ~ovek tako dugo tra`io, a nikad nije na{ao, jer nije mogao na}i, na Zemlji: racionalnu sre}u.

Tamo dole su imali samo `ivot, slobodu i potragu za sre}om. Nekada; sad ni to. Sada ih ona ~etvorica konjanika gone kroz pra{inu umiru}eg sveta. Jo{ jednom mu do|e na um ona neobi~na re~: po{te|eni. Mi smo po{te|eni.

U tre}oj ~etvrtini druge godine Spesa, sazvan je sastanak kako bi se izvr{ila revizija {kolskih programa. Ajk je prisustvovao kao zainteresovani roditelj, Suzana kao roditelj i kao nastavnica sa nepunim radnim vremenom (njen prioritet bila je ishrana), a Ester zato {to su pozvani i omladinci, to je bilo deo politike neinfantilizacije, a osim toga, otac je `eleo da ona do|e. Predsednik Odbora za obrazovanje, Dik Alardis, odr`ao je govor o naumima i ostvarenjima, a onda su neki nastavnici podneli izve{taje i izvestan broj predloga. Ajk je ukratko rekao ne{to o pove}anom uklju~ivanju VI u proces u~enja.

Sve rutina, dok ne ustade Soni Vigtri. Soni je bio stari, dobri momak iz CSA, sa izrazitim ju`noteksa{kim naglaskom i sa ~etiri-pet diploma sa dobrih univerziteta; tako|e, sa umom nalik na ~eli~nu klopku sa brija~ima du` svih ivica. "Ja b' da `naam", re~e on tiho i sve kao skromno, "va`e mi`ljenje o daljoj neaa-stavi geo-looogije."

Ajk je u sebi prevodio te re~i u vlastito konetikatsko nare~je. Sem Henderson je ve} ustajao da odgovori. Geologija je bila jedna od Semovih sporednih oblasti specijalizacije. "[ta ti to zna~i, Soni", re~e on, svojim tveng-tveng glasovima iz Ohaja.

"Predla`e{ li da se geologija izbaci iz nastavnog plana i programa?" "[amo me `anima va`e mi`ljenje?"

To je Ajk lako razumeo: Soni je ve} obezbedio klju~ne glasove u Odboru i sad se spremao da povu~e svoj potez. Znaju}i dobro taj jezik, Sem po~e i}i Soniju u korist: "Pa, ja li~no mislim da to itekako vredi razmotriti."

Alison D`ouns-Koraua, koja je dr`ala nastavu iz nauka o Zemlji na tre}em nivou, sko~i na noge. Ajk je o~ekivao predvidljivu emotivnu odbranu - ne dozvoliti da spesovska deca odrastu ne znaju}i ni{ta o Matici planeti, i tako dalje. Ali je Alison vrlo racionalno istupila sa tezom da nau~no obrazovanje ograni~eno na sastav samog Spesa, i ni~eg vi{e, mora biti do opasne mere nepotpuno. "Ako jednog dana odlu~imo, na primer, da teraformiramo Mesec, zar ne bi bilo dobro da oni, ipak, znaju {ta je kamen?" Dobra poenta, pomisli Ajk; ali ipak proma{ena, jer ovde nije su{tina u programu sa geologijom ili bez nje, nego u uticaju Sonija Vigtrija, D`ona Padopulosa i D`ona Kelija u Odboru za obrazovanje. Ovo je bila rasprava o vlasti, a to nastavnice nisu shvatile; malo koja `ena razume te stvari. Ishod je bio jednako predvidljiv kao i rasprava. Jedini neo~ekivan doga|aj bio je napad D`ona Kelija na Moa Oren{tajna. Mo je tvrdio da je Zemlja laboratorija za Spes i da je treba tako upotrebljavati; onda je zalutao u pri~u o svojim ~asovima hemije, gde je ceo razred nau~io da prepoznaje mnoge hemijske reakcije tako {to su kuvali jedan oblutak, koji je Mo doneo sa Sinajske gore, kao suvenir i kao laboratorijski uzorak - "u skladu sa na~elom vi{estruke upotrebe, vidite, za ne{to prakti~no i za ne{to sentimentalno" - u tom trenutku mu je D`on Keli upao u re~.

19

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Dobro! Dobro! Tema je geologija, a ne etnos!" Mo je za}utao, u su{tini ustuknuo od D`onovog grubog tona, a Padopulos je stavio predlog na glasanje.

"Ovaj Mo izgleda da nervira D`ona Kelija", re~e Ajk dok su odlazili hodnikom A, prema liftovima.

"Ma, to je sranje, tata", re~e Ester.

Sa {esnaest godina, Ester je donekle dobila na visini, ali se i sad dr`ala pogureno, kao da joj napor gledanja kroz debele nao~ari, koje su joj stalno spadale niz nos, vu~e glavu napred. Bila je podlo`na sumornim raspolo`enjima. U poslednje vreme se ~inilo da Ajk ne mo`e re}i ni{ta {to ne}e izazvati Ester da ga napadne. "'Sranje' nije iskaz koji }e unaprediti raspravu, Ester", re~e on blago.

"Koji raspravu?"

"Tema nam je bila, koliko sam ja razumeo, nestrpljiv postupak D`ona Kelija prema Mou, kao i pobude koje bi iza toga mogle stajati."

"Ma, sranje, tata!"

"Ester, prestani s time", re~e Suzana.

"S ~ime?"

"Ako ti je poznato, a tvoj ton ukazuje na to da jeste, {ta je iznerviralo D`ona", re~e Ajk, "da li bi htela podeliti to znanje s nama?"

Kad se ~ovek toliko trudi da ne popusti iracionalnim porivima, obeshrabruju}e je ako ne dobija nikakve odgovore osim emocionalnih. Ovaj njegov zahtev, savr{eno po{ten, samo je nagnao devojku da ostane bez re~i od silnog besa. Debela stakla piljila su u njega nekoliko trenutaka. Kroz njih je jedva uspevao da vidi njene sive o~i. Onda ona dugim koracima isprednja~i u odnosu na njih dvoje, i u|e u jedan lift koji kao da se otvori ba{ sa svrhom da primi njen gnev. Nije zadr`ala vrata da i oni u|u.

"Dobro", re~e Ajk umorno, ~ekaju}i slede}i lift za Vermont. "[ta je sad ovo bilo?"

Suzana mal~ice slegnu ramenima.

"Ne shvatam ovo pona{anje. Za{to je toliko neprijateljski nastrojena, toliko agresivna?"

To, mo`da, nije bilo novo pitanje; Suzana se ovog puta nije ni najmanje potrudila da na njega odgovori. Njeno }utanje bilo je maltene zlovoljno, a to je Ajku smetalo. "[ta li ona misli da }e takvim pona{anjem posti}i? [ta ho}e ona?"

"Timi Keli te zove Je{a Rouz", re~e Suzana. "Tako mi je Ester prenela. A nju, u {koli, zove Je{inica Rouz. Ester ka`e da joj je vi{e prijalo ono ranije ']oksana' ili ']orava'."

"O", re~e Ajk. "O - sranje."

"Ta~no tako."

U ti{ini odjezdi{e dole, u Vermont.

Prelaze}i Livadu, pod pseudo-zvezdama, on re~e: "Nije mi jasno ni od koga je nau~io tu re~."

"Ko?"

20

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Timi Keli. On je Esterinih godina - jednu godinu mla|i. Odrastao je u na{oj Koloniji, kao i ona. Kelijevi su se u~lanili godinu dana posle nas. Bo`e moj! U stanju smo da spre~imo ulazak ma i jednog virusa, bakterije, spore, ali ovo - ovo se uvuklo?

Kako? Kako to mo`e biti?... Ka`em ti, Suzana, mislim da monitore treba isklju~iti. Sve {to ova deca mogu videti i ~uti sa Zemlje jeste nauk iz nasilja, mr`nje, verske i rasne netrpeljivosti, praznoverja."

"Nije morao slu{ati monitore." Njen ton bio je strpljiv na jedan maltene patronizuju}i na~in.

"Radio sam sa D`onom u Mese~evoj senci, bili smo jedan do drugog, osam meseci", re~e on. "I ni~eg ovakvog nije bilo."

"Verovatno je to vi{e Pet, nego D`on", re~e Suzana na isti nepo`eljno neuzbu|eni na~in. "Sitna, skrivena omalova`avanja u Odboru za planiranje ishrane, godinama. Sitne {ale. 'Da li bi ovo bilo ko{er - Suzana?' E. Vidi{. To je ne{to sa ~ime se mora `iveti."

"Dole je bilo tako, ali ovde, u na{oj naseobini, u Spesu..."

"Ajk, spesovci su veoma konvencionalni, konzervativni ljudi, zar to nisi primetio? Veoma elitisti~ki nastrojeni. Kako bismo i mogli biti druga~iji?"

"Konzervativni? Konvencionalni? O ~emu govori{?"

"Pa, pogledaj nas! Hijerarhija vlasti, podela rada prema polu, kartezijanske vrednosti, potpuno smo u sredini dvadesetog veka! Ne `alim se, to da bude jasno. I ja sam se za ovo opredelila. Volim da se ose}am bezbedna. Htela sam da i klinci budu bezbedni. Ali bezbednost ne{to i ko{ta."

"Ne shvatam ovaj tvoj stav. Rizikovali smo sve, da bismo dobili Spes - zato {to smo usmereni ka budu}nosti. Ovo su ljudi koji su odabrali da ostave pro{lost iza sebe, da po~nu od po~etka. Da obrazuju jednu istinsku ljudsku zajednicu, ali da bude kako treba, da bar jednom bude kako treba! Ovi ljudi su inovatori, intelektualno hrabri, nisu {ljam utonuo u stare predrasude protiv drugih ljudi! Na{ prosek inteligencije iznosi 165..."

"Znam, Ajk. Znam koliki nam je prose~ni IQ." "Taj de~ak di`e pobunu", re~e Ajk posle kra}eg }utanja. "Jednako kao Ester.

Slu`e se najprljavijim izrazima koje znaju, poku{avaju da {okiraju odrasle. Besmisao."

"A D`on Keli ve~eras?"

"Vidi, Mo se bio zaista raspri~ao. Njegov prokleti {ljunak za uspomenu mnogo on glumi nekakvog {e}erka, zna{. Uspeva mu lako kad predaje tom svom jednom razredu dece, ali u Odboru je prili~no dodijao. Ako ga je D`on i presekao, neka je; Mo je dobio ono {to je sam tra`io."

Bili su pred vratima svoje jedinice. Li~ila su na ulazna vrata ku}e iz Nove Engleske, sa nose}im drvenim gredama u konstrukciji, vidljivim spolja. Ali kad je Ajk pritisnuo dugme zvonca, za{i{tala su tiho i kliznula u stranu.

Ester se, dabome, zavukla u svoju kocku. U poslednje vreme provodila je {to je manje vremena mogla sa njima, u dnevnoj kocki. Noah i D`ejson su ra{irili svoje dijagrame, printaute, ud`benike, i 3-D tablu za igru dama, preko svih ugra|enih aparata, i po podu, i sad su sedeli u sredini svega toga, grickali belanpiri}e i }askali. "Tomova

21

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora sestra ka`e da ju je videla u OR", govorio je D`ejson. "Zdravo, Ajk i Suzana. Ne znam, ko }e verovati pri~i neke tamo od {est godina."

"Jest. Verovatno opona{a ono {to je Linda rekla, htela bi da privu~e pa`nju na sebe. ]ao, mama i tata. Ej, jeste ~uli o izgoreloj `eni koju Linda D`ons i Trisa Gerlak ka`u da su videle?" "[ta ti to zna~i 'izgorela `ena'?"

"Blizu {kole, u hodniku C-1. I{le su zajedno, na neki sastanak devoj~ica..." "^a-h-s ple-h-sa", ubaci D`ejson, prave}i pozu negde izme|u umiru}eg labuda i dvanaestogodi{njaka koji bljuje. "...i ka`u da su videle jednu `enu, koju nikad ranije nisu videle, {ta ka`ete na to? Kako bi mogao u Spesu biti neko koga nisu nikad ranije videle? Bila je, ka`u one, sva izgorela po telu i {unjala se du` zida hodnika kao da se pla{i da bude vi|ena. Ka`u da je oti{la u C-3 trenutak pre nego {to su one stigle do nje, a kad su pogledale u C-3, tamo nije bilo nikog. Nije na|ena ni u jednoj kocki sa obe strane C-3. A sad ona sestrica Toma Forta ka`e da je videla tu istu, u OR, to ka`e D`ejson, ali mala verovatno samo ho}e da se pravi va`na."

"Ka`e da je imala bele o~i", re~e D`ejson, prevr}u}i svoje, plave. "Bljaaak. Da ti creva ispadnu."

"Da li su devoj~ice to prijavile ikome?" upita Ajk. "Trisi i Linda? Ne znam", re~e Noah, gube}i zanimanje. "Dakle, ho}emo li sada dobiti du`e vreme za u~enje sa [enfeldom?"

"Ja sam ulo`io zahtev da dobijete", re~e Ajk. Bio je uznemiren. Esterina neopravdana ljutnja, Suzanino odsustvo saose}anja, a sad ove pri~e o duhovima od Noaha i D`onasa, koji navode {ta su dve-tri histeri~ne curice rekle o utvari sa belim o~ima; sve skupa, obeshrabruju}e.

On ode u svoju radnu kocku i predade se poslu. Projektovao je re{enja za drugi brod, uz pretpostavku da }e Levaitisovi predlozi biti usvojeni. Ne}e biti la`ne scenografije, dakle; nikakvih kulisa; obline i uglovi stvarne konstrukcije bi}e izlo`eni pogledu. Strukturni elementi poseduju svoju racionalnu lepotu, koja je proizvod nu`nosti. Forma proisti~e iz funkcije. Umesto da se odr`ava zajedni~ka opsena livade, glavni otvoreni prostor u svakom kvadrantu bi}e ta~no to {to jeste: veliki prostor. Zva}e se, recimo, kvad. Deset metara visok, dvesta metara u pre~niku; lu~ni potpornji brodskog korita veli~anstveno ga premo{}uju. Ajk je radio skice na holou, osmatrao ih iz raznih uglova, {etkao se oko holoa... Ne{to posle tri sata u no}i, on le`e na spavanje, uzbu|en i zadovoljan svojim radom. Suzan je ~vrsto spavala. On se opru`i pored njene nepomi~ne topline i po~e razmi{ljati o doga|ajima protekle ve~eri; u mraku, mu je um bio bistriji.

Nema antisemitizma u Spesu. Pa, vidi samo koliko je Jevreja me|u kolonistima. On se spremi da ih nabroji, ali bilo je nepotrebno: broj sedamnaest ve} je ~ekao, spreman, u njegovom umu. Sad mu se u~ini da je to nekako manje nego {to je mislio. Ipak po~e nabrajati sebi jedno po jedno ime, i uvide da ih zaista ima sedamnaest. Moglo je i vi{e biti, me|u osam stotina, ali, opet, neke druge etni~ke grupe pro{le su daleko lo{ije. Nije bilo te{ko regrutovati ljude azijatskog porekla, {tavi{e bilo ih je i premnogo; ali je

22

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora nedostatak kolonista afri~kog porekla izazvao neke duge bitke sa svojim savestima, bitke za eventualnu promenu politike, dok su jo{ bili u Uniji. Na kraju se nije mogla zaobi}i istina da u naseobini, zatvorenoj, od samo osam stotina ljudi, svaki pojedini mora imati izvrsne osobine, i genetske i intelektualne. A crnci, posle raspada sistema javnog {kolstva, koji se dogodio za vreme Refederacije, naprosto vi{e nisu i{li u {kolu. Za SPES ih se prijavilo samo nekoliko; stroge testove polo`ilo je samo troje. I nebrojeni drugi crnci bili su divni ljudi, naravno, ali to nije bilo dovoljno. Svaka odrasla osoba u naseobini morala je biti izuzetan stru~njak u nekoliko raznih oblasti. Nije bilo vremena za obuku onih koji su, bez ikakve svoje krivice, od samog po~etka bili u neravnopravnom polo`aju. Zavr{ilo se onim {to je D. H. Maston, 'Otac Spesa', nazivao hladnim jedna~inama, po jednoj staroj pri~i koju je rado pri~ao. "Nikakvog suvi{nog tereta na brodu ne sme biti!" - to je bila pouka, kad je on pri~ao. "Previ{e ljudskih `ivota zavisi od svake na{e odluke! Kad bismo mogli dopustiti sebi sentimentalnost, kad bismo mogli po}i lak{im putem, niko se ne bi tome radovao vi{e nego ja. Ali mi mo`emo imati samo jedno merilo: kvalitet. Fizi~ku i mentalnu izvrsnost kandidata. Po svim pitanjima.

Kandidat koji to ispunjava, ulazi. Ko god ne ispunjava, ostaje napolju."

Tako se dogodilo da ~ak i u njihovim danima u Uniji, u Dru{tvu bude samo troje crnaca. Jedan od njih, genijalni matemati~ar Medison Eles, tragi~no je ispoljio simptome sporog trovanja zra~enjem. Posle njegovog samoubistva, jedan bra~ni par crnaca, sa prezimenom Vezis, brilijantni mladi ljudi iz Engleske, odustao je i otputovao ku}i; to je za Spes bio gubitak raznovrsnosti ne samo po etni~kom, nego i po dr`avnom poreklu, jer je ostao neznatan broj kandidata koji nisu bili iz Unije ili iz SAD. Ali, kao {to je Maston ukazivao, to nije zna~ilo ni{ta, jer ni pojam nacionalnosti nije zna~io ni{ta.

Pojam zajednice zna~io je sve.

Dejvid Henri Maston je primenio hladne jedna~ine i na sebe samog. Bio je {ezdeset jednu godinu star u vreme kad se kolonija prebacila u Kaliforniju. Ostao je u Americi. "Dok Spes bude zavr{en", govorio je, "meni }e biti sedamdeset. Zar da deda od sedamdeset godina zauzme mesto koje bi mogao popuniti neki aktivan nau~nik, ili plodna `ena, ili neki klinac sa IQ 200? Nemojte se {aliti!" Maston je jo{ bio `iv, tamo dole. S vremena na vreme javljao se mre`om, iz Indijanopolisa, i davao savete, uvek dominantan, vladala~ki, mada, u poslednje vreme, pomalo izvan toka doga|aja u Spesu.

Ali zbog ~ega Ajk ovde le`i i razmi{lja o starom Mastonu? Tok njegovih misli rasplinu se u nesuvislost dolaze}eg spavanja. Tren pre nego {to se opustio, drhtaj u`asa prolete kroz njega, izazivaju}i krutost svih mi{i}a odjednom, ali samo na deli} sekunde onaj stari strah, onaj pradavni, strah da se ne ostane bespomo}an, bez uma, strah od samog tonjenja u san. Onda nestade i to. Nestade Ajk Rouz. Ostade toplo telo koje di{e, u mraku, u blistavom, malom objektu koji leti, elegantno uravnote`en, na orbiti oko Meseca.

Lindi D`ouns i Trisi Gerlak bilo je dvanaest godina. Kad ih je Ester presrela, da im postavlja pitanja, bile su s njom delimi~no stidljive, a delimi~no grube, jer nema veze {to joj je {esnaest, vidi kako bljak izgleda sa tim teglama za ajvar na nosu, a ina~e je Timi Keli naziva Je{inicom, a Timi Keli je ludo otkinuto super riba. Zato je Linda malo

23

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora gledala u stranu i pona{ala se kao da ne ~uje Ester; Trisi je ipak bila polaskana, smejala se i rekla, da, ba{ smo videle tu bljak `enu, fuj, sva pe~ena po celom telu, i sva sjajna, i ode}a joj sva izgorela, osim jedne krpetine. "Zna{, napred, sistem sise-vise, i to zna{ kako nenormalne, duga~ke", re~e Trisi. "Total bljakenzen, zna{, vise pravo nadole.

Gaaaa!"

"Je l' imala bele o~i?"

"Misli{, kao {to je ispri~ala Pankica Fort? Pa naeee-znam. Nismo bile tol'ko blizaka."

"Al' zubi su joj bili beli", re~e Linda; nije mogla izdr`ati da prepusti celo opisivanje Trisi. "Svi zubi beli, kao {to bi bili na lobanji, zna{, i nekako mnoo!gobrojni."

"Kao u emisijama iz istorije, ono kako su ljudi `iveli u, gde ono be{e pre pustinje, valjda u Afici? Tako je izgledala. Kao oni sasu{eni od gladi. [ta ti misli{, da l' je bio neki udes o kome nam nisu rekli? Mo`da dok je neko bio izvan broda? Ako se ispekla, pa poblesavila, pa se sad krije?"

Nisu bile glupe, ni Linda ni Trisi, nikako; van svake sumnje imale su koeficijent inteligencije iznad 150, kao i svi ostali u koloniji; ali su u koloniji ro|ene.

Nikada nisu `ivele izvan nje.

A Ester jeste, i to je pamtila. Rouzovi su se u~lanili kad je njoj bilo sedam godina. Pamtila je sva{ta o gradu u kome su `iveli pre u~lanjenja, a to je bio grad Filadelfija: buba{vabe, ki{u, uzbune zbog nailaze}eg talasa zaga|enja, pamtila je i svoju najbolju drugaricu u zgradi, Savioru, koja je imala deset miliona maju{nih-maleckih kikica, a svaka posebno uvezana crvenim koncem i provu~ena kroz po jednu plavu perlu.

Najbolja prijateljica u zgradi i najbolja u [koli koju su majke organizovale u njihovoj zgradi, najbolja na svetu. Ali onda je Ester morala da se odseli u Sjedinjene Dr`ave, pa u Bejkersfild, a tu je bila dekontaminacija, sve je sa nje dekontaminacijom skinuto, bakterije, virusi, gljivice, buba{vabe, zra~enje, ki{a, crveni konci i plave perle i blistave o~i. "Nema frke, ja }u gledati za tebe, ]oksana", rekla joj je Saviora kad je ~ula da je Ester bila na operaciji, prvoj, i da nije pomoglo. "Ja tvoje o~i, a ti moj mozak, za aritmetiku, va`i?" ^udna stvar kako se ona sad se}a toga, od pre deset godina. ^uje Saviorin glas, ono kako je Saviora pevuckala re~ 'aritmetika', sa takvom uzlaznom i silaznom melodijom da je zvu~alo kao ne{to iz inostranstva, nerazumljivo, ~udesno, plavo i crveno...

"Arit-me-tika", re~e ona glasno, odmi~u}i hodnikom B-B, ali to nije bilo to.

Nije zvu~alo onako.

Dobro, mo`da je ta pe~ena `ena u stvari crnkinja. Ali time se ne obja{njava kako je u{la u 2-C, pa posle u OR, ili u pejza` Plaza-Florida, gde curica Oona ^ang i njen mali brat ka`u da su je videli no}as, posle zalaska sunca.

E, je-bi ga, {to sam }orava ovoliko, razmi{ljala je Ester Rouz, pe{a~e}i preko livade, koja je, za nju, bila samo jedna zelenoplava brljotina. [ta vredi i da udarim nosem u tu `enu sada, misli}u da je neko ko normalno treba da bude u Spesu. Kao da je

24

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora mogu} ikakav slepi putnik? Posle godinu i po dana u kosmosu? Gde je ta izgorela bila do sad? Nikakvi se udesi nisu dogodili. Nijedan. Nego, to de~urlija ne{to. Igraju se duhova, nastoje da upla{e jedni druge i da se pri tome i sami upla{e. A ~ega, nego starih slika, iz istorije. Tamo su ta crna ~ica nake`ena od gladi, a u celom tvom svetu sva lica su meka, bela i debela.

"Razum zaspao, ~udovi{ta se ra|aju", re~e Ester Rouz glasno. U biblioteci je provela mnogo dana zure}i u fajl 'Spomenici zapadne civilizacije'; nije mogla videti svet, pa ~ak ni Spes, ali je slikarstvu mogla da se divi do mile volje, pod uslovom da svaku sliku gleda iz dovoljne blizine. Najbolje su bile gravure; ona ih na ekranu uve}a, a one se ne rasplinu u grudve boja, nego ostanu shvatljive, vide se jake crne linije, senke i osvetljena mesta, od kojih su oblici na~injeni. To be{e Gojina gravura. Bi}a nalik na slepe mi{eve {to izle}u iz glave ~oveka koji spava, polegao po stolu punom knjiga, a ispod su re~i 'Razum zaspao, ~udovi{ta se ra|aju', naziv te gravure, dodu{e preveden na engleski jezik, jedini koji }e Ester ikada znati. Buba{vabe, ki{a i {panski jezik, sve je to sprano. Naravno da u ve{ta~koj inteligenciji postoji i {panski. Kao i sve drugo. @eli{ u~iti {panski? Izvoli. Ali od kakve bi koristi to znanje moglo ikada biti, kad sama VI prevodi sve na engleski br`e nego {to ti mo`e{ ~itati, ili misliti? Za{to da nau~i{ neki jezik kojim ne govori niko drugi osim tebe?

Kad do|e ku}i, pita}e Suzanu da je pusti da stanuje, odsad, u A-Ed spavaonici u Boulderu. Pita}e, ho}e. Danas. ^im stigne ku}i. Mora se probiti napolje. Nema {eme da u spavaoni bude gore nego kod ku}e. Njihova neverovatna porodica, tata mama braca i ceca, kao ne{to iz devetnaestih! Materica unutar materice! Posmatrajmo Ru`u in utero, kosmi~ku junakinju, kako {ip~i otprilike negde u pravcu svoje ku}e, preko plasti~ne trave... Ona do|e do vrata, pipnu, ona se {i{...tavo otvori{e, i evo, Ester vidi majku koja radi na malom kuhinjskom kompjuteru. Juna~ki se suo~ava sa matorom i provaljuje: "^uj, hm, Suzana, ja bih se preselila malo u spavaone. Mislim, zna{, mnogo bolje bi bilo. Da l' }e Ajk da supernovuje kad ~uje?"

Ti{ina traje toliko dugo da ona prilazi majci ovako blizu i razaznaje da matora valjda pla~e.

"O", ka`e Es. "Nisam mislila da, ej..."

"U redu je, medena, nije zbog tebe, nego zbog Edija."

Taj polubrat bio je jedini ro|ak koga je njena majka ostavila na Zemlji. Ostajali su u vezi, kroz Mre`u. Nisu se ~esto ~uli, jer je Ajk tako `estoko protiv odr`avanja li~nih veza sa ljudima koji su ostali dole, a Suzana nije volela da radi ni{ta bez njegovog znanja. Ali Esteri je poverila to o Ediju, a Ester je visoko cenila ~injenicu da majka ima toliko poverenja u nju.

"Je li bolestan?" upita ona sada, sa ose}anjem mu~nine u stomaku.

"Umro je. Stvarno brzo. Od jednog od tih RMV-a. Bela je javila."

Suzana je govorila tiho i sasvim prirodno. Ester je neko vreme samo stajala kraj nje, onda pri{la jo{ korak bli`e i stidljivo dodirnula maj~ino rame. Suzana se okrete ka njoj, zagrli je i ostade tako, ne pu{taju}i je; po~e glasno plakati, ali i govoriti. "Esterice!

Tako je dobar bio, tako dobar! Kroz sve smo i{li zajedno i tako smo slo`ni bili! Pregurali

25

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora smo sve ma}ehe, i sve devojke, i one jazbine u kojima smo morali da `ivimo, uvek je bilo u redu zbog Edija, zahvaljuju}i njemu se sve uvek dobro zavr{ilo. On je bio moja porodica, Ester. Moja porodica!"

Mo`da je ta re~, ipak, ne{to i zna~ila.

Majka se smirila. Pustila je Ester. "Je l' mora{ da ne ka`e{ Ajku?" upita Ester, pripremaju}i ~aj za njih dve.

Suzana odmahnu glavom. "Nije me briga ako sad sazna da sam pri~ala sa Edijem. Ali Bela je samo pustila pismo u Mre`u. Nismo razgovarale."

Ester joj dade ~aj; majka ga po~e pijuckati, a onda uzdahnu.

"A ti bi u A-Ed spavaonice", re~e ona.

Ester klimnu glavom, sad obuzeta ose}anjem krivice {to uop{te govori o tome, {to napu{ta svoju majku. "Pa, valjda. Ne znam."

"Ja mislim da je to dobra zamisao. Bar poku{aj."

"Stvarno tako misli{?... Ali da l' }e on, zna{, mo}i da shvati...?"

"Mo}i }e", re~e Suzana. "Dakle?"

"Mislim da stvarno `elim."

"Prema tome, prijavi se."

"A je l' mora on da odobri?"

"Ne. Ima{ {esnaest godina. Doba razuma. Tako pi{e u Kodeksu na{eg Dru{tva."

"Ne ose}am se uvek toliko razumna."

"Ose}a}e{ se. Bi}e dobra imitacija."

"Kad on postane onakav, zna{, da sve mora biti pod njegovom kontrolom ili }e sve krenuti sasvim nekontrolisano, e tad ja malo izgubim kontrolu."

"Znam. Ali on }e ovo umeti da prihvati. Bi}e ponosan {to si rano oti{la u A-Ed. Pusti ga da se malo izduva - pa da vidi{ kako }e posle biti miran."

Ajk ih je iznenadio. Nije bilo potrebe da se izduva, jer se nije ni naduvao.

Stalo`eno je prihvatio Esterin zahtev. "Nema frke", rekao je. "Idi ~im ti presade o~i." "^im...?"

"Ne namerava{ se otisnuti u `ivot odrasle osobe sa jednim tako krupnim, izle~ivim nedostatkom. To bi bilo budalasto, Ester. @eli{ svoju nezavisnost. Zato ti je potrebna i fizi~ka nezavisnost. Prvo nabavi o~i - onda poleti. A ti si mislila da }u ja poku{ati da te zadr`avam? K}eri, ja `elim da te vidim da leti{!"

"Ali..." ^ekao je.

"Je li ona spremna?" upita Suzana. "Da li su doktori rekli ne{to {to ja nisam ~ula?"

"Trideset dana pripreme imuno-sistema, i ona }e biti u mogu}nosti da primi transplantaciju oba oka. Razgovarao sam sa Dikom ju~e posle Zdravstvenog odbora.

Ester mo`e oti}i ve} sutra da izabere jedan par za sebe."

"Birati o~i?" re~e Noaeh. "Blja-A-A-A-k."

"A {ta ako, {ta ako ja ne bih?" upita Ester.

"Ako ne bi? Ako ne `eli{ vid?"

26

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Nije podigla pogled ni ka majci, ni ka ocu. Majka je }utala.

"To bi zna~ilo kapitulaciju pred strahom, {to bi bilo prirodno, ali nedostojno tebe. Samo bi ukrala sebi izvestan broj nedelja ili meseci savr{enog vida."

"Ali ka`e{ se da sam dostigla doba razuma. Zna~i, mogu sama da se opredelim."

"Naravno da mo`e{. I opredeli}e{ se, za ono pametno. Imam puno poverenje u tebe, k}eri. Poka`i mi da je ono opravdano."

Pripremanje imuno-sistema bilo je maltene jednako gadno kao dekontaminacija. Bilo je dana kad Ester nije mogla da pazi ni na {ta osim na te cev~ice i ma{ine. Tokom nekih drugih dana ose}ala se ljudskim bi}em u dovoljnoj meri da joj bude dosadno i da se obraduje {to je Noah do{ao u Dom zdravlja da je vidi. "Ej, jesi ~ula za Babuskeru?" upita Noah. "Mnogi ljudi, najrazli~itiji, videli su je u Urbanom. Po~elo je tako {to se jedna beba uzbu|ivala, onda je i majka te bebe videla, a onda cela jedna gomila ljudi. Smatra se da je vrlo mala, i veoma matora, i ne{to kao iz Azije, zna{, o~i kao Jukio ili Fred, ali sva ne{to pogurena, i ima neke nenormalne noge. Ide po palubi, sakuplja sme}e iako tamo ni~eg nema, i to {to sakupi, trpa u vre}u, koju nosi. A kad neko krene ka njoj, ona samo nestane sa vidika. A usta su joj stvarno bljakasta, nijedan zub."

"A izgorela `ena, da l' se ona jo{ pojavljuje?"

"Pa, neke `ene u Floridi imale su sastanak nekog odbora, i odjednom su za stolom sedeli i neki drugi ljudi, al' crni. Onda su ih sve `ene pogledale, a crni ljudi su samo nestali, nisu se vi{e videli."

"Uaaaau", re~e Ester.

"Na{ matori se ubacio u neki Krizni {tab gde su uglavnom psiholozi, i sve su smislili, kao to su masovne halucinacije, okolinska osiroma{enost, i tako to. Ispri~a}e ti on to sve."

"A-ha, to ho}e."

"Ej-j-Es." "Ej-Nou." "Jesu li. Mislim. Ho}e li."

"A-ha", re~e ona. "Prvo izvade stare. Onda ugrade nove. Onda pove`u sve '`ice'."

"Uaaaau."

"A-ha."

"Jesi stvarno morala da ide{ i bira{..."

"Ma ne. Doktori izaberu one koje su genetski u najve}oj meri saglasne. Za mene su na{li jedne lepe jevrejske o~i." "^asna re~?"

"Zezam se. Ali mo`da ho}e."

27

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Bi}e super ako bude{ mogla da vidi{ stvarno dobro", re~e Noah, a ona za~u u njegovom glasu prvi put ono dublje brujanje, kao kod instrumenta sa dva piska, oboe ili fagota. Prvo pomaljanje.

"Je l' ti tu traka 'Satjagraha', rado bih je ~ula", re~e ona. Oboje su imali naklonost ka operi dvadesetog veka.

"Nema tu intelektualne slo`enosti", re~e Noah naglaskom svoga oca. "Nalazim odsustvo misli."

"Jest, jest. I sve je na sanskritu."

Noah je uklju~io poslednji ~in. Slu{ali su tenora kako peva uzlazne skale na sanskritu. Ester je sklopila o~i. Visoki, ~isti glas odlazio je ka sve ve}im visinama, kao kad gleda{ planine - izranjaju iz magle, i ima ih jo{, i jo{, do vrhunaca.

"Mo`emo biti optimisti", reko{e doktori. "[ta vam to zna~i?" upita Suzana.

"Su, oni ne mogu jem~iti", odvrati Ajk. "Za{to ne? Nama je re~eno da je ovo rutinska operacija!"

"Da, u obi~nim slu~ajevima..."

"A postoje i neobi~ni slu~ajevi?"

"Da", re~e doktor. "Ovaj slu~aj je neobi~an. Operacija je pro{la bez ikakvih problema. Kao i I-S priprema. Me|utim, njena sada{nja reakcija otvara mogu}nost malo verovatnu, ali ipak je to mogu}nost - delimi~nog ili potpunog odbacivanja."

"Slepila."

"Su, ti zna{ da ~ak i u slu~aju da ona ove implante odbaci, oni mogu poku{ati ponovo."

"Elektronski implanti bi, zapravo, mogli biti bolji. Sa~uvaju opti~ku funkciju i daju prostornu orijentaciju. Postoje i sonarni obru~i oko glave, za razdoblja kad optika ne radi."

"Zna~i, ima mesta optimizmu."

"Obazrivom", re~e lekar.

"Pustila sam te da istera{ po svome", re~e Suzana. "Pustila sam te, a mogla sam te zaustaviti." Okrete mu le|a i ode niz hodnik.

Trebalo je da Ajk ve} pre nekoliko minuta bude u Zalivu; ipak, on sada po|e pe{ice preko Urbana, do udaljenije skupine liftova, umesto da se iz Doma zdravlja spusti pravo u Zaliv. Bilo mu je potrebno nekoliko minuta da bude sam i da razmi{lja. Nije lako izdr`ati celu ovu gu`vu oko Esterine operacije, naporedo sa masovnom histerijom kod kolonista; ako }e ga sada i Suzana ostaviti na cedilu... Sve ~e{}e ga je obuzimala sna`na, bolna potreba da bude sam. Ne da sedi pored Ester, ne da pri~a sa doktorima, ne da poku{ava razumno da razgovara sa Suzanom, niti da ide na sastanke raznih odbora, ni da slu{a kako histeri~ni pojedinci pri~aju o svojim halucinacijama - nego, naprosto, da bude sam, da sedi pred svojim ekranom [enfeldove VI, u no}i, u miru.

28

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Vidi ono", re~e jedan visoki ~ovek, Leksnis iz EVAC-a, zastav{i pored Ajka na Urbanom trgu i zure}i. "[ta je slede}e? Je li, Rouz, {ta ti misli{, {ta se ovde, zapravo, de{ava?"

Ajk je pratio Leksnisov pogled. Vide visoka ciglena i kamena pro~elja Urbana i jednog de~aka kako prelazi ulicu-hodnik.

"Klinca?"

"Da. Bo`e. Vidi ti kako oni izgledaju."

De~aka vi{e nije bilo, ali je Leksnis nastavio da gleda uko~eno u tom pravcu; progutao je knedlu, kao da mu je muka.

"Nema ga vi{e, Mortene."

"Sigurno su iz neke masovne gladi", re~e Leksnis, koji je i sada netremice gledao u istom pravcu. "Zna{, prva dva-tri puta sam mislio da su to holovidske projekcije. Mislio sam da nam neko to radi. Neko malo otka~enu, u Komunikacijama ili ve} gde."

"Ispitujemo tu mogu}nost", re~e Ajk. "Pogledaj im samo ruke. Isuse!"

"Tamo nema ni~eg, Mortene."

Leksnis ga pogleda. "Jesi li slep?"

"Tamo nema ni~ega."

Leksnis ga je gledao uko~eno, kao da je on, Ajk, halucinacija. "Zna{ {ta ja mislim da je ovo?" re~e on. "Ovo je na{a krivica. Opet je gledao ko-zna-{ta, preko trga.

"Ali {ta se od nas o~ekuje? To ne razumem." Najednom se ustremi napred, odlu~nim koracima, a onda stade i po~e se osvrtati, sa onim uznemirenim, posti|enim izrazom koji je Ajk ve} navikao da vidi na licima ljudi ~ije su halucinacije 'pukle' kao mehurovi od sapunice.

Ajk pro|e pored Leksnisa, `ele}i ne{to da mu ka`e, ali ne znaju}i {ta.

U{av{i u hodnik koji je li~io na ulicu, oseti ne{to neobi~no, kao da se gura u i kroz neku tvar, ili tvari, ili prisustva, i to ~itavu gomilu njih; nisu to bile zapreke njegovom kretanju, ni{ta opipljivo, samo mno{tvo ne-dodira, kao vrlo slabi elektri~ni udari po ko`i ruku i ple}a. Dahovi preko njegovog lica. Neopipljiv otpor. Hodao je napred, stigao do liftova, spustio se u Zaliv. Lift je bio pun, ali je Ajk u njemu bio jedina osoba. "]ao Ajk. Jesi vid'o ijednog duha?" upita ga Hal Bauerman vedro.

"Nisam."

"Ni ja. Ose}am se nekako mimoi|en. Evo ti printaut o drajveru, sa specifikacijama. U~itano je sve ono novo."

"Mortu Leksnisu se malo~as privi|alo, evo pre nekoliko trenutaka, gore u Urbanu. To ba{ nije ~ovek za koga bih ja o~ekivao da pohisteri{e."

"Ajk", re~e Larejn Gutierez, prodava~ica, "niko ne histeri{e. Taj narod je ovde."

"Koji narod?"

"Sa Zemlje."

"Svi smo mi sa Zemlje, koliko znam."

29

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Mislim, ovaj narod koga svi vide."

"Ja ne vidim. Ni Hal. Ni Rod..."

"Vid'o sam ja ponekog", progun|a Rod Bond. "Ne znam. Stvarno je ludo, znam, Rode, ali toliko njih se vrzmalo po hodniku Pueblo ju~e celog dana - znam da se mo`e pro}i pravo kroz njih, ali svi ih vide - i svi su valjda prali neku ode}u i cedili, rukama, vodu iz nje. Bilo je kao neka stara traka iz antropologije ili tako ne{to."

"Grupna opsena..." "...nije ono {to se ovde de{ava", odse~e Larejn. Govorila je prodornim, o{trim glasom, agresivno. Pri svakom nesagla{avanju, pomisli Ajk, ova postane ratoborna.

"Ovde su, Ajk. I ima ih sve vi{e i vi{e."

"Zna~i, brod je pun stvarnih ljudi kroz koje se mo`e prolaziti?"

"Dobar na~in da se mnogo naroda ukrca u mali prostor", primeti Hal, sa uko~enim, {irokim osmehom.

"I sve {to vi vidite je stvarno, dabome, iako ja to ne vidim?"

"Ne znam {ta ti vidi{", re~e Larejnova. "Ne znam {ta je stvarno. Znam da su oni ovde. Ne znam ko su; mo`da to moramo saznati. Oni koje sam gledala ju~e, kao da su bili iz neke stvarno primitivne kulture, obu~eni u nekakve `ivotinjske ko`e, ali lepi, zaista na neki na~in lepi. Dobro uhranjeni, budne pa`nje. Prvi put mi se u~inilo da mo`da vide i oni nas, ali nisam bila sigurna."

Rod je klimao glavom u znak saglasnosti.

"Zna~i, vi }ete uskoro i da pri~ate s njima, je li? Dobro do{li u Spes, narode?"

"Za sada su stvari takve da kad im pri|e{ blizu, oni ne budu vi{e tu, ali narod je stalno sve bli`e", odgovori Larejnova sasvim ozbiljno.

"Larejn", re~e Ajk. "^uje{ li ti sebe? Rod? [ta ako bih ja do{ao do vas i kazao, }ao, znate {ta, vanzemaljac sa tri glave upravo se zrakovao iz svog lete}eg tanjira u na{ brod, i evo ga - {ta nije u redu? Zar ga ne vidite? Nisi ga videla, Larejn? Rode? Ne vidite ga? Ali ja ga vidim! I ti, Hale, zar nije tako, i ti si video troglavo bi}e iz kosmosa?"

"Jasno", re~e Hal. "Malog zelenog prcaljocu."

"Veruje{ li nama dvojici?"

"Ne", re~e Larejnova. "Jer ti la`e{. A mi ne."

"Onda ste ludi."

"Poricati ono {to ja i ljudi oko mene vidimo bilo bi jednako ludo."

"Ej, ovo je stvarno zanimljiva ontolo{ka rasprava", re~e Hal, "ali kasnimo oko dva'es pet minuta na sastanak o specifikacijama za drajver, narode."

Te no}i, u pozno doba, Ajk je radio u svojoj kocki i u jednom trenutku osetio blago elektriziranje du` ruku i le|a, kao i prisutnost velike zbijene mase ljudi, i mrmljanje ispod praga ~ujnosti, i miris znoja ili mo{usa ili ljudskog daha. Obuhvatio je glavu {akama i ostao jedan minut tako, a onda digao pogled ka ekranu [enfeldove ve{ta~ke inteligencije i progovorio kao da mu se obra}a. "Ne mo`e{ dozvoliti ovo", re~e Ajk. "Mi nemamo nikakve druge nade osim ovoga ovde."

Kocka prazna, vazduh miran, bezmirisan.

30

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Jo{ neko vreme je radio. Onda ode do postelje i le`e pored dubokog, usnulog }utanja svoje `ene. Bila je daleko od njega kao kakav drugi svet.

A Ester u bolnici u trajnoj tami. Ne, ne trajnoj. Privremenoj. To je tama isceljenja. Vide}e Ester. "[ta radi{, Noah?"

De~ak je stajao zagledan u umivaonik, kao u dubinu. Umivaonik je bio dopola pun vode. Noahov izraz lica be{e zanesen. "Gledam zlatne ribice. Izi{le su iz ~esme."

"Pitanje je ovo: do koje mere pojam 'opsena' korisno opisuje jedno zajedni~ko iskustvo u kome ima elemenata me|udejstva?"

"Pa", re~e D`ejmi, "i samo to me|udejstvo mogla bi biti opsena. Jovanka Orleanka i njeni glasovi." Me|utim, u D`ejmijevom glasu nije se ~ulo nimalo ube|enosti. Helena, koja kao da je preuzela rukovo|enje Kriznim {tabom, nastavi sa pitanjima: "[ta biste rekli ako bismo pozvali neke od tih na{ih gostiju da do|u na ovaj sastanak i sednu sa nama?"

"Ma {ta, ma ~ekaj malo", re~e Ajk. "Kazala si 'zajedni~ko iskustvo', ali ono nije zajedni~ko; ja ga nemam; s kojim pravom tvrdite da je zajedni~ko? Ako su to utvare, neopipljivi, nestaju kad im pri|e{, ne~ujni, onda to nisu gosti, to su 'gousti'. Duhovi. Vi, dakle, odustajete od svake `elje da budete racionalni..."

"Ajk, `ao mi je, ali ne mo`e{ poricati njihovo postojanje samo zato {to ih ti ne vidi{."

"A na kojoj zdravijoj osnovi bih mogao poricati njihovo postojanje?"

"Ali ti pori~e{ da ga mi mo`emo na toj istoj osnovi prihvatiti."

"Smatra se da je odsustvo halucinacija ona osnova koja ~oveku daje mogu}nost da oceni opa`aje neke druge osobe kao halucinacije."

"Pa, dobro, onda ih nazivaj halucinacijama", re~e Helena, "mada se meni vi{e dopalo ono 'duhovi'. 'Duhovi' bi moglo biti i bukvalno istinito. Ali mi ne umemo uporedo postojati sa duhovima. Nismo za to obu~avani. Moramo u hodu, postepeno, u~iti kako se to radi. Ka`em, 'moramo', i verujte mi da moramo. Ovi ne}e oti}i. Ovde su, a menja se i na{e 'ovde'. Mo`da bi ti za nas mogao biti veoma koristan, Ajk, ako bi hteo, naprosto zato {to nisi, hm, svestan... na{ih gostiju i nastalih promena. A mi, koji ih jesmo svesni, moramo saznati u kojoj su vrsti postojanja oni i za{to. Ako ti samo bude{ poricao da postoje, time }e{ ometati posao koji mi poku{avamo da obavimo."

"Koga bogovi ho}e da uni{te, prvo mu pamet uzmu", re~e Ajk, ustav{i sa svog sedi{ta za konferencijskim stolom. Niko drugi ne re~e ni{ta. Svi samo obori{e poglede, kao da im je neprijatno. On u ti{ini izi|e.

U CC hodniku jedna grupa ljudi je tr~ala, smeju}i se. "Zapre~i im put!" dernajo se jedan krupan ~ovek. [tirnen, iz Letnog in`enjeringa. Mahao je rukama kao da tera neku hordu ili gomilu, a jedna `ena povika: "Bizoni! To su bizoni! Terajte ih u C, tamo ima vi{e mesta!" Ajk zakora~i pravo napred, gledaju}i pravo napred.

31

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Pored ulaznih vrata raste jedna puzavica", re~e Suzana za vreme doru~ka.

"Loza." Njen ton bio je tako smiren i zadovoljan da je Ajk u prvi mah imao samo jednu misao: zaista prija ~uti Suzanu da govori normalno, bar jednom.

Onda joj re~e: "Su..." "[ta ja tu mogu, Ajk? [ta ho}e{ ti? Da la`em, da ne ka`em ni{ta, da se pravim da tamo ne raste loza? Ona postoji tamo. Izgleda kao skerletni raner-pasulj. Nalazi se tamo."

"Su, loze rastu iz zemlje. Iz tla. U Spesu toga nema."

"Znam."

"Kako mo`e{ i znati i poricati?"

"Tata, to sve ide obrnutim redom", re~e Noah svojim novim, malo promuklim glasom. "[ta sve?"

"Pazi, prvo su se pojavili ljudi. Babe, i to onako ~udne, pa bogalji, i tako to, se}a{ se, a onda i sve druge vrste ljudi. Zatim su `ivotinje po~ele da postoje, sad i biljke, i tako to. E, da, mama, jesi ~ula, videli su kitove u rezervoarima."

Nasmejala se. "Ja sam videla samo konje na livadi."

"Konji su bili stvarno lepi", re~e Noah.

"Ja ih nisam video", re~e Ajk. "Nisam video nikakve konje na livadi."

"Bilo ih je mnogo. Ali nije bilo mogu}e pri}i im. Valjda su bili divlji. Bili su neki sa pegama, zaista lepi. Nina je rekla da se ta vrsta zove 'apalusa'."

"Ja konje nisam video", re~e Ajk, zagnjuri lice u {ake i zaplaka.

Za~u Noahov glas: "Ej, tata", pa Suzanin, "U redu je, ne, ni{ta, u redu je. Idi ti u {kolu. Sve je u redu, medeni." I tiho {i{tanje vrata.

Njene {ake bile su na njegovoj glavi, zagla|ivale su mu kosu, i na njegovim ramenima, blago su ga drmale i njihale. "Sve je u redu, Ajk..."

"Nije. Nije u redu. Nije sve u redu. Sve je poludelo. Sve je oti{lo u propast, u propast, sve uzalud, pogre{no. Sve pogre{no."

Suzana je dugo }utala i samo masirala i pomicala njegova ramena. Kona~no re~e: "Pla{i me razmi{ljanje o tome, Ajk. Izgleda kao ne{to natprirodno, a ja ne verujem ni u {ta natprirodno. Ali ako ne razmi{ljam na taj na~in, nego samo gledam, gledam taj narod i... lozu pored ulaznih vrata, postaje razumno. Kako smo mislili, kako smo pomisliti mogli, da tek tako mo`emo oti}i? [ta mislimo, ko smo? Stvar je samo u tome {to smo poneli sebe sa sobom... Konje i kitove i babe i bolesne bebe. Svi oni su naprosto mi, mi smo sve to, oni su ovde."

Neko vreme nije govorio ni{ta. Najzad uze dugi dah. "Dakle, tako", re~e on.

"I}i sa tokom doga|aja. Prigrliti neobja{njivo. Verovati zato {to je neverovatno. Koga je briga za shvatanje? Kome je uop{te potrebno da i{ta razume? Stvari su mnogo razumnije ako o njima uop{te ne razmi{ljamo. Mo`da bi trebalo da nam svima urade lobotomiju, time bi `ivot bio zaista pojednostavljen."

Digla je ruke sa njegovih ramena i udaljila se.

32

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "A posle lobotomije da nam ugrade elektronske implante", re~e ona. "I da nam namaknu na glavu obru~e sa sonarima, da se ne sudaramo sa duhovima. Da li je hirurgija re{enje za sve na{e probleme?"

On se tada okrete, ali Suzana mu je bila okrenuta le|ima.

"Idem ja u bolnicu", re~e ona i izi|e.

