Minority news 16

ISTRažIVaNje

Praznik

Više žena u nacionalnim savetima

Sandžački Bošnjaci obilježavaju Dan zastave

Dani makedonske kulture, peti put u Beogradu

Kancelarija za ljudska i manjinska prava

mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Postignut veliki napredak u zaštiti manjinskih jezika u Srbiji Intervju

Balint Pastor: Potrebna sveobuhvatna rešenja

Profesor Tanasije Marinković

Sudstvo, rak rana našeg sistema Romska zajednica

Strategija za unapređenje položaja Roma do kraja septembra

maj 2015

16 Minority News

IZDVajaMO Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana sa predstavnicima pet Nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Eva Vukašinović razgovarala je sa predsednicima pet nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Hrvatska: Manjine nezadovoljne Nacionalne manjine u Hrvatskoj su 31. maja birale svoje članove za nacionalne savete. Samo nekoliko dana uoči tog događaja, prestavnici osam nacionalnih manjina u Saboru potpisali su Deklaraciju o nepodnošljivosti i etnocentrizmu u Hrvatskoj.

Projekat “aktivni mladi za aktivne Nacionalne savete“

U okviru Projekta “Aktivni mladi za aktivne nacionalne savete“ u Beogradu, u Aeroklubu, je 5. i 6. maja 2015. godine održana konferencija “Država i manjinska samouprava”.

Na evropskom putu Naučna, književna i informativna izdanja bunjevačkih institucija i udruženja, umetnički radovi u slamarskoj tehnici, nošnja, narodne igre i lepote bunjevačkog govora sve je to bilo predstavljeno na sajmu manjinskih jezika i kultura.

HNV, Ministarstvo i škola – najvažniji trokut

Perspektiva hrvatske nastave u Vojvodini bila je tema okruglog stola održanog u ponedjeljak, 25. svibnja, u Tavankutu. Koordinatorica skupa bila je Marina Balažev, jedna od profesorica hrvatskog jezika u Vojvodini.

Novi stanovi za 12 romskih porodica

U sredu, 26.maja 2015. godine, dodeljeno je 12 stanova najugroženijim romskim porodicama u Beogradu.

Porodice su dobili stanove u Orlovskom naselju - opština Zvezdara.

Projekat je značajan jer tretira stanovanje Roma, što je jedan od najvećih problema sa kojim se susreću ne samo Romi u Beogradu, već i Romi u čitavoj Srbiji.

Projekat je realizovan uz podršku Evropske Unije, Kancelarije Ujedinjenih nacija i grada Beograda.

UVODNIK 16

Srbija još (ne) ćuti na manjinskim jezicima

Posle mnogo polemike, javnih rasprava, stručnih i nestručnih skupova o posledicama Zakona o privatizaciji po medije na jezicima nacionalnih manjina, pronađeno je rešenje, doduše privremeno i doduše očekivano, ali ipak takvo da ne možemo reći da Srbija ostaje bez medija na manjinskim jezicima 1.jula.

To bi mnogima pokvarilo godišnji odmor ili poremetilo druge planove za najtoplije godišnje doba, tako da je na oduševljenje svih, a pre svega državnih službenika i zvaničnika odluka odložena do 1.novembra.

Mudrost odlaganja odluke nije samo u tome što ćemo svi moći bezbrižno da uživamo u letnjem odmoru, već što smo upravo u tim mesecima odmora dobili dodatno vreme da pronađemo zainteresovane investitore u medije na manjinskim jezicima, koje ćemo do 31. oktobra ubediti da je kupovina medija na manjinskom jeziku u Srbiji preko leta postala pravi hit i odlična investicija u budućnost. Naravno, ako ne očekuju da ikada povrate uloženi kapital, a poznato je da investitori hoće, ako im dovoljno dobro obrazložite, da vode računa i o javnom interesu umesto države.

Ko je rekao da je informisanje na jezicima nacionalnih manjina javni interes? Da li je neko i pomislio da se do kraja oktobra možda neće pojaviti ni jedan zainteresovan investitor u medije na jezicima nacionalnih manjina?

Mislim da nije korektno da postavljamo nezgodna pitanja pred godišnje odmore i da bi trebalo bolje i sami da izaberemo neku zgodnu destinaciju (u Srbiji naravno) za godišnji odmor i da pokušamo da možda baš na toj destinaciji na nekom izletu, plaži ili za ručkom pronađemo nekog investitora u radio stanicu na albanskom jeziku ili u televiziju na slovačkom ili možda u dnevne novine na bugarskom jeziku. Ugodno i bezbrižno leto želim svim pripadnicima nacionalnih manjina, a posebno zaposlenima u medijima na manjinskim jezicima.

U Srbiji žive pripadnici 30 različitih nacionalnih zajednica!

VEST

Zamenica pokrajinskog zaštitnika građana sa predstavnicima pet Nacionalnih saveta nacionalnih manjina

Z

amenica pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, eva Vukašinović, razgovarala je sa predsednicima pet nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Na sastancima su zajednički razmotrena aktuelna pitanja relevantna za svaku nacionalnu zajednicu, kao i načini na koje njeni pripadnici i pripadnice smatraju da bi institucija Pokrajinskog zaštitnika građana - ombudsmana mogla da doprinese uspešnijem ostvarivanju, unapređenju i zaštiti njihovih ličnih i kolektivnih prava. Činjenica da nacionalni saveti nisu prepoznati u drugim zakonima koji se neposredno ili posredno tiču ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih manjina ključni je problem sa kojim se nacionalni saveti susreću u svom radu.

Na sastancima su takođe razmatrana i iskustva nacionalnih saveta u vezi sa proteklim izborima za njihove nove sazive, kao i zastupljenost žena u njima.

Pokrajinski zaštitnik građana - ombudsman je u okviru svojih nadležnosti uspostavio saradnju sa svim nacionalnim savetima čiji pripadnici i pripadnice žive i na teritoriji AP Vojvodine i pratio njihov rad po osnovu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Detaljni podaci o vršenju ovlašćenja nacionalnih saveta tokom njihovog prvog mandata objavljeni su u istraživanju institucije „Četiri godine nacionalnih saveta nacionalnih manjina”.

3

Minority News

Hrvatska: Manjine nezadovoljne VEST

N

Izvor: RTV

acionalne manjine u Hrvatskoj su 31. maja birale svoje članove za nacionalne savete. Samo nekoliko dana uoči tog događaja, predstavnici osam nacionalnih manjina u Saboru potpisali su Deklaraciju o nepodnošljivosti i etnocentrizmu u Hrvatskoj.

Na loš status, pre svega srpske nacionalne manjine, ukazalo je i Srpsko narodno veće. Situacija se pogoršala, posebno nakon ulaska te zemlje u Evropsku uniju.

Do nedavno, najviše napada na Srbe u Hrvatskoj bilo je u povratničkim krajevima. Sada su se proširili na celu zemlju – to je poslednji izveštaj Srpskog narodnog veća u kojem su pobrojani svi incidenti, posebno tokom prošle godine.

Predsednik Srpskog narodnog veća, Milorad Pupovac, kaže da se Hrvatska nalazi pred ozbiljnim izazovom obnove nacionalizma i obnove nacionalističke isključivosti i da o tome svedoči i deklaracija koju je potpisalo osam predstavnika nacionalnih saveta u hrvatskom saboru kao i predsednik saveta.

Nacionalne manjine u Hrvatskoj suočene su sa eskalacijom netolerancije

i etnocentrizma – stoji u Deklaraciji.

Osuđuje se i izjava jedne hrvatske predstavnice u Evropskom parlamentu, koja poziva na ukidanje statusa manjina i etničko čišćenje. U Kancelariji za ljudska

Prema poslednjem popisu više od 90 odsto građana izjašnjavaju se kao Hrvati.

To znači da sve manjine ukupno čine manje od 10 odsto prava i prava nacionalnih manjina Vlade Hrvatske potvrđuju da je napada na pripadnike manjina sve više, ali da se to rešava Ustavom.

Institucija koja je zadužena za rešavanje statusnih pitanja je MUP, koja te probleme rešava za manjine i većinsko stanovništvo. Za neka druga pitanja nadležno je Ministarstvo kulture, za neka treća Ministarstvo sporta i tako dalje...Ali tu treba reći da postoji ogromna politička volja za ostvarivanje prava manjina u celini, rekla je Pomoćnica direktora Kancelarija za ljudska prava i prava nacionalnih manjina u Vladi Republike Hrvatske, Bahrija Sejfić.

Iako u njoj živi 50 različitih naroda, Hrvatska je jedna od nacionalno najhomogenijih zemalja sveta. Prema poslednjem popisu više od 90 odsto građana izjašnjavaju se kao Hrvati. To znači da sve manjine ukupno čine manje od 10 odsto.

Shodno tim brojkama, ne iznenađuje podatak da su izbori za savete nacionalnih manjina u Hrvatskoj na margini interesovanja tamošnje političke javnosti i medija – svih onih kojima su prosleđeni izveštaji o sve lošijem statusu manjina i na koje još nema odgovora.

Predsednik Srpskog narodnog veća, Milorad Pupovac, kaže da se Hrvatska nalazi pred ozbiljnim izazovom obnove nacionalizma i obnove nacionalističke isključivosti i da o tome svedoči i deklaracija koju je potpisalo osam predstavnika nacionalnih saveta u hrvatskom saboru kao i predsednik saveta

4

Minority News

VEST

Sastanak ekspertske misije (TeIeX) Izvor: Nacionalni savet češke nacionalne manjine

U periodu od 27. do 29. maja 2015. godine, u prostorijama Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Vlade Republike Srbije u Beogradu, održano je više sastanaka ekspertske misije (TeIeX), koju je organizovala evropska komisija – Direktorat za sudsku politiku i proširenje.

E

cionalnim savetima nacionalnih makspertsku misiju iz Brisela predvodio je prof. dr Hofman Rajner. njina, koji će uvažiti realne manjinske Nacionalni savet češke nacionalne manjine predstavljao je predsednik potrebe u Republici Srbiji.

Saveta, prof. dr jože Sivaček.

Zaseban segment ekspertske analize činilo je pitanje finansiranja nacionalnih Tokom trodnevnog rada u okviru od subjekata regulisanja, u zakonu saveta nacionalnih manjina. Pažnja je Ekspertske misije sagledavana su pitanja postanu objekat. To je ilustrovao posvećena i funkcionisanju organa nai problemi iz više oblasti funkcionisanja činjenicom da od ukupnog broja članova cionalnih saveta i određenju radnog stanacionalnih saveta nacionalnih manjina. Zakona, kojih ima 141, samo njih 38 tusa zaposlenih u nacionalnim savetima.

Posebno je analizirana primena Zakona obrađuju problematiku rada nacionalnih Profesora dr Hofmana zanimalo je i pio nacionalnim savetima nacionalnih saveta, a ostala 103 člana opisuju izbore tanje izbora za članove nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja, kulture, za nacionalni savet i rad organa državne saveta, sa problemima koji se javljaju u informisanja na jezicima nacionalnih administracije. Kao slikovit primer, prof. procesu formiranja listi, proceduri konmanjina, kao i službene upotrebe jezika dr Sivaček naveo je da 11 članova Za- stituisanja i radu saveta nakon izbora. i pisma. kona definišu izborni listić i način Može se zaključiti da je cilj Ekspertske U svom izlaganju, prof. dr Sivaček ukazao glasanja (veličinu listića, boju listića, misije bio sagledavanje normativnoje na mnoge slabosti postojećeg Zakona način ubacivanja u glasačku kutiju…) a pravnog okvira Republike Srbije na kome o nacionalnim savetima nacionalnih samo 1 član ( čl. 22 Zakona) definiše funkcionišu nacionalni saveti naciomanjina. Posebno je naglasio njegovu celokupnu oblast službene upotrebe nalnih manjina, a sve u cilju usklađivanja normativno-pravnu neusklađenost koja jezika i pisma. Sugestija prof. dr Sivačeka zakonskih normi sa zakonima koji važe je dovela do toga da nacionalni saveti, je da se mora izraditi novi zakon o na- na prostoru Evropske unije.

Prof. dr Sivaček je izjavio da se mora izraditi novi Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji će uvažiti realne manjinske potrebe u Republici Srbiji

5

Minority News

Projekat “Aktivni mladi za aktivne Nacionalne savete“ VEST

Izvor: Nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine

U

okviru Projekta “aktivni mladi za aktivne nacionalne savete“ u Beogradu, u aeroklubu, je 5. i 6. maja 2015. godine održana konferencija “Država i manjinska samouprava”.

Konferenciji je u ime Nacionalnog Saveta slovenačke nacionalne manjine prisustvovao Saša Radić, član Nacionalnog saveta.

Projekat su organizovali Urban In iz Novog Pazara Beogradski centar za ljudska prava uz podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Prvog dana konferencije, 5. maja, prisutne je pozdravio Dušan Pokuševski ispred Beogradskog centra za ljudska prava, a nakon toga se prisutnima obratio Luka Bjankoni ispred Delegacije EU u Srbiji. On je istakao da je potrebna temeljna analiza propisa, kao i poseban Akcioni plan za nacionalne manjine kao i da mladi treba da budu nosioci promena u lokalnim zajednicama.

Nakon toga prisutnima se obratio Srđan Majstorović ispred Kancelarije za evropske integracije, koji je naglasio da je Klauzula “uravnoteženog napretka” veoma značajno pitanje napretka prava nacionalnih manjina u okviru poglavlja

6

23. U okviru Ministarstva pravde je formirana posebna radna grupa za izradu posebnog Akcionog plana u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina.

Ljiljana Bekčić, ispred Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, je govorila o pripremama za ekspertsku analizu četvorogodišnjih primena Propisa vezanih za nacionalne manjine.

Narodni poslanik, Aida Ćorović, je ukazala na neophodnost ozbiljnijeg učešća manjina u srbijanskom životu i na bitnost učešća međunarodne zajednice, nevladinih organizacija i akademskih zajednica u ovim pitanjima.

Stavove mladih o radu Bošnjačkog nacionalnog vijeća prezentovali su Emir Vražalica ispred Kancelarije za mlade iz Priboja i Sead Biberović ispred Urban Ina. Drugi dan Konferencije je bio podeljen u dve sesije.

