Magazine issue 107

Page 1

cena 50 den.

br.107, sreda 4 maj 2011

Ro­bert Iva­nov­ski

Uli~­no ple­me To­{e Pro­es­ ki

Du­{a­ta na dlan­ka

Turski serii Holivudski glamur vo bliskoto sosedstvo

Kral­ska ven­~a­vka

Za­me­na za ne­za­men­li­va­ta Lej­di Di „Ma­ke­don­ski idol“

Sla­va ko­ja tre­ba da se oprav­da

Go­ran Pe­tre­ski „String for­sis“ Me­ri Ra­don­~i} De­jan Pro­{ev

Ga­ri i Di­ki Ta­vit­jan

Det­ski son so naj­go­le­mi­te yvez­di

EKSKLUZIVNO

Vlatko Lozanoski

Savka e mojata inspiracija

SODR@INA... 007 - Ob­je­ktiv

023 - Profil

026

str.

035 - Toa sum jas 044 - Ako mo`e{ kirili~no

SA­VKA GRA­^A­NIN I VLA­TKO LO­ZA­NO­SKI 071- Bioritam

v.d. Gla­ven i od­go­vo­ren ured­nik \or­ge Sto­ja­nov Gra­fi~­ki urednik Ele­na Xekova Pomo{nik glaven urednik Ke­ti Mic­kov­ska No­vi­na­ri Ka­te­ri­na Tra­ja­nov­ska, Dra­gi­ca Hri­sto­va, Ele­na Iva­no­ska Frosina Arizankoska Gra­fi~­ka re­dak­ci­ja Maja Piponska, Elena Toevska, Dragan Stojanovski Ured­nik na fo­to­gra­fi­ja Ani i Dimi Fo­to­gra­fi­ja Ni­ko­la Ja­ki­mov i Kristijan Teodorov Le­ktor Lil­ja­na Pe­tru­{ev­ska-Ko­~ov­ska Ilvana Eftoska-Mir~eska Mar­ke­ting marketing@1e.com.mk tel. 3299-877, 3299-864 faks. 3299-870

059 - Editorijal

072 - Moe patuvawe 084 - Zdravje 088 - Miris i vkus

Kon­takt 02 3299-865, 3299-888 redakcija@1e.com.mk ul. Pero Nakov br. 60, Skop­je

Pe­~a­ti Pe­~at­ni­ca „Mi­sir­kov“ tel. 02 5511-333 Iz­da­va PLUS PRODUKCIJA DOOEL Di­stri­bu­ci­ja Plus Pro­duk­ci­ja tel. 2580-020 2580-021

1E | 5

MIZANTROP TAMA{ ERDI DRAKULA XABIR DERALA NOVAK XOKOVI}

bjektiv

18 str.

Kralska ven~avka

„OVA NEBO ZNAE SÈ“, omi­le­na­ta pes­na od re­per­to­a­ rot na DIMITAR ANDONOVSKI, ko­ne~­no ja do­bi svo­ ja­ta vi­de­o­pri­kaz­na. Spo­tot se sni­ma­{e vo Cen­ta­rot za kul­tu­ra vo Bi­to­la, rod­no­to me­sto na po­pu­lar­ni­ot pop-pe­ja~, a ka­ko sta­ti­sti se po­ja­vu­va­at du­ri pe­de­set u~e­ni­ci od ta­mo{­no­to sred­no mu­zi~­ko u~i­li­{te. Vi­de­o­za­pi­sot e pro­du­ci­ran od no­vo­for­mi­ra­na­ta pro­du­cent­ska ku­}a „Go­ri­la vajld en­ter­tej­ment“, a go izra­bo­ti „3D pro­ekt“. 1E | 7

S

vet­ski priz­na­ti­ot un­gar­ski pi­ja­nist, Ta­ma{ Er­di, vo do­mot na ARM odr­`a hu­ma­ni­ta­ren kon­cert. Ku­ri­oz­ i­tet e {to ova e pr­vi­ot svet­ski mu­zi­~ar koj odr­`al hu­ma­ni­ta­ren na­stan vo Ma­ke­do­ni­ja. Pub­li­ka­ta ima­{e mo`­nost da slu{­ne de­la na Fre­de­ rik [o­pen i Franc List, koi bea ma­e­stral­no ot­svi­ re­ni na kla­vir od ovoj umet­nik. So­bra­ni­te sreds­tva }e bi­dat do­ni­ra­ni vo KUD „Bil­ ja­na“ pri So­ju­zot za sle­pi li­ca vo Ma­ke­do­ni­ja. So na­ sta­pot na ovoj poz­nat mu­zi­~ar za­po~­na i ma­ni­fe­sta­ ci­ja­ta „De­no­vi na un­gar­ska­ta kul­tu­ra vo Ma­ke­do­ni­ja“.

Hu­ma­nost na de­lo

Slav­ni­ot mu­zi­~ar vo dru{­tvo na do­ma­}i­ni­te

Publikata u`iva{e vo delata na [open i List

Un­gar­ski­ot am­ba­sa­dor Fe­renc Ke­ke­{i

^e­sti­tki od Sol­ve Ri­ker, so­pru­ga­ta na ame­ri­kan­ski­ot am­ba­sa­dor

NOV BRAN Vo pret­sta­va­ta igra i Bil­ja­na Dra­gi­~e­vi}-Proj­kov­ska

S Na­ta­{a Pe­tro­vi} e del od ti­mot na „Te­a­tra“

8 | 1E

o pre­mi­er­na­ta iz­ved­ba na pret­sta­va­ta „Mi­zan­trop“ vo re­`i­ja na Bil­ja­na Ra­di­ no­ska, ne­o­dam­na se otvo­ri no­vi­ot ne­za­ vi­sen te­a­tar „Te­a­tra“. Spo­red po­se­te­no­sta na pre­ mi­er­na­ta iz­ved­ba, no i spo­red za­do­vols­tvo­to na pub­li­ka­ta, ovoj te­a­tar ia­ko e na sa­mi­ot po­~e­tok, ve­tu­va de­ka vo id­ni­na u{te po­ve­}e }e ja zbo­ga­tu­va te­a­tar­ska­ta sce­na. Re­`i­ser­ka­ta Ra­di­no­ska e ed­na od os­no­va­~i­te na „Te­a­tra“, a del od ti­mot e pro­ du­cen­tka­ta Ma­ri­ja Za­fi­rov­ska, akter­ka­ta Na­ta­{a Pe­tro­vi}, ka­ko i dra­ma­tur­got Gor­jan Mi­lo­{ev­ski. Ovoj ne­za­vi­sen te­a­tar e sme­sten vo al­ter­na­ti­ven pro­stor na Ju­`en Bu­le­var.

Praz­nik za o~i

Ta­wa Vu­is­ i}To­do­rov­ska vo dru{­tvo na Ki­re Pav­lov

Od­li~­no vi­zu­el­no do­`i­vu­va­we

S

o spe­kta­ku­lar­na­ta pret­sta­va „Dra­ku­la“ vo iz­ved­ba na an­samb­li­te na Por­tu­ga­li­ja i Ro­ma­ni­ja, a vo so­ra­bo­tka so Ma­ke­don­ska­ta ope­ra i ba­let ne­o­dam­na pred pre­pol­ni­ot sa­lon na MOB bea za­tvo­re­ ni april­ski­te ba­let­ski ve­~e­ri. Le­gen­dar­na­ta pri­kaz­na za gro­fot Dra­ku­la so si­te mi­to­vi i u`a­si be­{e iz­ve­de­na so sli­ki koi se re­dea ka­ko na film­ska len­ta. Isti­te bea ras­ka­`a­ni na sce­na­ta niz ma­e­stral­na­ta igra na ba­let­ski­te so­li­sti me­|u koi i na­{i­te ba­le­ta­ni, vo­de­ni niz od­li~­na­ta ko­re­go­ra­fi­ja­ta na svet­ski poz­na­ti­te Ra­fa­el Ka­ri­so i Kla­u­di­ja Mar­tins. Del od sce­ni­te pre­diz­vi­kaa bu­ren ap­la­uz od pub­li­ka­ta, ko­ja u`i­ va­{e vo bes­pre­kor­na­ta igra na ba­let­ski­te umet­ni­ci. Spe­kta­ku­lar­na­ta ba­ let­ska iz­ved­ba ja pros­le­di i na­{a­ta ko­re­og­ ra­fka Ri­si­ma Ri­sim­kin

I naj­ma­li­te doj­ doa na „Dra­ku­la“

1E | 9

Avto­rot ~i­ta­{e iz­va­do­ci od kni­ga­ta

APO­KA­LIP­SA Pro­mo­ci­ja­ta ja zbo­ga­ti i na­sta­pot na gru­pa­ta „Mu­ger Fu­ger“

10 | 1E

Avto­gram za bli­ski­te pri­ja­te­li

V

o avten­ti~­ni­ot am­bi­ent na klu­bot „Me­na­da“ be­{e pro­ mo­vi­ra­na kni­ga­ta „Apo­ka­ lip­sa“ na Xa­bir De­ra­la. Sta­nu­va zbor za kni­ga od 45 po­e­mi na ang­ li­ski ja­zik i 19 ilu­stra­cii vo iz­ da­nie na pro­duk­ci­ska­ta ku­}a „[or­ tkat“ vo so­ra­bo­tka so iz­da­va~­ka­ta ku­}a „Ble­sok“. Ured­nik na kni­ga­ta e Ven­di Has­ler Fo­rest. De­ra­la dol­gi go­di­ni ra­ bo­ti vo nev­la­di­na­ta or­ga­ni­za­ci­ja „Ci­vil“ i e go­lem glas­no­go­vor­nik pro­tiv se­ka­kov vid na­sils­tvo ka­ko i upo­tre­ba na oru`­je.

Pa­tu­va­we niz vre­me­to Or­dan Pet­lev­ski: „Ma­ke­don­sko se­lo“, 1957 go­di­na

Hri­sti­na Iva­no­ska i Ja­ne ^a­lo­ski: „]e­be“, 2001 go­di­na

„N

e­vid­li­vi­ot pej­za`“ e nas­lov na iz­lo`­ba­ ta {to se otvo­ri vo Mu­ze­jot na so­vre­me­na umet­nost ku­ri­ra­na od Ma­ri­ka Bo~­ va­ro­va Pla­vev­ska. Iz­lo`­ba­ta e mul­ ti­me­di­jal­na i vo nea se pret­sta­ve­ni de­la na so­vre­me­ni ma­ke­don­ski avto­ri koi da­ti­ra­at od vre­men­ski­ot ras­pon 1957 – 2010 go­di­na. Pej­za­`ot e mo­ tiv, fun­da­ment i izraz vo kon­cep­tot na iz­lo`­ba­ta, koj vo po­dolg vre­men­ ski per­i­od se pra­kti­ku­va vo raz­li~­ni tvo­re~­ki mo­di­fi­ka­cii. So­dr­`in­ski­ot as­pekt go so­~i­nu­va­at li­kov­ni avto­ri od po­ve­}e ge­ne­ra­cii: Or­dan Pet­lev­ski, Pe­tar Ma­zev, Ra­do­qub Ata­na­sov, Si­ mon [e­mov, Ta­nas Lu­lov­ski, pa sè do pom­la­di­te An­to­ni Maz­nev­ski, Hri­sti­na Igor To­{ev­ski: „Slo­bod­ni te­ri­to­rii“, 2004 go­di­na

Ta­nas Lu­lov­ski: „Pro­zo­rec“, 1976 go­di­na

Iva­no­ska, Ja­ne ^a­lov­ski, Igor To­{ev­ ski, Sla­vi­ca Ja­na{­li­e­va, Ne­xat Be­ki­ri, Is­met Ra­mi­~e­vi~. Ka­ko fas­ci­na­ci­ja i di­men­zi­ja na izraz do­ku­men­ti­ra­na vo de­la­ta na avto­ri­te toj upa­tu­va na ed­no uba­vo pa­tu­va­we niz vre­men­ski­ot pej­za`. Od po­so­vre­me­ni­te, de­lo koe osta­va si­len iden­ti­tet, spo­ju­va re­la­cii, di­zaj­ni­ra­no da go ani­mi­ra te­lo­to vo se­ko­ja si­tu­a­ci­ja vo pri­ro­da­ta, e po­li­ti~­ki mo­ti­vi­ra­no­to de­lo „]e­be“. Ova de­lo e za­ed­ni~­ko pro­ekt na umet­ni­ci­te Hri­sti­na Iva­no­ska i Ja­ne ^a­lov­ski soz­da­de­no vo 2001 go­di­na. Toa e ob­jekt kom­po­ni­ran od po­e­di­ne~­ni funk­ ci­o­nal­ni ele­men­ti (}e­bi­wa, ra­ka­vi­ci, ka­pi, ~o­ra­pi) ko­ri­ste­ni od ame­ri­kan­ ska­ta ar­mi­ja i ima per­for­ma­ti­ven ka­ra­ kter, t. e. mo­`e da se ob­le­~e i ko­ri­sti od dve in­di­vi­dui koi bi go ko­ri­ste­le vo mo`­na si­tu­a­ci­ja na ur­gent­nost ili pak za­ba­va.

1E | 11

Ita­li­jan­ska mo­da vo Skop­je Dva ka­ta pol­ni so mo­der­na ob­le­ka za ti­nej­xe­ri i za vo­zras­ni

Sops­tve­ni­ci­te Ro­bert i Ka­ta­ri­na Isi­rov

Fo­to­gra­fii I Ane­ta Iva­no­va

Fe­li­pe Xu­ze­pe Do­so, pret­stav­nik na „OVS in­du­stri“ od Ita­li­ja

O

b­le­ka za si­te vo­zra­sti od poz­na­ti­ot svet­ski brend „Ovi­e­se“ otse­ga skop­ ja­ni mo­`e da ku­pu­va­at vo no­vo­o­tvo­re­na­ta pro­dav­ni­ca na dva ka­ta vo tr­gov­ski­ot cen­tar „Lu­miks“. Sta­nu­va zbor za brend koj e li­der na pa­za­rot za ob­le­ka vo Ita­li­ja. Ko­lek­ci­i­te na „Ovi­e­se“ se kva­li­tet­ni, mo­der­ni i se­ko­ga{ so vi­stin­ska ce­na. Bla­go­da­re­nie na eksk­lu­ziv­no­to part­ners­tvo so vrv­ni di­zaj­ne­ri, ovoj ita­li­jan­ski brend e po­ vr­zan so me­|u­na­rod­ni­te tren­do­vi.

12 | 1E

Ele­na Tra­ja­nov­ska vo kre­a­ci­ja na „Ovi­e­se“

Na otvo­ra­we­to zbo­ru­ va­{e i mi­ni­ste­rot za eko­no­mi­ja

Go­lem broj mod­ ni bren­do­vi

Cen­tar za `i­vot i atrak­ci­ja

S

Pre­tse­da­te­lot na UO, Emin Le­vent Aksu

to­kov­na­ta ku­}a „Most“, cen­ta­rot na teh­no­lo­gi­ja­ta, mo­da­ta i {o­pin­got, de­fi­ni­tiv­no e no­vo me­sto za sred­bi. Skop­je, grad koj be­{e do­ma­}in na mno­gu ci­ vi­li­za­cii niz isto­ri­ja­ta, po­kraj bo­ga­to­to kul­tur­no mi­na­to, pre­ku „Most“ po­vtor­no ja po­ka­`a svo­ja­ta mo­der­na stra­na i ovaa sto­kov­na ku­}a za skop­ja­ni pret­sta­vu­va cen­tar za {o­ping i za­ba­va, po­ten­ci­jal­no me­sto za atrak­ci­ja. Spo­red pre­tse­da­te­lot na Uprav­ni­ot od­bor, Emin Le­vent Aksu, otvo­ra­we­ to na ovoj cen­tar pret­sta­vu­va va­`en ele­ment na niv­ni­te in­ve­sti­cii i part­ners­tva vo Ma­ke­do­ni­ja. Vo „Most“, po­tro­{u­va­~i­te ima­at mo`­nost da ja naj­dat naj­kva­li­tet­na­ta gar­de­ro­ba za naj­po­vol­ni ce­ni. Po­kraj od­de­li­te so `en­ska, ma­{ka i det­ska tek­stil­na i dol­na ob­le­ka, do­ma­{en tek­stil, ~an­ti, ~ev­li, ele­ktro­ni­ka, na­kit, iz­bor za po­da­ro­ci, par­fi­me­ri­ja i igra~­ki, na naj­gor­ni­ot kat }e bi­de sme­sten i ka­fe-re­sto­ran. Vo komp­le­ksot se na­o­|a­at poz­na­ti­te bren­do­vi „Bim­bi­bo kids“, „Di­kis“, „Eli­ksir“, „Gold­ma­ster“, „Go­sip Grl“, „Mi­ksejx“, „Mu­ra­no“, „Najk“, „Or­sej“, „Ver­di“, „Ve­nis“, „Ta~“... „Most de­part­ment stor“, za skop­ja­ni, osven {to }e pret­sta­vu­va cen­tar za {o­ping i atrak­cii, }e bi­de i do­ma­}in na go­lem broj aktiv­no­sti, a mo­`e da go po­se­ti­te vo te­kot na ce­la­ta ne­de­la od 9 do 22 ~a­sot.

Del od mi­ni-re­vi­ja­ta

Od sve­~e­no­to otvo­ra­we na „Most de­part­ment stor“

1E | 13

14 | 1E

V

o lu­ksu­zen am­bi­ent pred mno­gu­broj­ni go­ sti, ge­ne­ral­ni me­na­xe­ri na sred­ni i go­le­mi kom­pa­nii, po­ten­ci­jal­ni ku­pu­va­~i i go­lem broj re­no­mi­ra­ni imi­wa, „Eu­ro­im­peks“, im­ por­te­rot na avto­mo­bi­li­te na „Pe­`o“ za Ma­ ke­do­ni­ja, pri­re­di spe­kta­ku­lar­na pro­mo­ci­ja na no­vi­ot mo­del „pe­`o 508“. Do­bre­doj­de po­sa­kaa Vin­set Ram­ba­ud, ge­ne­ra­len me­na­xer na „Pe­`o“, Gils Vi­dal, di­re­ktor za di­zajn i Ha­vi­er Pe­`o, di­re­ktor za mar­ke­ting i ko­mu­ni­ ka­cii za bren­dot „Pe­`o“ na svet­sko ni­vo. - Na­{i­te pro­iz­vo­di ima­at sè {to e po­treb­no za da go na­pra­vat „Pe­`o“ po­bed­nik – podv­le­~e Oli­vie La­u­rer od „Au­to­mo­bi­le Pe­`o“ vo svo­e­to obra­}a­we. Ge­ne­ral­ni­te di­re­kto­ri na „Eu­ro­im­peks“, Ki­ril i Da­ ni­el Vo­i­nov­ski po­tse­ti­ja de­ka mi­na­ta­ta go­di­na „Eu­ ro­im­peks“ pros­la­vi 20 go­di­ni od svo­e­to os­no­va­we, a bren­dot „Pe­`o“ 200 go­di­ni od svo­e­to po­sto­e­we. - Vo na­red­ni­ot per­i­od }e se fo­ku­si­ra­me na sled­ ni­te tri zbo­ra: eks­per­ti­za, emo­cii i stil. Ova e vi­stin­sko­to vre­me bi­dej­}i sme si­gur­ni de­ka se na­o­|a­me na vi­stin­ski­ot pat kon id­ni­na­ta – re­ ~e Da­ni­el Vo­i­nov­ski. Pri­sut­ni­te imaa mo`­nost da pros­le­dat i kra­tok film za bren­dot „Pe­`o“ i za no­vi­ot mo­del „508“.

Vi­stin­ski­ot pat kon id­ni­na­ta Da­ni e qu­bi­tel­ka na do­bar avto­mo­bil

Pro­mo­ci­ja­ta na „pe­`o 508“ priv­le­~e mno­gu go­sti

No­vi­ot mo­del so­vr­{e­no ì pri­le­ga na Ka­li­o­pi

Ki­ril i Da­ni­el Vo­i­nov­ski so go­sti­not Oli­vie La­u­rer: „Eu­ro­i­peks“ la­ni pros­la­vi 20 go­di­ni od svo­e­to os­no­va­ we, a bren­dot „Pe­`o“ 200 go­di­ni od svo­e­to po­sto­e­we Zla­tko Ka­le­ni­kov me­|u go­sti­te

1E | 15

Xo­ko­vi} de­le­{e avto­gra­mi

Fo­to­gra­fii I Vla­di­mir Di­mov­ski

XO­KO­VI] gi pres­lu­{a ido­li­te D

aj­ners Klub Ma­ke­do­ni­ja so po­mo{ na Daj­ners Klub Sr­ bi­ja, ofi­ci­jal­ni­ot part­ner na ATP tur­ni­rot vo te­nis „Sr­bi­ja open 2011“ na fi­na­li­sti­te na „Ma­ke­don­ski idol“ za­ed­no so 19 de­ca od SOS Det­sko­to se­lo im ovoz­ mo­`i ne­za­bo­rav­na po­se­ta na Bel­grad, pre­stoj i dru­`e­ we so fa­mi­li­ja­ta na svet­ski­ot re­ket No­vak Xo­ko­vi}. Za vre­me na pre­sto­jot imaa spe­ci­ja­len tret­man, VIP vlez­ni­ci za sle­de­we na eden me~ na cen­tral­ni­ot te­ren, pro­{e­tka niz pre­kras­ni­te te­re­ni i ce­ li­ot komp­leks „No­vak“ ka­de {to se odr­`u­va tur­ni­rot, fo­to­gra­fi­ra­we so No­vak, no i so ko­{ar­kar­ska­ta le­gen­da Vla­de Di­vac. De­ca­ta od SOS Det­sko­to se­lo i fi­na­li­sti­te na „Idol“ za vre­me na dvod­ nev­ni­ot pre­stoj vo Bel­grad bea i na 3D-pro­ek­ci­ja na film vo TC „U{­~e“ i pa­no­ram­sko razg­le­du­va­we na Bel­grad i oko­li­na­ta. I Ja­na i Bi­lja­na od­li~­no se za­ba­vu­vaa

Ki­ko se po­ka­`a naj­ do­bar vo ping-pong

16 | 1E

I Miki dobi suvenir za spomen

Ido­li­te imaa vre­me i za ne­for­ mal­ni pro­{e­tki

Pog­led od tri­bi­na­ta Ido­li­te se sret­naa i so ko­{ar­kar­ska­ta le­gen­da Vla­de Di­vac

So ido­li­te ot­pa­tu­vaa i de­ca­ta od SOS Det­sko se­lo

Ne­za­bo­rav­na po­se­ta na „Sr­bi­ja open“

1E | 17

Na bal­ko­not na Ba­kin­gem­ska­ta pa­la­ta, mla­den­ci­te dva­pa­ti se bak­naa Niz uli­ci­te na Lon­don se sla­ ve­{e go­le­ma­ta ven­~a­vka

Kral­ska ven­~a­vka

Baj­ka pre­to­~e­na vo r Dol­go vre­me o~e­ku­va­na i naj­a­vu­va­na, svad­ba­ta na ve­kot, ka­ko {to ja oka­ra­ kte­ri­zi­raa si­te bri­tan­ski me­di­um ­ i, ko­ne~­no na 29 april go do­~e­ka svet­ lo­to na de­not. [ar­mant­ni­ot bri­tan­ski­ot princ Vi­li­jam i ne­go­va­ta dol­go­ go­di{­na de­voj­ka Kejt Midl­ton pred po­ve­}e od 1900 go­sti i bud­no­to oko na svet­ska­ta jav­nost, vo Vest­mi­ni­ster­ska­ta opa­ti­ja se ob­vr­zaa na ve~­na qu­bov

S

pe­kta­ku­lar­na, ras­ko{­na i or­ga­ni­zi­ra­na do per­fek­ci­ja, svad­ba­ta na prin­cot Vi­li­jam i Kejt Midl­ ton po­mi­na ona­ka ka­ko {to se o~e­ku­va­{e. Mno­gu­broj­ni­te go­sti me­|u koi ima­{e poz­na­ti imi­wa od {ou-biz­ni­sot, kral­ski­te se­mejs­tva, no i mno­gu dr­`av­ni­ci, bea sve­do­ci na gla­mu­roz­ni­ot na­stan za koj krals­tvo­to po­tro­{i ce­li 30 mi­li­o­ni fun­ti i koj si­gur­no }e se pa­me­ti u{te dol­go vre­me. Svad­be­na­ta ce­re­mo­ni­ja za mno­zins­tvo­to gra­|a­ni na Obe­di­ne­to­to Krals­tvo, do­~e­ka­na so mno­gu po­zi­tiv­na ener­gi­ja i eu­fo­ri­ja, be­{e odr­`a­na vo Vest­mi­ni­ster­ska­ta opa­ti­ja vo Lon­don. Mla­da­ta bra~­na dvoj­ka ~i­ja ro­man­sa po~­na to~­no pred ce­la de­ce­ni­ja u{te do­de­ka stu­di­raa isto­ri­ja na umet­nost na pre­sti`­ni­ot {kot­ski ko­lex „Sent En­dr­ju“, sle­dej­}i ja kral­ska­ta tra­di­ci­ja sta­ra so de­ce­nii na­na­zad, za­sta­naa pred ol­ta­rot ka­de {to go ka­`aa sud­bo­nos­no­to „da“. Vsu{­ nost, toa e ista­ta onaa ka­te­dra­la ~i­ja spe­ci­fi~­na ar­hi­te­ktu­ra bi­la vi­stin­ski raj za pret­hod­ni­te bri­tan­ski mo­nar­si koi re­{i­le svo­ja­ta qu­bov da ja kru­ni­sa­at tok­mu ta­mu, ista­ta onaa vo ko­ja prin­cot Vi­li­jam se pro­sti od svo­ja­ta maj­ka, prin­ce­za­ta Da­ja­na, po tra­gi~­na­ta ne­sre­}a. Na go­le­ma­ta i lu­ksuz­na ven­~a­vka ì pret­ho­de­{e tri­~a­sov­no bi­e­we na yvo­na­ta na gran­di­oz­no­to ar­hi­te­kton­sko de­lo, koe vsu{­nost go oz­na­~u­va­{e sve­~e­ni­ot ~in koj si­gur­no so ne­tr­pe­nie go o~e­ku­va­{e ce­la­ta jav­nost ~ii na­de­`i za mo­ der­ni­za­ci­ja na krals­tvo­to bea po­lo­`e­ni tok­mu vo ovoj brak, bi­dej­}i ima po­ten­ci­jal da go vra­ti kre­di­bi­li­te­tot i rej­tin­got na kral­sko­to se­mejs­tvo. Il­jad­ni­ci­te Bri­tan­ci i tu­ri­sti za koi ova be­{e ne­ra­bo­ten den, ne­u­mor­no go sle­dea na­sta­not vo koj sa­kaa ba­rem za mig da go po­~uv­stvu­va­at odb­li­sku praz­ni­kot za koj se ve­li de­ka mo­`e da ja pro­me­ni za­ko­ra­ve­no­sta na tra­di­co­nal­ni­te kral­ski vred­no­sti. Vo opa­ti­ja­ta i dvaj­ca­ta mla­do­`en­ci pri­stig­naa od­del­no so toa {to Kejt pri­dr­`u­va­na od svo­jot ta­tko Majkl, pri­stig­na vo stak­len „rols-rojs“. 18 | 1E

Voj­vo­da­ta i voj­vo­tka­ta so najm­la­di­te ~le­no­vi na kral­sko­to se­mejs­tvo

Od­lo­`en me­den me­sec Ia­ko jav­no­sta mis­le­{e de­ka ved­na{ po gla­mu­roz­ ni­ot den Vi­li­jam i Kejt }e za­mi­nat na ne­koe lu­ksuz­no me­sto ka­de {to }e im se pre­pu­{tat na bla­go­da­ti­te na bra~­ni­ot `i­vot, mla­da­ ta bra~­na dvoj­ka si doz­vo­li sa­mo eden mi­ren vi­kend da­le­ku od o~i­te na jav­no­ sta. Po po­mi­na­ta­ta bra~­na no} vo kral­ska­ta pa­la­ta, dvoj­ka­ta so he­li­kop­ter za­ mi­na vo ne­poz­nat pra­vec, do­de­ka 10-dnev­ni­ot me­den me­sec koj naj­ve­ro­jat­no }e bi­de na Sej­{el­ski­te Ostro­ vi }e bi­de od­lo­`en za ne­ koe id­no vre­me.

Po cr­kov­na­ta ce­re­mo­ni­ja, sle­du­va­{e kra­tko vo­ze­we niz uli­ci­te na Lon­don

Bri­tan­ska­ta pre­ stol­ni­na be­{e prep­la­ve­na so ma­ski so niv­ni­te li­ko­vi

Kejt pri­ stig­na vo ka­te­dra­ la­ta vo stak­len „rols-rojs“ za­ed­no so ta­tko ì Majkl Midl­ton

re­al­nost

Kejt i Vi­li­jam ne­u­mor­no ja poz­ dra­vu­vaa na­so­bra­na­ ta tol­pa

Ta­en pred­bra­~en do­go­vor Ia­ko za jav­no­sta de­ta­li­te od pred­ bra~­ni­ot do­go­vor na kral­ska­ta dvoj­ka osta­nu­va­at enig­ma, se­pak ne­kol­ku po­ e­di­no­sti stig­naa do me­di­u­mi­te, pa so si­gur­nost se poz­na­ti ne­kol­ku de­ta­li: - Mo­men­tal­no­to bo­gat­stvo na Vi­li­jam se pro­ce­nu­va na 15 mi­li­o­ni fun­ti, no pos­le smrt­ta na ne­go­va­ta ba­ba, kra­li­ ca­ta Eli­za­be­ta Vto­ra, toj bi tre­ba­lo da nas­le­di oko­lu 330 mi­li­o­ni koi po­kraj ne­go }e mo­`e da gi ko­ri­sti ne­go­va­ta so­pru­ga. - Do­kol­ku dvoj­ka­ta od­lu­~i da go pro­{i­ ri se­mejs­tvo­to, vo slu­~aj na even­tu­a­len raz­vod, de­ca­ta }e mu pri­pad­nat na Vi­ li­jam, no Kejt }e do­bie za­kon­sko pra­vo da gi po­se­tu­va od­vre­me-na­vre­me. - Do­kol­ku dvoj­ka­ta se raz­ve­de, Kejt Midl­ton ima pra­vo na pa­ri­~en na­do­ mest izra­zen vo mi­li­o­ni, me­|u­toa taa ci­fra mo­`e dra­sti~­no da bi­de na­ma­ le­na do­kol­ku voj­vo­tka­ta od Kem­brix po­vtor­no sklu­~i brak. 1E | 19

Ce­li­ot svet zbo­ru­ va za Pi­pa Midl­ ton, se­stra­ta na Kejt, ko­ja isto ta­ka no­se­{e fu­stan od Sa­ra Bar­ton

Ke­rol Midl­ton, kra­li­ ca­ta Eli­za­be­ta Vto­ra i Ka­mi­la Par­ker-Bo­uls

Or­de­not na Dej­vid Be­kam na po­gre{­na stra­na

[pan­ska­ta kra­ li­ca So­fi­ja vo dru{­tvo na si­not Fe­li­pe i ne­go­va­ta so­pru­ga Le­ti­ci­ja

Prin­cot Al­bert od Mo­ na­ko so svr­{e­ ni­ca­ta [ar­lin Vit­stok

Sa­man­ta Ka­me­ron vo pre­kra­sen fu­stan od Bur­be­ri, no bez {ap­ka Ta­tko­to na Vi­li­jam, bri­tan­ski­ot pre­sto­ lo­nas­led­nik princ ^arls i ne­go­va­ta vto­ra so­pru­ga Ka­mi­ la Par­ker Bo­uls

Bri­tan­ ski­te prin­ce­zi Ju­xin i Be­a­tris

Kral­ski­ot cr­ven ki­lim Po­ve­}e od jas­no e de­ka ce­lo­to vni­ma­nie be­{e na­so­~e­no kon bri­tan­ski­ot princ Vi­li­jam i Kejt Midl­ton, no vpe­~a­tok e de­ka kral­ska­ta ven­~a­vka isto­vre­me­no pret­sta­vu­va­{e i kral­ska mod­na re­vi­ja. Od go­sti­te gi za­be­le­`av­me pe­ja­~ot El­ ton Xon i ne­go­vi­ot part­ner Dej­vid Fur­ni{, re­`i­se­rot Gaj Ri­~i, ka­ko i bra~­na­ta dvoj­ka Vi­kto­ri­ja i Dej­vid Be­kam. Vi­ kto­ri­ja be­{e ob­le­~e­na vo fu­stan {to sa­ma go di­zaj­ni­ra­{e i no­se­{e {ap­ka od Fi­lip Trej­si, do­de­ka nej­zi­ni­ot so­prug Dej­vid izg­le­da­{e ele­gant­no vo ko­stim od Ralf Lo­ren. No, na­pra­vi go­lem gaf: od­li­ku­va­we­to {to go ima do­bi­e­no od stra­na na kra­li­ca­ta Eli­za­be­ta Vto­ra, na­me­sto na le­va­ta stra­na bli­sku do sr­ce­to, mu be­{e za­ka­~en na des­ni­ot re­ver od ko­stu­mot. Me­|u po­ka­ne­ti­te se naj­doa poz­na­ti li­ca od bri­tan­ska­ta po­li­ti­ka, ka­ko i ~le­no­vi na naj­i­stak­na­ti­te svet­ ski kral­ski se­mejs­tva. Na na­stan od ovoj for­mat, spo­red pra­vil­ni­kot na kral­ski­ot dvor da­mi­te za­dol­`i­tel­no tre­ba da no­sat {ap­ka na gla­va­ta. Ova pra­vi­lo go pre­kr­{i so­pru­ga­ta na bri­tan­ski­ot pre­mi­er Dej­vid Ka­me­ron, Sa­man­ta, ko­ja se ~i­ni de­ka be­{e edins­tve­na od VIP-go­stin­ki­te {to ne no­se­{e {ap­ka. Vpe­~at­li­vi bea prin­ce­zi­te Be­a­tris i Ju­xin, pr­vi­te bra­tu­~e­tki na mla­do­`e­ne­cot Vi­li­jam, ed­na­ta vo mo­del od Vi­vi­en Ves­tvud, dru­ga­ta vo fu­stan od Va­len­ti­no, no i dve­te so ne­o­bi~­ni {ap­ki. Iz­vo­nre­den stil po­ka­`a i Mir­jam Gon­za­les-Du­an­tes, so­pru­ga na bri­tan­ski­ot vi­ce­pre­ mi­er Nik Kleg. Za ob­le­ka­ta na maj­ka­ta na Kejt, Ke­rol Midl­ton, se po­gri­`i Ke­trin Vo­ker, omi­le­na­ta di­zaj­ner­ka na prin­ce­za­ta Da­ja­na. Pi­pa Midl­ton, se­stra­ta na ne­ve­sta­ta i glav­na de­ve­ri­ca na svad­ba­ta, no­se­{e bel pri­pi­en fu­stan od Sa­ra Bar­ton za „Ale­ksan­dar Me­kvin“ i so svo­ja­ta uba­vi­na i ele­gan­ci­ja za mal­ku }e ja za­se­ne­{e Kejt Midl­ton. 20 | 1E

Kral­sko­to se­mejs­tvo se so­bra za za­ed­ ni~­ki por­tret

Prin­cot Ha­ri za­ed­no so se­ stra­ta na Kejt, Pi­pa Midl­ton

Sla­tko re­mek-de­lo Vo te­kot na ce­re­mo­ni­ja­ta bea ob­ja­ve­ni i fo­to­gra­fi­i­te na ven­~al­na­ta tor­ta na­pra­ve­na na osum ka­ta i so `i­vo­pis­ni de­ta­li, a ko­ja ja di­zaj­ ni­ra­{e Fi­o­na Kerns za­ed­no so ogro­men tim sla­tka­ri. Ne­ve­ro­jat­na­ta ovo{­na tor­ta vo ko­ja u`i­vaa Kejt i Vi­li­jam, ka­ko i niv­ni­te go­sti, be­{e ukra­se­na so 900 ra~­no izra­bo­te­ni cve­to­vi, od­nos­no so­dr­`e­{e 17 raz­li~­ni vi­do­vi cve­to­vi koi ima­at po­seb­no zna­~e­we.