"Pazi tamo! Ej, ~uvaaaaj!" vikali su mu. Nije znao u {ta se to uputio, po njihovom vi|enju - u stado ovaca, u plesnu trupu golih divljaka, u mo~varu sa ~empresima - a nije ni mario. Video je: livadu, hodnike, kocke.

Noah je dolazio da se presvu~e, tvrde}i da je izblatnjavio ode}u igraju}i {ugofudbal po blatu Livade, ali Ajk je tamo {etao po plasti~noj travi, kroz vazduh bez pra{ine i bakterija. Prolazio je kroz ogromna stabla brestova i kestenova, dvadeset metara visoka; kroz, ne izme|u. Sada pri|e liftovima, pritisnu dugmad i dospe u Dom zdravlja.

"Ester, oh, pa ona je pu{tena jutros!" re~e bolni~arka sa osmehom.

"Pu{tena."

"Da. Prva poseta jutros bila je ona mala crnkinja koja je donela poruku od tvoje `ene."

"Mogu li videti tu poruku?"

"Svakako. U njenoj je fascikli, samo ~asak..." Dade mu presavijeni list hartije.

Ne od Suzane. Bilo je na{krabano Esterinim rukopisom, adresovano na ime Ajzak Rouz.

On rasklopi poruku.

Idem u planine, osta}u neko vreme tamo gore.

Volim te, Ester Ispred Doma zdravlja stajao je Ajk i gledao hodnike. Vodili su: levo; desno; i pravo napred. Visina 2,2 metra, {irina 2,4 metra, obojeni krem-oker bojom, podovi sivi sa pojedinim trakama druge boje. Sve plave trake zavr{avaju se pred vratima Doma zdravlja, to jest, po~inju od tih vrata; po~injati i zavr{avati se, ista je stvar, ali u plave trake je na svaka 3 metra du`ine umetnuta po jedna bela strela koja pokazuje ka Domu zdravlja, a ne od njega, prema tome, ipak se zavr{avaju tu, ta~no gde on sad stoji. Podovi su svetlosive boje, izuzimaju}i te trake drugih boja, savr{eno glatki i maltene sasvim ravni, jer je u Zoni 8 zakrivljenost celog Spesa jedva primetna. Svetlost dopire iz svetle}ih tela, to jest plo~a, koje su na razmacima od po pet metara ugra|ene u tavanice hodnika. Zna on sve razmake, sve specifikacije, sve materijale, sve odnose. Svi su u njegovom umu. Godinama je razmi{ljao o njima. Uneo je razum u njih. Planirao ih je.

Niko se u Spesu ne mo`e izgubiti. Svi hodnici vode do poznatih mesta. Do|e{ do tih mesta tako {to ide{ kud te vode strelice i obojene trake. Ako ide{ svim postoje}im hodnicima i vozi{ se svim postoje}im liftovima, opet je nemogu}e da se izgubi{, opet se bezbedno vrati{ na po~etak. Niti }e{ se ijednom saplesti, jer svi su podovi od glatkog metala, ugla~anog, pa obojenog u svetlosivu boju, sa trakama drugih boja i belim strelama da te vode do `eljenog kraja.

33

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Ajk na~ini dva koraka, spota~e se i pade. Tresnuo je `estoko. Pod njegovim {akama na{lo se ne{to grubo, nepravilno, bolno. Stena; iz glatkog metalnog poda viri stena. Mrka i tamnosiva, sa `ilama belog; ispucala, izrova{ena; na jednom mestu, blizu Ajkove {ake, raste mrljica `u}kastog li{aja, kao perut. Brid desne {ake ga boli, i Ajk di`e ruku da pogleda povre|eno mesto: pri padu na stenu ogrebao je {aku. On oliza tanki sloj krvi sa ogrebotine. ^u~nuo je, zgurio se; pogledao prvo stenu, pa onda mimo stene, u daljinu. Ali tamo ne vide ni{ta osim hodnika. Ne}e ni{ta ni imati, osim ove jedne stene, dok ne prona|e nju. Ima}e samo ovu stenu i ukus sopstvene krvi. Ustade.

"Ester!"

Niz hodnike pro|o{e nejaki odjeci njegovog glasa.

"Ester, ne uspevam da vidim. Poka`i mi kako da vidim!"

Odgovora nije bilo.

Krenuo je obazrivo dalje, oko stene, oprezno napred. Put je bio dug, a on, nikad siguran da se nije izgubio. Nije bio siguran gde se nalazi, ali uspon je postajao strmiji, a vazduh razre|eniji. I vrlo hladan. Ni u {ta nije bio Ajk siguran, dok ne za~u glas svoje majke. "Isa~e! Voljeni, jesi li budan?" pitala je, prili~no o{tro. On se okrete i vide da ona sedi pored Ester na jednoj granitnoj izbo~ini pokraj strme, pra{njave staze. Iza njih su, iza ogromne zjape}e praznine vazduha, sne`ni vrhunci blistali u svetlosti visokoj i jasnoj. Ester ga pogleda. I njene su o~i bile bistre, ali tamne, a ona re~e: "Sad mo`emo dole."

USPON SA SEVERNE STRANE Iz dnevnika Sajmona Intertvejta, u~esnika Prvog pohoda u Lavd`oj Stritu.

2/21. - Robert stigao sa petoricim [erbeta u logor pri Bazi 1. Doneo nekoliko primeraka Tajmsa od pro{log meseca; mi smo ih gladno 'pojeli'. Sutra kre}e na{ istureni odred. Vremenske prilike postojane.

2/22. - I{ao sa isturenim odredom sve do ispusta ispod Verande. Onda sam se vratio. Udari vetra i do 60 km/h, ali vremenske prilike postojane. Ve~eras je Piter javio preko radija da je u logoru 'Veranda' sve u redu. [erbeti pevaju oko logorskih vatri.

2/23 - Spremamo se. Prite`emo gosele. Vremenske prilike postojane.

2/24. - Stigli do logora 'Veranda', bez napora, jednodnevnim penjanjem. Malo nezgodan deo na mestu gde se spajaju ispust i udubljenje, ali istureni odred je ostavio konopac na pravom mestu, tako da smo pre{li i ispust bez stvarnih te{ko}a. Omu Ba je preskakao neka mesta iz zaleta i stigao prvi. Domi{ljat, ali nedisciplinovan. Lo{ primer za druge [erbete. Logor 'Veranda' je ravan, suv, zaklonjen, mnogo udobniji nego Baza 1.

Radujem se {to sam ve} jednom izi{ao iz onih beskrajnih rododendrona. No}as sneg.

2/25. - Sputani snegom.

2/26. - Isto.

2/27. - Isto. Pro~itao i poslednje stranice Tajmsa. (Sve oglase.)

34

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora 2/28. - Derek, Najd`el, Kolin i ja po{li gore, kroz zaslepljuju}i sneg, da planiramo putanju i zabijamo klinove. Vidljivost vrlo lo{a. Najd`el se glasno jadao.

Okrenuli se u podne, dospeli u Logor 'Veranda' u 15 ~asova.

2/29. - Vetar koji nosi mlazeve ki{e ukoso. Omu Ba pijan jo{ od 27. 2. ^ime li se napio? Zaklju~io da je koli~ina alkohola u rezervoaru na{e pe}i znatno smanjena.

Domi{ljat, ali nedisciplinovan. Ka`njavanje te{ko izvodljivo u ovim uslovima.

2/30. Robert se uz pomo} konopca primakao Severoisto~nom ispustu. [erbeti ga prinudili da se vrati, upla{eni da }e ih napasti 'stanovnici'. Praznoverica, ali ne mo`e{ ih ubediti. Moramo odbaciti sve planove za tu putanju i i}i pravo ka Cevi. Ne bismo jo{ dugo izdr`ali ovde, zbijeni u ovom logoru, bez novina. U na{em {atoru nema mesta za {est ljudi, a [erbeta je ~ak {esnaest u njihovom {atoru. Neprestano slu{amo kako se biju, tamo. Sada uvi|am da je ta grupa nepotrebno velika, bez obzira na to {to neki imaju manje od 158 centimetara visine. Trebalo je povesti samo desetoricu izabranih.

Vidljivost celog dana nula. Sneg, ki{a, vetar.

2/31. - Grad, susne`ica, magla. Tri [erbeta nestala.

3/1. - Nemamo vi{e bovrila. Derek veoma neraspolo`en.

3/4. - Tri dana, dok je trajala me}ava, nisam vodio dnevnik. Danas blistavo sunce, nema vetra. Na manjim visinama, sneg zaslepljuju}i; ve}e visine odavde ne mo`emo videti. [erbeti se vratili sa svog neobja{njenog odsustvovanja, doneli ovaltin.

Raspolo`enje dobro. Iskopavamo se, ceo dan pripreme za penjanje (u dve skupine) sutra.

3/5. - Uspeh! Nalazimo se na Krovu Verande! Pogled koji se otvara odavde fantasti~an je. Jo{ nikada osvojeni vrh broja 2618 jasno vidljiv na jugoistoku. Druga skupina (Piter, Robert i osam [erbeta) jo{ nije stigla. Ovaj logor je na velikoj nizbrdici, veoma izlo`en vetru. Plo~e na kojima se nalazimo klizave su od nedavne ki{e i susne`ice.

3/6. - Najd`el i dvojica [erbeta po{li nazad, dole, do Severnog ruba, da potra`e drugu skupinu. Vratili se u 16 ~asova, a da ih nisu ni videli. Sigurno ih je ne{to zadr`alo u Logoru 'Veranda'. Zabrinuti smo. Radio }uti. Vetar se poja~ava.

3/7. - Kolin je istegao rame, kad su ga cimnuli konopcem dok je poku{avao da se popne na Prozor. Glup, detinjast, neozbiljan postupak. Mo`da nikakvi 'stanovnici' ne postoje, ali [erbeti su u svakom slu~aju ~vrsto re{eni da ih ne uznemire. Od druge skupine nema ni traga ni glasa. ^uli smo neke zagonetne radio-poruke, kroz neprestane smetnje koje nam pravi stanica kantri-muzike KWJJ. Vremenske prilike postojane, uz jak vetar.

3/8. - Re{ili da sutra nastavimo penjanje ako vremenske prilike budu postojane.

Popravljamo kop~e, uvodimo u upotrebu rezervni materijal umesto istro{enog. [erbeti se dr`e povu~eno.

3/9. - Ja stojim sam na Najvi{em Krovu.

Niko drugi nije voljan da nastavi penjanje. Kolin i Najd`el }e me ~ekati tri dana u logoru na Krovu Verande; Derek je sa ~etvoricom [erbeta ve} otpo~eo spu{tanje ka Bazi 1. Polazim sa dvojicom [erbeta u 5 ~asova. Lep izlazak sunca, na istoku, u 7.04.

Penjemo se postojano, ceo dan. Malo nezgodno na poslednjem ispustu. [erbeti vrlo

35

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora hrabri. Omu Ba se ljulja na konopcu i vi~e: "Vidite ovaj divni pogled, gospodine!"

Umorni sti`emo u Logor Najvi{eg Krova, ali trojica [erbeta koji su i{li kao prethodnica ve} su podigli oba {atora i spremili ovaltin. Nizbrdica tako strma da se pla{im da }u se u snu otkotrljati dole - u provaliju! [erbeti pevaju u svom {atoru.

Iznad mene je o{tri Vrh, a iznad njega gola, okomita masa Dimnjaka, uperena ka zvezdama.

To je poslednja bele{ka u dnevniku Sajmona Intertvajta. Od petorice [erbeta koji su bili s njim u Logoru Najvi{eg Krova, vratila su se, posle tri dana, samo ~etvorica.

Doneli su dnevnik, dve ~iste potko{ulje i tubu paste od sardina. Njihov izve{taj o Sajmonovoj sudbini prili~no je smu{en. Intertvajtov pohod odustao je od daljih poku{aja penjanja na severnu stranu broja 2647 u Lavd`oj Stritu i vratio se u Kalkutu.

Godine 1980. jedan japanski pohod, sastavljena od slu`benika Izucua, sa ~etiri vodi~a [erbeta, popela se na Vrh, i to Severnom stranom, lupaju}i na prozore radne sobe i zakucavaju}i klinove sve do strehe. Protivljenja stanovnika ostala su bez u~inka.

Jo{ se niko nije popeo na Dimnjak.

KAMEN KOJI JE IZMENIO STVARI Jednog dana je nuroblka zvana Bu, rade}i sa svojom ekipom na gomili kamenja koled`a Obling, na{la kamen koji je izmenio stvari.

Tamo gde oblovi `ive, re~ne obale su kamenite. Stene, veliko kamenje, sitnije kamenje, obluci i {ljunak, sve to le`i u hrpama ili rasuto, kilometrima uz i niz reku, na obe obale. Gradovi oblova pravljeni su od kamena; oblovi love, za mesnate gozbe, kuni}e koji me|u kamenjem grade sebi jazbine. Za pribavljanje obi~ne hrane, tu su njihovi nurobli, koji sakupljaju li{aj i drugo rastinje sa kamena, i grade koled`e i ku}e, i odr`avaju sve u ispravnom stanju, jer oblovi postaju nervozni i nesre}ni kad ne{to nije u redu.

Srce svakog oblovskog grada je koled`, a ponos svakog koled`a jesu koled`ske terase, koje se stepenasto spu{taju od visokih kamenih zgrada sve do reke. U terasama je kamenje razvrstano po veli~ini: od stena su napravljene spolja{nje zidine, unutra su redovi velikih kamenova, pa nasipi od sitnijeg kamenja i, najzad, unutra{nje terase od oblutaka koji, utisnuti u sitan {ljunak, daju slo`ene mozaike i obrasce. Po terasama se oblovi {etaju ili sede u dugim, toplim danima, pu{e}i ta-li{}e u lulama od kamenapenu{ca, raspravlaju}i o istoriji prirode i dru{tva, o filozofiji i metafizici. Dok su kamenovi raspore|eni po redu, a to zna~i po veli~ini, i dok su svi obrasci jasni i uredni, oblovi imaju duhovan mir i sposobni su za duboke misli. Kad zavr{e svoje razgovore na terasama, najmudriji stari oblovi ulaze u koled` i zapisuju najbolje od onog {to je pomi{ljeno i re~eno, u Knjige starostavne, koje se ~uvaju uredno pore|ane na policama biblioteke koled`a.

Kad se reka u rano prole}e digne na poplavu, pa krene preko terasa, da tumba kamenje i spira {ljunak, i ~ini te`ak nered, oblovi ostaju u koled`u. Tamo ~itaju Knjige

36

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora starostavne, raspravljaju, bele`e, planiraju nova re{enja za terase, jedu mrsne gozbe i pu{e. Njihovi nuri kuvaju, poslu`uju na gozbama, odr`avaju red u prostorijama koled`a. ^im poplave pro|u, nuri kre}u da srede stene i kamenje, da poprave terase. @ure da to {to pre zavr{e, jer nered posle poplava silno nervira oblove, a oni, kad su nervozni, biju i siluju nure `e{}e nego obi~no.

Prole}ne poplave su ovog prole}a provalile zid od velikih stena u gradu Oblingu, ostavljaju}i grane i naplavine drveta i drugo sme}e na terasama, i remete}i ili uni{tavaju}i mnoge obrasce. Terase koled`a Oblinga poznate su po svojoj savr{enoj sre|enosti i po slo`enoj lepoti svojih obrazaca oblutaka. Slavni oblovi provedo{e mnogo godina smi{ljaju}i ih i odabiraju}i oblutke; jedan veliki planer, Aknegni, radio je, pri~aju neki, ~ak i svojim sopstvenim rukama, da bi tvorevina bila {to bolja. Ako iz takvog obrasca bude izgubljen jedan jedini oblutak, nuroblovi }e danima pretra`ivati hrpe kamenja u potrazi za oblutkom ta~no takve veli~ine i oblika. Na takvome je zadataku bila i nuroblka zvana Bu, sa celom svojom ekipom, kad je na{la kamen koji je izmenio stvari.

Kad su potrebni kamenovi za zamenu ranijih, nuroblovi kamenotra`itelji ~esto naprave pribli`nu kopiju tog dela terasnog mozaika, da bi mogli u njoj isprobavati jedan po jedan oblutak, da vide kako }e se uklopiti, a da ne moraju svaki da nose gore, ~ak do unutra{njih terasa. Bu je na ovaj na~in uglavila jedan oblutak u probni uzorak kamenja i dobro se zagledala u njega da bi bila sigurna da je oblikom i veli~inom ta~no kako treba; tad zapazi da taj kamen ima i jednu osobinu koju Bu nije nikad ranije primetila: boju.

Obluci u ovom delu mozaika bili su svi veliki ovali, dlan i ~etvrt {iroki i dlan i po duga~ki. Kamen koji je Bu upravo uglavila u probni uzorak bio je savr{en 'jedan i ~etvrt sa jedan i po', i zato se uklopio besprekorno; ali drugi obluci bili su uglavnom u tamnoplavo-sivoj boji, ujedna~enoj, dok je ovaj novi bio `ive plavozelene boje, sa sa mrvicama ble|e `ad-zelene.

Bu je znala, naravno, da je sasvim svejedno koje je boje kamenje, da je to slu~ajna i bezna~ajna osobina koja ni na koji na~in ne uti~e na stvarni obrazac. Ipak, sada uhvati sebe kako zuri sa neobi~nim zadovoljstvom u plavozeleni. Uskoro pomisli: 'Ovaj kamen je lep.' Nije gledala, kao {to je trebalo, celinu obrasca, nego samo taj jedan kamen, ~ija se boja isticala spram bezbojnosti ostalih. Bu be{e ~udnovato dirnuta; i ~udne misli se uzdigo{e u njenoj svesti. Ona pomisli: 'Ovaj kamen je zna~ajan. On zna~i.

On je re~.' Podi`e ga i zadr`a, osmatraju}i sad one druge.

Original tog obrasca, gore na terasama, nosio je naziv 'Dekanov obrazac', po dekanu koled`a, Festlu, koji je isplanirao {ta treba da bude na tom prostoru. Bu ugura plavozeleni u probni uzorak i ostade privu~ena i zbunjena njegovom bojom; me|utim, nikakvo zna~enje nije uspela razabrati u njemu.

Odnese ga prednuru kamenotra`iteljskih odreda i zapita ga da li on u tom kamenu vidi i{ta lo{e, ~udno ili posebno. Prednur se zami{ljeno zagleda u kamen i dugo tako ostade, ali na kraju veoma ra{iri o~i, {to je zna~ilo: ne.

Bu odnese taj kamen gore, do unutra{njih terasa, i uglavi ga ta~no gde je trebalo. Upotpunio je Dekanov obrazac bez gre{ke; i oblikom i veli~inom ba{ pravi. Ali

37

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Bu se odma~e da osmotri obrazac {ire, i zaklju~i da to sad kao da uop{te nije Dekanov obrazac. Novi kamen ni{ta nije promenio u obrascu; naprosto je upotpunio jedan drugi obrazac, ~ijeg prisustva sve do sad Bu nije bila svesna: obrazac boja, koji je imao malo ili nimalo veze sa Dekanovim rasporedom zasnovanim na veli~inama i bojama. Tek sa ovim novim bila je upotpunjena zavojnica plavozelenih kamenova koja je prosecala polje isprepletanih romboida od 'jedan i ~etvrt - jedan i po' oblutaka u sredini Festlovog prostora. Ve}inu tih plavozelenih upravo je Bu ugradila tokom nekoliko poslednjih godina; ali zavojnicu je po~eo neki drugi nurobl, pre nego {to je Bu unapre|ena i dobila da radi na Dekanovom sektoru.

Upravo tad Dekan Festl izi|e da se pro{eta po prole}nom suncu, nose}i zar|alu pu{~etinu o ramenu, a lulu u ustima, sre}an {to vidi da se nered izazvan poplavama sada popravlja. Be{e to jedan plemeniti, stari obl koji jo{ nijednom nije silovao Bu, mada ju je ~esto tap{ao. Bu prite`e hrabrost, sakri o~i i re~e: "Gospodaru dekane, gospodine! Da li bi Gospodar Dekan u svome znanju bio toliko dobar da mi ka`e verbalno zna~enje ovog sektora pravog obrasca, koji upravo popravih?"

Dekan Festl zastade, mo`da mal~ice nezadovoljan {to mu prekidaju meditacije; ali vide}i da je mlada nuroblka tako smerno ~u~nula i pokrila sve svoje o~i, on je potap{a trpeljivo i re~e: "Svakako. Ovaj subsektor mog dizajna mo`e se pro~itati, na najjednostavnijem nivou, ovako: 'Ja raspore|ujem kamenje divno' ili 'Ja raspore|ujem kamenje u izvrstan red'. Postoji tu, naravno, i jedna iminentna postverbalna signifikantnost, kao i neodredljiva arkanost. Ali nema potrebe da ti mu~i{ svoju glavicu time!"

"Da li je mogu}e", zapita nurica pokornim glasom, "na}i neko zna~enje i u bojama kamenova?"

Dekan se opet nasme{i i pro{a{olji je po nekoliko raznih mesta. "Ko zna {ta se sve de{ava u nurskim glavama! Boja! Zna~enje u boji! Potr~i, pohitaj sada, nuroblice.

Vrlo lepo si obavila opravku ovde. Vrlo uredno, vrlo lepo." On se od{etka dalje, pu}kaju}i na lulu i u`ivaju}i u prole}nom suncu.

Bu se vratila do hrpe kamenja, na posao sortiranja, ali njen um bio je uznemiren. Cele te no}i sanjala je plavozeleni kamen. U snu je kamen govorio, pa su progovorili i okolni kamenovi u toj shemi. Bu se probudila, ali se nije mogla setiti koje re~i su kamenovi rekli.

Ujutru su se nuri digli pre nego {to se sunce diglo; a Bu je popri~ala sa nekoliko istognezdnika i rad-prijatelja dok su hranili i prali bil~i}e i jeli, na brzinu, doru~ak od hlanog, pr`enog li{aja. "Popnimo se sada na terase, pre nego {to oblovi ustan", re~e Bu. "Ho}u ne{to da vam poka`em."

Bu je imala mnogo prijatelja; osmoro ili devetoro po|o{e s njom gore, na terase. Od tog broja, neke su bile nuroblke, koje su sa sobom ponele bil~i}e, od kojih je neke jo{ trebalo dojiti, dok su drugi ve} pomalo prohodali. "[ta li je ova Bu uvrtela sebi u glavu ovog puta!" govorili su jedni drugima i smejali se.

38

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "E, gle'jte sada", re~e im Bu kad su svi bili na Dekanovom sektoru unutra{nje terase. "Pogledajte ove obrasce. I vidite boje kamenova."

"Boje ne zna~e ni{ta", re~e jedna nurkinja, a druga: "Boje nisu deo obrazaca, Bu." "Ali ako bi bile?" re~e Bu. "Samo gledajte."

Nuri, naviknuti da }ute i slu{aju, po~e{e gledati.

"Dakle", re~e jedan nur posle izvesnog vremena, "zapanjuju}e, zar ne!"

"Gledajte, gledajte!" re~e Buin najbolji prijatelj, Ko. "Zavojnica plavozelenog prolazi kroz ~itavu Dekanovu shemu! A pazi onih pet crvenih hematita oko `utog pe{~ara: kao cvet."

"Ceo ovaj sektor od mrkog bazalta - u stvari - se~e, se~e preko pravog obrasca, zar ne?" re~e mali Ga. "Daje drugi obrazac. Druga~iji", re~e Bu. "Mo`da imanentan, sa neuhvatljivom signifikantno{}u."

"Mani se toga, ej, Bu", re~e Ko. "Da nisi postala profesorica, mo`da?"

Ostali se nasmeja{e, ali Bu je bila odve} uzbu|ena da bi primetila da je sme{na.

"Nisam", re~e ona najozbiljnije, "ali, gledajte, onaj plavozeleni oblutak, tamo, poslednji u zavojnici."

"Serpentinit", re~e Ko. "Da, znam. Ali ako Dekanova shema ne{to zna~i - a on ka`e da ovaj deo zna~i 'Ja sla`em kamenje na divan na~in' - zar ne bi, onda, plavozeleni mogao biti neka druga re~? Sa drugim zna~enjem?"

"Sa kojim?"

"Ne znam. Mislila sam da vi mo`da znate." Bu pogleda nade`no Una, starijeg nura koji je, iako hrom posle jedne lavine kamenja koja ga je zahvatila kad je bio mlad, tako dobro odr`avao fine obrasce da su ga oblovi ostavili u `ivotu. Un je piljio u plavozeleni i osmatrao krivinu ocrtanu nizom takvih, a onda, napokon, polako rekao: "Mogao bi govoriti: 'Nur kamen postavlja'."

"Koji nur?" upita Ko. "Bu", re~e mala Ga. "Ona je postavila taj jedan."

Bu i Un istovremeno {iroko otvori{e o~i, iskazuju}i time: ne. Ne. "Sheme nikad nisu o nurima!" re~e Ko. "Mo`da sheme od boja jesu", re~e Bu, jo{ vi{e uzbu|ena. Sad je vrlo brzo treptala. "'Nur'", re~e Ko, prate}i plavozelenu zavojnicu pogledom sva tri svoja oka, "'nur postavlja kamenje na divan na~in u nesavladivoj zakrivljenosti.' Bo`e! O ~emu li je tu re~?" On nastavi da ~ita du` te krive linije. "'U nesavladivoj zakrivljenosti pred...', {ta je ovo? Aha, 'predvi|aju}i vi|eno'." "'Viziju'", predlo`i Un. "'Viziju...' hmmmm, ne znam ovu poslednju re~."

"Vi to sve vidite u bojama kamenova?" upita Ga, zblanuta.

"U obrascima boja", odgovori Bu. "Oni nisu slu~ajni. Nisu bez smisla. Sve ovo vreme mi ih ugra|ujemo po obrascima, ali ne samo oblovskim, koje oni smi{ljaju, a mi

39

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora ostvarujemo, nego i po drugim... po nurovskim. Sa novim zna~enjima. Gledajte, gledajte ih!"

Po{to su svi bili naviknuti da }ute i slu{aju, stado{e i po~e{e gledati obrasce na unutra{njim terasama koled`a Oblinga. Vide{e da raspored po veli~ini i obliku oblutaka i ve}ih kamenova daje pravilne kvadrate, pravougaonike, trouglove, dodekahedrone, cikcak linije, i razne pravougaono izlomljene linije, sve prepuno velike, sre|ene lepote i velikog zna~enja. I vide{e da je raspore|ivanje kamenova po bojama stvorilo druge sheme, manje potpune, ~esto samo zapo~ete ili nazna~ene - krugove, zavojnice, ovale i slo`ene krivolinijske lavirinte velike i nepredvidljive lepote i zna~enja. Tako je duga~ka petlja belih kvarcita prosecala, sve nekako popreko, dve uporedne prave linije od ~etvrtastih dlan-i-~etvrt kamenova; a jedan romboidni oblik sastavljen od nekoliko kamenova-pe{~ara, svaki veli~ine pola dlana, kao da je bio ujedno element u dugom polumesecu blede `ute boje.

Bila su prisutna oba obrasca; da li je jedan poni{tavao drugi ili je svaki bio deo onog drugog? Bilo je te{ko, ali ne i nemogu}e, gledati oba sistema jednovremeno.

Posle du`eg vremena mala Ga upita: "Da li smo mi sve to uradili, ne znaju}i {ta ~inimo?"

"Ja sam uvek gledao boju kamenja", re~e Un tiho, spustiv{i pogled.

"I ja sam", re~e Ko. "I koliko je krupnozrn ili sitnozrn, i kakva mu je tekstura.

Ja sam zapo~eo onaj krivudavi deo u Kristalnim uglovima." On pokaza ka jednom prastarom, slavnom delu terasa. Taj deo je isplanirao veliki Oholothl. "Pro{le godine, posle one zakasnele poplave, kad smo izgubili onako veliki broj kamenova iz obrasca, se}ate se? Doneo sam mnogo ametista iz pe}ina Ubi. Volim purpur!" Zvu~ao je prkosno.

Bu je razgledala krug malih, glatkih tirkiza umetnutih u jedan ugao gde se shema sastojala od nekoliko prepletenih pravougaonika. "Ja volim plavozeleno", pro{aputa ona. "Ja, plavozeleno. On, purpurno. Mi vidimo boje kamenja. Pravimo shemu. Pravimo je divno." "[ta mislite, da ka`emo profesorima?" upita mala Ga uzbu|eno. "Mogli bi nam dati vi{e hrane."

Stari Un otvori sva tri oka {irom. "Ni re~i o ovome profesorima! Ne vole oni da se ijedan obrazac promeni. Znate da je tako. Oni od promena postaju nervozni. Mogli bi se unervoziti i poka`njavati nas."

"Ne bojimo se", {apnu Bu. "Ne bi oni ni razumeli", re~e Ko. "Ne gledaju oni boje. Ne slu{aju nas. A i kad bi slu{ali, znali bi da su to samo nurske pri~ancije, besmislice. Zar ne? Ali ja, ja se sad vra}am u pe}ine po jo{ ametista, da dovr{im ovaj krivudavi sektor", re~e on, pokazav{i ka Kristalnim uglovima, gde opravke jedva da su bile i zapo~ete. "A oni nikad ne}e ni primetiti."

Gaino nesta{no bil~e, sin profesora Endla, po~elo je da iskopava oblutke iz Vrhovnog trougla; trebalo je, dakle, da dobije po turu. "Uhhhh", uzdahnu Ga. "Pravo malo oblobil~e! Prosto ne znam {ta }u s njim!"

40

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Po}i }e on u [kolu slede}e godine", re~e Un suvo. "Tamo }e znati {ta da rade s njim."

"Ali {ta }u ja bez njega?" upita Ga. Sunce je ve} dobro odsko~ilo; profesori su se ve} pojavljivali na prozorima svojih spava}ih soba, odakle su gledali terase. Njima se ne bi dopalo da vide dokoli~enje nura; a prisustvo bil~i}a bilo je, naravno, potpuno zabranjeno na celom prostoru koled`a.

Bu i ostali se `urno vrati{e u svoja gnezda i radne zgrade.

Ko je istog dana oti{ao u pe}ine Ubi, a Bu sa njim; vratili su se nose}i vre}e finog ametista. Slede}ih nekoliko dana radili su na dovr{enju krivudavog dela, kome dado{e naziv 'Purpurni talasi'; na taj na~in su oni dovr{avali opravku Kristalnih uglova.

Taj posao ~inio je Koa sre}nim; on je pevao i {alio se, a no}u su Bu i on vodili ljubav.

Ali Bu je razmi{ljala uglavnom o ne~em drugom. Prou~avala je obrasce boja na terasama, nalazila sve vi{e takvih, a u njima sve vi{e zamisli i zna~enja.

"Jesu li svi o nurima?" pitao je stari Un. Zbog artritisa nije mogao na terase, ali mu je Bu svakog dana javljala {ta je otkrila.

"Ne", re~e ona, "ve}ina se odnosi i na oblove i na nure. I na bil~i}e. Ali su nuri sve to pravili. Otud razlike. Oblovske sheme nikad nisu stvarno o nuroblovima. Samo su o oblovima i oblovskim mi{ljenjima. Ali kad po~ne{ ~itati boje, nai|e{ na izuzetno zanimljive stvari!"

Bu je bila toliko uzbu|ena i ubedljiva da su i drugi nuri iz grada Oblinga po~eli da prou~avaju kolor-obrasce i da se u~e kako da ~itaju njihova zna~enja. Ta praksa se pro{irila i na druga gnezda, a uskoro i na druge gradove. Uskoro su nuri i uzvodno i nizvodno od Oblinga otkrili da njihove terase tako|e nude bogatstvo kamenih crte`a bojom i iznena|uju}ih poruka o oblovima, nurovima i bil~i}ima.

Mnogi nuri su, me|utim, bili uznemireni ~itavom tom zami{lju; odbijali su da vide bilo kakve obrasce sa~injene od boja ili da dopuste mogu}nost da boja ne{to zna~i.

"Oblovi ra~unaju na nas; pouzdaju se u to da mi ne}emo ni{ta menjati", govorili su ti nurovi. "Mi smo njihovi nuroblovi. Na{a je du`nost da obrasce odr`avamo u redu, da bil~i}i ne galame, da svuda vlada red, da bi oblovi mogli da rade svoje va`ne poslove.

Ako po~nemo izmi{ljati nova zna~enja, menjati ne{to, naru{avati sheme, gde }e tome biti kraj? Ne bi bilo po{teno prema oblovima."

Ali Bu nije htela niti da ~uje za takve razloge; bila je prepuna svog otkri}a. A nije ni samo }utala i slu{ala. Govorila je. Odlazila je od jedne do druge radne zgrade i govorila. Jedne ve~eri sakupila je hrabrost i krenula gore, na terase, nose}i oko vrata na ko`noj vrpci jedan savr{eni, ugla~ani tirkiz koji je po~ela nazivati kamenom svog jastva.

Pro{etala je preko svih terasa i za{la me|u profesore, zapanjene njenom pojavom; oti{na na Rektorski mozaik, gde se Rektorica Astl, slavna nau~nica, {etkala u usamljenoj meditaciji, sa prastarom pu{kom o ramenu i sa lulom iz koje su se vukli gusti pramenovi dima ~iji je miris bio jak i neprijatan. U takvom svetom razdoblju, ~ak ni redovni profesor ne bi prekinuo Rektoricu. Ali Bu joj pri|e, ~u~nu, prekri o~i i re~e glasom

41

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora drhtavim, ali jasnim: "Gospo rektorice, madam! Da li bi Gospa Rektorica odgovorila na jedno moje pitanje?"

Rektorica je bila zaista uznemirena i veoma nezadovoljna zbog ovog nedoli~nog pona{anja. Okrete se najbli`em profesoru i re~e: "Ova nurkinja je poludela; naredi da bude uklonjena odavde, molim te."

Bu je osu|ena na deset dana zatvora, da je tamo mogu silovati svi studenti do mile volje, a onda poslata na sto dana u kamenolome da kle{e plo~e za poplo~avanje ulica.

Kad se vratila u gnezdo, bila je trudna od jednog silovanja i veoma mr{ava od truda u kamenolomu, ali je oko vrata i sad nosila svoj tirkizni kamen. Svi iz njenog gnezda i iz njene radne ku}e do~eka{e je i pozdravi{e, pevaju}i pesme koje su smislili na osnovu zna~enja pro~itanih u bojama na terasama. Ko ju je te{io ne`nom pa`njom te no}i i rekao da }e bil~e njeno biti bil~e njegovo, a njeno gnezdo, gnezgo njegovo.

Ne mnogo dana posle toga, ona u|e u koled` (ali kroz kuhinje) i provu~e se (uz pomo} nura koji su tu, kao sluge, radili) do privatne odaje Kanona.

Taj Kanon koled`a oblin{kog be{e obl vrlo star, proslavljen svojim poznavanjem metafizi~ke lingvistike. Ujutro se taj budio sporo. Ovoga jutra se probudio sporo i zagledao, ne bez izvesne zbunjenosti, u slu{kinurku koja je do{la da razgrne njegove zavese i da mu poslu`i doru~ak. Kao da je bila neka nova. Malo je nedostajalo da Kanon posegne za pu{kom, ali bio je odve} pospan.

"Zdravo", re~e on. "Ti si neka nova, je li." "@elim da odgovori{ na jedno moje pitanje", re~e nurkinja.

Kanon se jo{ vi{e razbudi i uko~eno zagleda u ovo zapanjuju}e stvorenje. "Bar imaj dovoljno pristojnosti da pokrije{ te o~urde, nurkinjo!" re~e on, ali bez stvarne uznemirenosti. Bio je toliko ostario, da vi{e nije bio siguran koji obrasci va`e za {ta; zato ga njihova promena nije uznemirila onoliko koliko bi mogla.

"Nema ko drugi da mi odgovori", re~e nurkinja. "Molim te, odgovori mi. Da li ti je poznato slede}e: mo`e li plavozeleni kamen u nekom obrascu biti re~?"

"O, da, naravno da mo`e", re~e Kanon, ~ije se prisustvo duha sada izo{travalo.

"Mada su, naravno, sva verbalna zna~enja boja odavno zastarela. Stvar su antike, ~ista istorija, a to zanima samo matore deda-drde, kao {to sam ja, ha. Re~i kazane bojama ne postoje ni u najstarijim delovima na{ih dana{njih terasa. Mogu se na}i samo u najdrevnijim Knjigama starostavnim."

"A {ta takav kamen zna~i?"

Kanon se pitao da li sanja - raspravljati o istorijskoj lingvistici, sa nekakvom nura{turom, pre doru~ka! - ali san je bio zabavan. "Taj plavozeleni preliv, kakav vidim na kamenu koji ti, izgleda, nosi{ kao ukras, mogoa bi, u adjektivskoj formi unutar sheme, indicirati kvalitet nesputane volicije. To jest, volje. A kao imenica, taj preliv bi ozna~avao, kako da se izrazim?... odsustvo prinude; nedostatak kontrole; stanje samoodlu~ivanja..."

"Slobodu", re~e nurkinja. "Da li je to re~: sloboda?"

42

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Svojevremeno je taj preliv zna~io to, draga moja", re~e Kanon. "Ali sad ne zna~i."

"Za{to ne?"

"Zato {to je ta re~ zastarela", re~e Kanon, koga je ovaj neobja{njivi dijalog po~eo zamarati. "A sad, budi dobra nurkinja i udalji se, i reci mojoj slu{kinji da mi donese doru~ak."

"Baci pogled kroz prozor", re~e nurkinja podivljalih o~iju. To je rekla glasom toliko strastvenim, da se Kanon zaista zabrinuo. "Pogledaj kroz prozor, vidi terase! Vidi boje kamenova! Vidi koje su obrasce nuri napravili, koje smo sheme mi dali, koja zna~enja upisali! Potra`i slobodu! O, molim te, pogledaj!"

Sa tom zavr{nom molbom, ovo zapanjuju}e privi|enje nestade. Kanon ostade le`e}i i zure}i u vrata svoje spava}e sobe; a ona se ve} slede}eg trenutka otvori{e. Pojavi se njegova stara slu{kinurka, sa poslu`avnikom na kome je bio ~aj od bilja sa kamenih njiva i pr`eni usoljeni li{aj, toliko vru} da se pu{io. "Dobro jutro, gospodaru Kanone, gospodine!" re~e ona vedro. "Ve} ste budni? Divno jutro!" Ostavi poslu`avnik pored njegove postelje, pri|e prozoru i {iroko razgrnu zavese.

"Da li be{e ovde neka mlada nurkinja malo~as?" upita Kanon, donekle nervozno.

"Sasvim sigurno ne, gospodine. Bar ne da je meni poznato", re~e slu{kinurka.

Ali {ta je ovo bilo - da li je ona uputila jedan kratak pogled pun znanja, ka njemu, da li je imala drskosti da ga pogleda? Ne. Ni slu~ajno. "Divne su terase jutros", nastavi ona.

"Trebalo bi da Va{e kanonstvo baci pogled."

"Napolje, napolje, idi", zare`a Kanon, a nurkinja ode, sa pokornim naklonom, pokrivaju}i o~i.

Kanon pojede doru~ak, a onda se di`e iz kreveta. Pri|e prozoru da osmotri, u jutarnjoj svetlosti, terase svoga Koled`a.

U jednom trenutku mu se u~ini da opet sanja, da sve vidi u obrascima sasvim druga~ijim nego {to je celog svog `ivota video na istim ovim terasama - divlje ustrojstvo krivina i boja, zaprepa{}uju}e grupe re~i, neslu}ena zna~enja, predivnu novotu smisla i lepote - a onda otvori o~i {iroko, vrlo {iroko, i `mirnu; i sve to nestade. Dobro znani, istiniti poredak opet je prekrivao sve terase, poredak jasan i pravilan u jutarnjoj svetlosti.

Nije se imalo {ta drugo videti. Kanon okrete le|a prozoru i otvori jednu knjigu.

Zato ne vide duge kolone nuroblova koje krenu{e odozdo, ispod spolja{njih gradskih zidina, iz gnezda i radnih ku}a, nose}i svoje bil~i}e, pevaju}i i ple{u}i preko terasa. Za~u pesmu, ali samo kao buku bez iole signifikantnosti. Tek kad prva kamen~ina ulete kroz njegov prozor, on di`e pogled i uzviknu uznemireno: "[ta bi ovo trebalo da zna~i?"

KERASTION Za Rausel Sard`ent, koja ga je smislila

43

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Kasta {tavitelja be{e mala, ali sveta. Jesti hranu koju je pripremio {tavitelj, zna~ilo je, ako si izmislitelj ili vajar, da }e{ slede}ih godinu dana morati da se podvrgava{ pro~i{}enju; ~ak i kaste sa vrlo malo mo}i, kao {to je trgova~ka, morale su se, posle nabavljanja bilo kog proizvoda od {tavljene ko`e, cele no}i obredno prati. ^umo je bila {taviteljka od svoje pete godine i ~ula je kako vrbe {apu}u celu dugu no} na Pevaju}em Pesku. Do`ivela je i svoj dan dokazivanja, i od tada nosi {taviteljsku ko{ulju, bro}-crvene i plave boje, i dublet izatkan od lana na razboju od vrbinog drveta.

Napravila je remek-delo, i od tada nosi ogrlicu od krtolastih vauti-korenova, u koje bejahu urezane dvostruke crtice i dvostruki kru`i}i. Tako odevena i ukra{ena stala je me|u vrbe, pokraj tla za sahranjivanje, i ~ekala pogrebnu povorku svoga brata, koji je pogazio zakon i izdao svoju kastu. Uspravno je stajala, u ti{ini, gledaju}i ka selu pored reke i oslu{kuju}i kad }e po~eti bubanj.

Nije ni{ta mislila; nije `elela misliti. Ali je videla svog brata Kvatevu, u tr{}aku, dole pored reke, kako tr~i ispred nje, de~ki} suvi{e mali da bi imao kastu, suvi{e mlad da ga svete stvari zagade, ludi malac koji iska~e iz visokog tr{}aka i baca se na nju vi~u}i iz sveg glasa: "Ja sam planinski lav!"

Ozbiljnog, malog de~aka koji posmatra tok reke i pita: "Zar nikad ne prestane?

Za{to ne mo`e prestati da te~e, ^umo?"

Petogodi{njaka koji se vra}a sa Pevaju}eg Peska, ide pravo ka njoj, donosi joj radost, ludu, ozbiljnu radost koja blista sa njegovog okruglog lica: "^umo! ^uo sam kako pesak peva! ^uo sam! Moram vajar biti, ^umo!"

Tada je stajala nepomi~no. Nije pru`ila ruke ka njemu. A on je usporio trk ka njoj, pa stao, a svetlost se u njegovom licu ugasila. ^umo je njemu bila sestra samo po materici. On }e sad imati pravu bra}u i prave sestre. Ona i on dve su razli~ite kaste. Ne}e se vi{e nikada dodirnuti.

Deset godina posle tog dana, ^umo je do{la, zajedno sa ve}inom naroda iz sela, da prisustvuje Kvatevinom danu dokazivanja, da vidi pe{~ani kip koji je on napravio na Velikoj zaravni, gde kipari stvaraju svoja umetni~ka dela. Jo{ ni da{ak vetra nije zaoblio o{tre ivice niti uravnio divne obline na klasi~noj figuri koju je on napravio sa takvom nadareno{}u i takvim pouzdanjem: telo Amakumino. Videla je divljenje i zavist na licima njegove prave bra}e i pravih sestara. Stoje}i po strani, sa svetim kastama, slu{ala je kako govornik kaste vajara posve}uje Kvatevino dokazno delo Amakumi. Tek {to njegov glas zamuknu, di`e se vetar iz severne pustinje, vetar Amakume, koja je stvoriteljka, gladna onog {to je stvoreno - Amakumo, Majka koja jede svoje telo, jede sebe. Pred njihovim o~ima vetar raznese Kvatevin kip. Ostade, uskoro, samo bezobli~na gomilica belog peska od koje su se, preko zemlji{ta za dokazivanje, pru`ale ka jugu odba~ene pregr{ti zrnaca. Lepota se Majci vratila. ^injenica da je kip uni{ten tako brzo i tako potpuno zna~ila je, za kipara, veliku ~ast.

Pribli`ava se pogrebna povorka. ^umo ~uje, ili joj se pri~injava da ~uje, udare bubnja, blage, ne ja~e od otkucaja srca.

Njen dokazni rad bio je onaj klasi~an za {taviteljke: ko`a za bubanj. Ne za pogrebni, nego za plesni bubanj, bu~an, obojen veselom crvenom bojom i ukra{en

44

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora ki}ankama. "To si ti svoj himen razapela na bubanj!" govorila su njena prava bra}a; bilo je i drugih `estokih zadirkivanja, ali nisu uspeli naterati ^umo da pocrveni. [tavitelji ne smeju crveneti. Oni su izvan stida. Bubanj je bio odli~an, odabrala ga je sa zemlji{ta za dokazivanje, bez ijednog trenutka oklevanja, jedna stara muzi~arka, i posle toliko svirala na njemu da se blistava crvena boja brzo ogulila, a ki}anke pootpadale; ali je ko`a bubnja izdr`ala celu zimu, i provalila se tek na sve~anosti Ropi, kad se bubnja i ple{e celu no} pod mesecima, i kad su ^umo i Karva prvi put prepleli svoje trake oko zglavaka. ^umo je cele zime sa ponosom slu{ala kako njen bubanj bije sna`no i ~isto preko zemlji{ta za ples, i sa ponosom gledala kad se procepio i predao Majci; ali to nije bilo ni{ta u pore|enju sa ponosom koji je ose}ala zbog Kvatevinih kipova. Jer ako je ne{to ura|eno dobro, i steklo mo}, onda Majci pripada. Majka }e `eleti tu stvar i ne}e ~ekati da joj se stvar sama preda, nego }e je zgrabiti. Zato se za dete koje umre mlado ka`e da je Maj~ino dete. Lepota, najsvetija od svih stvari, pripada njoj; od svih stvari, najlep{e je telo Majke. Zato se od peska pravi sve ono {to treba da bude sli~no Majci. ^uvati svoje delo, poku{ati ga zadr`ati za sebe, oteti Majci njeno telo, Kvateva!

Kako si mogao, kako si mogao, brate moj? govorilo je njeno srce. Ali ona je potisnula to pitanje nazad, u ti{inu, i sad stoji }utke, me|u vrbama, drve}em koje je njenoj kasti sveto, i gleda kako pogrebna povorka dolazi izme|u njiva lana. Sram njegov, ne njen. [ta je {tavitelju sram? Ponos ona sad ose}a; ponos. Jer njeno remek-delo sad podi`e Dastuje, muzi~ar, do usana, stupaju}i na ~elu povorke, vode}i novi duh ka grobu tela.

Ona je napravila taj instrument, kerastion, sviralu u koju se samo na sahrani svira. Kerastion se pravi od {tavljene ko`e, ali ljudske, i to od ko`e materi~ne majke ili pre-majke onog ~oveka koji se sahranjuje.

Kad je pre dve zime umrla Veikuri, materi~na majka ^umo i Kvateve, ^umo {taviteljka je zatra`ila da se ta povlastica prepusti njoj. Za svirku na Veikurinoj sahrani poslu`io je jedan stari, prastari kerastion, dobijen jo{ od njenih prababa; ali kad je muzi~ar zavr{io sa sviranjem na njemu, polo`io je taj kerastion na asure kojima je Veikuri bila, u otvorenom grobu, umotana. Jer prethodne no}i je ^umo ogulila ko`u sa leve ruke tog mrtvog tela; dok je radila, pevala je pesme mo}i koje pripadaju njenoj kasti, pesme koje tra`e od mrtve majke da unese svoj glas, svoju pesmu u novi instrument. Sa~uvala je i u{tavila taj komad sirove ko`e, utrljavala tajne soli salamure, omotala ko`u oko glinenog valjka da se na njemu stvrdne, onda je kvasila, mazala uljem, oblikovala i pobolj{avala oblik, sve dok se glina nije pretvorila u prah koji je ispao iz cevi, a ona je onda o~istila i istrljala i nauljila i dovr{ila. Bila je to povlastica koju sebi prisvajaju samo najmo}niji, najistinskije bestidni {tavioci: napraviti kerastion od ko`e svoje majke. ^umo je tu povlasticu uzela bez straha ili sumnje. Dok je radila, mnogo puta je sebi do~arala sliku muzi~ara kako predvodi povorku, sviraju}i u taj kerastion, i vodi duh njen do groba. Pitala se koji li }e to muzi~ar biti, i ko }e i}i u procesiji, za njom. Nijednom nije ni pomislila da }e svirala zasvirati za Kvatevu pre nego za nju.

Kako joj je moglo pasti na um da }e on, toliko mla|i, umreti prvi?

Ubio se zbog stida. Presekao je sebi vene na zglavcima ruku, jednom od onih alatki koje je sam napravio da bi rezao kamen.

45

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Njegova smrt, sama po sebi, nije sram, jer ni{ta drugo nije ni mogao u~initi osim umreti. Ne postoji nikakva kazna, ni pranje, ni pro~i{}enje, za zlodelo poput njegovog.

Pastiri na|o{e pe}inu gde je krio komade kamena, velike komade mermera izrezane iz zidova pe}ine same, zatim isklesane da budu kopije njegovih pe{~anih kipova, njegovih sopstvenih svetih dela na~injenih na solsticijum i na haribu: kopije od kamena, ogavne, trajne, kopije koje skrnave telo Majke.

Ljudi iz njegove kaste uni{tili su te odvratne stvari, ~eki}ima; razbili ih u pesak i prah, i razvejali nad rekom. Ona je mislila da }e Kvateva po}i za prahom, u reku, ali on je jedne no}i oti{ao do pe}ine, uzeo jednu o{tru alatku, presekao vene i pustio da krv isti~e. Za{to ne mo`e prestati da te~e, ^umo?

Muzi~ar je dospeo ve} nadomak nje, prsa uz prsa je sa njom, tu me|u vrbama, pokraj zemlji{ta za sahranjivanje. Star je i ve{t Dastuje; korak mu spor, ali plesni, nosi ga kao da lebdi iznad tla, u ritmu sa blagim pulsiranjem bubnja koji ide za njim. Vodi duh, a i telo na nosiljci koju nose ~etvorica mu{karaca bez kaste. Svira Dastuje u kerastion, usnama lako prislonjenim na ko`ni pisak, prstima koji se ovla{ pomi~u gore i dole: ni najmanji zvuk ne proizvodi. Svirala zvana kerastion, nijedan otvor nema na celoj svojoj du`ini, a oba kraja su zatvorena bronzanim diskovima. Melodije na kerastionu odsvirane, nijedno `ivo uvo ne ~uje. ^umo slu{a, i ~uje bubanj i severni vetar na vrbovom li{}u.