Prva sesija – Kulturalna autonomija u

kontekstu ingerencija NSNM: Osman Balić ispred YUROM centra govorio je o problemima prilikom izbora za članove NS i o kupovini glasova i diskriminaciji roma.

Robert Sepi iz kancelarije Zaštitnika građana ukazao je na smanjenje broja pritužbi i da su najveći podnosioci pritužbi sami NS. Eva Vukašinović iz kancelarije Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana Autonomne pokrajine Vojvodine, govorila je o niskoj izlasnosti na izborima za NS, kao i da su ovlašćenja NS ozbiljno smanjena.

Esad Džudžo govorio je o problemima Bošnjačkog nacionalnog vijeća.

Druga sesija – Delotvorno učešće manjina u javnom životu – politička participacija i zapošljavanje u javnim službama: Dragan Popović ispred Centra za praktičnu politiku istakao je praktične probleme članova NS. Jelena Lončar ispred Centra za istraživanje etniciteta govorila je o promenama izbornog sistema kako bi predstavnici manjina lakše ušli u parlament.

Minority News

Istraživanje

U

Više žena u nacionalnim savetima

Izvor: Tanjug

češće žena u nacionalnim savetima blago je povećano i sada ih ima 106, osam više nego u prethodnom periodu, rezultati su najnovijeg istraživanja o položaju žena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina koje je sproveo Pokrajinski zaštitnik građana.

Cilj istraživanja bio je da se utvrdi u kojoj meri je tokom izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, u oktobru 2014. godine, poštovana zakonska obaveza o kandidovanju 30 odsto žena na listama i koliko ih je danas u članstvu nacionalnih saveta.

Rezultati istraživanja pokazuju da žene, u proseku, čine nešto više od trećine članstva u nacionalnim savetima.

Od 14 nacionalnih saveta nacionalnih manjina koji su dostavili podatke, u dva nacionalna saveta ima manje od 30 odsto žena, dva imaju više od 40 odsto, a tri nešto manje od 40 odsto žena.

U prethodnom sazivu nacionalnih saveta bilo je skoro tri puta više muškaraca - njih 93, nasuprot 39 žena.

Dva nacionalna saveta imaju predsednice, devet ih ima potpredsednice, a skoro dvostruko više muškaraca - njih 15 obavlja funkciju predsednika.

Uočljivo je da se razlika u broju žena u odnosu na muškarce smanjuje, što je funkcija u unutrašnjoj hijerarhiji na-

cionalnog saveta od nižeg značaja.

Tako je, na primer, veći broj žena na mestu sekretara nacionalnog saveta (sedam žena, u odnosu na dva muškarca), dok više žena ima još jedino u stručnim službama nacionalnih saveta (36 žena prema 14 muškaraca).

Na mestu predsednika odbora dvostruko je više muškaraca nego žena (27 muškaraca u odnosu na 14 žena), a jedino na čelu odbora za obrazovanje ima više žena (njih šest u odnosu na četiri muškarca).

Samo tri nacionalna saveta (hrvatske, makedonske i slovačke manjine) imaju radno telo koje se bavi položajem žena i zaštitom njihovih prava.

Devet nacionalnih saveta radilo je na povećanju broja žena na mestima odlučivanja u nacionalnom savetu i uopšte u politici uoči izbora za nacionalne savete, a kampanje za kandidovanje žena na izborima za nacionalne savete sprovodilo je osam nacionalnih saveta.

Pokrajinski ombudsman, kao i nakon prethodna dva istraživanja o položaju žena u nacionalnim savetima, ukazuje na potrebu za promovisanjem žena na mestima odlučivanja.

Nacionalni saveti treba da nastave da podstiču angažovanje žena u svojim redovima i aktivno ih uključuju u svoj rad, organizuju obuke o rodnoj ravnopravnosti i ženskim ljudskim pravima i da putem uključivanja principa rodne ravnopravnosti u sve svoje aktivnosti doprinose njegovom ostvarivanju u društvu, navodi se u saopštenju Pokrajinskog ombudsmana.

VEST

U

Nacionalni saveti na radnim sastancima u Kovačici j. Bodnar

mogle da se implementiraju u Akcioni plan. One su od strane svake radne grupe iznete i obrazložene na zajedničkom sastanku svih učesnika sledećeg dana. Nakon diskusije po svakoj Učešće u procesu usklađivanja norma- svim oblastima: oblasti, izneti stavovi prihvaćeni su aklativnih akata za evropske integracione macijom. Nacionalnim savetima je ostokove uzela je većina Nacionalnih - prof. dr Jože Sivaček “Akcioni plan – talo na raspolaganju nekoliko dana da saveta, a rad se odvijao u zasebnim gru- poglavlje 23”; usklade i formiraju dokument koji će pama koje su obrađivale oblasti obrazo- - master menadžer Jaroslav Hoc, “Kul- neposredno odraziti stavove nacionalnih vanja, kulture, informisanja i službene tura”; manjina u Republici Srbiji o elementima upotrebe jezika i pisma. Poseban za- - medijski menadžer Jaroslav Bodnar, koje treba da sadrži Akcioni plan da bi se datak imala je radna grupa koja je raz- “Obaveštavanje”; dostignuta prava nacionalnih manjina matrala Nacrt Akcionog plana za - prof. Valentina Hoc, prosvetni inspek- očuvala, ali i unapredila. Kada se on jedpoglavlje 23, kojim se počinju pregovori tor, “Obrazovanje”; nom prihvati i počne proces njegove reo pristupanju EU. - dipl. Inž. Milan Fürst, “Jezik i pismo”. alizacije, naporan rad na njegovom Shodno važnosti participiranja u ovom Nakon rada po grupama i usklađivanja poboljšanju, a to je bio cilj ovog skupa, procesu, Nacionalni savet češke na- zajedničkih interesa svih Nacionalnih biće opravdan i njegovi rezultati biće Na mestu predsednika odbora dvostruko više muškaraca ženabi(27 muškaraca cionalne manjine imao je predstavnike u saveta,jeustanovljene su nego teze koje dalekosežni.u odnosu na 14 žena)

7

Kovačici je 9. i 10. maja održan veliki radni skup Koordinacije Nacionalnih saveta u proširenom sastavu. Domaćin skupa bio je slovački Nacionalni savet, čija je predsednica ujedno i predsednica Koordinacije Nacionalnih saveta.

Minority News

Održana tribina na temu: “Razvoj kreativnog i funkcionalnog mišljenja” Bošnjačka zajednica

B

Izvor: Bošnjačko nacionalno vijeće

ošnjačko nacionalno vijeće, u cilju pospješivanja i podrške nastave na bosanskom jeziku, organizovalo je još jedan akreditovani seminar kako bi dalo podršku edukaciji i stručnom usavršavanja nastavnika koji rade u obrazovno-odgojnom procesu u okviru nastave na bosanskom jeziku.

Sinoć je u hotelu Atlas Vijeće, u saradnji sa Savezom učitelja Republike Srbije, organizovalo akreditovani stručni skup – tribinu na temu RAZVOJ KREATIVNOG I FUNKCIONALNOG MIŠLЈENJA (NTC SISTEM UČENJA).

konvergentnog i divergentnog mišlјenja, kroz zagonetke i pitanja.

Gorica Ivanović, nastavnik razredne

nastave, naglasila je bitnost razvoja kreativnog i funkcionalnog mišljenja učenja u praksi.

Bošnjačko nacionalno vijeće će i u narednom periodu svoju punu pažnju posvetiti unapređenju procesa obrazovanja kao i stručnom usavršavanju nastavnog kadra u našim školama.

Seminar je otvorio predsjednik Izvršnog odbora Vijeća, prof. dr Hasim Mekić koji je pozdravio prisutne i iskazao zadovoljstvo zbog velikog broja prijavljenih nastavnika.

Predavač na seminaru, dr Ranko Rajović, govorio je na temu razvoja funkcionalnog znanja i učenja pomoću asocijacija i povezivanje asocijacija.

Uroš Petrović istakao je važnost razvoja

8

Minority News

Sandžački Bošnjaci obilježavaju Dan zastave Bošnjačka zajednica

B

Izvor: Bošnjačko nacionalno vijeće

ošnjačko nacionalno vijeće, u čast obilježavanja 11.maja – Dana bošnjačke nacionalne zastave, u svim sandžačkim gradovima organizuje prigodne svečanosti i kulturne manifestacije.

Program obilježavanja Dana zastave otpočeo je 9. maja 2015. godine promocijom Rječnika bosanskog jezika, autora prof. Dževada Jahića, u Glavnom uredu Vijeća u Novom Pazaru, a istoga dana, u Tutinu i Sjenici održane su polufinalne večeri Smotre bošnjačkih narodnih igara – SBONI 2015.

Centralna svečanost ovogodišnjeg obilježavanja Dana bošnjačke nacionalne zastave održana je u Novom Pazaru, 10. maja 2015. godine. U Glavnom uredu Vijeća, za visoke zvaničnike iz svih gradova Sandžaka i goste iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore, predsjednik Vijeća dr Sulejman Ugljanin, zajedno sa potpredsjednikom Bošnjačkog vijeća u Crnoj Gori, Munibom Ličinom, i predsjednikom Izvršnog odbora Bošnjačkog vijeća u Crnoj Gori, Mirsadom Džudževićem, priredio je svečani prijem, nakon kojeg je uslijedilo tradicionalno podizanje zastave sandžačkih Bošnjaka ispred sjedišta Glavnog ureda Vijeća. Uz intoniranje himne sandžačkih Bošnjaka „Ja sin sam tvoj“, zastavu na jarbol je

podigla istaknuta sandžačka sportistkinja, reprezentativka Srbije u atletici, prvakinja Evrope u krosu i višestruka pobjednica mnogobrojnih atletskih takmičenja širom svijeta, Amela Terzić.

Čestitajući svim Bošnjacima njihov najveći nacionalni blagdan – Dan bošnjačke nacionalne zastave, predsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća, dr Sulejman Ugljanin, u svom svečanom

obraćanju naglasio je nužnost očuvanja nacionalnog identiteta, ističući tom prilikom značaj zastave kao nacionalnog simbola svakog naroda.

Završna Smotra bošnjačkih narodnih igara SBONI 2015. započela je defileom učesnika Igara od zgrade Glavnog ureda Vijeća do novopazarske Koncertne dvorane, u kojoj su se publici na bravurozan način predstavila kulturno-umjetnička društva iz Brčkog, Goražda, Rožaja, Petnice, Tutina, Sjenice i Novog Pazara.

Program obilježavanja Dana zastave nastavlja se 11. maja 2015. godine, i to u Sjenici svečanim podizanjem zastave ispred zgrade opštine Sjenica i u Novom Pazaru otvaranjem izložbe likovnih radova i dodjelom nagrada pobjednicima na konkurisima i najbolje plasiranim učenicima na republičkom takmičenju iz bosanskog jezika. Istoga dana, počev od 20 sati, u Domu revolucije u Prijepolju, biće organizovana proslava Dana bošnjačke nacionalne zastave, a u bogatom kulturno-zabavnom programu učestvovaće folklorni ansambl Multimedijalnog centra iz Tutina i grupa „Derman“ iz Novog Pazara.

9

Dan bošnjačke nacionalne zastave, uz prigodne programe, narednih dana biće obilježen i u Novoj Varoši i Priboju.

Minority News

Čestitka povodom nacionalnog blagdana Dana bošnjačke nacionalne zastave Bošnjačka zajednica

P

redsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća, dr Sulejman Ugljanin, uputio je svim Sandžačkim Bošnjacima čestitku povodom najvećeg nacionalnog blagdana, 11. maja – Dana bošnjačke nacionalne zastave: “Dragi Bošnjaci, Upućujem vam naj-

iskrenije čestitke povodom 11. maja – Dana bošnjačke nacionalne zastave, koji je simbol naše dugogodišnje borbe za ostvarivanjem pojedinačnih i kolektivnih, nacionalnih i ljudskih prava.

Budite ponosni na činjenicu da nekada osporavana bošnjačka nacionalna zastava danas predstavlja ukras na svim na-

Izvor: Bošnjačko nacionalno vijeće

cionalnim i državnim institucijama u gradovima gdje žive pripadnici bošnjačkog naroda.“

Srećan Vam 11. maj – Dan bošnjačke nacionalne zastave“, kaže se u čestitki predsjednika Ugljanina.

Postdiplomci sa američkog Arcadia univerziteta posjetili BNV

P

rofesori i studenti postdiplomskih studija na Univerzitetu arcadia u Pensilvaniji, USa, sa programa Međunarodni mir i sprečavanje konflikata razgovarali su sa predsjednikom Bošnjačkog nacionalnog vijeća, dr Sulejmanom Ugljaninom, o položaju nacionalnih manjina u Republici Srbiji, manjinskoj politici, uslovima i okolnostima za bavljenje ljudskim i manjinskim pravima u Srbiji kao i mogućim pravcima za unapređenje manjinske

10

politike i položaja manjinskih zajednica.

Tokom razgovora, predsednik, dr Ugljanin je mlade stručnjake za međunarodne odnose i sprečavanje konflikata upoznao o nastanku, razvoju i institucionalizaciji Bošnjačkog nacionalnog vijeća kao prvog takvog primera manjinske samouprave u Republici Srbiji.

Profesori i studenti su se posebno interesovali za probleme i teškoće sa kojima se manjine susreću, o specifičnim

Izvor: Bošnjačko nacionalno vijeće

zakonskim rješenjima koja važe u Srbiji za manjine kao i postojanju mehanizama Evropske unije za pomoć u rješavanju istih.

Posjeta Bošnjačkom nacionalnom vijeću i Sandžaku realizovana je kao praktični dio studijskog programa i tom prilikom uručena je posebna zahvalnica rukovodstva univerziteta predsjedniku dr. Ugljaninu za podršku i doprinos ovom programu.