Za­me­na za ne­za­men­li­va­ta Lej­di Di Ia­ko Kejt Midl­ton ko­ja na svad­be­na­ta ce­re­mo­ni­ja ja do­bi ti­tu­la­ta voj­vo­tka­ta od Kem­brix ve­}e go no­si sma­ragd­ni­ot pr­sten od po­koj­na­ta Lej­di Di, taa tre­ba da bi­de nej­zi­na­ta do­stoj­na za­me­na vo se­koj pog­led. Ia­ko ta­ga­ta za pre­ra­no za­vr­{e­ni­ot `i­vot na skrom­na­ta i sra­me`­ li­va Di­ja­na ni­ko­ga{ ne zgas­na, eho­to od nej­zi­ni­ot duh sè u{te se ~uv­stvu­va, no Bri­tan­ci­te ni­ko­ga{ ne ja za­gu­bi­ja na­de`­ta de­ka }e se po­ja­vi de­voj­ka ko­ja }e bi­de so­vr­{e­na za­me­na za nea. Vpro­~em, od­go­vor­no­sta otka­ko i ofi­ci­jal­no pad­na na „gra­|an­ka­ta“ Kejt ~ie po­tek­lo ni­tu od da­le­ku ne e kral­sko, me­di­u­mi­te po­sto­ja­no se obi­du­va­at da pro­naj­dat sli~­no­sti me­|u niv dve. Ia­ko e jas­no de­ka Kejt ima uba­vi­na i po­ten­ci­jal za da pre­ras­ne vo naj­fo­to­gra­fi­ ra­na­ta li~­nost od kral­sko­to se­mejs­tvo, taa ima i mno­gu dru­gi kva­li­te­ti koi po­tse­tu­va­at na Lej­di Di, no vo isto vre­me ja pra­vat i do­sta po­i­na­kva od nea. Ia­ko dve­te da­mi priv­le­ku­ va­at vni­ma­nie so sops­tve­ni­ot stil, se­pak no­va­ta bri­tan­ska kra­li­ca e uni­kat­na vo po­ve­}e as­pe­kti. Nej­zi­na­ta sa­mo­u­ve­re­nost odi do­ta­mu {to se­ko­ga{ na za­jad­li­vi­te ko­men­ta­ri de­ka ima sre­}a {to iz­le­gu­va so prin­cot Vi­li­jam, taa so ume­ren to­na­li­tet voz­vra­}a­{e de­ka vo su­{ti­na, toj e onoj koj tre­ba da bi­de sre­}en {to ja ima kraj se­be. Ka­ko kom­pa­ra­ci­ja, Da­ja­na se­ko­ga{ skrom­na vo svo­i­te jav­ni iz­ja­vi, ve­le­{e de­ka e so­se­ma za­do­vol­na so ti­tu­la­ta prin­ ce­za­ta od Vels, do­de­ka sra­me`­li­vo sto­e­{e pred fo­to­ob­je­kti­vi­te. Od dru­ga stra­na pak, Kejt e edins­tve­na ko­ja ot­skok­nu­va od ne­koi tra­di­ci­o­nal­ni vred­no­sti koi de­ce­nii na­na­zad gi prok­la­mi­ra­{e kral­sko­to se­mejs­tvo ka­ko svoi vred­no­sti. Za raz­li­ka od pret­hod­ni­te prin­ce­ zi, 29-go­di{­na­ta Midl­ton e edins­tve­na kral­ska ne­ve­sta ko­ja mo­`e da se po­fa­li de­ka ima uni­ver­zi­tet­ska dip­lo­ma i e ra­mo do ra­mo so svo­jot so­prug vo toj pog­led. Nej­zi­na­ta uni­kat­ nost pro­dol­`u­va i so fa­ktot {to nej­zi­na­ta maj­ka e po­ra­ne{­na stju­ar­de­sa, no i so toa {to e pr­va prin­ce­za ko­ja `i­ve­e­la so id­ni­ot so­prug pred i ofi­ci­jal­no da za­sta­ne pred ol­ta­rot. 1E | 21

Kejt Midl­ton vo ven­~a­len fu­stan od Sa­ra Bar­ton za „Ale­ksan­dar Me­kvin“

Iz­bo­rot na ven­~al­ni­ot fu­stan be­{e naj­do­bro ~u­va­na taj­na vo mod­na­ta isto­ri­ja

Na za­ba­va­ta vo Be­kin­gem­ska­ta pa­la­ta Kejt se pre­sob­le­~e vo sa­ten­ska to­a­le­ta so ed­no­sta­ven kroj i so di­ja­mant­ski po­jas, isto ta­ka kre­a­ci­ja na Sa­ra Bar­ton

Sa­ra Bar­ton, naj­do­bro ~u­va­na taj­na Do pos­led­ni­ot mo­ment vo naj­stro­ga taj­na se dr­`e­{e ime­to na di­zaj­ne­rot na ven­~al­ni­ot fu­stan na Kejt Midl­ton, id­na­ta bri­tan­ska kra­li­ca. Po me­se­ci {pe­ku­la­cii, taj­na­ta be­{e otkri­e­na vo mo­men­tot ko­ga id­na­ta ne­ve­sta iz­le­ze od lon­don­ski­ot ho­tel „Go­ring“ i se upa­ti kon Vest­min­ster­ska­ta opa­ti­ja. Ven­~al­ni­ot fu­stan e de­lo na Bri­tan­ka­ta Sa­ra Bar­ton, vo mo­men­tov kre­a­tiv­na di­re­ktor­ka na mod­na­ta ku­}a „Ale­ksan­ dar Me­kvin“. Nas­me­a­na­ta Kejt no­se­{e to­a­le­ta od svi­la i sa­ten vo bo­ja na slo­no­va ko­ska ukra­se­na so ra~­no izra­bo­te­na tan­te­la, vel od svi­len tul i so {lep dolg ne­{to po­ve­}e od dva me­tra. Kejt iz­ne­na­di, no ne raz­o­~a­ra i so fri­zu­ra­ta. Na­me­sto ko­sa fa­te­na vo pun­xa, se od­lu­~i za po­lu­po­dig­na­ta fri­zu­ra de­fi­ni­ ra­na so di­ja­mant­ska ti­ja­ra od „Kar­tie“ ko­ja za svad­be­na­ta ce­re­mo­ni­ja od svo­ja­ta ko­lek­ci­ja & ja po­zaj­mi bri­tan­ska­ta kra­li­ca Eli­za­be­ta Vto­ra. Spo­red in­for­ma­ci­i­te od kral­ska­ta pa­la­ta, ne­ve­sta­ta sa­ma se na{­min­ka­la. Kejt no­se­{e ed­no­sta­ven bi­der­ma­er od be­lo cve­}e, koj na­me­sto da go fr­li me­|u go­sti­te, go po­lo­`i na gro­bot na nez­naj­ni­ot ju­nak vgra­den vo po­dot na Ve­sti­min­ster­ska­ta opa­ti­ja. Sve­tot so ne­tr­pe­nie go do­~e­ka i po­toa do de­ta­li go ana­li­zi­ra­{e izg­le­dot na ne­ve­sta­ta. Kraj­na­ta ocen­ka od mod­ni­ot svet e do­sta po­zi­tiv­na, a Bar­ton odu­{e­vi so pre­kras­na kre­a­ci­ja ko­ja ne­koi ja spo­re­di­ja so ven­~al­ni­ot fu­stan na prin­ce­za­ta Grejs od Mo­na­ko. Spo­red Karl La­ger­feld de­cent­ni­ot i kla­si­~en fu­stan vo sti­lot na 50-ti­te go­di­ni bil so­vr­{en iz­bor za ovaa pri­go­da, a Kejt Midl­ton ni­ko­ga{ ne izg­le­da­la po­u­ ba­vo. „Di­zaj­ni­ra­we­to na fu­sta­not za Kejt be­{e pre­kras­no i edins­tve­no iskus­tvo, {to za­se­ ko­ga{ }e go pa­me­tam. Za­do­vol­na sum od fu­sta­not, a {to e naj­va`­no, za­do­vol­na e i Kejt ko­ja {to izg­le­da­{e ap­so­lut­no pre­kras­no“, iz­ja­vi Sa­ra Bar­ton. Spo­red Do­na­te­la Ver­sa­~e, Kejt izg­le­da­la car­ski, a Iber de @i­van­{i kon­sta­ti­ra­{e de­ka Kejt ob­lek­la ubav i ed­no­sta­ven ven­~a­len fu­stan. Mod­na­ta ured­ni~­ka na ves­ni­kot „Te­le­graf“ Hi­la­ri Al­ke­san­der kre­a­ci­ja­ta ja na­re­~e „ven­~a­len fu­stan na ve­kot“. Ia­ko po mal­ku ner­voz­ni, prin­cot Vi­li­jam i Kejt Midl­ton ble­skaa so si­ot kral­ski gla­mur po {to se za­kol­naa na ve~­na ver­nost. „So ovoj pr­sten te ven­~a­vam“, bea del od zbo­ro­vi­te na prin­cot koj na svo­ja­ta ne­ve­sta ì da­de bur­ma izra­bo­te­na od vel­{ko zla­to koe e tra­di­ci­ja vo ova se­mejs­tvo u{te od da­le~­na­ta 1923 go­di­na. Za raz­ li­ka od pret­hod­ni­te kral­ski ne­ve­sti, Midl­ton u{te ed­na{ po­ka­`a de­ka e uni­kat­na, pa za vre­me na bra~­na­ta zak­le­tva, na­me­sto „se po­ko­ru­vam“, re­~e sa­mo ed­no kra­tko „da“ i so toa sve­~e­no vle­ze vo kral­sko­to se­mejs­tvo. Po cr­kov­na­ta ce­re­mo­ni­ja, dvoj­ka­ta pro­dol­`i spo­red pret­hod­no pod­go­tve­ni­ot plan niz uli­ci­te na Lon­don, pa pro­{e­ta vo ko­~i­ja, za naj­pos­le da za­sta­nat na bal­ko­not na Ba­kin­gem­ska­ta pa­la­ta ka­de {to sli~­no ka­ko i ro­ di­te­li­te na Vi­li­jam, prin­cot ^arls i prin­ce­za­ta Da­ja­na koi se ven­~aa vo 1981 go­di­na, sr­de~­no ja poz­dra­vi­ja na­so­bra­na­ta tol­pa i dva­pa­ti se bak­naa.

Eksk­lu­ziv­na ve­~e­ra za od­bra­no dru{­tvo Po za­vr­{u­va­we­to na ofi­ci­jal­na­ta svad­be­na ce­re­mo­ni­ja, kra­li­ca­ta Eli­za­be­ta Vto­ra or­ga­ni­zi­ra­{e sve­~en pri­ em za 650 pob­li­ski rod­ni­ni i pri­ja­te­li koi ja imaa ~e­sta na mla­den­ci­te da im po­sa­ka­at dol­go­tra­en i us­pe­{en brak. Pri­e­mot vo koj ku­mot na mla­den­ci­te, prin­cot Ha­ri odr­`a go­vor, be­{e za­~i­net so naj­do­bra­ta hra­na i pi­ja­la­ci. Fran­cu­sko­to ka­na­pe, ska­pi­te vi­na i {am­paw, bea sa­mo mal del od me­ni­to koe im be­{e pos­lu­`e­no na pri­sut­ni­te go­sti, koi po­kraj vo vrv­no­to me­ni, mo­`ea da u`i­va­at i vo mu­zi­ka­ta na Eli Gol­ding, ko­ja pak so­vr­ {e­no go ot­pea hi­tot na El­ton Xon, „Yo­ur song“, na koj mla­den­ci­te go odi­graa svo­jot prv tanc. 22 | 1E

VLATKO LOZANOSKI GARO I DIKI TAVITJAN GORAN PETRESKI TO{E PROESKI

P ofil Meri Radon~i}

36 str.

Makedonski idol

Na pos­led­no­to iz­da­nie na MOD­NA­TA NE­DE­LA vo Bi­to­la svo­ja re­vi­ja ima­{e mla­da­ta di­zaj­ner­ka MERI RADON^I] so ko­lek­ci­ja vo ko­ja ja in­ter­ pre­ti­ra­{e te­ma­ta na re­de­fi­ ni­ra­we i re­di­zaj­ni­ra­we na MA­LI­OT CRN FU­STAN

Ma­li­ot crn fu­stan E VE^­NA INS­PI­RA­CI­JA 1E | 23

Pi­{u­va I Ka­te­ri­na Tra­ja­nov­ska Fo­to­gra­fi­ja I „Me­te­or“ Mo­del I Ma­ja Ri­stev­ska - „Mak mo­dels“ [min­ka i fri­zu­ra I Su­a­da Sku­li}

N

e­o­dam­na ja ima­{e svo­ja­ta pr­va sa­ mo­stoj­na mod­na re­vi­ja vo ram­ki­te na Bi­tol­ska mod­na ne­de­la. ]e ni go opi­{e{ ova tvoe iskus­tvo? - Pri­jat­no me iz­ne­na­di pra­{a­we­to za­ {to prv­pat ne­koj me pra­{u­va za mo­e­to iskus­tvo tok­ mu vo ram­ki­te na mo­ja­ta pr­va sa­mo­stoj­na re­vi­ja, i niz ka­kvi emo­cii po­mi­nu­vav toj den. Ka­ko la­vi­na mi se na­vra­ti­ja ~uv­stva­ta. Po­voz­bu­de­na bev toj den otkol­ku me­se­ci na­na­zad do­de­ka ja pod­go­tvu­vav ko­ lek­ci­ja­ta. Na mo­men­ti bev zbu­ne­ta, pre­te­ra­no ner­ voz­na, no imav go­le­ma po­mo{ od maj­ka mi, bi­dej­}i nej­ze pre­dre­vi­jal­na­ta eu­fo­ri­ja vo­op­{to ne & e ne­ poz­na­ta, od­li~­no se sna­o­|a i znae da se or­ga­ni­zi­ra, {to me­ne mi ode­{e vo pri­log. Vo pub­li­ka imav mal broj za me­ne poz­na­ti, no za­toa mno­gu dra­gi i najb­ li­ski, i ako nim im izg­le­da­lo de­ka vo de­fi­le so pos­led­na­ta ma­ne­ken­ka ~e­ko­ram mno­gu sa­mo­u­ve­re­no, se­pak sa­mo jas si znam kol­ka­va voz­bu­da ja prep­la­ vi mo­ja­ta du­{a! Ona {to oso­be­no bi go istak­na­la e na­vi­sti­na iskre­na­ta qu­bez­nost i go­sto­prims­tvo na or­ga­ni­za­to­rot i od­li~­na­ta so­ra­bo­tka so ma­ne­ken­ki­te i ti­mot {to se gri­`e­{e za {min­ka­ta i fri­zu­ri­te. w Ta­mu pret­sta­vi ko­lek­ci­ja na­me­ne­ta za sled­ na­ta se­zo­na esen-zi­ma 2011/12, ins­pi­ri­ra­na od naj­va`­no­to par­~e od `en­ski­ot or­man - ma­li­ot crn fu­stan. Ra­ska­`i ni ka­ko ja raz­vi­va­{e te­ ma­ta i ka­ko ja re­a­li­zi­ra­{e ko­lek­ci­ja­ta? - Ma­li­ot crn fu­stan, ia­ko e mal, be­skraj­no e go­lem ko­ga se ra­bo­ti za ins­pi­ra­tiv­ni­te mo`­no­sti {to mo­ `e da gi po­nu­di i da gi pot­tik­ne kaj re­~i­si se­koj di­zaj­ner. Ne za­lud­no, ne­pri­kos­no­ve­no ca­ru­va re­~i­ si eden vek i ni­ed­no par­~e ob­le­ka ne us­pe­al­ o da go sim­ne od ne­go­vi­ot tron. Bez­broj pa­ti e re­de­fi­ ni­ran, re­di­zaj­ni­ran, no ni­{to ne us­pe­a­lo da ja na­ ma­li ne­go­va­ta mo} i vli­ja­nie. Vo mo­ja­ta ko­lek­ci­ja za­sta­pe­ni se le­`er­ni kro­e­vi, no isto ta­ka i si­lu­et­ a so nag­la­se­na po­lo­vi­na. Ko­ri­stev pri­rod­ni ma­te­ ri­ja­li ka­ko vi­sko­za, svi­la, ka­di­fe, ple­ti­vo i len. w Ka­kvi teh­ni­ki ko­ri­ste­{e pri izra­bo­tka­ta na mo­de­li­te? - Spon­ta­no i ne­ka­ko lo­gi~­no, do­bar del od teh­ni­ki­te ko­ri­ste­ni vo mo­ja­ta pr­va ko­lek­ci­ja naj­doa pri­me­ na i vo vto­ra­ta, so toa {to gi raz­ra­bo­tiv na ed­no po­vi­so­ko ni­vo. Se­ga ve­}e se ko­ri­ste­ni po­raz­li~­ni tek­stu­ri koi se vklo­pi­ja vo ed­na po­so­vr­{e­na mod­ na igra i kon­cep­tu­al­no do­bro os­mis­le­na pri­kaz­na. Ko­lek­ci­ja­ta e op­le­me­ne­ta so moi di­zaj­ni­ra­ni hu­ la­hop­ki od ple­ti­vo so do­dat­no izv­le­~e­ni ni­tki. A i so mod­ni do­da­to­ci za ko­sa vo ob­lik na rel­jef­ni stru­ktu­ri {to pra­vat od­li­~en ba­lans so mo­di­fi­ ci­ra­ni­te got­ski mo­men­ti vo staj­lin­got na mo­de­lot. w Da­li ko­ga kre­i­ra{, od­na­pred zna­e{ ko­mu se na­me­ne­ti mo­de­li­te? Po­kon­kret­no, ko­ja e cel­na gru­pa na ovaa tvo­ja ko­lek­ci­ja? - Mo­ja ten­den­ci­ja be­{e, a i vo id­ni­na }e bi­de, mo­ i­te kre­a­cii da bi­dat na­me­ne­ti na ed­na po­{i­ro­ka cel­na gru­pa vo ko­ja }e bi­dat in­vol­vi­ra­ni i pom­ la­di i po­vo­zras­ni da­mi, koi ap­so­lut­no dr­`at do toa da se pre­zen­ti­ra­at vo ed­no ori­gi­nal­no i uni­ kat­no iz­da­nie, so sil­na ten­den­ci­ja da ja nad­mi­ nat op­{to pri­fa­te­na­ta uni­for­mi­ra­nost i sle­po­to sle­de­we na tren­do­vi­te. Kre­i­ram za da­ma ko­ja na­ vi­sti­na }e izg­le­da po­i­na­ku od il­jad­ni­ci­te dru­gi... w Mod­ni­te stu­dii gi za­vr­{i vo Ita­li­ja, no zo­ {to od­lu­~i toa da go na­pra­vi{ tok­mu na „Aka­ de­mi­ja di ko­stu­me e di mo­da“ vo Rim? 24 | 1E

„Ma­li­ot crn fu­stan bez­broj pa­ti e re­de­ fi­ni­ran, re­di­zaj­ni­ran, no ni­{to ne us­pe­a­lo da ja na­ma­li ne­go­va­ta mo} i vli­ja­nie“

Mla­da­ta di­zaj­ ner­ka na rim­ ska­ta Aka­de­mi­ja za ko­sti­mi i mo­da, na ko­ja stu­di­ra­la i Fri­da Xa­ni­ni od „Gu­~i“

Ko­lek­ci­ja­ta e op­le­me­ne­ta so hu­la­hop­ki od ple­ti­vo i do­ da­to­ci za ko­sa

„Kre­i­ram za da­ma ko­ja na­vi­sti­na }e izg­le­da po­i­na­ku od il­jad­ni­ci­te dru­gi“

- Od­li~­no­to poz­na­va­we na ita­li­jan­ski­ot ja­zik be­ {e pre­sud­no toa da bi­de Ita­li­ja. A na mo­jot iz­bor da bi­de tok­mu „Aka­de­mi­ja di ko­stu­mi e di mo­da“ mu pret­ho­de­{e stu­di­oz­na ana­li­za na mno­gu­broj­ni fa­kto­ri. Sta­nu­va zbor za etab­li­ra­na aka­de­mi­ja so re­~i­si pe­de­se­tgo­di{­no po­sto­e­we lo­ci­ra­na vo ne­ po­sred­na bli­zi­na na Va­ti­kan. Od­li~­no os­mis­le­na­ta pro­gra­ma e kon­ci­pi­ra­na so po­se­ben ak­cent na te­o­ ret­ski­ot i gra­fi~­ki­ot del ~ii pre­zen­te­ri se vrv­ni iskus­ni i do­ka­`a­ni pro­fe­so­ri, pri ~ij se­le­kti­ven iz­bor se obr­nu­va po­seb­no vni­ma­nie. Mno­gu­broj­ni poz­na­ti di­zaj­ner­ski imi­wa svo­e­to obra­zo­va­nie go stek­na­le tok­mu na ovaa aka­de­mi­ja, me­|u koi Fri­da Xa­ni­ni, se­ga poz­na­ti­ot umet­ni~­ki di­re­ktor na mod­ na­ta ku­ka „Gu­~i“. w Se raz­li­ku­va li tvo­jot di­zaj­ner­ski izraz od onoj na tvo­ja­ta maj­ka, kre­a­tor­ka­ta Se­ka Ra­ don­~i}? Ka­ko izg­le­da da se ra­bo­ti po­kraj nea, ~uv­stvu­va{ li ne­ko­ga{ to­var da go oprav­da{ nej­zi­no­to ime? - So­se­ma e nor­mal­no da ima­me raz­li­~en pri­stap kon ra­bo­ti­te. Taa raz­li~­nost maj­ka mi ne­se­bi~­no ja po­ ~i­tu­va i pot­tik­nu­va. Me­|u­toa, ima­me u{te po­go­le­mi sli~­no­sti bi­dej­}i taa ima mo{­ne mo­de­ren pri­stap kon ne­{ta­ta. Nej­zi­no­to pri­sus­tvo za me­ne e go­le­ma pri­vi­le­gi­ja i na­vi­sti­na e go­lem pre­diz­vik da se do­ stig­ne nej­zi­no­to ni­vo. w Koi se vsu{­nost naj­do­bri­te so­ve­ti {to gi do­ bi od nej­zi­na stra­na? - Po­sto­ja­no sme vo ko­mu­ni­ka­ci­ja, dos­luh i raz­me­na na raz­mis­lu­va­wa. Bez­broj­ni i dra­go­ce­ni se so­ve­ti­te {to gi do­bi­vam od nea. Taa e po­~i­tu­va~ na ma­ksi­ ma­ta „De­la, a ne zbo­ro­vi“, i se odi vo pra­vec de­ka so ma­ksi­mal­na pre­da­de­nost i pro­fe­si­o­nal­na po­sve­ te­nost kon ra­bo­ta­ta, bez {te­de­we, re­zul­ta­ti­te sa­mi }­e doj­dat. w Kol­ku vni­ma­va{ tvo­i­te mo­de­li da se vo sklad so aktu­el­ni­te mod­ni ten­den­cii ili so svo­ja­ta ra­bo­ta sa­ka{ da na­met­ne{ ne­koi svoi tren­do­vi? - Ap­so­lut­no ni­{to ne mi zna­~i ka­te­go­ri­ja­ta trend. Ko­ga e vo pra­{a­we di­zaj­ner­ska­ta ra­bo­ta, tren­dov­ ski­te ten­den­cii mo­`at sa­mo da ja in­hi­bi­ra­at kre­a­ tiv­na­ta mis­la i da ve nav­le­~at na ne­po­treb­no ko­pi­ ra­we. Sa­kam da vos­po­sta­vam i da na­met­nam svoj stil, svo­ja estet­ska vi­zi­ja. Sa­kam da bi­dam svo­ja, pre­poz­ nat­li­va i avten­ti~­na so `el­ba mo­i­te kre­a­cii da se bun­tu­va­at pro­tiv ko­le­ktiv­na­ta uni­for­mi­ra­nost. 1E | 25

Eksk­lu­ziv­no

Sa­vka Gra­~a­nin i Vla­tko Lo­za­no­ski

26 | 1E

Se­koj den ja praz­nu­va­me

qu­bo­vta Eden od naj­do­bri­ te ma­{ki vo­ka­ li na do­ma{­na­ta pop-sce­na koj do­ se­ga vo me­di­u­mi­te od­bi­va­{e da zbo­ ru­va za pri­vat­ni­ ot `i­vot, ko­ne~­no od­lu­~i da ja ras­ ka­`e svo­ja­ta qu­ bov­na pri­kaz­na. Sa­mo za na­{i­ot ma­ga­zin emo­ci­ i­te gi spo­de­li i ne­go­va­ta de­voj­ka, po­ra­ne{­na ma­ ne­ken­ka, a se­ga stu­den­tka na [tu­ lo­vi­ot uni­ver­zi­ tet. Atra­ktiv­na­ta dvoj­ka od ne­o­dam­ na `i­vee pod ist po­kriv, a de­ta­ li­te od niv­na­ta ro­man­sa ne­se­bi~­ no gi spo­de­li­ja za ~i­ta­te­li­te na „1E“ 1E | 27

Pi­{u­va I \or­ge Sto­ja­nov Fo­to­gra­fi­ja I Ani i Di­mi Staj­ling I Ele­na Ba­kra­~e­ska Am­bi­ent I ho­tel „Ar­ka“

K

a­de se za­poz­na­vte? Ka­ko izg­le­ da­{e va­{a­ta pr­va sred­ba? Sa­vka: Se za­poz­nav­me pred dve i pol go­di­ni, ved­na{ po iz­le­gu­va­ we­to na Vla­tko od „Mak yvez­di“, slu­~aj­no, ko­ga ode­{e na svir­ka vo Stru­mi­ca so ne­go­vi, no i moi bli­ski pri­ja­te­li. Gi sle­dev ne­go­vi­te na­sta­pi vo {o­u­to za mu­zi~­ki ta­len­ti i sa­kav da vi­dam ka­ko toa izg­le­da vo `i­vo. To­ga{ se za­poz­nav­me i ce­la ve­~er Vla­tko pe­e{ ­ e, nie igrav­me, se sli­kav­me, pot­pev­nu­vav­me so ne­go... Si po­mi­nav­me fan­ta­sti~­no. Vla­tko: Sa­vka prv­pat ja vi­dov na sni­ma­we­to na mo­ jot prv spot „Obi­~en bez te­be“. Ta­mu taa ja igra­{e glav­na­ta `en­ska ulo­ga, ka­ko del od `i­ri na au­di­ci­ja. No, toj den ne­mav­me ni­ka­kva ko­mu­ni­ka­ci­ja po­ra­di toa {to po­sto­ja­no sni­mav­me i ce­la­ta eki­pa sa­ka­{e na­vre­me da go za­vr­{i­me pro­ek­ tot. Na­{e­to vi­stin­sko za­poz­na­va­we be­{e na eden moj na­stap vo Stru­mi­ca ka­de {to od­li~­no si po­mi­nav­me. w Na po­~e­to­kot be­vte sa­mo pri­ja­te­li. Ko­ga se ro­di qu­bo­vta? Kol­ku vre­me ste za­ed­no? Vla­tko: Za­ed­no sme ed­na go­di­na i ne­kol­ku me­se­ci. Vr­ska­ta ja za­po~­nav­me u{te do­de­ka taa be­{e vo Va­ lan­do­vo, no da­le­~i­na­ta si go na­pra­vi svo­e­to i pre­ sta­nav­me da se gle­da­me. Otka­ko doj­de na stu­dii vo Skop­je, slu­~aj­no se vi­dov­me i po~­nav­me po­vtor­no da ko­mu­ni­ci­ra­me. Od­lu­~iv­me po­vtor­no da se obi­de­me za­ed­no. Vo toj per­i­od se ro­di qu­bo­vta. @el­ba­ta da se na­do­me­sti iz­gu­be­no­to do­ve­de do toa. w [to pr­vo ve priv­le­~e eden kon drug? Sa­vka: Ne­{to {to na­vi­sti­na mi osta­vi vpe­~a­tok, ne sa­mo me­ne, tu­ku i na dru­gi lu­|e ko­ga prv­pat }e go vi­dat Vla­tko, se ne­go­va­ta nas­me­vka i mi­li­ot pog­led. Toa e ne­{to {to na­vi­sti­na ple­ni. Od pog­le­dot na ~o­ve­kot mo­`e­te da pro­ce­ni­te ka­kov e vsu{­nost toj, a Vla­tko mi izg­le­da­{e ka­ko skrom­no mom­~e koe ima od­li~­na smis­la za hu­mor. Vo per­i­o­dot ko­ga se za­poz­ na­vav­me zna­e­{e da se po­{e­gu­va i na svo­ja sme­tka, {to re­tko koj ~o­vek go pra­vi. Vla­tko: Pa, toa {to naj­ve­ro­jat­no ka­ra­kter­no sme tu­ ka ne­ka­de. Se pod­dr­`u­va­me se­ko­ga{ vo se­koe vre­me i toa e toa {to nè ~u­va sè u{te za­ed­no. w Da­li do­se­ga ste ima­le kri­za vo vr­ska­ta? Sa­vka: Kri­za­ta na na­{a­ta vr­ska be­{e re­la­ci­ja­ta Va­ lan­do­vo-Skop­je. Vla­tko be­{e pre­za­fa­ten so ob­vr­ski, na­sta­pi od eden grad vo drug i ta­ka na­{a­ta ko­mu­ ni­ka­ci­ja sè po­ve­}e se na­ma­lu­va­{e. Za­toa od­lu­~iv­me se­koj da si pro­dol­`i po svo­jot pat. Ko­ga se za­pi­{av na fa­kul­tet vo Skop­je, slu­~aj­no se sret­nav­me na ed­na ma­ni­fe­sta­ci­ja ka­de {to Vla­tko pe­e­{e, i ta­ka po~­ nav­me po­vtor­no da se slu­{a­me i da ko­mu­ni­ci­ra­me. I ete, pro­dol­`iv­me po­vtor­no za­ed­no i se­ga e sè ka­ko {to tre­ba. Vla­tko: Nor­mal­no e da se ima kri­zi vo ko­ja bi­lo vr­ska. Sme ima­le ne­koi ma­li kri­zi, ne kojz­nae ka­kvi, ba{ ona­kvi ka­kvi {to ima se­ko­ja dvoj­ka. Ako ne­ma ka­vgi i kri­zi vo ed­na vr­ska, to­ga{ sè e ve­{ta~­ko. Ne e in­te­res­no ako gi ne­ma (se smee) . w Koj prv po­pu­{ta ko­ga }e se ska­ra­te? Sa­vka: Re­tko se ka­ra­me, naj­~e­sto toa se ne­koi sit­ ni ka­vgi, no vo se­koj slu­~aj Vla­tko prv po­pu­{ta (se smee) . Vla­tko: Dvaj­ca­ta po mal­ku. Odr­`u­va­me ne­koj ba­lans. w I dvaj­ca­ta do­a­|a­te od po­ma­li me­sta. Vi be­{e li te­{ko da se pri­vik­ne­te na `i­vo­tot vo glav­ ni­ot grad? Ka­ko se­ga se sna­o­|a­te? 28 | 1E

Nas­me­vka­ta, mi­li­ot pog­led i skrom­no­sta e ona so {to Vla­tko ja osvo­il Sa­vka ko­ja, pak, na {e­ga otkri­va de­ka ne­go­vi­ot edins­tven po­rok e se­kojd­nev­no­to igra­we „plej­stej{n“

Sa­vka: Se­koe od­de­lu­va­we od se­mejs­tvo­to, od svo­jot dom, e te­{ko. Toa }e go ka­`at si­te koi ne `i­ve­at vo svo­i­te rod­ni me­sta. Mo­`e­bi pri­vik­nu­va­we­to da se `i­vee vo glav­ni­ot grad e po­les­no od sa­mo­to pri­vik­ nu­va­we da `i­ve­e{ sam ne­ka­de, ka­de {to sa­mi­ot tre­ba da se gri­`i{ za se­be, da­le­ku od najb­li­ski­te. Se tru­ dam da odam vo Va­lan­do­vo naj­~e­sto {to mo­`am, da si go vi­dam se­mejs­tvo­to za­toa {to vo Skop­je sa­mo tie mi ne­do­sta­su­va­at. Vla­tko: Ne mo­`am da se sog­la­sam de­ka kojz­nae kol­ ka­va e raz­li­ka­ta od me­sto vo me­sto vo Ma­ke­do­ni­ja. Se­pak, sè e na­vi­ka i fle­ksi­bil­nost, ba­rem za me­ne. Jas mis­lam de­ka ~o­vek i od spal­na so­ba da se pre­fr­li

da spie vo kuj­na, }e mu tre­ba vre­me, no ne pre­dol­go za da se na­vik­ne (se smee) . w Da­li ste ro­man­ti~­ni? Gi sla­vi­te li for­mal­ ni­te praz­ni­ci na qu­bo­vta? Sa­vka: Ro­man­ti~­no­sta vo nas re­tko se bu­di, no ne­ ko­ga{ znam da zgo­tvam ne­koe ja­de­we i da na­pra­vam tr­pe­za­ta pre­u­ba­vo da izg­le­da. Tu­ka se i vi­no­to i sve­ }­i~­ki­te za da ja do­pol­nat taa at­mo­sfe­ra. Za onie {to se sa­ka­at, praz­nik e se­koj den, ta­ka {to ne e po­treb­no sa­mo eden den vo go­di­na­ta da go po­sve­tu­va­me na na­{a­ta qu­bov. Vla­tko: Da ka­`am de­ka sum ro­man­ti­~en, mo­`e­bi }e iz­la­`am, a da go ka­`am spro­tiv­no­to, pak }e iz­la­