Jedino Kvateva, opru`en po nosiljci, umotan u ogrta~ ispleten od trave, ~uje pesmu koju za njega muzi~ar svira i razabire da li je to pesma stida, ili jada, ili dobrodo{lice.

PRI^A [OBIJA Sastali su se u Ve Portu vi{e od mesec dana pre prvog zajedni~kog leta, i tamo su, nazvav{i sebe po svom brodu, kao {to je i ve}ina drugih posada ~inila, postali [obiji.

Njihova prva jednoglasna odluka bila je da provedu svoj izjaj u obalskom seocetu Liden, na Hainu, gde su negativni joni mogli u~initi ono {to se od njih i o~ekuje.

Liden je bio ribarska luka, sa istorijom dugom osamdeset hiljada godina i populacijom od ~etiri stotine ljudi. Ovda{nji narod bavio se ribarenjem u bogatim pli}acima zaliva; ulov su Lidenci otpremali na jug, u kontinentalne gradove, a osim toga odr`avali su i Odmarali{te 'Liden' za izletnike, turiste i nove kosmi~ke posade na izjaju (to je re~ iz hainskog jezika, koja zna~i 'na~initi zajedni~ki po~etak' ili 'po~eti zajedni~ko postojanje', ili, tehni~kim na~inom izra`avanja, 'razdoblje i oblast gde se obrazuje jedna skupina'. Medeni mesec je izjaj za dvoje.) Ribarke i ribari Lidena bejahu od dejstva vremenskih prilika ogrubeli kao drvo koje voda izbaci na obalu; otprilike isto toliko bili su skloni pri~anju. [est godina stari Asten, koji je malo pogre{no razumeo, upitao je jednu Lidenku da li su oni svi stari po osamdeset hiljada godina. Dobio je odgovor od samo jedne odre~ne re~i: "Jok." Kao i ve}ina drugih posada, [obiji su koristili hainski jezik kao zajedni~ki, za sporazumevanje. Tako se dogodilo da ime jedine hainske ~lanice posade, Slatka Danas, zadr`i i svoje zna~enje, kao dve re~i, 'slatka' i 'danas'; u prvo vreme se ~inilo da je sme{no tako nazivati jednu visoku, krupnu `enu u poznim pedesetim godinama,

46

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora upe~atljivu po dr`anju, a }utljivu maltene poput lidenskih ribara. Me|utim, pokazalo se da je ta njena uzdr`anost dubok izvor duhovnog zbli`avanja i takti~nosti, izvor iz koga se moglo crpsti kad god je bilo potrebno; zato je njeno ime ubrzo po~elo zvu~ati ba{ ta~no. Imala je porodicu - svi Hainci imaju porodicu - i to raznovrsnu i svakojaku, unu~ad i ro|ake drugog i tre}eg i nekog daljeg stepena, afine i kozine, {irom Ekumena, ali nijednog srodnika u ovoj ekipi. Zatra`ila je da bude baba Rigu, Astenu i Betonu, i prihva}ena je.

Jedina osoba na brodu '[obi' starija od Slatke Danas bila je Zemljanka, Lidi, stara sedamdeset dve z.g., nimalo zainteresovana za babovanje. Lidi je plovila kosmosom ve} pedeset godina i nije postojalo ni{ta o NAFAL brodovima {to bi njoj bilo nepoznato; ali se povremeno de{avalo da zaboravi da se njihov brod zove '[obi' i da ga nazove 'Soso' ili 'Altera'. Ali neke stvari o '[obiju' nije znala, ni ona, ni ma ko drugi.

Razgovarali su, takva je sklonost ljudskih bi}a, upravo o onom {to ne znaju.

Teorija ~urtena bila im je glavni predmet razgovora, uve~e, posle ve~ere, oko logorske vatre nalo`ene od naplavljenog drveta, na obali. Odrasli su, dakako, pro~itali sve {to se o tome pro~itati moglo, jo{ pre nego {to su se javili da budu dobrovoljci za ovaj probni let. Gveter je dobio i neke novije podatke, i moglo se pretpostaviti da bolje razume teoriju ~urtena nego drugi, ali iz njega si morao ~upati re~ po re~. Imao je samo dvadeset pet godina i bio jedini Cetijanac u posadi, izgledao je mnogo dlakaviji nego iko drugi, a za jezike je imao vrlo malo dara; veliki deo vremena provodio je u defanzivi.

Zami{ljao je da, kao Anare{anin, bolje shvata kako ljudi treba uzajamno da se poma`u, i povremeno im je dr`ao predavanja protiv njihovih posedni~kih navika; ali svoje znanje o ~urtenu je prigrlio i nije ga nikome lako davao, jer mu je bila potrebna prednost koju je na taj na~in sticao. Neko vreme je pristajao da o tome govori samo odri~nim re~enicama: sve negativno. Ne zovite ga ~urtenskim 'pogonom', to nije pogon, ne zovite ga ~urtenskim 'efektom', to nije efekat. Pa, dobro, {ta jeste? A on krene sa drugim predavanjem, po~ev{i sa preporodom cetijnske fizike posle revizije {evekovskog temporalizma, koju su izvr{ili intervalisti, a zavr{iv{i sa op{tim koncepcijskim okvirom ~urtena. Svi ga saslu{aju vrlo pomno. U jednog takvoj prilici, Slatka Danas je postavila pitanje, pa`ljivo odmeravaju}i svaku re~. "Dakle", re~e ona, "zamisli }e pomeriti na{ brod?"

"Nej, nej, nej, nej", re~e Gveter. I za}uta. Posle du`eg vremena, Kart mu je postavila pitanje: "Pa dobro, nisi pomenuo nijedan fizi~ki, materijalni doga|aj ili dejstvo." Posrednost tog pitanja bila je osobena za nju. Kart i Oret, Getenjanke koje su sa svojom decom (Kart je imala jedno, i Oret jedno) bile emotivna `i`a posade, ili, njihovim izrazom, 'ognji{te' posade, nisu bile jake u teoriji; njihova subkultura bila je nesklona teorijskim razmi{ljanjima. To su znale. Gveter je mogao da im pri~a {ta god ho}e, na svom cetijanskom fizi~ko-filozofsko-tehni~kom `argonu, a da ga one nikad ne uhvate u pogre{ci. Ovog puta se bez oklevanja otisnuo u tu vrstu govora. Od njegovog nagla{avanja obja{njenja nisu postala jasnija. Raspri~ao se o koherentnosti i metaintervalima, i posle mnogo re~i, upitao, prave}i gestove o~ajanja: "Hako to hazati na

47

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora hainskom? Nej! Nije fizi~ho, nije fizi~ho, te hategorije na{ um mora odbaciti potpuno, u tome jej cela stvar!"

"Puh-puh-puh-puh-puh-puh", tiho je govorio Asten, prolaze}i iza polukruga odraslih oko vatre od drveta {to ga je more izbacilo, na {irokoj pla`i, u sumraku. Rig je 'vozio' za njim, tako|e govore}i: "Puh-puh-puh-puh", ali ne{to glasnije. Njih dvojica bili su kosmi~ki brodovi; moglo se to zaklju~iti po na~inu na koji su manevrisali oko jednog bre`uljka peska, kao i po dozivanjima - "Stabilizovan na orbiti, navigatore!" Ali zvuk koji su opona{ali bio je iz Lidena: pu}kanje motora lidenskih ribarskih brodi}a kad izlaze na more.

"Prinudno spu{tanje", po~e se dernjati Rig, mlataraju}i rukama i nogama po pesku. "U pomo}! U pomo}! Ja sam se prinudno spustio!"

"Dr`i se, brode Dva!" vikao je Asten. "Dolazim da te spasem! Ne di{i! O-ou, nevolje sa ~urtenskim pogonom! Puh-puh-{kriiiip! [kriiiip! Brrrrm! Bruum, brum, brum, brrrrm, puh-puh-puh..."

Rig je imao {est, a Asten ~etiri ekumenske godine. Tain sin Beton, kome je bilo ve} jedanaest, sedeo je sa odraslima, kod vatre, ali je sad ipak gledao Riga i Astena, kao da bi i sam rado poleteo da spasava brod Dva. Ta dvojica malih Getenjana pro`ivela su vi{e vremena na brodovima nego na planetama, a Asten se rado hvalio da ima 'u stvari pedeset osam'; za razliku od toga, Betonu je ovo bila prva posada, a njegov jedini raniji nafalni let bio je sa Tere na Hain. On i njegova biolo{ka mati, Tai, na Teri su `iveli u zajednici koja se bavila osposobljavanjem upropa{}enog zemlji{ta - takozvanoj 'reklamacijskoj komuni'. Kocka je pala na Tai da ide u ekumensku slu`bu, a ona je zatra`ila da je osposobe za du`nosti na brodu; tada je Beton zahtevao da povede i njega, kao ~lana porodice. Pristala je; ali posle obuke, kad se javila za ovaj pohod, prvi ~urtenski probni let, poku{ala je ubediti Betona da se povu~e, da ostane na daljoj obuci ili da se vrati ku}i. On je to odbio. Ovo je ostalim ~lanovima posade '[obija' ispri~ao [en, koji je bio na obuci s njima; a ispri~ao je zato {to je bilo potrebno da ova napetost izme|u majke i sina bude shva}ena i delotvorno upotrebljena u gra|enju skupine. Beton je navaljivao da po|e i on, a Tai je popustila, ali, videlo se, ne bez dvoumljenja. Njen odnos prema tom de~aku bio je hladan i u~tiv. [en mu je nudio o~insko-bratsku toplinu, ali je Beton to prihvatao {krto i hladno, i nije zatra`io uspostavljanje rodbinske veze ni sa kim u ovoj ekipi.

Spasavanje broda Dva bilo je obavljeno, pa se pa`nja ponovo usredsredila na raspravu. "U redu", re~e Lidi. "Znamo da sve {to se kre}e br`e od svetlosti, svaka stvar koja se kre}e br`e od svetlosti, samim tim nadilazi kategoriju materijalno/nematerijalno - tako smo stekli ansibl, na~inili smo razliku izme|u poruke i medijuma. Ali ako mi, posada, treba da putujemo kao poruke, ja `elim razumeti kako se to doga|a."

Gveter je stao da ~upa kosu. Imao je {ta da ~upa. Finu, gustu kosu, ~itavu grivu na glavi; telo i udovi bejahu kod njega prekriveni kratkim krznom, a {ake i lice svetlim, srebrnastim obla~i}ima paperjaste dlake. Stopala isto tako, ali, sad, sa dodatkom velike koli~ine peska. "Hako!" re~e on. "Pa, ja pohu{avam vam re}i hako! Poruka, informacija, nej-ne-nej, to staro, to je ansibl tehnologija. Ovo, transilijencija. Jer se polje honcipira

48

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora hao virtuelno polje, u home nerealni interval postaje virtuelno efehtivan putem medijarne hoherencije - zar vam nej jasno?"

"Nije nam jasno", re~e Lidi. "U kom zna~enju upotrebljava{ re~ 'medijarno'?"

Nekoliko logorskih vatri kasnije, jednoglasno mi{ljnje bilo je da je ~urtenska teorija dostupna samo umovima koji su visoko osposobljeni za cetijansku temporalnu fiziku. Postojalo je i uverenje, ne tako slobodno iskazivano, da in`enjeri koji su napravili ~urtensku ma{ineriju za '[obi' ne razumeju u celosti kako ona radi. Ili, ta~nije, ne razumeju u celosti {ta ona radi, kad radi. Bilo je van svake sumnje jasno da taj ure|aj, doista, radi. '[obi' je bio ~etvrti brod na kome je ~urtenska teorija isprobana, sa robotskom posadom; dosad su izvedena ukupno {ezdeset dva trenutna putovanja, ili transilijencije, izme|u ta~aka ~ije je rastojanje iznosilo od ~etiri stotine kilometara do dvadeset sedam svetlosnih godina; neka od tih putovanja bila su etapna. Gveter i Lidi su uporno tvrdili da ovo dokazuje da in`enjeri savr{eno dobro znaju {ta rade i da je za ostatak posade teorija te{ka samo zato {to ljudski um, uop{te, ne prima lako nijednu sasvim novu zamisao.

"Kao krvotok", re~e Tai. "Ljudi su se {etali po Teri, nose}i u sebi srca koja su kucala, mnogo pre nego {to su shvatili za{to." ^inilo se da ni sama nije zadovoljna svojom analogijom, a kad [en re~e: "Srce razume neke stvari koje razum ne zna", ona kao da se uvredi. "Misticizam", re~e ona, tonom kao da u nekakvoj {etnji upozorava svoga pratioca da se na stazi pred njim nalazi pse}e govno.

"Ali sigurni smo da u ovom procesu ne postoji ni{ta onostran razumevanja", re~e Oret, glasom kao da nije ba{ toliko sigurna. "Ni{ta {to se ne mo`e razumeti i reprodukovati."

"I hvantifihovati", stameno re~e Gveter.

"Ali ~ak i ako neki razumeju proces, jo{ niko ne zna ljudsku reakciju na njega kakvo }e to iskustvo biti. Ta~no? Zna~i, o tome mi treba da izvestimo."

"Zbog ~ega ne bi bilo isto kao nafalski let, samo br`e?" upita Beton.

"Zbog toga {to potpuno je druga~ije", re~e Gveter. "[ta bi nam se moglo desiti?"

Ranije su neki od odraslih raspravljali o mogu}nostima; svi su o tome razmi{ljali. Kat i Oret su popri~ale o tome, koriste}i prikladne izraze, sa svojom decom.

Ali sad je postalo o~igledno da Beton nije bio uklju~en u takve razgovore.

"Ne znamo", re~e Tai o{tro. "Ja sam ti to, Betone, jo{ na po~etku kazala."

"Najverovatnije }e biti kao nafal", re~e [en, "ali prvi ljudi koji su leteli nafalski, nisu unapred znali kako }e to izgledati, morali su sami da otkriju fizi~ke i psihi~ke posledice..."

"Najgora mogu}nost", re~e Slatka Danas, svojim sporim, udobnim glasom, "bila bi da svi poginemo. Na nekim od probnih letova bila su izvesna `iva bi}a. Cvr~ci.

Na poslednja dva, u '[obiju', inteligentne obredne `ivotinje. Vratile su se zdrave i ~itave." Bio je ovo, za Slatku Danas, vrlo dug govor, pa je imao i te`inu srazmernu tome.

"Mi gotovo smo sigurni", re~e Gveter, "da nihahvo temporalno rearan`iranje nema u ~urtenu, hao {to ima u nafalu. A masa se pojavljuje samo u smislu da treba

49

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora izvesna jezgrena masa, isto hao za emisiju ansibl, ali ne po sebi. Zna~i, mo`da ~ah i trudna osoba mogla bi transilijent biti."

"Ne mogu one brodovima", re~e Asten. "Nero|eni umire ako to ~ine."

Asten je sad napola le`ao u Oretinom krilu; Rig je, sa palcem u ustima, ve} spavao u Kartinom krilu.

"Kad smo bili Onblini", nastavi Asten, pridi`u}i se u sede}i polo`aj, "imali smo te obredne `ivotinje u posadi. Neke ribe, neke teranske ma~ke i gomilu hainskih goula.

Igrali smo se s njima. Pomogli smo u zahvaljivanju onom goulu koji je upotrebljen za proveru litovirusa. Ali nije uginuo. Ujeo je [apija. Ma~ke su spavale sa nama. Ali jedna od njih je u{la u kemer i zatrudnela, pa kad je 'Onblin' morao po}i na Hain, ona je morala imati abortus, ina~e bi njeni nero|eni umrli u njoj i povukli i nju sa sobom. Niko nije znao obred za nju, kako da joj objasni. Ali ja sam joj dao dodatnu hranu. A Rig je plakao."

"Plakali su i neki drugi, koje ja poznajem", re~e Kart, glade}i de~akovu kosu.

"Ti pri~a{ dobre pri~e, Astene", primeti Slatka Danas.

"Zna~i, mi smo ne{to kao obredna ljudska bi}a", re~e Beton.

"Dobrovoljci", re~e Tai. "Eksperimentatori", re~e Lidi.

"Do`ivljavaoci iskustva", re~e [en.

"Istra`iva~i", re~e Oret.

"Kockari", re~e Kart.

De~ak je gledao jedno po jedno lice.

"Znate", re~e [en, "pre mnogo vremena, u doba Lige, kad je NAFAL bio tek na po~etku, slali su brodove u stvarno daleke sisteme, poku{avali, znate, da istra`e sve; posade za koje se znalo da se ne}e vratiti vekovima. Mogu}e je da su neke od tih posada i sada tamo, napolju. Ali neke su se vra}ale posle ~etiri stotine, pet stotina, {est stotina godina, i svi su bili ludi. Po-lu-de-li!" On na~ini dramsku pauzu. "Ali oni su i na polasku bili svi ludi. Nestabilne li~nosti. Mora biti lud neko ko se dobrovoljno javlja za toliku vremensku dilataciju. [ta ka`ete o tom na~inu odabiranja posade, a?" Nasmeja se.

"Jesmo li mi stabilni?" re~e Oret. "Ja ba{ volim nestabilnost. Gotivim ovaj posao. Ovaj rizik, u kome smo zajedno. Ulog je visok! U tome je o{trica toga, slatko}a."

Kart spusti pogled ka njihovoj deci i osmehnu se.

"Da, da, zajedno", re~e Gveter. "Niste ludi. Jeste dobri. Mi smo amari."

"Amare", reko{e mu drugi, potvr|uju}i ovu neo~ekivanu objavu. Mladi ~ovek se namr{ti od zadovoljstva, sko~i na noge i svu~e ko{ulju. "Pliva mi se. Hajde, Betone.

Da plivamo!" To rekav{i, potr~a ka mra~nim, ogromnim vodama koje su se tiho kretale izvan crvenkaste sumaglice njihove vatre na obali. De~ak je oklevao, onda je skinuo ko{ulju i sandale i po{ao za Gveterom. [en povu~e Tai da ustane, pa po|e zajedno sa njom. Poslednje po|o{e dve babe, u no}, u talase, ali samo da stoje u njima, podvrnutih nogavica, i da se smeju sebi.

Getenjanima, ~ak i u toploj letnjoj no}i na toplom letnjem svetu, more nije prijatelj. Uz vatru im je mesto. Oret i Asten pri|o{e bli`e Karti. Sedeli su, gledali

50

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora plamenove, slu{ali jedva ~ujne glasove sa svetlucave zatalasane daljine, i povremeno pri~ali tiho na svom jeziku, dok je njihov mali sestrabrat spavao.

Posle trideset dana len~arenja u Lidenu, [obiji su uhvatili 'riblji voz' koji ih je poneo u dubinu kopna, u grad; tamo ih je na `elezni~koj stanici pokupio jedan lender Flote i poneo na kosmi~ku luku na planeti Ve, koja je slede}a planeta u nizu iza Haina.

Bili su odmorni, pocrneli od sunca, povezani ~vrstim me|usobnim poznanstvom i spremni za polazak.

Jedna od hemi-afiliatnih drugostepenih ro|aka Slatke Danas bila je na du`nosti kod ansibla u Ve Portu. Ona je podsticala [obije da postave pronalaza~ima ~urtena, koji su bili na Urasu i na Anaresu, sva pitanja koja `ele, o dejstvovanju ~urtena. "Svrha ovog opitnog leta jeste - razumeti", ponavljala je ona. "Zato je va{e puno intelektualno u~e{}e ovde od su{tinskog zna~aja. Njima je to veoma, veoma va`no."

Lidi je reagovala tako {to je frknula.

"Eto, po~inje obred", re~e [en, dok su i{li ka sali sa ansiblom, u mehuru okrenutom ka suncu. "Ovi }e objasniti `ivotinjama {ta i za{to }e im uraditi, i zatra`i}e da im `ivotinje u tome poma`u." "@ivotinje to ne razumeju", re~e Beton, svojim hladnim, an|eoskim sopranom.

"To je samo da bi se ljudi ose}ali prijatnije."

"A ljudi razumeju?" upita Slatka Danas.

"Svi mi upotrebljavamo jedni druge", re~e Oret. "Obred ka`e: mi nemamo prava ovo da radimo, zato primamo na sebe odgovornost za patnje koje }emo prouzrokovati."

Beton je slu{ao, sumorno zami{ljen.

Gveter je prvi govorio u ansibl, oko pola sata, koriste}i uglavnom 'pravik' i matematiku. Na kraju je, izvinjavaju}i se i izgledaju}i pomalo iznervirano, pozvao i druge da upotrebe tu napravu. Nastade pauza. Lidi je uklju~ila ansibl, predstavila se i rekla: "Slo`ili smo se da niko od nas, izuzev Gvetera, nema teorijsku osnovu za razumevanje na~ela ~urtena."

Jedan nau~nik, udaljen dvadeset dve svetlosne godine, po~e odgovarati na hainskom preko automatskog prevodioca, ~iji je glas bio ravan, ali i upaljivo punonade`an. "^urten se mo`e, pojmovima shvatljivim za laike, objasniti kao deplasiranje virtuelnog polja da bi se realizovala relaciona koherentnost u terminima transilijentne iskustvenosti."

"Sas-vim tako", re~e Lidi.

"Kao {to vam je poznato, materijalni efekti bili su dosad jednaki nuli, a i {tetna dejstva na svesna bi}a niske inteligencije bila su jednaka nuli; me|utim, ocenjeno je da postoji izvesna mogu}nost da bi u~e{}e, u ovom procesu, visoke inteligencije moglo imati povoljno, ili nepovoljno, dejstvo na deplasman. [to bi onda recipro~no uticalo na participanta."

"Kakve veze ima visina na{e inteligencije sa dejstvovanjem ~urtena?" upita Tai.

51

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Pauza. Njihov sagovornik je poku{avao da na|e prave re~i, da prihvati odgovornost.

"Koristili smo re~ 'inteligencija' kao kratku naznaku za psihi~ku slo`enost i kulturnu zavisnost na{e `ive vrste", re~e, posle nekoliko trenutaka, glas automatskog prevodioca. "Prisustvo transilijenta kao svesnog uma ne-tokom transilijencije, to je netestirani faktor."

"Ali ako je to trenutni proces, onda kako ga mi mo`emo biti svesni?" re~e Oret.

"Upravo to", re~e ansibl, za}uta, a posle daljih nekoliko sekundi zastoja, nastavi: "Po{to je eksperimentator deo eksperimenta, pretpostavljamo da transilijent mo`e biti element ili agens transilijencije. Zato smo zatra`ili da ovu stvar isproba cela jedna posada, a ne samo jedan dobrovoljac, ili dvoje. Psihi~ka me|usobna ravnote`a, interbalans, uhodane socijalne skupine, da}e nam dodatnu snagu protiv disintegrativnih ili neshvatljivih iskustava, ako bi se ona pojavila. Osim toga, zasebne opservacije ~lanova skupine poslu`i}e za interverifikaciju."

"Ko programira ove prevodioce?" zare`a [en, ali samo {apatom. "Jebala ga 'interverifikacija'!"

Lidi pogleda uokolo, u sva lica, pozivaju}i ih na taj na~in da pitaju.

"Koliko }e, stvarno, trajati putovanje?" upita Beton.

"Ne trajati", re~e glas translatora, a onda ispravi samog sebe. "Nikoliko."

Novi zastoj.

"Hvala", re~e Slatka Danas, a nau~nik na planeti udaljenoj od Ve Porta dvadeset dve godine dilatiranog vremena odgovori: "Zahvalni smo za va{u velikodu{nu hrabrost, na{a nada je sa vama."

Iz sale za ansibl pre|o{e pravo u '[obi'. ^urtenska oprema nije zauzimala mnogo mesta, a njena instrument-tabla sastojala se uglavnom samo od jednog dela: prekida~a, sa dva polo`aja, 'uklju~eno' i 'isklju~eno'. Bila je postavljena naporedo sa nafal motivatorima i kontrolama jednog obi~nog me|uzvezdanog broda ekumenske flote. '[obi' je sagra|en na Hainu pre oko ~etiri stotine godina, ali je dostigao starost od samo trideset dve godine. Njegovi prvi letovi bili su uglavnom opitni, sa hainsko-~ifvorskom posadom. Po{to na takvim misijama brod mo`e ostati godinama na orbiti oko neke planete, Hainci i ^ifvorci su zaklju~ili da te godine treba prijatno pro`iveti, a ne 'trpeti'. Zato su uredili unutra{njost broda da li~i na vrlo veliku, vrlo udobnu ku}u. Tri stambena modula su otka~ili i ostavili na Veu, ali ipak je ostalo vi{e nego dovoljno prostora za posadu od samo deset osoba.

Sada su Tai, Beton i [en, novoprido{li sa Tere, i Gveter sa Anaresa, svi naviknuti na `ivot u barakama, u siroma{nim komunama, na njihovim jedva nastanjivim svetovima, {etkali kroz '[obi' i kritikovali ga. "Izmetno!" govorio je Gveter potmulo. "Rasko{, rasko{!" Tai se cerila. Slatka Danas, Lidi i Getennjani, naviknutiji na udobnosti brodskog `ivota, odmah se smesti{e 'kao kod svoje ku}e'. Uskoro je i Gveteru i mladim Teranima postalo te{ko da zadr`e stav moralnog neslaganja u prostranim, visokim, dobro name{tenim, pomalo pohabanim dnevnim sobama, spava}im sobama, radnim sobama, u

52

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora gimnasti~kim prostorijama za jaku i slabu gravitaciju, u biblioteci, kuhinji i na komandnom mostu '[obija'. Na ovom poslednjem, tepih be{e original 'Henjekaulil', od mekanog dubokog plavetnila i purpura, izatkan tako da je davao sliku raznih sazve`|a hainskog neba. U dvorani za meditaciju postojala je velika, zdrava planta`a teranske bambusove trske, deo brodskog zatvorenog, kru`nog sistema vegetacije i vazduha.

Svaka soba imala je prozor, koji se mogao programirati da nostalgi~arima prikazuje panorame Abeneja ili Novog Kaira ili pla`e u Lidenu, ili u~initi prozirnim da bi ~ovek mogao gledati sunca bliska i daleka i tamu izme|u sunaca.

Rig i Asten otkri{e da osim liftova postoji i veliko, ukrasno, zavojito stepeni{te, koje je iz prijemne sale vodilo gore, do biblioteke. Klizali su se niz rukohvatnu {ipku stepeni{ta, dernjaju}i se iz sveg glasa; kad im je [en, najzad, pripretio da }e preokrenuti lokalno gravitaciono polje i prinuditi ih da se suljaju nagore, a ne nadole, odu{evljeno su ga zamolili da to odmah u~ini. Beton je nadmo}nim pogledom osmatrao klince i silazio liftom; ali slede}eg dana se i on po~eo suljati odozgo. Postizao je mnogo ve}u brzinu, jer se mogao odgurnuti sna`nije, a i zato {to je imao ve}u masu; najzad pade, i umalo da slomi trti~nu kost. Posle je ba{ on, Beton, organizovao trke na velikim poslu`avnicima, na kojima su sedeli kao na sankama. Naj~e{}e je pobe|ivao Rig, koji je jedini bio dovoljno mali da ostane na poslu`avniku sve do podno`ja stepeni{ta. Niko od de~aka nije na pla`i u~io ni{ta, osim da pliva i da bude [obi; ali sada, tokom neo~ekivanog petodnevnog zadr`avanja u Ve Portu, Gveter po~e davati ~asove fizike Betonu, a matematike svoj trojici, svakoga dana, u biblioteci; sa [enom i sa Oret u~ili su ne{to malo istorije, a sa Tai plesali u niskogravitacionoj gimnasti~koj dvorani.

Tai je, ple{u}i, postajala slobodna, laka, nasmejana. Rig i Asten su je takvu voleli da vide; njen sin je plesao s njom kao `drebe, kao jare, trapavo, ali bla`eno. [en im se ~esto pridru`ivao; bio je plesa~ tamne elegancije, i Tai je plesala s njim, ali bez dodira, ostaju}i stidljiva. Jo{ od Betonovog ro|enja bila je celibatna. Nije `elela [enovu strpljivu, a ipak `estoku `udnju; nije `elela da natovari na sebe takve strasti, niti [ena kao li~nost. Okretala se od [ena Betonu, pa su majka i sin nastavljali plesati, sasvim uneti u korake, u vazdu{ne obrasce koje su stvarali. Gledaju}i ih, u ono popodne neposredno pre poletanja, Slatka Danas po~e brisati suze iz o~iju, osmehnuta, bez ijedne re~i. "@ivot je dobar", rekao je Gveter Lidi, veoma ozbiljno.

"Mo`e da poslu`i, manje-vi{e", odgovorila je ona.

Oret je upravo izlazila iz svog `enskog kemera, koji je pre pet dana aktivirao u Karti mu{ki kemer, a sve to znatno ranije nego {to se o~ekivalo; upravo zbog njihovog kemera, cela posada provela je neplaniranih pet dana dodatne besposlice u '[obiju'. Ali svi su u`ivali u tom vremenu. Oret je gledala Riga, kome je svojevremeno (u svom mu{kom kemeru) bila otac, plesala sa Astenom koga je (u svom `enskom kemeru) rodila, i gledala kako Kart gleda sve troje, a onda, u jednom trenutku, rekla na karhidskom: "Sutra..." O{trica je bila vrlo slatka.

53

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Antropolozi sve~ano klimaju glavom nad tvrdnjom da ne smemo pripisati 'kulturne konstante' ljudskoj populaciji nijedne planete; ali ~ini se da su izvesne kulturne crte, ili izvesna o~ekivanja u tom pravcu, vrlo duboko uvre`eni. Njihove poslednje no}i u Ve Portu, [en i Tai se pojavi{e u crnim i srebrnim uniformama teranskog Ekumena, koje su ih ko{tale (jer je Tera, izme|u ostalog, jo{ imala nov~anu ekonomiju) po {est mese~nih plata.

Asten i Rig istog trena nadigo{e galamu, zahtevaju}i da izgledaju jednako veli~anstveno. Kart i Oret su im predlo`ile ode}u za `urku, a Slatka Danas je dodala velike marame od srebrne ~ipke; Asten se durio, Rig je pristao na imitaciju. Pojam 'uniforma', re~e im Asten, zna~i da bude isto.

"A za{to da bude isto?" upita Oret.

Stara Lidi odgovori o{tro: "Da ne bi niko bio odgovoran."

Onda je oti{la i presvukla se u svoju ve~ernju ode}u od crnog somota, koja nije bila uniforma, ali je ipak doprinela da Tai i [en ne str{e kao poslovi~ni 'palac po kome si se udario ~eki}em'. Ona je oti{la sa Tere kad joj je bilo osamnaest godina, i nikad se nije vratila niti se `elela vratiti; ali Tai i [en su bili njene kolege, drugari u istoj posadi.

Dosetile su se i Kart i Oret, pa su obukle svoje najfinije krznene kapute; Asten se pomirio sa tim da }e morati da nosi ode}u za `urku, a pristao je utoliko radije {to su i on i Rig imali Kartin masivni zlatni nakit, koji je dobila u nasledstvo, a koji im je za ovu priliku pozajmila - do poslednjeg komada. Slatka Danas se pojavila u mantiji ~iste bele boje, tvrde}i da je to u stvari ultraljubi~asta. Gveter je upleo grivu u pletenice. Beton nije imao uniformu, ali mu nije ni bila potrebna; sedeo je za stolom, pored svoje majke, sav zra~e}i ponosom.

Iz kuhinje Porta slali su im hranu, vrlo dobru; ve~eras, izvanrednu. Dobili su delikatni hainski ijanvi sa svih sedam sosova, a zatim puding sa ukusom teranske ~okolade. Ve~e je bilo `ivahno, a zavr{ilo se tiho, kod velikog kamina u biblioteci. Tu su goreli trupci, la`ni trupci naravno, ali dobre imitacije. Nema smisla napraviti stvarno ognji{te usred kosmi~kog broda, a onda u njega bacati 'drva' napravljena od plastike.

Ova su bila proizvedena od neoceluloze, i to ne samo trupci, nego i cepke za potpalu; {irila su onaj pravi miris, u prvi mah su se opirala paljenju, zatim se palila uz pra{tanje, varnice i mlazi}e dima, a razbuktavala blistavo. Oret je namestila vartu, Kart ju je potpalila, svi su se okupili.

"Ajde pri~e za pred spavanje", re~e Rig. Oret ispri~a o ledenim pe}inama u Kermlandiji, i kako je jedan brod uplovio u jednu takvu veliku, plavu morsku pe}inu i nestao, ni traga od njega nisu na{li brodovi koji su posle zalazili unutra da tragaju za njim; i kako je na|en sedamdeset godina kasnije, bez ijedne `ive du{e i bez ikakvog nagove{taja {ta se desilo sa posadom - na pu~ini, gde je samo plutao bez pogona, blizu obala Osemjeta, hiljadu milja daleko od Kerma, ~ak na suprotnoj strani kontinenta...

Jo{ jednu, jo{ jednu?

Lidi je ispri~ala o malom pustinjskom vuku koji je izgubio svoju suprugu vukicu i oti{ao u zemlju mrtvih, da je tra`i, i na{ao je gde ple{e sa mrtvima, i poveo je

54

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora nazad u zemlju `ivih, ali je u poslednji ~as sve pokvario jer ju je dodirnuo pre nego {to su se sasvim izvukli u `ivot, pa je ona nestala, a on vi{e nikad nije uspeo na}i ulaz u mesto gde mrtvi ple{u, iako je tra`io, i zavijao, i plakao...

Jo{ jednu! [en je ispri~ao o de~aku kome je izraslo po jedno pero svaki put kad je rekao neku la`, i koga su na kraju u komuni uzeli da im slu`i kao 'pufna' za brisanje pra{ine sa polica.

Jo{ jed-nu!

Gveter ispri~a o krilatom narodu koji se zvao Gluni; a Gluni su bili toliko glupi da su izumrli zato {to su se neprestano sudarali ~elom u ~elo, tokom svojih nebeskih letova. "Me|utim, nisu oni stvarni bili", dodade on savesno. "To samo pri~a."

Jo{... a, ne. NNNNNe. Na spavanje.

Rig i Asten su, kao obi~no, pro{li u krug da ih svako zagrli za laku no}, a ovog puta po{ao je i Beton, isto tako, za njima. Kad je prolazio pored Tai, nije se zaustavio, jer ona nije volela da je iko dodiruje; ali je Tai ovog puta ispru`ila ruku, privukla de~aka sebi i poljubila ga u obraz. Pobegao je sav ustreptao od radosti.

"Pri~e", re~e Slatka Danas. "Na{a po~inje sutra, a?"

Lanac komandovanja lako je opisati; mre`u reakcija, ne. Onima koji `ive u dru{tvu zasnovanom na uzajamnom davanju ovla{}enja, 'gust' opis, slo`en i nedovr{en, normalna je stvar, i razumljiva, ali onima koji znaju samo za jedan model, hijerarhijsku kontrolu, takav opis izgleda kao brljotina, op{ta petljancija, nerazre{ivost; i ne samo opis, nego i ono opisano. Ko ovde komanduje? Da se mi otarasimo svih cinculiranja; ko je gazda ovde? Mnogo kuvara, lo{a supa. Hajmo kratko i jasno. Idemo kod va{eg vo|e!

Stara navigatorka je, dabome, sedela za nafal-tablom, a Gveten za mnogo skromnijom ~urtenskom; Oret je bila `icama povezana sa brodskom VI; iza svakog od njih sedeo je po jedan 'za podr{ku', dakle zamenik/pomaga~, i to, istim redosledom, Tai, [en i Kart; ono {to je Slatka Danas radila moglo se bi se nazvati kontrolom ili nadzorom, kad te re~i ne bi podrazumevale upravo neki hijerarhijski 'visoki' polo`aj. Zato bi bolje bilo upotrebiti re~i 'skupa-gledanje' ili 'me|u-zor', kad bi postojale. Rig i Asten su uvek nafalovali u bibliotekama brodova, zato {to je tamo, tokom dosadnog i dezorijenti{u}eg putovanja brzinama bliskim svetlosnoj, Asten mogao bar poku{avati da gleda slike ili da slu{a neku muzi~ku traku, a Rig da se sklup~a pod svoje, uvek jedno isto, ~upavo }ebe, i odspava. Betonova du`nost kao ~lana posade bila je da kao stariji 'brat' pazi na klince; sedeo je sa njima u ovoj biblioteci. Poneo je vre}u za povra}anje, jer je bio jedan od onih kojima NAFAL izaziva morsku bolest. Izo{trio je me|uvid na Lidi i Gvetera da bi gledao {ta oni rade.

Svako je, dakle, znao svoju du`nost, pod pretpostavkom da im predstoji nafalni let. O procesu ~urtena znali su to da bi trebalo da izazove transililijenciju do jednog zvezdanog sistema udaljenog sedamnaest svetlosnih godina od Ve Porta, bez proticanja ikakvog vremena, dakle bez intervala; ali {ta bi trebalo da rade, nisu znali, niti je to iko drugi, igde, znao.

55

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora I tako se Lidi osvrnula, kao violinista koji uperi gudalo okomito uvis da bi doveo u `i`u pa`nju kamernog orkestra koji treba da se otisne u prvu notu; treptaj kontakta pogledima, i ona posla '[obi' u nafalni modus, a Gveter, kao violon~elista koji svojom dubljom notom istog trena podr`i violinu, posla '[obi' u ~urtenski modus. U|o{e u ne-trajanje. U ~urten. Potrajalo je, kao {to im je ansibl rekao, 'nikoliko' sekundi. "[ta nije u redu?" pro{aputa [en.

"D-|avo ga nosio!" re~e Gveter. "[ta?" upita Lidi, `mirkaju}i i otresaju}i glavom.

"Eto, to je to", re~e Tai, pozivaju}i na ekran sve nova i nova o~itavanja.

"Ovo nije A-{ezdeset-i-kako-be{e", re~e Lidi, nastavljaju}i da trep}e.

Slatka Danas je nastojala da ih uklju~i u isti ge{talt, svih desetoro, sedmoro na komandnom mostu i, preko me|uvida, troje u biblioteci. Beton je providnuo jedan prozor, pa su sad de~aci, sva trojica, gledali ne{to napolju, nekakvu polukru`nu sme|u masu, koja je ispunila pribli`no pola prozora. Rig je u rukama stezao svoje prljavo, ~upavo }ebe. Kart je skidala elektrode sa Oretinih slepoo~nica, na taj na~in isklju~uju}i vezu sa ve{ta~kom inteligencijom. "Intervala nije bilo", re~e Oret.

"Nismo nigde", re~e Lidi.

"Intervala nije bilo", ponovi Gveter, natmureno pilje}i u svoju instrumenttablu. "Taho i trebalo."

"Ni{ta se nije dogodilo", re~e Kart, brzo 'prelistavaju}i' leta~ki izve{taj na ekranu VI. Oret je ustala, pri{la prozoru i ostala nepomi~na, gledaju}i napolje.

"To je to. M-60-340-nolo", re~e Tai. Sve su njihove re~i padale mrtvo, zvu~ale la`no.

"Pa, eto! Uspeli smo, [obiji!" re~e [en.

Niko mu nije odgovorio.

"Zovni Ve Port, ansiblom", re~e [en, tvrdo re{en da bude veseo. "Javi ljudima da smo stigli u jednom komadu."

"Stigli - gde?" upita Oret.

"Svakako", re~e Slatka Danas, ali ne preduze ni{ta.

"Va`i", re~e Tai i pri|e brodskom ansiblu. Otvori polje, usmeri ga na Ve Port i odasla signal. Brodski ansibli su radili samo vizuelno; ~ekala je, gledaju}i ekran.

Ponovila je signal. Svi su gledali ekran.

"Ni{ta se nije probilo", re~e ona.

Niko joj nije rekao da proveri koordinate koje je dala ansiblu; u sistemu koji predstavlja mre`u ovla{}enja, niko ne mo`e svoju nervozu tako jeftino da istrese na nekog drugog. Ona je, sama, naravno, proverila koordinate. Slala signale; resetovala, rekalkulisala, resignalisala; otvarala polje ka Abenaju i ka Anaresu, i slala signale. Ekran ostade prazan.

"Prove..." zausti [en, ali se zadr`a.

"Ansibl ne radi", saop{ti Tai formalno svojoj posadi.

"Nalazi{ da je u kvaru?" upita Slatka Danas.

56

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Ne. Samo ne radi."

"Vra}amo se, odmah", re~e Lidi, koja je sedela i sad pred nafalnom instrumenttablom.

Uzdrmale su ih njene re~i, njen ton, rasturile su ih - razbile.

"Ne, ne}emo!" re~e Beton preko me|uvida, a Oret istovremeno: "Kuda?"

Tai, Lidina podr{ka, po|e ka Lidi kao da `eli da joj onemogu}i ponovno uklju~ivanje nafal modusa, ali se onda tr`e i ispre~i ispred Gvetera, da on ne bi mogao uklju~iti ~urten. A Gveten je stao, zgranut, pa rekao: "Mo`da ~urten poremetio funhciju ansibla?"

"To }u ja proveriti", re~e Tai. "Za{to bi? Roboti su se javljali ansiblima sa svih dosada{njih probnih letova."

"Gde je izve{taj VI?" upita [en, tonom energi~nog zahteva.

"Rekla sam ti da nema nikakvih izve{taja od VI", odgovori Kart o{tro.

"Oret je bila uklju~ena."

Oret je, stoje}i nepokretno kraj prozora, odgovorila, ne okre}u}i se: "Al' se ni{ta nije desilo."

Slatka Danas pri|e Getenjanki. Oret je pogleda i re~e, lagano: "Mmm-da.

Slatka Danas. Ne mo`emo... ovo. Mislim, ne uspevam da mislim." [en je prozirnuo i drugi prozor, stao pred njega i zagledao se napolje. "Ru`no", re~e on. "[ta je ru`no?" upita Lidi.

Gveter po~e govoriti kao da ~ita iz atlasa Ekumene. "Atmosfera gusta i stabilna, blizu dna temperaturnog prozora za `ivot. Mihro-organizmi. Oblaci bahterija, pli}aci i ostrva bahterija."

"Ka{a od klica", re~e [en. "Al' su na{li gde da nas po{alju!"

"To je, za slu~aj da stignemo kao neutronska bomba ili kao crna rupa, da povu~emo sa sobom samo bakterije", re~e Tai. "Ali nismo." "[ta nismo?" re~e Lidi.

"Nismo ni stigli?" upita Kart.

"Ej", re~e Beton. "Zar }ete svi ostati na mostu?"

"Ja 'o}u da pre|em tamo", za~u se Rigov tanki glasi}, a onda Astenov, ~ist, ali uzdrhtao: "Maba, ja bih da se vratim u Liden."

"Hajdemo", re~e Kart i ode u susret deci. Oret nikako da se okrene od prozora, iako joj je Asten ve} pri{ao i uhvatio je za {aku. "[ta gleda{, Maba?"

"Planetu, Astene."

"Koju planetu?"

Oret tek tad pogleda dete.

"Naime, tamo nema ni~eg", re~e Asten.

"Ona sme|a boja, to je povr{ina, takva je atmosfera ove planete."

"Pa nema ni~eg sme|eg napolju. Nema ni~eg. Ja bih da se vratim na Liden, odmah. Rekla si da to mo`emo, ~im zavr{imo probu."

57

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Oret se osvrte da pogleda, tek sad, ostale.

"Percepcione varijacije", re~e Gveter.

"Mislim", re~e Tai, "da moramo ustanoviti da jesmo - da smo stigli ovde - a onda brzo ovamo."

"Misli{ onamo", re~e Beton.

"O~itavanja su savr{eno jasna", re~e Lidi, dr`e}i se oberu~ke za rub sedi{ta i izgovaraju}i svaku re~ vrlo jasno. "To dole je M-60 i tako dalje. [ta jo{ ho}ete? Uzorke bakterija?"

"Da", re~e Tai. "Rad instrumenata je poreme}en, dakle, ne mo`emo se osloniti na njih."

"Ma koja su to govna!" re~e Lidi. "Koja farsa! U redu. Ajde neko da obu~e skafander, si|e tamo, uzme uzorak te ka{e i da se vra}amo. Idemo ku}i. Pomo}u nafala."

"Pomo}u nafala?" reko{e uglas, kao odjek, [en i Tai, a Gveter primeti: "Ali zadr`ali bismo se sedamnaest godina, a bez ansibl da ha`emo za{to."

"Za{to, Lidi?" upita Slatka Danas.

Lidi se netremice zagleda u Hainku. "A vi biste opet ~urtenom?" re~e im kre{tavo. Osvrte se da pogleda sve prisutne. "Jeste li vi ljudi od kamena?" Lice joj je bilo pepeljasto, zgu`vano, sparu{eno. "Vama ne smeta kad vidite kroz zidove?"

Niko ni{ta ne re~e. Posle nekog vremena progovori [en, oprezno: "Kako to misli{?"

"Pa ja vidim zvezde, kroz sve zidove!" Opet je pre{la pogledom po svima prisutnima; prstom je pokazivala dole, ka tepihu sa utkanim sazve`|ima. "Vi ne?" Po{to joj niko nije odgovorio, njena donja vilica zadrhta kao u gr~u; onda ona re~e: "U redu. U redu. Skidam se sa du`nosti. @ao mi je. Bi}u u svojoj sobi." Ustade. "Mo`da bi dobro bilo da me zaklju~ate."

"Ma, koje{ta", re~e Slatka Danas.

"Ako propadnem kroz..." po~e Lidi. Nije zavr{ila re~enicu. Hodala je ka vratima, kruto i oprezno, kao kroz gustu maglu. Rekla je jo{ ne{to, {to nisu razumeli; zazvu~alo je kao "kauza..." ili "gaza...".

Slatka Danas po|e za njom.

"Vidim i ja zvezde!" objavi Rig. "Ssss!" re~e Kart, pola`u}i ruku detetu preko ple}a.

"Vidim, vidim! Vidim sve zvezde, svuda. I vidim Ve Port. Mogu videti {ta god ho}u!"

"Da, naravno, ali }uti sad", promrmlja njegova majka, a dete se otr`e od nje, po~e lupati nogom po podu i ci~avo vikati: "Mogu, mogu! Vidim sve! A Asten ne vidi!

Ima i jedna planete, ima! Pusti me, ej! Pusti me!"

Sumornog izraza lica, Kart ponese dete, koje je nastavljalo da vri{ti, u njihovu sobu. Asten se okrete i povika za Rigom: "Nikakve planete nema, izmi{lja{!"

Oret natmureno re~e: "Molim te, Astene, idi u na{u sobu."

Astenu grunu{e suze na o~i, ali poslu{a. Oret samo dobaci izvinjavaju}i pogled ostalima, pa po|e za malom, rasplakanom prilikom, preko komandne sale, u hodnik.

58

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Na komandnom mostu ostado{e ~etvoro u}utanih.

"Kanarinci", re~e [en.

"Halucinacije?" predlo`i Gveter, pokunjen. "Dejstvo ~urtena na ehstra senzitivne organizme, mo`da?"

Tai klimnu glavom.

"Onda, da li ansibl ne radi, ili mi haluciniramo da ne radi" upita [en, malo kasnije.

Gveter po|e ka ansiblu; ovog puta Tai se udalji, prepustiv{i ansibl sasvim njemu. "Ja bih da si|em tamo", re~e ona.

"Valjda nema razloga da ne postupi{ tako", re~e [en, neodu{evljeno.

"A hoji je razlog da postupi?" upita Gveter preko njegovog ramena.

"Razlog je taj da smo zato i do{li, zar ne? Dobrovoljci smo da upravo to u~inimo, zar ne? Da oprobamo ovaj trenutni... ovu transilijenciju... da doka`emo da radi, da smo ovde! Po{to je ansibl u kvaru, Ve mo`e tek kroz sedamnaest godina dobiti na{ radio-signal!"

"Bolje da ~urtnemo do Vea i naprosto im ispri~amo", re~e [en. "Ako bismo to uradili ovog trenutka, bilo bi da smo... ovde... proveli ukupno nekih osam minuta."

"Da im ispri~amo - {ta? Kakav }e to dokaz biti?"

"Na nivou anegdota", re~e Slatka Danas, koja se tiho vratila u komandnu prostoriju; kretala se kao veliki jedrenjak, upe~atljiva, ali tiha.

"Je li Lidi dobro?" upita [en.

"Nije", odgovori Slatka Danas. Sede na mesto gde je do malo~as sedela Lidi, za nafalsku kontrolnu tablu.

"Pitam, imamo li saglasnost o silasku na planetu", re~e Tai. "Pita}u ostale", re~e Gveter, izi|e i uskoro se vrati sa Kart. "Si|ite ako vam se silazi", re~e Getenjanka. "Oret }e se malo zadr`ati sa decom. Oni su - mi smo sasvim rastrojeni."

"Ja }u si}i", re~e Gveter.

"Mogu li i ja?" upita Beton, maltene {apatom, ne di`u}i pogled ni ka jednom odraslom licu.

"Ne", re~e Tai, uglas sa Gveterom koji re~e: "Da".

Beton pogleda majku: jedan hitri pogled, postrance.

"Za{to ne bi?" upita Gveter.

"Ne znamo rizike."

"Planeta je osmotrena."

"To istra`ivanje vr{ili su samo robot-brodovi."

"Svi }emo biti obu~eni u shafandre." Gveten se iskreno ~udio njenom stavu.

"Ne}u ja tu odgovornost", re~e Tai kroz zube.

"Po ~emu je tvoja?" upita Gveter, jo{ za~u|eniji. "Svi je delimo; Beton je ~lan posade. Ne razumem."

"Jasno je meni da ti ne razume{", re~e Tai, okrete le|a obojici i izi|e. Mu{karac i de~ak ostado{e, zure}i; Gveter za njom, Beton u tepih.

59

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "@ao mi je", re~e Beton.

"Nije za biti `ao", uzvrati Gveter. "[ta se... {ta se de{ava?" zapita [en, glasom pre~vrsto zauzdanim. "Za{to se... mi se stalno ukr{tamo. Ovo pojavljivanje, odla`enje..."

"Pometnja potehla iz ~urtenskog ishustva", re~e Gveter.

Slatka Danas okrete le|a instrumentima. "Poslala sam signal da smo u nevolji", re~e. "Nafal sistem ne uspevam uklju~iti. Radio..." Ona pro~isti grlo. "^ini se da radio dejstvuje samo povremeno i nepouzdano."