Minority News

Sudstvo, rak rana našeg sistema Tribina

Izvor: Vreme

Integralno izlaganje vanrednog profesora Ustavnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Tanasija Marinkovića, na tribini nedeljnika Vreme i misije OEBS u Srbiji Poštovani gospodine Žarkoviću, poštovani gospodine Ujehara, draga Tanja, pozdravljam inicijativu "Vremena" i OEBS-a da se otvori, odnosno nastavi rasprava o ljudskim pravima, koji su u identitetskom smislu najvažniji deo Ustava i sudstva, i to u kontekstu najavljenih promena Ustava. I zahvaljujem se na pozivu da budem uvodničar na stručnom skupu koji je posvećen upravo ovim ključnim pitanjima vladavine prava.

Započeću ovu uvodnu reč legendom koja veli da je pruski vladar, Fridrih Veliki, uznemiren bukom mlina u blizini svoje letnje palate San Susi, ponudio vlasniku da ga kupi. A on ga je uporno odbijao, nakon čega ga je vladar ljutito upitao: "Zar ti ne znaš da ja imam vlast kojom mogu da ti oduzmem vetrenjaču bez ikakve naknade?" Nezastrašen tim pretnjama, mlinar mu spokojno odgovori: "Uz sve dužno poštovanje, Vaše Veličanstvo bi to i moglo da uradi, samo da nije sudija u Berlinu". Nakon toga Fridrih Veliki gunđajući ode i odusta od svoje zamisli.

Iako istorijska svedočanstva daju daleko manje pohvalnu sliku o odnosnu Fridriha Velikog prema sudijskoj nezavisnosti, simbolika ove legende je nesporna. Bez sudijske nezavisnosti nema pravne sigurnosti, niti pravne jednakosti. Mlinareva odluka da odbije vladarevu ponudu bila je zasnovana na očekivanju da će mu zaista biti pruženo pravično suđenje pred nezavisnim sudom koji odlučuje po pravu, a ne po monarhovim zapovestima, dok vladar, pak, svestan te činjenice, odustaje od spora i pristaje da trpi buku.

Dakle, nema pravne sigurnosti, pravne jednakosti i ljudskih prava uopšte bez nezavisnog i nepristrasnog sudstva. Zašto? Otkud ta uzročno-posledična veza? Pa, pravo je, ma koliko pravnici odbijali to da priznaju, jer time se narušava svetost njihove funkcije, pravo je polisemično, jezički neodređeno i to po definiciji znači da onaj ko tumači, dakle ovlašćeni tumač, uključujući tu i sudiju, ima veliku moć da primeni opštu normu u konkretnoj situaciji prema svome nahođenju. Otuda je

Dakle, nema pravne sigurnosti, pravne jednakosti i ljudskih prava uopšte bez nezavisnog i nepristrasnog sudstva. Zašto? Otkud ta uzročno-posledična veza?

Pa, pravo je, ma koliko pravnici odbijali to da priznaju, jer time se narušava svetost njihove funkcije, pravo je polisemično, jezički neodređeno i to po definiciji znači da onaj ko tumači, dakle ovlašćeni tumač, uključujući tu i sudiju, ima veliku moć da primeni opštu normu u konkretnoj situaciji prema svome nahođenju

dilema o tome da li je bolja vladavina prava ili vladavina ljudi, koju je u osnovi formulisao još Platon, u suštini lažna. Jer nema vladavine prava bez dostojnog, stručnog i osposobljenog sudstva, dakle ljudskog faktora, nosilaca javnih funkcija. Dakle, taj ljudski faktor se ne može zanemariti kada se želi ostvariti vladavina prava, što naglašava značaj javnog mnjenja i

uopšte odgovarajuće pravnopolitičke kulture, a samim tim i svih onih subjekata koji doprinose njenom profilisanju: univerziteta, strukovnih udruženja i medija, koje je pomenuo i gospodin Ujehara.

Analiza prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda kao i izveštaji nevladinih organizacija ukazuju na sistemske nedostatke u radu našeg sudstva. Ja ću navesti samo neke od njih.

Slabo obrazložene odluke i neusaglašena sudska praksa: Vinčić, Rakić, Živić protiv Srbije. Neosnovano izricanje pritvora. Prema izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava, u periodu od 1. oktobra 2013. do 1. novembra 2014. godine 204 lica je provelo 30.149 dana u pritvoru i na osnovu toga je država isplatila ukupno 1.223.000 Evra naknade šteta.

Zatim, neprimenjivanje procesnih mera koje stoje na raspolaganju, što dovodi do odugovlačenja postupaka, pogotovo onih koji poput brakorazvodnih parnica i postupaka vezanih za starateljstvo nad decom bi morali hitno da se rešavaju. O tome Analiza prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda, kao i izveštaji nevladinih organizacija, ukazuju na sistemske nedostatke u radu našeg sudstva.

11

Minority News

Ako smo prvobitno tvrdili da nema ljudskih prava bez nezavisnog sudstva, sada možemo da kažemo da nema sudstva bez ljudskih prava

svedoče presude V.A.M. protiv Srbije, Tomić protiv Srbije, Krivošaj, Felbab itd, pred Evropskim sudom za ljudska prava.

To su sve sistematska pitanja, ona se ne tiču ekonomske moći države i poteškoća u kojima se nalazi, koji su u stvari najčešći razlog za osudu Srbije, jer problem neizvršenja presuda onih koje se tiču društvenih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju je, ustvari, posledica nemogućnosti države da izvrši te presude. Ovde je reč o sistemskim problemima koje mi možemo da rešavamo i bez ovih ekonomskih prinuda.

Zaključujući o odnosu između ljudskih prava i nezavisnog sudstva, naglašavam da su aktuelna pravna teorija, evropska i svetska, i praksa oličena u sudu u Strazburu, usaglašeni da postojanje ljudskih prava u jednom sistemu podrazumeva ne samo njihovo garantovanje u Ustavu i drugim nadzakonskim aktima, dakle međunarodnim ugovorima, već i njihovu delotvornu zaštitu kroz uspostavljanje sistema nezavisnog sudstva, ali ništa manje važno i obezbeđivanje odgovarajućeg pristupa pojedinca sudu putem pravnih sredstava, koja moraju da budu delotvorna ne samo u teoriji, već i u praksi i koja su podobna da mu pruže zaštitu koja mu je potrebna. Dakle, ne samo utvrđenje da je došlo do povrede, već i naknadu odgovarajuće materijalne i nematerijalne štete, ubrzanje postupaka itd.

Evropeizacija ustavnog prava, kako označavamo taj fenomen, dovodi, naime, do promene ustavne definicije države. Država članstvom u Evropskoj uniji postaje deo jedne federalne strukture.

Ona, dakle, nije više suverena i nezavisna u onom smislu u kojem to jeste pre ulaska u Evropsku uniju

Otuda i između ostalog i značaj i drugog današnjeg panela posvećenog pristupu pravdi. Ta simbioza između ljudskih prava i nezavisnosti sudstva upravo dolazi do izražaja u pravu na pravično suđenje, koje je pretpostavka sudske zaštite svih subjektivnih prava, kako onih koja se mogu okarakterisati kao ljudska prava, tako i onih koja to nisu. Drugim rečima, ako smo prvobitno tvrdili da nema ljudskih prava bez nezavisnog sudstva, sada možemo da kažemo da nema sudstva bez ljudskih prava, jer je u trijadnoj strukturi spora sudija onaj nezavisni treći. Nezavisnost je, prema tome, obeležje sudske vlasti koje opravdava njenu ulogu arbitra i legitimiše da nepristrasno deli pravdu, jer bez nezavisnosti, odnosno prava na pravično suđenje nema ni sudstva.

ustavnom pravu. Evropeizacija ustavnog prava, kako označavamo taj fenomen, dovodi, naime, do promene ustavne definicije države.

Država članstvom u Evropskoj uniji postaje deo jedne federalne strukture. Ona, dakle, nije više suverena i nezavisna u onom smislu u kojem to jeste pre ulaska u Evropsku uniju.

Najznačajnija posledica jeste narušavanje suverenosti u smislu redefinicije titulara nosioca te suverenosti, jer se sada o pitanjima koja su od suštinskog značaja odlučuje i u Evropskoj uniji, dakle na tom evropskom nivou i otuda neophodnost ustavnog priznanja suprematije i neposrednog dejstva primarnog i sekundarnog zakonodavstva Evropske unije.

To podrazumeva, kad je reč o sudstvu, temi kojoj smo mi danas Pored veze i svojevrsnog paralelizma naročito posvećeni, podrazumeva sa zaštitom ljudskih prava, reforma temeljno poznavanje upravo matersudstva, odnosno dostojno stručno i ijalnih i procesno-pravnih pravila koja osposobljeno sudstvo je važno i zbog omogućavaju primenu prava pristupanja Evropskoj uniji. Naši su- Evropske unije. I otuda toliki značaj dovi će se suočiti sa čitavim korpu- poglavlja 23 i 24, jer sasvim je jasno som normi, materijalne i procesno- da onog trenutka kada uđete u pravne prirode, ali i načinom rezono- Evropsku uniju postajete deo pravovanja, u dobroj meri po principu sudnog sistema Evropske unije i kroz precedentnog sistema, koji su im niz postupaka koji postoje, kao što je potpuno strani. recimo prethodni postupak, možete ugroziti taj sistem ako nemate sudReforme na tom polju, kako one for- stvo koje je osposobljeno. malno-pravne, tako i kulturološke, će biti mukotrpne. To se izvesno može Zatim, možemo ovde samo pometvrditi, jer se na primeru naše inte- nuti, nije to prevashodna tema gracije u evropski sistem za zaštitu skupa, ali neka ne ostane i to ljudskih prava vidi koliko je to veliki nedorečeno, da članstvo u Uniji izazov, a on je neuporedivo jednos- proizvodi i druge posledice u ustavniji od pravnog sistema Evropske tavnom sistemu, pre svega u tom unije. Suština je u tome da su na- smislu što se širi izborno pravo u cionalni sudovi prvi stepen, a s skladu sa konceptom evropskog obzirom na princip supsidijarnosti građanstva, pa se priznaje biračko trebalo bi da budu i poslednji stepen pravo na lokalnim izborima za druge u primeni evropskog prava, kako državljane, dakle članice Evropske onog koje je pod okriljem Suda u unije, državljane drugih država Strazburu, tako i onog koje je pod članica Evropske unije, kao i pravo okriljem Suda u Luksemburgu. učešća na izborima za Evropski parlament. I potom, vrlo važno pitanje, Uopšte, moramo se s time suočiti, kako horizontalne, tako i vertikalne članstvo u Evropskoj uniji dovodi do organizacije vlasti, redefinisanje korenitih promena u nacionalnom odnosa između vlade i parlamenta,

Moramo se s time suočiti, članstvo u Evropskoj uniji dovodi do korenitih promena u nacionalnom ustavnom pravu

12

Minority News

Predlažem da se krene od postojećeg Ustava i da se odredi prema praksi koja se razvila pod okriljem tog Ustava i to kako u onoj praksi koja je zakonodavna, tako i u jednoj praksi koja je sudska ili ustavnosudska

jer usled evidentnog demokratskog deficita Evropske unije sve više se insistira na većem učešću nacionalnih parlamenata u postupku donošenja odluka i u tom smislu se vlade i u ustavima država članica Evropske unije obavezuju da podnose izveštaje i da traže prethodno mišljenje od svojih parlamenata o pitanjima o kojima odlučuju na evropskom nivou.

I isto tako, kad je reč o državama koje su federalne ili regionalne, vidimo promene u smislu odnosa između tih nivoa vlasti, federacije s jedne strane i federalnih jedinica s druge strane i regiona i same regionalne države.

Dakle, i u pogledu horizontalne i vertikalne podele vlasti dolazi do promena usled članstva u Evropskoj uniji i nesumnjivo je da će i naš Ustav pretrpeti te promene kada se to pitanje postavi.

Neka mi na samom kraju ovog uvodnog dela mog izlaganja, prvog dela kažem, neka mi bude dozvoljeno da kažem i to da nisam za česte, a pogotovo za preke promene Ustava, a ove česte su opšte obeležje naše istorije ustavnosti. Mi ih imamo gotovo petnaestak, računajući od Sretenjskog ustava, od 1835. godine.

Evropskoj uniji potrajati i trebalo bi iskoristiti vreme pred nama da se dobro promisli šta se želi menjati i na koji način. Javna rasprava koja bi trajala nekoliko godina na tu temu ne bi bila štetna. Naravno, nije isključeno da nam se ponovi 2006. godina, da se deset godina unazad vodi najplodotvornija debata o Ustavu u našoj istoriji, počevši od projekta regionalne države Miodraga Jovičića, oko desetak skica i prednacrta individualnih stručnjaka i grupe stručnjaka je bilo pripremljeno. Isto tako, skica i prednacrta političkih stranaka, pa se ipak, dakle, i da ta debata iznedri dva kvalitetna zvanična nacrta, jedan koji je potekao od Vlade, drugi od predsednika Republike i da nam se desi Ustav od 2006. koji pored nesumnjivih napredaka u odnosu na Ustav od 1990. jeste najnepismeniji i najnekonzistentniji ustavni tekst u istoriji srpske ustavnosti.

I to sve zbog njegovog prekog donošenja.

Ipak, mediji i struka imaju obavezu da ne budu zatečeni aktivnostima političke vlasti i u tom smislu smatram i ovu raspravu i moj prilog njoj.

Na tom poslu predlažem da se krene od postojećeg Ustava i da se odredi Iv Meni, francuski konstrukcionalista prema praksi koja se razvila pod okrii politikolog je sličnu osobenost fran- ljem tog Ustava i to onoj praksi koja cuskog naroda, a Francuzi su takođe je zakonodavna, tako u jednoj praksi samo do 1958. imali preko dvadese- koja je sudska ili ustavnosudska, jer tak izmena svoga Ustava, okarakter- je promena Ustava upravo trenutak isao kao infantilnu bolest da se Ustav kada demokratija u izvesnom smislu menja kad god bi se pojavio novi reči može da prevlada nad vladaviproblem koji stari Ustav nije bio u nom prava, dakle trenutak kada stanju da reši. Pre sam za proveru in- većina, ona kvalifikovana većina, ima stitucija i rešenja na nižem nivou od priliku u kojoj može da se izjasni o ustavotvornog, u vidu zakono- praksi koja se razvila u prethodnom davstva, zatim ustavno-sudske periodu, a pogotovo eventualno da prakse, ili sudske prakse i ustavnih se suprotstavi Ustavnom sudu ukokonvencija, pa tek potom njihovo liko je on delovao na način na koji unošenje u Ustav. većina građana, dakle ona većina koja menja Ustav, ukoliko se ona s Monteskje je savetovao da se u time ne slaže. Način koji ona ne prihzakon sme dirati samo drhtavom vata. rukom. Dakle, i amandmane na Ustav, ako treba da primenimo ovo Dakle, donošenje Ustava je prilika za Monteskjeovo učenje, treba pisati to, jer i zauzimanje i nezauzimanje drhtavom rukom. Tako će i pristup stava o pitanjima, aktuelnim pitanji-

ma koja su se u međuvremenu javila jeste nešto što proizvodi posledice.