1E | 29

Lo­za­no (SPRINGFIELD, BITSIANI, TERRANOVA, SORBINO) Sa­vka (KREATIVO, 4 YOU ACCESSORISE, SAGA, GOLDEN POINT, TERRANOVA)

30 | 1E

Na po­~e­to­kot, kri­za vo niv­na­ta vr­ska bi­la re­la­ci­ja­ta Skop­je- Va­lan­do­vo, no otka­ko Sa­ vka se za­pi­{a­la na stu­dii vo glav­ni­ot grad, tie se ne­raz­del­ni. Tok­mu vo toj per­i­od Lo­za­ no go sni­mi svo­jot hit „Bli­sku do me­ne“

`am. Se tru­di­me ko­ga }e ni se da­de mo`­nost da na­pra­vi­me da ni bi­de ro­man­ti~­no, a ne de­ka ta­ka mo­ra da bi­de po se­ko­ja ce­na. w [to naj­~e­sto si po­da­ru­va­te? Sa­vka: Sa­ka­me i dvaj­ca­ta da si po­da­ ru­va­me i da ni po­da­ru­va­at, ta­ka {to po­da­ro­kot ne mo­ra da bi­de ne­{to go­ le­mo za da bi­de­me sre}­ni. Ne­ko­ga{ i naj­ma­la sit­ni­ca nè ra­du­va i sko­ka­me do ta­van. Naj­va`­no ni e da e so qu­bov po­da­re­no i pri­fa­te­no. Na­ju­ba­vi­te po­ da­ro­ci od Vla­tko se ne­go­va­ta mu­zi­ka. Ko­ga pr­vo me­ne }e mi is­pee ne­ko­ja no­va pes­na, ko­ja sè u{te ni­koj ne ja slu{­nal, toa e vi­stin­ski po­da­rok za me­ne. Vla­tko: Po­vtor­no za­vi­si od ras­po­lo­ `e­ni­e­to, pri­go­da­ta, fi­nan­si­i­te... (se smee) . Se­pak, po­da­ro­kot tre­ba da ima ne­koe zna­~e­we. Na pri­mer, se­ko­ga{ ko­ga pa­tu­vam nad­vor od dr­`a­va­ta se tru­dam da ja iz­ne­na­dam so ubav po­ da­rok, bez og­led da­li e toa sim­bol na me­sto­to ka­de {to sum bil ili ne­{to so­se­ma tre­to, ne­{to {to mi se do­pad­ na­lo i sum sa­kal taa da go ima. w Da­li ~e­sto pa­tu­va­te za­ed­no? Go pri­dru­`u­va­te li Vla­tko ko­ga pro­fe­si­on­ al­no e an­ga­`i­ran nad­ vor od dr­`a­va­ta? Sa­vka: Naj­~e­sto ne­ma­me vre­me da odi­me ne­ka­de za­ed­no, se­koj si ima svoi ob­vr­ski {to tre­ba da gi za­vr­ {i, no se slu­~u­va da poj­dam so ne­ go na ne­ko­ja ne­go­va svir­ka ov­de niz na­{i­te gra­do­vi. Ko­ga e an­ga­`i­ran nad­vor od gra­ni­ci­te, ni­ko­ga{ za­ed­ no ne sme bi­le. Jas ne mu se me­{am vo ra­bo­ta­ta, toj pro­fe­si­o­nal­no si ja vr­{i i mis­lam de­ka ko­ga ra­bo­ti, ne­ ma po­tre­ba da sum so ne­go ka­ko ne­gov do­pol­ni­te­len to­var. w Ka­ko se spra­vu­va­te so ne­go­va­ta po­pu­lar­nost? Sa­vka: Po­pu­lar­no­sta na Vla­tko vo­ op­{to ne mi pre­~i. Toa ne­go ne go sme­ni. Sè u{te si e isti­ot, skro­men, dru­`e­qu­biv i poln so raz­bi­ra­we. Se na­vik­nav da gle­dam ka­ko dru­gi de­voj­~i­wa go gu­{ka­at, bak­nu­va­at, se sli­ka­at so ne­go... Ni­ko­ga{ ne sum bi­ la qu­bo­mor­na na toa, na­pro­tiv, me ra­du­va toa {to ne­go­vi­te fa­no­vi od den na den se sè po­ve­}e i po­ve­}e. w Ima li Vla­tko ne­koi po­ro­ci? Sa­vka: Ako se­kojd­nev­no­to igra­we „plej­stej{n“ so dru­ga­ri­te e po­rok... Vo spro­tiv­no, ne­ma po­ro­ci. Pri­mer­ no mom­~e e (se smee) . w Po­sa­ku­va­te li vo bli­ska id­ni­ na da se os­tva­ri­te vo ulo­ga na ro­di­te­li? Sa­vka: Za­se­ga su­per ni e va­ka. Prem­ no­gu sme mla­di za da sta­ne­me ro­di­ te­li. Tre­ba pr­vo da si gi os­tva­ri­me `el­bi­te za koi sme kop­ne­e­le od ma­ li. Bi sa­ka­la toa da se slu­~i, no za ne­koi de­se­ti­na go­di­ni. Vla­tko: Mis­lam de­ka e prem­no­gu ra­no da se raz­mis­lu­va na ovaa te­ma. Mis­lam de­ka }e se sog­la­si­te i vie i ~i­ta­te­li­te so nas. 1E | 31

Ko­sti­mo­gra­fi­ja­ta i kre­a­ci­ i­te za ce­los­ni­ot na­stap na „Evro­vi­zi­ja“ se avtor­ski trud na Ele­na i Ma­ja

ELENA VANGELOVSKA I MAJA DIMOVSKA

Kla­si­~en izg­led Di­zaj­ner­ki­te na evro­vi­zi­ ski­ot ko­stum na Vla­tko Ili­ev­ski se od­lu­~i­ja za mo­der­na i ~i­sta for­ma vo be­la bo­ja so sup­til­ni ak­cen­ti, a za ko­ne~­ni­ot staj­ling go istra­`u­vaa ma­ke­don­ski­ ot i ru­ski­ot folk­lor 32 | 1E

Vla­tko Ili­ev­ski so di­zaj­ner­ki­te Ele­na Van­ge­lov­ska i Ma­ja Di­mov­ska pred za­mi­nu­va­we­to vo Di­zel­dorf

Bel ko­stum na­me­net za evro­vi­zi­ski­ot na­stap na Vla­tko

Ko­stum za ma­{ki­te tan­~a­ri

so rok-ele­men­ti P Pi­{u­va I Ka­te­ri­na Tra­ja­nov­ska

red da ja do­ne­sat ko­ne~­na­ta od­lu­ ka za izg­le­dot na Vla­tko Ili­ev­ski za evro­vi­zi­ski­ot na­stap so ne­go­ va­ta „Ru­sin­ka“ na 12 maj, na vto­ ra­ta po­lu­fi­nal­na ve­~er, pr­vi~­no i naj­va`­no za di­zaj­ner­ki­te Ele­na Van­ge­lov­ska i Ma­ja Di­mov­ska bi­lo da go slu{­nat ne­go­vo­to mis­le­we za toa ka­ko toj bi sa­kal da izg­le­da i ka­ko bi se ~uv­stvu­val naj­u­dob­no na sce­na, bi­dej­}i se­pak, toj ja ima naj­te­{ka­ta ulo­ga ka­ko pret­stav­nik i in­ter­pre­ta­tor na sa­ma­ta pes­na. - Toj na mu­zi~­ka­ta sce­na e pri­su­ten po­dol­go vre­me i kon­ti­nu­i­ra­no ra­bo­ti na svo­jot mo­den izg­led. Ot­tu­ka doj­dov­me do za­e­men zak­lu­~ok de­ka izg­le­dot tre­ba da e kla­si­~en, no iskom­ bi­ni­ran so rok-ele­men­ti. Bo­it ­ e po koi do­bro go pre­poz­na­va­me Vlat­~e na ne­go­vi­te na­sta­pi se cr­na­ta i be­la­ta, bo­i­te koi nie od­lu­~iv­me da gi pri­me­ni­me vo ne­go­vi­ot ko­stim – ve­li di­ zaj­ner­ka­ta i ko­sti­mo­gra­fka Ele­na Van­ge­lov­ska, ko­ja ra­bo­ti ka­ko do­cent na Uni­ver­zi­te­tot FON. Bi­dej­}i dve­te se di­zaj­ner­ki, ko­sti­mo­gra­fi­ja­ta i kre­a­ci­i­te za ce­los­ni­ot na­stap na „Evro­vi­zi­ja“ vo

Di­zel­dorf se komp­let­no niv­ni avtor­ski kre­ac­ ii. Na­pra­ve­ni se dva ko­sti­ma za Vla­tko, od koj ed­ni­ot e na­me­net za sa­mi­ot na­stap, a dru­gi­ot }e go no­si na Ma­ke­don­ska­ta ve­~er. Pred za­mi­nu­va­we­to na ma­ke­don­ski­ot evro­vi­zi­ski tim vo Ger­ma­ni­ja, gi pra­{av­me kre­at­ or­ki­te da­li pri pod­go­to­vki­te ima­le pret­sta­va za toa ka­ko }e izg­ le­da sce­na­ta ili spre­mi­le staj­ling strikt­no spo­red pes­na­ta, ka­ko i spo­red ka­ra­kte­rot i li~­ni­ot stil na Vla­tko. - Ovie pra­{a­wa za nas se otvo­ri­ja u{te so pod­ go­to­vki­te na Na­ci­on­ al­ni­ot iz­bor za pes­na za Evro­vi­zi­ja vo Skop­je, ka­de {to se za­poz­nav­me so ce­li­ot tim i niv­ni­ot kon­cept na ra­bo­ ta. Se raz­bi­ra, si­te seg­men­ti i fa­kto­ri se va`­ni trg­nu­vaj­}i od sce­na­ta, ko­re­o­gra­fi­ja­ta, svet­lo­to, sa­ma­ta pes­na i ko­sti­mi­te. [to se od­ne­su­va do evro­vi­zi­ski­ot na­stap, kon­kret­ni naz­na­ki za sce­na­ta ne­mav­me. So­ra­bo­tu­vav­me aktiv­no so tan­~a­ri­te, sle­dej­}i ja niv­na­ta ra­ bo­ta i na­pre­dok vo ko­re­o­gra­fi­ja­ta i za­em­no se do­pol­nu­vav­me vo ra­bo­ta­ta - ni ka­`a di­zaj­ ner­ka­ta Ma­ja Di­mov­ska. Vla­tko Ili­ev­ski na sce­na­ta }e go pri­dru­`u­va­at pet tan­~a­ri, od­nos­no ~e­ti­ri mom­~i­wa i ed­na de­voj­ka,

isti­ot so­stav {to imav­me mo`­nost da go vi­di­me i na Na­ci­o­nal­ni­ot iz­bor za pes­na za Evro­vi­zi­ja. Dvaj­ca od tan­~a­ri­te }e bi­dat i pri­dru`­ni vo­ka­li na Vla­ tko. - Za ko­sti­mi­te na tan­~a­ri­te se od­lu­~iv­me da ra­bo­ti­me so pri­rod­ni ma­te­ri­ja­li ka­ko pa­muk, svi­la i vol­na. Spo­jot na dve­te tra­di­ cii i kul­tu­ri, ma­ke­don­ska­ta i ru­ska­ta, koi se spo­me­nu­va­at vo sa­mi­ot tekst na pes­na­ta se od­lu­~iv­me da gi po­vr­ze­me pre­ku ed­na so­vre­ me­na, mo­der­na i ~i­sta for­ma vo be­la bo­ja so sup­til­ni ak­cen­ti na ci­no­ber-cr­ve­na bo­ja vo de­ta­li­te. Za ko­ne~­ni­te for­mi go istra­`iv­ me ma­ke­don­ski­ot i ru­ski­ot folk­lor. Go­le­ma ins­pi­ra­ci­ja za nas pret­sta­vu­va i ru­ski­ot ba­ let­ski ko­stim vo po­~e­to­kot na dva­e­set­ti­ot vek. Ide­ja­ta be­{e da se po­stig­ne ed­na ce­li­na i po­vr­za­nost na sce­na­ta ka­de {to ko­stu­mot i ko­re­og­ raf­ska­ta iz­ved­ba jas­no }e ja do­pol­nat iz­ved­ba­ta na Vla­tko – sme­ta Ele­na. Di­zaj­ner­ki­te ve­lat de­ka e so­se­ma pro­fe­si­o­nal­no da se sos­lu­{a­at ide­i­te i mis­le­wa­ta na so­ra­bot­ni­ci­te vo pro­ek­ tot. Vla­tko im dal svoi idei i naz­na­ki koi tie gi ima­le pred­vid pri kre­i­ra­we­to na ko­ sti­mi­te, no za niv u{te po­va`­no e {to pe­ja­~ot 1E | 33

Go­le­ma ins­pi­ra­ci­ja im bil i ru­ski­ot ba­let­ski ko­stim vo po­~e­to­kot na 20 vek

Spoj na ma­ke­ don­ski i ru­ski folk­lor

imal ce­los­na do­ver­ba i osta­vil tie da gi do­ne­sat kraj­ni­te od­lu­ki za este­ti­ka­ta i izg­le­dot na ko­sti­mi­ te, ona­ka ka­ko {to sa­mi­te sme­ta­at e naj­do­bro. Se­ka­ ko, i dve­te nag­la­su­va­at de­ka so­ra­bo­tka­ta so na­{i­ot evro­vi­zi­ski pret­stav­nik od sa­mi­ot po­~e­tok im pret­ sta­vu­va­la pre­diz­vik. - „Evro­vi­zi­ja“ e go­lem na­stan i fa­ktot de­ka ste del od ti­mot {to ja pret­sta­vu­va na­{a­ ta zem­ja, pret­sta­vu­va ogrom­no za­do­vols­tvo. Se raz­bi­ra, pre­diz­vik e da se bi­de del od ce­ los­na­ta so­ra­bo­tka. Na­{a­ta ra­bo­ta so ti­mot pro­dol­`u­va i po­na­ta­mu vo Ger­ma­ni­ja so ce­los­ na pod­dr­{ka za Vla­tko i tan­~a­ri­te. Pre­os­ ta­ nu­va u{te da im po­sa­ka­me us­pe­{en na­stap po­ra­~a Ma­ja.

34 | 1E

Toa sum jas

Pro­fe­si­o­nal­no so mu­zi­ka se za­ni­ma­va ve­}­e ~e­ti­ri go­di­ni, a do­se­ga ima u~es­tvu­va­no na mno­gu­broj­ni do­ma{­ni, no i na ne­kol­ku in­ter­ na­ci­o­nal­ni fe­sti­va­li. Pred dve go­di­ni sni­mi du­et so cr­no­gor­ska­ta pe­ja~­ka Ale­ksan­dra Bu­ ~e­vac. Pub­li­ka­ta go pre­poz­na­va po re­fre­ni­te „Sa­mi sme“, „Sam bez te­be“, „Ma­le~­ka“...

Ka­ko go de­fi­ni­ra{ svo­jot stil? - Tren­dov­ski, no ne po se­ko­ja ce­ na. Sa­kam xins, vi­so­ki pa­ti­ki i sa­kam da no­sam kap­~e. Ne iz­le­ gu­vam bez do­bri o~i­la, ~a­sov­nik i mo­bi­len.

Koj lik od det­ski­te se­rii ti be­{e omi­len ?

Igor Mi­tro­vi}

- Ma­nu­el od „Mla­di bun­tov­ni­ci“. Toj upor­ no gi os­tva­ru­va­{e svo­i­te ce­li i od ne­go na­u­~iv de­ka pri­ja­tels­tvo­to i po­~i­tu­va­we­ to na sa­mi­ot se­be i na dru­gi­te mo­`e komp­ let­no da te is­pol­ni.

Od ko­go najm­no­gu u~i{? - Od maj­ka mi, ta­tko mi i mo­ja­ ta po­sta­ra se­stra. Od niv na­u­~iv mno­gu ra­bo­ti za `i­vo­tot i ne po­stoi na­~in za da im ja iska­`am mo­ja­ta bla­go­dar­nost.

Ne sa­kam da bi­dam ni­~i­ja ko­pi­ja Ima{ li ido­li? - Se­ko­ga{ sa­kam da bi­dam svoj i ori­gi­na­len i ne sa­kam da bi­dam ni­~i­ja ko­pi­ja. Ne­mam ido­li, no poz­na­vam us­pe{­ni lu­|e na koi im se vos­hi­tu­vam.

Omi­le­no ho­bi po­kraj mu­zi­ka­ta? - Ne­mam ho­bi. Imam u{te ed­na pro­fe­si­ja, a toa e ona {to go stu­di­ram na FON - Mul­ti­me­di­ja i di­zajn. I dve­te se umet­nost i u`i­vam do­de­ka gi ra­bo­ tam.

Ka­de bi sa­kal da pro­dol­`i{ nad­vor od Ma­ke­do­ni­ja? So ko­ja mu­zi­ka po­ras­na? - So mu­zi­ka­ta na To­ {e Pro­e­ski, no i so Ma­do­na i „Bek­strit bojs“. Ja obo­`a­vam i kla­si~­na­ta mu­zi­ka.

- Pred sè, bi sa­kal od ona {to }e go za­ra­bo­tam da ne­mam prob­lem da iz­ be­ram me­|u Me­ksi­ko Si­ti ili Mos­kva. Sa­kam da mo­`am da odam ka­de {to sa­kam, a to­ga{ cel svet bi bil mo­ja sce­na.

[to ima naj­~e­sto na tvo­e­to me­ni? - Sve­`a sa­la­ta, pi­le­{ki pr­sti i pom­frit so la­den ovo­{en ~aj, a za de­sert in­di­jan­ka.

De­sti­na­ci­ja od so­ni­{ta­ta? - Naj­do­bra­ta skri­e­na pla­`a na sve­tot - Fer­nan­do de No­ron­ha, na se­ve­ro­i­ sto~­ni­ot del na Bra­zil. Toa e ostrov, na­ci­o­na­len park na koj e doz­vo­le­no da pre­sto­ju­va­at sa­mo odre­den broj tu­ri­sti. 1E | 35

Ma­ke­don­ski idol

Tem­pe­ra­ment­na­ta Ju­li­ ja­na Jo­va­no­va, pov­le­~e­ na­ta Emi­li­ja \or­|ev­ska, skrom­ni­ot Ivi­ca Ve­ lo­ski i sa­mo­uv­ e­re­ni­ot Ni­ko \or­gi­ev­ski, vo ova za­ed­ni~­ko in­terv­ju iskre­no zbo­ru­va­at za svo­jot an­ga`­man vo po­ pu­lar­no­to mu­zi~­ko {ou 36 | 1E

Sla­va ko­ja TRE­BA DA SE OPRAV­DA

Pi­{u­va I \or­ge Sto­ja­nov Fo­to­gra­fi­ja I Ni­ko­la Ja­ki­mov

S

e pret­sta­vi­vte li pred po­{i­ro­ki­ot au­ di­to­ri­um ona­ka ka­ko {to po­sa­ku­va­vte? Ni­ko: Da bi­dam iskren, ne. De­lum­no za­toa {to bev ogra­ni­~en vo iz­bo­rot, a de­lum­no po­ra­di jav­no­to mis­le­we za­toa {to ako go od­bi­rav ona {to najm­no­gu go sa­kam i pre­ku koe mo­`am da ka­`am ne­{to po­ve­}e, ne­ma­{e da bi­dam sfa­ten, od­nos­no ne­ma­{e da se gla­sa... (se smee) Ivi­ca: Po­mi­nav pet ga­la-ve­~e­ri i se na­de­vam de­ka se po­ka­`av i do­ka­`av pred jav­no­sta ka­ko {to tre­ba. Mis­lam de­ka osta­viv do­bar vpe­~a­tok kaj pub­li­ka­ta, pa i za­toa gla­ sa­{e za me­ne da se naj­dam vo naj­do­bri­te osum. Ju­le: Mis­lam de­ka se pret­sta­viv do­vol­no do­bro. Se tru­dev toa da bi­de ona­ka ka­ko {to sa­kav da se pret­sta­vam i ka­kva {to sum. Vo se­ko­ja mo­ja iz­ved­ba vne­su­vav mno­gu emo­cii i ener­gi­ja i imav do­bra ko­mu­ni­ka­ci­ja so pub­li­ka­ta. Sme­tam de­ka imav u{te mno­gu {to da po­ka­`am i ako pro­dol­`ev

po­na­ta­mu, pub­li­ka­ta }e go vi­de­{e toa (se smee) . Ema: Sme­tam de­ka ne us­pe­av do­vol­no do­bro da se pre­zen­ ti­ram pred po­{i­ro­ki­ot au­di­to­ri­um, ba­rem ne ona­ka ka­ko {to po­sa­ku­vav. Vo ovoj kon­tekst mis­lam na pre­zen­ti­ra­ we ka­ko na mo­i­te vo­kal­ni spo­sob­no­sti, ta­ka i na mo­ja­ta li~­nost vo ce­lost. Na po­~et­ni­te kon­cer­ti go­le­mo vli­ja­ nie vrz mo­ja­ta si­gur­nost na sce­na i kva­li­tet­na­ta iz­ved­ ba ima­{e mo­jot glas, no jas pe­am na gr­lo i toa les­no se in­fi­ci­ra, pa go le­ku­vav do ne­o­dam­na. Se obi­du­vam da sov­la­dam no­va teh­ni­ka na pe­e­we. Po­na­ta­mu, mi­kro­fon vo ra­ka prv­pat ze­dov na „Idol“, {to zna­~i de­ka ne­mav ni­ka­ kvo pret­hod­no iskus­tvo ka­ko sa­mo­sto­en iz­ve­du­va~. Zna­~i, za raz­li­ka od dru­gi­te kan­di­da­ti, mo­jot pat be­{e po­dolg i po­ma­ko­tr­pen. Za me­ne e naj­va­`en fa­ktot de­ka se­ko­ga{ se tru­dev da go da­dam svo­jot ma­ksi­mum i da na­pre­du­vam vo kon­ti­nu­i­tet. Mo­jot pos­le­den na­stap vsu{­nost toa i go po­tvr­di, i `i­ri­to i pub­li­ka­ta go oce­ni­ja za naj­do­bar od si­te moi pret­hod­ni iz­ved­bi. w Sme­ta­te li de­ka `i­ri­to fa­vo­ri­zi­ra odre­de­ni kan­di­da­ti?

Ni­ko: Se­koj si ima svoj qu­bi­mec. Mis­lam de­ka i otvo­re­no go po­ka­`u­va­at toa. Si­te sme lu­|e i ne sme od `e­le­zo. Ama, tie se pro­fe­si­o­nal­ci i do­bro go pri­kri­va­at toa. Na­ed­no, niv­na­ta pro­fe­si­o­nal­nost im na­la­ga si­te da nè tre­ti­ra­at ed­na­kvo, a toa i go pra­vea. Ema: Pret­po­sta­vu­vam de­ka si­te ~le­no­vi na `i­ri-ko­mi­si­ ja­ta si ima­at svoi fa­vo­ri­ti. Od­vre­me-na­vre­me zna­at da na­gra­dat odre­den kan­di­dat ver­bal­no ili so ro­za, pre­gra­ tka, obe­tka, du­ri i so pok­lo­nu­va­we, no se­pak se­ko­ga{ se ra­bo­te­lo za raz­li~­ni kan­di­da­ti. Ten­den­ci­oz­no po­zi­tiv­ni i ne­ga­tiv­ni ko­men­ta­ri sme­tam de­ka ne­ma­le do­se­ga. Ivi­ca: Ne­mam ni­ka­kva na­me­ra da go kri­ti­ku­vam `i­ri­to bi­dej­}i na­vi­sti­na su­di­i­te se fe­no­me­nal­ni. Si­te nè fa­ lea, ni da­vaa po­zi­tiv­ni ko­men­ta­ri, re­tko da­vaa za­be­le­ {ki, no i tie bea do­bro­na­mer­ni i ni slu­`ea za po­na­ta­ mo{­ni­te kon­cer­ti. Ju­le: Go ima­me naj­po­sa­ku­va­no­to `i­ri vo Ma­ke­do­ni­ja i sum mno­gu sre}­na po­ra­di toa. Za­do­vol­na sum od ko­men­ta­ri­te {to mi gi upa­tu­va­{e bez raz­li­ka da­li bea po­zi­tiv­ni ili ne­ga­tiv­ni. Sme­tam de­ka }e bi­de do­bro ako mal­ 1E | 37

ku po­ve­}e kri­ti­ku­va­at za­toa {to ta­ka po­les­no si u~i­me od gre­{ki­te. Nor­mal­no de­ka se­koj si ima fa­vo­ri­ti, pa i `i­ri­to. Tie jav­no si gi iska­`aa svo­i­te fa­vo­ri­ti, no me­ne toa ne mi pre­~e­{e. w In­te­res­no e sè ona {to se slu­~u­va zad sce­na­ta na „Idol“. Koi mo­men­ti, do­bri ili lo­{i, bi gi spo­ de­li­le so na­{i­te ~i­ta­te­li, a koi ne bea me­di­um­ski pros­le­de­ni? Ju­le: Zad sce­na­ta be­{e mno­gu in­te­res­no, gi pros­le­du­vav­ me so ne­tr­pe­nie na­sta­pi­te na se­koj od nas i be­{e do­sta voz­bud­li­vo. Non­stop ima­{e po ne­ko­ja {e­ga {to pri­do­ne­ su­va­{e za po­o­pu­{te­na at­mo­sfe­ra. Ni­ko: Se­ko­ga{ ko­ga ve`­bav­me kaj Va­len­ti­no Sken­de­rov­ ski vo stu­dio se ~uv­stvu­vav ka­ko de­ten­ce vo pro­dav­ni­ca za igra~­ki. Isto ta­ka i dru`­ba­ta so „Blu fan­ki in­di­vi­ du­als“... Od tie lu­|e, mu­zi­~a­ri, umet­ni­ci, pro­fe­si­o­nal­ci, na­u­~iv mno­gu. Mo­ram da gi izd­vo­jam i ve­~e­ri­te po­mi­na­ti vo igra­we po­ker (se smee) . ]e mi ne­do­sta­su­va­at. Ema: Zad sce­na­ta na „Idol“ se slu­~u­va­at in­te­res­ni ra­bo­ti. Naj­ne­ga­tiv­no vrz me­ne vli­ja­e­{e za­mo­rot od mno­gu­broj­ni­ te dnev­ni aktiv­no­sti, mi ne­do­sti­gaa se­mejs­tvo­to i mo­i­te pri­ja­te­li, a odre­de­ni vul­gar­ni ko­men­ta­ri me iri­ti­raa na po­~e­to­kot. Se­to toa se za­bo­ra­va ko­ga }e se pog­led­ne vo nas­ me­a­ni­te, eu­fo­ri~­ni li­ko­vi na de­~i­wa­ta koi sa­kaa da se sli­ka­at ili gu­{ka­at so nas i koi nè sle­dea vo ~e­kor. Ne­koi od kan­di­da­ti­te gi te­rav da mi ~i­ta­at na te­tov­ski di­ja­ lekt, a i sa­ma­ta se obi­du­vav da na­u­~am zbo­ro­vi od dru­gi go­vor­ni po­dra~­ja. Se sme­ev­me na ona {to re­zul­ti­ra­{e od na­{i­te na­po­ri (se smee) . w So koi kan­di­da­ti }e pro­dol­`i­te i po­na­ta­mu da kon­ta­kti­ra­te, a koi vo­op­{to ne bea po va{ vkus? Ivi­ca: Jas sum ~o­vek koj mo­`e da se pris­po­so­bi na si­te ka­ra­kte­ri i za­toa ne gle­dam pri­~i­na da ne kon­ta­kti­ram so ne­ko­go od niv. Na­vi­sti­na sta­nav­me ka­ko ed­no se­mejs­tvo koe me­|u­seb­no se po­~i­tu­va, se po­~i­tu­va­{e mis­le­we­to od se­ko­go. Ni­ko: Ako ne bi­le po moj vkus, ne pla­ni­ram da bi­dam li­ ce­mer... ]e kon­ta­kti­ram sa­mo so onie so koi imam tlo na koe mo­`am da gra­dam ko­mu­ni­ka­ci­ja. Ne­li toa e se­lek­ci­ja­ ta na dru{­tvo­to. Ne sum li­ce­mer i ne im se sme­{kam na si­te za da im bi­dam do­pad­liv. So toa po­ka­`u­vam so ko­go sa­kam ili ne sa­kam da se dru­`am. Ju­le: Nie si­te bev­me za­ed­no po ce­li de­no­vi i nor­mal­no de­ka se ~uv­stvu­vav­me ka­ko ed­no se­mejs­tvo, ta­ka {to ne ve­ru­vam de­ka vo id­ni­na }e iz­gu­bam ce­los­no kon­takt so ne­ko­go, no se­ka­ko so ne­koi }e sum pob­li­ska i }e se dru­`am po­ve­}e, za­vis­no od niv­ni­ot ka­ra­kter. Naj­do­bra ko­mu­ni­ka­ ci­ja do­se­ga imav so ci­mer­ka­ta Emi­li­ja, a ve­ru­vam de­ka i po­na­ta­mu toa }e bi­de ta­ka. Bev iz­ne­na­de­na sa­mo od ig­no­ rant­ski­ot od­nos na eden od kan­di­da­ti­te od ko­go naj­mal­ku go o~e­ku­vav toa. No, se tru­dev da go za­ne­ma­ram toa bi­dej­} i sme­tav de­ka se dol­`i na kon­ku­ren­ci­ja­ta. Ema: Za kra­tko vre­me od oko­lu tri ne­de­li i vo ve­{ta~­ki us­lo­vi na `i­ve­e­we vo ka­ran­tin stek­nav odre­de­ni pri­ja­ tels­tva, koi se na­de­vam de­ka }e gi ne­gu­va­me i po­na­ta­mu. Ne si doz­vo­liv se­be­si da doj­dam vo si­tu­a­ci­ja da ne zbo­ ru­vam so ne­ko­go i da ne sa­kam da ko­mu­ni­ci­ram vo­op­{to. Mis­lam de­ka zre­lo­sta na ed­na li~­nost se gle­da i vo mo­}ta da se pri­fa­tat raz­li~­no­sti­te, ka­kvi i da se. w Ka­ko pla­ni­ra­te da dejs­tvu­va­te po­na­ta­mu? Ema: Pe­ri­o­dot so aktiv­no­sti oko­lu „Idol“ sè u{te ne e za­ vr­{en, sè u{te trae. Ko­ga }e za­vr­{i i ko­ga }e gi su­mi­ram soz­na­ni­ja­ta i vpe­~a­to­ci­te, mo­`e­bi }e mo­`am da do­ne­sam ne­koi kon­kret­ni zak­lu­~o­ci za mo­i­te id­ni aktiv­no­sti. Bi sa­ka­la da imam mo`­nost da pro­dol­`am da se za­ni­ma­vam so mu­zi­ka, vo toa sum si­gur­na. Ni­ko: Ved­na{ se fr­lam na ra­bo­ta. Imam do­sta za kom­ po­ni­ra­we, kon­ta­kti za os­tva­ru­va­we, sa­kam da imam svoe de­lo, ne­{to za {to mo­`am da se na­re­~am pe­ja~ so ta­pi­ja (se smee) . Me ~e­ka­{e mo­jot bend, so koj do­pr­va tre­ba da se pra­vat pro­bi i svir­ki. Ivi­ca: Po­na­ta­mu de­fi­ni­tiv­no }e se za­ni­ma­vam so ovaa 38 | 1E

pro­fe­si­ja, ko­ja naj­do­bro znam da ja ra­bo­tam. Pro­dol­`u­ vam so svir­ki po ka­fu­li­wa, di­sko­te­ki, vo plan se fe­sti­ val­ski na­sta­pi, sni­ma­we avtor­ski pes­ni, zdrav­je bo­`e al­ bum, spo­to­vi... Se­ka­ko }e me ima na ma­ke­don­ska­ta estra­da. Ju­le: Po­na­ta­mu se­ka­ko pla­ni­ram da pro­dol­`am so toa {to go sa­kam, pe­e­we­to, i da se nad­gra­du­vam na toa po­le. Ve­} e imam ne­kol­ku po­nu­di, no si osta­vam pro­stor da raz­ mis­lam i da ja do­ne­sam vi­stin­ska­ta od­lu­ka. Se na­de­vam na­sko­ro po­vtor­no }e ja vi­di­te Ju­le na sce­na ili na ne­ko­ja svir­ka. w Ka­ko izg­le­da eden va{ ra­bo­ten den se­ga otka­ko go na­pu­{ti­vte {o­u­to? Ju­le: [o­u­to go na­pu­{tiv vo mno­gu ubav per­i­od, ba{ ko­ga po~­nu­vaa praz­ni­ci­te, ta­ka {to imav vre­me da se nas­pi­jam uba­vo, da se vi­dam so najb­li­ski­te i pri­ja­te­li­te i da se re­ la­ksi­ram i na­pol­nam ba­te­rii vo isto vre­me. Se­ka­ko, ov­de

bi gi spom­na­la i mno­gu­broj­ni­te in­terv­jua {to gi imav se­kojd­nev­no. Ema: Mo­jot `i­vot po „Idol“ ne se raz­li­ku­va mno­gu od onoj pred ne­go. Jas sum sred­no­{kol­ka, {to po­draz­bi­ra kon­ ti­nu­i­ra­ni na­po­ri us­pe{­no da ja za­vr­{am ovaa {kol­ska go­di­na. Ka­ko od­li­~en u~e­nik ra­bo­tam na toa da go na­do­me­ stam pro­pu­{te­no­to i da gi oprav­dam svo­i­te ocen­ki. U~am, se dru­`am, ~i­tam, }e pro­dol­`am i so hor­ski­te aktiv­no­sti. Se na­de­vam i na no­vi pa­tu­va­wa vo bli­ska id­ni­na. w [to najm­no­gu vi ne­do­sti­ga? Ivi­ca: Mi ne­do­sti­ga ce­la dru­`i­na. Tol­ku se zbli­`iv­me, {to na­vi­sti­na mno­gu mi ne­do­sti­ga­at. Mi fa­lat kon­cer­ ti­te, pre­kras­na­ta pub­li­ka, ce­li­ot tim na „A1“, si­te koi so­ra­bo­tu­vaa so nas... Da ne gi za­po­sta­vam sti­li­sti­te koi po­~e­sto se dru­`ea so nas i se po­gri­`i­ja za toa ka­ko izg­ le­da­me na sce­na.