Zavlada ti{ina.

"Ovo se ne doga|a", re~e [en, ili je to Oret rekla, ali nije mogla biti Oret, jer ona je ostala u drugom delu broda, sa decom, dakle mora biti da je [en rekao "Ovo se ne doga|a".

Lanac uzroka i posledica lako je opisati; prekid njegov, nije. Onima koji `ive u vremenu, sekvencijalnost, nizanje jednog po jednog doga|aja, jeste norma, jedini model, a simultanost izgleda kao zabrljanost, haos, beznade`na zbrka, pa je i opis te zbrke beznade`no zbunjuju}i. Po{to ~lanovi posade vi{e nisu imali pouzdana opa`anja o mre`i, niti su uspevali da svoja opa`anja saop{te, opa`anja jedne osobe jesu jedini orijentir za snala`enje u lavirintu njihove preme{tenosti. Gveter je opa`ao da se nalazi na komandnom mostu, a to zna~i u komandnoj sali, zajedno sa [enom, Slatkom Danas, Betonom, Kart i Tai. ^inilo mu se da provodi vreme metodi~no proveravaju}i rad brodskih sistema. Ustanovio je da je nafalni sistem sasvim 'umro', da radio samo povremeno daje jake nalete svakojakih signala, da su unutra{nji elektri~ni i mehani~ki sistemi broda svi u redu. Odaslao je iz '[obija' lender, i to pode{enu da dejstvuje automatski, bez posade; opazio je da se vratila normalno. Opa`anje je Gveterovo tako|e bilo da on i Tai raspravljaju o njenoj ~vrstoj re{enosti da se spusti na planetu. Po{to je priznao da ni sam nije voljan da veruje, u ovom brodu, instrumentalnim o~itavanjima o bilo ~emu, morao se saglasiti s njom da }e samo materijalni nalazi kasnije zaista dokazati da su [obiji uop{te do{li do svog odredi{ta, planete M-60-340-nolo. Ako }e morati da provedu slede}ih sedamnaest godina, u stvarnom vremenu, putuju}i nazad do Ve Porta, onda za{to ne bi bar imali i nekakav trofej da poka`u - makar to bila samo {aka sluzi.

Njegovo je opa`anje bilo, da je ova njihova rasprava savr{eno razlo`na.

Ali nju su prekidali egoisti~ni ispadi, nimalo osobeni za ovu posadu.

"Ako ide{, idi!" rekao je [en.

"Nemoj ti meni da nare|uje{", rekla je Tai. "Neko mora zadr`ati kontrolu ovde", rekao je [en.

"Ne mu{karci!" rekla je Tai. "Ne Zemljani!" rekla je Kart. "Zar vi, narode, nemate nimalo samopo{tovanja?"

"Stres", re~e Gveter. "Hajdemo, Tai, Betone, va`i, da hrenemo mi, va`i?"

U lenderu je Gvetenu bilo sve jasno. De{avala se jedna stvar posle druge, ba{ kao {to i treba da bude. Upravljanje lenderom je vrlo jednostavno; on zamoli Betona da

60

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora upravlja spu{tanjem na povr{inu. De~ko to u~ini. Tai je sedela, napeta i zbijena kao i uvek; svoje sna`ne pesnice dr`ala je na kolenima i stiskala ih. Beton je spretno vodio malu letelicu, a onda se zavalio u naslon pilotske fotelje, tako|e napet, ali pun dostojanstva. "Sleteli smo", re~e.

"To nismo", re~e Tai. "Pa - ovde pi{e 'kontakt'", re~e Beton, gube}i samopouzdanje.

"Izvrsno prizemljenje", re~e Gveter. "Toliho, da ga nisam ni osetio." Obavljao je uobi~ajeni niz provera. Sve je bilo u redu. Napolju je prozor~i}e lendera pritiskalo ne{to muljavo sme|e, tmasto. Beton je uklju~io spolja{nje reflektore, ali je atmosfera, kao mra~na magla, samo rasula tu svetlost u beskorisno, difuzno ble{tanje.

"Svi testovi podudarni sa nalazima istra`iva~hih brodova", re~e Gveter. "Ho}e{ li~no napolje, Tai, ili pomo}u servoa?"

"Napolje", re~e ona.

"Napolje", ponovio je Beton njenu re~ poput odjeka.

Gveton je tad formalno uzeo na sebe ulogu koja se u njihovoj posadi nazivala 'podr{ka', {to bi zna~ilo zamenik/pomaga~; neko od njih dvoje bi to u~inio da je on, Gveter, krenuo napolje. Pomagao im je da zaklju~aju {lemove i dekontaminiraju skafandre. Otvorio je pred njima niz hermeti~nih vrata, odgovaraju}im redosledom.

Pratio ih je kamerom i gledao kroz prozor~i} dok su izlazili iz poslednjih vrata i silazili na povr{inu. Prvi je i{ao Beton. Maleno obli~je, izdu`eno beli~astim skafandrom, zra~no u mutnom ble{tanju reflektora. Udaljio se nekoliko koraka od lendera, okrenuo, ~ekao.

Sad je niz lestvice silazila Tai. Kao da je postajala niska, sve ni`a - zar je to kleknula?

Gveter prenese pogled sa okruglog prozor~i}a na ekran, pa opet na prozor. Smanjivala se; tonula je u tu povr{inu, koja, dakle, nije mogla biti ~vrsta; mo~vara, dakle, ili neka suspenzija kao {to je to `ivi pesak - ali Beton se {eta po tome, evo vra}a se do nje: jedan korak, dva, tri koraka, po nekom tlu koje Gveter ne vidi jasno, ali koje mora biti ~vrsto pa ga dr`i, zato {to je lak{i nego Tai - ali, ne, sigurno je Tai zakora~ila u neku rupu, u rov nekakav, jer on je sada vidi samo od pojasa nagore, njene noge su skrivene mrkom maglom ili blatom, ali ona se kre}e, odlazi itekako brzo, udaljava se od lendera i od Betona.

"Vrati ih", re~e [en, i Gveton odmah re~e u skafanderski interkom: "Molim, vratiti se u lender, Tai, Betone." Beton odmah po|e nazad, uz lestve, ali se onda okrete da potra`i majku. Neka mutna mrlja koja je mo`da mogla biti njen {lem nazirala se u sme|oj muljavosti, ve} maltene izvan dohvata lenderovog razasutog sjaja.

"Molim, vrati se Betone unutra. Molim, vrati se Tai unutra."

Beli~asti skafander odmicao je u treperavim fazama uz lestve, ali je Betonov glas na interkomu molio: "Tai, Tai, vrati se... Gveter, da po|em po nju?"

"Ne. Tai, vrati se odmah u lender."

De~akova ekipna disciplina se odr`ala: u{ao je u lender, kao {to mu je i re~eno.

Zatim je, ostaju}i u prednjoj komori, gledao kroz prozor~i} na spolja{njim hermeti~nim vratima, dok je Gveter gledao kroz prozor~i} glavne kabine lendera. Kamera ju je izgubila. Bleda mrlja potonula je u bezobli~nu ka{u.

61

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Gveterovo dalje opa`anje bilo je da instrumenti pokazuju da je lender potonuo ve} 3,2 metra po~ev od kontakta sa povr{inom planete i da nastavlja da tone, sve br`e.

"Hahva je povr{ina, Betone?"

"Kao blatnjavo zemlji{te - Gde je ona?"

"Molim, odmah vratiti, Tai!" "Molim, vratite se odmah u '[obi', lender Jedan i cela posada", re~e interkom na liniji iz '[obija'; Tainim glasom. "Govori Tai", re~e. "Molim, odmah se vratite u brod, lender i sva posada."

"Ostani u shafandru, u dehontu, Betone, molim te", re~e Gveter. "Zahlju~avam ulaz."

"Ali... Va`i", re~e de~akov glas.

Gveter polete lenderom nagore. Tokom leta, dekontaminirao je Betonov skafander i ~itav lender. Opa`anje ja njegovo bilo, posle toga, da Beton, [en i on prolaze kroz niz hermeti~kih vrata i ulaze u '[obi', prolaze hodnicima, ulaze na komandni most i da ih tamo ~ekaju Kart, Slatka Danas, [en i Tai. Beton je pritr~ao svojoj majci, ali se zaustavio; nije pru`io ruke ka njoj. Lice mu je bilo uko~eno, kao od voska ili drveta.

"Jesi li se upla{io?" upita ona. "[ta se to desilo tamo dole?" Pogledala je Gvetera, o~ekuju}i obja{njenje.

Gveterovo opa`anje bilo je ni{ta. Ne za vreme nerazdoblja bez du`ine, on je opazio da se ni{ta nije desi}e se bilo. Izgubljen, pipanjem je tra`io put ispred sebe, izgubljen, na{ao je re~, onu jednu re~ koja je spasla: "Ti", re~e on, jezikom spetljanim, tupim, "ti si zvala nas."

Onda se ~inilo da je ona to poricala, ali to nije bilo va`no. A {ta jeste bilo va`no? [en je govorio. [en je mogao da ka`e. "Hiko, Gvetere, nije zvao", re~e on. "Ti i Beton ste izi{li, ja sam bio podr{ka, i kad sam video da ne mogu odr`ati stabilnost lendera, da ne{to nije u redu s tom povr{inom, pozvao sam vas da se vratite u lender, pa smo uzleteli."

Gveter je samo uspeo re}i: "Nematerij..."

"Ali Tai je po{la..." po~e Beton, pa za}uta. Sad je Gveterovo opa`anje bilo da se de~ko odmi~e od maj~inog odbijanja dodira. [ta je bilo va`no?

"Niko nije silazio", re~e Slatka Danas. Posle kratkog }utanja, ali pre no {to se Beton oglasio, ona dodade, "Nije se ni imalo gde silaziti."

Gveter je poku{ao na}i drugu re~, ali nikakve druge re~i nije bilo. Opa`ao je da se izvan glavnog prozora nalazi ne{to mrko, zaobljeno, sme|e, i da on kroz to mo`e, ako pa`ljivije zagleda, videti sjaj malenih zvezda.

Na{ao je re~ tada, pogre{nu. "Izgub..." re~e on, i jo{ to izgovaraju}i vide da se brodske svetiljke smra~uju u muljavo sme|e, gase, i{~ezavaju, nema ih, sva ona tiha brujanja i doga|anja u brodskim sistemima umiru u pravoj ti{ini koja je uvek prisutna.

Ali tu ni~eg nije bilo. Ni{ta se nije dogodilo. Mi smo u Ve Portu! - poku{a on da ka`e, celom snagom svoje volje; ali kazivanja bilo nije.

Sunca gore kroz moje telo, re~e Lidi.

62

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Ja sam sunca, re~e Slatka Danas. Ne ja, sve je.

Ne di{ite! povika Oret.

Ovo je smrt, re~e [en. Ono ~ega sam se pla{io, jeste: ni{ta.

Ni{ta, reko{e.

Nedahom ne di{u}i, duhovi su lepr{ali, pojavljivali se na drugim mestima, u utvarnoj lju{turi hladne, mra~ne olupine koja je plutala nedaleko od jednog sveta sme|e magle, nestvarne planete. Govorili su, bez glasova. Nema zvuka u vakuumu, ponajmanje u netrajanju.

U svojoj kabinskoj samo}i, Lidi oseti da gravitacija popu{ta, na pola G, koju stvara sama jezgrena masa broda; videla ih je, sunca bliska, i sunca daleka, gde plamte kroz gazu brodskih oklopa i zidova i postelja i njenog tela. Najblistavija zvezda, sunce ovog planetnog sistema, plovila je ta~no ispod njenog pupka. Lidi nije znala ime tog sunca.

Ja sam onaj mrak izme|u sunaca, re~e jedan.

Ja sam ni{ta, re~e jedan.

Ja sam ti, re~e jedan.

Ti... re~e jedan. Ti...

I zadiha, i pru`i se da dohvati, i progovori: "Slu{ajte" Krik drugome, drugima: "Slu{ajte!"

"Oduvek smo znali ovo. Uvak smo ovde bili, i uvek }emo biti, na ognji{tu, u sredi{tu. Posle svega, nemamo se ~ega bojati."

"Sem {to ja ne mogu da di{em", re~e jedan.

"Ja i ne di{em", re~e jedan.

"Nema se {ta disati", re~e jedan.

"Di{ete, vi di{ete, molim di{ite!" re~e drugi.

"Ovde smo, na ognji{tu", re~e jo{ jedan.

Oret je namestila Vatru, a Kart ju je potpalila. Dok se vatrica oja~avala, one obe reko{e, blago, na karhidskom: "Hvaljena neka je i svetlost i nedovr{eno postanje."

Vatra se primila, uz pra{tanje, varnice i mlazi}e dima, i nije se ugasila. Gorela je. Ostali se okupi{e oko nje.

Bili su u nigdini, ali zajedno u nigdini; brod mrtav, ali oni u njemu. Mrtav brod se hladi brzo, ali ne trenutno. Pozatvarajte vrata, okupite se oko vatre; da potisnemo hladnu no}, da ona ostane napolju, a mi da se slo`imo u postelju.

Kart je po{la sa Rigom, da ubede Lidi da si|e iz svoje zvezdane udubine.

Navigatorka, me|utim, nije htela ustati. "Mojom krivicom se desilo", re~e.

"Bez sebi~nosti", primeti Kart blago. "Na koji na~in je to moglo biti 'tvojom krivicom'?"

"Pa, ne znam. Ho}u da ostanem ovde", progun|a Lidi. Ali je Kart zamoli: "O, Lidi, ne sama!"

"Nego kako?" upita stara `ena hladno.

Ipak, postidela se svog stava i svog prepu{tanja samoocrnjivanju, pa je zare`ala: "Dobro, do-brrro." Podigla se te{ko, umotala u }ebe, po{la za Kart i Rigom. Dete je

63

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora nosilo malu bio-lu~u, koja je zra~ila sjajem u crnim hodnicima, ba{ kao {to su i biljke u aerobnim tankovima jo{ neko vreme ostale `ive, prave}i vazduh, kakav-takav, za disanje. Svetlo je i{lo ispred Kart, kao zvezda me|u zvezdama, sve do sobe pune knjiga, gde je u kamenom ognji{tu plamsala vatra. "]ao, deco", re~e Lidi. "[ta radimo mi ovde?"

"Pri~amo pri~e", uzvrati Slatka Danas. [en je u ruci dr`ao mali snima~ glasa.

"Je l' ti to radi?" upita Lidi.

"Izgleda da radi. Smislili smo da, hm... ispri~amo {ta se de{avalo", re~e [en, `mirkaju}i uzanim, crnim o~ima na uzanom, crnom licu u svetlosti vatre. "Svako da ispri~a. [ta smo... kako je izgledalo, kako nam se ~inilo da stvari idu. Da bismo..."

"Da, imati zabele`eno. Za slu~aj da... Me|utim, nije li sme{to da ti radi ta jedna sprava, kad ni{ta drugo ne radi."

"Uklju~uje se glasom", re~e [en odsutno. "Dakle. Nastavi, Gvetere."

Gveter dovr{i pri~anje svoje verzije pohoda na povr{inu planete. "Nismo ~ah doneli nijedan uzorah", re~e on. "Potpuno sam bio zaboravio na to."

"Sa tobom je i{ao [en, ne ja", re~e Tai. "I{la si, a i ja sam", re~e de~ak, sa pouzdanjem koje sasvim zaustavi Tai. "Izi{li smo napolje, ti i ja. A [en i Gveter su nam bili podr{ka, u lenderu. Ja sam uzeo uzorke.

Oni su u stasis-ormanu."

"Ne bih ja znao da li [en bio u lenderu ili nije", re~e Gveter, trljaju}i ~elo do bola.

"Gde je lender mogao da sleti?" re~e [en. "Napolju nema ni~eg... mi smo nigde... izvan vremena, to je moja jedina misao... Ali ~im neko od vas po~ne da pri~a svoje vi|enje, meni se u~ini da je sigurno tako bilo, onda neko drugi po~ne da pri~a suprotno, a ja..."

Oret zadrhta i prima~e se bli`e vatri.

"Nijednog trenutka nisam verovala da }e ova prokleta stvar raditi", re~e Lidi, sli~na medvedu u mra~noj pe}ini svog }ebeta.

"Nismo razumeli, i u tome je upravo bio problem", re~e Kart. "Niko od nas nije razumeo kako }e to raditi, nije ni Gveter. Zar ne?"

"Istina", re~e Gveter.

"Dakle, ako je na{e psihi~ko me|udejstvo uticalo na proces..."

"Ili bilo proces", re~e Slatka danas, "{to se nas ti~e."

"Poku{ava{ li ti kazati", upita Lidi tonom dubokog egzistencijalnog ga|enja, "da mi moramo da verujemo u ovo, da bi radilo?"

"Mora{ i u sebe verovati, da bi i{ta preduzela, zar ne?" re~e Tai. "Ne moram", odvrati navigatorka. "Uop{te ne moram. Ne verujem ja u sebe, nego znam izvesne stvari, u dovoljnoj meri da mogu da guram dalje."

"Analogija", ponudi Gveter. "Efehtna ahcija posade zavisi od toga da li ~lanovi zaista sebe percepiraju hao posadu - {to se mo`e definisati hao verovanje u posadu, ili,

64

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora hao bivanje posadom - ta~no? Zna~i, mo`da, da bismo se ~urtenovali, mi, mi svesni, zavisimo od svesnog percepiranja sebe kao... transilijenata... hoji jesu, jesu na tom drugom mestu, na odredi{tu."

"Svoju 'posadnost' smo izgubili, svakako, bar na neko vr... postoji li vreme?" re~e Kart. "Raspali smo se."

"Izgubili nit", re~e [en.

"Izgubili", re~e Oret meditativno i polo`i jo{ jednu cepanicu, masivnu ali sa samo polovinom te`ine, u vatru, koja hitnu uvis mlazeve varnica, u dimnjak: spore zvezde. "[ta izgubili?" re~e Slatka Danas.

Neko vreme niko nije odgovorio.

"Kad ja mogu videti sunce kroz tepih..." re~e Lidi.

"Vidim i ja", re~e Beton, vrlo niskim tonom.

"Ja vidim Ve Port", re~e Rig. "I sve. Da vam ka`em {ta sve ja vidim. Vidim Liden ako pogledam. I moju sobu na 'Onblinu'. I..."

"Prvo Rig", re~e Slatka Danas. "Ispri~aj nam ti {ta je bilo."

"Va`i", re~e Rig, dobro raspolo`en. "Dr`i me ja~e, maba, po~injem da plovim.

Dakle, oti{li smo u bilbioteku, ja i Asten i Beton, a Beton je dobio da bude najstariji po odgovornosti, a matori su svi ostali na mostu, a ja sam leg'o da spavam kao uvek kad naflujemo, ali jo{ nisam ni leg'o kad se pojavila sme|a planeta i Ve Port i oba sunca i sva ostala mesta, i kroz sve se videlo, ali Asten nije video. Al' ja vidim."

"Nismo se ni makli s mesta", re~e Asten. "Rig uvek pri~a pri~e."

"Svi mi uvek kazujemo pri~e, Astene", re~e Kart.

"Al' ne glupe kao Rig!" "Jo{ gluplje", re~e Oret. "Ono {to nama treba... ono {to nama treba jeste..."

"Da znamo", re~e [en, "{ta je transilijencija, a mi to ne znamo, jer nikad dosad nismo to radili, ni mi niti iko drugi."

"Ne li~no", re~e Lidi.

"Potrebno je da znamo {ta je... stvarno. [ta se desilo, da li se i{ta desilo..." Tai je pokretom ruke pokazala pe}inu svetlosti vatre, oko njih, i tamu, izvan toga. "Gde smo? Jesmo li ovde? Kako glasi pri~a?"

"Moramo je ispri~ati", re~e Slatka Danas. "Iz po~etka. Preneti, ponoviti... Kao Rig. Astene, kako po~inju pri~e?"

"Pre hiljadu zima, hiljadu milja odavde..." re~e dete; a [en progun|a: "Bio jednom jedan..."

"Jedan brod, i zvao se '[obi'", re~e Slatka Danas. "Po{ao je na probni let, da ispita kako }e raditi ~urten, sa posadom od deset ljudi.

Njihova imena bila su Rig, Asten, Beton, Kart, Oret, Lidi, Tai, [en, Gveter, i Slatka Danas. I oni su svoju pri~u ispri~ali, svako ponaosob, a posle svi zajedno..."

65

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Bila je ti{ina, bila je ona, koja uvek jeste; osim malih kome{anja i pucketanja u ognju, i malih zvukova njihovog disanja, kretanja; onda jedan od njih kona~no progovori, po~e pri~u.

"Taj de~ak i njegova majka", re~e lak, ~ist glas, "bili su prva ljudska bi}a koja su ikad kro~ila na taj svet."

Opet }utnja; i opet jedan glas.

"Iako je `elela... shvatila je da se, zapravo, nadala da ova stvar ne}e uspeti, jer bi time ceo njen `ivot, sve njene ve{tine, bili ba~eni u zastarelost... Pa ipak, ona je stvarno `elela da nau~i kako se tim novim sredstvom rukuje, ako nau~iti mo`e, ako nije prestara za u~enje..."

Dug zastoj, zastoj koji blago pulsira; onda slede}i glas.

"I{li su sa sveta na svet, i svaki put gubili onaj sa koga odu, gubili ga u vremenskoj dilataciji, jer su njihovi prijatelji starili i umirali dok su oni provodili vreme u nafalnom letenju. Vide}i, sada, da bi se mo`da mogao na}i na~in da `ivi{ u svom sopstvenom vremenu, a ipak da proputuje{ mnogo svetova, odlu~ili su da poku{aju..."

"Sve su stavili na kocku, u tom poku{aju", re~e slede}i glas, preuzimaju}i pri~u, "jer nikad ni{ta ne dejstvuje ako mu mi ne damo svoju du{u, niti je i{ta ikad bezbedno osim onog {to rizikujemo."

Pro{lo je jo{ neko vreme, ali vrlo kratko; onda, jedan glas.

"Bilo je kao igrica. Bilo je kao da smo jo{ u '[obiju' u Ve Portu i ~ekamo, samo ~ekamo, jo{ ne ulazimo ni u nafal. Ali u isti mah je bilo i kao da smo ve} kod sme|e planete. U isti - mah. I jedno od toga je bilo samo kobajagi, a drugo ne, al' ja nisam znao koje. Tako ti je to kad se u igri 'pravi{'. Samo, ja nisam hteo da se igram. Nisam znao kako."

Jo{ jedan glas.

"Aho bi se dohazalo da ~urtenshi princip primenljiv na stvarnu transilijenciju `ivih, svesnih bi}a, bio bi velihi doga|aj u svesti njegovog naroda - i svih ljudi. Novo shvatanje. Novo udru`ivanje. Novi na~in postojanja u vasioni. [ira sloboda... On je to `eleo, veoma. I da bude ~lan te posade, hoja }e prva stvoriti novo partnerstvo, jedan od prvih ljudi hoji sposobni da pomisle tu novu misao, i da je... prenesu drugima. Ali on se i pla{io toga. Mo`da tu nej, nej bilo nihahve stvarne relacije, mo`da postojala samo la`na, ili samo san, on to nej znao."

Nije bilo tako hladno, ni tako mra~no, iza njihovih le|a, sada, dok su sedeli oko vatre. [ta se ono ~uje, talasi Lidena mo`da, njihovo hvu{{{{{ na pesku?

Jo{ jedan glas.

"Razmi{ljala je i ona o svom narodu, mnogo. O krivici, iskupljenju i `rtvovanju. Silno je `elela da bude na ovom letu koji bi mogao dati ljudima... vi{e slobode. Ali nije ispalo kako je ona o~ekivala. Druga~ije se desilo... Uop{te nije bilo va`no {ta se desilo. Nego je jedino bilo va`no da ona bude u dru{tvu sa ljudima koji }e dati slobodu njoj. Bez krivice. @elela je da ostane sa njima, da bude posada zajedno sa njima... i sa svojim sinom. Koji je bio prvo ljudsko bi}e {to je nogom kro~ilo na taj svet."

66

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Duga ti{ina; ali ne duboka, nego plitka ti{ina, koja je dopirala samo do postojanog brundanja raznih brodskih sistema, nesvesnog, a stalnog, poput cirkulacije krvi.

Jo{ jedan glas.

"U svesti, bejahu misli: oni. A {ta su drugo oni ikad bili, ako ne misli? Zato su mogli biti istovremeno i u Ve i na sme|oj planeti, i meso puno `elja, i sveukupni duh, opsena i stvarnost, sve u isti mah, jer su to oduvek i bili. Kad se setila ovoga, njena zabuna i strava nestado{e, jer tad je znala da izgubljeni ne mogu biti."

"Izgubili se jesu. Ali su onda na{li put", re~e jo{ jedan glas, blag nad mrmorom i {umorom brodskih sistema, u toplom, sve`em vazduhu i u svetlosti, unutar broda od stamenih oklopa i zidova.

Samo devet glasova je govorilo, i oni po~e{e gledati gde je deseti; ali je deseti ve} zaspao, sa palcem u ustima.

"Ta pri~a je ve} ispri~ana, pa ipak ima tek da se pri~a", re~e majka. "Pokret; ~urtenujemo nazad. Rig i ja }emo biti u ovoj prostoriji."

Ostavi{e to dvoje pokraj vatre, odo{e na most, a onda do ulaznih hermeti~kih vrata, da puste u brod gomilu zabrinutih nau~nika, in`enjera i zvani~nika Ve Porta i Ekumena, kojima su instrumenti javili, bez ikakve sumnje, pre ~etrdeset i ~etiri minuta, da je '[obi' nestao, i{~ezao iz postojanja, oti{ao u ti{inu. "[ta se desilo?" po~e{e da ih pitaju. "[ta je bilo?" A [obiji su se samo pogledali, pa rekli: "Dakle, to je pri~a - i te kakva..."

PLESOM DO GANAMA "Sila, ili vlast, ili mo}, to je veliko bubnjanje", re~e Aketa. "Grmljavina. Buka vodopada koja stvara elektricitet. Ispuni te toliko, da ne ostane mesta ni za {ta drugo."

Ket prosu nekoliko kapi vode po tlu, mrmljaju}i: "Pij, putni~e." Po~e rasipati polensku hranu po zemlji, govore}i: "Jedi, putni~e." Di`e pogled ka Ijananamu, planini sile. "Mo`da je samo grmljavinu slu{ao, pa nije mogao ~uti ni{ta drugo", re~e ona. "[ta ti misli{, da li je znao {ta radi?"

"Mislim da je znao {ta radi", re~e Aketa.

Posle uspe{ne, iako problemati~ne, transilijencije '[obija' do i od ogavne male planete M-60-340-nolo, celo jedno krilo Ve Porta izdvojeno je za ~urtensku tehnologiju. Osniva~i teorije ~urtena, na Anaresu, i in`enjeri transilijencije, na Urasu, odr`avali su putem ansibla neprekidnu vezu sa teoreti~arima i in`enjerima na Veu, koji su organizovali istra`ivanja i opite sa svrhom da se utvrdi {ta se, iustinu, de{ava kad jedan brod i njegova posada pre|u sa jednog mesta u kosmosu na drugo, a da za to ne utro{e nimalo vremena. "Ne kazati 'pre|u', ne kazati 'de{ava'", prekorno su govorili Cetijanci. "Nego je ovde ne tamo u jednom trenutku, a tamo ne ovde u tom istom trenutku. Taj neinterval zove, u na{em jeziku, ~urten."

Sa ovim krugovima cetijanskih temporalista bili su povezani, kao alke u lancu, krugovi hainskih psihologa, koji su vodili svoje istrage i rasprave o tome {ta se stvarno

67

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora de{ava kad inteligentna `iva bi}a do`ive ~urten. "Nemojmo govoriti 'u stvari' i 'stvarno'", upozoravali su oni. "Ta~ka 'pristizanja' jedne ~urtenske posade u stvarnost ustanovljava se upore|ivanjem i uzajamnim prilago|avanjem njihovih opa`anja, prema tome za misle}a bi}a presudni ~inilac za uspe{nu transilijenciju jeste njihov pristup sazdavanju tog doga|aja..." i tako dalje, i jo{ dalje, jer pripadnici hainske civilizacije pri~aju bez prestanka ve} milion godina i jo{ se nisu umorili. Ali oni veoma vole i da slu{aju, pa su slu{ali sve {to im je posada '[obija' imala kazati. Kad je stigao komandant Dalzul, slu{ali su i njega.

"Morate poslati jednog ~oveka, samog", govorio je. "Interferencija je problem.

Desetoro ljudi je bilo u '[obiju'. Po{aljite samo jednog. Mene."

"Ako ide [en, trebalo bi da ide{ i ti", re~e Beton.

Njegova majka odmahnu glavom.

"Glupo je ne i}i!"

"Ako oni ne}e tebe, ne mogu dobiti ni mene", re~e ona.

De~ko je znao da ne treba nju zagrliti, niti joj mnogo pri~ati. Sada, me|utim, u~ini ne{to u {ta se retko upu{tao: na{ali se. "Vratila bi se ne za tili ~as, nego pre tilog ~asa", re~e on.

"E, aj `i-be", re~e Tai. [en je znao da Hainci ne nose uniforme i ne koriste statusne re~i kao {to je 'komandant'. Svejedno, za susret sa komandantom Dalzulom obukao je svoju uniformu teranskog Ekumena.

Ro|en u barakama u Alberti, u Kanadi, u najranijim godinama ~lanstva Tere u Ekumenu, Dalzul je diplomirao iz temporalne fizike na univerzitetu u A-Iou na Urasu, a onda se obu~avao kod Stabila na Hainu, i najzad se vratio na svoju rodnu planetu kao mobil Ekumena svetova. Tokom {ezdeset sedam godina, koliko su potrajala njegova putovanja brzinama bliskim svetlosnoj, jedan religijski pokret na Teri, koji je od po~etka donosio nevolje, eskalirao je u u`ase unisti~ke revolucije. Dalzul je za samo nekoliko meseci ovladao situacijom, ispoljavaju}i toliko o{troumnosti i takti~ke ve{tine da je stekao po{tovanje onih za koje je radio - i obo`avanje onih protiv kojih je radio; naime, unisti~ki 'oci' su zaklju~ili da je on Bog. Pokolj nevernika {irom sveta preobra}en je u novenu, devet godina dugo obo`avanje 'ponovo do{log Boga'; a novena se degenerisala u nove {izme i sekte koje su se posvetile uglavnom ubijanju svih pripadnika svih drugih sekti. Dalzul je, me|utim, uspeo da ugasi i ovaj po`ar teokratskog nasilja, najgori jo{ od vremena Velikog zaga|enja. Nastupao je elegantno, duhovito, strpljivo, pouzdano, izdr`ljivo, lukavo, vedro - dakle, koriste}i sve osobine koje Ekumen najvi{e ceni.

Po{to nije vi{e mogao raditi na Teri, jer mu je tu pretila dalja deifikacija, po~e{e mu davati mra~ne, ali zna~ajne zadatke na slabo poznatim i slabo popularnim, ali zna~ajnim planetama. Jedna takva bio je Orint, jedina dosad sa koje se Ekumen povukao.

Sam Dalzul je preporu~io da ga po{alju. Ubrzo po njegovom dolasku, Orintijanci su uni{tili sva razumna `iva bi}a na sopstvenoj planeti, na taj na~in {to su poveli rat

68

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora patogenim, biolo{kim oru`jima, jedni protiv drugih. Dalzul je taj ishod i predskazao, sa u`asavaju}om, ali i saose}ajnom ta~no{}u. Uspeo je u poslednjim trenucima da organizuje tajno izvla~enje nekoliko hiljada dece, ~iji su roditelji pristali da ih puste; ti poslednji Orintijanci dobi{e naziv 'Dalzulova deca'. [en je znao da junaci postoje samo u primitivnim kulturama; ali kultura Tere bila je uistinu primitivna, a Dalzul, njegov junak.

Tai je sa nevericom ~itala poruku sa Ve Porta. "Kakva im je to posada?" upita ona. "Kome je palo na um da od roditelja tra`i da ostave svoju decu?"

Onda je digla pogled ka [enu, videla njegovo lice.

"Dalzulu", re~e [en. "On `eli nas. Da mu budemo posada."

"Ti idi", re~e Tai. Raspravljao se s njom, dabome, ali se Tai postavila juna~ki. [en je oti{ao. Za prijem na kome je trebalo da se sretne sa Dalzulom obukao je tu crnu uniformu sa srebrnim gajtanom du` rukava i srebrnim krugom iznad srca.

I komandant je bio u istoj takvoj uniformi. Takvog ga [en ugleda, i srce mu podsko~i i po~e gruvati. Prvi [enov utisak bio je, neizbe`no, da je Dalzul manji rastom nego {to ga je zami{ljao: naime, manji od tri metra visine. U svakom drugom pogledu bio je kao {to je [en i o~ekivao: uspravan i vitak, sa duga~kom, svetlom, a sad i prosedom kosom povu~enom unazad sa veli~anstvenog lica prepunog `ivota; o~i mu bejahu bistre kao voda. [en do tog trenutka nije znao da je Dalzulova ko`a toliko bela; ali ovaj deformitet, ili atavizam, bio je neva`an, {tavi{e, mogao se sagledati kao neka vrsta lepote. Dalzulov glas bio je topao i tih; on je razgovarao, uz povremeni smeh, sa skupinom uzbu|enih Anare{ana. Video je [ena, okrenuo se i po{ao pravo do njega.

"Najzad! Ti si [en, ja sam Dalzul, bi}emo drugari na istom brodu. Stvarno mi je `ao {to tvoja partnerka nije mogla da nam se pridru`i. Ali zameni}e je neke koje su, koliko znam, tvoje stare prijateljice - Forest i Riel." [en je bio odu{evljen {to vidi dva dobro znana lica. Prvo lice - no` od opsidijana, sa vrlo budnim o~ima; drugo, okruglo i sjajno kao bakarno sunce. [en je sa obema bio na obuci na Olulu. One ga pozdravi{e sa jednakim zadovoljstvom. "Ovo je divno", re~e on i dodade: "Svi smo, dakle, Terani?" - glupo pitanje, jer bilo je jasno da jesu; ali Ekumen po pravilu voli da me{a posadu od raznih kultura.

"Hajdemo da se sklonimo od ovoga", re~e Dalzul, "pa }u objasniti." Dade znak jednom mezkletu, koji do|e `urnim, sitnim koracima, ponosito guraju}i kolica natovarena pi}em i hranom. Oni natrpa{e svoje poslu`avnike i na|o{e sebi sedi{ta u jednoj ni{i kraj prozora, daleko od bu~ne gomile. Tu su sedeli, jeli, pili, govorili i slu{ali.

Dalzul nije poku{avao da sakrije svoje strastveno uverenje da je na pravom putu da re{i '~urtenski problem'.

"Dva puta sam odlazio sam." To je rekao ne{to ti{e, i [en prostodu{no zausti: "Bez...?" pa za}uta.

Dalzul se {iroko osmehnu. "Ne, ne. Sa dopu{tenjem ^IS... ~urtenske istra`iva~ke skupine. Ali ne stvarno sa njihovim blagoslovom. Zato sam sklon da {apu}em i gledam preko ramena. Jo{ i sad ovde ima nekih ~isovaca koji mi stvaraju

69

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora ose}anje kao da sam ukrao njihov brod... podsmevao se njihovim teorijama... pogazio njihov {rifgretor... popi{ao se na njihove cipele... iako smo se i brod i ja prebacili oba puta na odredi{te i nazad bez ikakvih ~urtenskih problema, bez ikakvih opa`ajnih poreme}aja."

"Kuda?" upita Forest, napetog lica o{trog poput se~iva.

"Prvo putovanje bilo je unutar ovog sistema, od Vea do Haina i nazad. Kao autobusom. Sve poznato, predvidljivo. Bez ikakvih incidenta, kao {to sam i o~ekivao.

Ovde sam: tamo sam. Izi|em iz broda da proverim stvari kod Stabila, vratim se u brod, opet sam ovde. Zip - zap! Magija vam je to. Ali ~ovek se u njoj ose}a tako prirodno.

Tamo gde si, tu si. Jesi li se ti tako ose}ao, [ene?"

Silina Dalzulovih bistrih o~iju delovala je zapanjuju}e. Bilo je to kao da te gleda munja. [en je bio prepun `elje da ka`e, da; jesam; umesto toga, morao je promucati: "Ja... zna{, mi, mi smo se morali pomu~iti da utvrdimo gde smo."

"Mislim da je to bilo nepotrebno. Ta pometnja. Transilijencija je ne-do`ivljaj.

Mislim da se u normalnom slu~aju ne dogodi ni{ta. Bukvalno ni{ta. U doga|aj sa '[obijem' ume{ali su se razni doga|aji, uneti spolja - poremetili su vam interval. Mislim da ovog puta mo`emo imati ne-do`ivljaj." Vide}i kako ga gledaju Forest i Riel, on se nasmeja. "Vi }ete ne-videti {ta time ho}u da ne-ka`em", re~e. "Nego, da vam ispri~am ovo. Posle autobuskog vozikanja, toliko uporno sam im dosa|ivao da me je Gvone{ pustio da odem kao solista na istra`iva~ko."

Mezklete, sav zahuktan od silnog posla, do|e do njih, guraju}i kolica svojim malenim, krznatim {apama. Mezkleti vole `urke, obo`avaju da dele hranu gostima, a naro~ito pi}e, i da onda gledaju kako ljudska bi}a po~inju da se pona{aju 'otka~eno'.

Ovaj mezklete ostade neko vreme u blizini ova tri ljudska bi}a, onda jednako `urno ode do teoreti~ara sa Anaresa - koji su uvek otka~eni.

"Istra`iva~ko. Prvi kontakt?"

Dalzul klimnu glavom. Njegova snaga i nesvesno dostojanstvo bili su takvi, da su ulivali strahopo{tovanje, a ipak je njegova radost, jesnostavna odu{evljenost postignutim, bila neodoljivo privla~na. [en je sretao brilijantne ljude i mudre ljude, ali nikad nikog ~ija energija blista tako jako, tako ~isto, tako ranjivo.

"Izabrali smo jednu daleku. G-14-214-jomo; na mapama [irenja bila je ubele`ena kao 'Tadkla'. Ali narod koji tamo na|oh zove je Ganam. Preliminarna ekumenska misija ve} je krenula tamo, nafalskom brzinom; pre osam godina je po{la sa Olula, jo{ je na putu i sti}i }e kroz trinaest godina od danas/ovde. Naravno, ne mo`emo uspostaviti vezu sa njima dok su u prelazu, pa im nismo ni mogli re}i da }u biti tamo mnogo pre njih. ^igovci su smatrali da je dobra zamisao da me po{alju na mesto gde }e neko u svakom slu~aju da svrati kroz trinaest godina. Jer da se ja nisam javio sa Ganama, mo`da su doti~ni nafalovci mogli da ustanove {ta se desilo sa mnom. Me|utim, sada se ~ini da }e ta misija, sti`u}i na odredi{te, mo}i samo da zaklju~i da je Ganam ve} u~lanjen u Ekumen!" Zagledao se u o~i svima redom; pogled mu je blistao od strasti i re{enosti. "^urten }e, znate, promeniti sve. Kad budemo imali samo transilijenciju umesto kosmi~kih putovanja - umesto svih putovanja - kad ne bude nikakvih razdaljina

70

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora izme|u svetova - kad budemo kontrolisali interval - neprestano poku{avam da zamislim {ta }e to zna~iti, za Ekumen, za nas. Tada }emo posti}i da doma}instvo ljudske rase bude istinski jedna ku}a, jedno mesto. Ali to zadire jo{ dublje! Mi se u transilijenciji, zapravo, vra}amo ne~emu ~ega smo nekada bili deo; ponovo uspostavljamo onaj praiskonski trenutak, onaj puls, ritam... vra}amo se jedinstvu. Da bismo se izmakli ispod vlasti vremena. Da bismo koristili ve~nost! Ti si bio tamo, [ene - osetio si ovo {to poku{avam re}i?"

"Pa, hm, ne znam", re~e [en. "Jesam..." "@eli{ li videti traku sa mog putovanja?" upita Dalzul naglo, sa nesta{nim sjajem u o~ima. "Poneo sam projektor."

"Da!" reko{e Forest i Riel i nagura{e se oko [ena i Dalzula u ni{u, kao skupinica zaverenika. Mezklete je uzalud poku{avao da vidi {ta to oni rade; suvi{e je nizak bio, ~ak i kad se popeo na kolica.

Dok je programirao spravicu za projektovanje, Dalzul im ukratko ispri~a o Ganamu. Ta planeta bila je jedno od najudaljenijih zasejavanja izvr{enih prilikom hainskog [irenja; ali poslednjih pet stotina hiljadugodi{ta ostala je izvan zajednice ljudskog roda. Ni{ta se o njoj nije znalo, osim da bi tamo mogla postojati nekakva populacija nastala od davnih ljudskih naseljenika. Ako bi se pokazalo da je to tako, ekumenski brod, poslat pre osam godina, postupao bi na uobi~ajeni na~in: zadr`ao bi se dugo vremena na orbiti i odatle bi samo osmatrao, a onda bi poslao na povr{inu planete nekoliko posmatra~a sa zadatkom da se kriju od stanovni{tva, ili da se tajno pome{aju sa stanovni{tvom i `ive 'normalnim' `ivotom, ili, ako je ba{ neizbe`no, da priznaju odakle su, a ~itavo to vreme da prikupljaju podatke, u~e lokalne jezike i obi~aje - proces koji, normalno, traje mnogo godina. Sve je to moralo sad biti prekinuto, kao da nastaje kratak spoj, zbog nepredvidljivosti nove tehnologije. Dalzulov brodi} nije izronio ~ak ni u stratosferi, kao {to je bilo planirano, nego u ni`im slojevima atmosfere, samo stotinak metara iznad tla.

"Nije bilo prilike da se na popri{te zbivanja uvu~em neprimetno", re~e on. Dok je ovo govorio, na malenom ekranu pojavi se audiovizuelni snimak koji su na~inili ure|aji njegovog broda. Vide{e kako sive ravnice Ve Porta i{~ezavaju u trenu, kad je brod ~urtenovao sa te planete. "Sad", re~e Dalzul, i oni vide{e u istom trenutku blistanje zvezda u crnom kosmosu i `ute zidove i narand`aste krovove jednog grada, odnosno bleskanje sunca na vodi nekog kanala.

"Jeste videli?" promrmlja Dalzul. "Ni{ta se ne desi."

Grad se malo nagnuo na jednu stranu, a onda stalo`io: sun~ane ulice i trgovi puni ljudi. Svi su gledali gore, pokazivali prstima ka nebu, i jasno se videlo da vi~u ne{to {to je moralo zna~iti 'Gledajte!' ili 'Vidi!' ili tome sli~no.

"Ja zaklju~io da kad je ve} tako ispalo, treba prihvatiti tu situaciju", re~e Dalzul.

Drve}e i trava se uzdigo{e oko brodi}a koji je Dalzul spustio na tlo. Narod je ve} `urio ka njemu, iz grada. Ljudski narod: sa ko`om boje terakote, telima prili~no zdepastim, licima {irokim, bosi, golih ruku do ramena, obu~eni u kiltove i gilete divnih boja;

71

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora mu{karci sa krupnim, zlatnim min|u{ama i, na glavi, ukrasima u vidu kruna od pru}a, zlatne `ice, perja.

"Gamani", re~e Dalzul. "Stanovnici Ganama... Silni su, a? Mogu re}i da ne gube vreme. Mogu re}i da su se okupili u roku od pola sata - e, vidite onu predivnu `enu? to je Ket - pa, po{to je bilo jasno da ih brod prili~no uzbunjuje, ja sam odlu~io da pre svega, i iznad svega, moram pokazati sopstvenu nebranjenost." [ta je time hteo da ka`e postade im jasno ~im je kamera prikazala njegov izlazak iz broda. Laganim koracima si{ao je na travu i stao nepomi~no, okrenut ka masi Gamana, nag. Bez ikakvog oru`ja, bez ikakve ode}e, sam, naprosto je stajao pred njima, a `estoko sunce ble{talo je na njegovoj beloj ko`i i srebrnastoj kosi; ruke je ra{irio, a {ake okrenuo ka narodu, gestom nu|enja.

Zastoj potraja vrlo dugo. Gomila se polako natiskivala bli`e; pri~e i uzvici polako su zamirali. U sredi{tu vidnog polja kamere ostao je Dalzul, koji je stajao nepomi~an, bez napetosti. Onda - videv{i slede}i doga|aj, [en {umno udahnu - jedna `ena istupi ka njemu. Visoka je bila, sna`ne gra|e, zaobljenih ruku; imala je visoke jagodice i crne o~i. Kosa joj je bila spojena u pletenice, pro`ete zlatnim `icama, a pletenice svijene, na njenoj glavi, u ne{to nalik na krunu. Stala je pred Dalzula i progovorila, glasom jasnim i punim. Zvu~alo je kao poezija, ili kao postavljanje nekih obrednih pitanja, pomisli [en. Dalzul je uzvratio tako {to je prineo {ake svome srcu, a onda ih jako ra{irio, dlanovima nagore. @ena je neko vreme napomi~no zurila u njega, a onda izgovorila samo jednu re~, jakog zvu~anja. Lagano, kretnjama ozbiljnim i sve~anim, ona sma~e tamnocrveni gilet sa svojih prsa i ple}a, razveza i kilt, i odbaci to od sebe, pokretom izvrsnim i vrlo svesnim; ostade naga, pred nagim mu{karcem.

Pru`i mu ruku, koju Dalzul prihvati.

Po~e{e se udaljavati od brodi}a. Krenuli su ka gradu. Gomila se iza njih opet zatvarala i polazila za njima, u ti{ini, bez `urbe, bez ikakve zbrke, kao da su svi ve} imali prilike da rade ovakve stvari.

Ostade samo nekoliko osoba, uglavnom mladih, da razgledaju brod, da za~ikuju jedni druge ko sme pri}i bli`e, radoznali, oprezni, ali ne upla{eni.

Dalzul zaustavi traku.

"Vidi{ razliku?" re~e on [enu. [en, zadivljen, ne re~e ni{ta.

"Posada '[obija' je ustanovila", re~e im [en, "da do`ivljaji svih jedinki u posadi mogu samo zajedni~kim naporom da se sastave u celinu koja }e biti suvisla. Potreban je bio napor da se postigne sinhronizacija - {to sad zovemo entreinment, ili, uklapanje u jedan hod. Kad su to shvatili, ispeli su se izvu}i iz fragmentarnog opa`anja, koje je postajalo sve opasnije, o tome gde su i {ta se zbiva. Je li ta~no, [ene?"

"Ka`u da nam je to bio 'do`ivljaj haosa'", re~e [en, pomalo poti{ten zbog svojih uspomena na taj dan i zbog razli~itosti Dalzulovog iskustva.

"Temporalisti i psiholozi dobro su se namu~ili i smislili su mnogo teorija o '[obijevom' putovanju", re~e Dalzul. "Moja teorijica je `alosno jednostavna: smatram da

72

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora je opa`ajni nesklad, pra}en strahom i gubljenjem, bio ve}im delom posledica neuskla|enosti '[obijeve' posade. Koliko god da ste vi, [ene, uspeli da izgradite psiholo{ke veze i slogu unutar va{e posade, ipak ste ostali desetoro ljudi sa ~etiri sveta ~etiri razli~ite kulture - dve babe, tri deteta! Ako se suvisla transilijencija mo`e posti}i pomo}u entreinmenta, dejstvovanja u jednom ritmu, onda treba stvoriti uslove da entreinment bude lak. Pravo je ~udo da ste ga vi uop{te postigli. Najjednostavniji na~in jeste, naravno, da zaobi|e{ ceo taj problem - i otputuje{ sam."

"A kako, onda, obezbediti nezavisnu potvrdu o istinitosti onoga {to putnik javi?" re~e Forest.

"Kao {to ste malo~as videli: tu su ure|aji, pa nek snimaju."

"Ali nama su se na '[obiju' svi ure|aji ugasili ili su po~eli pokazivati o~itavanja sasvim bez veze", re~e [en. "O~itavanja su bila jednako nesre|ena kao i na{a opa`anja."

"Ta~no tako! I vi i va{i ure|aji bili ste u istom polju entreinmenta, i jedni drugima ste kvarili posao. Ali ~im je samo dvoje-troje vas poletelo dole, na planetu, stvari su se pobolj{ale: lender je dejstvovao besprekorno, trake sa snimcima povr{ine su jasne. Mada veoma ru`ne." [en se nasmeja. "Ru`ne, da. Ne{to kao planeta govana. Ali, komandante, ~ak i na trakama se nijednog trenutka ne vidi jasno ko jeste, a ko nije izi{ao na povr{inu planete. Upravo to je jedan od najhaoti~nijih delova celog na{eg do`ivljaja. Ja sam sleteo sa Gveterom i Betonom. Povr{ina ispod letelice bila je nepostojana, pa sam ih pozvao da se vrate unutra. Onda smo uzleteli i u{li u '[obi'. To sve zvu~i suvislo. Ali Gveterovo opa`anje je bilo da je on si{ao sa Betonom i Tai, ne sa mnom, zatim da je ~uo kako ga Tai iz '[obija' poziva da se vrati gore, i da se vratio, ali sad sa Betonom i sa mnom.

Me|utim Beton ka`e da je doleteo do povr{ine sa Tai i sa mnom. Video je kako se njegova majka udaljava od lendera, prenebregava nare|enje za povratak, i siguran je da su smo je ostavili tamo, na povr{ini planete. To je i Gveter video. Vratili su se bez nje i zatekli su je kako ih ~eka na komandnom mostu. Tai, sama, uop{te ne pamti da je i{la lenderom bilo kuda. Te ~etiri pri~e su jedini dokazi kojima raspola`emo. ^ini se da su sve ~etiri jednako istinite i jednako neistinite. Trake ne poma`u, ne pokazuju ko je bio u skafandrima. U onoj mutljazi od govana, na povr{ini te planete, svi su izgledali isto."

"E, pa, upravo o tome je re~", odvrati Dalzul, nagnuv{i se napred, lica ozarenog.