Dakle, ako potvrdite rešenje postojećeg Ustava, to znači da ste se vi usaglasili sa praksom koja se razvila pod okriljem tog Ustava. Ukoliko pak smatrate da je ta praksa loša, onda je ovo prilika da se na nju reaguje i da se ona drugim normativnim formulacijama preinači.

Dakle, ako potvrdite rešenje postojećeg Ustava, to znači da ste se vi usaglasili sa praksom koja se razvila pod okriljem tog Ustava. Ukoliko pak smatrate da je ta praksa loša, onda je ovo prilika da se na nju reaguje i da se ona drugim normativnim formulacijama preinači

Mi se sada nalazimo, dakle 2015. godine, u znatno boljoj situaciji u odnosu na 2006. Ako uzmemo da je druga tranzicija u Srbiji započela 2000. godine, dakle da je ona prva započela 1990. godine, ali da je iznedrila jedan pseudodemokratski poredak koji nije omogućio u suštini ni da se 2006. donese jedan kvalitetan Ustav, mi sada imamo devet godina, imaćemo ih i više, pretpostavljam da će potrajati još nekoliko godina ova debata, da sagledamo praksu institucija koje su se razvile pod Ustavom 2006. i da o tome zauzmemo odgovarajući stav.

Osim toga, promenu Ustava treba sprovesti, proizilazi iz svega što je rečeno, uz javnu raspravu, jer su, u suštini, sva ta pitanja od identitetskog značaja, od načela Ustava, preko ljudskih prava, pa sve do sistema vlasti, dakle pitanja o tome da li hoćemo mešoviti ili parlamentarni, ili varijantu parlamentarno-kancelarski sistem i kakvo državno uređenje želimo. Hoćemo li regionalnu ili unitarnu državu i uopšte koji stepen decentralizacije vlasti.

Osim toga, promenu Ustava treba sprovesti, proizilazi iz svega što je rečeno, uz javnu raspravu, jer su, u suštini, sva ta pitanja od identitetskog značaja, od načela Ustava, preko ljudskih prava, pa sve do sistema vlasti

13

Minority News

Kad je reč o osnovnim načelima garantovanja ljudskih i manjinskih prava, uočava se napredak u odnosu na Ustav od 1990., ali i određeno zaostajanje naspram Povelje o ljudskim i manjinskim pravima koju smo imali pre usvajanja Ustava od 2006 Ja ću se u skladu sa temom skupa u nastavku ograničiti na dva pitanja, a to su: ljudska prava u Ustavu od 2006. i sudstvo u Ustavu od 2006.

Kad je reč o osnovnim načelima garantovanja ljudskih i manjinskih prava, uočava se napredak u odnosu na Ustav od 1990., ali i određeno zaostajanje naspram Povelje o ljudskim i manjinskim pravima koju smo imali pre usvajanja Ustava od 2006. Za razliku od njemu prethodećeg, aktuelni Ustav polazi od toga da se ljudska i manjinska prava neposredno pri-

Kad je reč o ograničenjima relativnih prava, kao što su sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda savesti i misli, sloboda okupljanja, sloboda udruživanja, mi vidimo da se u Ustavu našlo dosta toga nepotrebnog, zbunjujućeg i protivrečnog

menjuju, bilo da su predviđena samim tekstom Ustava, opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonima i sasvim izuzetno, ako je to neophodno radi ostvarivanja pojedinog prava, dopušta se da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava, s time da ni u kom slučaju ne sme da se utiče na suštinu zajemčenog prava. Od posebnog je značaja to što Ustav nalaže u kom duhu treba tumačiti odredbe o pravima. Između ostalog navodi poštovanje prakse međunarodnih institucija koje nadziru sprovođenje međunarodnih standarda ljudskih i manjinskih prava.

Međutim, i u ovim opštim delovima Ustava koji se tiču ljudskih prava, ima određenih propusta. Tako ustav ne normira izričitu zabranu zloupotrebe prava nasuprot Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i Povelji koja je, dakle, to prethodno uređivala, već se zadovoljava formulisanjem svrhe

ustavnih jemstava ljudskih prava.

Takođe, u članu 18., u stavu 2. Ustava propisuje se da se Ustavom jemče i kao takva neposredno primenjuju ljudska prava zajamčena ratifikovanim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i zakonom. I sad se postavlja pitanje šta to znači da se Ustavom jemče ljudska prava koja su predviđena zakonom. Izgleda da se taj korpus ljudskih prava, ako uopšte možemo govoriti o nekakvoj koncepciji pod Ustavom od 2006. godine, s obzirom na to da ne znamo do kraja ni kako je taj tekst nastao, ispada da se koncept ljudskih prava širi i na ono što je zakonom propisano, što jeste u suprotnosti sa shvatanjem, dominantnim shvatanjem teorije, a to je da su ljudska prava ona prava koja su garantovana nadzakonskim aktima.

Dakle, Ustavom i međunarodnim ugovorima. I naravno da je pitanje opsega značenja pitanja sadržanih u Ustavu i međunarodnim ugovorima i da je upravo tu zadatak sudova da definišu značenje tih pojmova. I mi već imamo sporove između Ustavnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda kad je reč o opsegu tih pojmova određenih u Ustavu, odnosno prava garantovanih Ustavom, jer Vrhovni kasacioni sud smatra da Ustavni sud zadire u zakonski domen regulisanja i da to što Ustavni sud propisuje da su ljudska prava, u stvari, prevazilazi one granice koje Ustav određuje i zalazi u domen zakonodavne vlasti i samim tim narušava nadležnosti koje Ustavom i zakonom pripadaju Vrhovnom kasacionom sudu.

Ima još jedan aspekt i ne bih se, u stvari ne bih išao u deskripciju samog teksta Ustava i njegovih rešenja, odnosno ne bih se osvrtao na ono što je relativno dobro uređeno Ustavom od 2006., već bih ukazao na još neke nedostatke. Naime, Ustav pravi tu uobičajenu razliku između apsolutnih i relativnih prava i Ustav dopušta ograničenje ovih drugih

postavljajući opšta pravila koja poznaju međuna-rodni instrumenti. Da je ograničenje predviđeno Ustavom, u svrhe koje Ustav dopušta i u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu.

Međutim, kada se sagledaju rešenja pojedinih ljudskih prava, mi vidimo u stvari nesistematičnost u pristupu, mi vidimo da se neke odredbe ponavljaju tako da, recimo, zabrana mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja je našla svoje mesto, koje je garantovano članom 23 Ustava što je ponovljeno u članu 28 Ustava koji se odnosi na lišenje slobode i na postupanje prema licima lišenim slobode.

Pa, potom, kad je reč o ograničenjima relativnih prava, kao što su sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda savesti i misli, sloboda okupljanja, sloboda udruživanja, mi vidimo da se u Ustavu našlo dosta toga nepotrebnog, zbunjujućeg i protivrečnog. Primera radi, ako su u osnovnim načelima o ljudskim i manjinskim pravima uređeni uslovi legitimnog ograničenja prava, u posebnom delu je trebalo samo sprovesti tu opštu normu navođenja legitimnih ciljeva, zbog kojih je ograničenje konkretnih prava dopušteno. Umesto toga, nastao je galimatijas različitih kombinacija. I ako se uporede odredbe o slobodi misli, savesti i veroispovesti, o slobodi mišljenja i izražavanja, slobodi medija i slobodi udruživanja, videće se ta neujednačenost u postupanju.

Prirodno, svuda su, naime, navedeni ciljevi legitimnog ograničenja, ali se negde dodaje i uslov zakonitosti ograničenja, odnosno neophodnosti u demokratskom društvu, ili su pak sva tri uslova nabrojana, a ima i pravo u pogledu kojih se preciziraju samo ciljevi ograničenja. Dakle, nema sistematičnosti u pristupu i primećuje se da su određena pitanja nadnormirana, kao što su pitanja

Ustav ne normira izričitu zabranu zloupotrebe prava nasuprot Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i Povelji koja je, dakle, to prethodno uređivala, već se zadovoljava formulisanjem svrhe ustavnih jemstava ljudskih prava

14

Minority News

Moj je utisak da Zakonu o crkveno-verskim zajednicama narušava načelo sekularnosti i jednakosti koje je izričito i u tom pogledu je važno upravo to da li ste u novom Ustavu nešto naveli, ili niste naveli i kako ste ga naveli

vezana za pritvor i za prava na pravično suđenje u krivičnom postupku, a da neka pitanja uopšte nisu normirana, pa je tako, i pored odgovarajućih mehanizama nekih aspekata zaštite ovog prava izostalo izričito navođenja prava na privatnost, jednog od danas najugroženijih prava s obzirom na razvoj modernih tehnologija. Dakle, mi imamo garantovanje nepovredivosti pisma, nepovredivosti stana, ima i posebnih prava vezanih za obradu podataka o ličnosti, ali pravo na privatnost je ono o čemu se radilo u praksi Evropskog suda pod okriljem člana 8 Evropske konvencije.

Pravo na privatni život, nije u Ustavu izričito zagarantovano, pa je tako Ustavni sud u jednoj odluci vezanoj za administrativno priznanje hirurške promene pola morao da konstitucionalizuje to pravo, da ga jednostavno izvede iz prava na ljudsko dostojanstvo, kako kako bi priznao tu mogućnost, dakle, da pitanje seksualnog identiteta podvede pod privatni život, kako bi omogućio u stvari da se sprovede to administrativno priznanje hirurške promene pola.

I pored ovih, dakle pored toga što treba imati u vidu ove nedostatke Ustava, ja bih skrenuo pažnju na to i da se razvila praksa Ustavnog suda Srbije pod okriljem ovog Ustava da je ta praksa takva da se, kad je reč o ustavnim žalbama, može reći da je ona u dobroj meri usklađena sa praksama Suda za zaštitu ljudskih prava, da se to na kraju vidi i iz postupaka koji se vode pred tim sudom i odluka tog suda, međutim da je praksa našeg Ustavnog suda, kad je reč o zaštiti ljudskih prava u normativnoj kontroli, u postupku ocene ustavnosti opštih pravnih akata, zakona i drugih podzakonskih akata, njihove usklađenosti sa Ustavom i međunarodnim ugovorima daleko ispod očekivanja koje imamo od takve jedne sudske instance.

kad je reč o Zakonu o crkveno-verskim zajednicama. Moj je utisak da taj Zakon narušava načelo sekularnosti i jednakosti koje je izričito i u tom pogledu je važno upravo to da li ste u novom Ustavu nešto naveli, ili niste naveli i kako ste ga naveli. To načelo sekularnosti još se izričitije form-uliše u odnosu na Ustav od 1990. godine. A u međuvremenu je, dakle, donet taj Zakon o crkveno-verskim zajednicama i on je, po mom sudu, bio u neskladu i sa Ustavom od 1990. i sa Ustavom od 2006.

Ustavni sud je doneo i odluke vezane za Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakon o pravima nacionalnih manjina, u kojima je klasirao mnoge od odredaba tih zakona i mislim da se i u tom pogledu može govoriti o određenim skretanjima u odnosu na rešenja iz samog Ustava.

Međutim, Ustavni sud je dao aval tom Zakonu i on je potvrdio njegovu u s t a v n o s t .

Ustavni sud je doneo i odluke vezane za Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Zakon o pravima nacionalnih manjina, u kojima je klasirao mnoge od odredaba tih zakona i mislim da se i u tom pogledu može govoriti o određenim skretanjima u odnosu na rešenja iz samog Ustava.

Ustavni sud je zauzeo i neke druge stavove, recimo povodom, iako nije bio izričito o tome pitan, odlučujući o Zakonu o lokalnim izborima i u vezi sa pitanjem takozvanih blanko ostavki koje je taj Zakon predviđao, Ustavni sud se izjasnio o članu 102 stavu 2 Ustava, koji je normiran u pogledu poslanika i koji dopušta pravo poslanika, odnosno, kako kaže I skrenuo bih pažnju samo na to da sam Ustav: poslanik je slobodan da je Ustavni sud delovao u domenu stavi političkoj stranci na čijoj je listi slobode misli, savesti i veroispovesti, izabran na raspolaganje mandat pod

15

uslovima predviđenim zakonom, Ustav je, recimo, zauzeo stav da bi eventualna primena, zakonska primena te ustavne norme, bila u suprotnosti sa nekim višim načelima, odnosno sa samim Ustavom, iako, dakle, bi jedno čisto gramatičko tumačenje moglo da ga odvede na neki drugi zaključak. Dakle, on je tu primenio sistematsko tumačenje i otišao je u pravcu određenog sudijskog aktivizma.

I sada, ne bih želeo da oduzmem previše vremena, sa Tanjom smo se dogovorili za nekih 15-20 minuta.

Mislim da se već, približavam se tridesetom minutu... Sudstvo je, pokazalo se, rak rana našeg sistema od 2006. i ona je utoliko bolnija rana što su u vreme donošenja tog Ustava, što je struka i što su struka i esnaf ukazivali na pogubnost primene ustavnog zakona u sprovođenju Ustava na način na koji je to učinjeno Zakonom o sudijama.