Ni­ko: Sce­na­ta i pub­li­ka­ta. Ema: Najm­no­gu mi ne­do­sti­ga vol­{eb­no­sta na sce­na­ta, zgo­le­me­ni­ot adre­na­lin, mo­ja­ta du­{ev­na is­pol­ne­tost ko­ga pe­am pred mno­gu lu­|e. Raz­me­na­ta na ener­gi­ja­ta so pub­li­ka­ta e fas­ci­nant­na po­ja­va, mis­lam de­ka ko­ga ed­na{ }e se do­`i­vee, ni­ko­ga{ ne se za­bo­ra­va. Na­pro­tiv, `el­ba­ta da se po­vto­ri se zgo­le­mu­va. Ju­le: Mo­`e­bi }e zvu­~i kli­{e, ama najm­no­gu mi ne­do­sti­ga dru`­ba­ta so u~es­ni­ci­te i {e­gi­te so lu­|e­to od or­ga­ni­za­ci­ja. Pro­bi­te kaj Ti­no i se­ka­ko, tri­te mi­nu­ti na sce­na so pre­kras­ni­ot bend. Mno­gu sum sre}­na {to imav {an­sa da do­`i­ve­am ed­no va­kvo iskus­tvo, za­poz­nav pre­kras­ni lu­|e i }e imam pre­kras­ni spo­me­ni cel `i­vot. w Koj }e bi­de pr­vi­ot Ma­ke­don­ski idol?

Ni­ko: Ne znam. Ivi­ca: Tvr­dam de­ka koj i da po­be­di }e bi­de zas­lu­`e­no. Se­pak, pos­led­ni­ot glas go ima pub­li­ka­ta i taa od­lu­~u­va. Ju­le: Si­te bev­me doj­de­ni od po­~e­tok so ista `el­ba, da stig­ne­me kol­ku {to e mo`­ no po­da­le­ku, pa i da sta­ne­me pr­vi­ot ma­ke­don­ski idol. Si­te nie stig­nav­me zas­lu`­ no do fi­na­le i se­ga se gle­da­at sa­mo ma­li­te ni­jan­si me­|u nas, ta­ka {to pub­li­ka­ta si gla­sa i sa­ma }e si od­be­re koj }e bi­de toj. A se­ka­ko, se­koj od nas ima isto {an­si da us­pee po­na­ta­mu. Ema: Po­sa­ku­vam da bi­de li~­nost so mo­}en glas i dar­ba za mu­zi­ka, iskre­na i skrom­ na li~­nost so ko­ja }e se gor­de­e­me vo se­koj pog­led. Da­li ja pre­poz­na­vte?

1E | 39

Semeen album / Diki i Garo Tavitjan Bra}ata Tavitjan pove}e od edna decenija uspe{no muziciraat na makedonskata muzi~ka scena. Za niv muzikata e najgolema strast, qubov i edinstvena `ivotna profesija. Porasnale so nea, taa bila del od nivnoto sekojdnevie, bile opkru`eni so mnogu instrumenti, odele na slavnite turnei na legendarniot bend „Leb i sol“, a golemite muzi~ki balkanski yvezdi bile ~esti gosti vo nivniot dom. I dvajcata sakaat da se navra}aat na detstvoto, a za na{iot magazin go otvorija semejniot album koj gi potseti na vremeto dodeka rastele i sozreale vo golemi muzi~ari

ISTI IDEI

Pi{uva I Elena Ivanoska Fotografija I Privatna arhiva

D

iki e pet godini postar od Garo, no koga e vo pra{awe muzikata me|u niv nema nikakva razlika. Naj~esto postavuvano pra{awe im e toa koj e postar od niv dvajcata. Tie na {ega odgovaraat deka edniot od niv izgleda pomladoliko, dodeka drugiot e postar za godinite. Kako i da e me|u sebe tie ne ja ~uvstvuvaat razlikata vo godini bidej}­i bukvalno vo sè se razbiraat. Velat deka nikoga{ ne im se potrebni dolgi muabeti ili diskusii. Izrasnale vo semejstvo vo koe nekolku generacii se muzi~ari i vo koe muzikata otsekoga{ 40 | 1E

bila vo prv plan. A, blagodarenie na nivniot tatko, ~ija kariera e povrzana so legendarnata grupa „Leb i Sol“, vo nivniot dom ~esto doa|ale golemite balkanski muzi~ki yvezdi. Denes, Garo i Diki so zadovolstvo se se}avaat na tie vremiwa. - Nie otsekoga{ sme bile mnogu bliski kako bra}a, a so ogled na toa {to delime ist interes i senzibilitet kon muzikata naj~esto se slo`uvavme vo site idei. Se razbira, ponekoga{ imame i razli~ni stavovi, no toa se retki momenti - ni velat dvajcata.

OD IGRA^KA, PLA^KA Kako i sekoe detstvo taka i nivnoto bilo ispolneto so mnogu igri. I dvajcata bile dru`equbivi i

veseli deca, a velat deka tie osobini gi zadr`ale do denes. Diki bil potemperamenten za razlika od Garo, koj pak od mal bil neposreden, iskren, i do denes go zadr`al istiot humor. Za razlika od nego, Diki pove}e pravel beqi iako bil postar. Garo, pak, sakal mnogu da igra, no toa go pravel na pomiren na~in od brat mu. Se se}avaat na nivnite maalski i {kolski dru`ewa, naj~esto so drugarite i so nivnite bratu~edi. @iveele vo centarot na Skopje vo koe omileni im bile igrite vo nivnoto maalo i toa naj`estoko pred i po ~asovite. Od vremeto dodeka rastele se se}avaat i na patuvawata so nivniot tatko, koj gi nosel na turneite na „Leb i sol“, a toa za niv bilo posebno do`ivuvawe. - Imame mnogu interesni momenti osobeno koga odevme na razni letuvawa i na patuvawa

Maturata na Diki

Denes i dvajcata `alat {to nemaat u{te eden brat so koj bi funkcionirale kako cel bend

I INTERESI po turneite na „Leb i sol“. So eden zbor, imavme sosema normalno i veselo detstvo koe ni e ostanato vo ubavo se}avawe – veli Diki. Bile mnogu aktivni deca, a me|u {kolskite obvrski igrale krienka, xamlii, tenis, sobirale sliki~ki, a koga vremeto bilo ubavo, vozele velosipedi. Zime, pak, omileniot sport im bil skejtbordot i igrawe vo snegot. Koga bile doma, ~esto im se prepu{tale na videoigrite na stariot „komodore“. No, ponekoga{ nivnite igri ne bile mnogu naivni i zavr{uvale so nekoja beqa. - Imame mnogu slu~ki od toa vreme, no za toa ni se potrebni mnogu stranici za da gi raska`eme. A od site slu~ki moram da ja spomenam „akcijata“ na Diki... Nikoga{ nema

da zaboravam koga toj nenamerno go zapali celiot trevnik vo sosednoto maalo. A, {to se odnesuva do mene, od raznite nesmasni dosetki omileni mi bea kujnskite {kaf~iwa vo koi naj~esto se kriev. Pametam deka edna{ nastana vistinska panika kaj moite bidej}i ne mo`ea da me najdat nekolku ~asa - raska`uva Garo. Koga vlegle vo tinejxerskite godini, toga{ najmnogu ja po~uvstvuvale razlikata vo godinite. Garo bil mal dodeka Diki aktivno izleguval so dru{tvo po diskoteki. No kako {to odminuvale godinite nivnoto dru{tvo im stanalo zaedni~ko. Denes, site prijateli na Diki se prijateli i na Garo i obratno. Tokmu vo nivnite tinejxerski godini tie imale celosna poddr{ka od svoite roditeli. Tie

kompletno im bile posveteni i sekoga{ gi u~ele na vistinskite vrednosti. - Na{ite roditeli se lu|e koi so celo srce ni posvetija golemo vnimanie i ve~no sme im blagodarni za taa qubov. Tie nè odgledaa zaedno i sekoga{ bea tuka za nas. Nikoga{ nemalo podelba me|u nas i nikoga{ ne bevme vospituvani deka materijalnoto e mnogu pova`no vo `ivotot. Prijatelstvoto i avtoritetot so koj tie se postavija sprema nas, nikoga{ ne se pretvori vo odbivnost ili vo konflikt. Samiot fakt {to i denes sorabotuvame profesionalno so na{iot tatko, a na{ata majka e stolb na semejstvoto, ka`uva sè - objasnuva postariot brat Diki. 1E | 41

Vo pregratkite na mama

Semejstvoto Tavitjan

„Muzikata bara golemi `rtvi i otka`uvawe, no koga ~ovek }e ja zasaka ovaa magi~na umetnost, taa ednostavno go obzema“ KLAVIROT GI POBEDIL TENXERIWATA

Diki i Garo so ~lenovite na „Leb i Sol“ Diki bil veselo i temperamentno dete

42 | 1E

U{te od najrani godini muzikata bila nasekade okolu niv i velat deka ovaa umetnost ne e slu~ajna vo nivnoto semejstvo. Nivniot pradedo bil violinist, dedo im svirel na usna harmonika, a negovata sestra na pijano i bila korepetitor vo operata. Vo nivnata okolina imale instrumenti otkako pametat za sebe. Velat deka mo`ebi tokmu poradi ova ne e ni ~udo {to stanale muzi~ari. Iako muzi~kiot talentot prvo go poka`uvale na tenxeriwa, podocna po~nale da go posetuvaat ni`oto muzi~ko u~ili{te. - Kaj nas postojano se svire{e i sekoga{ imalo golema frekvencija na muzi~ari od celiot Balkan kako Oliver Mandi}, Goran Bregovi}, Zdravko ^oli}, „Leb i Sol“, koga nie sè u{te ne ni znaevme koi se. Mo`e da se ka`e deka muzikata be{e neizostaven del od na{iot `ivot – raska`uva Garo. Prvite instrumenti na Diki mu bile tenxeriwata i plasti~nite kan~iwa. Podocna, bidej}i klavirot mu bil pri raka, toj sè pove}e igral so crno-belite dirki. - Jas po~nav so pijanoto. No, podocna odej}i na probite na tatko mi, sè pove}e se odu{evuvav od tapanite i toga{ ve}e sè be{e jasno. ^estopati se {eguvame deka ni fali u{te eden brat koj spored nas bi bil basist i taka }e imavme cel bend – veli Garo. Klavirot im bil prviot instrument, a koga kone~no se zapi{ale vo ni`o muzi~ko u~ili{te Garo gi odbral tapanite, dodeka Diki pokraj pijanoto studiral i udarni instrumenti.

- Vo toj period nie ne bevme tolku seriozno posveteni na muzikata, a na talentot gledavme kako na najnormalna osobina. Diki pak, vo ranite godini ne be{e tolku discipliniran i posveten na muzikata, no neverojatno ogromniot talent koj {to go poseduval ~estopati go vade{e vo mnogu situacii vo koi nikoj drug ne bi se osmelil ili ne bi se sna{ol da gi napravi - veli Garo. Potoa Diki po~nal da nastapuva javno so prvite bendovi. Toga{ toj seriozno ì se predal na muzikata za seto toa da se razvie vo vlez vo grupata „Paramecium“ so koja gi ima{e prvite nastapi na golemi internacionalni koncerti. Garo, pak, od najrani godini po~nal so negovata golema qubov, tapanite, na koi poka`al neverojaten talent poradi koj mnogumina go narekuvale i „~udo od dete“. Kako malo detence odu{evuval so negovoto maestralno vladeewe so tapanite, a nekoi raboti ne mo`ele da gi otsvirat i mnogu povozrasni tapanari. - Toj be{e mnogu discipliniran vo muzikata i toa ostana taka i do den-denes. Muzikata bara golemi `rtvi i otka`uvawe od mnogu obi~ni raboti, no koga ~ovek }e ja zasaka ovaa magi~na umetnost, taa ednostavno go obzema i seto toa se odviva spontano – veli Diki.

RODITELITE, NEZAMENLIV DEL Nivniot tatko nikoga{ ne insistiral negovite sinovi da bidat muzi~ari. Sepak, toj izvr{il golemo vlijanie za nivnata muzi~ka opredelba. Isto kako i majka im koja ima golem pridones vo toa so ogled na toa {to i taa e golem vqubenik vo umetnosta

„Na{iot tatko ne bi go menuvale bidej}­i toj pokraj toa {to dade sè za muzikata i za na{ata zemja, dade sè {to znae{e i za nas“

Garo vo gradinka

Semejna veselba

maturata na Garo

i nikoga{ ne im se sprotivstavila na nivniot izbor. Taa do denes im dava golema poddr{ka za {to i dvajcata ì se beskrajno blagodarni. Koga e vo pra{awe profesionalnoto zanimavawe so muzikata, sorabotkata so nivniot tatko e ista kako i porano so taa razlika {to denes bra}ata go imaat glavniot zbor. - Na{iot tatko go po~ituvame kako golem muzi~ar i osnova~ na makedonskata muzika i ritmika i ima dadeno neverojaten pridones vo taa oblast. A, kako roditel nikoga{ ne bi go menuvale bidej}i toj pokraj toa {to dade sè za muzikata i za na{ata zemja, dade sè {to znae{e i za nas - veli Garo. Iskustvoto na negoviot tatko mnogu im pomognalo, no i dvajcata se soglasuvaat deka sekoga{ e podobro patot da go izodi{ sam i sam da se soo~uva{ so site isku{enija. Velat deka nikoga{ ne se vadele na tu|a slava. - Sekoj {to se ima posveteno na usovr{uvawe na koja bilo umetnost ili zanaet, }e razbere za {to zboruvame i niz {to sè pominuvame konstatiraat i dvajcata. Ovie talentirani muzi~ari momentalno privr{uvaat so rabotata na vtoriot del od najprodavaniot makedonski album na Balkanot „Makedonsko srce ~uka vo 7/8“. Poradi ogromniot uspeh na prvoto cede, re{ija na nivnite fanovi da mu podarat u{te eden album so izvorni makedonski pesni ispeani od najdobrite balkanski i evropski imiwa. Toa, pak, istovremeno e ~est i priznavawe na na{iot jazik i kultura, a i dvajcata iskreno se nadevaat deka na site u~esnici vo albumot povtorno }e im se dopadne toa {to go srabotile. 1E | 43

A1, mojata profesionalna opredelba. Ana, A–sestra mi, nepovtorliva e.

Y– Yvon~e u~ili{no. Yvezdeno nebo.

Nikoga{ dosta. ]e ja ima i koga nas }e R–nèRabota. nema. Zemete zdiv.

Bon, del od mladosta `iveev tamu. Prekrasni B–spomeni. I– Ideja, idnina, inteligencija.

S– Skopje, mojot grad.

Voda omilen pijalak. Voz, mnogu sakam da V–patuvam.

J– Jorgovan, mu dava poseben {arm na april.

Turizam. Prva opcija ako re{am da go T–napu{tam novinarstvoto.

Gospod e golem, da veruvame i da mu se G–molime.

K– Kniga, komedija, kultura.

]umbe, drvoto {to gori vo nego sozdava magija, inspiracija... ]–toplina,

Dede, najdobriot drugar na sin mi, Goj~e. D–nezamenliviot

L– Lipa, Skopje mirisa prekrasno vo juni.

U– Ubavina, utro, uspeh.

\– \evrek, naj~estata u`inka.

Qubov, ja davam i ja primam vo Q–neograni~eni koli~ini.

F– Fantazija, film, funkcija.

Martin, sre}ata na tato, mojata najgolema M–gordost.

H– Hotel.

E– Edna i edinstvena Elena, mojata. Samo mudrite go `iveat, ostanatite @–go@ivot. tro{at.

Z– Zora, majka mi. Matica, stolb, poddr{ka.

44 | 1E

Navika, se steknuva za 20 dena. Obidete se so N–nekoja korisna. C– Cena, za `al ~esto pla}ame previsoka cena.

W– Woki, omileno meze na drugar mi Dime.

^– ^izmar, mojot nadimak od detstvoto.

Odmor, edvaj ~ekam da se spakuvame i da O–trgneme.

X– Xentlmen.

P– Planina, predizvik, prijateli.

sami ja sozdavame, ja proma{uvame [–ili[ansa, ja iskoristuvame.

Goran Petreski

ZEMETE

zdiv Ako nekoga{ re{i da go napu{ti novinarstvoto, prva opcija mu e turizmot. Mnogu saka da patuva, a omileno prevozno sredstvo mu e vozot. Go saka mirisot na Skopje vo juni, gi saka planinite, predizvicite, prijatelite i se razbira, svoite najbliski. Qubovta ja dava i ja prima vo neograni~eni koli~ini

1E | 45

Vo spo­men-ku­}a­ta na ma­ke­don­ska­ta pop-iko­na Pro­e­ski vo Kru­{e­vo

Du­{a­ta na To­{e na dlan­ka ]e osta­ne za­pa­me­ten ka­ ko ~o­vek koj si­te bi­tki gi do­bi­va­{e sa­mo so qu­bov, mu­zi­ka i so ver­ ba. Na si­te ni go po­da­ri svo­e­to po­sto­e­we, pes­ na, ne­go­vi­ot nad­ze­men pri­stap kon `i­vo­tot, ~es­no­sta, ~o­ve~­no­sta i hu­ma­no­sta. So Me­mo­ri­ jal­ni­ot spo­men-cen­tar mu se od­da­va po­~it na kos­mo­po­li­tot koj do­de­ ka be­{e `iv niz pes­na i so nas­me­vka od sr­ce ni po­ra­~u­va­{e: „Ve sa­ kam si­te!“ Ova me­sto }­e go ~u­va ne­go­vi­ot duh i na ne­go }e po­tse­tu­va, na ne­go­vi­ot lik, na ne­ go­vi­ot pat od de­te do yvez­da i do go­lem ~o­vek Pi­{u­va I Ke­ti Mic­kov­ska Fo­to­gra­fi­ja I Ni­ko­la Ja­ki­mov, pri­vat­na ar­hi­va

S

e­koe vre­me ra­|a svoi he­roi. Vo Kru­{e­vo, gra­dot na Ilin­den i pr­va­ta Re­pub­li­ ka na Bal­ka­not pred po­ve­}e od sto go­di­ni se soz­da­va­{e ma­ke­don­ ska­ta re­vo­lu­ci­o­ner­na isto­ri­ja. He­ roj na na­{e­to vre­me e To­{e Pro­e­ski koj }e osta­ne za­pa­me­ten ka­ko ~o­vek koj si­te bi­tki gi do­bi­va­{e sa­mo so qu­bov, mu­zi­ka i ver­ba. To­{e be­{e prem­no­gu go­lem za da bi­de sa­mo na Kru­{e­vo. To­{e be­{e prem­no­gu go­lem za da bi­de sa­mo na Ma­ke­do­ ni­ja, ia­ko se­ko­ga{ nè po­tse­tu­va­{e kol­ku e pre­kras­na i kol­ku tre­ba da ja ~u­va­me. To­{e be­{e i u{te po­go­ lem za­toa {to od sve­tot se­ko­ga{ mu se vra­}a­{e na Kru­{e­vo. Ov­de, na rod­no­to og­ni­{te, ka­de {to be­{e ne­go­vi­ot mir, ne­go­vo­to spo­kojs­tvo, ne­go­va­ta du­hov­na har­mo­ni­ja i ins­ pi­ra­ci­ja, pre­ra­no zgas­na­ta­ta ma­ke­ don­ska pop-iko­na po­vtor­no go so­bra sve­tot na Gu­me­we, me­sto­to ka­de {to ve~­no vo spo­men-ku­}a­ta ne­mu po­sve­ te­na }e `i­vee spo­me­not za ne­go i ne­go­vo­to de­lo. Re­ka od obo­`a­va­te­ li od si­te kra­i{ ­ ta na zem­ja­va i od strans­tvo, gra­|a­ni i po­~i­tu­va­~i doj­ doa vo Kru­{e­vo na otvo­ra­we­to na Me­mo­ri­jal­ni­ot spo­men cen­tar „To­ 46 | 1E

Hri­sto Hri­stov­ski Mu­lar, gi­ta­rist, pr­vi­ot u~i­tel na To­{e po gi­ta­ra: „To­{e be­{e gra­|a­nin na sve­tot, be­{e umet­nik od naj­vi­sok rang. Va­ka se ne­gu­va, va­ka se ~u­va vr­ven lik ka­ko {to be­{e toj. ]e do­a­|a­at lu­|e i }e vi­dat koj be­{e toj. Nie bev­me ne­go­vi so­vre­me­ni­ci, zna­e­me koj e To­{e, me­|u­toa ge­ne­ra­ci­i­te koi do­a­|a­at }e se za­poz­na­at so toa. ]e osta­ne ve­~en spo­men na ne­go, na ne­go­vo­to tvo­re{­tvo i de­lo“

Osta­na mi­le­nik na si­te ge­ne­ra­ cii

Ze­tot Sla­ven, se­stra­ta Do­ri i vnu­kot Kri­ sti­jan: Naj­te­ {ko e da se sro­~at zbo­ro­vi za najb­li­ski­te

Vla­tko Ste­fa­nov­ski,

Ra­de [er­be­xi­ja,

svet­ski poz­nat akter i umet­nik:

gi­ta­rist:

„U~es­tvu­vav vo sni­ ma­we­to na nu­me­ra­ta „Kru­{e­vo“. Ot­svi­riv ed­no so­lo ed­no pop­lad­ne vo Za­greb, bev vo stu­di­ o­to i ved­na{ za­mi­nav na avi­on, ne­mav mno­gu vre­me, me­|u­toa za­do­ vo­len sum. Kra­tko ama efekt­no be­{e mo­e­to go­stu­va­we. I se raz­bi­ ra, mno­gu emo­cii pro­ ra­bo­tea slu­{aj­}i go gla­sot na Ra­de [er­be­ xi­ja. Be­{e do­sta tro­ ga­te­len mo­ment, ama go da­dov naj­do­bro­to od se­be“ ^le­no­vi­te na ben­ dot na To­{e `i­ve­ at so spo­me­ni­te za ne­go

„Ako 20 vek po~­na so Go­ce, Da­me i Pi­tu, 21 vek e od­be­le­`an so To­{e vo Kru­{e­vo. Ko­ga }e doj­dat ov­de tu­ri­sti­te, }e do­ `i­ve­at i du­ho­ven i isto­ri­ski mig, a mu­zi~­ki­te obo­`a­va­te­li }e ja do­lo­vat mu­zi~­ka­ta isto­ri­ja“

Cre­{a­ta ovaa pro­let prv­pat }e proc­ve­ta

„^est mi e {to sum del od ovaa sve­~e­nost, da sla­vi­me i da se se­}a­va­me na To­{e i vo ovoj ta­`en mo­ment ko­ga ne­go go ne­ma. No, vo `i­vo­tot e naj­u­ba­vo da se sla­vi ta­len­tot i uba­vi­ na­ta, a toa be­{e To­{e. Se sret­nav­me ed­na{ mno­gu odam­na ko­ga be­{e de­te, no ni­ko­ga{ ko­ga toj odras­ na. Se­}a­va­wa­ta na To­{e e ne­go­va­ta mu­zi­ka, ja sa­kav ka­ko i si­te vie. A ime­to na To­{e, me aso­ci­ra na uba­vi­na­ta na `i­vo­tot, na ra­do­sta i na lu­|e­to na Ma­ke­do­ni­ja“ dor Pro­e­ski“ da mu od­da­dat po­~it na kos­mo­po­li­tot, To­{e koj do­de­ka be­{e `iv niz pes­na, hu­ma­ni de­la i so nas­me­vka od sr­ce ni po­ra­~u­va­{e: „Ve sa­kam si­te!“ I ete zo­{to i po re­~i­si ~e­ti­ri go­di­ni od ne­go­vo­to tra­gi~­no za­mi­nu­va­we, tol­ku mno­gu ni ne­do­sta­su­va na si­te, ne­za­vis­no da­li go sa­kaa ili ja slu­{aa ne­go­va­ta mu­zi­ka. No edins­tve­ni­ot To­{e Pro­e­ski najm­no­gu i ve~­no }e im ne­do­sta­su­va na do­ma{­ni­te i na Kru­{e­ vo koe to~­no znae {to za­gu­bi. Im ne­do­sta­su­va se­koj ne­gov ~e­kor, se­koj zbor, pog­led, {i­ro­ka nas­me­vka, se­koe ma­lo, a tol­ku ska­po­ce­no del­~e od niv­no­to se­ kojd­nev­no dru­`e­we so ne­go. - To­{e na si­te ni go po­da­ri svo­e­to po­sto­e­ we, ne­go­va­ta pes­na ili ne­go­vi­ot nad­ze­men pri­stap kon `i­vo­tot, ~es­no­sta, ~o­ve~­no­sta i hu­ma­no­sta. Nie sme de­nes gor­di {to mu go po­da­ru­va­me na­{e­to ve~­no se­}a­va­we. Od ovoj den Kru­{e­vo, rod­ni­ot grad na To­{e, gra­dot na ne­go­vi­ot du­ho­ven mir i tvo­re~­ki nes­po­koj, }­e bi­de ma­la yvez­da na zem­ja­ta ko­ja }e gi so­ bi­ra ener­gi­i­te koi }e pul­si­ra­at vo du­hot na se­}a­va­we­to na To­{e. So otvo­ra­we­to na ovaa spo­men-ku­}a, na sve­tot mu ja otvo­ra­me du­{a­ ta na To­{e u{te ed­na{, od­no­vo i ne­se­bi~­no. Ona­ka ka­ko {to toj nè u~e­{e i ka­ko {to po­ sto­ja­no se da­va­{e, be­skraj­no i ne­se­bi~­no. Od de­nes ova me­sto }e go ~u­va ne­go­vi­ot duh i na ne­go }e po­tse­tu­va. Na ne­go­vi­ot lik, na ne­go­ vi­ot pat od de­te do yvez­da i do go­lem ~o­vek. ]e po­tse­tu­va na kon­cer­ti­te, tek­sto­vi­te, me­~i­wa­ta i po­ra­ki­te, na al­bu­mi­te i na­gra­ 1E | 47

Dvete voso~ni figuri gi rasta`ija posetitelite

Im­po­zant­ni­ot ob­jekt na Gu­me­we se pro­te­ga na po­vr­{i­na od 870 kva­drat­ni me­tri, ima for­ma na krst i e poln so sim­bo­li­ka niz ko­ja se ple­tat {e­ste pri­kaz­ni {to go ma­te­ri­ ja­li­zi­ra­at ce­li­ot `i­vo­ten pat na Pro­e­ski. Vo spo­men ku­}a­ta se iz­lo­`e­ni oko­lu 350 eks­ po­na­ti, po­de­le­ni vo ne­kol­ku ce­li­ni: `i­vot­ni­ot pat, mu­zi~­ka­ta ka­ri­e­ra, se­kojd­ne­vi­e­to, ne­go­va­ta re­li­gi­ska aktiv­nost, ne­go­vi­ot od­nos so fa­no­vi­te i bes­mrt­no­sta na ne­go­vi­ot lik i de­lo. Vo spo­men-do­mot po­seb­no vpe­~at­li­vi se dve­te vo­so~­ni fi­gu­ri vo pri­rod­na go­le­ mi­na. Ed­na­ta vo sto­e~­ka po­zi­ci­ja, vo ne­go­vi­ot pre­poz­nat­liv stav pri pe­e­we, a dru­ga­ta vo ne­go­vo­to mu­zi~­ko stu­dio, po­kraj kla­vi­ja­tu­ri­te. Nad 350 avten­ti~­ni rep­li­ki, ar­te­fa­ kti iz­lo­`e­ni vo ob­je­ktot se ilu­stri­ra­ni so mu­zi~­ka zad­ni­na, a na po­seb­ni pun­kto­vi obo­ `a­va­te­li­te na To­{e }e mo­`e slo­bod­no da u`i­va­at slu­{aj­}i ja ne­go­va­ta mu­zi­ka. So vi­ zu­el­ni efe­kti pre­ku LCD-ekra­ni na koi po­sto­ja­no se emi­tu­va­at kon­cer­ti­te i spo­to­vi­te na na­{a­ta mu­zi~­ka le­gen­da, so pri­me­na na naj­so­vre­me­ni teh­no­lo­{ki do­stig­nu­va­wa pre­ ku ne­kol­ku in­fo-to~­ki ~uv­stvi­tel­ni na do­pir se do­bi­va­at si­te in­for­ma­cii za ma­ke­don­ ska­ta yvez­da. Slo­bod­ni­te be­ton­ski yi­do­vi, {a­ra­ta na xem­pe­rot {to go no­se­{e vo spo­tot za pes­na­ta „Ne­ma{ ni bla­go­da­ram“, koj e isko­ri­sten ka­ko pa­tern na po­dot na pe­{a~­ki­ te ram­pi, ne­go­vi­ot poz­nat poz­drav „Ve sa­kam si­te“ na­pi­{an na po­ve­}e od 100 ja­zi­ci, ap­li­ci­ran na yi­do­vi­te, vo­da­ta ka­ko sim­bol na ~i­sto­ta­ta i ve~­ni­ot `i­vot na To­{e, se del od bo­ga­ta­ta sim­bo­li­ka na ob­je­ktot. Vo dvo­rot na ob­je­ktot iz­lo­`e­na e ne­go­va­ta „bu­ ba“, a oko­li­na­ta so am­fi­te­a­ta­rot e na­me­ne­ta za odr­`u­va­we na so­bi­ri, za od­mor na po­ se­ti­te­li­te koi na eden yid po dol­`i­na­ta na ce­la­ta lo­ka­ci­ja ve­}e gi is­pi­{u­va­at svo­i­ te po­ra­ki i mis­li za ido­lot, za vrv­ni­ot bal­kan­ski umet­nik i hu­ma­nist, To­{e Pro­e­ski. 48 | 1E

Sve­}i i sol­zi na ne­go­vo­to ve~­no po­~i­va­li­{te

di­te, na ne­go­va­ta omi­le­na ob­le­ka, na gi­ta­ra­ ta, mo­to­rot, stu­di­o­to, na cre­{a­ta i na si­te is­pi­{a­ni stra­ni­ci. Od de­nes od ova me­sto vo Kru­{e­vo sve­tot }e `i­vee so spo­me­ni­te za To­{e ve~­no, a To­{e pro­dol­`u­va da `i­vee vo Kru­{e­vo -proz­vu­~i po­ra­ka od go­vor­ni­ca­ta pri otvo­ra­we­to na spo­men-ku­}a­ta. Vo ~est na To­{e i na ne­go­vo­to mu­zi~­ko, hu­ma­no de­ lo, ne­go­vi­ot pri­do­nes vo raz­vo­jot na ma­ke­don­ska­ta kul­tu­ra i vo­op­{to vo pro­mo­ci­ja­ta na Ma­ke­do­ni­ja niz sve­tot, bea iz­ve­de­ni dve kom­po­zi­cii za koi mu­zi­ka­ta ja na­pi­{a To­{e Pro­e­ski. Pr­va­ta nas­lo­ve­na ka­ko „Pa­ svord“, spo­red tekst na Og­nen Ne­del­kov­ski {to ja iz­ve­ de ho­rot „Zlat­no sla­vej­~e“, a kom­po­zi­ci­ja­ta „Kru­{e­vo“ za ko­ja tek­stot go na­pi­{a Mi­ros­lav Rus, ja iz­ve­de ben­ dot na To­{e, so ma­ke­don­ski­ot bard Vla­tko Ste­fa­nov­ ski, a re­ci­ti­ra­{e ne­po­vtor­li­vi­ot Ra­de [er­be­xi­ja. I do­de­ka pri­sut­ni­te so vos­hit gi sle­dea na­sta­pi­te, se­stra­ta na To­{e, Do­ri, vo pri­dru`­ba na so­pru­got Sla­ven i si­not Kri­sti­jan, ne mo­`e­{e da gi za­dr­`i sol­zi­te vo o~i­te. 1E | 49

De­jan Pro­{ev,

di­re­ktor na Ma­ke­don­ska­ta ope­ra i ba­let

Sa­ka­me kva­li­tet, a ne kv Pi­{u­va I Ele­na Iva­no­ska Fo­to­gra­fi­ja I Ni­ko­la Ja­ki­mov