"Ta mutljaga, to sranje, taj haos koji ste videli i koji su videle i va{e kamere - pomisli samo, kolika je razlika izme|u toga i ove trake koju smo upravo gledali! Sun~ev sjaj, `ivahna lica, blistave boje, sve u jasno}i i svetlosti... Zato {to nije bilo ni~ijeg uplitanja sa strane, [ene. Ovi Cetijanci ka`u da u ~urtenskom polju nema ni~eg osim dubokih ritmova, odnosno vibracija najosnovnijih talasa-~estica. Transilijencija je jedna od funkcija onog istog ritma koji sa~injava i samo postojanje, bivanje. Po cetijanskoj duhovnoj fizici, pristup tom ritmu omogu}ava jedinki da u~estvuje u ve~nosti i sveprisutnosti. Ekstrapolacija koju ja izvodim iz toga jeste, da pojedinci koji zajedno ulaze u transilijenciju moraju biti u maltene savr{enoj me|usobnoj uskla|enosti, da bi stigli na isto mesto i imali skladan - pa time i ta~an - opa`aj o tom mestu. Ova moja intuicija pokazala se, u onoj meri u kojoj sam ja stigao da je proverim, kao ta~na: jedna

73

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora osoba mo`e da ~urtenuje i da pri tome sve ostane u punom skladu sa zdravim razumom.

Dok ne shvatimo {ta, zapravo, radimo, ekipe od deset ljudi neminovno }e do`ivljavati haos ili ne{to jo{ gore."

"A ~etiri osobe?" upita Forest suvo. "...jesu kontrola", re~e Dalzul. "Iskreno da vam ka`em, ja sam smatrao da je trebalo jo{ nekoliko puta da idem sam, ili, u najgorem slu~aju, sa jednim saputnikom. Ali na{i prijatelji sa Anaresa, kao {to znate, vrlo nepoverljivo gledaju na pojave koje nazivaju 'egoizovanjem'. Po njihovom mi{ljenju, moralnost nije dostupna pojedincima, nego samo skupinama. Osim toga, oni ka`u da se mo`da u opitu sa '[obijem' desio neki poreme}aj, ali da skupine mogu ~urtenovati podjednako uspe{no kao i pojedinci: otkud znamo, ako ne poku{amo jo{ nekoliko puta? Zato ja pristanem na srednje re{enje.

Ka`em ja njima: {aljite mene i jo{ tri visoko saglasna i visoko motivisana saputnika.

Po{aljite nas jo{ jednom na Ganam, pa da vidimo {ta }emo videti!"

"Neprikladna je re~ 'motivisan'", re~e [en. "Ja sam se ovome posvetio.

Pripadam ovoj posadi."

Gledaju}i kako Riel klima glavom, Forest, u svojoj }utljivosti i opreznosti, re~e samo: "Ho}emo li uve`bavati opit, komandante?"

"Kol'ko god vam drago", re~e Dalzul. "Ali ima nekih stvari koje su va`nije od ve`banja? Da li ti, Forest, peva{ ili svira{ na nekom instrumentu?"

"Pevanje mi uspeva", re~e Forest. Riel i [en tako|e klimnu{e glavama kad ih Dalzul pogleda.

"Ovu znate", re~e Dalzul i po~e tiho da peva jednu drevnu pesmu, poznatu svima koji su ikad pro{li kroz barake i logore Tere, 'Odlaze}i ka Zapadnom moru'.

Pridru`i mu se Riel, pa [en, pa Forest - glasom neo~ekivano dubokim i zvonkim.

Nekoliko ljudi iz obli`njih skupina se okrete, ~uv{i kako se nova harmonija probija kroz brbljanje mnogih govore}ih glasova. Mezklete do|e sav u`urban; ostavio je ~ak i kolica.

O~i su mu bile krupne i sjajne. Oni zavr{i{e pesmu, sme{kaju}i se, dugim zavr{nim akordom.

"Eto vam entreinment", re~e Dalzul. "[ta }e nam vi{e, do Ganama mo`emo i muzikom. Posle svega, ostaje samo muzika."

Forest i Riel, sme{kaju}i se, podigo{e svoje ~a{e.

"Muzici!" nazdravi [en. Imao je ose}aj da je pijan i da je ludo sre}an.

"Posadi 'Galbe'!" nazdravi Dalzul. Po~e{e piti u to ime.

Naravno da su ipak uva`ili minimalno razdoblje potrebno za psihiolo{ko zbli`avanje posade, zvano izjaj. Za vreme izjaja, imali su mogu}nosti da raspravljaju o ~urtenu do mile volje, i sa Dalzulom i izme|u sebe. Gledali su brodske trake i ~itali, nekoliko puta iz po~etka, Dalzulove zapise o njegovom kratkotrajnom boravku na Ganamu, tako da su ih na kraju i nau~ili napamet; ali su onda raspravljali da li im je to bilo mudro. "Primamo bez oklevanja sve {to je on video i rekao, kao da su to objektivne ~injenice", re~e Forest. "Na osnovu kojih nezavisnih izve{taja smo se uverili da on govori istinu?"

"Brodske trake ga u svemu potvr|uju", re~e [en.

74

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Ako je teorija, ba{ ta njegova, istinita, onda su on i njegovi ure|aji bili entreinovani. Mogu}e je da je stvarnost celog broda, pa i svih brodskih ure|aja, nama opaziva isklju~ivo kroz opa`anje one osobe, one inteligentne li~nosti, koja je u~estvovala u transilijenciji. Cetijanci, ako i{ta znaju pouzdano o {urtenu, znaju upravo to da ume{anost inteligentnog bi}a u taj proces onemogu}ava razumevanje procesa. Po{alji robotizovan brod, nema problema. Po{alji amebe i cvr~ke, nema problema. Po{alji visoko inteligentna bi}a, i ti vi{e ni u {ta ne}e{ mo}i da bude{ siguran. Va{ brod bio je deo va{e stvarnosti, va{ih deset razli~itih stvarnosti. Njegovi ure|aji poslu{no su bele`ili va{e neuskla|enosti, ili su toliko potpali pod njihov uticaj da su se pokvarili ili isklju~ili.

Tek kad ste po~eli svi zajedno ulagati odre|eni trud da biste sazdali jednu zajedni~ku, uklopljenu stvarnost, brod je mogao reagovati dobro i po~eti da je snima. Je li tako?"

"Jeste. Ali veoma je te{ko", re~e [en, "`iveti bez uverenja da negde tu, u svemu tome, kad bi je ~ovek samo mogao prona}i, postoji ~injenica."

"Samo uobrazilja", re~e Forest neumoljivo. "Nema ~injenice. ^injenica je jedna od na{ih najlep{ih uobrazilja."

"Ali muzika dolazi pre svega", re~e [en. "A ples je, kad ljudi postaju muzika.

Mislim da Dalzul sagledava da mi... mo`emo plesom do Ganama."

"To mi se dopada", re~e Riel. "A pazi sad ovo: ako se oslanjamo na teoriju uobrazilje, onda treba dobro da pazimo da ne 'poverujemo' u Dalzulove tvrdnje, niti u ono {to je njegov brod snimio. To su uobrazilje. Ali ako ne prihvatamo pretpostavku, zasnovanu samo na '[obijevom' opitu, da ~urtenovanje obavezno remeti ljudsko opa`anje i tuma~enje tog opa`anja, onda nemamo razloga ni da ne verujemo Dalzulovim izve{tajima. On je iskusan posmatra~ i izvanredan ge{talter."

"U njegovom izve{taju ima sastojaka prili~no banalne uobrazilje", re~e Forest.

"Princeza koja je, tobo`, samo njega ~ekala, o~ekivala ga, povela ga naga do svoje palate, gde se posle prijatnog i u~tivog prijema upustila u seks sa njim - {tavi{e, seks im je odli~no uspeo...? Ne ka`em da on la`e. Ne tvrdim to. Sve zvu~i i izgleda istinito. Ali ba{ se pitam kako je princeza sagledala te doga|aje."

"To ne}emo znati dok ne odemo tamo i dok je ne upitamo", re~e Riel.

"Uostalom, {ta ~ekamo?"

Brod 'Galba' bio je hainski, namenjen samo za putovanja unutar jednog planetnog sistema, napravljen dobrim delom od stakla i tek nedavno opremljen ~urtenskom aparaturom. Bio je to lep, neveliki mehur, ne mnogo ve}i od '[obijevog' lendera. U{av{i u taj brodi}, [en do`ive mu~ne trenutke: onaj ~urtenski haos, onaj ose}aj da nigde nema sredi{ta niti razuma, po~e{e `ivo da mu se vra}aju. Zar mora jo{ jednom pro}i kroz sve to? A mo`e li? Vrlo o{tra i bolna bila je pomisao na Tai, Tai koja bi trebalo sad da bude ovde kao {to je tad bila tamo, Tai koju je on na '[obiju' zavoleo; i pomisao na Betona, de~aka ~istog srca - sad su mu potrebni; kamo sre}e da su ovde.

Forest i Riel kliznu{e kroz ulaznu komoru. Za njima, Dalzul; usredsre|enost njegove energije bila je maltene vidljiva oko njega, kao neki oreol ili korona, blistavost bivanja. Nikakvo ~udo {to su unisti zaklju~ili da je Bog, pomisli [en; tako|e pomisli na

75

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora sve~anu, maltene pobo`nu dobrodo{licu koju su Dalzulu priredili Gamani. Dalzul je pod naponom, pun je mane, one mo}i na koju drugi ljudi reaguju i koja ih vodi ka entreinmentu, hvatanju zajedni~kog koraka. [enu sva zabrinutost nekako izma~e iz pa`nje. Znao je da sa Dalzulom haosa ne}e biti.

"Smatrali su da }emo lak{e vladati ovim mehurom nego {to bismo onim brodom u kome sam ja i{ao. Poku{a}u ovog puta da ga vodim tako da se ne pojavimo ba{ nad samim krovovima. Shvatljivo je da su pomislili da je bog neko ko se materijalizovao nao~igled svih!" [en se ve} navikavao na pojavu da Dalzul kao odjek ponovi njegove misli; ~ak je po~eo to da o~ekuje. Oni su u sinhroniji, to je njihova snaga.

Zauze{e svoja mesta, Dalzul pred ~urtenskom instrument-tablom, Riel na uklju~enju u VI, Forest u ulozi ge{talta i podr{ke ostalima, dok je [en preuzeo kontrolu leta. Dalzul se osvrte, klimnu glavom, i onda ih [en izvede nekoliko stotina kilometara daleko od Ve Porta. Zakrivljenost te planete pade u daljinu, odmi~u}i se od njih, a zvezde zasija{e pod njegovim nogama, oko njega i iznad.

Dalzul po~e da peva, ali ne melodiju, nego samo jednu nepromenjenu notu, postojano, duboko A. Pridru`i se Riel, oktavu iznad, onda Forest na F izme|u njih, a [en i nehotice po~e da stvara jedno postojano srednje C, kao da se pretvorio u crkvene orgulje. Riel se premesti na slede}e C, iznad njegovog, Dalzul i Forest otpeva{e trijadu, i dok se akord, menjao [en prestade znati ko peva koju notu, ~uo je samo sferu zvezda i bio sfera zvezda u slatkim u~estalostima koje su nadolazile i tihnule u jednom dugo zadr`anom jednoglasju kad Dalzul dodirnu kontrole, a `uto sunce se stvori visoko na plavom nebu iznad grada. [en nije prestao leteti. Ispod brodi}a su se naginjali, na jednu stranu, krovovi, crveni, narand`asti, pra{ni trgovi promako{e ispod. "Mo`da onamo, [ene", re~e Dalzul, pokazav{i prstom ka jednoj traci travnjaka du` nekog kanala, a [en bez ikakvog napora dovede 'Galbu', dugom, klize}om, silaznom putanjom, tamo, i spusti je na travu mekano kao da se spu{ta mehur od sapunice.

Osvrte se da pogleda ostale i ono izvan zidova brodi}a.

"Plavo nebo, zelena trava, blizu je podne, uro|enici se pribli`avaju", re~e Dalzul. "Ta~no?"

"Ta~no", re~e Riel, a [en se nasmeja. Nikakav sukob razli~itih ~ulnih utisaka; nema haosa u opa`anjama; nema u`asa nepouzdanosti, ovog puta. "^urtenovali smo", re~e on. "Uradili smo to. Otplesali smo!"

Radnici na poljima, dole, uz sam rub kanala, prestado{e da rade. Okupili su se u skupinu i gledali, o~ito se pla{e}i da pri|u; ali nedugo potom, na pra{njavom drumu iz grada pojavi{e se ljudi. "Uveren sam da je ono odbor za do~ek", re~e Dalzul.

Stajali su i ~ekali pokraj svog mehurastog broda. Napetost ovih trenutaka samo je poja~avala izuzetnu izo{trenost ~ula i ose}anja. [enu se ~inilo da odnekud poznaje divne i grube obrise ona dva vulkana koji okru`uju gradsku dolinu, da zna te vulkane, da ih nikad ne}e zaboraviti, da zna miris vazduha i pad svetla i crninu senke ispod li{}a;

76

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora ovo je ovde/sad, re~e on sebi, sa radosnom pouzdano{}u, ja sam ovde/sad, i nema daljine, nema razdvajanja.

Napetost bez straha. Mu{karci sa perjanicama i krestama, {iroki u prsima i jaki u rukama, nastupaju postojanim korakom ka njima, lica bezizra`ajnih. Zaustavljaju se pred njima. Jedan, ne{to stariji od drugih, malo klimne glavom ka njima i ka`e: "Sem Dazu." Dalzul ~ini gest od srca kao otvorenoj {aci i ka`e: "Viaka!" Drugi mu{karci govore: "Dazu, Sem Dazu" i opona{aju Dalzulov pokret.

"Viaka", govori Dalzul, "beja", - prijatelj - i predstavlja doma}inima svoje saputnike, jednu po jednu osobu. Svaki put ka`e ime, pa ponovi re~ 'prijatelj'.

"Fojez", ka`e za njim stari Viaka. "[en. Jeh." Jasno mu je da nije osobito dobro ponovio ime 'Riel', pa se malo mr{ti. "Prijatelji. Budite dobro do{li. Do|ite, do|ite u Ganam." Tokom svog kratkotrajnog prvog boravka, Dalzul nije uspeo da snimi mnogo ganamskog. To malo {to je doneo, uzeli su lingvisti, pa su uz pomo} svojih pametnih programa za izvo|enje analogija sastavili jedan mali re~nik i pretpostavljenu gramatiku, sve puno (?); [en je to revnosno prou~io. Pamtio je re~ beja, pa kijugi - 'budi dobro do{ao (?)' ili 'ose}aj se kao kod svoje ku}e (?). Riel, po struci hilfer/lingvist, be{e mi{ljenja da je trebalo du`e prou~avati taj maleni priru~nik. "Ma, ne, bolje je u~iti jezik od onih koji njime govore", bio je Dalzulov odgovor na to.

Dok su pe{a~ili pra{njavim drumom ka gradu Ganamu, `ivopisnost utisaka postade prejaka za [ena. Sve oko njega razlivalo se u ble{tanje, vrelinu, zra~nost, slavu: zidovi od gline, crveni i `uti, gola prsa i ramena u prelivima nalik na crvenilo pe~ene zemlje; purpur, crveno, oran`, umbra u trakama i {arama na ogrta~ima, prslucima i kiltovima; sjaj zlata, klimanje perja, mirisi ulja i tamjana, pra{ine, dima, hrane, znoja, zvuci mnogo glasova, {ljapkanje sandala i {u{tanje bosih tabana po kamenu i zemlji, zvona, gongovi, razli~itost svetla, dodir, ritam i miris jednog sveta na kome ni{ta nije poznato, a sve je onako kako jeste i kako valja i treba da bude, u ovom gradi}u kamena, blata i divnih drvenih kipova, u ble{tanju sunca kao u zlatnom po`aru, primitivno izra|eno, divno i ljudsko. ^udnije je bilo od i~ega {to je [en dotad upoznao i izgledalo mu je kao da se vra}a svojoj ku}i posle dugog odsustva. Suze mu pomuti{e vid. Svi smo mi jedno, pomisli on. Ne postoji izme|u nas ni prostorni ni vremenski interval; dovoljno je samo zakora~iti preko, i eto nas, svi smo zajedno. Hodao je uz Dalzula i slu{ao kako ga taj narod pozdravlja, vrlo uozbiljeno, prigu{enim glasovima: Sem Dazu, govorahu, Sem Dazu, kijugi. Ti si se vratio ku}i.

Prvi dani bili su niz takvih preoptere}enja. U pojedinim trenucima [enu se ~inilo da je prestao misliti - i da sad samo do`ivljava, prima, a ne obra|uje. "Procesuj kasnije", re~e Dalzul sa smehom, kad mu se [en na ovo po`alio. "Koliko ~esto ~ovek ima priliku da bude dete?" I zaista je bilo kao da su postali deca, koja nemaju kontrolu nad doga|ajima, ali zato ni odgovornost. Doga|alo se nekad predvidivo, a nekad neverovatno, ali se doga|alo, a on je bio deo tog doga|anja i gledalac istovremeno.

Domoroci su zapeli da proglase Dalzula za svog kralja. Sme{no, ali sasvim prirodno.

Umro vam je kralj, a nije ostavio naslednika; iz nebesa isko~i jedan srebrni ~ovek, a va{a

77

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora princeza ka`e "To je on, to je pravi"; srebrni i{~ezne i vrati se sa pratiocima, tri ~udne osobe koje umeju ~initi razna ~uda; pa, eto, proglasite ga za kralja. [ta biste drugo u~inili s njim?

Moglo se shvatiti za{to Riel i Forest oklevaju: nije im se dopadalo tako duboko ula`enje u poslove jedne domoroda~ke kulture. Ali ne predlo`i{e Dalzulu nikakvu alternativu. Po{to je bilo jasno da }e to kraljevanje biti vi{e po~asno nego stvarno, vladala~ko, priznado{e da je verovatno najbolje da im Dalzul ispuni `elju. Radi sticanja kakvog-takvog 'drugog ugla gledanja' na Dalzulov polo`aj, odvoji{e se od Dalzula i [ena, ve} prvog dana; otido{e da stanuju u jednoj ku}i blizu pijace, {to im je dalo mogu}nost dru`enja sa obi~nim ljudima i slobodu kretanja daleko ve}u od Dalzulove.

Kad si prestolonaslednik, govorio je Dalzul [enu, nezgoda je u tome {to se od tebe o~ekuje da po seo dan dre`di{ u dvorcu i po{tuje{ sve tabue. [en je ostao uz Dalzula. Viaka je dodelio [enu celo jedno krilo dvorca, da u njemu stanuje; dodu{e, taj dvorac od glinenih opeka bio je veoma razu|en, imao je mnogo takvih krila. [en je postigao dogovor da se u taj prostor doseli jedan ro|ak Viakine `ene, ~ovek zvani Abud, da bi mu pomagao u odr`avanju doma}instva. Niko, ni Dalzul ni doma}ini, nije od [ena tra`io ni{ta; njegovo vreme bilo je u celosti slobodno. ^isovci su ovoj ekipi nalo`ili da provede trideset dana na Ganamu. Dani su proticali kao blistava voda. Trudio se da pi{e dnevnik, za Ekumen, ali mu nije nimalo prijalo da prekida kontinuitet iskustva da bi o njemu govorio i da bi ga analizovao. Poenta svega ovoga upravo je u tome da se ni{ta ne de{ava, razmi{ljao je, sme{kaju}i se.

Jedini do`ivljaj koji se na neki na~in izdvojio kao razli~it bio je dan proveden sa jednom ro|akom - 'ne}akom (?)' - staroga Viake, i sa njenim 'mu`em (?)'. [en je nastojao da razmrsi ko je kome {ta u tom njihovom sistemu rodbinskih odnosa, ali su znaci pitanja ostajali; a to dvoje mladih bili su iz nekog razloga tvrdo re{eni da ne koriste svoja imena. Poveli su ga na dugu, divnu {etnju do jednog vodopada na obronku ve}eg od dva vulkana, zvanog Ijananam. Shvatio je da je to njima sveto mesto i da `ele da ga on vidi. Itekako se iznenadio videv{i da sveti vodopad okre}e svetu dinamo-ma{inu.

Dvoje Gamana su obja{njavali koliko su umeli, a [en se trudio da shvati {to vi{e; stekao je utisak da ovaj narod sasvim dobro zna kako se mo`e napraviti hidroelektrana, ali da slabo stoji sa provodnicima i da ova maju{na hidrocentrala na vodopadu zapravo ne slu`i nikakvoj prakti~noj svrsi. Njegovi doma}ini raspravljali su ne o upotrebi generisane elektri~ne energije, nego uglavnom o prirodi elektriciteta; [en od toga jedva da je i{ta razumeo. Poku{avao je da ih pita postoji li ijedno mesto gde oni upotrebljavaju elektri~nu struju, ali je to umeo da ka`e samo na jedan na~in, pomo}u dve re~i: "Negde izi|e?" U ovakvim trenucima nije mu se dopadalo da bude 'kao dete' ili kao maloumnik.

Da, govorila je mlada `ena, izi|e na i{kanemu kad basem-miak vadaje. [en je klimao glavom i pravio bele{ke. Ovo dvoje su, kao i svi Gamani, veoma voleli da gledaju kako on to radi: govori u bele`nicu, a maju{ni simboli iskrsavaju na jednom malom, maleckom ekranu, prijatna magija.

Izveli su ga na terasu koja se pru`ala iz zgradice sa dinamo-ma{inom, izgra|ene od klesanog kamena. Pojedina~ni komadi kamena bili su jedni u druge

78

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora uklopljeni na divno slo`ene na~ine. Dvoje mladih su sa tog mesta poku{avali ne{to da objasne [enu, pokazuju}i niz vodu. On ugleda neko hitro svetlucanje u vodi; ali nije mogao razaznati {ta je to. Heda, govorili su; heda, tabu. Tu re~ je od Dalzula dobro nau~io, ali dosad nije li~no nai{ao ni na {ta 'hedasto'. Nastavili su obilazak, i [en nekoliko puta za~u u njihovom razgovoru re~ 'Dazu', ali ni sad ne uspe da razume {ta ka`u. Pro|o{e i pored malog zemljanog oltara, gde svako od njih, u skladu sa gamanskim neformalnim na~inom obo`avanja, polo`i po jedan list sa obli`njeg drveta; onda krenu{e niz planinu, u duga~koj svetlosti poznog popodneva.

U trenutku kad su prolazili jednom okukom na strmoj stazi, [en vide, u magli~astim zlatastim daljinama, dva druga naselja, grada ili sela, sme{tena ni`e u istoj velikoj dolini. Iznenadilo ga je to, a zatim se za~udio {to ga je iznenadilo. Shvatio je da se toliko utopio u svoj boravak u Ganamu da je, do tog ~asa, sasvim zaboravio da to nije jedino mesto na ovom svetu. Pokaza prstom tamo i upita svoje vodi~e: "Pripada Gaman?" Posle kra}e me|usobne rasprave, koja im je verovatno bila potrebna da bi se dogovorili {ta bi, za ime sveta, takvo njegovo pitanje moglo zna~iti, reko{e mu: ne, samo Ganam pripada Gamanima; ti gradovi tamo jesu drugi gradovi. [en se zapita da li je Dalzul bio u pravu kad je tvrdio da se ~itav taj svet zove Ganam, ili se taj naziv ipak odnosi samo na jedan grad i okolno, gradsko, podru~je.

"Tegud ao? Kako zove{?" upita on, i po~e tapkati {akom po tlu, pa mahati rukama oko sebe da poka`e ~itavu dolinu i planinu iza njihovih le|a, kao i onu drugu planinu.

"Nanam tegudjeh", re~e Viakina 'ne}aka (?)' kao da nije ba{ sigurna, ali njen 'mu` (?)' izrazi neslaganje, i rasprava se nerazumljivo nastavi jo{ kilometar i po, ili vi{e, niz planinu. [en odustade, strpa bele`ni aparat u d`ep i prepusti se u`ivanju u {etnji kroz ve~ernju sve`inu niz brdo, sve do zlatnih zidova Ganama.

Slede}eg dana, ili je to mo`da ipak bilo dva dana kasnije, nai|e Dazul. [en je potkresivao jednu vo}ku u zidom okru`enom drori{tu svog dela dvorca. No` za ovaj posao imao je tanko, blago povijeno, ~eli~no se~ivo i skladno izrezbarenu, davno pohabanu drvenu dr{ku; bio je o{tar kao brija~. "Ovo je divna alatka", re~e on Dalzulu.

"Moja baba me je nau~ila kako se orezuju vo}ke. To ti je jedna umetnost kojom se nisam mogao ~esto baviti otkad sam pristupio Ekumenu. Ovi ovde su dobri vo}ari. Ju~e sam izi{ao sa nekima od njih i popri~ao." Be{e li ju~e? Nije bitno. Vreme nije trajanje, vreme je intenzitet; vreme je unutra{nji niz otkucaja, i interval, razmi{ljao je [en malo~as, dok je prou~avao ovo drvo, u~io unutra{nji ritam njegovog rasta, nimalo slu~ajne intervale njegovih grana. Godine su cvetovi, svetovi su plodovi... "Orezivanje me baca u neki poetski sentiment", re~e on onda, pa pogleda Dalzula i upita: "Ne{to nije u redu?" Bilo je kao jedan presko~eni otkucaj srca, pogre{na nota, oma{eni korak u plesu.

"Ne znam", re~e Dalzul. "Da sednemo malo." Otido{e u hlad pod balkonom i sedo{e, podvijaju}i noge, na ravne kamene plo~e kojima je tlo na tom mestu bilo pokriveno. "Verovatno sam se preterano oslonio na moje intuitivno shvatanje ovog naroda", re~e Dalzul. "I{ao sam za svojim njuhom, umesto da se malo suzdr`anije

79

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora postavim, u~im njihov jezik re~ po re~, postupam po svim pravilima... Ne znam. Ne{to sasvim sigurno nije kako treba."

Dok je Dalzul govorio, [en je posmatrao njegovo sna`no, `ivopisno lice. Od `estokog ovda{njeg sunca Dalzulova bela ko`a je potamnela, dobijaju}i ljudskiju boju.

Na sebi je i sad imao svoje pantalone i ko{ulju, ali je sivu kosu raspustio, kao {to to gamanski mu{karci ~ine, i namakao na glavu usku traku propletenu zlatom, {to mu je dalo kraljevski, ali i varvarski izgled.

"Ovo je varvarski narod", re~e Dalzul. "Mo`da sa vi{e nasilja u sebi, i primitivniji, nego {to sam bio spreman da priznam. Ova kraljevska funkcija koju su re{ili da mi nametnu - bojim se da }u je morati sagledati kao ne{to vi{e od ~isto po~asne ili verske du`nosti. Ipak je politi~ka, posle svega. Naime, ~ini se da sam, onog terenutka kad sam izabran za kralja, stvorio sebi i takmaca. Neprijatelja."

"Ko je taj?"

"Aketa."

"Ne znam ga. Taj ne stanuje u ovom dvorcu?"

"Ne. Nije od Viakinih ljudi. Izgleda da nije bio tu kad sam ja, onaj prvi put, do{ao. Koliko razumem Viaku, taj Aketa smatra da ima nasledno pravo na presto i zakonsko pravo da bude princezin ljubavnik."

"To se odnosi na princezu Ket?" [en jo{ nijednu re~ nije progovorio sa princezom, koja se dr`ala 'na visini'; nikad nije izlazila iz svog dela dvorca, mada je dopu{tala Dalzulu da je tamo pose}uje. "A {ta ona ka`e o Aketi? Zar ona nije na tvojoj strani? Pa, ona je bila ta koja je izabrala tebe, zar ne?"

"Ona ka`e da ja treba da postanem kralj. To se nije promenilo. Ali se ona promenila. Iselila se iz dvorca. Zapravo, oti{la je da stanuje, koliko ja mogu shvatiti, u doma}instvu tog Akete! Za ime Boga, [ene, postoji li u ovoj vasioni ijedna planeta na kojoj mu{karci uspevaju da razumeju `ene?"

"Geten", re~e [en.

Dalzul se nasmeja, ali mu lice ostade napeto, zadubljeno u odmeravanje raznih mogu}nosti. "Ti, ti ima{ partnerku", re~e on posle nekog vremena. "Mo`da se tu krije odgovor. Ja nikada, ni sa jednom `enom, nisam dospeo do toga da znam, da stvarno znam, {ta ona ho}e, ko je ona. Ako izdr`i{ dovoljno dugo sa jednom istom, da li dospe{ do toga?" [enu je bilo dirljivo da jedan stariji ~ovek, tako blistav, postavlja njemu takva pitanja. "Ne znam. Tai i ja... mi se poznajemo na jedan na~in koji... Nije to lako. Ne znam... Ali {to se ti~e princeze - Riel i Forest su razgovarale sa narodom, u~ile jezik.

Po{to su `ene, mo`da }e mo}i da ponude neka obja{njenja?"

"Jesu `ene, i nisu `ene", re~e Dalzul. "Zato sam ja izabrao ba{ njih, [ene. Da smo poveli dve prave `ene, mo`da bi psihodinamika bila odve} slo`ena." [en ne re~e ni{ta, opet obuzet ose}anjem da ne{to nedostaje ili da on ne{to previ|a, da neku stvar ne razume. Zapita se da li Dalzul zna da se [en bavio seksom uglavnom sa mu{karcima, sve dok nije upoznao Tai.

80

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Razmotri, na primer, ovo", re~e Dalzul. "Princeza je mogla pomisliti da treba da bude ljubomorna na jednu, ili na obe; da su moje seksualne partnerke. Kakvo je to zmijsko gnezdo moglo biti! Ali one, razume se, nisu nikakva pretnja. Naravno, ako se htela posti}i usagla{enost, trebalo je da povedem samo mu{karce. Stare{ine Haina su, me|utim, ve}inom babe. Znao sam da moram postupiti na na~in koji }e se njima dopasti.

Zato sam pozvao tebe i tvoju partnerku, dakle bra~ni par. Po{to tvoja partnerka nije mogla po}i, zaklju~io sam da je najbolje da povedem ove dve. Dosad dejstvuju divno.

Ali ~ini mi se da nisu opremljene da mi ka`u {ta se de{ava u umu, ili u hormonima, jedne seksualno vrlo izrazite `ene, kao {to je ova princeza."

Jo{ jedan presko~eni otkucaj. [en protrlja jednu {aku o neravan kamen terase, ne shvataju}i za{to se toliko zbunjuje. Nastoje}i da se vrati prvobitnoj temi, on upita: "Ako je kralj politi~ka li~nost, a ne samo sveta~ka, da li bi ti mogao - da se tako izrazim, povu}i svoju kandidaturu?"

"A, ta uloga jeste sveta. Jedini na~in da se povu~em bio bi da pobegnem. Da ~urtenujem nazad na Ve Port."

"Mogli bismo odleteti 'Galbom' na neki drugi deo ove planete", predlo`io je [en. "Da obavljamo posmatranja negde drugde."

"Ako dobro razumem Viaku, ne postoji stvarno mogu}nost odlaska. ^ini se da je Ket, prelaze}i na moju stranu, izazvala raskol; ako se sad Aketa popne na vlast, nasta}e krvoproli}e, njegovi podr`avaoci po~e}e da se osve}uju Viaki i svim Viakinim ljudima, da ih prinose na `rtvu zato {to su uvredili li~nost jedinog pravog, svetog kralja...

Religija i politika! Kako je mogu}e da sam ja, ba{ ja, bio toliko slep? Dopustio sam da me moje li~ne ~e`nje ubede da smo ovde na{li idilu, prili~no primitivnu. A vidi u {ta smo upali, ovo je frakciona{ka borba i ujedno seksualno takma{tvo izme|u raznih skupina inteligentnih varvara, ~iji su no`evi za orezivanje, kao i ma~evi, uvek veoma o{tri." Dalzul se neo~ekivano osmehnu, a njegove svetle o~i blesnu{e. "Divan je ovo narod. Oni su sve ono {to smo mi izgubili zbog svoje pismenosti, industrije, nauke.

Neposredno ~ulni - potpuno strastveni - praiskonski stvarni. Volim ih. Ako `ele da im budem kralj, onda, tako mi Boga, stavi}u korpu perja na glavu i bi}u njihov kralj! Ali pre toga moram smisliti kao da izi|em nakraj sa tim Aketom i njegovom ekipom. A jedini klju~ za Aketu je, ~ini se, na{a setna princeza Ket. Ako bude{ i{ta saznao, [ene, reci mi. Potrebni su mi tvoji saveti i tvoja pomo}."

"To }e{ imati, komandante", re~e [en, jo{ jednom dirnut. Dalzul ode. [en posle nekog vremena zaklju~i da treba da uradi ta~no ono {to Dalzul, zbog svoje mu{koheteroseksualne defanzivnosti, ne mo`e: treba da ode tamo gde stanuju Forest i Riel, i da od njih zatra`i savet i pomo}.

Po|e ka njihovoj ku}i. Guraju}i se kroz pijacu, ~udesno i divno bu~nu i aromati~nu, zapita se kad je poslednji put video njih dve; uvide da je to bilo pre nekoliko dana. Pa, {ta je u me|uvremenu radio? Vrzmao se po vo}njacima. Pentrao se na tu planinu, na Ijananam, gde imaju dinamo... odatle je video druge gradove... No` za rezanje gran~ica je od ~elika. Kako ovi Gamani, proizvode ~elik? Imaju li topionicu? Ili nabavljaju takve proizvode od nekog drugog, trgovinom? [enov um je tromo i

81

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora mukotrpno prevrtao ta pitanja, a noge su ga ve} unosile u dvori{te gde je Forest sedela na terasi, na jednom jastu~i}u, ~itaju}i knjigu.

"Vidi, vidi", re~e ona. "Posetilac sa druge planete!"

Davno je to bilo kad je [en poslednji put kro~io ovde - pre osam dana? Deset?

"Gde ste bile vas dve?" upita on, sav u pometnji.

"Evo, ta~no ovde. Riel!" Forest je uputila taj povik gore, ka balkonu. Nekoliko glava pogleda preko ograde balkona, na~injene od izrezbarenog drveta; jedna od tih, ona sa kovrd`avom kosom, re~e: "O, [ene! Silazim!"

Riel do|e sa loncem semenki 'tipu', koje je u Ganamu svako grickao. Sedo{e, njih troje, u krug, tu na terasi, pola na suncu, a pola u senci, i po~e{e da krckaju i grickaju semenke; tipi~ni antropoidi, re~e Riel uzgredno. Pozdravila je [ena sa istinskom toplinom, a ipak nije se moglo ne primetiti da i ona i Forest zadr`avaju neki oprezan stav: posmatraju ga, ne pitaju ni{ta, ~ekaju da vide... {ta? Pa, dobro, koliko je, zapravo, pro{lo od njihovog poslednjeg susreta? [en oseti iznenadan gr~ nelagodnosti u sebi, ~upanje presko~enog otkucaja, tako duboko da se morao obema {akama osloniti na topli kamen pe{~ar, da se upostoji. Je li zemljotres? Izgra|en izme|u dva zadremala vulkana, ovaj gradi} se ponekad malo tresao, pa su par~i}i gline otpadali sa zidova, a mali, narand`asti crepovi sa krovova... Forest i Riel su ga gledale. Ni{ta se nije treslo, nigde ni{ta nije padalo.

"Dalzul se suo~io sa izvesnim problemima, u dvorcu", re~e on.

"A, je li?" re~e Forest, tonom savr{eno neutralnim.

"Pojavio se neki domorodac koji tvrdi da ima pravo na presto, kao pretendent ili naslednik. Princeza se preselila kod njega. Me|utim, ona i sad govori Dalzulu da on, Dalzul, treba da postane kralj. Ako se taj pretendent popne na vlast, to jest ako stekne mo} ili silu, preduze}e, ~ini se, krvavu osvetu protiv Viake i svih Viakinih ljudi, pobi}e sve koji su podr`avali Dalzula. To je upravo ona nezgodna situacija koju Dalzul `eli da izbegne."

"I za ~ije re{avanje je upravo on vrhunski majstor", re~e Forest.

"Mislim da je on u velikoj meri sklon utisku da je upao u bezizlaznu situaciju.

Rekao bih da ga najvi{e mu~i to {to ne razume kakva je princezina uloga u svemu ovome. Pomislio sam da biste vas dve mogle imati neki odgovor na pitanje za{to se ona bacila njemu u naru~je, a onda oti{la da `ivi kod njegovog takmaca."

"Govori{ o Ket", re~e Riel, obazrivo.

"Da. On je naziva princezom. Zar ona to nije?"

"Ne znam ja {ta Dalzulu ta re~ zna~i. To je re~ sa mnogo konotacija. Ako je ovde upotrebljena u denotaciji 'k}er kralja', onda se ne uklapa. Nema kralja."

"Nema sad..."

"Niti je ikad bilo", re~e Forest. [en suzbi sev besa. Ve} mu je dodijalo da bude maloumno dete, a ova Forest itekako je umela da ga nervira svojim vrlo sa`etim mudrovanjima. "Vidite", re~e on, "hmmm, ja sam, ovaj, malo bio izvan toka doga|aja. Imajte strpljenja sa mnom. Mislio sam da je njihov kralj mrtav. I da su ovi, opa`aju}i Dalzulov prividno ~udesni silazak sa

82

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora neba u vreme njihovog traganja za novim kraljem, zaklju~ili da je Dalzul bo`anski naimenovan da bude 'onaj koji }e dr`ati `ezlo'. Je l' to bilo sve neta~no?"

"Ono 'bo`anski naimenovan' je nesumnjivo ta~no", re~e Riel. "Stvari o kojima govorimo svakako su svetinje." Zastala je, pogledala Forest. Timski rad, zaklju~i [en; ali ove dve su tim u ~ijem sastavu, trenutno, on nije. Kud ode ono njihovo divno jedinstvo?

"Ko je taj takmac, taj pretendent?" upita ga Forest. "^ovek po imenu Aketa."

"Aketa!"

"Znate ga?"

Opet razmena pogleda njih dve; onda Forest okrete lice ka njemu i pogleda ga pravo u o~i. "[ene", re~e ona, "mi smo ozbiljno nesinhronizovani. Pitam se, nije li nam ovo ~urtenski problem. Do`ivljavanje haosa, kakvo se desilo vama na '[obiju'."

"Sada, ovde? Posle provedenih dana, nedelja..."

"Gde je to ovde?" upita ga Forest, sasvim uozbiljena, napete pa`nje. [en pljesnu {akom po kamenu-pe{~aru. "Ovde! Sada! U ovom dvori{tu va{e ku}e na Ganamu! Nema ovo nikakve sli~nosti sa iskustvom haosa. Nama je ovo sve zajedni~ko - suvislo je, saglasno, zajedno smo ovde! Jedemo semenke tipua!"

"I ja mislim tako", re~e Forest, tako ne`no da [enu postade jasno ona poku{ava da ga smiri i da mu ulije pouzdanje. "Ali mogu}e je da... da ~itamo ove do`ivljaje sasvim razli~ito."

"Ljudi to uvek ~ine, svuda", re~e on, ne bez o~ajanja.

Pomakla se, tako da je on mogao jasnije videti knjigu koju je ~itala kad je do{ao. Bila je to obi~na ukori~ena knjiga, ali oni nisu doneli nijednu knjigu sa sobom, na 'Galbi'; debela knjiga, na te{kom sme|em papiru, rukom pisana, starinska zemaljska knjiga iz biblioteke u Novom Kairu, ne knjiga, to je jastuk, cigla, ko{ara, knjiga je. ^udnim slovima popunjena. Jezikom koji nije poznat. Knjiga sa koricama od rezbarenog drveta i {arkama od zlata. "[ta je to?" upita on, gotovo ne~ujno.

"Mi mislimo da je to 'Sveta istorija gradova pod Ijananamom", re~e Forest.

"Knjiga", re~e Riel.

"Nepismeni su", re~e [en.

"Neki jesu", re~e Forest.

"Zapravo je veliki broj njih nepismen", re~e Riel. "Ali me|u trgovcima i sve{tenicima ima nekih koji znaju da ~itaju. Ovu knjigu nam je dao Aketa. Mi ve} neko vreme u~imo kod njega. On je divan nastavnik."

"Mislimo da je neka vrsta sve{tenika-u~enjaka", re~e Forest. "U ovom dru{tvu postoje takvi polo`aji, nazivamo ih sve{teni~kim zato {to su u osnovi sveti, ali to su, zapravo, zaposlenja, ili `ivotna opredeljanja, ili struke. Od velike su va`nosti Gamanima, bitni delovi sklopa ovog dru{tva, mislimo mi. Neko mora popunjavati te polo`aje, ina~e nastupaju veliki poreme}aji. S druge strane, onaj ko ima dar ili sklonost za to, ali ne po~ne da se bavi tim poslom, tako|e se ozbiljno poremeti. Mnoge takve uloge su, izgleda, samo povremene, na primer neko upravlja nekom svetkovinom koja se odr`ava

83

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora samo jednom godi{nje; ali izgleda da neke zahtevaju zaista veliko anga`ovanje i donose veliki ugled. Ve}ina su za mu{karce. Po na{em ose}aju, mu{karac dobija presti` tako {to preuzme jednu od tih sve{teni~kih uloga."

"Ali mu{karci upravljaju celim gradom", re~e [en.

"Ne znam ja to", uzvrati Forest, jo{ sa onom blago{}u netipi~nom za nju, {to je [enu jasno govorilo da, po njenom utisku, on jo{ nije sasvim priseban. "Mi bismo ovo dru{tvo opisale kao dru{tvo bez prevlasti ijednog pola. Podela rada nije, ili vrlo malo jeste, prema polovima. Brakova ima{ svakojakih - mo`da je naj~e{}i poliandri~an, gde jedna `ena ima dva ili tri mu`a. Dobar broj `ena je izvan seksualnog opticaja zato {to su u skupinim homoseksualnim brakovima koji se zovu ijeha i sastoje se od tri, ~etiri ili vi{e `ena. Jo{ nismo prona{le nikakav mu{ki ekvivalent toga..."

"U svakom slu~aju", re~e Riel, "Aketa jeste jedan od Ketinih mu`eva. Njegovo ime zna~i otprilike: Ketin ro|ak, njen prvi mu`. Ali 'ro|ak' zna~i da su u istoj liniji gledano od vulkana. Kad smo doputovali, Aketa je bio ni`e u dolini, u Sponti."

"On je sve{tenik, i to, nama se ~ini, jedan od visokih. Mo`da zato {to je Ketin mu`. Ona je svakako va`na osoba, ali ve}ina najuglednijih sve{teni~kih uloga ipak je, ~ini nam se, rezervisana za mu{karce. To je verovatno ustupak mu{karcima, da bi im se nadoknadilo to {to nemaju sposobnost da ra|aju decu."

Gnev se jo{ jednom nadi`e u [enu. Odakle pravo ovim `enskama da njemu dr`a predavanja o polu, i o zavidljivosti zbog materice? Kao morski talas, mr`nja ga ispuni solima gor~ine, zatim se povu~e nadole i nestade. On sedi sa svojim krhkim sestrama u sun~evom sjaju na kamenu i gleda te{ku, nemogu}u knjigu otvorenu na Forestinom krilu.

Posle dugog vremena, [en progovori. "[ta pi{e tu?"

"Ja prepoznajem samo poneku re~, tu i tamo. Aketa je `eleo da knjiga bude neko vreme kod mene. On nam je dr`ao ~asove. Ja uglavnom gledam slike. Kao beba."

Ona mu pokaza malenu, blistavim bojama nacrtanu, zlatnom okvirnom linijom ukra{enu sliku na otvorenoj stranici: mu{karci u divnim ode`dama i sa nagomilanim ukrasima na glavi. Videlo se da ple{u, pod purpurnim obroncima Ijananama.

"Dalzul je mislio da su Gamani u fazi pre pismenosti", re~e [en. "Mora ovo da vidi."

"Video je", re~e Riel.

"Ali..." po~e [en, pa za}uta.

"U davnoj, davnoj pro{losti, na Teri", re~e Riel, "jedan od prvih antropologa doveo je jednog ~oveka iz malenog, izdvojenog arkti~kog plemena u jedan od ogromnih gradova, koji se zvao Njujork. Na tog veoma pametnog plemenskog ~oveka najja~i utisak ostavile su kugle na najni`im stubi}ima pojedinih stepeni{ta. Prou~avao ih je sa dubokim zanimanjem. Nisu ga zanimale ogromne gra|evine, mase sveta na ulicama, ni ma{ine..."

"Mi se pitamo nije li ~urtenski problem stvar ne samo utisaka, nego i ~ovekovih o~ekivanja", re~e Forest. "Ljudsko bi}e shvata svet intencionalno: polaze}i od svoje namere. U suo~enju sa haosom, tragamo za ne~im dobro poznatim, bliskim, ili

84

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora napravimo ne{to takvo, a onda se njime slu`imo kao sredstvom za izgra|ivanje celog svog sveta. Bebe tako rade, svi tako radimo; ogromna ve}ina onoga {to na{a ~ula javljaju biva zadr`ana procesom filtriranja, tako da samo vrlo mali deo sti`e do svesti. Naime, svesni smo samo onoga ~ega `elimo, ili moramo, biti svesni. U ~urtenu se Vaseljena rastvori, ili rastopi. Dok izlazimo iz ~urtena, mi se trudimo - mahnito - da ponovo sazdamo vasionu. [to prepoznamo, to zgrabimo. ^im se do~epamo jedne stvari, po~nemo oko nje da gradimo sve ostalo."

"Ka`em 'Ja...'", re~e Riel, "posle ~ega mo`e uslediti beskona~an broj razli~itih re~enica. Ali ve} slede}a re~ po~inje graditi jednu nepromenljivu sintaksu. 'Ja `elim...'

Dok doguramo do poslednje re~i u re~enici, mo`e nam se desiti da budemo prisiljeni da na to mesto, poslednje, stavimo jednu odre|enu re~, hteli-ne hteli, bez ikakve mogu}nosti biranja. Osim toga, mo`e{ koristiti samo one re~i koje zna{."

"Tako smo se mi i{~upali iz iskustva haosa na '[obiju'", re~e [en. Najednom ga je zabolela glava; u slepoo~nicama je pulsirao bol, naletao i povla~io se u nejednakim razmacima. "Pri~ali smo. Sazdavali sintaksu tog iskustva. Ispri~ali smo svoju pri~u."

"I potrudili se iz sve snage da je ispri~ate istinito", re~e Forest.

Posle jo{ jedne pauze, [en progovori, pritiskaju}i prstima osetljive masirne ta~ke na slepoo~nicama: "Ka`ete li da je Dalzul lagao?"

"Nije. Me|utim, da li on kazuje pri~u Ganama ili pri~u Dalzula? Jedan narod priprost, detinjast, progla{ava njega za kralja, divna princeza mu se sama nudi..."

"Pa, ponudila se..."

"To je njen posao. Tome se, u `ivotu, posvetila. Ona je jedna od va`nih sve{tenica. Njena titula je 'Anam'. Dalzul je to preveo kao 'princeza'. Mi mislimo da to zna~i 'zemlja'. Zemlji{te, tlo, svet. Ona je zemlja ganamska, i ona prima stranca, sa puno po~asti. Ali to nije sve. Postoji i recipro~na funkcija, koju je Dalzul ozna~io re~ju 'kralj'.

Me|utim, ovaj narod nema kraljeve. Mora biti da je to neki sve{teni~ki polo`aj, naime, uloga mu{karca koji }e biti partner za Anam. Ne Ketin mu`, nego njen partner tokom onog vremena kad je ona Anam. Me|utim, nismo sigurne. I ne znamo kakvu je to odgovornost on preuzeo na sebe."

"Osim toga, mogu}e je da i mi izmi{ljamo sva{ta, ne manje nego Dalzul", re~e Riel. "Kako mo`emo sa sigurno{}u znati?"

"Ako nam se vrati{, da uporedimo bele{ke, mnogo lak{e }e nam biti", re~e Forest. "Potreban si nam."

Potreban sam i njemu, pomisli [en. Potrebna mu je moja pomo}. I ovim dvema je potrebna moja pomo}. A kakvu pomo} mogu ja dati? Ne znam gde sam. Pojma nemam o ovom mestu. Znam da je kamen topao i neravan pod mojim dlanom.

Znam da su ove dve `enske saose}ajne, pametne, i da se trude da postupaju ~estito.

Znam da je Dalzul veliki ~ovek, nije glupi sebi~njak, nije la`ov.

Znam, kamen je rapav, sunce toplo, senka prohladna. Znam ovaj blago-slatki ukus semenki tipua, znam kako krckaju pod zubima.

85

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Znam da su Dalzula slavili kao Boga kad mu je bilo trideset godina. Koliko god da je odbijao njihove tvrdnje, ipak ga je taj do`ivljaj morao izmeniti. Kad mu se primakla starost, setio se, neizbe`no, kako je kad si kralj...

"Znamo li i{ta o sve{teni~kom polo`aju na koji bi on trebalo da do|e?" upita [en o{tro.

"Klju~na re~ je, izgleda, 'todok', {to zna~i {tap ili motka ili skiptar, vladarska palica, `ezlo. Titula za Dalzula je 'Todogaj', onaj koji dr`i skiptar. U tom pogledu, Dalzul je u pravu. To zaista zvu~i kao 'kralj'. Ali mi ne verujemo da je smisao takvog kraljevanja - vladavina nad ljudima."

"U svakodnevnim poslovima, odluke donose saveti", re~e Riel. "Sve{tenici ih podu~avaju, predvode u obredima i, recimo, odr`avaju spiritualnu ravnote`u u gradu."

"A to bi moglo da zna~i da ponekad prinesu nekog ~oveka na `rtvu, ubiju ga", re~e Forest. "Ne znamo {ta su zatra`ili od Dalzula da uradi! Ali utisak je nesumnjiv da bi mu bilo mudro da to dozna."

Posle nekog vremena, [en uzdahnu. "Ose}am se kao budala", re~e on.

"Zato {to si se zaljubio u Dalzula?" Forestine crne o~i zagledale su se pravo u njegove. "Smatram da zaslu`uje{ hvalu i po~ast za to. Ali tako|e mislim da je Dalzulu potrebna tvoja pomo}."

Dok je, laganim hodom, odlazio, osetio je da ga Forest i Riel ispra}aju pogledima i da njihova bri`na naklonost ide za njim, ostaje sa njim.

Krenuo je natrag, ka velikom pija~nom trgu. Moramo ispri~ati ovu svoju pri~u zajedno, re~e on sebi. Ali te re~i ostado{e {uplje.

Moram slu{ati, pomisli on. Ne pri~ati, ne saop{tavati. Treba mirovati.