I Ustav od 2006. je, na tom polju pogotovo, podbacio u odnosu na Ustav iz 1990. Dakle, u institucionalnim rešenjima jasan je napredak Ustava od 2006. u odnosu na Ustav od 1990. godine, međutim, ovde je jasno da je gotovo na svim aspektima pitanja nezavisnosti sudstva Ustav podbacio, pa onda i praksa koja se razvila i u tom pogledu dobro je da je došlo do konstitucionalizacije Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, dakle da su te kategorije, koje su prethodno bile objedinjene u Visokom savetu pravosuđa, postale dva posebna tela i da su dobila svoje ustavno mesto, da su ona postala ustavna kategorija i da su dobili veću zaštitu. Pretpostavka je da će se na osnovu tih tela obezbediti i bolja zaštita samih sudija. Dakle, ideja ovih tela jeste, govorimo o sudstvu, ali mutatis mutandis to u dobroj meri važi i za tužilaštvo, da se upravo njima, dakle tim korpusima, prepusti zaštita njihovih članova. E, sada, mi smo svedoci da upravo usled nedostatka odgovarajuće pravne kulture, i same sudije su se pokazale da

Jasno da je gotovo na svim aspektima pitanja nezavisnosti sudstva Ustav podbacio, pa onda i praksa koja se razvila i u tom pogledu

Minority News

Nisam siguran da li se Visoki savet sudstva može prepustiti u potpunosti sudijama

nisu na visini tog zadatka i one koje čine većinu u Visokom savetu sudstva nisu, recimo, preduzele mere da se donesu kriterijumi za izbor, kriterijumi za utvrđivanje ustavnosti, kriterijumi za utvrđivanje dostojnosti, stručnosti i osposobljenosti sudija koje se biraju na stalnu sudijsku funkciju. I otuda, 2012. u decembru, Narodna skupština donosi zakon kojim nalaže Visokom savetu sudstva da imenuje sudije koje su prethodno izabrane na probni period od tri godine, da imenuje na stalno vršenje funkcije. I praktično, nisu doneti kriterijumi na osnovu kojih bi Visoki savet sudstva ispitivao dostojnost, stručnost i osposobljenost tih lica.

I sada imate situaciju u kojoj Narodna skupština izričito, očigledno, na očigled svih, zadire u nadležnost Visokog saveta sudstva, ali i zbog toga što Visoki savet sudstva ne obavlja svoju ulogu koja mu je Ustavom propisana, koja mu je Ustavom definisana. Ovo napominjem i krećem od ovoga zato što uglavnom i u teoriji, a i kad je reč o našoj teoriji, kad je reč o preporukama Venecijanske komisije u vezi sa donošenjem Ustava, zatim preporukama koje vidimo iz skrining riporta, mi možemo da zaključimo da postoji veća ili manja saglasnost u pogledu određenih rešenja koja treba da odlikuju novi Ustav, a to je da Visoki savet sudstva treba pre svega da biraju sudije i da uslovi za prestanak sudijske funkcije moraju da budu uređeni samim Ustavom, jer je tu došlo do podnormiranja, za razliku od Ustava od 1990. koji je propisao uslove za prestanak sudijske funkcije, Ustav od 2006. to nije učinio, već je prepustio zakonodavcu da on uredi uslove za razrešenje sudije.

Dakle, to bi svakako moralo u Ustavu da se uredi, ali nisam siguran da li se Visoki savet sudstva može prepustiti u potpunosti sudijama. Mislim da je neophodno zadržati i elemente predstavnika političke vlasti u Visokom savetu sudstva, jednim delom zato što, kako su to stari Hesiodi primenjivali, sudstvo nije Afrodita pa da nastane samo od sebe iz morske pene. Znači, ono mora da potekne

16

od drugih grana vlasti, nije uobičajeno u drugim sistemima i Ovo napominjem i krećem od učešće izvršnih organa vlasti u izboru ovoga zato što uglavnom i u sudija, imenovanju sudija, no ovde, teoriji, a i kad je reč o našoj na osnovu ovog primera i iskustva, teoriji, kad je reč o odnosno problema koje smo imali u preporukama Venecijanske vezi sa nedonošenjem kriterijuma komisije u vezi sa mislim da bi mediji i stručna javnost, dakle da je trebalo ići i na taj kolosek, donošenjem Ustava, zatim na taj kanal, da se vrši pritisak na preporukama koje vidimo iz Narodnu skupštinu da ona, koja ima skrining riporta, mi možemo svoje predstavnike u Visokom savetu sudstva jer je jedan član Visokog da zaključimo da postoji veća saveta sudstva predsednik Odbora za ili manja saglasnost u pogledu pravosuđe, drugi član Visokog saveta određenih rešenja koja treba sudstva je ministar nadležan za da odlikuju novi Ustav, a to je pravosuđe, da ona preko tih, ako već da Visoki savet sudstva treba same sudije u tom telu nisu pre- pre svega da biraju sudije i da duzele neophodne mere, da se ona uslovi za prestanak sudijske preko tih svojih predstavnika potrudi funkcije moraju da budu da se donesu akti koji su neophodni.

uređeni samim Ustavom, jer

Eto zato, dakle, samo se na tom seg- je tu došlo do podnormiranja, mentu zadržavam, ne ulazim u ostala za razliku od Ustava od 1990. pitanja jer mislim da u dobroj meri u koji je propisao uslove za našoj javnosti postoji saglasnost kad prestanak sudijske funkcije, je reč o tome kako treba posle svih Ustav od 2006. to nije učinio, ovih iskustava urediti pravosuđe u Ustavu. Vidim da ovde ima drugačijih već je prepustio zakonodavcu stanovišta, pa ja zato namerno sada da on uredi uslove za iznosim ovo svoje mišljenje. Hvala razrešenje sudije vam i to bi bilo sve od mene.

Video čitavog panela 1 čija je tema bila

PROMeNe USTaVa KOje Se TIČU PRaVOSUĐa

možete pogledati na stranici nedeljnika VREME na linku:

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1304 415

U okviru istog projekta organizovan je i panel 2 sa temom PRISTUP GRaĐaNa PRaVDI Glavni uvodničar je bila gospođa Vida Petrović Škero Panel 2 možete pogledati na stranici nedeljnika VREME na adresi: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=13 04415#panel%202

Minority News

Postignut veliki napredak u zaštiti manjinskih jezika u Srbiji Vesti

K

ancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije organizovala je u Palati Srbija sastanak predstavnika Komiteta eksperata evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima Saveta evrope i državnih organa.

Na skupu su, pored predstavnika Kancelarije, učestvovali i predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva pravde, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva kulture i informisanja i Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Član Komiteta eksperata, Diter Halvaks, istakao je da je u Srbiji ostvaren veliki napredak u zaštiti manjinskih jezika, ali da i dalje postoji određeni broj problema u oblasti obrazovanja, upotrebe manjinskih jezika u pravosuđu, kao i na svim nivoima administrativne vlasti.

Halvaks je izrazio i zabrinutost da će

predstojeći proces privatizacije medija dovesti u pitanje dosadašnji nivo informisanja na manjinskim jezicima u elektronskim medijima.

Drugi potpredsednik Komiteta eksperata i izvestilac, Stefan Oeter, naglasio je da je u obrazovanju na manjinskim jezicima zabeležen značajan pomak, naročito kod bunjevačkog i vlaškog jezika i napomenuo da je potrebno dodatno motivisati roditelje i decu na to da se deca školuju na maternjem jeziku.

Predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja istakli su da je izrađen poseban akcioni plan za obrazovanje nacionalnih manjina, koji će tokom juna biti predstavljen nacionalnim savetima.

Poseta Komiteta eksperata Republici Srbiji od 3. do 5. juna organizovana je u cilju sagledavanja ispunjavanja obaveza koje je Republika Srbija preuzela pristupanjem ovom međunarodnom ugovoru.

Tokom ove posete, članovi Komiteta eksperata Saveta Evrope razgovarali su sa predstavnicima republičkih, pokrajinskih i gradskih vlasti, kao i sa predstavnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

U organizaciji Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Komitet eksperata je u Novom Sadu održao sastanke sa predstavnicima Sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice, Sekretarijata za kulturu i javno informisanje, Sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu i grada Novog Sada, dodaje se u saopštenju Kancelarije.

Ivan Bošnjak je rekao da će se ministarstvo potruditi da naredne izmene zakona ne idu nikako po brzom postupku.

17

Minority News

Dodir Makedonije Makedonska zajednica

Dani makedonske kulture, po peti put u Beogradu

D

ani makedonske kulture u Beogradu su najznačajnija manifestacija makedonske zajednice u Srbiji. DODIR MaKeDONIje u okviru svog programa sublimira i predstavlja elemente kulture Makedonaca, ističući vrednosti kulturne baštine ove zajednice. Negovanje elemenata folklora i tradicije, koji se prožimaju u ovovremenim okvirima, predstavlja bogatstvo multikulturalnosti Srbije.

Uspeh prošlogodišnjih manifestacija Društvo likovnih umetnika Makedonaca podstakao je potrebu da ona preraste u u Srbiji (DLUMS), predstavilo je tradicionalnu. I ove godine, peti put najznačajnije radove 22 makedonska zaredom, Dani makedonske kulture umetnika i još tri gosta, koji žive i rade u Dodir Makedonije održali su se u Beogradu na izložbi koja je svečano Beogradu od 12– 29. maja, povodom otvorena u Konaku Kneginje Ljubice, proslave dana sveslovenkih prosvetitelja Muzeja grada Beograda. Izložbu su Sv. Ćirila i Metodija. svečano otvorili direktorka Muzeja Tatjana Korićanac, predsednik Odbora za Na svečanom otvaranju manifestacije u kulturu makedonskog nacionalnog Narodnom pozorištu, predstavljena su saveta, Siniša Noveski, i predsednik nova kulturno umetnička dostignuća DLUMSa Vasil Galev. Od 16. Do 21.

Makedonije kroz gostovanje Dramskog maja, u Konaku su se održavali studija iz Tetova sa predstavom ''Uput- raznovrsni muzički, likovni, poetski i filmstvo za brak'' u režiji Igora Bačovskog, po ski programi koji promovišu makedontekstu Miloša Radovića. Manifestaciju je sku kulturu i tradiciju. otvorio čuveni glumac makedonskog porekla, Ivan Bekjarev.

Zahvaljujući gostima iz Makedonije i

18

izvođačima makedonske etno i tradicionalne muzike u Srbiji, posetioci su imali priliku da na najbolji način osete Makedoniju. Na početku večeri mladi magistar etnomuzikologije, Goran Milošev, održao je predavanje o ,,Muzičkoj tradiciji Makedonaca u Vojvodini.'' Šestočlana etno grupa ,,7 septembar'' iz Makedonskog Broda, tradicionalnim makedonskim instrumentima, nošnjama, kao i pesmama na najbolji način se pretstavila beogradskoj publici, koja je te večeri bila mnogobrojna zbog održavanja manifestacije ,,Noć muzeja.''

Nacionalni ansambl Makedonaca u Srbiji, ,,Toše Proeski'', predstavio je i svoje najmlađe izvođače, a gradski hor iz Stare Pazove je izveo nekoliko makedonskih starogradskih pesama. Novoformirana ženska pevačka grupa ,,Makedonke'' udruženja Makedonium, zatvorila je ovo prelepo veče.

Mladi likovni umetnici, Irena Đukić i

Nacionalni ansambl Makedonaca u Srbiji, ,,Toše Proeski'', predstavio je i svoje najmlađe izvođače Minority News

Prisutni su uživali u emocijama pesnika, koji su predstavili svoj svet protkan ljubavlju, toplinom i verom da je suživot moguć i da je prijateljstvo nešto najvrednije što treba da negujemo i čuvamo

Siniša Noveski, održali su likovnu radionicu na temu ,,Dodir Makedonije.''

Prisutni su crtanjem predstavili šta za njih znači Makedonija, a najbolji crteži su kasnije postali i sastavni deo izložbe DLUMSa.

Veliki broj pesnika i pesnikinja, među kojima i Miljurko Vukadinović, Viktor Šećerovski, Oliver Janković, Dragan Petković, Rade Kokić, Blaga Janković, Iskra Peneva, Milena Mrkela, Lidija Karanfilovska Žikić, Jovanka Srbinovska i drugi, priredio je prelepo poetsko veče nazvano ,,Vezilka.'' Vezilka je inače čuvena pesma makedonskog pesnika Blažeta Koneskog. Prisutni su uživali u emocijama pesnika, koji su predstavili svoj svet protkan ljubavlju, toplinom i

verom da je suživot moguć i da je prijateljstvo nešto najvrednije što treba da negujemo i čuvamo.

U saradnji sa Makedonskom kinotekom u Skoplju, veče 20. maja je bilo rezervisano za projekciju filma ,,Balkankan.''

To je makedonski film u italijanskoj koprodukciji, koji prati život jednog Makedonca koji putuje Balkanom ne bi li pronašao svoju taštu zavijenu u tepih.

Darko Mitrevski je režiser i scenarista filma, a Vlado Jovanovski, Adolfo Margiota, Zvezdana Angelovska i Toni Mihajlovski igraju glavne uloge.

Veče klasične muzike donelo je poseban

doživljaj makedonske muzike. Posetioci su imali jedinstvenu priliku da čuju mlade i uspešne operske pevače i pijaniste makedonskog porekla, koji svojim radom i zalaganjem pomažu i doprinose da se sačuva, neguje i promoviše makedonska muzika, umetnost i kultura u Beogradu i Srbiji. Operske dive Ana Sinicki i Bojana Panovska, kao i pijanisti Borko Milojković i Goran Milošev, imali su izvanredne nastupe, posle kojih ih je publika dva puta vraćala na bis.

Tradicionalno obeležavanje praznika sv.Ćirilo i Metodije održano je 22. maja u Biblioteci grada Beograda, svečanom akademijom u okviru koje je prikazan i bogat kulturno umetnički program u saradnji sa Osnovnom školom ,,Ćirilo i

Operske dive Ana Sinicki i Bojana Panovska, kao i pijanisti Borko Milojković i Goran Milošev imali su izvanredne nastupe

19

Minority News

Manifestaciju je 29. maja zatvorio autentični orkestar iz Skoplja u restoranu Dom vojske, gde su gosti u opuštenoj atmosferi degustirali makedonsku mastiku, makedonska vina i igradi čuveno makedonsko oro

Metodije'' u Beogradu i mladim makedonskim piscem Dimitrijem Sole Ljubinim iz Velesa.