I

go­di­na­va Ma­ke­don­ska­ta ope­ra i ba­let vni­ma­tel­no i se­le­ktiv­no ja os­mis­li pro­gra­ma­ta na ma­ni­fe­ sta­ci­ja­ta „Maj­ski oper­ski ve­~e­ri“ vo ko­ja }e ima po­nu­da po mer­ka na re­dov­na­ta pub­li­ka ka­ko i za si­te qu­bi­te­li na ovaa umet­nost. Po­kraj go­sti­te od strans­tvo i od so­sed­ni­te zem­ji koi se re­dov­ni u~es­ 50 | 1E

ni­ci na ma­ni­fe­sta­ci­ja­ta u~es­tvo }e ze­mat i na­{i­te umet­ni­ci pri MOB. Pro­gra­ma­ta vklu­~u­va re­no­mi­ra­ ni imi­wa na scen­ski umet­ni­ci ka­ko {to se: Ni­ko­la Mar­ti­nu­~i, Mi­o­drag Ta­ba~­ki, Lev Pu­qi­e­ze, An­xe­lo Ing­le­ze, Ri­~ard Ber­nas... Fe­sti­va­lot „Maj­ski oper­ ski ve­~e­ri“ e eden od naj­po­se­te­ni­te mu­zi~­ki - scen­ ski na­sta­ni i pret­sta­vu­va vi­stin­sko umet­ni~­ko do­ `i­vu­va­we i za umet­ni­ci­te, no i pre­kras­no mu­zi~­ko do­`i­vu­va­we za pub­li­ka­ta. w Po­kraj mno­gu­broj­ni­te an­samb­li i go­sti od sve­tot, {to }e vi­di pub­li­ka­ta od na­{a­ta do­ ma{­na pro­duk­ci­ja? - Pro­gra­ma­ta na ovo­go­di{­ni­te „Maj­ski oper­ski ve­ ~e­ri“ so­dr­`i {est pret­sta­vi, pet oper­ski i ed­na ba­ let­ska pret­sta­va i toa „Zas­pa­na­ta uba­vi­ca“ ko­ja }e ima pre­mi­er­na iz­ved­ba. Sve­~e­no­to otvo­ra­we }e bi­de

so na­{a­ta pre­mi­e­ra na ope­ra­ta „Don Xo­va­ni“ od V. A. Mo­cart ko­ja }e bi­de hu­ma­ni­tar­na pret­sta­va ~ii sreds­tva }e bi­dat do­ni­ra­ni za na­stra­da­ni­te vo Ja­ po­ni­ja. ]e bi­dat iz­ve­de­ni i poz­na­ti­te oper­ski pret­ sta­vi: „Bal pod ma­ski“, „Tu­ran­dot“, „To­ska“ i „Ai­da“. w Do ka­de ste so pod­go­to­vki­te i koi }e bi­dat go­di­ne{­ni­ve oper­ski i ba­let­ski yvez­di? - Pod­go­to­vki­te se od­vi­va­at vo naj­do­bar red. Mo­ram da po­ten­ci­ram de­ka za me­ne e naj­u­ba­vo ~uv­stvo­to ko­ga so­ra­bo­tu­vam so umet­ni­ci pro­fe­si­o­nal­ci koi si ja sa­ka­at i ja poz­na­va­at svo­ja­ta ra­bo­ta. Ovaa go­di­na }e ima­me go­sti od Ja­po­ni­ja, Ita­li­ja, SAD, Bu­ga­ri­ja, Ukra­i­na, Gru­zi­ja, Sr­bi­ja... Sta­nu­va zbor za svet­ski zvu~­ni imi­wa koi na­sta­pu­va­at vo pre­sti`­ni­te i poz­ na­ti oper­ski ku­}i ka­ko: Mi­lan­ska­ta ska­la, Vi­en­ska­ta ope­ra, Rim­ska­ta ope­ra, Me­tro­po­li­ten ope­ra, Mon­te

Se pra­vat pos­led­ni­te pod­go­to­ vki za 39. „Maj­ski oper­ski ve­ ~e­ri“ {to }e se odr­`at od 9 do 31 ovoj me­sec. Na pre­sti`­ na­ta ma­ni­fe­sta­ci­ja u~es­tvo }e ze­mat mno­gu­broj­ni an­samb­li i go­sti od sve­tot, a na pro­gra­ma­ ta se oper­ski iz­ved­bi, ba­let­ ski, kon­cert­ni i sim­fo­ni­ski na­sta­pi, koi so si­gur­nost }e go za­do­vo­lat vku­sot na qu­bo­pit­ na­ta pub­li­ka

i ra­bo­ti vo Fran­ci­ja, a }e na­sta­pi vo ulo­ga­ta na Do­na El­vi­ra. Po­toa pre­mi­er­no }e bi­de iz­ve­de­na i ba­let­ska­ta pret­sta­va „Zas­pa­na­ta uba­vi­ca“ so ko­ja ma­ke­don­ski­ot ba­let be­{e na dvo­me­se~­na tur­ne­ja vo Ita­li­ja, ka­de {to isto ta­ka be­{e pre­mi­er­no iz­ ve­de­na. w Ma­ke­don­ska­ta ope­ra i ba­let ra­bo­ti i na ani­mi­ra­we na najm­la­da­ta pub­li­ka. Da­li }e mo­`e ope­ra­ta, a i ba­le­tot da gi priv­le­~e i onie koi po­mal­ku ja sle­dat ovaa umet­nost i

{to tre­ba da se na­pra­vi na ovoj plan? - Vo ni­e­den slu­~aj ne ja za­bo­ra­va­me najm­la­da­ta pub­li­ka za­toa {to zna­em ­ e de­ka taa e na­{a­ta naj­i­ skre­na pub­li­ka. Se­ka­ko, ra­bo­ti­me na toa da ima­me po­ve­}e ba­let­ski i oper­ski pret­sta­vi koi }e bi­dat in­te­res­ni i priv­le~­ni za pub­li­ka­ta. Onie koi po­ se­ti­le ope­ra i ba­let zna­at za {to sta­nu­va zbor. Se­ko­ga{ pra­vi­me pret­sta­vi­te da bi­dat in­te­res­ni i so­dr­`ajni, a spo­red me­ne mis­lam de­ka e po­do­bro da se ce­li na kva­li­tet otkol­ku na kvan­ti­tet.

van­ti­tet Kar­lo ope­ra i koi sme­ta­me de­ka na­vi­sti­na vre­dat da se vi­dat i da se slu{­nat. Se na­de­vam de­ka i ovaa go­di­na ne­ ma da ja iz­ne­ve­ri­me na­{a­ta re­dov­na pub­li­ka, stras­ni­te qu­bi­te­li na ope­ra­ta i ba­le­tot. w Vo­ve­do­vte li ne­ko­ja no­vi­na vo pro­gra­ma­ta na go­di­ne{­na­va ma­ni­fe­sta­ci­ja? - No­vi­na se tok­mu pre­mi­er­ni­te iz­da­ni­ja na pret­sta­vi­te „Don Xo­va­ni“, oper­ska pret­sta­va ko­ja po de­set go­di­ni e po­vtor­no na sce­na­ta na MOB, a ~i­ja eki­pa e in­ter­na­ci­o­ nal­na, ka­ko i na ba­let­ska­ta pret­sta­va „Zas­pa­na­ta uba­vi­ ca“. Re­`i­se­rot do­a­|a od Ita­li­ja, go­sti­te od La­tvi­ja, Ja­ po­ni­ja, ka­ko i do­ma{­ni­te umet­ni­ci: di­ri­gen­tot Oli­ver Ba­la­bur­ski koj `i­vee i ra­bo­ti vo Ka­na­da, Don Ota­vio go tol­ku­va Bla­goj Na­co­ski koj ì e mno­gu do­bro poz­nat na na­ {a­ta pub­li­ka. Tu­ka e i na­{a­ta umet­ni­ca Ma­ja Pav­lov­ska ko­ja prv pat }e za­i­gra na ma­ke­don­ska­ta sce­na, a `i­vee 1E | 51

Eks­pan­zi­ja na mo}­na­ta tur­ska film­ska in­du­stri­ja

Do pred de­se­ti­na go­di­ni Tur­ci­ja be­{e re­~i­ si so­se­ma za­vis­na od ve­ne­cu­el­ski­te sa­pun­ici. De­nes nej­zi­ni­te se­rii sta­naa ne­pri­kos­no­ve­ni gos­po­da­ri na ma­li­te ekra­ni vo re­~i­si ce­la Ju­ go­is­ to~­na Evro­pa, Bli­ski­ot i Sred­ni­ot Istok i po­{i­ro­ko. Po re­~i­si ist terk, ka­ko {to pra­vat i naj­poz­na­ti­te pro­iz­ve­du­va­~i na film­ski­te se­rii od le­sen `anr vo SAD i vo Ju`­na Ame­ri­ ka, tur­ski­te fil­ma­xii soz­da­doa svoi pri­kaz­ni i ju­na­ci i go pre­se­li­ja dejs­tvi­et­ o vo Tur­ci­ja, naj­~e­sto vo Istan­bul, koj obi­lu­va so am­bi­en­ti {to mo­`e da gi za­do­vo­lat si­te po­tre­bi

Brend bez koj ne mo­`e ni edna gle­da­na te­le­vi­zi­ja Pi­{u­va I Ke­ti Mic­kov­ska

„K

o­ga lis­ja­ta pa­|a­at“, „Do­li­na na vol­ci­te“, „Imo­tot na da­ma­ta“, do ne­o­dam­na „Po­i­na­kvi vre­mi­wa“, a se­ga aktu­el­na­ta „Od me­ne ta­tko ne bi­du­va“, se sa­mo del od mno­gu­broj­ ni­te me­ga hit tur­ski se­rii koi se­ri­oz­no go za­dr­`aa vni­ma­ni­e­to na gle­da­~i­te na fre­kven­ci­ja­ta na te­le­ vi­zi­ja „A1“. Na po­ve­}e­to od niv po­pu­lar­no­sta im se gra­ni­~i so gle­da­nost na evrop­ski i svet­ski sport­ski ku­po­vi, po­ra­di {to gi ru­{at si­te re­kor­di, ne sa­mo vo ma­ti~­na­ta zem­ja, tu­ku i se­ka­de ka­de {to se emi­tu­va­at. Poz­na­va­~i­te na raz­vo­jot na tur­ska­ta film­ska in­du­ stri­ja va­kvi­ot po­dem ne go sme­ta­at za slu­~a­en. Do pred de­se­ti­na go­di­ni Tur­ci­ja be­{e re­~i­si so­se­ma za­vis­na od ve­ne­cu­el­ski­te sa­pu­ni­ci, no vo me­|u­vre­me raz­vi mo}­na film­ska in­du­stri­ja ko­ja pro­du­ci­ra film­ski se­rii koi sta­naa ne­pri­kos­no­ve­ni gos­po­da­ri na ma­li­te ekra­ni vo re­~i­si ce­la Ju­go­i­sto~­na Evro­pa, Bli­ski­ot i Sred­ni­ot Istok i po­{i­ro­ko. Sle­dej­}i ja lo­gi­ka­ta: zo­ {to da se fr­la­at go­le­mi pa­ri za „pet­pa­ra~­ki se­rii“ tur­ski­te pro­du­cent­ski ku­}i vlo­`i­ja go­lem ka­pi­tal i na­pra­vi­ja brend bez koj ne mo­`e da se za­mis­li ni ed­na 52 | 1E

gle­da­na te­le­vi­zi­ja vo Ju­go­i­sto~­na Evro­pa. Po re­~i­si ist terk, ka­ko {to toa go pra­vat i naj­poz­na­ti­te pro­iz­ ve­du­va­~i na film­ski­te se­rii od le­sen `anr vo SAD i Ju`­na Ame­ri­ka, tur­ski­te fil­ma­xii soz­da­doa svoi pri­ kaz­ni i ju­na­ci i go pre­se­li­ja dejs­tvi­e­to vo Tur­ci­ja, naj­ ~e­sto vo Istan­bul, koj obi­lu­va so am­bi­en­ti {to mo­`e da gi za­do­vo­lat si­te po­tre­bi. - Naj­po­sa­ku­va­ni­ot grad na sve­tot nu­di sè {to e po­treb­no za ed­no sce­na­rio za ed­na ti­pi~­na te­ le­vi­zi­ska se­ri­ja od le­sen `anr ili film­ska sa­ pu­ni­ca: od si­ro­ma{­ni ra­bot­ni~­ki pred­gra­di­ja, do gla­mu­roz­no bo­gat­stvo koe naj­~e­sto e pret­ sta­ve­no so lu­ksuz­ni­te ku­}i i vi­li na Bo­sfor. Od tes­ni so­ka­~i­wa i ma­li ba­kal­ni­ci i du­}an­~i­wa, do ble­ska­vi ob­la­ko­de­ri i lu­ksuz­ni tr­gov­ski cen­ tri i se­di­{ta na mo}­ni kom­pa­nii so do­ma{­ni mi­li­jar­de­ri i oli­gar­si, ~ii `i­vot­ni pri­kaz­ni i skan­da­li vo ni­{to ne se raz­li­ku­va­at od poz­na­ ti­te za­pad­ni si­tu­i­ra­ni se­mejs­tva i di­na­stii. Od dru­ga stra­na, za raz­li­ka od ve­ne­cu­el­ski­te sa­pun­ski se­rii, tur­ski­te se­rii nu­dat i ne­{to dru­go, {to vo tra­di­ci­o­nal­ni­te op­{tes­tva ka­ ko {to e na­{e­to e mno­gu pri­em­~i­vo: pri­kaz­ni za ma­li­te lu­|e ili, {to bi se rek­lo, obi~­ni­te

smrt­ni­ci koi so svo­i­te od­ne­su­va­wa i prob­le­mi se mno­gu bli­ski do na­{i­ot men­ta­li­tet - po­ jas­nu­va Is­met Ko­~an, bal­kan­ski isto­ri­~ar, no­vi­nar i istra­`u­va~, dol­go­go­di­{en do­pis­nik za po­ve­}e me­di­ u­mi od Tur­ci­ja. Od ed­na stra­na, so eden ho­li­vud­ski gla­mur, no vo na­ {e­to bli­sko so­seds­tvo, im se ser­vi­ra pret­sta­va de­ka za „ame­ri­kan­ski­ot son“ ne mo­ra da se odi du­ri vo Ame­ri­ka, a od dru­ga stra­na sli­ka na tra­di­ci­o­nal­no se­mejs­tvo, so si­te svoi dob­le­sti i ma­ni, ka­ko edins­tven spas i od­bra­na od agre­siv­na­ta ero­zi­ja na is­pro­ba­ni­te vred­no­sti i tra­di­ci­o­nal­no­to {to ja for­si­ra Za­pa­dot. - So dru­gi zbo­ro­vi, sa­mo na ovoj na­~in, od so­ci­o­ lo­{ki i kul­tu­ro­lo­{ki as­pekt mo­`e da se ob­jas­ ni eks­pan­zi­ja­ta na tur­ski­te film­ski se­rii i fe­no­me­not, na pri­mer „[e­he­re­za­da“ od­nos­no na „1001 no}“ za ko­ja istra­`u­va­wa­ta po­ka­`aa de­ka bi­la naj­po­pu­lar­na se­ri­ja i vo arap­ski­ot svet i vo Sr­bi­ja, BiH i vo Ma­ke­do­ni­ja, pa du­ri i vo Hr­ vat­ska! Od isti pri­~i­ni, go­le­ma po­pu­lar­nost do­`i­vu­va­at i dru­gi­te tur­ski se­rii, me­|u koi i „Ko­ga lis­ja­ta pa­|a­at“ - sme­ta Ko­~an. Spo­red ne­go, pri­ka­`u­va­we­to na tur­ski­te se­rii vo Ma­ ke­do­ni­ja i na Bal­ka­not vo­op­{to, pri­do­ne­soa vo go­le­ ma me­ra vo ovie sre­di­ni da se pro­me­ni i po­gre{­ni­ot ste­re­o­tip {to vo sve­sta na lu­|e­to be­{e for­mi­ran za Tur­ci­te i Tur­ci­ja ka­ko si­no­nim za za­o­sta­na­tost. - Od ed­na stra­na gla­mu­rot od se­ri­i­te pri­do­ne­se za vi­zu­el­no­to za­poz­na­va­we na eko­nom­ski­ot po­dem na ti­ga­rot od Ana­do­li­ja, a in­si­sti­ra­we­to na se­ mej­ni­te od­no­si, za pob­li­sko za­poz­na­va­we so tra­ di­ci­ja­ta na ed­no, na nas po mno­gu ne­{ta bli­sko op­{tes­tvo - ve­li Ko­~an. Ko­ga tur­ska­ta film­ska in­du­stri­ja po~­na se­ri­oz­no da se za­ni­ma­va so sni­ma­we na te­le­vi­zi­ski­te se­rii, ka­ko go­lem prob­lem se po­ja­vi ne­do­sti­got na ar­ti­sti. An­ga`­ma­ni­te na pro­fe­si­o­nal­ni­te akte­ri vo ma­ti~­ni­te te­a­tar­ski ku­}­i fi­zi~­ki ne doz­vo­lu­va­{e tie da mo­`at isto­vre­me­no da glu­mat vo ne­kol­ku se­rii. Od tie pri­~i­ni, pro­du­cen­ti­te pri­fa­ti­ja pra­kti­ka za mno­gu od li­ko­vi­te da an­ga­`i­ra­ at ama­te­ri koi ni­ko­ga{ pred toa ne glu­me­le. Vo toa se ode­{e du­ri i vo kraj­nost: do­vol­no be­{e ne­koj da bi­ de po­pu­la­ren, ne e bit­no po do­bro ili po lo­{o, pa da go an­ga­`i­ra­at da tol­ku­va du­ri i gla­ven lik vo ne­ko­ja se­ri­ja. Se ode­lo du­ri i do bi­zar­nost - mno­gu pro­fe­si­o­ nal­ni te­a­tar­ski akte­ri osta­naa bez „tez­gi“, bi­dej­}i im se da­va­{e pred­nost na lu­|e od re­do­vi­te na fo­to­mo­de­li­te i ma­ne­ke­ni­te. Ta­ka se slu­~i mno­gu od niv pre­ku no} da sta­nat me­ga-yvez­di. Ra­ste­we­to na po­pu­lar­no­sta na tur­ski­te se­ri­ski fil­mo­vi niz evrop­ski­te zem­ji od dru­ga stra­na ja zgo­le­mi i po­tre­ ba­ta od po­dol­go sni­ma­we na isti­te. Te­le­vi­zi­i­te i pro­du­ cen­ti­te na­met­naa dol­`i­na­ta na epi­zo­di­te da trae po 90 mi­nu­ti {to se po­ka­`a za pre­go­lem na­por ka­ko za akte­ri­ te, ta­ka i za ce­li­ot tim koj ra­bo­ti na ta­kvi­te pro­e­kti, pa akter­ska­ta fe­la ne­o­dam­na se za­ka­ni so {trajk. Oso­be­no te­{ko im e na ar­ti­sti­te koi se dvoj­no an­ga­`i­ra­ni so pre­ ciz­ni do­go­vo­ri vo te­a­tri­te i so sni­ma­wa za te­le­vi­zi­ja­ta. - Prob­le­mot ne e za akte­ri­te od mo­jot rang. Nie sme spo­koj­ni i do­bi­va­me do­bra pla­ta, a do­pol­ni­ tel­no­to vre­me za sni­ma­we se na­gra­du­va spo­red na­{a­ta pro­gra­ma. Po­na­por­na e ra­bo­ta­ta na ko­le­ gi­te an­ga­`i­ra­ni vo re­dov­ni­te te­a­tar­ski pret­ sta­vi, na lu­|e­to koi se zad ka­me­ra i na teh­ni~­ki­ te eki­pi. Tie mo­ra­at da go sre­dat se­to toa {to nie sme go odg­lu­mi­le. Ia­ko i za nas e na­por­no da sni­ma­me po cel den, tie ra­bo­tat dvoj­no po­ve­}­e, toa va­`i i za re­`i­se­ri­te, za­toa {to ra­bo­tat mno­gu, a do­bi­va­at mno­gu po­mal­ku - iz­ja­vi za tur­ski­te me­di­u­mi Ha­lil Er­gi­on, Ali Ri­za od „Ko­ga lis­ja­ta pa­|a­at“ vo pre­sret na mo`­na­ta eska­la­ci­ja na ne­za­do­vols­tvo od us­ lo­vi­te za ra­bo­ta vo tur­ska­ta te­le­vi­zi­ska in­du­stri­ja. 1E | 53

54 | 1E

MODNI VESTI EDITORIJAL NEGA

Moda stil

57str.

Luksuz

Proletni par~iwa

Po po­vod re­tros­pe­ktiv­na­ta iz­ lo`­ba BRUTALNA UBAVINA na naj­do­bri­te de­la na mod­ni­ot ge­ nij ALEKSANDAR MEKVIN {to be­{e otvo­re­na pred ne­kol­ ku de­na vo wu­jor­{ki­ot mu­zej METROPOLITEN, slav­na­ta ured­ ni~­ka ANA VINTUR od VOG na­ra­ ~a se­ri­ja fo­to­gra­fii so mo­de­li soz­da­de­ni vo te­kot na 20-go­di{­ na­ta ka­ri­e­ra na tra­gi~­no po­~i­ na­ti­ot di­zaj­ner. Edi­to­ri­ja­lot na­re­~en ALEKSANDAR VELIKI go fo­to­gra­fi­ra­{e slav­ni­ot STIVEN MAJZEL i op­fa­}a sa­mo mal del od kre­a­ci­i­te od im­po­zant­na­ta iz­lo`­ba {to }e trae do 31 ju­li ovaa go­di­na.

1E | 55

Modni Vesti

An­xe­li­na Xo­li }e go rek­la­mi­ra „Luj Vi­ton“!? Ed­na od naj­go­le­mi­te {pe­ku­la­cii vo sve­ tot na mo­da­ta e de­ka akter­ka­ta e no­vo­to za­{tit­no li­ce na pa­ ri­ska­ta mod­na ku­}a, pa du­ri i toa de­ka po­stig­ na­la do­sta pro­fi­ta­ bi­len do­go­vor. Ime­no, te­le­vi­zi­ski­ot ka­nal „I wuz“ eksk­lu­ziv­no doz­nal de­ka An­xe­li­na ve­}e do­go­vo­ri­la fo­ to­se­si­ja za let­na­ta ko­ lek­ci­ja na „Luj Vi­ton“ i toa za ho­no­rar od vr­ tog­la­vi 10 mi­li­o­ni do­ la­ri, {to pak se sme­ta za eden od naj­pro­fi­ ta­bil­ni­te do­go­vo­ri vo sve­tot na mo­da­ta. Pred Xo­li, za­{tit­ni li­ca na bren­dot bea Ma­do­na, Skar­let Jo­han­son i Xe­ ni­fer Lo­pez.

Stil­ska iko­na: He­len Mi­ren Dolg fu­stan so le­o­par­do­va {a­ra od „Dol­~e i Ga­ba­na“ i mo­tor­xi­ska ko­`e­na jak­na mo­`e­bi ne zvu­~i ka­ko do­bra mod­na kom­bi­na­ci­ja za `e­na {to ima 65 go­ di­ni, ama bri­tan­ska­ta akter­ka znae ka­ko da ja no­si. Ovoj izg­led {to Mi­ren go ima­{e na pre­mi­e­ra­ta na nej­zi­ni­ot pos­le­den film „Ar­tur“, go po­teg­na pra­{a­ we­to da­li da­mi­te vo go­di­ni mo­`e da si doz­vo­lat pank-izg­led, a od­go­vo­rot bi bil ne si­te, sa­mo onie {to se sa­mo­u­ve­re­ni i sme­li vo mo­da­ta. Eve ne­kol­ku fo­to­gra­fii {to zbo­ru­va­at za nej­zi­ni­ot mo­den iz­bor na cr­ve­ni­ot ki­lim.

56 | 1E

Mi­ni trend: blej­ze­ri

Bal­men

Luksuz

Phil­lip Lim

Xej­son Vu

Yves sa­int La­u­rent Pol Smit

ASOS Ed­die Bor­go

Eric­kson Be­am ­ on

Akris

Al­tu­za­ra

Do­na Ka­ran

Eric­kson Be­a­mon

Tom Binns

Sin­di Kra­ford za de­ne{­na­ta mod­na in­du­stri­ja Ed­na od naj­poz­na­ti­te ma­ne­ken­ki na 90-ti­te go­di­ni vo ed­no svoe po­no­vo in­terv­ju gi iskri­ti­ku­va no­vi­te stan­dar­di vo mod­na­ta in­du­stri­ja i za toa kol­ku im e te­{ko na de­ne{­ni­te ma­ne­ken­ki da do­bi­jat an­ga`­man. „Pred ne­koj den gle­dav rek­la­ma za „Ka­ver grl“ so Tej­lor Svift i si po­mis­liv na kol­ku te­`ok na­~in de­ne{­ni­ve mo­de­li do­bi­va­at ra­bo­ta. Tre­ba da zna­e{ da pe­e{ i da glu­mi{, ve­}e ne mo­ ra da zna­~i de­ka tre­ba da bi­de{ isk­lu­~i­vo sa­mo mo­del po pro­fe­si­ja. Se se­}­ a­vam na vre­me­to ko­ga jas bev ma­ne­ken­ka i ko­ga kon­fek­ci­ska­ta ve­li­~i­na 36 be­{e so­se­ma nor­mal­na ra­bo­ta. De­nes ma­ne­ken­ki­te mo­ra da bi­dat pres­la­bi. Ne im e les­no“, kon­sta­ti­ra Sin­di. Me­|u dru­go­to, taa go ko­men­ti­ra­{e i svo­jot izg­led. „Ne izg­le­dam isto ka­ko ko­ga imav 20 go­di­ni, ni­tu bi tre­ba­lo. Ne­ko­ga{ me fa­}a `el­ba po­vtor­no da bi­dam mla­da, no od dru­ga stra­na se­kojd­nev­no gi gle­dam mo­i­te de­ca ka­ko ras­tat, svo­jot so­prug i sè {to sme soz­da­le za­ed­no i... sre}­na sum“. Kra­ford ve­}e ne e aktiv­na ka­ko ma­ne­ken­ka, ama ia­ko ima 45 go­di­ni, po­vre­me­no obra­bo­tu­va po ne­kol­ku fo­to­se­sii i rek­lam­ni kam­pa­wi go­di{­no.

Pro­let­ni par­~i­wa 1E | 57

58 | 1E

ULI^NO PLEME

Vo soz­da­va­we­to na svo­ja­ta pos­led­na ko­lek­ci­ja di­zaj­ne­rot Ro­bert Iva­nov­ski soz­da­de pri­kaz­na ins­pi­ri­ra­na od sli­ki­te i gra­fi­ti­te na slav­ni­ot umet­nik Kit Ha­ring, afri­kan­ski­te ple­mi­wa i od wu­jor­{ka­ta uli~­na mo­da

Ko­lek­ci­ja – ROBERT IVANOVSKI

Fo­to­gra­fi­ja: Ani i Di­mi Mo­de­li: Hri­sti­na Trp­ko­va („Mo­dels in“) i Dar­ko To­do­rov­ski („Po­di­um“)

1E | 59

Ko­lek­ci­ja – ROBERT IVANOVSKI

60 | 1E

1E | 61

Ko­lek­ci­ja – ROBERT IVANOVSKI

62 | 1E

Ko­lek­ci­ja – ROBERT IVANOVSKI

Ko­lek­ci­ja – ROBERT IVANOVSKI

1E | 63

Ko­lek­ci­ja – ROBERT IVANOVSKI

64 | 1E

1E | 65

Ko­lek­ci­ja – ROBERT IVANOVSKI

Ko­lek­ci­ja – ROBERT IVANOVSKI

66 | 1E

Ko­lek­ci­ja – ROBERT IVANOVSKI

1E | 67

Robert Ivanovski

Uli­ca­ta e vi­stin­ski ba­ro­me­tar za stil Naj­go­le­mi ap­la­u­zi i odu­{e­vu­va­we od stra­na na pub­li­ka­ta za vre­me na pos­led­ni­ot Mo­den vi­kend do­bi ko­lek­ci­ja­ta „Uli~­no ple­me“ na mla­di­ot ma­ke­don­ski di­zaj­ner Pi­{u­va I Ka­te­ri­na Tra­ja­nov­ska Fo­to­gra­fi­ja I Ani i Di­mi

Z

a onie so mla­de­{ki duh, hra­ bri vo mod­ni­ot izraz i koi vo se­ko­ja si­tu­a­ci­ja se pod­go­tve­ni da eks­pe­ri­men­ti­ra­at so svo­jot stil, ovoj ma­ke­don­ski di­zaj­ner po­nu­di ma­{ki i `en­ski mo­de­ li ins­pi­ri­ra­ni od wu­jor­{ka­ta uli~­na mo­da, gra­fi­ti-maj­sto­rot Kit He­rinf i afri­kan­ski­te ple­mi­wa. No­va­ta ko­lek­ci­ja na­re­~e­na „Uli~­no ple­me“ pre­mi­er­no ja pret­ sta­vi pre­ku di­na­mi~­na i po mal­ku te­a­tral­na mod­na re­vi­ja na ko­ja ma­ne­ke­ni­te pro­de­fi­ li­raa ob­le­~e­ni i is­cr­ta­ni so nat­pi­si koi se miks od gra­fi­ti i ple­men­ski zna­ci. Iva­nov­ ski ovoj­pat, za raz­li­ka od svo­i­te pret­hod­ni ko­lek­cii vo koi go na­met­na svo­jot mra­~en go­ti~­ki stil, pro­e­kti­ra­{e ed­no so­se­ma po­i­ na­kvo ras­po­lo­`e­nie. - Ni­ko­ga{ ne se znae kraj­na­ta de­sti­na­ ci­ja na eden kre­a­ti­ven pro­ekt. Na po­~e­ tok sto­i{ pred eden go­lem pra­{al­nik koj e do­sta za­stra­{u­va~­ki. Sa­kav da soz­ da­dam ne­{to no­vo i mno­gu po­i­na­kvo od mo­ja­ta do­se­ga{­na ra­bo­ta, ne­{to vo so­ se­ma dru­ga na­so­ka i ne­o­~e­ku­va­no od me­ne. Mis­lam de­ka us­pe­av vo toa. Ne sa­kam da se ogra­ni­~u­vam se­be­si i da se sta­vam vo ne­ko­ja ka­te­go­ri­ja. Ed­no­stav­no, sa­kam da eks­pe­ri­men­ti­ram. Kit Ha­ring e do­sta va`­na li~­nost vo wu­ jor­{ka­ta umet­ni~­ka sce­na od 80-ti­te go­ di­ni na mi­na­ti­ot vek, zna­~a­en del od pop-kul­tu­ra­ta i uli~­na­ta umet­nost od toa vre­me. Ka­ko te priv­le­~e tok­mu ne­go­va­ta ra­bo­ta i koj del od tvo­re{­tvo­to ti e naj­ in­te­re­sen i naj­ins­pi­ra­ti­ven? - Go­lem obo­`a­va­tel sum na Ha­ring. Se­koj ne­gov ka­ra­ kter vo cr­te­`i­te i gra­fi­ti­te e ins­pi­ra­ti­ven sam po se­be bi­dej­}i zad se­koj lik se krie po­ra­ka. Ne­go­vi­te cr­te­`i pret­sta­vu­va­at vi­zu­e­len ja­zik, a se­koj ne­gov lik pret­sta­vu­va raz­li~­no gle­di­{te na op­{tes­tvo­to. Toj e ino­va­tor vo od­nos na toa ka­ko se pra­vi i di­stri­bu­i­ra umet­nost. Ja do­nel uli~­na­ta umet­nost vo ga­le­ri­i­te ka­ ko vi­stin­ski kul­tu­ren ka­nal. Ha­ring e eden od ar­ti­sti­ te {to gi po­sta­vi­ja te­me­li­te na po­pu­lar­na­ta umet­nost. w Od {to vsu{­nost se so­stoi ko­lek­ci­ja­ta? - Ka­ko {to na­po­me­nav, glav­na i poj­dov­na ins­pi­ra­ci­ja na ko­lek­ci­ja­ta „Uli~­no ple­me“ se sli­ki­te i gra­fi­ti­te 68 | 1E

na Kit Ha­ring, ka­ko i zvu­kot na afri­kan­ski­te ta­pa­ni i uli~­na­ta mo­da vo Wu­jork. Sta­nu­va zbor za mla­de­{ka ko­lek­ci­ja na­me­ne­ta za dva­ta po­la vo ko­ja do­mi­ni­ra cr­na­ta i be­la­ta bo­ja, zbo­ga­te­na so raz­li~­ni do­da­to­ ci ins­pi­ri­ra­ni od afri­kan­ski­te ple­mi­wa. Glav­na­ta ide­ja na ovaa ko­lek­ci­ja e da se ini­ci­ra sve­sta za si­da i dro­ga kaj mla­da­ta po­pu­la­ci­ja, ka­ko i toa da bi­de pro­vo­ka­ci­ja na lu­|e­to da mis­lat i da ja upo­tre­bu­va­at svo­ja­ta ima­gi­na­ci­ja. w Ima­{e go­le­mi ap­la­u­zi za vre­me i po tvo­ja­ta re­vi­ja na Mo­den vi­kend. O~e­ku­va­{e li re­ak­ci­ja na odu­{e­ve­nost od stra­na na pub­li­ka­ta? - Iskre­no, ne. Re­ak­ci­ja­ta na pub­li­ka­ta gi nad­mi­na mo­ i­te o~e­ku­va­wa. Tie se onie za koi ra­bo­ti­me i dra­go

mi e {to so vo­o­du­{e­ve­nost ja pros­le­di­ja ce­la­ta re­vi­ja. w I po­na­ta­mu si eden od re­tki­te {to se obra­}a i na `en­ska­ta i na ma­{ka­ta po­pu­la­ ci­ja. No, od tvoe iskus­tvo, koi se po­do­bri ku­pu­va­~i, ma­`i­te ili `e­ni­te? - Za ne­kol­ku pro­cen­ti `e­ni­te ku­pu­va­at po­ve­}e bi­dej­}i se pos­me­li vo eks­pe­ri­men­ti­ra­we­to vo na­~i­not na ob­le­ku­va­we i ~e­sto pod­go­tve­ni za ne­ka­kva pro­me­na. Ma­`i­te se po­re­zer­vi­ra­ni i re­tko pri­fa­}a­at ne­{to {to ne e se­kojd­ne­vie za niv. w Ma­ke­don­ski­te di­zaj­ne­ri ka­ko da ima­at prob­lem so or­ga­ni­zi­ra­we na pro­da`­ba­ta na svo­i­te di­zaj­ni. Ka­ko ti se sna­o­|a{ na ova po­le i ka­de gi pro­da­va{ svo­i­te mo­ de­li? - Ka­ko si­te ma­ke­don­ski di­zaj­ne­ri, ta­ka i jas go imam isti­ot prob­lem. Pre­mal­ku bu­ti­ci vo gra­dov iz­lo­`u­va­at di­zaj­ner­ska ob­le­ka. Mi­ na­ta­ta ko­lek­ci­ja be­{e iz­lo­`e­na vo „Lu­dus“, do­de­ka no­va­ta, od 7 maj }e mo­`e da se naj­de vo „ODD kon­cept spejs“ vo Bel­grad. Vo plan e otvo­ra­we na sops­tve­no atel­je, no za­se­ga, si­te za­in­te­re­si­ra­ni }e mo­ra li~­no da me kon­ta­ kti­ra­at. w Ko­lek­ci­ja­ta ja pri­ka­`a so re­vi­ja ko­ja be­{e di­na­mi~­na i razd­vi­`e­na, ka­ko us­ pea toa da go po­stig­ne{ so fo­to­se­si­ja­ta {to ja na­pra­vi so Ani i Di­mi? - Sè e les­no da se po­stig­ne do­kol­ku se ra­bo­ ti so pro­fe­si­o­na­len tim ka­ko {to se Ani i Di­mi. Zna­e­ja to~­no {to ba­ram i imav­me od­li~­na so­ra­bo­tka. Sa­kav se­si­ja­ta da bi­de nad­vor na uli­ca bi­dej­}i sa­mi­ot kon­cept na ko­lek­ci­ja­ta e vo du­hot na slo­bo­da­ta da se bi­de mi­ste­ri­o­zen, ori­gi­na­len i svoj. Iz­ le­gov­me po uli­ci­te na Skop­je i niz mno­gu za­ba­va na­pa­ra­viv­me od­li~­ni fo­to­gra­fii. w Sme­ta{ li de­ka so­vre­me­na­ta mo­da se ra­|a tok­mu na uli­ca, spro­tiv­no od po­ra­ne{­ni­ot kon­ cept de­ka mo­da­ta se soz­da­va vo go­le­mi­te mod­ ni atel­jea i po­toa se in­kor­po­ri­ra vo uli~­na­ta mo­da? - Dva­ta kon­cep­ta ima­at go­le­ma ulo­ga vo soz­da­va­we­to so­vre­me­na mo­da. Go­le­mi­te mod­ni atel­jea ja po­sta­vu­ va­at os­no­va­ta ed­na go­di­na od­na­pred. Tie ja po­ka­`u­ va­at na­so­ka­ta na dvi­`e­we. Uli~­na­ta mo­da ge­ne­ral­no e po­vr­za­na so mla­din­ska­ta kul­tu­ra i go soz­da­va tren­ dot. Sè po­ve­}e i po­ve­}e di­zaj­ne­ri cr­pat ins­pi­ra­ci­ja od `i­vo­tot na uli­ci­te. Uli­ca­ta e gla­ven link do mo­ da­ta, taa e vi­stin­ski ba­ro­me­tar za stil.