Oslu{kivao je dok se kretao ulicama Ganama. Poku{avao da gleda, da njegove o~i vide, da ose}a, da bude u svojoj ko`i, u ovom svetu, a svet da bude ono {to jeste. Ne njegov, niti Dalzulov, niti Forestin ili Rielin, ve} svet onaj pravi, od zemlje tvrdoglave, ni na {ta drugo svodive, od kamena i gline, od suvog, blistavog vazduha, sa telima koja di{u i umovima koji misle. Uli~ni prodavac izvikuje svoju robu, kratkom melodijom re~i, pet slogova, tataBANaba, pa onda pauza jednake du`ine, pa opet taj poziv, sladak i beskrajan. Prolazi pored njega jedna `ena i [en je vidi, vidi je u jednom trenutku potpuno: niskog rasta, mi{i}avih ruku i nogu, lice zaokupljeno nekim razmi{ljanjima i brigama, {iroko, sa hiljadama borica koje je sunce urezuckalo u glatko}u pe~ene gline te ko`e. Ona jakim koracima grabi pored njega, ustremljena ka svom odredi{tu, ne prime}uje ga, nema je tu. Za sobom je ostavila nesumnjiv ose}aj bivanja. Ose}aj da ona sama sobom jeste ono {to jeste. Nije na~injena, ne mo`e se pro~itati, niti dohvatiti. Ona je drugo, druga. Nije njemu dato da je shvati.

U redu, onda. Ima{ rapav, topao kamen pod dlanom, ima{ pesmicu od pet slogova i jednu omanju, ostariju `enu koja gleda svoja posla i ide nekud. Ima{ ne{to za po~etak.

Sanjao sam, pomisli on. Od prvog trenutka na{eg pristizanja ovamo. Nije bila no}na mora kao na '[obiju'. San je bio dobar, sladak. Ali, ~iji san, moj ili njegov? Stalno sam trupkao za njim, gledao kroz njegove o~i, susretao se sa Viakom i ostalima, krkao

86

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora na gozbama, slu{kao muziku... U~io njihove plesove, i da bubnjam sa njima... da kuvam, da orezujem gran~ice na vo}kama... Sedeo na svojoj terasi, jeo semenke tipua... jedan sun~ani san, pun muzike i drve}a i jednostavnog dru`enja i mirne samo}e. Moj dobar san, pomisli on, iznena|en, ironi~an. Nema kraljevanja, ni prelepih princeza, ni grabe`a za presto. Ja sam len{tina, i snovi su mi lenji. Potrebna mi je Tai da me probudi, rasrdi, stvori vibracije u meni. Meni je potrebna moja ljutita `enska, moja neopra{taju}a prijateljica.

Forest i Riel su zamena, ne lo{a. Prijateljice jesu; oprostile su lenjost, ali su ga i trgle iz lenjosti. ^udno pitanje se pojavi u njegovom umu: zna li Dalzul da smo mi ovde?

Izgleda da Forest i Riel ne postoje za njega kao `ene; postojim li ja za njega kao mu{karac?

Nije ni poku{ao da odgovori na to. Moj posao je da njega prodrmam i protresem, pomisli on. Da zaparam njegov sklad izvesnim neskladom, da uvedem sinkopu u ritam. Pozva}u ga na ve~eru i porazgovara}u s njim, pomisli on.

Sredove~an, veli~anstvenog izgleda, orlovskog nosa, `estokog lica, Aketa je ipak bio najbla`i i najstrpljiviji nastavnik. "Todokju nkenes ebegebju", ponovio je peti ili {esti put, opet sa osmehom. "@ezlo... ne{to... je puno? Vlada nad? predstavlja?" re~e Forest.

"Povezano sa... simboli{e?" re~e Riel.

"Kenes!" uzviknu [en. "Elektri~no! To je re~ koju su stalno upotrebljavali kod generatora. Sila, mo}, vlast!" "@ezlo je simbol vlasti?" re~e Forest. "Al' mi je otkri}e. Jebo te!"

"Jebo te!" ponovi Aketa, kome se o~ito dopalo zvu~anje tih re~i. "Jebo te!" [en otpo~e pantomimu. Odigrao je vodopad, pa opona{ao kretanje to~kova, i zujanje i zvr~anje malog dinama koji se nalazi gore, na jednom obronku vulkana. Dve `ene su blenule u njega, a on je vikao, urlao, vrteo se, zujao i elektri~no pra{tao, a kroz sve to, na mahove uzvikivao: "Kenes?" kao poludela koko{ka. Aketin osmeh se samo pro{irio. "Soha, kenes", sagla{avao se on i opona{ao preskakanje varnice iz jednog njegovog prsta u drugi. "Todokju nkenes ebegebju."

"Skiptar simbolizuje, ili zna~i, elektricitet! To bi moralo zna~iti ne{to ovako: ako prihvati{ skiptar, odnosno `ezlo, onda si sve{tenik elektriciteta, kao {to je Aketa sve{tenik Biblioteke, a Agot kalendara - je li tako?"

"Bilo bi razumno", re~e Forest.

"Za{to bi oni izabrali odmah Dalzula, ba{ njega, da im bude glavni elektri~ar?" upita Riel.

"Zato {to je si{ao sa neba, kao munja!" re~e [en.

"A da li su ga izabrali?" upita Forest.

Nastade zati{je. Aketa je prenosio pogled sa jednog na drugog, na oprezu, ali strpljiv.

"Kako se ka`e 'bira'?" upita Forest Rielu, koja odgovori: "Sotot".

87

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Forest se okrete njihovom u~itelju. "Aketa: Dazu... ntodok... sotot?"

Aketa je neko vreme }utao, a onda re~e, sumorno i jasno: "Soha. Todok nDazu ojo sotot."

"Da. Tako|e je `ezlo izabralo Dalzula", promrmlja Riel.

"Aheo?" upita [en - Za{to? Ali od Aketinog odgovora uspe{e razabrati samo nekoliko re~i: sve{teni~ka du`nost, svetost, zemlja.

"Anam", re~e Riel. "Ket? Anam Ket?" Aketine o~i, crne kao katran, zagleda{e se u njegove. Opet je }utao, a }utanje mu je bilo takvo da njih troje ostado{e nepomi~ni. Kad je progovorio, glas mu je bio pun tuge. "Ai Dazu! Ai Dazu kesemmas!"

Ustao je, a oni su ve} znali {ta se od njih o~ekuje, pa su i oni ustali, tiho mu se zahvalili na podu~avanju i izi{li u povorci. Poslu{na deca, pomisli [en. Dobri |aci. U~e - {ta?

Te ve~eri je digao pogled sa malog gamanskog bubnja 'za prste', na kome je ve`bao, {to je Abud voleo da slu{a sede}i s njim na terasi i ponekad, ako u [enovom bubnjanju prepozna neki ritam, pevu{e}i neku kratku pesmu.

"Abud", re~e on, "metu?" - jednu re~?

Abud, koji se poslednjih nekoliko dana navikao na takva zapitkivanja, re~e: "Soha." Bio je to mladi} li{en humora, ali smirene naravi; trpeo je sve [enove neobi~nosti, mo`da zato, pomisli [en, {to ih jedva i prime}uje. "'Kesemmas'", re~e [en.

"Ah", re~e Abud, ponovi tu re~, a onda zaplovi lagano i neumoljivo u nerazumljiv govor. [en je nau~io da gleda govornika, a da se i ne trudi da razume re~i.

Slu{ao je ton, gledao gestove, izraze lica. Zemlja, dole, nisko, kopanje? Gamani sahranjuju svoje mrtve. Mrtav, smrt? [en izvede pantomimu umiranja, le{a; ali Abud nikad nije razumeo te njegove {arade, pa i sad ostade prazno zagledan u njega. [en odustade i po~e lupkati po bubnji}u plesni ritam sa ju~era{nje svetkovine. "Soha, soha", re~e Abud.

"Ja sa Ket nijednom nisam razgovarao", re~e [en Dalzulu.

Ve~era, koju su zavr{ili, bila je dobra. On ju je skuvao, uz znatnu pomo} Abuda koji je u poslednji ~as spre~io [ena da stavi fezunije na vatru. Sirovi fezuni, umo~eni u vatreno ljut biber-sos, behu divno ukusni. Abud je jeo sa njima, ali je, kao i uvek u prisustvu Dalzula, }utao, u znak po{tovanja; ~im je dovr{io jelo, pozdravio ih je i oti{ao.

Ostado{e Dalzul i [en, da krckaju semenke tipua i pijuckaju pivo od ora{~i}a, sede}i na malim asurama na terasi i gledaju}i kako zvezde polako zatrpavaju nebo svojim blistanjem.

"Svi mu{karci, osim izabranog kralja, tabu su za nju", re~e Dalzul.

"Ali ona je udata, zar ne?"

"Nije, nije. Princeza mora ostati devica sve dok se ne izabere kralj. Onda pripadne samo njemu. Sveti brak, hierogamija."

88

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Kod ovih postoji i poliandrija", re~e [en neodlu~no.

"Njeno telesno spajanje sa kraljem verovatno je najva`niji deo obreda ustoli~enja. Ni princeza ni budu}i kralj ne mogu ni{ta od toga da odbiju. Upravo zbog toga je njeno bekstvo toliko zbunjuju}e. Pogazila je zakone sopstvenog dru{tva." Dalzul povu~e dug gutljaj piva. "Ono zbog ~ega su me izabrali - naime, moje dramati~no sila`enje s neba - sad mo`da deluje protiv mene. I ja sam pogazio zakone, tako {to sam oti{ao, a onda se vratio, ali ne sam. Jedna natprirodna osoba ispadne iz neba, to je prihvatljivo; ali ~etiri osobe, neko mu{ko, neko `ensko, svi jedu, piju i seru kao i svako drugi i svi neprekidno postavljaju glupa pitanja, govore}i kao bebe? Ne pona{amo se na dovoljno sveta~ki na~in. Domoroci, zato, reaguju jednakim nedoli~nostima, ga`enjima pravila. Primitivna vi|enja sveta su kruta, raspadnu se ako budu izlo`ena naprezanju. Mi delujemo dezintegrativno na ovo dru{tvo. Za to sam odgovoran ja." [en uvu~e vazduh. "Nije ovo tvoj svet, komandante", re~e on. "Njihov je.

Odgovornost je tako|e njihova. On pro~isti grlo. "Dodao bih da ne izgledaju ba{ tako primitivni - proizvode ~elik, njihovo razumevanje na~ela elektriciteta je zadivljuju}e - i veoma su pismeni; reklo bi se da je njihov dru{tveni sistem veoma savitljiv i postojan, ako su ta~ni Forestini..."

"Ja je i sad nazivam princezom, ali moje znanje jezika se popravilo, tako da sam uvideo da je re~ 'princeza' neta~na", re~e Dalzul, spustiv{i vr~ i nastaviv{i da govori tonom zami{ljenosti. "Verovatno bi bli`a bila re~ 'kraljica': kraljica Ganama, kraljica Gamana. Nju poistove}uju sa Ganamom, sa tlom same planete."

"Da", re~e [en. "Riel ka`e..."

"Tako da ona, u nekom smislu, jeste Zemlja. Kao {to sam ja, u nekom smislu, kosmos, Nebo. Do{ao sam na ovaj svet sam, i tu postoji konjunkcija. Misti~ni spoj: vatra i vazduh se sjedinjuju sa zemljom i vodom. Stare mitologije, nanovo odigrane `ivim telima. Ona mi ne mo`e okrenuti le|a, jer bi takvim postupkom poremetila najosnovniji poredak stvari. Kad su otac i majka spojeni, njihova deca su poslu{na, sre}na, bezbedna.

Ako bi se mati pobunila, nastupio bi nered, neuspeh, stradanje. Te odgovornosti su potpune. Mi ih ne odabiramo. One odabiraju nas. Ket mora biti vra}ena svojoj du`nosti prema svom narodu."

"Forest i Riel su zaklju~ile da je Ket ve} godinama udata za Aketu i da sa svojim drugim mu`em ima jednu k}er." [en je ~uo u svome glasu o{trinu; usta su mu bila suva, a srce je lupalo kao da se upla{io - ~ega? Da }e ispoljiti neposlu{nost?

"Viaka je rekao da je mo`e vratiti u dvorac", re~e Dalzul, "ali uz rizik da pretendentova klika preduzme neke mere odmazde."

"Dalzule!" uzviknu [en. "Ket je udata `ena! Vratila se svojoj porodici. Ispunila je i okon~ala svoju du`nost koju je prema tebi imala kao sve{tenica zemlje, ili ve} ~ega.

Aketa je njen mu`, nije tvoj takmac. On ne `eli to, to `ezlo, ili krunu, ili {ta se ve} dobije!"

Dalzul nije odgovorio. U sve dubljem sumraku, izraz njegovog lica nije se mogao pro~itati.

89

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora [en, u o~ajanju, nastavi: "Dok ne shvatimo njihovo dru{tvo kudikamo bolje, mo`da bi najrazumnije bilo da se uzdr`imo od... da ne dozvolimo da Viaka kidnapuje Ket, to nikako..."

"Drago mi je {to to uvi|a{", re~e Dalzul. "Ja svoju ume{anost ne mogu izbe}i, ali na{a je du`nost da se {to manje me{amo u siteme verovanja koji postoje kod ovog naroda. Vlast je odgovornost, avaj! Nego, vreme je da ja krenem. Hvala ti za vrlo prijatno ve~e, [ene. Sposobni smo mi i sad da otpevamo ne{to zajedno, a, drugari brodski?" Ustao je i potap{ao vazduh po ramenima. "Laku no}, Forest; laku no}, Riel", zatim je potap{ao i [ena po ramenu, "Laku no} i hvala, [ene!" Izi{ao je dugim koracima iz dvori{ta, gipka, uspravna prilika, belo svetlucanje u mraku osvetljenom zvezdama.

"Mislim, Forest, da ga moramo ugurati nekako u brod. Sve vi{e se gubi u opsenama." [en je tako jako stiskao {ake da su zglavci pucketali. "Mislim da se gubi.

Mo`da su mene obuzeli prividi. Ali, ipak, reklo bi se da smo ti, Riel i ja u istoj, uop{teno govore}i istoj stvarnosti, ili uobrazilji; jesmo li?"

Forest natmureno klimnu glavom. "U sve ve}oj meri jesmo. E, sad, ako kesemmas zna~i umiranje, ili ubistvo - Riel misli da je to ubistvo, ima komponentu nasilja... Stalno mi se vra}a jedna stravi~na vizija u kojoj jadni Dalzul prinosi nekoga na `rtvu, u nekakvoj groznoj svetkovini kolje nekoga, uveren da proliva ulje ili se~e platno ili ne{to tako, bezazleno. Jedva ~ekam da ga izvu~emo iz ovoga! I da se ja izvu~em. Ali kako?"

"Pa, valjda, ako nas troje..."

"Ako mu se obratimo razumno?" re~e Forest, ironi~no.

Oti{li su do gra|evine koju je on nazvao dvorcem, ali su morali dugo da ~ekaju da bi videli Dalzula. Stari Viaka je, nervozan i bri`an, poku{avao da ih navede da odu, ali oni ostado{e. Kona~no, Dalzul izi|e u svoje dvori{te i pozdravi [ena. Nije pozdravio, niti opazio prisutnost, Forest i Riel. Ako je glumio, bila mu je to izvanredna, besprekorna gluma; kretao se bez ikakve svesti o njihovom fizi~kom prisustvu, govorio je bez obzira na to da li su one ve} ne{to svoje zapo~ele govoriti. Kad [en najzad re~e: "Forest i Riel su ovde, Dalzule, ovde su njih dve - pogledaj ih!" Dalzul pogleda tamo gde je [en pokazao, a onda pogleda [ena, sa izrazom lica toliko prenera`enim i saose}ajnim da [en namah izgubi orijentaciju i pogleda i sam tamo, da se uveri da li su one, stvarno, jo{ tu.

Pogledav{i ga, Dalzul progovori vrlo blago: "[ene, do{lo je, otprilike, vreme da mi krenemo."

"Jeste... jeste... tako i ja mislim, treba da idemo." Suze sa`aljenja, olak{anja, stida zaglavi{e se na trenutak u [enovom grlu. "Treba da se vratimo. Ovo nije uspelo."

"I ho}emo, uskoro. Vrlo brzo", re~e Dalzul. "Ne brini se, [ene. Anksioznost pove}ava perceptualne anomalije. Samo se ti smireno dr`i, kao {to si ranije, i imaj na umu da nisi u~inio ni{ta pogre{no. ^im se krunisa..."

"Ne! Po|imo sad..."

90

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "[ene, ja ovde imam jednu obavezu; nije bitno da li sam je tra`io ili nisam.

Ispuni}u je. Kad bih ja klisnuo odavde, Aketina klika potegla bi ma~eve..."

"Aketa nema ma~", re~e Riel, glasom prodornijim i vi{im no {to ga je [en ikada ~uo. "Ovi ljudi nemaju nikakve ma~eve, ne prave ih!"

Dalzul je nastavio govoriti kroz njen glas: "^im se krunisanje zavr{i i kraljevsko mesto popuni, po}i }emo. Ja se, u svakom slu~aju, mogu za jedan sat i vratiti, ako ba{ bude potrebno. Prebaci}u vas na Ve Port. Za ne-tili ne-~as, je l' tako glasi ona {ala. Prema tome, prestani se brinuti oko ne~eg {to nikada nije bilo tvoj problem. Ja sam vas u ovo uvukao, odgovornost je moja."

"Kako mo`e{..." po~e [en, ali Forestina duga~ka, crna {aka na{la se na mi{ici njegove ruke.

"Ne poku{avaj, [ene", re~e ona. "Ludaci rezonuju mnogo bolje nego pametni.

Idemo. Ovo je vrlo mu~no."

Dalzul se ve} okretao i odlazio, vedar i spokojan, kao da su posetioci oti{li.

"Dve mogu}nosti", re~e Forest kad su izi{li na vrelu, ble{tavu ulicu. "Ili sa~ekamo, uz njega, da se ta svetkovina obavi, ili ga tresnemo po glavi i skembamo u brod."

"Ja bih volela da ga udarim po glavi", re~e Riel.

"Ako ga utrpamo u brod", re~e [en, "kako }emo biti sigurni da }e nas on vratiti na Ve? A ako i do|emo na Ve, pa se on okrene i sam vrati, kako znamo {ta }e u~initi?

Mogao bi da uni{ti Ganam umesto da ga spase." "[ene!" re~e Riel. "Prestani s time. Da li je Ganam planeta? Da li je Dalzul bog?"

Zurio je u nju. Pro|o{e dve `ene, pogleda{e ih, a jedna, zaklimav{i glavom, izgovori pozdrav: "Ha, Fojez! Ha, Jeh!" "Ha, Tasap!" re~e joj Forest, a Riel se, plamenog pogleda, suo~i sa [enom.

"Ganam je mali grad-dr`ava na jednoj velikoj planeti, koju Gamani zovu Anam, dok je narod u susednoj dolini zove nekim sasvim drugim imenom. Videli smo samo jedan kutak tog sveta. Treba}e nam godine da i{ta stvarno saznamo. Dalzul, da li zato {to je lud, ili {to je od ~urtena poludeo, ili smo od ~urtena svi poludeli, ne znam {ta je od toga istinito i ne interesuje me sada - Dalzul je uleteo i upetljao se u svetinje i sad mo`da stvara izvesne zbrke i nevolje. Ali ovaj narod `ivi ovde. Ovo je njihovo. Ne mo`e ih jedan ~ovek ni uni{titi, ni spasti! Imaju oni svoju pri~u, koju oni pri~aju! Kako }emo mi biti u njoj opisani, ne znam - mo`da kao neki idioti koji su jednom prilikom poispadali sa neba!"

Forest obgrli Riel oko ramena, pokretom kao da predla`e mir. "E, ova kad se uzbudi, onda se raznese od uzbu|enja. [en, idemo. Aketa ni u kom slu~aju ne planira da pokolje Viakinu porodicu. Ne vidim da }e nam ovi ljudi dozvoliti da napravimo neku krupnu {tetu. Kontroli{u oni doga|aje. U~estvova}emo u svetkovini. Verovatno se ne}e desiti ni{ta naro~ito, osim u Dalzulovom umu. ^im se to zavr{i, i njegov um se smiri, zatra`i od njega da nas poveze ku}i. On }e to obaviti. On je..." Zastala je. "On je o~inski nastrojen." Rekla je to bez ironije.

91

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Vi{e nisu videli Dalzula, sve do dana svetkovine. Ostao je zavu~en u svoj dvorac kao u kakvu jazbinu, a Viaka im je strogo zabranjivao ulazak. Aketa, ~inilo se, nije imao vlast da se ume{a u svetu nadle`nost drugih, a ni `elju. "Tezjeme", govorio je, a to je zna~ilo ne{to u smislu 'doga|a se onako kako i treba da se doga|a'. Nije izgledao sre}an zbog toga, ali da se me{a, nije hteo.

Kad je svanulo jutro Svetkovine sa `ezlom, na pijaci niko nije kupovao ni prodavao ni{ta. Ljudi su izlazili iz ku}a odeveni u najfinije kiltove i divne prsluke; svi mu{karci koji su pripadali ma kom sve{tenom redu nosili su na glavama visoke tr{~ane korpe iz kojih su virile velike perjanice i masivne, zlatne min|u{e. Glave beba i male dece bile su istrljane crvenim okerom. Ali ovo nije bila sve~anost kao ona od pre nekoliko dana; niko nije plesao, niko nije pekao tipu-hleb, nije bilo muzike. Veika, prili~no tiha masa sveta okupljala se na pijaci; ni{ta drugo se nije de{avalo. Onda se otvori{e vrata Aketine ku}e - Ketine, zapravo, podseti ih Riel - i povorka po~e izlaziti, hodaju}i uz slo`ene, uzbudljive, ali tu`ne udare bubnjeva. Bubnjari su dotle ~ekali na ulicama iza ku}e; sad po~e{e izlaziti i hodati iza povorke. ^itav grad kao da se tresao u njihovim postojanim, te{kim ritmovima. [en jo{ nikada nije ni video Ket, osim na brodskoj traci o Dalzulovom prvom dolasku; svejedno, odmah je prepoznade u povorci. Be{e to `ena stroga i veli~anstvena.

Na glavi je imala ukrasnu 'korpu' jednostavniju od onih na glavama ve}ine mu{karaca, ali ukra{enu ve}om koli~inom zlata; u hodu je ponosito odr`avala ravnote`u njome. Uz nju je stupao Aketa, ~ija se crvena perjanica klimala napred-nazad iznad 'krune' od pru}a; s druge, leve strane Ketine stupao je drugi mu{karac - "Ketketa, njen drugi mu`", promrmlja Riel. "A ono je njena }erkica." Devoj~ica je imala ~etiri ili pet godina; stupala je rame uz rame sa roditeljima, vrlo dostojanstveno. Njena tamna kosa bila je nacrvenjena okerom i rasku{trana. "Prisutni su svi sve{tenici iz Ketine vulkanske linije", nastavi Riel. "Ono je Okreta~ Zemlje. Onaj matori je Sve{tenik kalendara. Do{li su i mnogi koje ne poznajem. Ovo je velika svetkovina..." Glas joj je pomalo drhtao.

Povorka se, izlaze}i sa pijace, okrenula levo i nastavila uz te{ke udare bubnjeva sve dok Ket nije do{la nadomak glavnog ulaza u Viakinu veoma prostranu, na vi{e strana razu|enu ku}u `utih zidova. Tada, bez ikakvog vidljivog znaka, svi stado{e.

Bubnjevi su zadr`ali te{ki, vi{estruki ritam, ali su jedan po jedan prestajali da se ogla{avaju; ostade samo jedan, koji je pulsirao kao srce, a onda zamuknu i taj, ostavljaju}i zastra{uju}u ti{inu.

Jedan mu{karac, na ~ijoj je glavi bila ~itava kula upletenog perja, iskora~i napred i povika, tonom nekoga ko poziva u ime zakona: "Sem ajatan! Sem Dazu!"

Vrata se otvori{e polako. Dalzul je stajao izme|u suncem obasjanih ragastova, tama iza njega. Na sebi je imao onu svoju crnu i srebrnu uniformu. Kosa mu je blistala srebrno.

U potpunom }utanju gomile, Ket po|e napred i stade pred njega. Onda se spusti na oba kolena, pognu glavu i re~e: "Dazu, sototiju!" "'Dalzule, ti si izabrao'", {apnu Riel.

Dalzul se osmehnu. Zakora~i napred i pru`i obe ruke, da digne Ket na noge.

92

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora [apat prolete kroz gomilu kao vetar, kao {i{tanje, kao {umno uvla~enje vazduha izazvano zaprepa{}enjem i {okom. Ketina glava, zlatom natovarena, naglo se di`e, a onda Ket sko~i na noge i uspravi se `estokom kretnjom; ali ruke joj ostado{e opru`ene nadole, niz bokove. "Sototiju!" ponovi ona, okrete se i `ustrim koracima se vrati da stane izme|u svojih mu`eva.

Bubnjevi po~e{e tiho, sitnim, u~estanim lupkanjima, zvukom ki{e.

U koloni se, naspram samih vrata velike ku}e, pojavi jedno prazno mesto.

Dalzul po|e, }utke, sasvim vladaju}i sobom, veoma dostojanstven, i stade u taj prostor oslobo|en za njega. Ki{ni zvuci bubnjeva postepeno su se poja~avali, uzdigli se do grmljavine koja se valjala blizu i daleko, bu~no i tiho. Savr{eno jednovoljno, kao jato riba ili ptica, kolona po|e dalje.

Za kolonom u~esnika po|e i narod Ganama; u masi, i [en, Riel i Forest.

"Kuda idu?" upita Forest kad su izi{li iz poslednje ulice i zaputili se uzanim drumom izme|u vo}njaka.

"Ovaj put vodi na Ijananam", re~e [en.

"Na vulkan? Mo`da }e tamo biti obred."

Bubnjevi su tukli, sunce je tuklo, [enovo srce je tuklo, [enova stopala su udarala po pra{ini puta, sve u jednom ogromnom pulsiranju. Entreinovano. Misao i govor izgubljeni u ujedinjenom nizu udara, udara, udara.

Kolona je ve} stala. I narod koji je za njom i{ao po~eo se zaustavljati. Troje Terana produ`i jo{ napred i na|e se naporedo sa u~esnicima, koji su se prestrojavali: bubnjari su se svi pomerali na jednu stranu, pri ~emu su neki nastavljali tihu muziku grmljavine. Iz mase naroda izdvajali su se neki, i to ljudi sa decom, i po~injali se vra}ati tim istim strmim putem pored planinske re~ice. Niko nije govorio; huka vodopada, koji se nalazio jo{ uzvodno, kao i pljuskanje brzaka nadomak kolone, gotovo sasvim nadja~a{e bubnjeve.

Stotinak koraka dalje, uzbrdo, videla se kamena zgradica u kojoj se nalazio dinamo; ali niko ne nastavi da se penje ka njoj. Sve{tenici sa perjanicama, Ket, njeni mu`evi i ~lanovi njenog doma}instva, svi stado{e u stranu, ostavljaju}i slobodan prolaz izme|u Dalzula i re~ice. Na tom mestu su bile uklesane kamene stepenice koje su vodile do same vode; zavr{avale su se terasom na~injenom od kamenih plo~a svetlije boje.

Voda je, bistra, hitala preko terase, razvu~ena u brzi, plitki sloj. Usred sjaja i promicanja vode uzdizao se, iz terase, oltar, ili niski tron, zasenjuju}e blistav u podnevnom suncu: sasvim pozla}en, ili od solidnog zlata izliven, ali sav prekriven rezbarijama i crte`ima, zamr{enim, fantasti~nim prilikama krunisanih mu{karaca, mu{karaca koji koji ple{u, mu{karaca sa dijamantskim o~ima. Na tronu je le`ao {tap, ne zlatan, ne ukra{en, od nekog tamnog drveta ili zatamnjenog metala.

Dalzul po|e ka tronu.

Aketa naglo istupi napred i ispre~i se tako da Dalzul nije mogao do}i do prvog stepenika. Progovori nekoliko re~i, glasom koji je odzvanjao nadaleko. Riel odmahnu glavom: nije razumela. Dalzul je samo stajao, bez re~i, pokreta ili odgovora. Kad Aketino }utanje potraja. Dalzul po|e napred kao da }e pro}i kroz Aketu.

93

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Aketa se ne skloni s puta. Prstom pokaza ka Dalzulovim stopalima. "Tediad!" re~e o{tro - "'Cipele'", promrmlja Riel. Dalzul je jedan trenutak oklevao, a onda, ne gube}i nimalo od dostojanstva, kleknuo, izuo cipele i ~arape, ostavio ih po strani i uspravio se, bos, u crnoj uniformi.

"Sada se skloni", re~e on tiho, a Aketa, kao da ga je razumeo, po|e natrag, na svoje mesto me|u posmatra~ima.

"Ai Dazu", re~e dok je Dalzul promicao pored njega, a Ket ponovi blago: "Ai Dazu!" Tihi `amor pratio je Dalzula dok je silazio niz stepenike, izlazio na potopljenu terasu, gazio kroz plitku vodu koja se rasipala u blistavim kapljicama oko zglavaka njegovih stopala. Bez ikakvog oklevanja, on pri|e tronu, obi|e ga i stade tako da bude licem okrenut prema povorci i prema gomili posmatra~a. Osmehnu se, ispru`i ruku i uhvati vladarsko `ezlo.

"Ne", re~e [en. "Ne, niko od nas nije imao {pijunsku kameru na sebi. Da, ostao je na mestu mrtav. Ne, nemam pojma koliko volti. Podzemni kablovi od genaratora do tog mesta, pretpostavljamo. Da, naravno da je bilo namerno, hteli su i pripremili da se tako zavr{i. Smatrali su da je izabrao svoju smrt. Opredelio se da umre tako, onog dana kad se opredelio da njegova seksualna partnerka bude Ket, Sve{tenica Zemlje, dakle Zemlja. Bili su uvereni da on to zna; otkud su mogli znati da ne zna? Ko legne sa Zemljom, umire od Munje. Mu{karci putuju u Ganam iz dalekih krajeva samo da bi umrli takvom smr}u. Dalzul je doputovao iz velike daljine. Ne, niko od nas nije shvatio.

Ne, ne znam da li su ovi doga|aji bili u ma kakvoj vezi sa ~urtenskim efektom, sa opa`ajnim neskladom, sa haosom. Dogodilo se da smo razli~ito videli stvari, ali ko je od nas znao istinu? On je znao da mora biti Bog jo{ jednom."

DRUGA PRI^A ILI RIBAR UNUTRA[NJEG MORA Stabilima Ekumena na Hainu i Gvone{u, upravniku Laboratorija za ~urtensko polje na Ve Portu: {alje Tiokunan Hideo, zemljoradnik drugog sedoretua Udana, Derdanad, Oket, na Ou. Podne}u ovaj izve{taj kao da pri~am pri~u, po{to je ve} postalo uobi~ajeno da se tako radi. Vi se mo`ete, me|utim, zapitati za{to vam jedan seljak sa planete O podnosi izve{taj kao da je mobil Ekumena. Moja pri~a }e to objasniti. Ali ne}e objasniti sebe.

Pri~a je na{ jedini ~amac za plovidbu po reci vremena, ali na tim velikim brzacima i krivudavim pli}acima nijedan ~amac nije bezbedan.

Dakle: jednom, davno, kad sam imao dvadeset jednu godinu, krenuo sam od ku}e i stigao nafalskim brodom 'Terase Darande' na studije, u {kolu Ekumena, na Hainu.

Razdaljina od Haina do mog rodnog sveta samo je ne{to malo ve}a od ~etiri svetlosne godine, a saobra}aj izme|u Oa i sun~evog sistema Haina odr`ava se ve} dvadeset vekova. ^ak i pre pogona brzinama bliskim svetlosnoj, u doba kad su brodovi tro{ili po stotinu godina planetnog vremena, a ne ~etiri, za ovakva putovanja, bilo je ljudi

94

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora spremnih da se odreknu svog starog `ivota samo da bi dospeli na novi svet. Neki su se vra}ali; to je bio redak slu~aj. Ima pri~a o takvim tu`nim povracima na svet koji je putnika zaboravio. ^uo sam od moje majke jednu vrlo tu`nu pri~u zvanu 'Ribar unutra{njeg mora', sa njenog rodnog sveta, Tere. @ivot ki-Oskog deteta prepun je pri~a, ali od svih pri~a koje sam slu{ao od nje, i od moje drugomajke, od mojih o~eva, rodbine i nastavnika, upravo tu jednu sam najvi{e voleo. Mo`da mi se toliko svidela zato {to ju je moja majka pri~ala sa tako dubokim ose}anjima, a opet sasvim jednostavno i uvek istim re~ima (ja joj ne bih nikad dozvolio da promeni ijednu re~, da je to ikad poku{ala).

Pri~a je to o siroma{nom ribaru, Ura{imi, koji je svakog dana isplovljavao svojim ~amcem sam na mirno more koje se prostiralo izme|u njegovog rodnog ostrva i velikog kopna. Bio je to lep, mlad ~ovek duga~ke, crne kose; k}erka Kralja mora vide ga jednog dana kad se nagnuo preko ivice ~amca, a ona pogledala nagore, u plove}u senku koje je prelazila preko {irokog kruga njenog neba.

Uzdigav{i se iz talasa, po~ne ga moliti da do|e u njen dvorac ispod mora, s njom. U po~etku je odbijao, govore}i: "Kod ku}e me ~ekaju moja deca". Ali kako je mogao odoleti k}erki Kralja morskoga? "Na jednu no}", re~e ona. Povukla ga je sa sobom pod vodu, pa su proveli jednu no} ljubavi u njenom zelenom dvorcu; slu`ila su ih razna ~udna podmorska bi}a. Ura{ima ju je silno zavoleo, i mo`da se zadr`ao i du`e od jedne no}i. Najposle ipak re~e: "Moja ljubavi, moram i}i. Kod ku}e me ~ekaju moja deca."

"Ako ode{, zauvek ide{", ona }e.

"Vrati}u se", obe}a on.

Ona zaleluja glavom levo-desno. Iako oja|ena, nije ga molila ni{ta. "Ponesi ovo, Ura{imo", re~e i dade mu sandu~i} divno izrezbaren i tvrdo zape~a}en. "Ali otvarati nemoj, Ura{imo."

I tako na kopno on izhoda, i potr~i uz obalu, svome selu, ku}i svojoj: ali vrt be{e u divljinu zarastao, prozori prazni, a krov uru{en. Druge ku}e u selu lako je prepoznao, i ljudi su me|u njih zalazili, i odlazili, ali nijedno lice njemu poznato. "Gde su moja deca?" zavapi on. Neka starica zastane i progovori njemu: "Koja te muka mu~i, stran~e mladi?"

"Ja sam Ura{ima, iz sela ovoga, ali ovde nikog poznatog ne vidim!"

"Ura{ima!" re~e stara `ena - a ja bih se stresao od zvu~anja glasa njenog i suze mi u o~i krenule - "Ura{ima! Pri~ao mi je deda moj da je neki ribar zvani Ura{ima nestao na moru, u vreme kad je deda njegovog dede bio mlad. Nikog `ivog nima od te porodice evo ve} sto godina."

Pa se vrati Ura{ima na obalu i tamo otvori {krinjicu, k}erke Kralja morskoga dar. Malo belog dima izvijori se napolje, i na morskom vetru se raspline. Trena tog, Ura{imina crna kosa sva posedi, i on postane star, star, star, i legne na pe{~ani morski `al, i umre.

Pamtim da se na{eo jednom neki putuju}i u~itelj koji je pitao moju majku o ovoj pri~i, koju je nazvao 'fabulom'. Moja mati se osmehnula i rekla: "U letopisima koji su vo|eni za vladaoce mog naroda na Teri, stoji zapisano da je mladi} Ura{ima, iz

95

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora distrikta Josa, oti{ao leta 477, a vratio se u svoje selo 825, i ubrzo opet oti{ao. A za to sandu~e sam ~ula da je u jednom svetili{tu ~uvano mnogo vekova." Onda su pri~ali o ne~em drugom.

Moja mati, Isako, nije htela da mi govori ovu pri~u onako ~esto kako sam to ja tra`io. "Ta jedna je tako tu`na", rekla bi ona, pa bi umesto nje ispri~ala o Baki i pirin~anoj valju{ki koja se otkotrljala, ili o naslikanom ma~oru koji je o`iveo i pobio demonske pacove, ili o de~aku-breskvi koji je otplovio niz reku. Moja sestra i moji mla|i germainski srodnici, a i stariji ljudi, slu{ali su njene pri~e jednako pa`ljivo kao ja.

Bile su to, na Ou, nove pri~e, a nova pri~a uvek je bogatstvo. Kod ve}ine slu{alaca najomiljenija je bila ona o naslikanom ma~oru, a naro~ito su voleli kad moja majka izvadi ~etkicu i onaj blok ~udnog, crnog, suvog mastila sa Tere i po~ne skicirati `ivotinje - ma~ora, pacova - koje niko od nas nije nikada video: divnog ma~ora sa polukru`no povijenim le|ima i hrabrim, okruglim o~ima, pacove koji se potuljeno {unjaju okolo, prete}i o~njacima. Moja sestra je govorila da su pacovi 'za{iljeni na oba kraja'. Ali ja sam uvek ~ekao, kroz sve druge njene pri~e, da ona uhvati moj pogled, onda pogleda u stranu, malo se osmehne, uzdahne, i po~ne: "Jednom, davno, davno, na obali Unutra{njeg mora, `iveo je jedan ribar..."

Da li sam ja tada znao {ta ta pri~a njoj zna~i? Da je to njena pri~a? Da bi ona, ako bi se vratila u svoje selo, svoj svet, na{la da su svi ljudi koje je poznavala umrli jo{ pre nekoliko vekova?

Ja sam svakako znao da je moja majka 'do{la s drugog sveta', ali {ta je to zna~ilo meni kao de~aku od pet, ili sedam, ili deset godina, sada mi je te{ko zamisliti i nemogu}e setiti se. Znao sam da je Teranka i da je `ivela na Hainu; ponosio sam se time.

Znao sam da je doputovala na O kao mobil Ekumena (dodatni ponos, nejasan i veli~anstven), kao i ono: 'Tvoj otac i ja smo se zavoleli na pozori{noj svetkovini u Sudiranu.' Znao sam tako|e da je pravljenje potrebnih aran`mana za taj brak bilo osetljiv posao. Lako je dobila dozvolu za podno{enje ostavke na svoje radno mesto - Ekumen je navikao da njegovi mobili 'prelaze' na stranu lokalnog stanovni{tva i postaju domoroci.

Ali Isako, kao strankinja, nije pripadala nijednom ki-Oskom moietetu, a to je bio tek prvi problem. Sve o tome sam ~uo od moje drugomajke, Tubdu, koja be{e nepresu{ni izvor porodi~ne povesti, u koju su u{le i svakovrsne anegdote i skandali. "Zna{", rekla mi je Tubdu kad sam imao jedanaest ili dvanaest godina (a o~i su joj blistale neuni{tivom vatrom; po~ela je pri disanju malo da hripi, kao da se neki ne~ujni smeh probijao iz nje i tresao je celu ) "zna{, ona nije ~ak ni znala da se `ene udaju? Rekla je da na svetu odakle je ona do{la ne postoji za `ene ni{ta {to bi se zvalo 'udaja'."

Bio sam tada u mogu}nosti da ispravim Tubdinu pri~u, pa sam to odmah i u~inio. "Ne, to se odnosilo samo na njen deo planete. Ona sama mi je ispri~ala da na mnogim drugim delovima iste te planete postoji udaja, itakako." Imao sam neki nejasan odbrana{ki stav o mojoj majci, iako je Tubdu govorila bez i najmanje senke zlobe ili prezira; ona je obo`avala Isako. Zaljubila se u nju - "~im sam je videla; ta crna kosa! Ta usta!" - i ubrzo zaklju~ila da je sme{no, ali na ljubak, simpati~an na~in sme{no, da takva `ena o~ekuje da }e se udati samo za mu{karca.

96

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Razumem", pohitala je Tubdu da me uveri. "Znam, na Teri je druga~ije, njihova plodnost bila je o{te}ena, oni moraju razmi{ljati o stupanju u brak radi dece. [tavi{e, ven~avaju se po dvoje. O, jadna Isako! Kako je ~udno moralo njoj izgledati ovo ovde! Se}am se kako me je pogledala..." I opet bi po~eo onaj njen smeh koji smo mi deca nazivali 'Veliko hi-hi', vrlo tih, ali zemljotresno jak, prepun radosti.

Onima koji ne znaju na{e obi~aje trebalo bi da objasnim da na Ou, a to je svet sa malenom, ali postojanom populacijom, svet koji je odavno dostigao svoj vrhunac tehnologije, gotovo svi prihvataju izvesne aran`mane. @ivi se na selu, koje je rasuto, ku}e su na velikim razdaljinama, tako da je to udru`enje ve}eg broja gazdinstava, a ne grad ili dr`ava. Takvo selo je osnovna jedinica dru{tva. Stanovni{tvo se sastoji od dve polovine, koje se zovu moieteti. Dete, ro|enjem, ulazi u moietet svoje majke, tako da svi ki-Oi (osim planinskog naroda Enik) pripadaju ili Jutarnjem narodu, ~ije je vreme od pono}i do podne, ili Ve~ernjem narodu, ~ije vreme je od podne do pono}i. Sveto poreklo oba moieteta, i njihove uloge, obja{njavaju se narodu u Raspravama, prilikom izvo|enja pozori{nih komada, kao i pri verskim obredima u svetili{tu na svakom gazdinstvu.

Prvobitna socijalna svrha moieteta bila je, verovatno, da u brak ugrade neminovnu egzogamiju, `enidbu-izvan, da ne bi dolazilo do rodoskrvnu}a u izdvojenim skupinicama stanovni{tva, na tim poljoprivrednim gazdinstvima. Naime, nijedna osoba ne mo`e imati seks, niti se ven~avati, ni sa kim iz istog moieteta. Ovo pravilo se name}e veoma strogim merama prinude i kazne. Prekr{aji se, naravno, doga|aju; prekr{ioce ~eka sram, prezir i ostrakizam. ^ovekov identitet kao osobe Jutra ili osobe Ve~eri deo je unutra{njeg bi}a, dubok i prisan kao i pol; od iste tolike je va`nosti za seksualni `ivot.

Brak stanovnika Oa, dakle ki-Oski brak, zove se sedoretu, ili ~etvorobrak.

Sastoji se od ~etiri osobe: to su jedna `ena Jutra, jedan mu{karac Jutra, jedna `ena Ve~eri i jedan mu{karac Ve~eri. Oni se udru`uju tako da dvoje, i to `ena Jutra i mu{karac Ve~eri, ~ine jedan heteroseksualni par i zovu se, po moietetu `ene, 'jutraci'. Drugo dvoje su tako|e heteroseksualni par, mu{karac Jutra i `ena Ve~eri, i zovu se, opet po moietetu `ene, 've~erci'. Ali jednovremeno postoje i dva homoseksualna para, koji se zovu 'Dan' (dve `ene) i 'No}' (dva mu{karca).

Brak tako kruto ustrojen, u kome svako mora biti seksualno saglasan sa jednom `enom i sa jednim mu{karcem, ali nikad ne sme imati seks sa ~etvrtom osobom, jeste, naravno, brak koji nije lako sastaviti. Sklapanje sedoretua je jedna od glavnih briga mog naroda. Podsti~e se vr{enje opita; ljudi sastavljaju ~etvoro~lane seksualne skupine, parovi 'probaju' druge parove, me{aju se, uklapaju. Kao posrednice u ovim traganjima obi~no slu`e starije udovice. One organizuju igranke u dvori{tima, putuju od jednog do drugog gazdinstva, svako im se mo`e poveriti, a one }e sve dr`ati u tajnosti. Mnogi brakovi po~inju kao ljubavni par, svejedno da li heteroseksualni ili homoseksualni, a onda se priklju~i drugi par ili dvoje dotad nepovezanih ljudi. Mnoge sedoretue zaklju~e, kao poslovni sporazum, stare{ine sela: narede ko }e gde. Slu{ati kako seoski dede i babe, ispod velikog drveta koje slu`i kao sredi{te sela, prave sedoretu za mlade ljude, sli~no je posmatranju majstorske partije {aha ili tidhea. "Ako bi se onaj de~ko ve~erac iz Erdupa sreo sa mladim Toboom u vreme prosejavanja bra{na u Gedu..." "Zar nije jutrak Hodin

97

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora iz Otoa programer? U Erdupu bi programer bio od koristi..." Budu}a mlada ili mlado`enja mogu svojim partnerima nuditi miraz, koji se sastoji od radnih sposobnosti ili od udela u vlasni{tvu nad svojim rodnim gazdinstvom. Nepo`eljni pojedinac mo`e ipak biti odabran, i dobiti po~asti, ako unosi u taj ~etvorobrak veliko znanje ili imanje.

Doma}instvo, naravno, `eli da novi ~lanovi budu od koristi i da se sa njima mo`e lepo `iveti. Nema kraja novodad`isanju na Ou. Hteo bih re}i da, sve u svemu, ~etvorobrak prija u~esnicima jednako kao i ma koja druga vrsta bra~ne zajednice, ali matorima koji to ugovaraju prija jo{ i vi{e.

Naravno, mnogo je i onih koji se nikad ne `ene/udaju. U~eni ljudi, lutaju}i diskutanti, putuju}i umetnici i stru~njaci, kao i specijalisti u raznim Sredi{tima, retko kad po`ele da se uvuku u te{ku trajnost selja~kog sedoretua. Mnogi se samo priklju~e kao tetka ili te~a ~etvorobraku svoga brata ili sestre, a to je polo`aj koji ima ograni~ene i jasno odre|ene odgovornosti; imaju pravo na seks sa jednom, ili sa obe osobe suprotnog moieteta, pa tako sedoretu ponekad naraste na pet, {est, sedam ili ~ak osam partnera i partnerki. Deca iz takvih brakova jesu, jedna drugima, srodnici. Deca jedne majke jesu bra}a i sestre; deca majke jutrakinje su deci druge majke, ve~erkinje, germainski srodnici. Bra}a, sestre i srodnici prvog stepena ne smeju stupati u brakove, ali germainski srodnici smeju. U nekim manje konzervativnim podru~jima Oa, na germainske brakove gleda se popreko, ali u mom podru~ju ~esti su i uva`avani.

Moj otac be{e jutrak na gazdinstvu Udan, u sastavu sela Derdanad, u jednom brdovitom predelu severozapadnog sliva reke Saduun, na Oketu, najmanjem od {est kontinenata Oa. Selo se sastoji od sedamdeset sedam gazdinstava. U mom kraju duboke su dubrave i strma brda, mnogobrojnim potocima i re~icama ispresecani; svuda su polja i {ume. Najva`nija voda tu je reka Oro, pritoka {irokog Saduuna. Plodan je moj kraj, i prijatan; sa njega se mo`e videti, ka zapadu, lanac Obalskih planina, a ka jugu, velike plavne ravnice delte Saduuna i, iza njih, svetlucanje mora. Oro je {iroka, `ivahna, bu~na reka puna ribe i dece. Provedoh detinjstvo na Orou ili pored njega; on u Udanu proti~e tako blizu na{e ku}e da celu no} mo`e{ slu{ati glas reke, huku i {umor vode, duboko bubnjanje stena koje se, zahva}ene maticom, prevr}u na dnu. Plitak je i vrlo opasan. Svi smo mi nau~ili vrlo mladi da plivamo u jednom mirnom zalivu koji je iskopan po strani, da poslu`i kao bazen; kasnije smo nau~ili da vladamo ~amcima na vesla i kajacima u hitroj matici punoj stena i brzaka. Pecanje je bilo jedna od de~jih du`nosti. Meni se svi|alo da kopljem nabadam debele, plave, buljave ohide; stajao bih juna~ki na nekoj klizavoj steni usred matice i dr`ao duga~ko koplje, spreman za udarac. Bio sam dobar u tome. Ali moja germainska ro|aka Isidri radila je to druga~ije; dok sam ja mlatarao kopljem, ona bi skliznula u vodu i uhvatila pet-{est ohida golim rukama. Uspevala je da {~epa i jegulje, pa i munjevite eije. Ja to nikad nisam uspeo. "Treba da se, zna{, kre}e{ sa vodom i da postane{ providan", govorila je. Mogla je ostati pod vodom du`e nego iko od nas, toliko dugo da zaklju~i{ da se sigurno udavila. "Ma, ne mo`e to da se udavi, suvi{e je to nevaljalo", objavljivala je njena majka, Tubdu. "Ne mo`e{ udaviti stvarno r|ave ljude. Oni uvek isko~e na povr{inu."

98

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Tubdu, jutrakinja, imala je dvoje dece sa svojim mu`em Kapom: Isidri, godinu dana stariju od mene, i Suudi, tri godine mla|eg. Oboje daca Jutra, bejahu moji germainski srodnici, kao i ro|ak Had, Tubdin sin sa Kapovim bratom, ujka Tobom. Na strani Ve~eri imali smo dvoje dece, mene i moju mla|u sestru. Njoj su dali ime Koneko, koje je u Oketu staro ime, a u teranskom jeziku moje majke ima i zna~enje: 'ma~e', mladun~e divne `ivotinje 'ma~ke' sa okruglim le|ima i okruglim o~ima. Koneko, ~etiri godina mla|a od mene, zaista je bila valju{kasta i svilena kao `ivotinjsko mladun~e, ali njene o~i bile su kao o~i moje majke, duga~ke, sa kapcima koji su se dizali ka slepoo~nicama, kao mekane spojene latice pre nego {to se cvet otvori. Koneko se teturala za mnom, vi~u}i "Deo! Deo! ^ekaj!" a ja sam jurcao za hitrom, neuhvatljivom Isidri, koja bi uvek nekud nestajala, i vikao: "Sidi! Sidi! ^ekaj!"

Kad smo postali stariji, Isidri i ja postali smo nerazdvojni drugari, a Suudi, Koneko i ro|ak Had na~inili su tro~lanu dru`inu. Ta trojka bila je obi~no prekrivena blatom, pro{arana krastama i uvaljena u neku nevolju - ostavili bi kapiju otvorenu, pa bi jamae odlutale u useve, pokvarili bi seno tako {to bi skakali po njemu, vo}e bi bilo pokradeno, vodili bi bitke protiv dece gazdinstva Drehe. "Nevaljali, nevaljali", govorila je Tubdu. "Niko od njih se nikad ne}e udaviti!" I onda bi je po~eo drmati i tresti njen tihi hrip-smeh.