U galeriji Progres, 25. maja svoje skulpture predstavio je mladi i uspešni makedonski skulptor Siniša Noveski, čije su skulpture izabrane za postavku ovogodišnje Univerzalne svetske izložbe EKSPO 2015 u Milanu, a jedan je od 10 skulptora iz celog sveta čija će biografija biti predstavljena ove značajne i uticajne globalne manifestacije. Izložbu su otvorili poznati makedonski slikar Dimitrije Čudov i Ambasadorka R.Makedonije u Srbiji, Vera Jovanovska Tipko.

Manifestaciju je 29. maja zatvorio

20

autentični orkestar iz Skoplja u restoranu Dom vojske, gde su gosti u opuštenoj atmosferi degustirali makedonsku mastiku, makedonska vina i igrali čuveno makedonsko oro.

Organizator i ovogodišnje manifestacije je udruženje Makedonaca u BeograduMakedonium, pod pokroviteljstvom Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u Srbiji, Ministarstva kulture R.Srbije, Makedonske biznis asocijacije u Srbiji i u saradnji sa Narodnim pozorištem u Beogradu, Muzejem grada Beograda, Bibliotekom grada Beograda i kompanijama Alkaloid, Stobi, Tikveš, Vitaminka, Sandej Kolid i Fudeks.

Organizator i ovogodišnje manifestacije je udruženje Makedonaca u Beogradu - Makedonium Minority News

Svečano otvoreni Dani makedonske kulture u Novom Sadu Makedonska zajednica

U

druženje građana makedonske nacionalne manjine „Sv.Ćirilo i Metodij“ iz Novog Sada, u saradnji sa Radio televizijom Vojvodine i emisijom na makedonskom jeziku „Makedonsko sunce“, organizovali su Svečanu akademiju u čast sveslovenskih prosvetitelja Sv. Ćirila i Menjtodija, čime je započela, deveta po redu, manifestacija „Dani makedonske kulture“ u Novom Sadu.

Vaska Čergoska

Manifestaciju je otvorila ambasadorka R. Makedonije u Srbiji, Vera Jovanovska – Tipko, koja je između ostalog rekla da bi misija slovenskih prosvetitelja trebalo da bude „večna inspiracija za sve nas.“

Goste je pozdravio i Atila Marton, zamenik glavnog i odgovornog urednika TVNS, i predsednica Udruženja makedonske nacionalne manjine „Ćirilo i Metodij“, gospođa Vaska Čergoska.

O prosvetiteljima je govorio prof. dr Radomir Ivanović.

U programu su učestvovali, između ostalih: Ansambl makedonske nasionalne manjine „Toše Proeski“ iz Kačareva, Ana Bajić i Aleksandra Marković, studenti Muzičke akademije iz Novog Sada, klavirski kvintet u sastavu Snežana Tominčić, Olivera Ris, Marina Vranješ

Kristina Zime i Martina Hrubenja, u klasi profesora Dragana Nikolića, i operska umetnica iz Beograda, Bojana Panovska, sa korepetitorom Dariom Humenjukom.

21

U sklopu ove Svečanosti, organizovano je veče poezije, a u Zavodu za kulturu AP Vojvodine otvorena je izložba slika Društva lokovnih umetnika Makedonaca koji žive i stvaraju u Srbiji.

Minority News

Pomen stradalim policajcima u Kumanovu Makedonska zajednica

O

sam policajaca je stradalo, a 37 povređeno u sukobima sa teroristima u Kumanovu, 9. i 10. maja 2015. godine u Makedoniji. Republika Makedonija ovim povodom proglasila je dva dana žalosti, a pripadnici makedonske nacionalne zajednice u Republici Srbiji, polaganjem cveća i paljenjem sveća odali su poštu stradalim policajcima u Kumanovu, ispred ambasade Republike Makedonije u Beogradu.

Predsednik makedonskog nacionalnog saveta, Borče Veličkovski, izrazio je duboku zabrinutost i istakao da makedonska nacionalna zajednica u Srbiji sa nevericom prati dešavanja u R.Makedoniji.

- Osuđujemo svaki čin terorizma i kršenje zakona, i upućujemo poruku do naše Matice da očekujemo da uloži napor za rešavanje trenutnog stanja, kao što priliči savremenoj i suverenoj evropskoj državi. Pozivamo na

22

smirenost i strpljenje, toleranciju i međusobno uvažavanje. Apelujemo na sve političke faktore u R.Makedoniji da pronađu snagu i dijalogom i međusobnim poštovanjem dođu do rešenja u cilju prevazilaženja postojećih problema. Uvereni smo da za to postoje mogućnosti, želja i politička volja, zarad opšteg dobra makedonskog naroda i svih građana Makedonije - istakao je Veličkovski.

Minority News

Aktivnosti u maju 2015.

Nemačka zajednica

Subotica

Svečano otvaranje kancelarije predsednika Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine u Subotici, 28.maja 2015. godine

Beograd

Filološki fakultet u Beogradu je od 28. do 30. maja 2015. organizovao XV Internacionalnu konferenciju manjinskih jezika u okviru koje su svoj jezik i kulturu prezentovali predstavnici petnaestak manjinskih zajednica iz Srbije, između ostalog i nemačka nacionalna zajednica. Predstavljanje nemačke nacionalne manjine je bilo organizovano od strane Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine

23

Minority News

Sremska Mitrovica

Nemačka zajednica

U subotu, 30. maja 2015. godine, u Sremskoj Mitrovici, održana je 5. Štrudlijada. Manifestaciju je organizovao Nemački kultirni centar ''Goethe'' u saradnji sa Centrom za kulturu ''Sirmiumart'' iz Sremske Mitrovice. U kulturnoumetničkom delu programa, između ostalog, pesmom Hallo, hallo i auf Wiedersehen, predstavili su se polaznici škole nemačkog jezika NKC ''Goethe'', učenici od I-IV razreda. Učenici tri osnovne škole i Mitrovačke gimnazije, u kojima se izučava nemački jezik, su recitovali i pevali na nemačkom jeziku.

Subotica

Sastanak ambasadora SR Nemačke, gospodina Heinz Wilhelma, sa članovima Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine dana 11.05.2015. u Subotici. ambasador se interesovao za rad Saveta i članovi su ga o tome izvestili. Sastanak je tekao u prijatnoj atmosferi.

Bački jarak

24

Komemoracija za nedužne žrtve, dana 16.05.2015. Bački jarak. Predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine, Laslo Gence Mandler, i predsednik Izvršnog odbora saveta, anton Beck, položili su venac

Minority News

Obuka članova nacionalnih saveta u okviru projekta “Neka ravnopravnost postane stvarnost” Bunjevačka zajednica

U

U Somboru je u utorak, 26.maja, održan seminar–radionica na temu štiti preko nadležnih institucija. „Uloga nacionalnih saveta nacionalnih manjina u borbi protiv diskrimi– Za diskiminaciju se treba obratiti povenacije”. reniku za zaštitu ravnopravnosti s Predstavnici nacionalnih saveta Seminarom je predviđeno takođe obzirom na to da je on taj koji može da bunjevačke, mađarske, nemačke i obučavanje u popunjavanju pritužbe i uđe i u privatne odnose između privatrusinske nacionalne manjine učestvovali upoznavanje s procedurom koja dalje nih lica, za razliku od zaštitnika građana koji može da reaguje samo ukoliko je su na obuci o diskriminaciji i mehapovredu izvršio organ vlasti. I to je suštinnizmima zaštite od diskriminacije, naZa diskiminaciju se treba ska razlika izmeđuova dva nezavisna ormenjene članovima i članicama obratiti povereniku za zaštitu gana koju približavamo učesnicima nacionalnih saveta nacionalnih manjina. ravnopravnosti s obzirom na seminara – naglasila je advokatica Obuka je organizovana u Narodnom poTodorović i istakla očekivanja nakon zato da je on taj koji može da zorištu u okviru projekta „Neka ravnovršenog seminara. uđe i u privatne odnose pravnost postane stvarnost”, koji između privatnih lica, za – Očekujemo da se poveća inzajedno sprovode Poverenik za zaštitu razliku od zaštitnika građana formisanost tj. znanje o temi diskrimiravnopravnosti i Savez udruženja „Kuća koji može da reaguje ukoliko nacije kod predstavnika nacionalnih ljudskih prava i demokratije”. je povredu izvršio organ vlasti. saveta nacionalnih manjina, što ćemo Bunjevačku nacionalnu zajednicu su na meriti, između ostalog, i povećanim broovom seminaru predstavljali predsedjem tužbi kod poverenice za zaštitu nica BNS, mr Suzana Kujundžić Ostojić, i sledi – naglasio je jedan od predavača, ravnopravnosti. Svakako, očekujemo da članovi BNS – Mirko Bajić, Stanislava Slobodan Milivojević, savetnik u stručnoj predstvnici nacionalnih saveta prenesu Lutkić i Dejan Parčetić. ovu informaciju širem krugu ljudi, službi za zaštitu ravnopravnosti. odnosno svojoj nacionalnoj zajednici.

– Ovo je treći od predviđenih pet semi- Advokatica komiteta pravnika za ljudska nara na teritoriji Srbije koji se održavaju prava, Kristina Todorović, istakla je da se Iz Bunjevačkog nacionalnog saveta s ciljem upoznavanja predstavnika na- komitet bavi u svom radu zabranom poručuju da se za svaki slučaj prepoznacionalnih saveta sa instumentima u diskriminacije i obukom građana s ak- vanja diskiminacije, pripadnici bunjevačborbi protiv diskiminacije, upoznavanje centom na manjinske grupe o tom šta je ke nacionalne manjine mogu najpre sa institucijom poverenika za zaštitu diskriminacija i na koje načine se lica, obratiti Bunjevačkom nacionalnom ravnopravnosti. koja smatraju da su ugrožena, mogu za- savetu, posle čega će se preduzeti mere u skladu sa zakonom.

Za svaki slučaj prepoznavanja diskiminacije, pripadnici bunjevačke nacionalne manjine mogu se najpre obratiti Bunjevačkom nacionalnom savetu

25

Minority News

Bunjevačka zajednica

XV međunarodni naučni skup „Manjinski jezici u obrazovanju i nastavi: izazovi i nove smernice”

N

Na evropskom putu

sustvovala predsednica Saveta, mr aučna, književna i informativna izdanja bunjevačkih institucija i Suzana Kujundžić Ostojić. udruženja, umetnički radovi u slamarskoj tehnici, nošnja, narodne igre i lepote bunjevačkog govora - sve je to bilo predstavljeno na sajmu Primarni cilj konferencije jeste predstavmanjinskih jezika i kultura. ljanje dostignuća i dobre prakse iz oblasti nastave manjinskih i regionalnih jezika, Filološki fakultet Univerziteta u oblasti iz zemlje i sveta. kao i razmena iskustva i uspostavljanje Beogradu je od 28. do 30. maja bio smernica za dalja istraživanja, kao i razvoj domaćin XV međunarodnog naučnog Ratifikacija jezika – formalnog i neformalnog obrazovanja na skupa pod nazivom „Manjinski jezici u sigurnost zajednice manjinskim jezicima. obrazovanju i nastavi: izazovi i nove smernice”. Reč je o skupu koji se održava Svečano otvaranje konferencije je Prema rečima dr Julijane Vučo, profeveć trideset godina u različitim uni- održano u četvrtak, 28. maja, u zgradi sorke na Filološkom fakultetu i predsedverzitetskim centrima u svetu i koji se Rektorata Univerziteta u Beogradu, a nice organizacionog odbora, sama bavi pitanjima manjinskih jezika, a oku- njemu je, ispred Nacionalnog saveta konferencija je od posebnog značaja pre plja brojne stručnjake iz ove naučne bunjevačke nacionalne manjine, pri- svega za produbljivanje i jačanje već

26

Primarni cilj konferencije jeste predstavljanje dostignuća i dobre prakse iz oblasti nastave manjinskih i regionalnih jezika, kao i razmena iskustva.

Minority News

U jednom vremenskom periodu uvodnik se pretvorio u pesmu, u književnost. postojećih uspešnih veza sa univerzitetima u regionu, Evropi i svetu, kao i za uspostavljanje novih mogućnosti naučne i univerzitetske saradnje.

–Nalazimo se u trenutku u kome se plurilingvizam u Evropi izuzetno ceni, poštovanje svakog jezika pojedinačno i svih jezika zajedno, koji se neguju i koriste u Evropi, jeste zadatak svakog poslenika u kulturi i obrazovanju, a posebno Filološkog fakulteta i Ministarstva prosvete, kao i sličnih institutucija u našoj zemlji –rekla je Vučo, te je izrazila uverenje da budućnost jezika nacionalnih manjina nije ugrožena, čak je, kako je rekla, esktremno pozitivna.

– Odumiranje jezika zavisi pre svega od govornika tog jezika, od njihove želje i snage da se odupru onom što može da bude razlog odumiranja jezika, a to su ekonomski, politički i drugi razlozi. Verujem da u Srbiji danas ne bi trebalo da preti odumiranje bilo kom od manjinskih jezika, ukoliko budemo u situaciji da stvorimo uslove u kojima će se obrazovanje odvijati na tim jezicima, a podjednako je važno da pripadnici manjina budu uključeni u kontekst srpske društvene zajednice kroz poznavanje većinskog, srpskog jezika – zaključila je naša sagovornica.

Konferenciju je zvanično otvorio prof. drRanko Bugarski, koji je govorio o Evropskoj povelji o regionalnim i manjinskim jezicima posle dve decenije. S obzirom na to da je prof. Bugarski i ekspert Saveta Evrope za regionalne i manjinske jezike, dobro je upoznat sa radom Bunjevačkog nacionalnog saveta, poteškoćama s kojima se susreće kad je u pitanju standardizacija jezika, kao i sa specifičnim karakteristikama bunjevačke nacionalne manjine.

- Što se tiče statusa bunjevačkog govora, odnosno jezika, to je praktično jedna terminološka razlika koja je više diktirana nekim spoljnim uslovima, pretežno

Šarenilo narodnosti

Uz Bunjevce, na sajmu su svoje specifičnosti predstavile ukrajinska, grčka, slovenačka, slovačka, bugarska, mađarska i albanska nacionalna zajednica, kao i romska, sefardska i makedonska kultura.