Nega

Naj­do­bri­te MAYBELLINE Su­per­stay 24h Dol­go­traj­na te~­na pu­dra {to nu­di 24-~a­sov­ na po­kri­e­nost i iz­dr`­li­vost na pot, top­li­na i vla`­nost na voz­du­hot, 510 den.

BOURJOIS Bio de­tox or­ga­nic Te~­na pu­dra so hlo­ro­fil­ni ek­stra­kti i mi­ne­ral­ni pig­men­ti koi funk­ci­o­ni­ra­at ka­ko fil­ter od za­ga­du­va­we­to, 480 den.

5

ORIFLAME Gi­or­da­ni gold bron­zing pe­arls Ru­me­ni­lo so bron­ zen sjaj vo ob­lik na top­~i­wa, 579 den.

DR. HAUSCHKA Me­lis­sa day cre­am Dnev­ni­ot or­gan­ski krem od me­li­sa & po­ma­ga na kom­bi­ ni­ra­na­ta ko­`a da se vra­ti vo ram­no­te­`a so sti­mu­li­ra­we na nej­zi­ni­te pri­rod­ni funk­cii, 1. 161 den.

7

AVON Lo­ve to the ful­lest No­vi­ot par­ fem na akter­ka­ta Riz Vi­ters­pun so ori­en­tal­na cvet­na aro­ma se­ga mo­`e da go na­ra­~a­te so komp­let od |er­dan i obe­tki, 1. 500 den.

6 9

1

2

4(

3

DIOR Ad­dict lip gloss Ovoj sjaj za us­ni e ul­ti­ma­tiv­na ala­ tka za za­ve­du­va­we, 1. 670 den.

NIVEA Go­odb­ye cel­lu­li­te se­rum So ovoj se­rum pro­tiv ce­lu­lit ko­`a­ta izg­le­da po­maz­na i poc­vr­sta, a efe­kti­te se vid­li­vi po de­setd­nev­na upo­tre­ba, 720 den.

)

So ku­pon od 1E „Au­ri­e­ge in­sti­tu­te, Der­mab­ju­ti“ do­de­lu­va po­pust od 10 pro­cen­ti na ce­na­ta na pro­iz­vo­dot

8 10 AURIEGE Cre­me oxy­ge­ nant so­in glo­bal Krem koj go zgo­le­mu­va ni­vo­to na kis­lo­rod vo kle­tki­te. So­dr­`i kom­bi­ni­ra­na for­mu­la so in­kap­su­li­ran kis­lo­ rod, ze­len ~aj i ze­le­ni bil­ki za de­to­ksi­ka­ci­ja i ob­no­vu­va­we na sja­jot na ko­`a­ta, 3. 950 den.

DR. SCHELLER In­tern­si­ve re­sto­ra­ti­ve cre­am In­ten­zi­ven krem za li­ce so ob­no­vu­va~­ki efekt, 680 den.

AVON Su­per enc­hant mas­ca­ra Ma­ska­ra za za­vod­li­vi po­dig­ na­ti i gu­sti trep­ki, 249 den.

1E | 69

MOE PATUVAWE LUIS VAN GAL VISOKI OKTANI MA{KI SVET ZANIMLIVOSTI SOVETI ZDRAVJE

BioRITAM

Ia­ko toj e eden od naj­poz­na­ti­te i naj­ bo­ga­ti akte­ri na pla­ne­ta­ta, LE­O­NAR­ DO DI KA­PRI­O ne sa­ka ne­po­treb­no da tro­{i astro­nom­ski su­mi pa­ri za ra­ bo­ti {to ne mu se po­treb­ni. Na­pro­ tiv, mi­li­o­ni­te {to gi po­se­du­va sa­ka da gi isko­ri­sti na pra­vi­len na­~in i da po­mag­ne pla­ne­ta­ta da sta­ne po­u­ ba­vo me­sto za `i­ve­e­we na si­te lu­|e. „Pa­ri­te se mno­gu va`­ni za me­ne bi­ dej­}­i mi da­va­at slo­bo­da da pra­vam {to sa­kam, no jas ne sa­kam po­sto­ja­ no da ku­pu­vam ska­pi avto­mo­bi­li i skap na­kit. Sa­kam so niv da na­pra­ vam ne­{to {to }e im bi­de od pol­za na si­te, ne­{to uba­vo za `i­vot­na­ta sre­di­na. Sa­kam mo­it ­ e pa­ri da bi­ dat na­me­ne­ti za iz­na­o­|a­we re­{e­ni­ ja koi }e po­mog­nat na­{a­ta pla­ne­ta da osta­ne ze­le­na i da bi­de po­~i­sta, pa si­te lu­|e da ima­at do­bri us­lo­vi za `i­ve­e­we“ - de­ci­den e ho­li­vud­ski­ ot akter.

88str. Miris i vkus

String Forsis

Spas za pla­ne­ta­ta 1E | 71

Moe patuvawe /

Sankt Pe­ter­burg

Lir­sko pa­te­{es­tvi Crkva na Svetata krv

Ermita`

Ovoj uni­ka­ten grad-mu­zej od koj mo­`e da se na­u­~i mno­gu za ru­ ska­ta isto­ri­ja, et­no­gra­fi­ja i kul­tu­ra, pa du­ri i za istra­`u­va­ we­to na kos­mo­sot i ra­ket­na­ta teh­no­lo­gi­ja, eden od re­tki­te na­ pra­ven plan­ski, se vbro­ju­va vo naj­u­ba­vi­te gra­do­vi na sve­tot. Pol­na so vpe­~a­to­ci po mo`­no­sta do­`i­vu­va­we­to na pre­sti`­ na­ta te­a­tar­ska ma­ni­fe­sta­ci­ja „Evrop­ski te­a­tar­ski na­gra­di“ da go mul­tip­li­ci­ra i so pre­stoj vo ovoj ru­ski grad, od ta­mu ne­o­dam­na se vra­ti D-r Ana Mar­ti­no­ska, do­cent vo In­sti­tu­ tot za ma­ke­don­ska li­te­ra­tu­ra i svo­ja­ta in­tim­na pe­tro­grad­ska pri­kaz­na ja spo­de­lu­va so ~i­ta­te­li­te na ma­ga­zi­not „1E“

P

re­sti`­na­ta te­a­tar­ska ma­ni­fe­sta­ci­ja „Evrop­ski te­a­tar­ski na­gra­di“, ko­ja se­ko­ja go­di­na ro­ti­ra niz evrop­ski­te me­tro­po­li, od 12 do 18 april 2011 se odr­`i vo Sankt Pe­ter­burg, Ru­si­ja. Voz­bu­da­ta ko­ja re­dov­no ja ~uv­stvu­vam pred mo`­no­sta da go pog­led­nam na sce­na naj­no­vo­to i naj­do­bro­to od evrop­ski­ot te­a­tar, go­di­na­va be­{e mul­tip­li­ci­ra­na so mo`­ no­sta do­`i­vu­va­we­to da go zbo­ga­tam so pre­stoj vo gra­dot koj, ka­ko {to e op­{to poz­na­to, se vbro­ju­va vo eden od naj­u­ba­vi­te na sve­tot. Ia­ko ve­ru­vam de­ka va­kvi­te kva­li­fi­ka­ti­vi ne­re­tko ne­po­treb­no gi pod­gre­va­at o~e­ku­va­wa­ta na po­se­ti­te­li­te, vo slu­~a­jot so Sankt Pe­ter­burg, ne­ mam ni­ka­kva di­le­ma de­ka ne po­stoi ne­koj koj ne­ma da se sog­la­si so vi­so­ki­te oce­ni i ne­ma da po­sa­ka da do­da­de svoj vpe­~a­tok na dol­ga­ta li­sta na su­per­la­ti­vi koi ovoj uni­ka­ten grad-mu­zej gi zas­lu­`u­va.

RA­\A­WE PO IDEJA NA PETAR VELIKI Toa i ne nè iz­ne­na­du­va ako se po­tse­ti­me de­ka Sankt Pe­ter­burg e eden od re­tki­te gra­do­vi vo sve­tot koj e na­pra­ven plan­ski i koj to~­no go znae da­tu­mot na svo­e­to os­no­va­we – 16 (ili po nov stil 27) maj 1703 go­di­na. Po ide­ja na Pe­tar Ve­li­ki, za­po~­na­la iz­grad­ba­ta na, ka­ko {to toj go na­re­ku­val, ~u­do­to od grad, koj tre­ba­lo da ja pre­diz­vi­ka za­vi­sta na ce­la Evro­pa. Vrz mo­~ur­li­vo­to zem­ji­{te po­kraj del­ta­ta na re­ka­ta Ne­va pr­vo bi­la iz­gra­de­na tvr­di­na­ta, de­nes poz­na­ta ka­ko Pe­tro-Pav­lo­va Tvr­di­na. Ta­mu, vo isto­ri­ski­ot cen­tar na gra­dot, cen­tral­no me­sto ima ka­te­dra­la­ta po­sve­te­na na apo­sto­li­te Sv. Pe­tar i Sv. Pav­le so im­pre­si­ven iko­no­stas vo zla­to, a vo ko­ja de­nes po­~i­va­at re­ ~i­si si­te ru­ski im­pe­ra­to­ri, vklu­~u­vaj­}i go i sa­mi­ot Pe­tar Ve­li­ki, Eli­za­be­ta Ve­li­ka, Ale­ksan­dar Tre­ti i pe­de­se­ti­na dru­gi. Vo mu­zej­ski­ot komp­leks me­|u vi­so­ki­te yi­di­ni, od koi, pa­tem re­~e­no, ima ve­li­~es­tve­na pa­no­ra­ma na gra­dot, se na­o­|a­at mno­gu­broj­ni ob­je­kti koi ne­ko­ga{ bi­le re­zi­den­cii na car­sko­to se­mejs­tvo, no i dom na ofi­ce­ri­te, voj­ni­ci­te i se­la­ni­te koi ra­bo­te­le na iz­grad­ba­ta 72 | 1E

Pred Ermita`

ie niz gra­dot na Do­sto­ev­ski

Ermita` Detskata soba vo domot na Dostoevski

Pred vlezot vo domot na Dostoevski

na gra­dot. De­nes tie se mu­zei od koi mo­`e da se na­u­~i mno­gu za ru­ska­ta isto­ri­ja, et­no­gra­fi­ja i kul­tu­ra, pa du­ri i za istra­`u­va­we­to na kos­mo­sot i ra­ket­na­ta teh­no­lo­gi­ ja. Za me­ne li~­no, ed­no od naj­ne­o­bi~­ni­te iskus­tva be­{e po­se­ta­ta na za­tvo­rot na ba­sti­o­not Tru­bec­koj vo koj, vo raz­li~­ni vre­men­ski per­i­o­di, bi­le sme­stu­va­ni glav­no po­ li­ti~­ki za­tvo­re­ni­ci, me­|u koi i imi­wa ka­ko Ma­ksim Gor­ ki, Troc­ki, pa du­ri i si­not na sa­mi­ot Pe­tar - Ale­ksej. Vo, za de­ne{­ni stan­dar­di, go­le­mi­te }e­lii is­pol­ne­ti so stud i ek­strem­na vla­ga, po­se­ti­te­li­te mo­`at da za­mis­lat ka­ko izg­le­da­lo da se spie na be­ton­ski­te po­do­vi, da „do­`i­ve­at“ to­ta­len mrak vo sa­mi­ca­ta ili da ja na­u­~at az­bu­ka­ta so uda­ri ko­ja ja ko­ri­ste­le za­tvo­re­ni­ci­te. Ina­ku, gra­dot koj sa­mo ne­kol­ku go­di­ni po os­no­va­we­to sta­ nu­va pre­stol­ni­na na Ru­si­ja, ima iz­vo­nred­no bo­ga­ta to­po­ ni­mi­ja. Ime­no, toj go me­nu­val svo­e­to ime od ger­ma­ni­zi­ ra­no­to Sankt Pe­ter­burg vo Pe­tro­grad (po Pr­va­ta svet­ska voj­na) i Le­nin­grad (vo so­vet­ski­te vre­mi­wa, sè do 1991) , a poz­nat e i ka­ko „Pa­ra­diz“ (po fran­cu­sko­to pa­ra­di­se) ka­ko {to go na­re­ku­val Pe­tar Ve­li­ki; Pi­ter, ka­ko {to ko­lo­kvi­ jal­no go na­re­ku­va­at ne­go­vi­te `i­te­li; Se­ver­na Pal­mi­ra ka­ko {to po­et­ski mu se obra­}a­le vo ru­ska­ta li­te­ra­tu­ra; Ve­ne­ci­ja na Se­ve­rot, ka­ko {to go na­re­ku­va­at onie koi po­ seb­no se odu­{e­vu­va­at na ne­go­vi­te mno­gu ka­na­li; Gra­dot na 101 ostrov itn. I tok­mu toa {a­re­ni­lo na imi­wa i im­ pre­sii ob­jas­nu­va de­ka vo ovoj re­~i­si pet mi­li­on­ski grad (vtor po go­le­mi­na vo zem­ja­ta po Mos­kva), se­koj mo­`e da ja sle­di svo­ja­ta, ima­gi­nar­na ili re­al­na, ru­ska pri­kaz­na.

dar Nev­ski do ne­ve­ro­jat­na­ta Cr­kva na Sve­ta­ta krv) , vo plo­ve­we pod sto­ti­na­ta go­le­mi i ma­li mo­sto­vi na Ne­va, koi no­}e se otvo­ra­at za­ra­di bro­do­vi­te koi mi­nu­va­at pod niv, vo obi­kol­ka na ne­koj od re­~i­si tri­sta mu­zei, osum­ de­se­ti­na­ta te­a­tri i sto­ti­na­ta kon­cert­ni sa­li... Ve­ro­jat­no Er­mi­ta` (i Zim­ska­ta pa­la­ta) bi tre­ba­lo da bi­de vi­so­ko na li­sta­ta na pri­o­ri­te­ti vo od­nos na toa {to tre­ba da se vi­di vo Sankt Pe­ter­burg, no pri­toa imaj­te ja na um ne­go­va­ta im­pre­siv­na go­le­mi­na ka­de sa­mo glav­ni­ot mu­zej­ ski komp­leks ima pet po­vr­za­ni zgra­di, oko­lu 360 so­bi i re­~i­si tri mi­li­o­ni ar­te­fa­kti, pa so­od­vet­no isp­la­ni­raj­te i do­vol­no vre­me za ed­na va­kva po­se­ta. Go­le­mi­na­ta na ne­{ta­ta i od­no­sot bli­sku/da­le­ku se ve­ro­ jat­no i pr­vi­te ne­{ta {to se me­nu­va­at vo sve­sta na eden Ma­ke­do­nec vo Ru­si­ja, sfa­tiv u{te pri ed­na mo­ja pret­hod­ na po­se­ta na Mos­kva. Ov­de vo Sankt Pe­ter­burg, vo sov­la­ du­va­we­to na pro­sto­rot vi po­ma­ga­at pet­te me­tro-li­nii vo dol­`i­na od pre­ku 120 km. Ia­ko i vo niv mo­`e­te da vi­di­te in­te­res­ni de­ko­ra­cii i mo­za­i­ci, ka­ko onoj na Ma­ja­kov­ski na isto­i­me­na­ta sta­ni­ca, ili pak na sta­ni­ca­ta ime­nu­va­na po Pu­{kin, ma­ke­don­ska­ta gru­pa se­pak po­ve­}e ja do­lo­vu­va dla­bo­~i­na­ta na isto­to. Ime­no, ova me­tro ne sa­mo {to se sme­ta za ed­no od najd­la­bo­ki­te na sve­tot, tu­ku i e iz­gra­de­ no so mo`­nost isto­to po po­tre­ba da pos­lu­`i i ka­ko skriv­ ni­ca vo ko­ja gra­|a­ni­te bi se za­sol­ni­le od mo`­ni nuk­le­ar­ ni na­pa­di. Po­kraj toa, vo tur­ka­ni­ca­ta vo me­tro­to, koe ~i­ ni sa­mo 25 rub­qi (oko­lu eden do­lar), sè u{te mo­`e­te da go vi­di­te „obi~­ni­ot“ gra­|a­nin na de­ne{­na Ru­si­ja odb­li­zu.

PRIORITETI I DOVOLNO VREME

LITERATURA I TEATAR

Dol` Nev­ski­ot pros­pekt i osta­na­ti­te pre­kras­ni {i­ro­ki, na­lik na fran­cu­ski­te, bu­le­va­ri mo­`e­te da trg­ne­te vo otkri­va­we na ar­hi­te­kton­ski­te sti­lo­vi na si­te ve­li­~es­ tve­ni pa­la­ti i zgra­di, vo vdah­no­ve­no du­hov­no pa­te­{es­ tvie po gran­di­oz­ni­te ru­ski cr­kvi i ka­te­dra­li (od Isa­ki­ ev­ski­ot i Ka­zan­ski­ot so­bor, pre­ku ma­na­sti­rot na Ale­ksan­

Mo­ja­ta in­tim­na pe­tro­grad­ska pri­kaz­na se­pak e ins­pi­ri­ ra­na pr­vens­tve­no od li­te­ra­tu­ra­ta i te­a­ta­rot. Naj­pr­vin vo ed­no kri­lo na pa­la­ta­ta na [e­re­met­jev go otkriv do­mot na po­e­te­sa­ta Ana Ah­ma­to­va. Sta­not vo koj `i­ve­e­la so nej­zi­ni­ ot so­prug Ni­ko­laj Pu­nin re­~i­si tri de­ce­nii, de­nes so­dr­ `i nej­zi­ni li~­ni pred­me­ti, avto­gra­fi i iz­da­ni­ja od nej­ 1E | 73

Crkva na Svetata krv

Muzej na istra`uvawata na kosmosot i raketnata tehnologija

Katedralata „Sv. Petar i Pavle“

Aleksandriski teatar Rabotnata soba na Dostoevski

zi­ni­te kni­gi, fo­to­gra­fii, nej­zin por­tret na­cr­tan od Mo­di­qa­ni... Nad sè, ovoj spo­men-dom go so­dr­`i nej­zi­ni­ot mag­ne­ti­zam i priv­le~­nost, nej­zi­na­ta dar­ba i duh, nej­zi­ni­ot in­te­lekt i nej­zi­ni­te mo}­ni sti­ho­vi, po­seb­no onie vo koi pre­ku svo­e­to li~­no iskus­tvo ja opi­{u­va tra­gi~­no­sta na vre­me­to na sta­ li­niz­mot i sve­do­~i za cen­zu­ra­ta i te­{ko­ti­i­te pri pi­{u­va­we po­e­zi­ja so t. n. „bur­`o­a­ska este­ti­ka“ pod di­kta­tu­ra (vo toj kon­tekst e i aneg­do­ta­ta za nej­zi­ ni­te pri­ja­tel­ki koi na­i­zust gi pa­me­te­le sti­ho­vi­te za da gi iz­ne­sat od sta­not koj bil pod pris­mo­tra). Sli~­na voz­bu­da po­~uv­stvu­vav i vo do­mot na Fjo­dor Do­sto­ev­ski. Za ne­koj koj izras­nal so svo­ja vi­zi­ja za gla­so­vi­te, li­ko­vi­te i lo­ka­ci­i­te od ne­go­vi­te ro­ma­ ni, sred­ba­ta so „ne­go­vi­ot Sankt Pe­ter­burg“ i so ku­}­ a­ta vo ko­ja gi mi­nal pos­led­ni­te go­di­ni od `i­vo­tot i ka­de {to sè u{te sto­jat ne­go­va­ta {ap­ka i ne­go­va­ta pos­mrt­na ma­ska, be­{e ko­ne~­no sklo­pu­va­we na si­te koc­ki~­ki od mo­za­i­kot i do­ra­svet­lu­va­we na ne­go­va­ ta traj­na fas­ci­na­ci­ja so ~o­ve­ko­va­ta psi­ho­lo­gi­ja vo prob­le­ma­ti~­ni­ot po­li­ti~­ki, op­{tes­tven i du­ho­ven kon­tekst na 19. ve­kov­no­to ru­sko­to op­{tes­tvo... Tu­ka vo Sankt Pe­ter­burg se i Pu­{kin, Na­bo­kov, Blok, Brod­ski i dru­gi go­le­mi imi­wa na ru­ska­ta li­te­ra­tu­ ra i kul­tu­ra. I pri­toa ne mis­lam sa­mo na ku­}i­te vo koi se ro­di­le ili `i­ve­e­le, ni­tu na stak­le­ni­te vi­ tri­ni so pred­me­ti koi im pri­pa­|a­le, tu­ku mis­lam na sè u{te `i­vi­ot spo­men za niv. Ka­ko ilu­stra­ci­ja, }e vi ras­ka­`am de­ka za vre­me na za­vr{­na­ta ma­ni­ fe­sta­ci­ja i do­de­lu­va­we­to na Evrop­ski­te te­a­tar­ski na­gra­di vo Ale­ksan­dri­ski­ot te­a­tar, di­re­kto­rot na isti­ot, so zvuk na fan­fa­ri i spe­ci­jal­no svet­lo ni gi po­ka­`u­va­{e stol­~i­wa­ta vo pub­li­ka­ta na koi ne­ ko­ga{ se­de­le go­le­mi­te ru­ski kul­tur­ni dej­ci. Va­kva kul­tur­na me­mo­ri­ja i va­kov res­pekt kon zas­lu`­ni­te na­ci­o­nal­ni dej­ci te­{ko de­ka mo­`e da se sret­ne na dru­go me­sto. A ko­ga sme ve­}e kaj te­a­tri­te mo­ram ba­rem da gi spo­me­nam „Me­ta­mor­fo­zi“ na Ka­fka i Ge­te­o­vi­ot „Fa­ust“ na ener­gi~­ni­te Is­lan­|a­ni od te­a­ta­rot Ve­stur­port i fas­ci­nant­na­ta fin­ska pro­ duk­ci­ja na „Gos­po­din Ver­ti­go“ spo­red ro­man na Pol Oster, a vo re­`i­ja na Kri­sti­jan Smeds. Vo ras­ko{­ ni­te te­a­tar­ski sa­li na Bal­ti~­ka­ta ku­}a na te­a­ta­rot, Mla­din­ski­ot te­a­tar na Fon­tan­ki, Te­a­ta­rot na Ko­ mi­sar­`ev­ska­ja i ne­koi dru­gi be­{e vi­stin­sko do­`i­ vu­va­we da se pros­le­dat de­la­ta na ru­ski, ~e­{ki i por­tu­gal­ski te­a­tar­ski tru­pi, i po­seb­no ger­man­ski­te pro­duk­cii vo re­`i­ja na pr­vo­na­gra­de­ni­ot (so su­ma od 60. 000 evra) Pi­ter [tajn. Na sce­na, me­|u dru­gi­ te, go vi­dov­me i iz­vo­nred­ni­ot akter Kla­us Ma­ria Bran­da­u­er, na po­{i­ro­ka­ta jav­nost poz­nat po svo­i­te fil­mo­vi „Me­fi­sto“, „Quo Va­dis?“, oska­ro­ve­cot „Mo­ ja Afri­ka“ itn. Ed­na va­kva re­por­ta­`a bi mo­`e­la da pro­dol­`i so del za plo­{ta­di­te, par­ko­vi­te i skulp­tu­ri­te, za ba­bi~­ki­te vo ka­bi­ni­te na me­tro­to ili na za­ dol­`i­tel­na­ta gar­de­ro­ba vo se­ko­ja in­sti­tu­ci­ja, za vo­tka­ta, od­li~­ni­te pe­li­me­ni (ti­pi~­no ru­sko ja­de­ we od te­sto so me­so) i bli­ni (vid pa­la­~in­ki), za ni­ski­te tem­pe­ra­tu­ri i mra­zot vo re­ki­te vo sre­di­ na­ta na april, za ma~­ki­te ka­ko za­{ti­te­no `i­vot­no koi slo­bod­no se {e­ta­at niz si­te mu­zei i cr­kvi, za ogrom­ni­ot grd ho­tel so sto i pe­de­set so­bi na kat, za pred­gra­di­ja­ta so ru­i­ni­ra­ni so­vet­ski stan­be­ni blo­ko­vi ili pak za car­ski­te dvor­ci (Pe­ter­hof i ne­go­vi­te fon­ta­ni, Car­sko­to se­lo i dr.) vo oko­li­ na­ta na gra­dot, za sè u{te po­sto­e~­ki­te re­ci­di­vi od ko­mu­ni­sti~­ki­te vre­mi­wa i po­kraj vid­li­vi­ot pro­ gres, za op­se­siv­no­to in­si­sti­ra­we na ki­ri­li­ca­ta, za do­mi­na­ci­ja­ta na si­na­ta i zlat­na­ta bo­ja i za u{te tol­ku mno­gu kon­trast­ni, no se­ed­no im­pre­siv­ni sli­ ki i emo­cii... 1E | 75

Luis van Gal

Ego­cen­tri­~en di­kta­tor Toj e eden od naj­do­bri­te fud­bal­ski tre­ne­ri na ~ie por­tfo­lio se is­pi­{a­ni mno­gu tro­fei osvo­e­ni so raz­li~­ni eki­pi, no vo isto­vre­me e kon­tro­verz­na li~­nost ~i­ja ego­cen­tri~­nost ne poz­na­va gra­ni­ci. Ne­go­va­ta fi­lo­zo­fi­ja za „to­ta­len fud­bal“, no i tvr­dog­la­vo­sta za ko­ja kom­pro­mi­sot i su­ge­sti­i­te se ce­los­no ne­poz­na­ti ter­mi­ni, go na­pra­vi­ja eden od naj­ba­ra­ni­te stra­te­zi, no i eden od naj­ne­po­sa­ku­va­ni­te li~­no­sti vo fud­bal­ski­ot svet Pod­go­tvi I Fro­si­na Ari­zan­ko­ska

U

s­pe­{en, nar­ci­so­i­den, no i di­ kta­tor­ski na­stro­en, ho­land­ski­ot stra­teg koj mno­gu go­di­ni na­na­ zad e ~len na se­mejs­tvo­to vrv­ni fud­bal­ski eks­per­ti, se ~i­ni de­ ka u{te ed­na{ nes­lav­no za­vr­{i no­vo pog­lav­je ka­ko tre­ner na eden klub. Ia­ko Lu­is van Gal e eden od naj­us­pe{­ni­te i naj­ba­ra­ ni­te fud­bal­ski tre­ne­ri na de­ne{­ni­ca­ta koi us­pe­a­le da pro­naj­dat vi­stin­ski re­cept za us­peh na ho­land­sko, {pan­sko i ger­man­sko tlo, i isto­vre­me­no u`i­vaj­}i vo kon­stant­no­to pro­vo­ci­ra­we na no­vi­na­ri­te, ne iz­ne­na­ du­va po­da­to­kot {to si nav­le­~e ni­za ne­ga­tiv­ni kri­ti­ki i po­kraj toa {to ne­go­vo­to pro­fe­si­o­nal­no por­tfo­lio zbo­ru­va mno­gu za ne­go­vi­ot kva­li­tet. „Se do­de­ka re­dam us­pe­si, }e bi­dam za­do­vo­len so mo­ja­ta lo­{a re­pu­ta­ci­ja“, ve­li Ho­lan­|a­ne­cot ~i­ja fud­bal­ska id­ni­na vo Ba­ern Min­hen be­{e obez­be­de­na so do­go­vor koj ima­{e va`­nost do 2012 go­di­na. Me­|u­toa 76 | 1E

ane­mi~­no­to iz­da­nie na fud­ba­le­ri­te i se­ri­ja­ta lo­{i re­zul­ta­ti za koi Ho­lan­|a­ne­cot se­ko­ga{ ima­{e ne­koe ne­lo­gi~­no ob­jas­nu­va­we, „za­~i­ne­ti“ so ne­pri­ja­tel­ski­te od­no­si so upra­va­ta na klu­bot, ed­no­stav­no, na­la­gaa da­ va­we pred­vre­me­no otkaz­no re­{e­nie. Ia­ko doj­de pred ne­pol­ni dve go­di­ni, i u{te vo pr­va­ ta se­zo­na na Ba­ern mu ja do­ne­se dvoj­na­ta ger­man­ska kru­na, no i ja od­ve­de eki­pa­ta vo elit­no­to fi­na­le na Li­ga­ta na {am­pi­o­ni­te, tvr­dog­la­vo­sta, ego­cen­triz­mot i di­ka­ta­tor­ski­ot re­`im koi ne­o­gra­ni­~e­no gi na­met­nu­ va­{e, mu soz­da­doa ni­za prob­le­mi koi naj­pos­le ska­po gi pla­ti.

Jas znam naj­do­bro! Jas, Jas, Jas... Nes­lav­no­to za­vr­{u­va­we na ed­na eta­pa od ne­go­va­ta ka­ ri­e­ra za ne­go ne e ne­{to ne­poz­na­to za­toa {to ve­}­e ne­kol­ku­pa­ti ja ima po­~uv­stvu­va­no gor­~i­na­ta na za­tvo­ ra­we na por­ti­te na eden klub. Vpro­~em, Ho­lan­|a­ne­cot ro­den vo Am­ster­dam, mo­`e da se po­fa­li na ve­{to­to iz­go­tvu­va­we so­od­vet­ni ofan­ziv­ni ta­kti­ki koi niz go­ di­ni­te ne­som­ne­no mu do­ne­soa mno­gu­broj­ni tro­fei, no

i se­ri­ja me­di­um­ski kri­ti­ki i kri­ti­ki od fud­ba­le­ri­te koi ra­bo­tea pod ne­go­vo men­tors­tvo. Po~­nu­vaj­}i u{te od 1995 go­di­na ko­ga pred­vo­dej­}i ja „det­ska­ta gra­din­ka“ na Ajaks us­pea da za­sta­ne na evrop­ ski­ot pi­e­de­stal, toj po­ste­pe­no se etab­li­ra­{e vo stra­teg od A-kla­sa. Ni­za­ta us­pe­si so Bar­se­lo­na ko­ga dva­pa­ti go osvoi {pan­sko­to pr­vens­tvo i ed­na{ Ku­pot, no i po­doc­ ne`­ni­te bur­ni per­i­o­di vo Ho­land­ska­ta re­pre­zen­ta­ci­ja i ho­land­ski­ot Az Alk­mar koj u{te vo pr­va­ta se­zo­na od pre­ze­ma­we­to go pre­tvo­ri vo {am­pi­on, bea sa­mo po­tvr­da za ne­go­vi­ot kva­li­tet, no i nez­go­den ka­ra­kter. Vo isto­vre­me, me­di­u­mi­te ne pre­sta­nu­vaa da go ve­li­~at po­ra­di osvo­ju­va­we­to tro­fei, no i da go kri­ti­ku­va­at za ne­do­li~­no­to, aro­gant­no od­ne­su­va­we oso­be­no kon fud­ ba­le­ri koi do­a­|a­at od Ju`­no­a­me­ri­kan­ski­ot kon­ti­nent. „So ne­go ne mo­`e nor­mal­no da se raz­go­va­ra. Ed­ no­stav­no, toj ne pri­fa­}a ni­ka­kva su­ge­sti­ja“, se naj­~e­sti­te ko­men­ta­ri upa­te­ni na ne­go­va adre­sa. Za se­to ova vre­me do­de­ka gi me­nu­va­{e klup­ski­te sre­ di­ni, Ho­lan­|a­ne­cot osta­va­{e vpe­~a­tok de­ka ne u~i od sops­tve­ni­te gre­{ki, pa ne­go­va­ta lo­{a ko­mu­ni­ka­ci­ja ni­ko­ga{ ne izo­sta­nu­va­{e.