Moj otac Dohedri uvek je prilje`no radio; bio je zgodnog izgleda, }utljiv i gord.

Mislim da je on sam opteretio svoj temperament, ionako ozbiljan, dodatnim brigama, tako {to je navaljivao da jedna strankinja bude uvedena u ~vrsto ispletenu tkaninu seoskog i ratarskog `ivota, u jednu sredinu veoma konzervativnu i sumnji~avu, prepunu starih ~vorova i zamr{aja strasti i ljubomora. Naravno da se i ranije de{avalo da se ki-O osoba ven~a sa stranom osobom, ali to je gotovo uvek bio 'tu|inski brak', sa~injen od samo dve osobe; takvi parovi su po pravilu stanovali u jednom od Sredi{ta, gde su svakojaka netradicionalna vezivanja bila ~esta, pa ~ak ({i{tale su seoske opajdare ispod velikog drveta) i rodoskrvnu}e - brak dvoje ljudi Jutra ili dvoje ljudi Ve~eri. Ili su takvi parovi napu{tali O i odlazili da `ive na Hainu, ili presecali sve veze sa svim domovima i postajali mobili na nafalskim brodovima i samo dodirivali pojedine svetove u pojedinim trenucima i odletali dalje, u beskrajnu budu}nost bez pro{losti.

Ni{ta od toga nije dolazilo u obzir za mog oca, ~oveka ukorenjenog do kolena u zemlji{te gazdinstva Udan. On je svoju voljenu doveo svojoj ku}i i ubedio Ve~ernji narod Derdanada da je prime u taj moietet, za {ta je bila potrebna svetkovina tako retka i drevna da je najpre brodom, pa zatim vozom morao iz Noratana doputovati jedan nadzornik da je obavi. Moj otac je morao, naravno, ubediti i Tubdu da pristupi tom sedoretuu u osnivanju. Sa strane Dana, tu nije bilo problema: ~im je Tubdu videla moju majku, pote{ko}e su nestale. Ali sa strane Jutra bilo je izvesnih, ne velikih, smetnji. Kap i moj otac bili su ljubavnici godinama; Kap je bio o~igledan, i voljan, kandidat za sedoretu, ali se nije svideo Tubdui. Kap je, iz razloga svoje dugotrajne ljubavi prema mom ocu, prionuo da se udvara Tubdui, iskreno i dobro, a ona je bila odve} dobrodu{na da bi mogla ostati uporno protiv isprepletanih `elja troje ljudi, utoliko pre {to je i sama ose}ala `arku `elju prema Isako. Mislim da joj je Kap bio uvek dosadan kao mu`; ali

99

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora imala je utehu sa strane, njegovog mla|eg brata, ujka Toboa. Tubduin odnos prema mojoj majci bio je beskona~no ne`an, pun po{tovanja, tananosti, suzdr`anosti. Jednom je moja majka progovorila o tome. "Ona je znala koliko je sve to, za mene, bilo ~udno", rekla je. "Bilo, i ostalo. Zna i sad."

"Ovaj svet? Na{i obi~aji?" pitao sam.

Moja majka je odmahnula glavom, jedva primetno. "Ne toliko svet, ni obi~aji", rekla je smireno, sa onim svojim ne mnogo upadljivim stranim naglaskom. "Nego, mu{karci i `ene, `ene i `ene, zajedno... ljubav... to je uvek veoma ~udno. Nikakvo znanje te ne mo`e pripremiti za to. Nikada."

Izreka glasi: 'Dan pravi brak.' Ovo bi zna~ilo da je za opstanak ili propast braka bitan odnos dvaju `ena u njemu. Iako su se moja majka i moj otac uvek voleli, iako je njihova ljubav bila duboka, ostajala je uvek na ivici bola, nikad nije postala laka. Znam, bez imalo sumnje, da je ozareno detinjstvo koje smo imali u tom doma}instvu bilo utemeljeno na neuni{tivoj radosti i snazi koju su Isako i Tubdu nalazile jedna u drugoj. [ta je bilo posle: dvanaest godina stara Isidri seda u solarni voz i i odlazi u Herhot, obrazovno Sredi{te na{eg podru~ja, na {kolovanje, a ja pla~em glasno, stoje}i na jutarnjem suncu u pra{ini stanice Derdanad. Oti{la mi prijateljica, drugarica u igri, `ivot moj. Ostajem oja|en, napu{ten, sam zauvek. Koneko vidi da njen mo}ni jedanaestogodi{nji brat pla~e, pa i sama po~inje da se dere, suze joj se kotrljaju niz obraze i pretvaraju se u pra{njave loptice kao prve kapi ki{e na suvom zemljanom putu.

Baca se na mene, grli me i urli~e: "Hideo! Vrati}e se ona! Vrati}e se ona!"

Nikada to nisam zaboravio. ^ujem, i sad, njen glasi}, promukao, a tanak, njene ruke oko sebe ose}am, i vrelo jutarnje sunce na vratu.

Popodne: svi ve} plivamo po Orou, Koneko i ja i Suudi i Had. Ostav{i najstariji od njih, re{io sam da stupam stazom du`nosti i stroge vrline, pa sam poveo celu trupu na posao, da poma`emo na{oj ro|aci drugog stepena Topi na stanici za kontrolu navodnjavanja; me|utim, ona nas je razjurila kao jato muva, govore}i: "I'te poma`'te nekom drugom a men' pustite da ne{to stignem i da uradim!" Mi smo onda oti{li i napravili palatu od blata. [ta je bilo posle: godinu dana proleti, dvanaestogodi{nji Hideo i trinaestogodi{nja Isidri sedaju u solarni voz i odlaze na {kolovanje, a Koneko ostavljaju na pra{nom tlu pored voza; ona ne pla~e, nego }uti, na onaj na~in kako je moja majka }utala kad god je bila oja|ena.

Voleo sam {kolu. Znam da sam prvih nekoliko dana bio do bola nostalgi~an, ali su uspomene na tu `alost nestale, zatrpane su uspomenama na bogato ispunjene i nakrcane godine u Herhotu i kasnije u Ranu, Vi{em {kolskom sredi{tu, gde sam u~io temporalnu fiziku i temporalno in`enjerstvo.

Isidri je u Herhotu zavr{ila po~etne kurseve, onda uzela jednu godinu srednjih kurseva iz knji`evnosti, hidrologije i oenologije, i oti{la ku}i, u gazdinstvo Udan u sastavu sela Derdanad u tom brdovitom podru~ju u severozapadnom delu sliva reke Saduun.

100

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Troje mla|ih po{li su u {kolu, odradili po jednu ili dve godine srednjeg {kolovanja i doneli svoju u~enost ku}i, u Udan. Sa nekih petnaest ili {esnaest godina Koneko je pri~ala da bi mo`da krenula za mnom, na Ran; ali sa gazdinstva su tra`ili da se vrati ku}i, jer je imala izuzetnu sposobnost 'gustog planiranja' - neki to prevode kao 'menad`ment na gazdinstvu', ali te re~i nisu ni nagove{taj koliko je zapravo slo`en taj posao, koliko ~inilaca treba imati u vidu: ekologiju, politiku, zaradu, tradiciju estetiku, ~ast i duh, a sve da dejstvuje na sasvim prakti~an na~in, i da se pri tom uspostavi jedna maltene nevidljiva ravnote`a odr`avanja i obnove, nalik na homeostazu zdravog organizma. Na{e 'ma~e' imalo je dara za to, pa su je planeri Udana i Dardana uklju~ili u svoje savete pre nego {to je napunila dvadeset godina. Ali ja sam jo{ pre toga oti{ao.

Svake zime, tokom mog {kolovanja, provodio sam dugi zimski raspust na gazdinstvu. Vrativ{i se ku}i, istog trena sam odbacivao {kolu kao torbu punu knjiga i prekono} postajao seoski |ilko{ i ni{ta drugo - radio sam, nabadao ribu, i{ao na duga pe{a~enja po prirodi, u~estvovao u izvo|enju pozori{nih komada i farsi u ambaru, i{ao na plesove koji su bili u seoskim dvori{tima, svuda po selu; zaljubljivao se u zgodno mlado `ensko i mu{ko Jutra iz Derdanada i drugih sela.

Tokom moje poslednje dve godine u Ranu, promenilo se raspolo`enje ovih mojih poseta. Umesto da se po ceo dan ventram po brdima, a da svako ve~e idem na drugu igranku, ~esto sam ostajao kod ku}e. Dobro se paze}i da se ne zaljubim, povukao sam se iz moje stare, drage veze sa Soteom sa gazdinstva Drehe, i to tako {to sam pu{tao da stvar postepeno zastari i zaboravi se; nastojao sam da ga ne povredim. ^itave sate provodio sam sede}i pokraj Oroa, dr`e}i {tap za pecanje i trude}i se da upamtim kako, ta~no, izgleda tok vode na jednom odre|enom mestu, u neposrednoj blizini ulaza u na{ stari zaliv za u~enje plivanja. Tu se voda uzdi`e u nekoliko jasno vidljivih zasebnih tokova, ili snopova, i juri preko dve stene, mahovinom obrasle, toliko velike da samo {to ne izvire iz talasa; uzdi`e se sna`no i vrtlo`i, zavojito, i ve}ina tih zasebnih tokova se postepeno, u svojim zasebnim uvrtanjima, udaljava, slabi i nestaje; ali jedan tok, ili mlaz vode se ustremljuje nadole, ka dubokom sredi{tu, postaje zaseban mali vrtlog, u svom kovitlanju ponire lagano ka dnu, a tamo nai|e na hitru, blistavu jurnjavu ni`ih slojeva vode izme|u dve stene, pa se raspusti i rasplete i pretopi u op{ti tok reke, ali iznad tog mesta, samo malo uzvodno, ve} se oblikuje nova zavojnica i odvaja se od drugih pottokova i u~voruje opet nadole ka dubokom sredi{tu... Ponekad je, tokom mog poslednjeg zimskog raspusta, reka nadolazila toliko da je sasvim pokrivala stene i tekla glatko, nabrekla od ki{a; ali je uvek i opadala, pa su se vrtlozi nanovo pojavljivali.

U zimskim ve~erima razgovarao sam sa mojom sestrom i sa Suudijem; bili su to ozbiljni, dugi razgovori pokraj vatre. Gledao sam divne ruke moje majke kako rade vez za nove zavese za {iroke prozore na{e trpezarije, koje je sa{io moj otac na udanskoj {iva}oj ma{ini staroj ~etiri stotine godina. Radio sam sa njim na reprogramiranju sistema za na|ubrivanje isto~nih njiva i na menjanju plodoreda za jamae, u skladu sa uputstvima na{eg saveta za gusto planiranje. On i ja smo pri~ali ponekad, pomalo; nikad mnogo.

Uve~e smo imali muziku; ro|ak Had bio je bubnjar, mnogo tra`en na igrankama. On je uvek mogao okupiti skupinu. Ili bih ja igrao sa Tubdu 'lopova re~i', igru koju je ona

101

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora obo`avala i uvek gubila zato {to je toliko `arko `elela da pokrade moje re~i, tako da je zaboravljala da za{titi svoje. "[}apila sam te, moj si!" povikala bi i rastopila se u 'Veliko hi-hi', grabe}i moje kocke sa slovima, svojim sme|im, debelim, a ka vrhovima sve u`im prstima. U slede}em potezu ja bih vratio sve svoje kockice i jo{ odneo ve}inu njenih.

"Kako si to vid'o?" pitala je ona, zapanjena, prou~avaju}i razasute re~i. Ponekad je sa nama igrao i moj drugootac, Kap, metodi~no, pomalo mehani~ki, sa malenim osmehom i za pobedu i za poraz.

Posle bih oti{ao na sprat, u moju sobu, pod strehom, moju sobu od tamnih drvenih zidova i tamnih crvenih zavesa, sa mirisom ki{e koji sti`e kroz prozor, i zvukom ki{e na crepovima. Le`ao bih tu, u blagoj tami, i rasko{no se prepu{tao tugovanju, velikom, bolnom, slatkom, mladala~kom tugovanju za ovim drevnim domom koji }u napustiti, izgubiti zauvek, da bih otplovio napred na tamnoj reci vremena. Jer znao sam, jo{ od mog osamnaestog ro|endana, da }u oti}i iz Udana, odleteti sa Oa, krenuti na druge svetove. Bila je to moja namera. Moja sudbina.

Eto, opisao sam te zimske raspuste, poslednji i pretposlednji, a ni{ta nisam rekao o Isidri. Bila je prisutna. Glumila je u pozori{nim predstavama, radila na imanju, i{la na igranke i na izlete, pevala u horovima, plivala u reci u vreme toplih ki{a kao i svi mi ostali. Kad sam imao prvi takav zimski raspust, i jednim zamahom tela isko~io iz voza i dosko~io na tlo stanice Derdanad, pozdravila me je odu{evljenim povikom i velikim zagrljajem, onda se otrgla od mene i nasmejala ~udno, iznena|eno; odmakla se korak-dva da me pogleda. Bila je visoka crnka, mr{ava, sa napetim i pa`ljivim licem.

Vrlo nespretno se pona{ala prema meni, te ve~eri. Imao sam utisak da je to zato {to me je uvek sagledavala kao malog de~aka, dete, a sada sam bio momak od osamnaest godina, student u Ranu: mu{karac. A ja sam bio zadovoljan svojim pokroviteljskim i umiruju}im pona{anjem prema njoj. Slede}ih nekoliko dana ostala je sva ne{to trapava u mom prisustvu, smejala se u neprikladnim trenucima, ali mi nikad nije otvorila srce na onaj na{ stari na~in, kroz dugotrajnu raspravu; smatrao sam da me ~ak i izbegava.

Tokom poslednjih deset dana mog raspusta te zime Isidri je boravila u selu Sabtodiu, u poseti rodbini svog oca. Uvredilo me je {to to nije odlo`ila do mog odlaska.

Slede}e godine nije bila nespretna, ali ni prisna. Zainteresovala se za religiju, svakodnevno je odlazila do svetili{ta, prou~avala, sa starijima, Rasprave. Bila je ljubazna, prijateljski nastrojena i zauzeta. Ne pamtim da smo se ijednom dodirnuli, te druge zime mog studiranja, osim kad me je poljubila na rastanku. Kod mog naroda, ljubljenje nije ustima; mi prislonimo obraz uz obraz na trenutak, ili na du`e. Njen poljubac bio je kao dodir lista, jedva ga oseti{, pa ipak se neki ose}aj posle zadr`i.

Kad sam tre}i i poslednji put do{ao na zimski raspust, rekao sam im da odlazim; da putujem na Hain, i da sa Haina `elim da putujem dalje, zauvek.

Kako smo svirepi prema svojim roditeljima! Bilo je sasvim dovoljno da ka`em da `elim i}i na Hain. Majka je uzviknula, bolno-radosno, "Znala sam!" a onda dodala svojim uobi~ajenim blagim glasom, predla`u}i, ali ne nala`u}i: "Posle toga bi se mogao i vratiti na neko vreme." Mogao sam re}i "Da". Ona je samo to tra`ila. Da: mogao bih mo`da do}i i ostati... neko vreme. Ali, obuzet neosetljivom samo`ivo{}u mladosti,

102

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora osobinom koja samu sebe neta~no sagledava kao ~estitu iskrenost, odbio sam da joj dam to {to je tra`ila. Oteo sam joj skromnu nadu da }e bar kroz deset godina mo}i da me vidi, gurnuo sam je u pusto{ uverenja da me, kad odem, nikada vi{e ne}e videti. "Ako se kvalifikujem, posta}u mobil, to je moja `elja", rekao sam. Bio sam se pre toga tvrdo pripremio da govorim bez ikakvih ubla`avanja. Ponosio sam se time {to govorim ~istu istinu. Ali sve vreme, mada ja to nisam znao, a nisu ni oni, to uop{te nije bila istina.

Retko se de{ava da istima bude tako jednostavna; opet, malo je istina koje ispadnu tako zamr{ene kao {to se to za moju ispostavilo.

Majka je prihvatila moju okrutnost bez ikakve `albe. Za{to i ne bi: i ona je napustila svoj narod. Te ve~eri je rekla: "Mo}i }emo porazgovarati ansiblom, neki put, dok bude{ jo{ na Hainu." Rekla je to kao da ho}e da ospokoji mene, a ne sebe. Mislim da se prise}ala kako je rekla zbogom svome narodu i ukrcala se, na Teri, u brod, a kad se iskrcala, prividno samo nekoliko sati kasnije, njena majka je bila ve} pedeset godina mrtva. Mogla je ona da razgovara ansiblom sa Terom; ali sa kojim sabesednikom?

Nisam poznavao taj bol, ali ona jeste. Na{la je utehu u saznanju da }u ja, bar neko vreme, biti po{te|en istog.

Sve je sad bilo privremeno. O gorka slatko}o tih dana! Kako mi je prijalo da stojim opet na klizavoj steni okru`en hukom vode, koplja uzdignutog, junak! Kako sam spreman i voljan bio da udarcem {akom zdrobim sav taj dugi, spori, duboki, bogati `ivot Udana i odbacim ga!

Samo u jednom trenu mi je re~eno {ta, zapravo, radim, ali to je tako kratko potrajalo da sam mogao poricati.

Bio sam dole, u radionici za ~amce, jednog toplog, ki{nog popodneva pred kraj poslednjeg meseca zime. Neprekidno {i{tanje i bu~anje nado{le reke bilo je matrica mojih misli dok sam uglavljivao novo popre~no zadnje sedi{te u mali, crveni ~amac na vesla iz koga smo ~esto pecali; prijao mi je taj rad, jer je davao prostora mojoj naslu}enoj nostalgiji da se razmahne - zami{ljao sam kako }u na nekoj drugoj planeti, sto godina daleko, da se prise}am ovog sata u radionici za ~amce, mirisa drveta i reke, neprekidnog romora vode. Neko pokuca na vrata radionice. Isidri zaviri unutra. Mr{avo, tamno lice koje pomno motri; duga~ka kika tamne kose, ne crne kao {to je moja; bistre o~i, odlu~ne. "Hideo", re~e ona meni, "`elim da popri~am s tobom jedan minut."

"U|i, u|i", rekoh ja, glume}i opu{tenost i obradovanost, ali, zapravo, napola svestan da radije ne bih pri~ao sa Isidri, da se pribojavam nje - za{to?

Popela se na klupu sa mengelama, ~u~nula na nju i neko vreme }utke gledala kako radim. Po~eo sam da pri~am ne{to svakida{nje, ali ona progovori: "Zna{ li za{to sam te izbegavala?"

Ja, la`ov, la`ov koji {titi sebe, rekoh: "Izbegavala me?"

Na to, ona uzdahnu. Bila se nadala da }u re}i da mi je jasno, i na taj na~in je po{tedeti dalje pri~e. Ali ja to nisam mogao. Lagao sam samo utoliko {to sam odglumio da mi nije bilo poznato da me ona izbegava. Uistinu nisam nikad, nikad, dok mi ona nije objasnila, ni zamislio za{to.

103

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Otkrila sam da sam se zaljubila u tebe, pretpro{le zime", re~e ona. "Re{ila sam da ni{ta ne ka`em o tome zato {to - zna{. Naime, da si ti prema meni osetio i{ta sli~no, znao bi da sam se zaljubila. Ali nisi; nije bilo obostrano. Zna~i, tu ni~eg dobrog nije moglo biti. Ali, sad, kad si nam rekao da odlazi{... U prvi mah sam pomislila: razlog vi{e da se ne ka`e ni{ta. Ali onda sam zaklju~ila da to ne bi bilo po{teno. Delimi~no ni prema meni samoj. Ljubav ima pravo da bude kazana. A ti ima{ pravo da zna{ da te neko voli.

Da te je neko voleo, mogao voleti. Svima nama je potrebno da to znamo. Mo`da nam je upravo to potrebno vi{e od bilo ~ega drugog. Zato po`eleh da ti ka`em. Tako|e zato {to sam se pla{ila da bi ti mogao pomisliti da te izbegavam zato {to te ne volim, ili {to mi nije stalo do tebe, zna{. Moglo je tako izgledati. A nije bilo to." Skliznula je sa radnog stola i na{la se kod vrata.

"Sidi!" rekoh. Otrglo mi se to njeno ime, krik ~udan i promukao, samo ime, nijedna re~ - nisam imao re~i. Ni ose}anja, ni saose}anje, i{~ezla je nostalgija, prekinuta rasko{ patnje. Pometen toliko da nikakve emocije nisu ostale, zbunjen: prazan. Samo sam stajao tamo. Pogledali smo se u o~i. Tokom nekih ~etiri ili pet dahova stajali smo i gledali jedno drugome u du{u. Onda je Isidri sklonila pogled, uz opusto{eni, bolno trznuti osmejak, i iskliznula napolje.

Nisam po{ao za njom. Nisam joj imao {ta re}i: bukvalno. Imao sam ose}aj da bi mi trebalo mesec dana, godina, godine, da na|em re~i koje su mi potrebne da bih joj se obratio. Bio sam tako bogat, tako udobno celovit u sebi samome i u svojim namerama i svojoj sudbini, pre pet minuta; sada sam stajao prazan, u}utan, siroma{an, i gledao taj svet koji sam odbacio od sebe.

Ova sposobnost sagledavanja istine trajala je pribli`no jedan sat. Tokom sveg mog potonjeg `ivota, nazivao sam to razdoblje 'onim satom u radionici za ~amce'. Sedeo sam na istoj visokoj klupi gde je malo~as ona sedela. Ki{a je plju{tala, reka bu~ala, a rana no} nai{la. Kad sam se kona~no pokrenuo, upalio sam svetlost i otpo~eo poku{aje da odbranim svoje namere, svoju planiranu budu}nost, od stra{ne, o~igledne stvarnosti.

Po~eo sam da sazdajem zastor od ose}anja, izbegavanja, od raznih verzija; da skre}em pogled od onog {to mi je Isidri pokazala; i od njenih o~iju.

Kad sam krenuo uzbrdo, u ku}u, na ve~eru, ve} sam sasvim vladao sobom. A dok sam na spavanje po{ao, ve} sam bio ponovo gospodar svoje sudbine, siguran u svoju odluku, maltene sposoban da se prepustim saose}anju prema Isidri - maltene, ali ipak ne.

Nikada je nisam osramotio time. Toliko mogu kazati sebi u prilog. Taj udar u radionici za ~amce izbio je iz mene ono sa`aljenje koje je u stvari samosa`aljenje. Kad sam se, nekoliko dana kasnije, rastajao od svoje porodice, na kaljavoj seoskoj stanici, plakao sam, ne rasko{no, ne za njih, nego za sebe, u ~estitom, beznade`nom bolu. Do tada sam imao tako malo prakti~nog oprobavanja sa bolom! Rekao sam majci: "Vrati}u se ja. Kad zavr{im obuku - {est godina, mo`da sedam - vrati}u se i osta}u neko vreme."

"Ako te put nanese", pro{aputala je. Zagrlila me i pustila. [ta je bilo posle: do{ao sam do onog vremena koje sam odabrao da njime po~nem moju pri~u. Imam dvadeset jednu godinu i odlazim sa svog doma, brodom 'Terase Darande', da bih studirao na Hainu.

104

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Samog putovanja ne se}am se uop{te. Mislim da se se}am ulaska u brod, ali nikakve pojedinosti, ni vizuelne ni kineti~ke, ne pojavljuju se u mom umu; ne pamtim da sam bio na brodu. A uspomena na iskrcavanje svodi se na jedan silno jak telesni ose}aj, vrtoglavicu. Teturao sam se, bila mi je muka u stomaku i toliko sam nesiguran na nogama bio, da su morali da me pridr`avaju, sve dok nisam na~inio prvih nekoliko koraka po tlu Haina.

Uznemiren zbog ovog preskoka u svesti, raspitao sam se, u {koli Ekumena, o tome. Rekli su mi da je to jedan od mnogih na~ina kako um reaguje na putovanje brzinom bliskom svetlosnoj. Ve}ini ljudi se u~ini samo da im je nekoliko sati pro{lo u prostoru sa malo ili nimalo opa`anja; drugi imaju ~udna sagledavanja prostora, vremena i doga|aja, sagledavanja koja mogu biti ozbiljno uznemiruju}a; tre}ima se ~ini da su naprosto prespavali putovanje i probudili se prilikom stizanja na odredi{te. Ja nisam do`iveo ~ak ni to. Nisam do`iveo ba{ ni{ta. Osetio sam se prevaren. @eleo sam da imam nekakvu uspomenu na putovanje, da ne{to osetim, na neki na~in do`iveo taj ogromni prostorni interval; ali za mene nikakvog intervala nije bilo. Bio sam u kosmi~koj luci na Ou, a onda na Ve Portu, ali sav pometen i vrtoglav i tek posle, kad sam stekao sposobnost da poverujem da sam stvarno tamo, uzbu|en.

Moje studije i moj rad tokom studentskih godina nisu sada od zna~aja.

Pomenu}u samo jedan doga|aj, koji mo`da jeste, a mo`da i nije snimljen u fajlu sa porukama primljenih ansiblom u ^etvrtoj Bekovoj kuli, EG 21-11-93/1645. (Kad sam poslednji put proveravao, snimak je postojao u fajlu sa porukama poslatih ansiblom u Ranu, ET datum 30-11-93/1645. I Ura{imin odlazak i dolazak zabele`en je u letopisima tada{njih vladalaca.) Godina 1645. bila je moja prva sezona na Hainu. Jednog dana, rano u prvom semestru, pozvali su me u centar za ansibl i tamo mi objasnili da je stigla neka zbrkana ekranska poruka, po svemu sude}i sa Oa, i da se nadaju da bih ja mogao pomo}i u njenom odgonetanju. Na poruci je bio datum, devet dana posle onog dana kad je primljena, a onda slede}e re~i: Iz oku n haid problem netru emerv it hurt di it mo`da nema mogu} agits Razbijene i izbu{ene re~i. Neke su bile na standardnom hainskom (problem, mo`da nema mogu}...), ali 'oku' i 'netru' zna~e 'sever' i 'simetri~no' na siou, mom maternjem jeziku. Centar za ansibl na Ou javila su da nemaju nikakav trag o takvoj poruci, ali su primaoci smatrali da je mo`da ipak do{la sa Oa, zbog tih dveju re~i i zbog toga {to se skupina re~i 'mo`da nema mogu}nosti za popravku postrojenja' na{la u jednoj drugoj poruci, koja je primljena maltene istvremeno, sa Oa; naime, neko od stabila je to javio o jednom postrojenju za desalinizaciju na Ou koje je bilo o{te}eno morskim talasima. "Mi za ovakve poruke ka`emo da su ispresavijane", rekao mi je primalac poruke kad sam priznao da pojma nemam {ta bi mogla da zna~i i zapitao ga koliko ~esto se de{ava da stignu tako zbrljane poruke. "Na sre}u, ne ~esto. Ne mo`emo pouzdano odrediti kada i gde su bile, ili }e biti, upu}ene. One mogu biti posledica udvojenih polja - mogu biti jedna vrsta interferencije, mo`da. Jedan od mojih kolega ovde ka`e da su to javljanja duhova."

105

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Trenutno preno{enje oduvek me je silno privla~ilo. Iako sam tada bio tek po~etnik u prou~avanju na~ela ansibla, razvio sam ovo sre}nom slu~ajno{}u ostvareno poznanstvo sa primaocima u prijateljstvo sa nekolicinom njih. Prijavio sam se na sve ponu|ene te~ajeve iz teorije ansibla.

Kad sam bio na zavr{noj godini studija vremenske fizike i razmatrao prela`enje na cetijanske svetove radi daljeg studiranja - {to je trebalo da bude posle moje posete rodnoj ku}i, {to mi je ponekad izgledalo kao udaljeno i bezna~ajno sanjarenje, a ponekad kao `estoka, ali i zastra{uju}a ~e`nja - stigli su ansiblom prvi izve{taji sa Anaresa o novoj teoriji transilijencije. Otvarale su se mogu}nosti da ne samo informacije, nego i materija, tela, ljudi budu preme{tani sa jednog mesta na drugo bez ikakvog proticanja vremena. '^urtenska tehnologija' najednom se na{la na dohvatu, sa izgledima da postane stvarnost, mada vrlo ~udna stvarnost; neverovatna ~injenica.

Bio sam lud od `elje da radim na toj stvari. Spremao sam se da odem i obe}am [koli telo i du{u ako mi samo dozvole da radim na ~urtenskoj teoriji, kad oni do|o{e na moja vrata i zamoli{e me da razmotrim slede}e: da li bih pristao da u svojoj mobilskoj obuci na~inim pauzu od jedno godinu dana i za to vreme da radim na ~urtenskoj teoriji?

Pona{aju}i se uzdr`ano, odmereno, ispoljavaju}i dobru volju prema njima, ja pristadoh.

Te no}i sam slavio - uzdu` i popreko po gradu. Pamtim da sam pokazao svim mojim prijateljima kako se ple{e fen, i pamtim da sam ispaljivao vatrometne raketice na velikom \a~kom trgu, koji je izme|u nekoliko [kola; ~ini mi se da pamtim da sam malo pred zoru pevao pod prozorima na{e upravnice. Svakako pamtim kako sam se ose}ao ujutro; ali to me nije spre~ilo da se odvu~em do zgrade 't-fize', temporalne fizike, da vidim gde }e biti postavljena oprema za laboratoriju ~urtenskih polja.

Slanje poruka ansiblom je, dakako, silno skupo, tako da sam tokom celog svog boravka na Hainu samo dvaput mogao razgovarati sa porodicom; ali moji drugari u centru za ansibl povremeno su pristajali da 'umuvaju' neku moju ekransku poruku u vreme koje je ve} pla}eno za ne~iju, tu|u, emisiju upu}enu na O. Tako sam sad poslao u Ran poruku u kojoj je bilo re~eno da je treba napisati na hartiju i po{tom poslati prvom sedoretuu gazdinstva Udan u selu Derdanad u brdskoj oblasti severozapadnog sliva reke Saduun, na Oketu, na Ou, a u tom pismu da stoji da 'ovo istra`ivanje mo`e odgoditi moju posetu rodnom domu, ali mi i u{tedeti ~etiri godine putovanja'. Neozbiljno sro~eno; upravo ta neozbiljnost ukazivala je na moje ose}anje krivice. Ali mi smo tada stvarno verovali da }emo u roku od nekoliko meseci imati na raspolaganju ~urtensku tehnologiju.

Laboratorije ~urtenskih polja ubrzo su preseljene na Ve Port, i ja sa njima.

Zajedni~ki rad cetijanskih i hainskih ekipa na ~urtenu predstavljao je, tokom te prve tri godine, niz likovanja, odugovla~enja, obe}anja, poraza, naglih uspeha, velikih neuspeha, a sve se de{avalo tako brzo da je svako ko bi uzeo odsustvo od nedelju dana bio posle toga 'zastareo'. "Jasno krije tajno", govorila je Gvone{. Naime, kad god bi nam postalo sve jasno, ta jasno}a bi se ubrzo provalila u jo{ dublju tajnu. Teorija je bila divna, ali da poludi{. Opiti silno uzbudljivi, ali pojma nema{ {ta se u njima, zapravo, desi.

106

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Tehnologija je najbolje dejstvovala u svojim najotka~enijim varijantama. ^etiri godine su u tim laboratorijama proletele, kao {to ka`u, u jednom trenu.

Ukupno sam deset godina proveo, do tada, na Hainu i Veu, i stigao u svoju trideset prvu godinu. Na Ou su ~etiri godine pro{le i tokom mog putovanja, dok je moj brod nafalovao kroz nekoliko minuta svog dilatiranog vremena na putu za Hain; moralo je pro}i jo{ toliko dok se domognem opet Oa. Dakle, kad se budem vratio, oni, na Ou, smatra}e da sam bio odsutan osamnaest njihovih godina. Svi moji roditelji bili su jo{ `ivi. Bilo je krajnje vreme da ispunim obe}anje i posetim svoj rodni kraj.

Me|utim, ta poseta bi zna~ila jo{ ~etiri godine nazad do Ve Porta; dakle, bio bih tada osam godina iza toka doga|aja u istra`ivanjima ~urtena. Ovo nisam mogao podneti, iako smo ba{ tad upali u potpunu blokadu zbog 'prole}nog snega', paradoksa za koji su Cetijanci govorili da je mo`da nere{iv. [ta ako oni tokom tih osam godina nekako razre{e taj problem? Stra{no je izgubiti i prve ~etiri, u putovanju do Oa. Pomenuo sam misao upravnici, ~isto kao predlog, bez mnogo nade da }e od toga ne{to biti, da bih mogao poneti sa sobom na O izvesnu koli~inu opitnih materijala i tamo uspostaviti pomo}nu instalaciju ansibla, koja bi radila kao dopuna ve} postoje}oj vezi Rana, na Ou, sa Ve Portom. Na taj na~in bih ja li~no mogao ostajati u vezi sa Veom, ba{ kao {to je Ve u stalnoj vezi sa Urasom i Anaresom; ali poneo bih i ~urtensku opremu i mo`da jednog dana uspostavio dvostruko polje, u usti mah jedno ~urtensko i jedno ansibilno, {to bi moglo poslu`iti kao priprema za ~urtenske opite na relaciji O-Ve Port. Pamtim da sam rekao: "Ako slomite taj paradoks, mo`da bismo mogli jednog dana poslati nekoliko mi{eva".

Na moje iznena|enje, ova zamisao se 'primila'; temporalnim in`enjerima bilo je potrebno jedno prihvatno polje negde. ^ak je i na{a upravnica, koja je umela da bude brilijantno nerazumljiva kao i samo ~urtensko polje, kazala da je moj predlog dobar.

"Mi{i, bube, gouli, ko zna {ta ti {aljemo?" rekla je. [ta je bilo posle: sa trideset jednom godinom `ivota zaplovio sam iz Ve Porta nafalnim transportnim brodom 'Dama od Sore' i vratio se na O. Ovog puta do`iveo sam putovanje brzinom bliskom svetlosnoj onako kako ga ve}ina ljudi do`ivljava, kao me|uvreme koje ti samo ide na `ivce, jer ne mo`e{ odr`avati nikakav uzro~noposledi~ni sled misli, ni pro~itati koliko je sati, ni pratiti neku pri~u. Govoriti ili se kretati, postaje vrlo te{ko, ili nemogu}e. Drugi ljudi ti izgledaju kao nestvarna poluprisustva, koja neobja{njivo jesu ili nisu tu. Nisam imao nikakve halucinacije, nego je sve {to se moglo videti izgledalo kao halucinacija. To vam je kao visoka temperatura, smuti ~oveka, pa vam bude do kukanja dosadno, ~ini se da nikad pro}i ne}e; me|utim, po{to ozdravi{, te{ko je setiti se i~eg, kao da je to bila neka epizoda izvan `ivota, zatvorena u zasebnu kapsulu. Pitam se, sada, da li je iko ozbiljno istra`io sli~nost tog nafalskog sa ~urtenskim iskustvom.

Otputovao sam pravo u Ran, gde mi dado{e stan u Novom krilu, lep{i od moje stare studentske sobe u Svetili{nom krilu; dobio sam i lep komad laboratorijskog prostora u Kuli, da tu postavim svoju 'stanicu' za budu}e opite sa transilijencijom.

Odmah sam pozvao porodicu, ispri~ao se sa svim svojim roditeljima; majka mi je rekla

107

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora da je neko vreme bolovala, ali da joj je sad sasvim dobro. Ja sam njima saop{tio da }u do}i ku}i ~im moja instalacija u Ranu bude spremna. Zvao sam ih, onda, redovno, svakog desetdana, i govorio, sad }u, uskoro }u. Zaista sam bio prezauzet, jer trebalo je nau~iti sve ono {to se saznalo tokom protekle ~etiri godine, ponajpre Gvone{ino re{enje paradoksa 'prole}nog snega'. Bio je to, na sre}u, jedini veliki napredak postignut tokom ~etiri godine u ~urtenskoj teoriji. Tehnologija je, me|utim, znatno napredovala. Morao sam se uve`bati da radim na novi na~in, a moje pomo}nike sam morao osposobljavati takore}i 'od nule'. Imao sam zamisao o jednom vidu teorije dvostrukog polja, i hteo sam, pre nego {to krenem u selo, da je razradim. Pet meseci je na taj na~in minulo, a onda sam, najzad, telefonirao i rekao mojima na gazdinstvu: "Dolazim sutra." Tek kad sam to u~inio, shvatio sam da sam se od po~etka pla{io.

Ne znam da li sam se pla{io susreta sa mojima posle osamnaest godina, ili promena i neobi~nosti, ili samog sebe.

Za osamnaest godina nije se promenilo ba{ ni{ta u brdima pored {irokog Saduuna, ni na gazdinstvima, pra{njavoj stani~ici Derdanad, niti na starim, prastarim ku}ama u tihim poljima. Veliko drvo na{eg sela je nestalo, ali na njegovom mestu rasla je zamena koja je ve} {irila poprili~an hlad ispod svojih grana. Pticarnik u Udanu je pro{iren. Jamae su me gledale uko~eno, nadmeno-boja`ljivo, preko ograde. Kapija za ulaz sa druma na imanje, ona ista koju sam ja li~no oka~io prilikom mog poslednjeg dolaska na raspust, sad je visila ukrivo i trulo na zar|alim {arkama, ali korov oko nje bio je isti onaj pra{njavi letnji korov slatkog mirisa. Malene brane za protok vode u irigacionim rovi}ima otvarale su se i zatvarale uz svoja uobi~ajena tiha, vi{estruka {kljocanja i tupkanja. Sve je bilo ono {to jeste; dakle, sve isto. Udan van vremena u svome snu o radu stoji nad rekom koja te~e bezvremena kroz svoj san o kretanju.

Samo, lica i tela osoba koje su me ~ekale na stanici ne behu ista. ^etrdeset sedam godina imala je moja majka kad sam je ostavio, a {ezdeset pet sada, pretvorila se u lepu, ali lomnu staricu. Tubdu je omr{avila, zborala se i dobila neki izraz koji kao da je govorio o `aljenju i kajanju zbog propu{tenog. Moj otac je bio i sad zgodan ~ovek ponositog dr`anja, ali se kretao sporo, a progovarao nije gotovo nikad ni{ta. Moj drugootac Kap, sada star sedamdeset godina, bio je odmeren, uzvrpoljen dedica. Jo{ i sad su oni bili prvi ~etvorobrak Udana, ali `ivotna sila na{eg gazdinstva preselila se u drugi i tre}i sedoretu.

Znao sam za sve promene, naravno, ali biti na licu mesta, okru`en njima, sasvim je druga stvar nego slu{ati i ~itati o njima u pismima i preko ekrana i telefona.

Stara ku}a be{e sad mnogo punija nego u vremenima kad sam ja u njoj `iveo. Ju`no krilo ponovo je otvoreno za stanovanje; deca su jurcala kroz vrata i dvori{ta koja su u mojim vremenima bila zarasla u loze, ti{ine i tajne.

Moja sestra Koneko sad je bila ~etiri godine starija, a ne mla|a, od mene.

Veoma je li~ila na moje rane uspomene na moju majku. Kad se voz zaustavio u stanici Derdanad, prvo sam nju prepoznao; dr`ala je iznad glave dete od tri ili ~etiri godine i govorila mu: "Gledaj, gledaj, ono je tvoj ujak Hideo!"

108

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Drugi ~etvorobrak bio je sklopljen pre jedanaest godina; partnerke koje su u njemu ~inile Dan bile su Koneko i Isidri, germainske sestre. Konekoin mu` bio je moj stari prijatelj Sota, ~ovek Jutra sa gasdinstva Drehe. Sota i ja smo se mnogo voleli kad smo bili momci, pa mi je veoma `ao bilo {to svojim odlaskom na {kolovanje nanosim tugu njemu. Kad sam doznao da su se Koneko i on zavoleli, silno sam se iznenadio toliko sam egocentri~an bio - ali bar me nije uhvatila ljubomora: naprotiv, njihova veza me je obradovala. Isidrin mu`, ~ovek skoro dvadeset godina stariji od nje, po imenu Hedran, bio je putuju}i u~enjak specijalizovan za Rasprave. Udan mu je pru`io gostoprimstvo, posete su dovele do braka. On i Isidri nisu imali dece. Sota i Koneko su imali dvoje dece Ve~eri, de~ka od deset godina zvanog Murmi, i Lasako, Malu Isako, od ~etiri godine.

Tre}i sedoretu je u Udan doveo Suudi, moj germainski brat, koji se o`enio jednom `enom iz sela Aster; jutraka i jutrakinju su tako|e doveli sa gazdinstava sela Aster. U tom sedoretuu bilo je {estoro dece. Doselila se u Udan i jedna ro|aka sa dvoje dece, zato {to se njen sedoretu u Ekkeu raspao; sve u svemu, bilo je koliko god ho}e{ dola`enja i odla`enja, obla~enja i svla~enja, pranja i treskanja vratima i jurnjave i pla~a i smeha i jela: op{ta gungula. Tubdu je sedela za svojim poslom u sun~anom kuhinjskom dvori{tu i gledala kako prolaze talasi dece. "R|avi!" povikala bi. "Niko od njih se ne}e nikad udaviti!" Onda bi se zatresla ne~ujnim smehom koji bi se uskoro pretvorio u hripavi ka{alj.

Moja majka koja je, bez obzira na sve drugo, ipak bila jednom i mobil Ekumena, i putovala sa Tere na Hain, a sa Haina na O, be{e nestrpljiva da ~uje o mojim istra`ivanjima. "[ta vam je to, to sa ~urtenom? Kako to dejstvuje, {ta radi? Je li to ansibl za materiju?"

"Otprilike u tom smislu", rekoh. "Transilijencija: trenutni prenos bi}a sa jednog preseka p/v koordinata na drugi."

"Bez intervala?"

"Bez intervala."

Isako se namr{tila. "Zvu~i pogre{no", re~e ona. "Objasni."

Bio sam zaboravio kako neposredno moja majka, ina~e blaga u govoru, ume da 'skre{e' ono {to misli; bio sam zaboravio da je intelektualka. Potrudio sam se, najbolje {to sam umeo, da objasnim neobja{njivo.

"Zna~i", re~e ona kad sam zavr{io, "ti nisi razumeo kako to dejstvuje."

"Nisam. ^ak ne razumem ni {ta je to {to se u ~urtenu desi. Osim ovoga: kad je polje uklju~eno, mi{evi iz Zgrade 1 pojave se - naj~e{}e tako bude - u Zgradi 2, zdravi i veseli. Zajedno sa kavezom, ako se setimo da i kavez postavimo u polazno ~urtensko polje. De{avalo se da zaboravimo. Razbe`e nam se onda posvuda." "[ta su 'mi{evi'?" upita jedan de~ki} jutrak iz tre}eg sedoretua koji je zastao jer mu se u~inilo da ~uje pri~u.

"Ha", rekoh, smehom iznena|enja. Bio sam zaboravio da su u Udanu mi{evi nepoznati, a pacovi samo zubati, demonski protivnici naslikanog ma~ora. "Malecke,

109

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora zgodne `ivotinje sa krznom", rekao sam. "Dolaze sa planete bake Isako. Mi{evi su prijatelji nau~nika. Proputovali su sve poznate svetove."

"U maleckim kosmi~kim brodovima?" upita dete, glasom punim nade.

"Uglavnom u velikim", rekoh ja. De~aku je to bilo dovoljno, pa je oti{ao.

"Hideo", re~e moja majka, na onaj zastra{uju}i na~in kako `ene prelaze, bez intervala, sa jedne teme na drugu, zato {to su im sve teme istovremeno prisutne u umu, "nisi uspostavio nikakvu li~nu vezu?"

Odmahnuo sam glavom, osmehnuv{i se.

"Ba{ nikakvu?"

"Jedan mu{karac sa Altere i ja `iveli smo zajedno, nekoliko godina", rekoh.

"Bilo je to dobro prijateljstvo; ali on je sad mobil. I... zna{, ovaj... poneko, ponegde.

Nedavno sam u Ranu bio sa jednom vrlo finom `enom iz Isto~nog Oketa."

"Ja sam se nadala da }e{ ti, ako ve} namerava{ da bude{ mobil, mo`da napraviti dvobrak sa nekim drugim mobilom. Mislim da je to lak{e", re~e ona. Lak{e nego {ta? pomislio sam, prozrev{i odgovor pre postavljanja tog pitanja.

"Majko, sada ne verujem da }u ikad putovati dalje od Haina. Odve} je zanimljivo ovo zame{ateljstvo sa ~urtenom; `elim time da se bavim. A ako jednog dana ovladamo tom tehnologijom, zna{, putova}e se kao od {ale. Ne}e biti potrebno da se iko `rtvuje kao ti. Stvari }e biti druga~ije. Nezamislivo druga~ije! Mo}i }e{ da skokne{ na Teru, provede{ jedan sat tamo, i vrati{ se; pokaza}e se da je i ovde pro{ao samo jedan sat."

Razmislila je o ovome. "Pa, ako vi to uradite", re~e polagano, po~inju}i maltene da drhti od siline uvi|anja, "zar se ne}e smanjiti... Galaksija? Vaseljena?... na..." digla je levu ruku i pokazala palac i prste sastavljene u jednu ta~ku.

Klimnuo sam glavom. "Kilometar ili svetlosna godina, bi}e isto. Ne}e postojati daljina."

Posle nekog vremena, ona re~e: "Ne mo`e to biti tako. Imati doga|aj, bez intervala... Gde je tu ples? Gde je tu put? Ne bih rekla da }ete vi uspeti da kontroli{ete to, Hideo." Osmehnula se. "Ali, naravno, morate poku{avati."

Onda smo pri~ali ko }e sutra na igranku u Drehe.

Nisam rekao majci da sam pozvao Tasi, tu finu `enu iz Isto~nog Oketa, da do|e sa mnom u Udan, i da je ona odbila, da me je, {tavi{e, ne`no obavestila da je, po njenom mi{ljenju, nastupio pravi trenutak da se rastanemo. Tasi je bila visoka, imala je pletnicu tamne kose, ne grube i blistave crne, kao {to je moja, nego mekane, fine, tamne poput {umskih senki. Smatrao sam da je to tipi~na ki-Ovka. Probu{ila je moje naduvane ljubavne izjave ve{to, i nije me postidela pri tom. "Ali imam utisak da si zaljubljen u nekoga", rekla je. "Mo`da u nekoga na Hainu. Mo`da u tog mu{karca sa Altere, o kome si mi pri~ao?" Nisam, odogovorih. Ne, ja nikad nisam bio zaljubljen. Nemam sposobnost za uspostavljanje jakih veza, to je, sada, ve} jasno. Predugo sam sanjao o putovanjima kroz Galaksiju bez trajnog vezivanja za ma koje mesto, a onda sam predugo radio na istra`ivanju ~urtena, o`enjen jednom prokletom teorijom koja nikako ne nalazi sebi tehnologiju. Nema tu mesta za ljubav, a ni vremena.

110

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Ali za{to sam `eleo da povedem onu Tasi mojoj ku}i?

Visoka, ali vi{e ne mr{ava, `ena od ~etrdeset godina, ne devojka, ne tipi~na, ne uporediva, ne kao ma ko drugi ma gde drugde, Isidri me je pozdravila tiho na ulaznim vratima na{e ku}e. Zbog nekog hitnog posla na gazdinstvu nije mogla do}i na stanicu da me do~eka. Na sebi je imala neki stari radni mantil i ~izme kao svaka radnica na poljima; njena kosa, tamna, ali ve} i proseda, bila je upletena u grubu kiku. Stoje}i tako, na {irokim dverima od ugla~anog drveta, bila je Udan sam, telo i du{a tog trideset vekova starog gazdinstva, kontinuitet njegov, `ivot njegov. Celo moje detinjstvo na{lo se u njenim rukama, a ona ih ispru`i ka meni.

"Dobro do{ao ku}i, Hideo", re~e ona, sa osmehom zra~nim kao letnja svetlost na reci. Uvela me je unutra i rekla: "Izbacila sam deri{ta iz tvoje stare sobe. Mislila sam da }e ti se dopasti tamo - {ta ka`e{?" Opet se osmehnula, i ja osetih njenu toplinu, sun~anu {irinu du{e jedne `ene u najboljem dobu `ivota, udate, oku}ene, bogate radom i bivanjem. Nije mi bila potrebna Tasi kao odbrana. Nisam se imao ~ega pla{iti od Isidri.

Nije bilo ogor~enja zbog pro{losti, kod nje; niti je ikome trebalo biti neprijatno. Volela me je, ali kad je bila mlada, kad je bila druga osoba. Bilo bi sad sasvim bez veze da se ja postidim, ili da mi bude nezgodno, ili da osetim ma {ta drugo osim stare naklonosti i vernosti onim godinama kad smo se igrali, radili i sanjali zajedno, deca Udana. [ta je bilo posle: smestio sam se u moju staru sobu pod strehom. Bile su naka~ene nove zavese, boje r|e i sme|e. Na{ao sam jednu zalutalu igra~ku pod stolicom i drugu u ormanu, kao da sam ih ja kao dete zaboravio, a sad na{ao. Kad mi je bilo ~etrnaest godina, posle ulaznog obreda u svetili{tu, urezao sam svoje ime u debeli prozorski okvir, me|u druga upletena imena i simbole urezivane tu ve} vekovima.

Potra`ih ga sada. Bilo je tu, sa izvesnim dodacima. Pokraj mog pa`ljivog, jasnog 'Hideo', obuhva}enog mojim ideogramom, a to je cvet oblaka, neko mla|e dete je useklo klimatava slova 'Dohedri', i pokraj toga tanani ideogram 'tri krova'. Ose}aj da sam mehuri} u reci Udana, jedan tren u trajnosti `ivota u ovoj ku}i, na ovom tlu, na ovom tihom svetu, bio je toliko jak da me je maltene zdrobio, poni{tio moj identitet, ali je u isti mah doneo jednu duboku pouzdanost - i potvrdio ko sam. Nekoliko no}i sam, tokom te posete, spavao u staroj ku}i, spavao kao {to godinama nisam: potonem u vode sna i mraka i izgubim se, a probudim se u jutro letnje kao preporo|en, i vrlo gladan.