27

političke prirode, jer razlika između govora i jezika nije zapravo lingvistička.

Kada uznapreduju procesi standardizacije bunjevačkog govora koji su sada u toku, onda će biti mnogo lakše da se pređe i ta prepreka, pa da onda bunjevački i zvanično bude nazivan jezikom - rekao je prof. Bugarski, te se osvrnuo na polemiku koja se ne tako davno povela oko izdavanja bunjevačke čitanke i gramatike “Klupče” na ćirilici. Naime, on smatra da je polemika bila suvišna, jer je situacija takva da deca, pa i manjinska,u školama prvo uče ćirilicu, a tek posle toga latinicu.

- Smatram da su bunjevačka čitanka i gramatika jako važne u ovoj fazi standardizacije bunjevačkog govora i mislim da je to znak da stvari idu pravim putem, što me veseli – rekao je naš sagovornik.

Učesnici konferencije su imali priliku da predstave manjinske jezike s različitih aspekata: jezičke politike, višejezičnosti, metodike nastave, jezičkih ideologija i stavova, pa je u tom smislu od velikog značaja prisustvo predstavnika bunjevačke nacionalne manjine na ovom međunarodnom skupu. To je potvrdila i predsednica NSBNM, mrSuzana Kujundžić Ostojić.

- Za svaku nacionalnu manjinu je od izuzetnog značaja prikazivanje svega onog što radi i čime se bavi kad je u pitanju jezik, a Bunjevci, kao neko ko radi na standardizaciji jezika, svakako treba da prikažu sve ono što je bitno. Sve što je vezano za standardizaciju, kao i podrška Srbije bunjevačkom govoru u trenutku kad treba da postane jezik, veoma je važna, i mi bez te podrške ne

bismo mogli ni početi sav ovaj posao, a nadam se da ćemo ga sa uspehom završiti, rekla je predsednica Saveta, te je naglasila da je bitno i to što je tokom trajanja konferencije nekoliko puta bio pomenut i bunjevački govor u smislu onoga na šta se Srbija obavezala kad je reč o ratifikaciji jezika, budući da to zajednici daje sigurnost i nadu.

Sajam manjinskih jezika i kultura

U okviru konferencije, posle svečanog otvaranja, u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja je održan i sajam manjinskih jezika i kultura, a uz brojne nacionalne manjine, priliku da se predstave su imali i Bunjevci. Tako su prisutni, na štandu bunjevačke manjine,mogli da vide sve ono što je karakteristično za nacionalnu zajednicu – izdanja bunjevačkih institucija i udruženja, slamarsku umetnost, nošnju i igru, što je na najlepši način predstavilo identitet, kulturu i istoriju naše zajednice. Zanimljivo je da je mnogo mladih studenata, ali i starijih akademika, obilazilo bunjevački sto i raspitivalo se za istoriju, kulturu i običaje manjine.

Uz bunjevačku, i sve druge nacionalne manjine su se potrudile da se predstave u što lepšem svetlu, i da što bolje i jasnije upoznaju zainteresovane s njihovom posebnošću.

Sajmu su, ispred bunjevačkih institucija i udruženja, prisustvovale predsednica Odbora za obrazovanje, Mirjana Savanov i predsednica Odbora za kulturu, Kata Kuntić.

Minority News

Hrvatska zajednica

HNV, Ministarstvo i škola – najvažniji trokut OKRUGLI STOL O PERSPEKTIVI HRVATSKE NASTAVE U VOJVODINI

P

erspektiva hrvatske nastave u Vojvodini bila je tema okruglog stola održanog u ponedjeljak, 25. svibnja, u Tavankutu. Koordinatorica skupa bila je Marina Balažev, jedna od profesorica hrvatskog jezika u Vojvodini, a prisutne su bile i predstavnice iz Ministarstva znanosti obrazovanja i sporta Republike Hrvatske – mr. sc. Vera Šutalo, načelnica Sektora za zajedničke poslove i programe, jasna aničić, viša stručna savjetnica, Ivana Pilko Čunčić, voditeljica Službe za posebne programe, strategije i međunarodnu suradnju, Blaško Stantić član subotičkog Gradskog vijeća zadužen za obrazovanje, Darko Sarić Lukendić, predsjednik Izvršnog odbora Hrvatskog nacionalnog vijeća, anđela Horvat, članica Izvršnog odbora HNV-a zadužena za obrazovanje, Hrvoje ambreuš, konzul I razreda Generalnog konzulata Republike Hrvatske u Subotici, Bernadica Ivanković, informatorica na hrvatskom jeziku u Gradskoj knjižnici, Stanislava Stantić Prćić, ravnateljica Osnovne škole Matija Gubec u Tavankutu, Mirjana Stevanović, v. d. ravnatelja Osnovne škole Matko Vuković i Mira Tumbas, profesorica iz Politehničke škole.

Među sudionicima skupa bili su i profesori hrvatske nastave koji putem Ministarstva znanosti obrazovanja i sporta rade u državama u regiji – Ana Šarčević (Crna Gora), Jasna Rendulić (Slovačka), Marija Lackić (Rumunjska), Mario Malkoč (Slovenija) i Vedran Iskra (Makedonija). Također, prisutna su bila i sva četiri profesora koji predaju hrvatski jezik u Vojvodini – uz koordinatoricu skupa Marinu Balažev, Vladan Čutura, Ivana Matić i Iva Babić.

NeDOSTaje LOKaLNa POTPORa

kulture (u daljnjem tekstu Hrvatski s elementima)«, rekla je Balažev.

Marina je istaknula i veliku financijsku pomoć MZOS za seminare kojima oni, profesori hrvatskog jezika, pomažu kolegama kojima hrvatski nije materinji, a predaju u hrvatskim odjelima. Pohvalila je i njihov odaziv i suradnju.

Međutim, izdvojila je problem predmeta Hrvatski s elementima, jer među nastavnicima »ne postoji jači odaziv niti

Jelena Dulić Bako, Hrvatska riječ

interes za bilo kakav napredak«. Istaknula je potrebu za njihovo poticanje od strane HNVa. »Šteta je što na seminarima nema odaziva, jer mi im imamo volje pomoći i imamo financijsku potporu od Ministarstva ali nemamo lokalnu potporu«, rekla je Balažev. »Kad se govori o osmišljavanju jezične politike dva su ključna pojma. Jedno je planiranje statusa, a jedno je planiranje korpusa. Da bi smo mogli planirati status i planirati korpus moraju nam biti jasni ciljevi, uvjeti i zakoni«, rekla je Balažev i postavila dva pitanja te ukazala na dva problema.

»Što je cilj hrvatske nastave u Vojvodini?

Ako nam je cilj imati ‘papirnate učenike’, znači reći da imamo upisano toliko i toliko učenika, posebice u predizbornoj godini onda cilj ostvarujemo izvrsno.

Ukoliko želimo prave učenike i učenike koji će voljeti nastavu hrvatskog jezika onda puno toga moramo osmisliti drugačije«, rekla je Balažev te postavila novo pitanje: »Imati ili nemati?« Ovdje je aludirala na sve manju brojnost učenika u hrvatskim odjelima, sve manju

Uvodno predavanje o hrvatskoj nastavi u Vojvodini, kako ona zaista izgleda i kako bi trebalo da izgleda, održala je koordinatorica skupa Marina Balažev, jer kako je rekla, s obzirom na to da je ovdje provela 4 godine kao učitelj hrvatske nastave koji dolazi na rad u Vojvodinu, vjeruje da zna o tome ponešto reći iz perspektive prosvjetnog radnika. »Hrvatska nastava u Vojvodini razlikuje se od hrvatske nastave na koju Ministarstvo šalje profesore u ostatku svijeta. U ostalim državama je riječ o dijaspori i nastava je uvijek u vidu izborne ili dopunske nastave, a u Vojvodini je riječ o hrvatskoj manjini gdje učenici mogu ići u hrvatski razred, odnosno slušati hrvatski kao materinji jezik ili samo pohađati izborni predmet Hrvatski jezik s elementima nacionalne

28

Ukoliko želimo prave učenike i učenike koji će voljeti nastavu hrvatskog jezika onda puno toga moramo osmisliti drugačije Minority News

Mi se kroz nastavu hrvatskog jezika trudimo djecu ne samo upoznati s poviješću nego i sa suvremenom hrvatskom kulturom

zainteresiranost maturanata da školovanje nastave na svom materinjem jeziku u Hrvatskoj te na slab povratak studenata nazad, u svoje rodno mjesto uz digresiju da postoji loša komunikacija između maturanata i HNV-a te da se uvjeti za studente trebaju popraviti.

Posljednje pitanje koje je Marina postavila bilo je »Biti ili ne biti Hrvat?« »Mi se kroz nastavu hrvatskog jezika trudimo djecu ne samo upoznati s poviješću nego i sa suvremenom hrvatskom kulturom, želimo ih upoznati s hrvatskim zemljopisom, želimo voditi djecu u Zagreb... Trudimo se ne samo dovesti stručnjake nego i surađivati s njima, sudjelovati u sadržajima i biti dio ove zajednice«, rekla je Balažev dodajući komentar da bi voljela da je komunikacija s HNV-om bolja.

SjajNa eKIPa

Prisutne su pozdravile predstavnice Ministarstva znanosti obrazovanja i sporta. Mr. sc. Vera Šutalo pohvalila je suradnju na ovom području i istaknula da se iz uvodnog predavanja vidi kako se puno radi i da ima puno pomaka te da je ovo jedan od kvalitetnijih timova Ministarstva.

»Željela bih još reći kao načelnica u sektoru koji pokriva područje manjina i kao dugogodišnja djelatnica Ministarstva, da se puno toga može napraviti ako se pravi ljudi nalaze na pravim mjestima i ako postoji za to obostrani interes, a kako sam vidjela ovdje postoji jedna sjajna ekipa. Važno je imati na umu da su to učenici, da su to naša djeca i da mi na neki način kreiramo njihovu budućnost«, rekla je Šutalo. Ivana Pilko Čunčić govorila je o obimu posla MZOS što se tiče nastave na hrvatskome jeziku van domovine: »Služba za posebne programe, strategije i međunarodnu suradnju koordinira rad u 21 državi, imamo oko 100 učitelja koje Ministarstvo koordinira i 6 i pol tisuća učenika koji su obuhvaćeni koroz nastavu u inozemstvu.« Jasna Aničić, koja je za sebe rekla da predstavlja prvu kariku između Ministarstva i terena je pohvalila učitelje poslane od Ministarstva u inozemstvo zbog obima posla, načina na koji se snalaze u tome te truda koji ulažu. Učitelji hrvatske nastave koji preko MZOS rade u državama u regiji kroz kratak su osvrt na svoj rad dali sliku o situaciji nastave na hrvatskome

29

ReP ILI SURLa?!

»Ne znam znate li onu pricu o šest slijepaca i slonu. Kad su ih pitali kako slon izgleda onda je odgovor ovisio o tomu koji dio slona su dohvatili.

Tako nekako je i nama bilo u pocetku...«, bile su uvodne rijeci Balažev, a Saric Lukendic je, iskoristivši iste junake u svome obraćanju, skupu podsjetio na poslovicu da od sjedišta ovise i gledišta: »ako se slijepac primi slonova repa, mogao bi pomisliti i da je surla. Tu onda zapravo mogu nastati brojni problemi.«

jeziku u spomenutim državama. Osim aktivnosti koje organiziraju, upozorili su i na goruće probleme što se tiče hrvatske nastave u državama gdje rade. U Crnoj Gori je to stagnacija broja učenika, u Slovačkoj većina učenika ne zna hrvatski jezik zbog izražene asimilacije s većinskim stanovništvom, u Rumunjskoj je prisutan problem interesiranja za hrvatski jezik samo u području Karaševa, dok su nastavnici uposleni u Makedoniji i Sloveniji istaknuli problem velike udaljenosti gradova, tj. škola u kojima drže nastavu.

KOMUNIKaCIjSKI ŠUMOVI

Mirjana Stevanović iz subotičke škole Matko Vuković pohvalila je suradnju škole koju ima s institucijama kojima je interes da se hrvatska kultura unapređuje te istaknula da su posljednjih nekoliko mjeseci započeli

Služba za posebne programe, strategije i međunarodnu suradnju koordinira rad u 21 državi, imamo oko 100 učitelja koje Ministarstvo koordinira i 6 i pol tisuća učenika koji su obuhvaćeni koroz nastavu u inozemstvu.

projekt umrežavanja nastavnika koji nastavu izvode na hrvatskom jeziku.

Stanislava Stantić Prćić iz tavankutske škole “Matija Gubec” naglasila je da Mješoviti odbor radi dobro i donosi dobre zaključke ali da do realizacije ne dolazi te da su to veliki problemi. Podsjetila je i na roditelje jer su oni ti koji odgajaju svoju djecu te bi na njih trebalo staviti veći akcent. Također je iskazala potrebu za stručnim istraživanjima o stavovima roditelja o nastavi odakle bi mogla doći ideja kako podići kvalitetu nastave na hrvatskom jeziku. Mira Tumbas iz Politehničke škole rekla je da

je u njihovoj školi problem što se nastava na hrvatskom odvija samo na satu hrvatskog jezika, dok ostali profesori ne govore pravilno ili u nekim slučajevima, niti ikako hrvatski jezik. Dala je prijedlog da se godišnje organizira seminar za predavače na hrvatskom jeziku koji bi bili akreditirani, jer bi se time povećala motivacija za sudjelovanje na seminarima.

Vladan Čutura, profesor hrvatskog jezika u spomenutoj školi, istaknuo je još nekoliko problema – problem udžbenika iz hrvatskog jezika, nedostatak definiranog popisa predmeta na hrvatskome jeziku, te problem sklapanja suradnje sa školama iz Osječko-baranjske ili Vukovarsko-srijemske županije. Čutura je također pozvao HNV na bolju organiziranost i brže rješavanje spomenutih problema. Hrvoje Ambreuš, konzul I reda rekao je da se oni trude da konzulat bude institucija kojoj se uvijek može obratiti za pomoć. Darko Sarić Lukendić iz HNV-a izrazio je zahvalu učiteljima hrvatskog jezika na velikoj pomoći koju su im pružili što se tiče prijevoda udžbenika na hrvatski jezik i na vremenu koji su izdvojili za izradu zadataka za natjecanje iz hrvatskog jezika.