Po sa­mo ed­na se­zo­na vo Ba­ern, se za­ki­ti so dvoj­na kru­na

Vo raz­go­vor so @o­ze Mu­ri­wo koj ne­ko­ga{ mu be­{e u~e­nik

Re­sto­ran so ne­go­vo­to ime

Na­mur­te­no­to li­ce e ne­go­va glav­na ka­ra­kte­ri­sti­ka

Vo znak na bla­go­dar­nost za toa {to pro­se~­ni­ot Az Alk­mar go pro­mo­vi­ra­{e vo {am­pi­on na Ho­lan­ di­ja vo 2009 go­di­na, gra­|a­ni­te od gra­dot Alk­mar, re­{i­ja re­sto­ra­not koj se na­o­|a vo pod­tri­bin­ski­ot pro­stor da go kr­stat Lu­is van Gal. Glav­no­to me­ni, no i sla­do­le­dot na­pra­ven od vi{­na i va­ni­la koi gi sim­bo­li­zi­ra­at ofi­ci­jal­ni­te boi na klu­bot, go no­sat isto­to ime vo ne­go­va ~est. Mar­tin De­mi­ke­lis be­{e ed­na od ne­go­vi­te `r­tvi

Pod ne­go­vo men­tors­tvo, To­mas Mi­ler pre­ras­na vo yvez­da

Vo 1995 go­di­na so Ajaks sta­na evrop­ski {am­pi­on Po­sto­ja­no gi pro­vo­ci­ra no­vi­na­ri­te

Uli He­nes i Karl-Ha­inc Ru­me­ni­ge za­ed­ni~­ki re­{i­ja da mu da­dat otkaz

„Znam {to pra­vam. Fud­ba­lot ne e sa­mo fi­ lo­zo­fi­ja, tu­ku si­stem koj se gra­di po­ste­pe­ no. Znam de­ka imam pra­vo“. Se­pak, si­te se ed­nog­las­ni de­ka so ne­kol­ku­te pro­ ma­{e­ni trans­fe­ri koi gi na­pra­vi ved­na{ po pri­ stig­nu­va­we­to vo Min­hen vo 2009 go­di­na, ka­ko i so de­gra­da­ci­ja­ta na Lu­sio, ma­{i­na­ta za go­lo­vi Lu­ka To­ni, ar­gen­tin­ski­ot re­pre­zen­ta­ti­vec Mar­tin De­ mi­ke­lis, sa­mo ja po­tko­pa do­ver­ba­ta kaj uprav­ni­te li­ca na klu­bot, no i na fud­ba­le­ri­te koi ved­na{ se po­`a­li­ja za ne­go­vi­ot od­nos. Ka­ko kap­ka ko­ja ja pre­lea ~a­{a­ta, be­{e ka­vga­ta so ka­pi­te­not na Ba­ern, Mark van Bo­mel, koj vo zim­ ski­ot trans­fer-per­i­od be­{e pro­da­den vo Mi­lan, po {to kri­za­ta na klu­bot se prod­la­bo­~u­va­{e do­ de­ka toj sè po­br­zo pa­|a­{e vo sops­tve­na­ta bezd­na. Me­|u­toa, i po­kraj va­kvo­to fi­ja­sko, Van Gal i po­ na­ta­mu osta­nu­va maj­sto­rot na fud­bal­ski­ot za­na­et koj ne­se­bi~­no, sops­tve­ni­te ve­{ti­ni mu gi pre­ne­se na se­ga ve­}e slav­ni­ot @o­ze Mu­ri­wo u{te do­de­ ka bea za­ed­no vo Bar­se­lo­na, no i onoj koj ve­{to umee od ano­nim­ni fud­ba­le­ri da soz­da­de vi­stin­ ski yvez­di na mo­der­ni­ot fud­bal. Se­pak, ka­ko i mno­gu­pa­ti na­na­zad, znae ka­ko da za­vr­{i nes­lav­no, no gor­do da pro­dol­`i na­pred. 1E | 77

Автомобили од соништата КОJА Е НАJБРЗАТА МАКЕДОНСКА ЅВЕЗДА?

Актер што одли „ВИСОКИ ОКТАНИ“ А1 ТЕЛЕВИЗИЈА | НЕДЕЛА

ВЕСТИ ОД МАКЕДОНИЈА

Ford Focus блесна на македонското небо Со атрактивен и необичен сценски настап МиДа Моторс, Скопје, увозникот на возилата на Ford за Македонија го претстави новиот Focus во својот импортерски центар. Настап што ги воодушеви бројните посетители. Новиот Ford Focus продолжува по патеките на успехот трасирани од првата генерација од 1998 година. Со 10 милиони продадени единици со призната удобност и безбедност, нов кинетички дизајн и со поквалитетна внатрешност подготвен е да се зацврсти на врвот. Елегантниот и спортски дизајн е надграден со врвни технологии. Меѓу иновациите се и: безбедносен систем при ниски брзини, со предупредување за напуштање на лентата, помош за паркирање, препознавање на сообраќајни знаци, автоматски долги светла и адаптивен темпомат. Пасивните безбедносни се отсликуваат во силната и лесна челична каросерија, со високо зајакнат челик и нова генерација на напредни системи на воздушни перници. Новиот Focus има високи стандарди на квалитет и детална изработка, неверојатна економичност на гориво и врвна возна динамика. Најпривлечни се изведбите со нови турбо мотори со директно вбризгување, со зафатнина меѓу 1,0 и 1,6 литри и моќ од 89 до 180 KS. Дизелската понуда опфаќа мотори од 1,6 и 2,0 литри со моќ од 128 до 197 коњски сили, а внимание привлекува и новиот PowerShift шестсепен менувач со двојна спојка.

78 | 1E

и со управува актер Гораст Цветковски. Всушност спектакуларниот Безмалку сеприсутен на театарстанува с` повозбудлив. Се чини дека допрва ската сцена во Македонија, забе- настан се разгорува борбата за престижната титула „Најлежителен и на големиот и на ма- брза македонска ѕвезда“ и за вредната награда нолиот екран, актерот Гораст Цвет- виот Ford Focus, подарок од спонзорот Ми-Да Моторс, Скопје, овластен увозник на возилата од прогковски, на тркачката патека во рамата на Ford. Тензијата крај и на самата патека од Серес н` увери дека располaга и миг во миг расте. Тензијата кај натпреварувачите не со уверливи возачки перформан- стивнува. Не се знае дали е таа поголема кај тие на кои им престои возењето, или пак на тие што веќе си. Начинот на кој се справи со предизвикот на тркачката патека возеле и се во исчекување на резултатите што ќе ги постигнат натпреварувачите што следат. Настапот му обезбеди место при врвот на на Цветковски предизвика бурни реакции, како кај листата на ѕвездите од домашната тие кои постигнаа послаби резултати од него, така и кај тие што имаат подобри времиња. сцена кои се борат за титулата „Најбрза македонска ѕвезда“ и вредната награда – нов Ford Focus Мешаницата при врвот е с` поголема

К

лопчето во спектакуларниот серијал „Која е најбрзата македонска ѕвезда?“ с` повеќе се вплеткува. Ѕвездите кои мислеа дека со возењето и постигнатиот резултат имаат обезбедено „влезници“ за финалето, веќе не се сигурни во тоа. Една од причините е и одличниот настап на младиот, но веќе популарен

Господарот на театарските штици, Гораст Цветковски со своето возење се промовираше во еден од кандидатите за влез во финалната група. Цветковски сега засега ја држи третата позиција на табелата. Иако на почетокот со смеа и интересни коментари ја релаксираше атмосферата на патеката, тој успеа да се фокусира на задачата која му претстоеше. И, како што потоа се покажа, во тоа имаше успех. На актерот не му пречеа досетките од присутните, едноставно како да се наоѓаше пред својата театарска публика, успеа од себе да го извлече максимумот.

Патеката како сцена

Младиот актер, Гораст Цветковски на патеката се однесуваше како да е на сцена. Тремата скоро и да исчезна. Тој се однесуваше како искусен и вешт возач. Како претходно да ја одиграл и оваа улога.

МИЛА РОМЕВСКА & SKODA SUPЕRB

Н

овиот господар на чешкото кнежевство, во автомобилското царство, со моќната става опфатена во блескав оклоп најави освојувачки поход на убавицата Мила Ромевска. Жестокиот ритам на набилданата октанска ергела од 140 „коњи“ го навести опасниот налет во освојувањето на 21-годишната скопјанка. Младата заводничка, свесна за својот

шарм ги употреби сите адути за да го „омекне“ тврдокорното срце на моќниот ѕвер. Волшебното извивање на витата става, пропратено со маѓепсната моќ на предизвикувачките, а воедно нежни погледи се покажа како несовладлив бедем пред кој запре сета моќна ергела на супериорната ѕверка. Безмилосниот освојувач остана стаписан од привлечната насмевка.

ично се справува

ачот

Гораст на актеското небо беше просто „лансиран“ со улогата на воениот полицаец во популарниот филм „Караула“ од 2005-та година. Потоа следеше и забележителна интерпретација на улогата во телевизискиот серијал „Обични луѓе“. Верната театарска публика, пак, го знае по бројните ролји бравурозно одиграни на „штиците што живот значат“. Една од последните претстави е „Тупаница полна љубов“, во која, патем речено, игра и популарната актерка Јелена Јованова, инаку водителка во „Високи октани“. Многу добро се познати неговите хумористични настапи во „тандем“ со неговиот пријател и ривал во серијалот „Која е најбрзата македонска ѕвезда?“, Сашко Коцев. Неговата сеприсутност на театарската сцена е потврдена и со наградата АМФИ за 2010 година што Македонскиот Народен Театар му ја доделува на актерот со најголем број одиграни претстави во минатата година, а Цветковски лани има одиграно дури 100 претстави. Неговата сестраност и вештина да се прилагоди кон разни ликови му помогна, се чини, и на патеката во Серес. Гораст не увери дека е талентиран возач. Н` изненади со своите вештини зад управувачкото тркало покажани на тркачката патека.

Гораст постигна трето најдобро време Младиот актер н` плени со едноставноста и непосредноста. Се чинеше дека ништо не му пречи за да се концентрира на престојниот настап и возење во спортски дотераниот Ford Focus, сетиран од вештите техничари од Ми-Да Моторс, Скопје. Сериозно ги следеше советите на нашиот инструктор Даниел Крстевски, додека заедно ги возеа пробните кругови. Актерската меморија му помогна на Цветковски да запомни каде, во кој момент, треба да префрли во втора, а каде во трета и во четврта брзина. Како да го извлече максимумот од автомобилот. Со бравурозното минување низ свиоците, острите сопирања и забрзувања, Гораст ЦветковОва, за него, тешко освоива крепост, полека ги подотвори неосвоивите порти, божем прифаќајќи ја судбината на плен. Ѕверката со супериорни перформанси несетно влета во стапица. Ловецот стан плен. Клекнувајќи во прегратките на убавицата потполно се предаде. Едноставно сета своја моќ елегантната ѕверка ја простра пред снежно-белата кожа, долгите нозе и заводливата насмевка на убавицата. Атрактивната Ромевска, полека, но со с` поголема доза на самоувере-

СПЕЦИЈАЛНА ВЕСТ

SERRES RACING CIRCUIT

АКЦИJА НА ХИПО АЛПЕ-АДРИАЛИЗИНГ ДООЕЛ СКОПJЕ

Должина на патеката: 3.186,39m | Зафатнина: 194.864,47m2 | Број на кривини: 16 | Широчина: 12-15m ДОСЕГАШНИ РЕЗУЛТАТИ ОД ТРКИТЕ: Адријан Гаџа 01.51.131 (1) Ламбе Алабаковски 01.52.437 (2) Гораст Цветковски 01.53.736 (3) Драган Спасов - Дац 01.54.503 (4) Тамара Тодевска 01.58.331 (5) Сања Николиќ 02.03.356 (6) Бени Шаќири 02.03.748 (7) Сашко Коцев 02.04.148 (8) Ана Зафирова 02.13.803 (9) Магдалена Ризова - Черних 02.18.935 (10) Марко Новески - (11)

ски успеа да постигне одлично време. Неговиот резултат од една минута, 53 секунди и 736 стотинки, во моментов, се трети по вредност. Подобри од Цветковски се само, домашнате музички ѕвезди Адријан Гаџа и Ламбе Алабаковски, со една минута 51 секунда и 131 стотинка, односно една минута 52 секунди и 437 стоти дела од секундата. На Жарко Димитриоски, нашиот водител во спектакуларниот серијал „Која е најбрзата македонска ѕвезда?“, популарниот актер му изјави дека е задоволен од настапот, но и верува дека може да вози и подобро. Мина уште една интересна трка полна со адреналин и октански испарувања. Веруваме дека и идните настапи на домашните ѕвезди ќе бидат исто толку интересни како што беше и возењето на Гораст Цветковски. ност ја распростра својата става преку мускулестото тело на ѕверот. Мигот стана вечност. Убавицата го освои моќниот ѕвер на тркала. Но, и „горопадникот“ во елегантен костум, стана господар на срцето на атрактивната манекенка. Уживајте во преплетот на „телата“ на атрактивниот топ модел и елегантниот ѕвер, во нивниот волшебен танц во мрачните чешките кори во кралството на Skoda Superb.

Грижа за децата учесници во сообраќајот

Во рамките на долгорочната стратегија за корпоративна општествена одговорност и активно учество во проекти за поддршка на локалната заедница Хипо Алпе-Адриа-Лизинг Дооел Скопје, го реализира проектот „Безбедно учество на децата во сообраќајот“. Познатата лизинг куќа спроведува акции за обележување на неколку пешачки премини во скопската општина Центар. Одбележувањето почна деновиве, на три различни локации, во близината на три градинки и училишта. Прво крај градинката „13ти Ноември”, на улица „Никола Тримпаре“ и основното училиште „Песталоци“. Следеше бојадисување на премини кај градинката „Пепелашка“ и училиштето „Р.Ј.Корчагин“, во близина на Црвениот Крст. Премини се бојадисуваа и пред градинката на улица „Кукушка“, близу Градски парк. Покрај пешачките премини беа поставени и три сообраќајни знаци, во димензии 600х900 мм, на кои е испишано „Децата немаат сопирачки!!!”. Свој придонес во рамките на општествено корисните акции дава и екипата на автомобилското шоу „Високи октани“, со медиумска поддршка на проектот на Хипо Алпе-Адриа-Лизинг Дооел Скопје за „Безбедно учество на децата во сообраќајот“. Во фарбањето и обележувањето на пешачките премини се вклучија и домашните водителски ѕвезди, учесници во спектакуларниот серијал „Која е најбрзата македонска ѕвезда?“, што се емитува во „Високи октани“. Први во акцијата учествуваа шоуменот Марко Новески, како своевидна казна бидејќи не ја заврши трката во Серес и познатото ТВ лице Ана Зафирова, позната по учествата во многу слични хуманитарни проекти. И двајцата со радост ја прифатија поканата да помогнат во реализирањето на оваа донација. Марко ги „запали“ дечињата од Градинката „13-ти Ноември“. Тие бараа и нив да ги бојадиса и уживаа во групните фотки со него. Ана, пак на децата им раскажа доживување од нејзиното детство, поврзано токму со значењето на пешачките премини. Имено како малечка, враќајќи се од градинка се оттргнала од рацете на таткото и истрчала на улица. На неа налетало „фиќо“ и ~ го прегазило десното стапало. Од тогаш веќе не истрчува на улица без претходно да погледнe лево и десно, а како спомен има белег на десното стапало во форма на буквата „Ј“.

1E | 79

Ma{ki svet

^a­{i vo raz­li~­ni boi Se­ko­ga{ ko­ga pra­vi­te ne­ko­ja za­ba­va ili, ed­no­stav­no, u`i­va­ te vo ve­~e­ra­ta so najb­li­ski­te pri­ja­te­li, ne e na od­met da osta­vi­te do­bar vpe­~a­tok, pa vi­ no­to na­me­sto vo obi~­ni ~a­{i, da go pos­lu­`i­te vo ~a­{i ~ii de­ko­ra­cii ima­at uni­ka­ten sjaj. Mo­`e­bi ~a­{i­te koi se ukra­se­ni so cr­te­`i so raz­li~­ni mo­ti­ vi se vi­stin­ski iz­bor bi­dej­}­­i­ tie se­ko­ga{ osta­va­at si­len vpe­~a­tok i pri­toa sup­til­no vi ovoz­mo­`u­va­at da go po­ka­`e­te va­{i­ot stav i li~­nost. De­ko­ ri­ra­ni so naj­raz­li~­ni boi i mo­ti­vi, va­kvi­te ~a­{i za vi­no se ide­a­len iz­bor ako sa­ka­te da bi­de­te uni­kat­ni.

Kim Kar­da­{i­jan

Ele­ktri~­no oko Spo­red mno­gu­mi­na toa e naj­do­bri­ot izum. Ele­ktri~­ no­to oko soz­da­de­no od vrv­ni na­u~­ni­ci tre­ba da im po­mog­ne na sle­pi­te li­ca da si go po­vra­tat za­ gu­be­ni­ot vid. Ia­ko ovoj ino­va­ ti­ven izum so­dr­`i ~ip koj e vgra­den vo ti­ta­ni­um, ne mo­`e vo ce­lost da im go vra­ti vi­dot, se­pak e od­li­~en pro­ iz­vod koj po­ma­ga vo pre­poz­na­va­we­to na li­ca i pred­me­ti i po­les­na ko­or­di­na­ci­ja vo pro­sto­rot.

Mno­gu pa­ti prog­la­se­na za ed­na od naj­u­ba­vi­te `e­ni, poz­na­ta­ta star­le­ta znae ka­ko naj­do­bro da ja isko­ri­sti svo­ja­ta uba­vi­na. Za raz­li­ka od mno­gu­te sla­bi de­voj­ki, Kim po­se­du­va ras­ko{­na uba­vi­ na ko­ja se ~i­ni de­ka im e mno­gu priv­le~­na na ma­`i­te, pa toa ì do­ne­se mno­gu fo­to­se­sii, re­al­no {ou i mi­li­o­ni do­la­ri.

Let­na sve­`i­na Do­kol­ku ste od onie ma­`i na koi im e na­vi­sti­na va`­no da bi­dat pre­poz­nat­li­vi po uba­vi­ot mi­ris, ne za­bo­ra­vaj­te de­ka pro­let­ta e vi­stin­sko vre­me ko­ga tre­ba sta­ri­ot (zim­ski par­fem) da go za­me­ni­te so ne­{to po­sve­`o. Za taa cel, vi go pre­po­ra­~u­va­me uni­kat­ni­ot par­fem za ma­`i na Dol­~e i Ga­ba­na „lajt blu“, koj e spoj na si­ci­li­jan­ska­ta man­da­ri­na, ko­ra od grejp­frut, smre­ ka, no i mi­ris­ni no­ti od ruz­ma­rin i ci­trus koi }e mu da­dat sve­`i­na na va­{i­ot duh, tok­mu ka­kva {to vi e po­treb­na vo po­top­li­te de­no­vi. 80 | 1E

Zanimlivosti

Uni­ka­ten mo­za­ik So po­sve­te­nost i na­ por­na ra­bo­ta ~o­ve­kot mo­`e da po­stig­ne vrv­ ni re­zul­ta­ti, a naj­ do­bar pri­mer za toa mo­`e­bi e al­ban­ski­ot umet­nik Sa­i­mir Stra­ti koj so svo­ja­ta ne­is­crp­ na kre­a­tiv­nost us­pea da soz­da­de mo­za­ik do­sto­en za Gi­nis. Mo­ za­i­kot koj go pri­ka­`u­ va gr~­ki­ot po­et Ho­mer, e na­pra­ven isk­lu­~i­vo od za­vr­tki ~ij broj iz­ne­su­va 300 il­ja­di par­~i­wa i se pri­ka­ ~e­ni na ne­se­kojd­ne­ven ma­te­ri­jal.

Li­`av­~e za trud­ni­ci Ne­{to sla­tko za ub­la­`u­va­we na trud­ni~­ki­te ma~­ni­ni? Da, i toa po­stoi. So og­led na toa {to po­go­le­mi­ot del od bre­me­ni­te `e­ni ima­at prob­le­mi so utrin­sko­to lo­{e­we, se ~i­ni de­ka Ger­man­ci­te go pro­naj­doa le­kot. Edins­tve­ni­te „pre­gi pops“, ima­at spe­ci­fi­~en vkus bla­go­da­ re­nie na ete­ri~­no mas­lo i ne­o­bra­bo­ten {e­}­er do­pol­net so vkus na ma­li­na, men­tol i li­mon, i us­pe{­no po­ma­ga­at vo bor­ba­ta pro­tiv ma~­ni­ni­te.

Najd­la­bok ba­zen

Ra­zi­gra­na ku­}a Mo­der­na stak­le­na zgra­da iz­gra­de­na vo per­i­o­dot me­|u 19921996 go­di­na, sme­ste­na po­kraj re­ka­ta Vol­ta­va vo Pra­ga, e vi­stin­ska tu­ri­sti~­ka atrak­ci­ja. Op­kru­`e­na so sta­ra ar­hi­te­ ktu­ra, ovaa ku­}a e na­pra­ve­na so sme­lo za­ob­le­ni cr­ti, a ne po­mal­ku atra­kti­ven e i „^e­le­ste“, eden od naj­do­bri­te ~e­{ki re­sto­ra­ni koj po­kraj vrv­no­to me­ni, na po­se­ti­te­li­te im go nu­di za­do­vols­tvo­to da u`i­va­at vo pre­kras­ni­ot pog­led na re­ka­ta Vol­ta­va i na pra­{ki­ot za­mok.

Lo­ci­ran vo Bri­sel, Bel­gi­ja, ba­ze­not so dla­bo­~i­na od 33 me­tri i 2 500 000 li­tri vo­da e od­li­ ~en za si­te qu­bi­te­li na nur­ka­we­to. Za raz­li­ka od dru­gi­te ba­ze­ni, vo­da­ta vo ne­go e os­lo­bo­de­na od hlor, do­de­ka la­ vi­rin­ti­te, tu­ne­li­te, no i imi­ta­ci­ja­ta na `i­vi­te or­ga­niz­mi sme­ste­ni vo ne­go­va­ta vna­tre{­nost koi se ka­ra­kte­ri­sti~­ni za Ka­ri­bi­te, nu­dat ne­ za­bo­rav­no iskus­tvo.

1E | 81

82 | 1E

Korisni soveti

Oslobodete se od ce­lu­li­tot

D

Vi­ta fi­gu­ra, za­teg­na­to te­lo i to­ni­ra­na ko­`a e ona {to go po­sa­ku­va se­ko­ja `e­na. Bez og­led da­li ima vi­{ok ki­lo­gra­mi ili e prem­no­gu sla­ba, os­lo­bo­du­va­we­to od ce­lu­li­tot e pre­ diz­vik. Vi pred­la­ga­me tret­man so koj osven ce­lu­li­tot, za eden me­sec }e na­ma­li­te i eden kon­fek­ci­ski broj

e­nes 80-90 pro­cen­ti od `en­ska­ta po­pu­la­ci­ ja vo sve­tot ima ce­lu­lit, a 45 pro­cen­ti od niv iz­ja­vi­le de­ka us­pe{­no­to spra­vu­va­we so ce­lu­li­tot bi pri­do­nes­lo za zgo­le­mu­va­we na niv­na­ta sa­mo­do­ver­ba. Vi­ka fi­gu­ra, za­teg­na­to te­lo i to­ni­ra­na ko­`a e ona {to go po­sa­ku­va se­ko­ja `e­na. Bez og­led da­li ima vi­{ok ki­ lo­gra­mi ili ima ide­al­na te­`i­na, os­lo­bo­du­va­we­to od ce­lu­li­tot e pre­diz­vik. Na­vi­ki­te za ve`­ba­we ne igra­at go­le­ma ulo­ga za os­lo­ bo­du­va­we­to od tvr­do­kor­ni­ot ce­lu­lit bi­dej­}i i `e­ni­te koi tr­~a­at ma­ra­to­ni isto ta­ka ima­at ce­lu­lit. No se­ga, so re­vo­lu­ci­o­ner­na­ta teh­no­lo­gi­ja na tret­ma­not teh­ni-SPA od agen­da­ta na fran­cu­ska­ta pro­fe­si­o­nal­na ku­}a „Gi­not in­sti­tut – Pa­riz“, voz­mo`­no e da se po­stig­nat efe­ktiv­ ni i br­zi re­zul­ta­ti. Ovoj vo­de~­ki tret­man e di­zaj­ni­ran ta­ka za da vli­jae na po­do­bru­va­we na ko­`a­ta, no i na mu­sku­li­te pod ko­`a­ta, so cel da gi za­teg­ne, da gi to­ni­ra i dla­bin­ski da se spra­vi so ce­lu­li­tot.

Pi­{u­va I Sla­|a­na Ne­{o­vi}, „Ori­e` in­sti­tut- Der­mab­ju­ti“

UNI­KA­TEN PRO­TO­KOL SO TRI AK­CII NA SLA­BE­E­WE „Gi­not in­sti­tut – Pa­riz“ po dol­go­traj­no i op­{ir­ no istra­`u­va­we go kre­i­ra­{e i go soz­da­de svo­e­to naj­go­le­mo do­stig­nu­va­we vo po­le­to na sla­be­e­we i spra­vu­va­we so ce­lu­li­tot – teh­ni-SPA. Ino­va­tiv­ni­ot apa­rat „skulp­tor“ iz­ve­du­va tri ak­ cii na sla­be­e­we vo isto vre­me i na toj na­~in ja zgo­le­mu­va efe­ktiv­no­sta vo os­lo­bo­du­va­we­to od ce­lu­li­tot. Di­zaj­ni­ran e ta­ka za da mo­`e da ja za­ me­ni ma­nu­el­na­ta ma­sa­`a i da obez­be­di so­vr­{e­no ob­li­ku­va­we na te­lo­to na bez­be­den i kom­fo­ren na­~in.

ZA EDEN ME­SEC, EDEN KON­FEK­CI­SKI BROJ PO­MAL­KU Sa­mo po pr­va­ta se­si­ja od spro­ve­du­va­we­to na ovoj tret­man se po­stig­nu­va­at isk­lu­~i­tel­ni re­zul­ta­ti. Vid­li­vo se na­ma­lu­va „por­to­ka­lo­va­ta ko­`a“, taa sta­nu­va po­maz­na, po­za­teg­na­ta i to­ni­ra­na. Isto ta­ka, po za­vr­{u­va­we­to na ce­los­na­ta pro­gra­ma se po­stig­nu­va do {est san­ti­me­tri sla­be­e­we vo kri­ ti~­ni­te de­lo­vi na te­lo­to i do 40 pro­cen­ti po­do­ bre­na stru­ktu­ra na ko­`a­ta. Ovie re­zul­ta­ti se na­u~­no do­ka­`a­ni vo kli­ni~­ki­ot cen­tar „Sent An­dre hos­pi­tal“ vo Bor­do, Fran­ci­ja. Tret­ma­not vi ga­ran­ti­ra do eden kon­fek­ci­ski broj po­mal­ku za sa­mo eden me­sec. 1E | 83

ZDRAVJE Pod­go­tvi I Dra­gi­ca Hri­sto­va

O

r­to­re­ksi­ja­ta po~­nu­va do­sta ne­vi­no, ka­ko `el­ba da se pre­bro­ di ne­ko­ja hro­ni~­na bo­lest ili da se po­ pra­vi op­{ta­ta zdrav­stve­na so­stoj­ba. So na­me­ra da gi uki­nat nez­dra­vi­te na­vi­ki vo is­hra­na­ta, ne­koi lu­|e pa­ ra­lel­no raz­vi­va­at ~uv­stvo na nad­mo} nad onie koi ja­dat br­za, nez­dra­va hra­na. [to da se ja­de i koi se pos­le­ di­ci­te od ne­pra­vil­na­ta is­hra­na, so vre­me sta­nu­va sè po­go­le­ma pre­o­ku­pa­ ci­ja na or­to­re­ksi­~a­ri­te. Tie ko­ne~­no do­a­|a­at do to~­ka ko­ga po­ve­}e­to vre­me go tro­{at na pla­ni­ra­we, ku­pu­va­we i kon­su­ma­ci­ja na obro­ci­te. Or­to­re­ ksi­~a­ri­te obi~­no ne se za­gri­`e­ni za svo­ja­ta te­`i­na, no ni slu­~aj­no ne­ma da ize­dat ne­koj pro­iz­vod, pa ma­kar toa bi­lo i ovo{­je, za koj sme­ta­at de­ka so­dr­`i ne­ko­ja nez­dra­va so­stoj­ ka. Sil­na­ta po­sve­te­nost na iz­bo­rot na zdra­va hra­na pra­vi tie, oso­be­no do­de­ka ja­dat, da se ~uv­stvu­va­at ka­ko lu­|e pol­ni so dob­le­sti.

Po­ve­}e­to od nas go poz­na­va­at po­i­mot zdra­va is­hra­na, no {to se slu­~u­va ko­ ga }e pre­te­ra­me? Op­sed­na­to­sta ~e­sto mo­`e da do­ve­de do se­ri­oz­no na­ru­ {u­va­we na­re­~e­no or­to­re­ksi­ja. Od ova mal­ku poz­na­to na­ru­ {u­va­we bo­le­du­va­at sè po­ve­}e lu­|e, a oso­be­no ti­nej­xe­ri

Op­sed­na­tost so zdra­va hra­na

Komp­li­ci­ra­no le­ku­va­we Le­ku­va­we­to na lu­|e­to so ova na­ru­{u­va­we e do­sta komp­li­ci­ra­no za­toa {to tie i le­ko­vi­te, ka­ko na pri­mer, an­ti­de­pre­si­vi­te, gi sme­ta­at za ne­{to ne­ pri­rod­no, pa ne­ma da gi ko­ri­stat. Isto­to se slu­~u­va i so mno­gu, ina­ku zdra­vi pro­iz­vo­di i pi­ja­la­ci koi ni slu­~aj­no ne­ma da se naj­dat na niv­no­to me­ni. Ako 84 | 1E

ne­koj ~uv­stvu­va vi­stin­sko za­do­vols­tvo ve­}e i od sa­mo­to raz­mis­lu­va­we i pla­ni­ra­we na zdrav obrok za ne­koj sle­den den, to­ga{ si­gur­no po­stoi ne­{to lo­{o vo ne­go­vi­te in­te­re­si, ne­go­vo­to vni­ma­nie i `i­vot­ni­te sfa­}a­wa. Do­ma{­na­ta is­hra­na mo­`e da bi­de po­do­bra za zdrav­je­to na si­te lu­|e, no or­to­re­ ksi~­na­ta is­hra­na mo­`e da vo­di vo vi­stin­ska so­ci­ jal­na izo­la­ci­ja.

Isk­lu­~i­vo eko­lo­{ki pro­iz­vo­di Kaj or­to­re­ksi­~a­ri­te se ja­vu­va ~uv­stvo na vi­na do­kol­ku ja­dat br­za hra­na. Isto­vre­me­no se op­sed­na­ti so iz­beg­nu­va­we na pe­sti­ci­di, her­bi­ci­di, ge­net­ski mo­ di­fi­ci­ra­na hra­na (GMO) i ku­pu­va­at sa­mo eko­lo­{ki pro­iz­vo­di. ^e­sto niv­ni­ot pog­led na hra­na­ta e po­vr­zan so pri­fa­}a­we­to na ho­li­sti~­ki­ot pri­stap kon zdrav­je­to, od­nos­no ve­ru­va­we­to de­ka na­{e­to zdrav­je e odre­de­no so kva­li­te­tot na hra­na­ta {to ja ja­de­me.

Ka­ko po~­na s? Ko­ga vo 1997 go­di­na d-r Sti­ven Brat­man oti­{ol od rod­na­ta Ka­li­for­ni­ja vo Wu­jork da ra­bo­ti ka­ko go­tva~ vo ko­mu­na, ne ni so­nu­val de­ka }e sta­ne svet­ski poz­nat. Vo ko­mu­na­ta se za­ni­ma­val so go­tve­we za li~­no­sti koi i po­sve­tu­va­le mno­gu vni­ma­nie na pra­vil­na­ta is­hra­na. So vre­me vo­o~­ il de­ka niv­na­ta oku­pi­ra­nost so pro­iz­vo­di­te sta­nu­va ote`­nu­va~­ka vo se­kojd­nev­ni­ot `i­vot. Do­bi­en­ i­te soz­na­ni­ja gi so­bral vo ed­na kni­ga ko­ja sta­na­la bes­ tse­ler i vo nea prv­pat ja na­vel i ko­va­ni­ca­ta or­to­re­ksi­ja. Or­to­re­ksi­~a­ri­te se pa­to­lo­{ki fo­ku­si­ra­ni na kon­su­ma­ci­ja­ta na zdra­va hra­na, a niv­ni­ot kon­cept e tol­ku ek­stre­men {to sta­nu­va op­se­si­ja.

Da­li ste or­to­re­ksi­~ar? Ako od­go­vo­ri­te po­tvrd­no na po­ve­}e od ~e­ti­ri pra­{a­wa, mo­`e­bi ima­te simp­to­mi na or­to­re­ ksi­ja i ner­vo­za. 1. Tro­{i­te li po­ve­}e od tri ~a­sa na den raz­ mis­lu­vaj­}i za zdra­va hra­na? 2. Za­be­le­`u­va­te li de­ka gi pla­ni­ra­te obro­ci­te za ne­kol­ku de­na od­na­pred? 3. Da­li pre­hran­be­na­ta vred­nost na obro­ci­te vi e po­va`­na od u`i­va­we­to vo hra­na­ta? 4. Da­li kva­li­te­tot na `i­vo­tot vi e po­lo{ otka­ko vi e po­do­bren kva­li­te­tot na va­{a­ta is­hra­na?