Sva su deca jo{ bila mla|a od dvanaest godina, pa su se, zbog toga, {kolovala kod ku}e. Isidri im je predavala knji`evnost i veronauku, i planirala ukupni nastavni rad sa njima; pozvala me je na ~asove, da pri~am deci o Hainu, o nafalskom putovanju, o temporalnoj fizici, i o ~emu god ho}u. Posetioci gazdinstva ki-Oskim uvek budu na neki na~in iskori{}eni. Ujka-ve~ernjak Hideo postao je poprili~no omiljen kod dece, uvek je hteo da upregne jamae u kola ili da poveze decu u ribolov velikim ~amcem kojim ona sama ne bi jo{ mogla upravljati; tako|e je umeo pri~ati o svojim magi~nim mi{evima koji mogu da budu na dva mesta u isto vreme. Pitao sam ih da li im je bakave~ernjakinja Isako pri~ala o naslikanom ma~oru koji je o`iveo i poubijao paklene pacove... "Pa fu mu ufta bila fva K-VAVA ujutru!" prodernjala se Lasako, blistaju}i o~ima. Ali pri~u o Ura{imi nisu znali.

111

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Za{to im nisi pri~ala o ribaru unutra{njeg mora?" pitao sam svoju majku.

Osmehnula se i rekla: "O, to je bila tvoja pri~a. Ti si je uvek tra`io."

Videh Isidrin pogled na nama, prozra~an i smiren, a ipak pun o{tre pa`nje.

Znao sam da je moja majka godinu dana pre toga i{la na le~enje i popravku srca, pa sam kasnije pitao Isidri, dok smo nadgledali kako starija deca obavljaju jedan posao: "Po tvom mi{ljenju, da li se Isako oporavila?"

"Od kad si ti do{ao, ~ini se da je u izvanredno dobrom zdravlju. Ne znam.

Pretrpela je ona o{te}enja u detinjstvu, od otrova u biosferi Tere; ka`u da se njen imunosistem lako suzbija. Bolest je podnosila veoma strpljivo. Mo`da ~ak preterano strpljivo."

"A Tubdu - da li su njoj potrebna nova plu}a?"

"Verovatno. Njih ~etvoro postaju sve stariji i sve tvrdoglaviji... Nego, ti malo pogledaj Isako pa mi reci svoj utisak. Da vidimo da li }e biti isti kao moj utisak."

Poku{ao sam da posmatram moju majku. Nekoliko dana kasnije, saop{tio sam zaklju~ke: izgleda `ustra, odlu~na, ~ak pomalo sklona da zapoveda, a to navodno pokorno trpljenje, koje je zabrinulo Isidri, nisam ba{ primetio. Isidri se nasmeja.

"Pri~ala mi je Isako jednom", re~e ona, "da je majka povezana sa svojim detetom pomo}u jednog vrlo finog, tankog u`eta, nalik na pup~anu vrpcu, koje se mo`e rastezati ~ak i mnogo svetlosnih godina, bez te{ko}a. Pitala sam je da li je takvo rastezanje bolno, a ona mi re~e: 'O, ne, u`e je naprosto tu, zna{, izdu`uje se, izdu`uje, ali se nikad ne prekine.' Meni se ~ini da mora biti bolno. Ali ne znam. Nemam dete i nikad nisam bila udaljena od svoje majke vi{e od dva dana putovanja." Nasme{ila se i dodala blagim, dubokim glasom: "Mislim da volim Isako vi{e nego ikog, vi{e nego majku svoju, ~ak vi{e nego {to volim Koneko..."

Onda je morala pokazati jednom Suudijevom detetu kako se reprogramira ure|aj za automatsku kontrolu navodnjavanja. Bila je ona i hidrolog za ovo selo, i oenolog na na{em gazdinstvu. Njen `ivot bio je gusto planiran, veoma bogat potrebnim poslom i li~nim vezama i odnosima sa {irokim krugom osoba; smireno-vedri lanac dana, godi{njih doba, godina. Plivala je kroz `ivot kao kroz na{u reku, kao riba, bila je svoja na svome. Nijedno dete nije rodila, ali sva su deca na{eg gazdinstva bila njena. Ona i Koneko bile su me|usobno jednako duboko vezane kao njihove majke pre njih. ^inilo se da su odnosi izme|u nje i njenog krhkog, veoma u~enog mu`a ispunjeni mirom i po{tovanjem. Mislio sam da bi njen brak No}i, sa mojim starim prijateljem Sotom, mogao biti ona ja~a seksualna veza, ali bilo je jasno da Isidri ose}a prema njemu ponajvi{e divljenje, a ne strast, i da se oslanja na njegovo intelektualno i duhovno vo|stvo. Njegova predavanja o religiji bila su, po mom utisku, pomalo suva i sva|ala~ki nastrojena; ali {ta sam ja znao o religiji? Godinama nisam upra`njavao veru. Ose}ao sam se ~ak i u na{em ku}nom svetili{tu ~udno, kao da mi tu nije mesto. Ali ovo nisam priznavao samome sebi.

Do`ivljavao sam taj mesec kao prijatan, li{en doga|aja, ~ak pomalo dosadan.

Moja su ose}anja bila blaga i tupa. Sva ona divlja nostalgija i ono romanti~no ose}anje da stojim na rubu svoje sudbine nestali su sa dvadesetjednogodi{njim Hideom. Iako sad najmla|i u mom pokolenju, bio sam sasvim odrastao, ~ovek koji zna svoj put,

112

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora zadovoljan svojim radom, iznad svakog samosa`aljenja. Napisao sam jednu malu pesmu za ku}ni album, o smirenosti onoga koji ide izabranim putem. Kad sam morao po}i nazad, zagrlio sam i poljubio svakog; moj obraz su izdodirivale desetine mekih i grubih obraza. Rekao sam im da }u, ako ostanem na Ou, a ~inilo se da bi od mene moglo biti zatra`eno da ostanem godinu ili vi{e dana, do}i nazimu u jo{ jednu posetu. U vozu koji me je nosio nazad kroz brda, do Rana, razmi{ljao sam, sa zadovoljnom ozbiljno{}u, da bih se mogao slede}e zime vratiti na gazdinstvo i na}i da su svi isti; a onda, ako otputujem i vratim se kroz jo{ osamnaest godina, nekih vi{e ne}e biti, neki drugi, meni nepoznati, bi}e tu, a ipak }e to biti uvek moja ku}a, Udan, sa {irokim, tamnim krovovima koji plove kroz vreme kao la|a tamnih jedara. Uvek se ja poetski razne`im kad la`em samoga sebe.

Vratio sam se u Ran, javio se mojim saradnicima u laboratoriji u Kuli, ru~ao sa kolegama - bila je dobra hrana, a i pi}e; doneo sam im bocu vina iz Udana, jer Isidri je pravila veli~anstvena vina i na rastanku mi dala sanduk petnaest godina starog keduna.

Razgovarali smo o najnovijem velikom napretku u ~urtenskoj tehnologiji, naime, o 'kontinualnom oda{iljanju polja'; vest o tome stigla je samo jedan dan ranije, ansiblom, sa Anaresa. Kroz letnju no} sam, sa glavom punom fizike, oti{ao do mog stana u Novom krilu, ~itao malo i legao na po~inak. Ugasio sam svetlo i mrak me je ispunio, kao i sobu.

Gde sam? Sam, u jednoj sobi, oko koje su neznanci. Deset godina ve} je tako, i uvek }e biti tako. [ta mari na kojoj planeti? Sam, deo ni~eg, deo nikog. Udan nije moj dom.

Nemam ja dom, nemam svoj narod. Ni budu}nost, ni sudbinu, kao {to ni mehuri}i pene ili vrtlozi u vodenoj struji nemaju budu}nost. Vrtlog sad jeste, onda nije, i to je sve.

Upalio sam svetlo jer nisam mogao podneti mrak, ali svetlost je bila jo{ gora.

Sedeo sam zguren na krevetu i po~eo plakati. I nisam mogao prestati. Uskoro sam se upla{io siline kojom su me jecaji tresli i trzali, muka mi je pripala i slabost, ali nisam mogao prestati. Posle du`eg vremena smirio sam se, malo po malo, i to na taj na{in {to sam se dr`ao jedne detinjaste ma{tarije: kao, ujutro }u ja zvati Isidri, razgovara}u sa njom, re}i }u joj da mi je potrebno versko podu~avanje, `elim opet da poha|am svetili{te, ali toliko je vremena pro{lo, pa sam zaboravio, a Rasprave ionako nisam nikad slu{ao, ali sada su mi potrebne, zato pitam nju, Isidri, da mi pomogne. Dr`e}i se ~vrsto ovoga, kona~no sam zaustavio u`asne jecaje i onda samo le`ao, iscrpljen, dok nije svanuo dan.

Nisam pozvao Isidri. Po danu je ta misao, koja me je u mraku spasla, izgledala glupavo; palo mi je, osim toga, na um da bi ona, u slu~aju mog takvog poziva, tra`ila savet od svog mu`a, prou~avaoca religije. Svejedno, znao sam da mi je potrebna pomo}.

Oti{ao sam do svetili{ta u Staroj {koli i posvetio se veri. Zatra`io sam da mi daju primerak Prvih rasprava; ~itao sam ga. Pridru`io sam se jednoj diskusionoj skupini, pa smo ~itali i pri~ali zajedno. Moja religija je bez ijednog boga, puna je sva|ala~kih rasprava, ali je misti~na. Ime na{eg sveta je prva re~ u njenoj prvoj molitvi. Za ljudsko bi}e, posude u kojima se vera dr`i jesu: ljudski glas i ljudski um. Po~eo sam ponovo da otkrivam veru, i na{ao da je jednako ~udna kao ~urtenska teorija, a u pone~emu saglasna sa njom. Znao sam, ali nikad do tada nisam razumeo, ~injenicu da su kod Cetijanaca vera

113

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora i fizika dva vida istog znanja. Pitao sam se da li su sva fizika i sva religija tako|e vidovi jednog istog znanja.

No}u nisam spavao dobro ili nisam spavao uop{te. Posle krcatih stolova u Udanu, studentska menza izgledala je jadno; nisam imao apetita. Ali moj rad, na{ rad, napredovao je dobro - napredovao je divno.

"Ne vi{e mi{i", rekla je Gvone{ preko ansibla za glas, sa Haina. "Sad ljudi."

"Koji ljudi?" `eleo sam da znam.

"Ja", re~e ona.

Tako se na{a upravnica istra`ivanja ~urtenovala iz jednog u drugi ugao laboratorije u Zgradi jedan, onda iz zgrade jedan u zgradu dva - istovremeno nestane tu i pojavi se sa osmehom tamo, a da izme|u ta dva nije proteklo nimalo vremena.

"Kako je bilo?" pitali su je, a ona ka`e: "Kao ni{ta."

Potom je bilo jo{ mnogo opita; mi{evi i gouli ~urtenovani su na drugi kraj planete Ve Port i vra}ani; posade sa~injene samo od robota ~urtenovale su sa Anaresa na Uras, sa Haina na Ve, a onda sa Anaresa na Ve, dvadeset dve svetlosne godine. [ta je bilo posle: do{ao je dan kad se '[obi' sa posadom od deset '{obijevaca', ljudskih bi}a, ~urtenovao na orbitu oko jedne uboge planetice udaljene sedam svetlosnih godina od Vea, i vratio se (ali re~i koje podrazumevaju dola`enje i odla`enje, {to bi zna~ilo da se prelazi neko rastojanje, nisu prave re~i za ovo) zahvaljuju}i samo pametnoj primeni entreinmenta; posada se spasla od jedne vrste rastapanja u haosu ili umiranja od nestvarnosti. Svi smo bili u`asnuti. Opiti sa visokointeligentnim bi}ima tog trenutka su obustavljeni.

"Ritam pogre{an", rekla je Gvone{ ansiblom (~ini mi se da je izgovorila: 'proge{an'). Tada sam na~as pomislio na re~i moje majke da 'ne mo`e to tako' i da ne mo`emo 'imati doga|aj bez intervala'. [ta je ono jo{ Isako rekla, zapitao sam se; ne{to o plesu? Ali nisam, tada, `eleo da razmi{ljam o Udanu. Jer kad sam to radio, ose}ao sam, daleko u dubini sebe, u kostima, kako je kad si niko, u nigdini, i kad se trese{ kao prestravljena `ivotinja.

Moja vera me je ube|ivala da sam i ja deo Puta, a fizika je, radom, upila moj o~aj. Opiti su nastavljeni obazrivo, ali su uspeli bolje nego {to se iko nadao. Zemljanin Dalzul je, svojom psihofizikom, osvojio 'na juri{' naklonost cele istra`iva~ke stanice na Veu; `ao mi je {to ga nikad nisam upoznao. Kao {to je i predvideo, ~urtenovao se bez i najmanjih te{ko}a, sam, upotrebom kontinualnog polja, prvo na manjim rastojanjima, pa sa Vea na Hain, onda je na~inio i veliki skok do Tadkle i nazad. Ali sa njegovog drugog putovanja na Tadklu njegovo troje sadruga vratilo se bez njega. Poginuo je tamo. Nama, u laboratorijama, ~inilo se da njegova smrt nije ni na koji na~in bila uzrokovana ~urtenskim poljem niti onim {to je dobilo naziv '~urtensko iskustvo', ali njegovi saputnici su se o tome izja{njavali sa daleko manje ~vrstim uverenjem.

"Mo`da Dalzul u pravu bio. Jedan ljudi po jedan", rekla je Gvone{, i opet sebe isturila napred kao zamor~e, kao 'obrednu `ivotinju', kako to Hainci ka`u, za slede}i opit.

Koriste}i tehnologiju kontinualnih ~urtenskih polja, obletela je ceo Ve u ~etiri skoka, za

114

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora {ta su bile potrebne trideset dve sekunde, jer je svaki put trebalo nanovo odre|ivati koordinate. Po~eli smo nazivati taj na{ ne-interval u vremenu, a stvarni interval u prostoru izrazom 'skok' i pri tom upotrebljavati i glagol 'skoknuti'. Zvu~alo je lako, trivijalno. Nau~nici rado trivijalizuju. @eleo sam da isprobam pobolj{anje postojanosti pomo}u udvajanja polja; na tome sam radio od trenutka pristizanja u Ran. Bilo je vreme da isprobam svoju teoriju; moje strpljenje bilo je kratko, `ivot je suvi{e kratak, ~ovek ne mo`e ve~ito samo da prevr}e nekakve brojeve. Javio sam se Gvone{i ansiblom i rekao: "Skoknu}u do Ve Porta. Onda nazad ovamo, u Ran. Obe}ao sam mojima na gazdinstvu da }u ih ove zime posetiti jo{ jednom." Nau~nici vole da trivijalizuju.

"Ima{ jo{ onaj nabor u tvom polju?" pitala je Gvone{. "Ono, zna{, kao presavijeno?"

"To je sve ispeglano, amare", rekoj joj glasom ~vrstog pouzdanja.

"Dobro, fino", re~e Gvone{, koja nikad ne osporava ni{ta {to neko drugi ka`e.

"Do|i." [ta je bilo posle: podesili smo polja da budu u neprekinutoj postojanoj ~urtenskoj vezi, naporedo i istovremeno sa vezom preko ansibila; i eto mene, stojim u krugu koji je nacrtan kredom u Laboratoriji za ~urtensko polje u [kolskom centru u Ranu jednog poznog jesenjeg popodneva i stojim u krugu koji je nacrtan kredom u jednoj od laboratorija za istra`ivanje ~urtenskog polja jednog poznog letnjeg dana na planeti Ve Port, to je 4,2 svetlosne godine daleko, a nikakvog vremenskog intervala nije bilo.

"Ni{ta ne ose}a?" pitala je Gvone{, rukuju}i se `estoko sa mnom. "Dobar drugar, dobar drugar, dobro do{ao, amare, Hideo. Dobro videti. Nema presavijanje, a?"

Nasmejao sam se zbog {oka, zbog nenormalnosti ovoga, i dao Gvone{i bocu vina 'Udan Kedun 49' koju sam trenutak pre toga uzeo sa laboratorijskog stola na Ou. Bio sam o~ekivao da }u se, ako uop{te stignem, odmah ~urtenovati nazad, ali su Gvone{ i ostali `eleli da me zadr`e neko vreme na Veu, da porazgovaramo o stvarima i ispitamo polja. Sada smatram da je slavna intuicija na{e upravnice dejstvovala ovde; jo{ ju je mu~ila 'bora' ili 'presavijanje' Tiokunanovog polja. "Nije estetski", govorila je.

"Ali radi", govorio sam ja.

"Radilo", odgovarala je.

Nisam imao `elju da se vratim na O, osim da bih jo{ jednom proverio svoje polje, da bih ponovo dokazao njegovu pouzdanost. Na Veu sam spavao kudikamo bolje, iako mi hrana ni sad nije prijala; kad god nisam radio, ose}ao sam se iscrpljeno i ispra`njeno, bilo je to nelagodno podse}anje na moju iscrpljenost posle one no}i u kojoj sam iz jednog razloga (nastojao sam da se ne setim iz koga) plakao onoliko. Me|utim, posao je prosto leteo napred.

"Ti seks nikad ni{ta, Hideo?" pitala me je Gvone{ jednog dana kad smo se zatekli sami u laboratoriji, gde sam se ja igrao sa novim skupom prora~una, a ona dokraj~ivala svoj hladni ru~ak.

115

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Ovo pitanje bacilo me je u potpunu pometnju. Znao sam da njen neobi~an na~in govora mo`da ~ini pitanje drskijim nego {to je stvarno mislila; nije, valjda, htela da ka`e da sam bespolno bi}e ili do`ivotni uzdr`anik? Ali Gvone{ nikad nije postavljala takva pitanja. Njen seksualni `ivot bio je, kao i sve ostalo u njenom na~inu `ivota, tajna. Niko nikad nije ~uo da ta osoba izgovori re~ 'seks', a kamoli da pominje polni odnos.

Sedeo sam otvorenih usta, sasvim zblanut, a ona re~e: "Al si nekad, ha-ha", i nastavi da `va}e hladne varvete.

Promrmljao sam ne{to. Znao sam da ne predla`e da ona i ja imamo seks, nego se raspituje da li sam u dobrom op{tem stanju. Ali nisam znao {ta da ka`em.

"Ima{ ti ne{to ispresavijano i u tvom `ivotu, ha-ha", re~e Gvone{. "Pardon. Ne moj biznis." @ele}i da je uverim da se nisam uvredio, rekao sam, kao {to mi na Ou velimo u takvim prilikama: "Cenim ~asnost tvoje namere."

Pogledala me je pravo u o~i. Ona to retko ~ini. Bistre kao voda bile su njene o~i na tom izdu`enom, ko{~atom licu umek{anom ne`nim, ali gusto izraslim, bezbojnim paperjastim dla~icama. "Mo`da vreme da ti nazad na O?" rekla je.

"Ne znam. Ovda{nje instalacije..."

Klimnula je glavom. Uvek je prihvatala sve {to neko drugi ka`e. "Haravenov izve{taj, to si pro~itao?" re~e, preska~u}i sa jedne teme na drugu ba{ onako brzo, a nepovratno, kao moja majka.

Dobro, pomislio sam, ovde je ba~en izazov. Ona je voljna da ja ponovo ispitam moje dvostruko polje. Za{to ne? Pa, najzad, mogu se ~urtenovati na Ran i opet ovde na Ve, sve za jedan minut, ako mi je volja i ako mi imamo para za to. Kao i emisija ansiblom, ~urtenovanje crpe energiju, u su{tini, iz inercione mase; ali ako postavi{ dovoljno veliko polje, dezinfikuje{ ga i odr`ava{ njegovu postojanost, mora}e{ utro{iti veliku koli~inu lokalne energije. No, po{to je Gvone{ predlo`ila da krenem, zna~i da novac nije problem. Rekoh: "Da skoknem tamo i odmah da se vratim ovamo, je l' mo`e?"

"Fino", re~e Gvone{. "Sutra."

I tako sam slede}eg dana, jednog jutra pozne jeseni, stao u krug kredom u Laboratoriji na Veu i sta...

Zatreperilo je, sve je uzdrhtalo, jedan proma{en otkucaj ritma, presko... ...jao u mraku. U mraku. Neosvetljena soba. Laboratorija? Jeste neka laboratorija - na{ao sam tablu sa prekida~ima za svetlo. U mraku sam bio siguran da je to laboratorija na Veu. Pri svetlosti sam se uverio da nije. Nisam znao gde je. Nisam znao gde sam. Sve nekako poznato, a nije. [ta je ovo? Laboratorija za biologiju? Tu su uzorci, tu je jedan stari mikroskop za subatomske ~estice, na njegovom olupanom mesinganom oklopu je ideogram proizvo|a~a; u obliku lire... dakle, ja sam na Ou. U nekoj laboratoriji, u nekoj zgradi [kolskog centra u Ranu? Mirisalo je na te stare zgrade Rana, mirisalo je na ki{nu no} na Ou. Ali kako je mogu}e da nisam dospeo u prijemno polje, u na{ ~urtenski krug kredom, pa`ljivo iscrtan na drvenom podu laboratorije u Kuli? Mora biti da se pomaklo polje, samo od sebe. U`asavaju}a misao, nemogu}a.

116

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Bio sam sav u stanju uzbune, vrtelo mi se u glavi, kao da je moje telo presko~ilo jedan otkucaj ne~ega, ali se jo{ nisam upla{io. Dobro mi je, sav sam ovde, ceo, svi delovi mene su na odgovaraju}im mestima, moj um radi. Mali prostorni pomak u stranu? - re~e um.

Izi{ao sam u hodnik. Mo`da sam, rastrojen, odlutao iz laboratorije i pribrao se tek u nekom drugom delu zgrade. Ali moja posada me je ~ekala; gde su oni? To je moralo biti pre nekoliko sati; znali smo da }u na O sti}i ne{to malo posle ki-Ovskog podneva. Mali vremenski pomak u stranu? - re~e um, nastavljaju}i da radi. Krenuv{i hodnikom, tragao sam za svojom laboratorijom, i tad je postalo kao u onim snovima gde mora{ na}i neku sobu, a nikako ne uspeva{. Ovo je bio takav san. Zgrada savr{eno poznata: Kula, drugi sprat. Ali laboratorije za ~urten - nigde. Sve laboratorije bile su za biologiju i biofiziku, i sve puste. Duboka no}, nesumnjivo. Nigde nikog. Naposletku sam video svetlost ispod jednih vrata i pokucao, otvorio ih i video jednu studentkinju koja je ~itala ne{to na terminalu na{e biblioteke.

"Pardon", rekao sam. "Tra`im laboratoriju ~urtenskog polja..." "^ega?"

Nikad nije ~ula za takvu laboratoriju. ^ak mi se zbog toga izvinila. "Nisam ja iz 't-fize', ja sam samo iz 'b-fize'", rekla je snishodljivo.

Izvinio sam se i ja. Zbog ne~ega sam sve vi{e drhtao, zbog ne~ega se moje ose}anje vrtoglavice i gubitka orijentacije poja~avalo. Je li to onaj 'efekat haosa' koji se dogodio posadi '[obija' i mo`da 'Galbe'? Ho}u li po~eti sad da vidim zvezde kroz zidove, ili se okrenuti i videti iza mene Gvone{, ovde na Ou? Pitao sam je koliko je sati. "Trebalo je da do|em u podne", rekao sam; njoj to, dabome, nije ni{ta zna~ilo.

"Ima negde oko jedan", re~e ona, baciv{i pogled na ~asovnik na terminalu. Kao i ja. A tamo je pisalo. Vreme, desetodan, mesec i godina.

"To nije ta~no", rekoh.

Izgledala je zabrinuto.

"Nije to u redu", rekao sam. "Datum. Datum nije u redu." Ali znao sam po postojanom blistanju brojki na ~asovniku, po okruglom zabrinutom licu te devojke, po lupanju moga srca, po mirisu ki{e, da je ta~no, da je to jedan sat posle pono}i pre osamnaest godina, da sam sada ovde, na dan posle dana koji sam po~inju}i ovu pri~u opisao re~ima 'jednom, davno'.

Krupan temporalni pomak, re~e um, rade}i, napre`u}i se silno.

"Ja ne pripadam ovde", rekao sam i okrenuo se re{en da pohitam natrag u biolo{ku laboratoriju broj 6 koja }e kroz osamnaest godina biti ~urtenska. Kao da sam mogao ponovo usko~iti u ono ~urtensko polje, koje je postojalo, ili }e postojati, tokom samo 0,004 sekunde.

Devojka je videla da ne{to nije u redu, ubedila me je da sednem i sipala mi {olju ~aja, vrelog, iz svoje termos-boce.

"Odakle si?" pitao sam ja nju, studentkinju dobru i ozbiljnu.

"Sa gazdinstva Herdud, selo Deada, Ju`ni sliv reke Saduun", re~e ona.

117

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Ja sam nizvodnije", rekao sam. "Udan, Derdanad." Najednom sam briznuo u pla~. Uspeo sam da ovladam sobom, izvinio se jo{ jednom, popio ~aj, spustio {oljicu.

Koleginica se nije mnogo za~udila {to pla~em. Studenti su temeramentni ljudi, smeju se i pla~u, sru{e se, pa se izgrade ponovo. Upitala je imam li gde da preno}im: pronicljivo pitanje. Rekao sam da imam, zahvalio joj, i oti{ao.

Nisam se vratio u laboratoriju za biologiju, nego sam si{ao u prizemlje i krenuo pre~icama preko vrtova, ka mojoj sobi u Novom krilu. Dok sam hodao, um je nastavio da radi; i dogurao do saznanja da je tamo bio/jeste neko drugi tada/sada.

Okrenuo sam se natrag i po{ao ka Svetili{nom krilu, gde sam od`iveo moje poslednje dve studentske godine pre odlaska na Hain. Ako je ovo zaista, kako sat pokazuje, no} posle mog odlaska na Hain, mogu}e je da je moja soba jo{ i sad prazna i nezaklju~ana. Pokazalo se da jeste tako. U njoj je sve bilo kao {to sam ja ostavio, madrac ni~im pokriven, ko{ za otpatke od papira neispra`njen.

To je bio trenutak najve}eg straha. Dugo sam, dugo zurio u taj ko{, pre nego {to sam izvadio zgu`vani list isprintane hartije i poravnao ga po stolu pa`ljivo. Bio je to niz temporalnih jedna~ina na`vrljanih mojim sopstvenim rukopisom, pa od{tampan mojim d`epnim printer-monitorom, bele{ke sa Sedharadovog ~asa o intervalu. O tome jesam u~io tokom mog poslednjeg semestra u Ranu, prekju~e, pre osamnaest godina.

Sada sam zaista bio sasvim uzdrman. Upao si u polje haosa, rekao je um, a ja sam mu verovao. Strah, i stres, i nemogu}nost da se i{ta preduzme, bar dok ne pro|e ova duga no}. Legao sam na goli madrac spreman da vidim kako zvezde progorevaju kroz zidove i kroz moje o~ne kapke ~im sklopim o~i. Nameravao sam da probam {ta }e s time biti, a onda da planiram {ta da radim ujutro, ako bude jutra. Zaspao sam istog trena i spavao kao kamen sve do belog dana, kad sam se probudio na krevetu bez ikakve posteljine u sobi dobro poznatoj, gladan, odmah budno pa`ljiv i bez ijednog daljeg trenutka nedoumice ko, gde i kada jesam.

Si{ao sam u selo na doru~ak. Nisam `eleo da susretnem nikoga od kolega mojih kolega studenata - koji bi me mogli prepoznati i re}i: "Hideo! Ej, pa {ta }e{ tu? Ti si odleteo brodom 'Terase Darande' ju~e!"

Nisam imao mnogo nade da }u ostati neprepoznat. Ta~no je da sam sada star trideset jednu, a ne dvadeset jednu godinu, i mnogo mr{aviji i ni pribli`no u onako dobrom fizi~kom stanju kao {to sam tada bio; ali moje napola teranske crte ostale su nepogre{ivo prepoznatljive. Nisam `eleo da ovi ovde znaju ko sam, pa da se moram upustiti u poku{aj da ne{to objasnim. Hteo sam da se izvu~em iz Rana. Hteo sam ku}i.

O je svet zahvalan za putovanje kroz vreme. Ni{ta se ne menja. Na{i vozovi vekovima idu po istom redu vo`nje. Pri kupovini, samo potpisujemo, a platimo na kraju meseca ugovornom trampom ili gotovim novcem; nisam morao da vadim iz d`epa nikakve tajanstvene nov~anice i nov~i}e iz budu}nosti. Na stanici sam potpisao i ukrcao se u jutarnji za deltu Saduuna.

Taj mali suncem pokretani voz klizio je kroz brda i ravnice najpre Ju`nog, a onda Severozapadnog sliva, du` reke sve {ire; i kod svakog sela je stao. Si|oh u kasno

118

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora popodne na stanici Derdanad. Po{to je bilo vrlo rano prole}e, stanica je bila blatnjava, ne pra{njava.

Zaputio sam se pe{ice drumom ka Udanu. Otvorio sam onu ulaznu kapiju koju sam ja li~no popravio i opet naka~io pre nekoliko dana/pre osamnaest godina; lako se okrenula na svojim novim {arkama. Tu dobih neki tra~ak zadovoljstva. Jamae-`enke su sve bile na pa{njaku za gajenje mladunaca. Danas-sutra mogu po~eti da se pora|aju; njihovi vunasti bokovi str{e ustranu, a one se kre}u kao jedrenjaci na sasvim slabom vetru. Prolazim, a one okre}u te svoje elegantne, prezrive glave i odmeravaju me podozrivo. Nad brdima, oblaci ote`ali od ki{e. Pre{ao sam Oro grbavim drvenim mostom. U jednoj mrtvaji vode, uz podno`je mosta, lebde ~etiri ili pet velikih plavih ohida; stajem, da ih pogledam; eh, da mi je koplje... Oblaci plove iznad moje glave i vuku za sobom zastore od sitnih, finih kapi. Krenuo sam dalje. Pod doticajem prohladne ki{ice, moje lice kao da je vrelo i kruto. Drumom pored re~ice sam produ`io i video kako se pojavljuje ku}a, sa {irokim, tamnim krovovima koji le`e nisko u odnosu na drve}e {to tvori krunu brega. Pro{ao sam pored pticarnika i pored na{ih kolektora, pored postrojenja za navodnjavanje, do{ao pod aveniju ogolelog drve}a, pa uz stepenike do na{eg dubokog trema; do vrata, {irokih vrata udanskih. U{ao sam.

Tubdu je prolazila kroz predsoblje - ne ona `ena koju sam pre toga video, `ena {ezdesetih godina, sa sivom kosom, umorna, nejaka, nego Tubdu od 'Velikog hi-hi', Tubdu sa ~etrdeset pet, debela, ko`e rumenomrke, odlu~na u pokretima; prelazila je prostoriju koracima kratkim, ali brzim, stala je, pogledala me prvo sa obi~nim prepoznavanjem, aha, eno ga Hideo, zatim sa zabunom, je li ono Hideo? - i najzad {okirano: pa nije valjda ovo Hideo!

"Ombu", rekoh ja, a to je re~ kojom bebe pozivaju svoju drugomajku, "Ombu, ja sam, Hideo, ne brini se, sve je u redu, vratio sam se." Zagrlio sam je, prislonio svoj obraz uz njen.

"Ali, ali..." Odmakla me je od sebe, zagledaola se gore, u moje lice. "Ali {ta se desilo s tobom, de~ko dragi?" a onda se okrenula i povikala visokim glasom: "Isako!

Isako!"

Kad me je majka videla pomislila je, naravno, da nisam oti{ao brodom za Hain, da nisam uspeo ili da me je hrabrost izdala; zato je u njenom prvom zagrljaju postojala jedna nenamerna uzdr`anost, jedno nedavanje. Zar sam odbacio sudbinu radi koje sam donedavno bio spreman da odbacim sve drugo? Znao sam {ta misli. Prislonio sam obraz uz njen i pro{aputao: "Jesam i{ao, majko, i vratio sam se. Trideset jedna mi je godina.

Vratio sam se..."

Odmakla me je samo malo od sebe, da me pogleda, ta~no kao Tubdu malo~as, i videla moje lice. "O, Hideo!" rekla je, i zagrlila me svom snagom. "Dragi moj, dragi moj!"

Dr`ali smo se tako u ti{ini; posle dugog vremena rekao sam: "Treba da vidim Isidri."

Digla je pogled i osmotrila me prodorno, ali ni{ta nije pitala. "Mislim da je u svetili{tu."

119

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora "Odmah se vra}am."

Ostavio sam ih da stoje jedna do druge i pohitao kroz hodnike do sredi{nje sobe, u najstarijem delu zgrade. Ta soba je pre sedam vekova nanovo sagra|ena na temeljima starim tri hiljade godina. Zidovi su od kamena i gline, krov od debelog stakla, povijen, unutra je uvek prohladno i mirno. Zidovi su prekriveni policama punim knjiga, a to su Rasprave, i rasprave o Raspravama, i pesni{tvo, i tekstovi na{ih pozori{nih Komada, u raznim verzijama; bubnjevi su tu, i {apat-{tapi}i za meditaciju i za sve~anosti; a mali, okrugli bazen, koji i jeste svetili{te samo, puni se vodom koja izvire iz glinenih cevi i puni plavozelenu udubinu do ruba. U vodi se ogleda ki{no nebo iznad staklene kupole koja ~ini taj deo krova. Isidri je bila tu. Donela je sve`e grane za vazu pored svetili{ta i sad ih je, kle~e}i, raspore|ivala.

Po{ao sam pravo do nje i rekao: "Isidri, vratio sam se. Slu{aj..."

Njeno lice bilo je sasvim otvoreno, iznena|eno, upla{eno, bez ikakve odbrane, meko i tanko lice `ene od dvadeset dve godine; tamne o~i gledale su u mene.

"Slu{aj, Isidri: oti{ao sam na Hain, studirao sam tamo, radio sam na jednoj novoj vrsti temporalne fizike, to je nova teorija - transilijencija - proveo sam deset godina tamo. Onda smo po~eli opite, bio sam u Ranu, pa presko~io u hainski solarni sistem bez ikakvog utro{ka vremena, pomo}u te nove tehnologije, razume{, doslovno kao ansiblom, ne brzinom svetlosti, ne br`e od svetlosti, nego bez ikakvog proticanja vremena. Na jednom mestu, a onda u istom trenu na drugom, razume{? I dobro je i{lo, radilo je, ali kad sam se vra}ao dogodilo se... preklapanje, presavijanje u mom polju.

Na{ao sam se na istom mestu, ali u drugo vreme. Osamnaest va{ih godina sam se vratio u pro{lost, a mojih deset. Vratio sam se u moj dan odlaska, ali nisam oti{ao, vratio sam se, vratio sam se tebi."

Dr`ao sam je za {ake i kle~ao, licem u lice s njom, isto kao {to je ona kle~ala, pored tog tihog bazen~i}a. Pretra`ivala je moje lice, o~ima pomnim, }utke. Na jagodi~noj kosti iznad obraza imala je sve`u ogrebotinu i malu modricu; dok je lomila grane zimzelena, neka od njih ju je o{inula.

"Daj da ti se vratim", pro{aputao sam.

Dodirnula je moje lice, rukom. "Izgleda{ tako umoran", rekla je. "Hideo... je li ti dobro?"

"Jeste", rekoh. "Oh, da. Dobro mi je."

I tu se zavr{ava moja pri~a, naime sve ono u njoj {to bi moglo biti od ma kakvog zanimanja za Ekumen ili za transilijencijska istra`ivanja. @ivim ve} osamnaest godina kao seljak, doma}in, na gazdinstvi Udan, selo Derdanad, u brdovitom kraju Severozapadnog sliva reke Saduun, na kontinentu Oket, na Ou. Pedeset mi je godina. Ja sam mu` jutrak u drugom sedoretuu Udana; moja `ena je Isidri; moj brak No}i je sa Sotom iz Drehe, koji ima `enu ve~erkinju, a to je moja sestra Koneko. Sa Isidri imam decu, koja su jutraci - Latubdu i Tadri; deca ve~erci su Murmi i Lasako. Ali ni{ta od toga ne}e mnogo zanimati Stabile Ekumena.

Moja majka, koja je neko vreme studirala vremenski in`enjering, zatra`ila je da ispri~am svoju pri~u, saslu{ala ju je pa`ljivo i prihvatila je bez ikakvog osporavanja;

120

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Isidri, isto tako. Ve}ina ljudi na mom gazdinstvu opredelila se za jednostavnije i daleko uverljivije tuma~enje, kojim se mo`e prili~no dobro objasniti sve, pa ~ak i moj veliki gubitak te`ine i starenje za deset godina u toku samo jedne no}i. U poslednji ~as pre poletanja kosmi~kog broda, govorili su, Hideo je odlu~io da ipak ne ide u {kolu Ekumena na Hainu. Vratio se u Udan zato {to je bio u ljubavi sa Isidri. Ali se pri tome silno razboleo, zato {to mu je veoma mu~no bilo da takvu odluku donese, a zaljubljen je bio jako.

Mo`da je to doista prava pri~a. Ali Isidri i Isako su odabrale ~udniju istinu.

Kasnije, kad smo sastavljali na{ ~etvorobrak, Sota je od mene tra`io tu istinu.

"Nisi ti isti ~ovek, Hideo, mada si onaj koga sam oduvek voleo", rekao je. Objasnio sam mu, najbolje {to sam umeo, za{to je to tako. On je bio siguran da }e me Koneko razumeti bolje nego {to on mo`e, a Koneko je, zaista, saslu{ala veoma ozbiljno i postavila nekoliko pronicljivih pitanja na koja nisam mogao odgovoriti.

Poku{ao sam, poku{ao sam da po{aljem poruku odeljenju temporalne fizike u [koli Ekumena u Hainu. Nedugo posle mog povratka ku}i, moja majka je, sa svojim jakim ose}anjem du`nosti i obaveze prema Ekumenu, po~ela da navaljuje da to uradim.

"Majko", rekao sam, "{ta im mogu re}i? Oni jo{ nisu ni izmislili teoriju ~urtena!"

"Izvini se {to ne dolazi{ na studije iako si rekao da }e{ do}i. I objasni za{to, i to upravnici, toj Anarestanki. Mo`da }e ona razumeti." "^ak ni Gvone{ ne zna, sada, ni{ta o ~urtenu. Kroz pribli`no tri godine po~e}e joj stizati, ansiblom, vesti o tome, sa Urasa i Anaresa. Osim toga, prvih godinu ili dve mog boravka na Hainu, Gvone{ uop{te nije znala ko sam." Gramati~ko pro{lo vreme ovde je bilo neophodno, ali sme{no; ta~nije bi bilo kazati 'ona me ne}e poznavati prvih godinu ili dve mog ne-boravljenja na Hainu'.

Me|utim, jesam li sada bio, ipak, i tamo? Ova paradoksalna pomisao da, mo`da, postojim na dva sveta istovremeno, uznemiravala me je preko svake mere. To je bilo jedno od Konekoinih pitanja. Ma koliko ja otpisivao to kao nemogu}e po svim zakonima temporalnosti, nisam mogao spre~iti sebe da zami{ljam da je ipak mogu}e i da sada na Hainu `ivi drugi ja, koji }e do}i kroz osamnaest godina u Udan i ovde zate}i samoga sebe. Moje sada{nje postojanje na Ou jednako je nemogu}e.

Po{to su me takve misli mnogo namu~ile, dosetio sam se da ih zamenjujem druga~ijom slikom: mali vrtlozi vode protiskuju se izme|u dve stene, gde je struja vrlo jaka, mal~ice uzvodno od na{eg bazena za plivanje, na Orou. Zami{ljao sam kako se ti vrtlo`i}i stvaraju i rastvaraju, {tavi{e odlazio sam do reke, sedeo tamo i gledao ih. A oni kao da su dr`ali u sebi re{enje mog pitanja, rastakali ga dok su se i sami beskrajno rastakali i pojavljivali.

Ali ose}anje du`nosti i obaveze, kod moje majke, nije moglo biti ubla`eno sitnicama kao {to je nemogu}nost da ~ovek `ivi isti `ivot dva puta.

"Trebalo bi da poku{a{ da im ka`e{", rekla je.

Bila je u pravu. Ako se moje dvojno transilijencijsko polje uspostavilo kao samostalna i trajna pojava, onda je to stvar od velikog zna~aja za nauku o vremenu, a ne

121

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora samo za mene. Zato sam poku{ao. Pozajmio sam ogromnu, zapanjuju}u svotu gotovog novca iz zaliha na{eg gazdinstva, oti{ao gore u Ran, iznajmio ekranski ansibl za transmisiju dugu pet hiljada re~i, i poslao poruku mojoj upravnici studija u {koli Ekumena, nastoje}i da objasnim za{to nisam stigao na studije kad sam primljen - ako, zapravo, stvarno nisam stigao.

Pretpostavljam da je to ona 'ispresavijana poruka' ili 'javljanje duhova' koje su mi pokazali i zatra`ili da rastuma~im, kad sam bio student prve godine kod njih. Neki delovi onog {to je stiglo su besmislice, a neke re~i su verovatno usko~ile iz one druge, maltene istovremene emisije, ali zapa`aju se delovi mog imena, kao i pojedine re~i koje mogu biti odlomci moje duge poruke - neki preokrenuti, a neki ne: (Ti)oku( )n(an), H(a)id(eo), problem, (~)urten ili retu(r)n, vreme, stiga(o).

Smatram da je zanimljivo da su primaoci poruka u centru za ansibl upotrebili re~ 'ispresavijano' za temporalno poreme}enu poruku, a Gvone{ tu istu re~ za nepravilnost ili 'nabor' u mom ~urtenskom polju. Zapravo je polje ansibla nailazilo na rezonantni otpor, stvoren desetogodi{njom anomalijom u ~urtenskom polju, pa se zbog toga poruka preklopila sama u sebe, zgu`vala, prevrnula unatra{ke i ve}im delom izbrisala. U tom trenutku je, po implikacijama Tiokunanovog dvostrukog polja, postojanje mene na Ou koji poruku {aljem bil istovremeno sa postojanjem mene na Hainu u trenutku pristizanja poruke. Postojao je jedan ja koji {alje i jedan ja koji prima.

Pa ipak, dokle god se nepravilnost polja odr`avala kao pojava zatvorena u svoju sopstvenu 'kapsulu', ta istovremenost je bila doslovno jedna ta~ka, jedna ista, prelazak ostvaren, ali bez ikakvih daljih posledica po ~urtensko polje i po polje ansibla.

Slika koja bi do~arala ovakav slu~aj u ~urtenskom polju mogla bi biti slede}a: reka meandrira u obliku latini~nog slova S, po ravnici nastaloj upravo talo`enjem njenih nanosa; ali krivine tog S postaju sve ja~e, sve dublje, i najzad matica na jednom mestu provali obalu i pote~e u pravoj liniji, a cela jedna krivina od S ostane po strani, kao voda-mrtvaja, ni sa ~ime povezana; jezerce, zapravo. U ovoj analogiji, ostao bi ipak jedan curak vode (naime, taj ostatak poruke ansiblom koji se nekako probio do Haina) kao jedina (osim mojih uspomena) veza izme|u mrtvaje i novog toka reke.

Ali mislim da bi istinitija bila slika vrtloga u toku reke, koji se pojavljuju, pa opet pojavljuju. Isti? Ne isti?

Prvih nekoliko godina mog braka, dok je moje znanje fizike jo{ bilo u dobrom stanju i upotrebljivo, radio sam na matematici jednog eventualnog obja{njenja. Vidi 'Pripremne bele{ke za teoriju rezonantne interferencije u udvojenom ansibl-~urten polju' koje ~ine Dodatak 1 ovom dokumentu. Shvatam da je moje obja{njenje po svemu sude}i nebitno, po{to na ovom delu toka reke ne postoji nikakvo Tiokunanovo polje. Ali nezavisan istra`iva~ki pristup iz neo~ekivanog pravca mo`e biti koristan. Tako|e mi je srcu blizak, jer je to moje poslednje bavljenje temporalnom fizikom. Sa velikim zanimanjem pratim, evo ve} nekoliko godina, ~urtenska istra`ivanja, ali posao kojim se u `ivotu bavim je u vinogradima, kanalima za odvodnjavanje, u gajenju jamaa, podizanju i obrazovanju dece, u Raspravama, i u poku{ajima da nau~im kako se golim rukama hvata riba.

122

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora Dok sam pripremao moj poslednji nau~ni rad (Dodatak 1), do{ao sam do matemati~kih i fizi~kih dokaza da je ono postojanje u kome sam otputovao na Hain i postao temporalni fizi~ar specijalizovan za transilijenciju sada stvarno enkapsulovano (i presavijeno, i izbrisano) ~urtenskim efektom. Ali nikakva hrpa teorije niti dokaza nije uspevala da sasvim dotu~e moju brigu, moj strah - koji se pove}ao posle ~etvoro`enidbe, i dalje pove}avao sa ro|enjem svakog na{eg deteta - strah da postoji jo{ jedna raskrsnica do koje }u tek sti}i. Mogao sam ja zami{ljati slike o rekama i kovitlacima vode koliko god sam hteo, ali nisam mogao dokazati da se enkapsulacija ne}e, u trenutku transilijencije, preokrenuti. Ostajala je mogu}nost da kad do|e dan moga ~urtenovanja sa Ve Porta na Ran ja rasturim, izgubim, izbri{em svoj brak, na{u decu, sav moj ovaj `ivot u Udanu, da sve ovo zgu`vam kao cedulju i hitnem u ko{ za otpatke. Bila mi je nepodno{ljiva ta misao.

Kona~no sam o njoj progovorio mojoj Isidri, od koje sam, u celom `ivotu, samo jednu stvar sakrio.

"Ne", rekla je ona posle dugog razmi{ljanja. "Ne verujem da to mo`e biti.

Postojao je jedan razlog, zar ne, tvog povratka ovamo."

"Ti", rekoh.

Osmehnula se predivno. "Da", rekla je, a posle nekog vremena dodala: "I Sota, i Koneko, i na{e imanje... Ali ne bi bilo razloga da se vrati{ na onu stranu, a?"

Dok je to govorila, dr`ala je u naru~ju na{u usnulu bebu; sad je prislonila obraz uz malu, svilenastu glavu.

"Osim, mo`da, tvog rada tamo", re~e. Pogleda me, sa malo ~e`nje u o~ima.

Njeno po{tenje zahtevalo je da ja odgovorim podjednako po{teno.

"Ponekad mi nedostaje", rekao sam. "Znam to. Ono {to nisam znao bilo je da mi nedostaje{ ti; a upravo od toga sam umirao. I umro bih, nikad ne saznav{i za{to, Isidri. U svakom slu~aju, bilo je sve naopako - ~itav moj rad bio je pogre{an."

"Kako pogre{an, kad te je vratio u Udan?" re~e ona, a ja ostah bez odgovora na to.

Kad je po~elo objavljivanje vesti o ~urtenskoj teoriji, pretplatio sam se na sve {to je Sredi{nja biblioteka Oa primala, a pazio sam naro~ito i na sva istra`ivanja ~urtena u [koli Ekumena na Veu. Ukupni napredak istra`ivanja bio je ta~no kao {to sam zapamtio, tri godine brzih uspeha, a onda naletanje na 'tvrde d`ombe'. Ali nigde ni pomena o ma kakvom istra`iva~kom radu nekog Tiokunana Hideoa. Niti je iko razra|ivao neku teoriju stabilizovanog dvostrukog polja. Niti postavio instalaciju za ~urtensko polje u Ranu.

Kona~no do|e zima moje posete gazdinstvu, i sam dan te posete; prizna}u da je to, protivno svim razlozima razuma, bio r|av dan. Ose}ao sam talase krivice i mu~nine.

Po~eo sam sav da ceptim dok sam se prise}ao kakav je bio Udan prilikom te moje posete: Isidri udata za Hedrana, a ja samo gost.

Zapravo je Hedran, cenjeni putuju}i stru~njak za Rasprave, nekoliko puta dolazio u na{e selo. Isidri je predlagala da ga pozovemo da neko vreme stanuje u Udanu.

Ja sam stavio zabranu na taj predlog, i objasnio ovako: on jeste brilijantan nastavnik, ali

123

Ursula Legvin……………………………………..Ribar unutra{njeg mora ima ne{to u njemu {to mi se ne svi|a. Dobio sam jedan sev, postrance, iz Sidinih bistrih, tamnih o~iju: Ljubomoran? Suzbila je osmeh. Kad sam pri~ao njoj, i mojoj majci, o mom 'drugom `ivotu', pre}utao sam i prikrio samo tu jednu stvar: posetu Udanu te zime.

Nisam `eleo re}i mojoj majci da je u 'drugom `ivotu' bila veoma bolesna. Niti Isidri da je u 'drugom `ivotu' Hedran postao njen mu` Ve~eri, a ona ostala bez ijednog ro|enog deteta. Mo`da sam pogre{io, ali ~inilo mi se da nemam prava da govorim te stvari, da one nisu moje za govorenje.

Zato Isidri nije mogla znati da sam ose}ao manje ljubomoru, a vi{e krivicu. To znanje sam utajio od nje. A Hedranu sam uskratio `ivot sa Isidri, sa dragom rado{}u, sa sredi{tem, sa `ivotom mog `ivota.

Ili sam ipak podelio Isidri sa njim? Nisam to znao, ne znam ni sada.

Taj dan je minuo kao i svaki drugi, osim {to se jedna Suudijeva k}erka strmeknula sa drveta i slomila lakat. "Sad bar znamo da se ne}e udaviti", rekla je Tubdu i zah-hi-hi-hripala.

Onda je do{ao i datum koji sam video na terminalu one no}i u Novom krilu, a posle sam onoliko plakao ne znaju}i za{to. Ne{to kasnije, i datum mog transilijencijskog povratka u Ve sa bocom Isidrinog vina za Gvone{. I najzad, ju~e, ju~e sam u{ao u ~urtensko polje na Veu, a iz njega izi{ao osamnaest godina ranije na Ou. Proveo sam tu no}, kao {to pokatkad ~inim, u svetili{tu. Polako su proticali sati; pisao sam, upra`njavao veru, meditirao i spavao. I probudio se pored bazen~i}a tihe vode. [ta je sada: nadam se, eto, da }e stabili prihvatiti ovaj izve{taj od jednog seljaka za koga nikad nisu ~uli i da }e in`enjeri transilijencije mo}i da ga usvoje kao, bar, fusnotu koju }e pribele`iti uz svoje opite. Nema sumnje da je moj izve{taj te{ko proveriti, jer jedini dokazi su moja ~asna re~ i moje poznavanje ~urtenske teorije koje se maltene ni na koji drugi na~in ne mo`e objasniti. Gvone{i, koja me ne poznaje, {aljem izraze po{tovanja i nadu da }e ona ceniti ~asnost moje namere.

124