Međutim, Balažev je rekla da posljednje dvije godine zadaci nisu slani njima na izradu, iako su, kako je rekla, pokazali interesiranje za to, te da na prijevodima udžbenika nisu sudjelovali jer bi to bio preobiman posao za tri tjedna koliki im je bio ponuđeni rok.

Osvrnuvši se na sve izneseno, mr. sc. Šutalo je rekla da ovdje ima dosta toga što se može poboljšati i unaprijediti, ali da je ocjena rada dobra četvorka. »Nama je Vojvodina najinteresantnija zbog svih specifičnosti i tu ulažemo dodatne napore kako bi smo sve probleme mogli riješiti. Najvažniji trokut ovdje koji se u zajednici treba realizirati je između HNVa, Ministarstva i škole, a unutar škole su to učitelji i roditelji. Ovdje mora biti veća suradnja i morate na svakodnevnoj bazi komunicirati«, rekla je Šutalo.

Nama je Vojvodina najinteresantnija zbog svih specifičnosti i tu ulažemo dodatne napore kako bi smo sve probleme mogli riješiti Minority News

Romska zajednica

Strategija za unapređenje položaja Roma do kraja septembra

N

ova Strategija za unapređenje položaja Roma, koja će pratiti politiku vlade u procesu pridruživanja eU, biće usvojena do kraja septembra, najavio je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nenad Ivanišević.

On je novinarima, uoči Sednice Saveta za unapređenje položaja Roma i sprovođenje Dekade uključivanja Roma, rekao da će Strategija do kraja jula biti na javnoj raspravi, a da očekuje da 15. septembra ili najkasnije do kraja tog meseca bude i usvojena.

Ivanišević je rekao da će pripadnici romske nacionalne manjine dati veliki doprinos u izradi Strategije jer, kako je naveo, na najbolji način mogu da definišu svoje potrebe.

On je rekao da je zadovoljan rezultatima Dekade Roma 2005-2015 godine i naglasio da će država tražiti aktivnije učešće pripadnika romske nacionalne zajednice i nevladinih organizacija u narednom periodu.

Šefica pregovaračkog tima za pristu-

panje Srbije EU, Tanja Miščevih, koja je prisustvovala sednici, rekla je novinarima da je rad saveta veoma važan ne samo za procese evropskih integracija, već i za zaštitu ljudskih prava i unapređenje ekonomske pozicije Srbije.

Ona je navela da se pitanje inkluzije Roma nalazi u nekoliko poglavlja u pregovorima sa EU - od osnovih prava, preko obrazovanja i socijalne zaštite, zapošljavanja do unapređenja preduzetništva.

"Ovo je zajednički posao i on nije samo u vezi sa procesom pregovora jer pitanje socijalnog uključivanja Roma prevazilazi proces evropskih integracija", rekla je Miščević.

Predsednik Nacionalnog saveta Roma, Vitomir Mihajlović, rekao je da se vlada u procesu pregovora sa EU obavezala da će izraditi novu strategiju i akcione planove.

Govoreći o sprovođenju Dekade Roma od 2005. do 2015. godine, Mihajlović je rekao da ne može biti popuno zadovoljan svim rezultatima.

“Pitanje inkluzije Roma nalazi se u nekoliko poglavlja u pregovorima sa EU od osnovih prava, preko obrazovanja i socijalne zaštite, zapošljavanja do unapređenja preduzetništva” Tanja Miščević

Prema njegovim rečima, očekivanja su ispunjena u oblasti obrazovanja i zdravstvenog položaja Roma, ali u oblasti stanovanja i zapošljavanja nema rezultata."U narednom priodu ćemo insistirati na zapošljavanju pripadnika romske nacionalne zajednice, što je glavna prepreka u ostvarivanju svih ostalih prava. “Imamo pripadnike romske nacionalne zajednice koji godinama čekaju na Birou za zapošljavanje", rekao je Mihajlović. On je podsetio da se primenjuju afirmativne mere za upis Roma na fakultete, ali da je sada problem to što su oni koji su završili fakultet na birou rada već nekoliko godina i ne mogu da nađu posao.

“Očekivanja su ispunjena u oblasti obrazovanja i zdravstvenog položaja Roma, ali u oblasti stanovanja i zapošljavanja nema rezultata. U narednom periodu ćemo insistirati na zapošljavanju pripadnika romske nacionalne zajednice, što je glavna prepreka u ostvarivanju svih ostalih prava” Vitormir Mihajlović

na studije, a ne nađete zaposlenje, onda nemamo efekat afirmativnih mera koje primenjujemo", naveo je Mihajlović.

Tema sastanka je bila Strategija za poboljšavanje položaja Roma i ekspertska komisija koja će raditi na akcionim planovima za novu strategiju od 2015 2020.

"Ako primenite afirmativnu meru za upis

Država će tražiti aktivnije učešće pripadnika romske nacionalne zajednice i nevladinih organizacija u narednom periodu

30

Minority News

Romska zajednica

Novi stanovi za 12 romskih porodica

U

sredu, 26.maja 2015. godine, dodeljeno je 12 stanova najugroženijim romskih porodica dobilo svoj krov nad romskim porodicama u Beogradu. Porodice su dobile stanove u glavom.

Orlovskom naselju - opština Zvezdara.

Gradonačelnik Beograda, Siniša Mali, Majkl Devenport, šef Evropske deleStanovanje je jedan od najvećih prob- ravama i opštinama u Republici Srbiji gacije u Srbiji, Nataša Stanisavljević lema sa kojim se susreću ne samo Romi kako se izboriti sa ovim problemom i sekretar Sekretarijata za socijalnu zau Beogradu, već i Romi u čitavoj Srbiji i kako rešiti jedan od najvećih problema štitu, Dragana Milošević menadžer upravo ovaj projekat “Sagradimo dom sa kojima se Romi susreću.

UNOPS-a, Vitomir Mihajlović, predsedzajedno” ima za cilj poboljšanje životnih nik Nacionalnog saveta Roma i ostali, uslova za najugroženije romske porodice Zahvaljuljući Evropskoj Uniji, Kancelariji prisustvovali su predaji ključeva i useu Beogradu. On treba da posluži kao Ujedinjenih nacija za projektne akljenju romskih porodica u nove stanove. primer i osnova svim lokalnim samoup- tivnosti i gradu Beogradu danas je 12

31

Minority News

Magyar Szo

Balint Pastor: Potrebna sveobuhvatna rešenja

Ž

elimo da ustav detaljnije i tačnije reguliše pravni status nacionalnih saveta, odnosno da deo koji se odnosi na autonomiju Vojvodine bude precizniji i da da više ovlašćenja pokrajini, u cilju da ta ovlašćenja ne bi mogla neka buduća parlamentarna većina da menja jednim potezom – izjavio je za „Mađar so“ Balint Pastor, šef poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u vezi vesti da je ovih dana formiran pododbor radne grupe koja se bavi restrukturiranjem srpskog političkog sistema, a u kojem svog predstavnika ima i SVM. Balint Pastor je objasnio da je podgrupa vobitnoj ideji podgrupa trebalo da broji četvoročlana grupa koja održava veze sa tri člana koje bi delegirale tri najbrojnije poslaničkim grupama, vanparlamen- poslaničke grupe, ali je predlog SVM-a tarnim strankama, strukovnim udruže- omogućio da i najbrojnija manjinska njima, predstavnicima nauka i civilnim frakcija učestvuje u radu. organizacijama. Sve predloge koje dobije na javnom saslušanju ova podgrupa “Mislimo da bi trebalo početi će predstaviti akcionoj grupi koja će sa promenom ustava, odlučivati o redosledu tema koje će se odnosno promenom naći na stolu parlamentarne grupe, koja pojedinih njegovih radi na restrukturiranju srpskog političelemenata.

Ustav je u svakoj kog sistema. državi najvažniji pravni akt, te - Tu će biti više mogućnosti da pitanja, od velike važnosti za mađarsku nacionalnu manjinu, akciona grupa u većoj meri uzme u obzir i da se mogućnosti ne sužavaju na činjenicu da mi na sastancima akcione grupe objasnimo šta želimo preformulisati u vezi političkog sistema – ukazao je vođa poslaničke grupe SVM-a, dodajući da je prema pr-

svi drugi akti trebaju da budu u saglasnosti sa njim” Balint Pastor

javna saslušanja će početi 17. juna, a SVM će svoje predloge predstaviti 22. juna.

– Mislimo da bi trebalo početi sa promenom Ustava, odnosno promenom pojedinih njegovih elemenata. Ustav je u svakoj državi najvažniji pravni akt, te svi drugi akti treba da budu u saglasnosti sa njim. Naravno iz perspektive stabilnosti nije dobra suviše česta promena Ustava, ali ako uzmemo u obzir način na koji je važeći Ustav usvojen 2006. godine, da se to dogodilo suviše brzo, da nije bilo nikakve javne ili stručne rasprave pre usvajanja, onda nije čudno što su u tekstu Ustava ostale nelogičnosti, greške koje se moraju ispraviti. Ustav treba pregledati detaljno, iz rečenice u rečenicu i tako treba i greške ispravljati. Nedopustivo je, na primer, da Ustav meša pojam vlasnika i vlasništva, ili da isto pitanje dva različita pasusa Ustava tretiraju na potpuno različite načine – kaže Pastor. Šef poslaničke grupe SVM-a se osvrnuo i na inicijativu Srpske napredne stranke prema kojoj bi broj poslanika u parlamentu trebalo smanjiti sa 250 na 150.

- Ustav broj poslanika u republičkom parlamentu određuje da ih bude 250.

Ako neko to želi menjati, automatski se

Nedopustivo je, na primer, da ustav meša pojam vlasnika i vlasništva, ili da isto pitanje dva različita pasusa Ustava tretiraju na potpuno različite načine

32

Minority News

Ukoliko se smanji broj poslanika u parlamentu, mora se smanjiti i broj koji je potreban za predavanje interpelacija otvara pitanje promene Ustava. Mislimo da se Ustav mora menjati iz više razloga, a ne samo zbog određenog broja poslanika. Da ne govorimo o tome da ukoliko se ova tema otvori, postoji više pasusa Ustava koje su u uskoj vezi sa pitanjem broja poslanika, tako da bi i te pasuse trebalo menjati.

Na primer, propisi koji se odnose na interpelacije, koje su jedna od tehnika kontrole vlade koju vrši parlament. Interpelaciju prema Ustavu može da preda 50 poslanika. Ukoliko se smanji broj poslanika u parlamentu, mora se sma-njiti i broj koji je potreban za predavanje interpelacija. Pitanje ustavnosti pojedinih zakona može inicirati 30 poslanika u slučaju već prihvaćenih, ali još ne- važećih zakona, pa bi se i u ovom slučaju morao smanjiti broj potreban za inicijativu us-

“Iako se čini da je smanjenje

broja poslanika popularno, u heterogenoj sredini kao što je Srbija, bilo bi prilično neodgovorno smanjiti broj poslanika na način da se određene društvene grupe, koje su do sada imale predstavnike u parlamentu, ostave bez predstavnika.”

Balint Pastor

tavnosti. Ove promene bi dale pravo na dalje promene i izmene, na primer, trebalo bi smanjiti broj poslanika na pokrajinskom, odnosno opštinskom nivou. Iako se čini da je smanjenje broja poslanika popularno, u heterogenoj sredini kao što je Srbija, bilo bi prilično neodgovorno smanjiti broj poslanika na način da se određene društvene grupe, koje su do sada imale predstavnike u parlamentu, ostave bez predstavnika.

- Trenutno se najveće razlike u mišljenju pokazuju u činjenici da prema mišljenju većine frakcija samo zakoni treba da se menjaju, a da ne treba dirati Ustav. Ubeđen sam da se taj proces sme započeti samo ako za rezutat promena dobijemo sveobuhvatna rešenja koja će ispraviti greške koje je vlast 2006. učinila tokom usvajanja Ustava – ukazao je Balint Pastor.

33

Biografija

Bálint Pásztor (Balint Pastor), pravnik, narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, rođen je 3. januara 1979. g. u Subotici.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, februara 2002. g. Na istom fakultetu je oktobra 2011. g. stekao akademski naziv master, iz ustavnopravne naučne oblasti. Novembra 2011. g. upisao je doktorske studije na beogradskom Pravnom fakultetu.

Od aprila 2002. bio je pravni savetnik subotičkog D.o.o. za konsalting Pannon Invest Consortium, a od januara 2004. do februara 2007. g. bio je direktor ovog privrednog društva.

Od 19. oktobra 2002. do 30. juna 2010. bio je član Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Od 6. decembra 2002. do 11. decembra 2009. bio je predsednik Izvršnog odbora NSMNM-a.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 13. septembra 2000. g. Tokom izbora 2000. g. bio je član Centralnog izbornog štaba Demokratske opozicije Srbije (DOS), delegiran od strane SVM-a. Od maja 2007. član je Predsedništva SVM-a.

Od 14. februara 2007. je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe manjina, član Odbora za inostrane poslove i Zakonodavnog odbora Narodne skupštine.

Od 11. juna 2008., u drugom mandatu je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe manjina, član Odbora za inostrane poslove i Odbora za finansije Narodne skupštine.

Od 31. maja 2012., u trećem mandatu je narodni poslanik, predsednik samostalne Poslaničke grupe SVM, koja je ponovo obrazovana nakon više od deset godina, član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine.

Od 16. aprila 2014., u četvrtom mandatu je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe SVM, član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine, predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Španijom.

Od septembra 2014. asistent je iz predmeta ustavno pravo na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija.

Govori engleski jezik. Oženjen je, otac jednog sina.

Prema mišljenju većine frakcija, samo zakoni treba da se menjaju, a da ne treba dirati Ustav Minority News

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda i Misija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada i organizacija koje finansiraju projekat