5. Da­li pos­led­no vre­me sta­na­vte po­stro­gi vo iz­bo­rot na hra­na? 6. Da­li ja­de­we­to zdra­va hra­na vi go po­do­bru­va ~uv­stvo­to na sa­mo­po­~it? 7. Da­li za­ra­di kon­su­ma­ci­ja­ta na „vi­stin­ska“ hra­na ste se otka­`a­le od hra­na­ta vo ko­ja ste u`i­va­le? 8. Vi pre­diz­vi­ku­va­at li na­vi­ki­te vo is­hra­na­ ta te­{ko­tii vo kon­su­mi­ra­we­to hra­na nad­vor od do­ma, ve od­da­le­~u­va­at li od se­mejs­tvo­to i pri­ja­te­li­te? 9. ^uv­stvu­va­te li vi­na do­kol­ku po­ne­ko­ga{ skr{­ne­te od svo­i­te pra­vi­la? 10. ^uv­stvu­va­te li ce­lo­sen mir i kon­tro­la nad sa­mi­te se­be ako ja­de­te zdra­vo? 1E | 85

Predlog

KNIGA

„Po­li­wa so di­vi nar­ci­si“ Vin­ka Saz­do­va Iz­da­va~: „Tri“

MUZIKA

„Pe­ne­lo­pe X“ Ni­ko­la Ko­xa­ba­{i­ja i Fol­tin Iz­da­va~: „Li­ti­um re­kords“ Za­ed­ni~­ko os­tva­ru­va­we na se­ko­ga{ ori­gi­ nal­ni­te bi­tol­~a­ni i poz­na­ti­ot ma­ke­don­ski kom­po­zi­tor koj `i­vee i ra­bo­ti vo Lon­don so per­ku­si­o­ni­stot Go­ce Ste­vkov­ski. Qu­bi­te­ li­te na do­bra­ta mu­zi­ka mu se ra­du­va­at na ova kre­a­tiv­no mu­zi~­ko par­~e koe ja osve­ `i ma­ke­don­ska­ta so­vre­me­na sce­na. Osum­te te­mi pri­sut­ni na ob­ja­va­ta ja ras­ka­`u­va­at pri­kaz­na­ta na Odi­sej i ne­go­vi­te in­tim­ni pa­tu­va­wa so svo­i­te qu­bov­ni­ci. @a­nrov­ski, ovoj no­sa~ na zvuk e ek­le­kti­~en i pret­sta­ vu­va dvi­`e­we niz trip-ho­pot, xe­zot, popmu­zi­ka­ta, am­bi­en­tal­na­ta mu­zi­ka, dram end bej­sot, et­no­mu­zi­ka­ta, kla­si~­na­ta mu­zi­ka... Ob­vi­vka­ta na al­bu­mot e de­lo na umet­ni­kot Mi­ros­lav Ma­sin, a za di­zaj­not e zas­lu`­na Ja­na Acev­ska.

„Mir­ror­wri­ting“ Iz­da­va~: „Poly­dor“

Ne­o­bi~­na pri­kaz­na za qu­bo­ vta i ne­vers­tvo­to. Pis­mo­to {to osta­nu­va ne­pro­~i­ta­no vo xe­bot od ed­no pal­to e pri­~i­na za ed­no dol­go pa­ tu­va­we kon se­koj iz­mi­nat i iden mig od `i­vo­tot. Sto i osum `ol­ti liv­~i­wa so ne­pro­men­li­va­ta po­ra­ka: Raz­bu­di me. Stra­ni­ci­te od dnev­ni­kot is­pi­{a­ ni vo po­tra­ga­ta po se­be, se edins­tve­na­ta ni­{ka vo la­vi­rin­tot na qu­bo­vta. Mi­to­vi {to iz­vi­ra­at od na­{e­to naj­se­kojd­nev­no po­sto­e­we. Do­bro­vol­ni pro­gons­tva i raz­del­bi ni gi otvo­ra­at por­ti­te kon ve~­no­`i­vi­te det­stva. Mi­ri­si {to mo­`at da gi raz­bu­dat naj­skri­e­ni­te ago­nii na `i­vo­tot, se­ko­ga{ eden ~e­kor pred nas. Ka­ko mo­`e­me da go pro­naj­ de­me ona {to ne sme ni za­ne­le de­ka vo­op­{to ni pri­pa­|a. Pro­ti­vre~­no­sta na is­~e­ku­va­we­to. Da se pro­nik­ne vo ~o­ve­kot e isto ka­ko toj po­vtor­no da se ro­di. Da­li toa, {to ed­na{ su­{tin­ski se ski­na­ lo, mo­`e so­vr­{e­no da za­ce­li? Ona {to oso­be­no vos­hi­tu­va vo ovoj ro­man e ve­}e do­ka­`a­no­to maj­stors­tvo vo mon­ta­`a­ta na na­ra­ci­ ja­ta i sup­til­na­ta in­ver­zi­ja vo ko­ja ni se otkri­va­at li­ko­vi­te. Sta­ro­sta pre­ku mla­do­sta, mi­na­to­to pre­ ku id­ni­na­ta. Obe­te sud­bin­ski vkr­ste­ni vo ve~­no­to se­ga. „Po­li­wa so di­vi nar­ci­si“ e vtor ro­man na Saz­do­ va. Nej­zi­ni­ot prv ro­man „Pos­led­ni­ot ~aj“ za ed­na i pol go­di­na do­`i­vea pet iz­da­ni­ja i pre­ve­den e na srp­ski, hr­vat­ski i na bu­gar­ski ja­zik. 86 | 1E

De­bi-al­bum na kant avto­rot od Lon­don i pri­pad­nik na mo­der­ni­ot bri­tan­ski bran ele­ktron­ski iz­ve­du­va­~i op­sed­na­ti so so­ u­lot. Ne­go­va­ta mu­zi­ka ja de­fi­ni­ra­at ka­ko sko­kot­li­va za u{i i pro­vo­ka­ci­ja na po­di­u­ mot. So ovoj prv ne­gov pro­ekt, Xej­mi po­ka­`a iz­vo­nre­den avtor­ski po­ten­ci­jal, te­mi­te se ori­gi­nal­ni i uba­vi za uvo, a „Lady luck“ i „Night air“ mu obez­be­di­ja ko­mer­ci­ja­len us­peh i pret­sta­vu­va­we pred po­{i­ro­ki­ot au­di­to­ ri­um.

Xej­mi Vun

FILM

„Sto­un“

Re­`i­ja: Xon Ka­ren Ulo­gi: Ed­vard Nor­ton, Mi­la Jo­vo­vi~, Ro­bert de Ni­ro @anr: dra­ma, tri­ler Osu­de­ni­kot Sto­un se obi­du­va po se­ko­ja ce­na da go ube­di slu`­be­ni­kot za us­ lov­no da mu na­pi­{e pre­po­ra­ka de­ka po ne­kol­ku go­di­ni po­mi­na­ti vo za­tvor e pod­go­tven da za­mi­ne do­ma. Vo na­me­ra­ta go­le­ma po­mo{ do­bi­va od svo­ja­ta atra­ ktiv­na so­pru­ga ko­ja go za­ve­du­va sred­no­ ve~­ni­ot slu`­be­nik koj e sa­mo ne­kol­ku ne­de­li pred pen­zi­ja. Glav­ni­ot zap­let se slu­~u­va vo mo­men­tot ko­ga na Sto­un slu­~aj­no vo ra­ce mu pa­|a­at li­sto­vi so re­li­gi­ska so­dr­`i­na koi ce­los­no }e mu go pro­me­nat ne­go­vi­ot kon­cept za slo­bo­ da­ta i sfa­}a­we­to na `i­vo­tot...

1E | 87

Miris i vkus

„String for­sis“

UNI­KAT­NI i na s 88 | 1E

Do­ri­an Jo­va­no­vi}, Ale­ksan­dra Man­ga­rov­skaMi­li­~e­vi}, La­zar Dar­kov­ski, Ale­ksan­dra Kuz­ man i Adi Ime­ri, na 6 maj, 15 go­di­ni po pr­ vi­ot na­stap na ovoj bend, }e odr­`at kon­cert vo klubot na MKC. De­ka ne gi bi­du­va sa­mo za mu­zi­ka, tu­ku i za hra­na, uve­re­te se sa­mi­te

sce­na i vo KUJ­NA 1E | 89

Pi­{u­va I Dra­gi­ca Hri­sto­va Fo­to­gra­fi­ja I Ani i Di­mi Lo­ka­ci­ja I Ki­ne­ski re­sto­ran „[an­gaj“

D

o­ri­an i La­zar se hra­nat sli~­no so og­led na toa {to osven ide­o­lo­{ki, i bu­kval­no se ista krv­na gru­pa. I dvaj­ca­ta, otka­ko ja pro­~i­ta­le kni­ga­ta ko­ja zbo­ru­va za na­vi­ki­te vo is­hra­na­ta vo sog­las­nost so krv­ni­te gru­pi, se uve­ri­le de­ka tok­mu ona {to ne im se pre­po­ra­~u­va da go kon­su­mi­ra­at i ne im e ba{ omi­le­no. - Jas na pri­mer, ne ja­dam ki­vi, ko­kos i do­ma­ti za­toa {to po­toa do­bi­vam ne­ka­kva aler­gi­ja na li­ce­to i ed­no­stav­ no, ne mi go­dat, a spo­red ovaa kni­ga, tok­mu toa se i ra­bo­ti­te koi ne se pre­po­ra~­li­vi za lu­|e­to so mo­ja­ta krv­na gru­pa. Ona, pak, {to mno­gu sa­kam da ja­dam, mle~­ni­te pro­iz­vo­di, e tok­mu ona {to mi e i naj­pre­po­ra~­li­vo – otkri­va ta­pa­na­rot vo gru­pa­ta. Ja­de me­so, no ne e ne­koj go­lem qu­bi­tel da go pri­go­tvu­va. Ve­li, vrv na ne­go­va­ta ku­li­nar­ska ume{­nost e pri­go­tvu­va­we­to na naj­raz­no­vid­ni pa­sti, pa ko­ga sa­ka me­so, to­ga{ sed­nu­va vo ne­koj od ve­}e pro­ve­re­ni­te re­sto­ra­ni. Osven ve­}e do­bro iz­ve`­ba­ni­te pa­sti, ona {to po­ne­ko­ga{ si go pod­go­tvu­va sa­mi­ot e i su­pa­ta od ze­len­~uk. Naj­~e­sto e toa od bro­ku­li vo kom­bi­na­ci­ja so drug se­zon­ski ze­len­~uk. Ja sa­ka in­di­ska­ta hra­ na, a ka­ri sta­va bu­kval­no vo sè. Dol­go vre­me bil za­vi­sen i od ki­ne­ska hra­na. - Eden per­i­od do­de­ka `i­ve­ev vo Lon­don, vo zgra­da­ta vo ko­ja `i­ve­ev ima­{e ki­ne­ska hra­na za na­ra­~u­va­we, pa se nav­le­kov na ovaa kuj­na i se­ koj den ja­dev od ista­ta sè do­de­ka ne mi zdo­sa­di. Se­ga, bi­dej­}i odam­na ne sum ja­del, so za­do­vols­tvo ì se na­vra­}am, oso­be­no na sla­tko-ki­se­ li­ot sos – ve­li toj. Do­ri­an ima prob­lem so isti­te pro­iz­vo­di ka­ko i La­zar. - Ko­ga ja­dam ko­kos, se ~uv­stvu­vam ka­ko da sum go izel naj­mrs­no­to svin­ sko me­so. Isto­to se slu­~u­va i so ur­mi­te, a ke­~ap i ona­ka ne sa­kam, no ka­ko i da e, otka­ko po~­nav da vni­ma­vam na is­hra­na­ta spo­red krv­na­ta gru­pa se uve­riv de­ka ne­koi ra­bo­ti koi pret­hod­no ne sum gi sa­kal i ne mi bi­lo jas­no zo­{to, vsu{­nost ne mi od­go­va­ra­at - tvr­di toj. Do­ri­an ja sa­ka glav­no me­di­te­ran­ska­ta kuj­na. Ne e mno­gu za­vi­sen od me­so, svin­ sko ja­de mno­gu re­tko, a naj­~e­sto kon­su­mi­ra ju­ne­{ko, te­le­{ko, ri­ba i mi­sir­ki­no me­so koe, po­vtor­no ni nag­la­si, mu od­go­va­ra i spo­red krv­na­ta gru­pa. I toj, ka­ko i La­zar, obo­`a­va mle~­ni pro­iz­vo­di i ze­len­~uk, no za raz­li­ka od ne­go, osven pa­sti, znae da zgo­tvi i mno­gu dru­gi ne­{ta. Vsu{­nost, ako tre­ba da se od­be­re koj od ben­dot ima naj­go­le­mi ku­li­nar­ski spo­sob­no­sti, toj bi bil vo naj­tes­na kon­ku­ren­ci­ja so niv­na­ta vo­ka­lis­tka Ale­ksan­dra. Pos­le­den spe­ci­ja­li­tet {to us­pe­al da go na­pra­vi sa­mi­ot e tok­mu ki­ne­ski­ot sla­tko-ki­sel sos so pi­le­{ko. - Mno­gu sum gord za­toa {to mi us­pea i be­{e mno­gu vkus­no - se smee Do­ri­an. Ina­ku, osven {to znae da go­tvi, toj pra­vi i od­li~­no vi­no.

ME[AN ZE­LEN­^UK

So­stoj­ki: - sve` ze­len­~uk po iz­bor (ti­kvi~­ ki, zel­ka, mor­kov, bro­ku­la, kar­fi­ol) - za­~i­ni Pri­go­tvu­va­we: Ze­len­~u­kot se sta­va vo zo­vri­e­na vo­da da se oba­ri na kra­tko, a po­toa se ce­di od vo­da­ta i se pro­pr­`u­va so za­~i­ni po iz­bor.

90 | 1E

So­stoj­ki: - pi­le­{ko be­lo me­so - pr­`e­ni ki­ki­ri­tki - ~i­li-sos - luk Pri­go­tvu­va­we: Pi­le­{ko­to me­so se se­ ~e na sit­ni par­~i­wa, se pr­`i vo vre­lo mas­ lo so mal­ku luk­~e. Se do­da­va­at ki­ki­ri­tki­te i ~i­li-so­sot. Sè za­ed­no se pro­pr­`u­va i se ser­vi­ra.

PI­LE­[KO SO KI­KI­RI­TKI

SPRING ROLS So­stoj­ki: - ko­ri - sve­`a - zel­ka

- mor­kov - sos od so­ja - bi­ber - mal­ku sol

Pri­go­tvu­va­we: Izren­daj­te go ze­len­~u­ kot, za­~i­ne­te go, a ko­ri­te ise­~e­te gi na po­go­le­mi kva­dra­ti. Pol­ne­te gi so pod­go­tve­ni­ot fil i za­vi­ tkaj­te gi vo rol­ni. Pr­`e­ te na za­gre­a­no mas­lo. Se slu­`at so sos od so­ja.

So­stoj­ki: - svin­sko me­so - kro­mid - ana­nas - za sla­tko-ki­se­li­ot sos: 1 {ol­ja vo­da, ed­na po­lo­vi­na {ol­ja ki­ ne­ski ocet ili bel vin­ski ocet, po­lo­vi­na {ol­ja ka­fe­av {e­}er, 3 la­`i­ci kon­cen­trat od do­ma­ ti, 1 koc­ka za su­pa, 1 la­`i­ca bra{­no od skrob

SVIN­SKO VO SLA­TKO-KI­SEL SOS Vo­ka­lis­tka­ta na ben­dot, Ale­ksan­dra Man­ga­rov­ska, ko­ja na­sko­ro prv­ pat }e sta­ne maj­ka, e edins­tve­ni­ot ve­ge­ta­ri­ja­nec vo ben­dot. Vsu{­ nost, taa ve­}e dol­go vre­me ne ja­de me­so, no ne se voz­dr­`u­va od mle~­ni pro­iz­vo­di. So og­led na dol­gi­ot bra­~en sta`, taa sè u{te go dr­`i pri­ma­tot ko­ga sta­nu­va zbor za ku­li­nar­ska ume{­nost. - Po­ra­no po­~e­sto se so­bi­rav­me kaj me­ne ili kaj Do­ri­an i se­ koj zna­e­{e da zgo­tvi po ne­{to. Se­ga jas ne­ka­ko ne­mam mno­gu vre­me, pa pos­led­no {to go na­pra­viv za ben­dot bea pan­ce­ro­ ti­te i ko­la­~i­te {to gi ze­dov da ni se naj­dat ko­ga odev­me vo Ohrid - priz­na­va Ale­ksan­dra. Taa otse­ko­ga{ mno­gu sa­ka­la ovo{­je i ze­len­~uk i, ka­ko {to ve­li, mo­`e da pre­`i­vee sa­mo so sa­la­ti i so oriz. Ori­zot go spre­ma vo naj­raz­li~­ni va­ri­jan­ti, a vo pos­led­no vre­me hit ì e onoj so su­sam ili so ki­ki­ri­tki. Sa­ka raz­li~­ni vku­so­vi i ja­de od sè po mal­ku. Qu­bi­tel e na pe­ci­va, no sa­mo do­kol­ku se in­te­gral­ni, a najm­no­gu sa­ka ve­ge­ta­ri­jan­ski la­za­wi i pi­ci. ^e­sto ko­ga ima­at vre­me ja­dat za­ed­no so nej­zi­na­ta ko­le­{ka, ime­wa~­ka od ben­dot, Ale­ksan­dra Kuz­man. Taa pak, ia­ko izg­le­da ka­ko da ne ja­de ni­ {to, pa dru­gi­te od ben­dot se {e­gu­va­at de­ka za hra­na ne­ma {to da ka­`e, e go­le­mo gur­man­~e. Od ne­o­dam­na po~­na­la i sa­ma­ta da go­tvi, a najm­no­gu sa­ka man­xi i vni­ma­va da se hra­ni zdra­vo. Ja­de ko­ga e glad­na i ia­ko, spo­red nej­zi­ni­te pro­por­cii e te­{ko da se po­ve­ru­va, obo­`a­va bla­go. Za Adi osta­na­ti­te sme­ta­at de­ka e naj­go­lem ja­da~ ia­ko e najs­lab od si­te. - Mis­lam de­ka im izg­le­da de­ka mno­gu ja­dam za­toa {to ja­ dam sè, ap­so­lut­no se... Ne­mam ne­koi oso­be­ni afi­ni­te­ti kon odre­de­na kuj­na, no se­pak najm­no­gu ja sa­kam arap­ska­ta. Po­ra­di

Pri­go­tvu­va­we: Pod­go­to­vka na so­sot: si­te so­ stoj­ki se sta­va­at vo eden sad i se va­rat do­de­ka ne se zgus­nat. Svin­sko­to me­so se se­~e na po­ ma­li par­~i­wa i se pr­`i. Mu se do­da­va­at kro­mi­dot i ana­na­sot, a po­toa i sla­tko-ki­se­li­ot sos.

na­~i­not na `i­ve­e­we, so og­led na toa {to svi­ram vo de­vet ben­da i pre­da­vam vo sred­no­to mu­zi~­ko u~i­li­{te, po­sto­ja­no sum ne­ka­de na no­ga i ne­mam mno­gu {an­si da se hra­nam po re­ sto­ra­ni. Na mo­ja sre­}a maj­ka mi e fe­no­me­nal­na go­tva~­ka, a po­seb­no bi gi izd­vo­il nej­zi­ni­te ve­ge­ta­ri­jan­ski la­za­wi, koj i sa­mi­ot na­u­~iv da gi pri­go­tvu­vam – ve­li Adi. Toj ima afi­ni­tet i za pra­ve­we so­so­vi, koi po­toa ne pa­me­ti ka­ko gi na­pra­vil, za­toa {to „re­cep­ti­te“ se­ko­ga{ gi smis­lu­va spon­ta­no. Ve­li de­ka ne­ma {an­si da go­tvi tol­ku ~e­sto kol­ku {to bi sa­kal. Za ne­go svi­re­we­to in­stru­ment i go­tve­we­to hra­na se dve stra­ni od ista­ta pa­ri~­ka, ist e prin­ci­pot i po­ri­vot za toa. Po­ra­di go­le­mi­ot broj ob­vr­ski {to gi ima ne­ko­ga{ mu se slu­~u­va da ja­de i br­za hra­na, no i toa ne mu e prob­lem za­toa {to znae ka­ko po­toa da iz­ba­lan­si­ra. I do­de­ka Do­ri­an i La­zar najm­no­gu sa­ka­at cr­no ~o­ko­la­do vo po­ma­li ko­li­~i­ni, Man­ga­rov­ska ne e go­lem qu­bi­tel na bla­go, a ko­ga ja­de, ja­de od onie te­{ki­te, so {er­bet. Dru­ga­ta Ale­ksan­dra ja­de sè i se­{to, Adi bi mo­`el da ja­de ~o­ko­lad­na tor­ta, so ~o­ko­la­den pre­liv i so par­~i­wa ~o­ko­la­do izren­da­ni odoz­go­ra i za de­sert u{te ne­ko­ja koc­ka ~o­ko­la­do, a re­dov­no pie i ~o­ko­lad­no mle­ko. Po kon­cert si­te za­ed­no naj­~e­sto odat ne­ka­de na pi­ja­lak. Ko­ga se vo ne­koj drug grad, odat za­ed­no i na ja­de­we, no ne­ma­at prob­lem so iz­ bo­rot na lo­ka­ci­ja­ta za­toa {to naj­~e­sto ja­dat ta­mu ka­de {to }­e gi od­ ne­sat or­ga­ni­za­to­ri­te. Pred kon­cert glav­no ne ja­dat, osven {to La­zar po­ne­ko­ga{ znae da ize­de ne­koj kro­a­san, a Adi na {e­ga ni se do­ve­ri de­ka ja pri­me­nu­va fin­ta­ta na Bra­jan Ino i se­ko­ga{ vo vna­tre{­no­sta na svo­ja­ta gi­ta­ra si ~u­va dve pro­te­in­ski ~o­ko­lat­ca. 1E | 91

Mese~en horoskop OVEN So­stoj­ba­ta na emo­ti­ven plan po­sto­ja­no vi tr­pi pro­me­ni, po­ra­di {to }e mo­ra da na­pra­vi­te stra­te­gi­ja so ko­ja }e go po­do­bri­te od­no­sot so bli­ski­te ili da otvo­ri­te no­va vi­zi­ja vo `i­vo­tot. Yvez­di­te uka­`u­va­at de­ka kri­za­ta vo qu­bo­vta po­dol­go vre­me ja sle­di va­{a­ta li~­nost, ta­ka {to ilu­zor­no e da se na­de­va­te de­ka eks­pres­no }e se izv­le­~e­te od na­met­na­ti­te ogra­ni­~u­va­wa. Na­pro­tiv, ne­op­hod­no e da ve­ru­va­te vo sops­tve­ni­te vred­no­sti i da sfa­ti­te de­ka se­koj li~­no e vi­no­ven za po­te­zi­te {to }e gi odi­gra. Imaj­te na um de­ka toa {to go po­sa­ku­va­te }e us­pe­e­te da go re­a­ li­zi­ra­te do­kol­ku se skon­cen­tri­ra­te kon su­{ti­na­ta na prob­le­mot i pre­sta­ne­te da ja tro­{i­te ener­gi­ja­ta na li­ca i na­sta­ni koi ne ve­tu­va­at us­peh i har­mo­ni­ja. BIK Ne tre­ba da se pa­si­vi­zi­ra­te i prem­no­gu da ì se pre­da­va­te na de­pre­si­ja­ta za­{to ima­te ka­pa­ci­tet za po­stig­nu­va­we har­mo­ni~­ni re­zul­ta­ti vo `i­vo­tot. No, do­kol­ku i po­na­ta­mu raz­mis­lu­va­te pe­si­mi­sti~­ki i se oku­pi­ra­te so okol­ no­sti­te {to po­mi­na­le, to­ga{ us­pe­hot nu`­no }e ve za­ob­ i­ko­li. Vpro­~em, ia­ko kri­za­ta }e bi­de ne­iz­be`­na, ne tre­ba da o~a­ju­va­te za­{to ogra­ni­~u­va~­ki­te fa­kto­ri po­le­ka, no si­gur­no }e gi nad­mu­dri­te. Naj­do­bro e da ne im potk­lek­nu­va­te na isku­{e­ni­ja­ta, tu­ku hra­bro i spon­ta­no da im trg­ne­te vo pre­sret. Za­toa, sog­le­daj­te gi sops­tve­ni­te vred­no­sti, utvr­de­te gi su­{tin­ski­te pri­o­ri­te­ti i sfa­te­te oti bez bor­ba i isku­{e­ni­ja, ne mo­`e da se iz­vo­ju­va po­be­da. Xe­si­ka Al­ba, BLIZNACI Ia­ko ovoj per­i­od ne e naj­so­vr­{en za prid­vi­`u­va­we na ide­i­te, se­pak vi se pre­po­ra­~u­va da ja iz­beg­nu­ va­te izo­la­ci­ja­ta. Za­toa dejs­tvu­vaj­te so po­go­le­ma sa­mo­do­ver­ba i pro­me­ne­te go od­ne­su­va­we­to kon li­ ca­ta koi ve ogra­ni­~u­va­at. Imaj­te na um de­ka po­ten­ci­ja­li­te za re­a­li­zi­ra­we na `el­bi­te vi se mo{­ne vi­so­ki. Ne tre­ba da se op­to­va­ru­va­te so okol­no­sti­te na `i­vo­tot na koi ne mo­`e­te da vli­ja­e­te, za­{to ako pre­te­ra­te so ini­ci­ra­we kon­ta­kti­te so li­ca­ta koi ne­do­vol­no ve vred­nu­va­at, to­ga{ ne o~e­ku­vaj­ te har­mo­ni­ja na psi­ho­fi­zi~­ki plan. Yvez­di­te ve so­ve­tu­va­at da si go gle­da­te sops­tve­ni­ot in­te­res, da bi­de­te do­bro­na­mer­ni, no da ne se `r­tvu­va­te za onie koi sa­ka­at da ve isko­ri­stat i ma­ni­pu­li­ ra­at. Naj­va`­no e da ve­ru­va­te vo po­zi­tiv­no­to za­{to ima­te po­ten­ci­jal za po­stig­nu­va­we na us­pe­hot. RAK Okol­no­sti­te na `i­vo­tot po­sto­ja­no ve fr­la­at vo kraj­no­sti, po­ra­di {to vi osta­nu­va mal­ku vre­me i ener­gi­ja za pre­pu­{ta­we na za­do­vols­tva­ta. Bi­dej­}i po­ten­ci­ja­lot za vos­pos­tva­vu­va­ we na mi­rot i har­mo­ni­ja­ta ne­ma da bi­de naj­pri­su­ten, vi se pre­po­ra­~u­va da ne pri­fa­}a­te ri­zi­ci ko­ga ne ste pod­go­tve­ni za bor­ba i isku­{e­ni­ja. Imaj­te na um de­ka se na­o­|a­te pred mo{­ne spe­ci­fi­~en per­io­ d za­{to ne­koi si­tu­a­cii vo koi vlo­`i­vte go­le­ma ener­gi­ja iz­le­goa od kon­tro­la. O~e­ku­va­wa­ta, od­nos­no po­mo­{ta od dru­gi­te li­ca vi pad­naa vo vo­da, ta­ka {to pla­ni­ra­ni­te pro­ek­ ti vi vi­sat na ko­nec. Za­toa }e po­sa­ka­te okol­no­sti­te {to vi pre­diz­vi­ku­ va­at ne­ras­po­lo­`e­nie da gi pro­me­ni­te i da vos­po­sta­vi­te nov od­nos vo so­ra­bo­tka­ta.

28 april 1981 go­di­na

Kris Alen, 21 ju­ni 1985 go­di­na

Kri­stin Bel 18 ju­li 1980 go­di­na

LAV Ne tre­ba da mu pod­leg­nu­va­te na tu­|o­to vli­ja­nie za­{to po­se­du­va­te si­la i vred­no­sti koi }­e vi ovoz­mo­`at da gi eli­mi­ni­ra­te na­ta­lo­`e­ni­te te­{ko­tii i da vos­po­sta­vi­te po­har­mo­ni~­na pers­ pe­kti­va vo `i­vo­tot. Os­lo­bo­de­te se od vli­ja­ni­e­to na li­ca­ta koi po­sto­ja­no ve ogra­ni­~u­va­at i ne vi doz­vo­lu­va­at mir­no da gi raz­vi­va­te sops­tve­ni­te vred­no­sti. Na­pra­ve­te se­lek­ci­ja vo kon­ta­kti­te i raz­mis­lu­vaj­te pro­gre­siv­no za­{to okol­no­sti­te {to sle­dat mo­`at da vi do­ne­sat od­li~­na mo`­nost za trans­for­ma­ci­ja i re­a­li­za­ci­ja. Qu­bo­vta }e bi­de te­me­lot na koj }e ja gra­di­te aktiv­no­sta i har­ mo­ni­ja­ta vo te­kot na me­se­cot. Za­toa di­stan­ci­raj­te se od {tet­ni­te vli­ja­ni­ja i po­ka­`e­te oti ume­et­ e da gi po­~uv­stvu­va­te vi­stin­ski­te vred­no­sti i da go pri­fa­ti­te erot­ski­ot sti­mu­lans.

Vi­o­la Dej­vis, 11 avgust 1965 go­di­na

DEVICA Po­ne­ko­ga{ se za­do­vo­lu­va­te so pro­se~­no­sta na `i­ve­e­we­to, po­ra­di {to ne pre­ze­ma­te aktiv­nost za po­do­bru­va­ we na so­stoj­ba­ta. No bi­dej­}i ra­bo­ti­te po~­naa da se od­vi­va­at po na­dol­na li­ni­ja, }e mo­ra hra­bro i ener­gi~­no da go eli­mi­ni­ra­te do­se­ga{­ni­ot stil na od­ne­su­va­we i so pro­gre­siv­ni si­li da otvo­ri­te pat za po­har­mo­ni~­no eg­zi­sti­ ra­we. Vi se pre­po­ra­~u­va slo­bod­no i ener­gi~­no da gi re­a­li­zi­ra­te emo­tiv­ni­te `el­bi, da im se pre­pu­{ti­te na stras­ ni­te vi­bra­cii i da go prod­la­bo­~i­te od­no­sot so li­ca­ta koi ve op­kru­`u­va­at. Za­toa, na­me­sto da o~e­ku­va­te sre­}a­ta da doj­de sa­ma­ta po se­be, mno­gu po­do­bro e da pre­ze­me­te ini­ci­ja­ti­va. Vo se­koj slu­~aj, vli­ja­ni­e­to na yvez­di­te }e vi do­ne­se mo`­nost za otkri­va­we na no­vi­te sti­mu­la­cii.

ZNAK NA ME­SE­COT BLIZ­NA­CI Qu­bov Vo qu­bo­vta ne pod­ne­su­va­at po­se­si­ven i qu­bo­mo­ren part­ ner. Po­ra­di niv­na­ta men­tal­na dvoj­nost po­se­du­va­at dva po­la­ri­te­ti: ed­ni­ot e kraj­no du­ho­ven, a vto­ri­ot izra­ze­no ma­te­ri­ja­len pog­led na sve­tot. Vo qu­bo­vta se poz­na­ti ka­ko maj­sto­ri na fler­tot i za­ve­ du­va­we­to i qu­bo­vta ja do­`i­vu­va­at ka­ko igra, pa ta­ka i mu pri­sta­pu­va­at na part­ne­rot, o~e­ku­vaj­}i vo ne­go da ja pro­naj­dat vto­ra­ta po­lo­vi­na od son­~e­vi­ot znak, bez koj ne mo­`at da ja iz­gra­dat svo­ja­ta emo­tiv­na i du­hov­na su­{ti­na. Toa zna­~i de­ka ne ja pod­ne­su­va­at sa­mo­ti­ja­ta i izo­la­ci­ja­ta, 92 | 1E

Ema Tom­son, 15 april 1959 go­di­na

{to gi mo­ti­vi­ra otvo­re­no i bez pre­dra­su­di da gi na­so­~at amo­ro­vi­te stre­li~­ki kon li­ce­to {to gi priv­le­ku­va. Za bra­~en part­ner ba­ra­at li~­nost ko­ja }e gi sle­di vo niv­ni­te men­tal­ni in­te­re­si­ra­wa, i ko­ja }e mo­`e ram­no­prav­no da se no­si so niv, vo si­te eg­zi­sten­ci­jal­ni si­tu­a­cii. Bez og­led {to gi bie glas de­ka ver­no­sta ne im e ja­ka stra­na, vo­de­ni od raz­u­mot, tie svo­ja­ta bra~­na sre­}a ne sa­ka­at da ja na­ru­ {at i da ja za­gu­bat po­ra­di min­li­va avan­tu­ra, po­seb­no ako po­~uv­stvu­va­at go­le­ma emo­tiv­na i du­hov­na po­vr­za­nost so po­sto­ja­ni­ot part­ner.

Ra­bo­ta Ima­at ve­{ti ra­ce, brz ja­zik i `iv in­te­lekt, po­ra­di {to im od­go­va­ra­at si­te pro­fe­sii vo koi e po­treb­na do­bra ko­or­di­na­ci­ja na mis­li­te i dvi­`e­wa­ta (teh­ni­ka, pre­ciz­na

Hju Grant, 9 sep­tem­vri 1960 go­di­na

me­ha­ni­ka, sport). So­od­vet­ni za­ni­ma­wa za Mer­ku­ro­vi­te de­ca se: no­vi­nar, fo­to­graf, ko­res­pon­dent, ad­vo­kat, iz­da­va~, tr­go­vec, vo­za~, po­{tar, kel­ner, pro­fe­sor (po ma­te­ma­ti­ka) , im od­go­va­ra­at ra­ bo­ti­te vr­za­ni za mar­ke­tin­got, so­o­bra­}a­jot i PTT ko­mu­ni­ ka­ci­ja­ta. @e­ni­te ro­de­ni vo ovoj znak se do­bri da­kti­lo­ gra­fki, fi­zi­o­te­ra­pev­tki, ma­ne­ken­ki, se­kre­tar­ki i ima­at ta­lent za izra­bo­tka na ra­ko­tvor­bi. Ide­al­na pro­fe­si­ja za Bliz­na­ci­te e ad­vo­kat za­{to se in­te­li­gent­ni ora­to­ri i lu­ka­vi lo­gi­~a­ri. Ka­ri­e­ra­ta na Bliz­na­ci­te e pro­men­li­va. Po­ra­di ne­sta­bil­no­sta i qu­bo­pit­no­sta, ~e­sto im se slu­~u­ va po per­i­od na us­peh da do­`i­ve­at raz­o­~a­ru­va­we, ta­ka {to im se pre­po­ra­~u­va mal­ku po­ve­}e upor­nost, sta­bil­nost i od­go­vor­nost. Sa­mo ako na­u­~at za­po~­na­to­to da go za­vr­{u­ va­at, }e mo­`e da po­stig­nat dol­go­tra­en us­peh.

Maj VAGA Doj­de­no e vi­stin­sko­to vre­me za akti­vi­ra­we na sa­mo­do­ver­ba­ta za­{to ako pro­dol­`i­te da se `r­tvu­va­te za li­ce­to koe ne vi po­sve­tu­va do­vol­no vni­ma­nie, osven ner­vo­za i pa­siv­nost, ni­{to dru­go ne tre­ba da o~e­ku­va­te. Yvez­di­te uka­`u­va­at de­ka }e us­pe­e­te da go po­stig­ne­te toa {to go po­sa­ku­va­te ako na­me­sto da se oku­pi­ra­te so pro­pu­{te­ni­te mo`­no­sti od mi­na­to­to, sfa­ti­te de­ka ima­te kva­li­tet za nad­mi­nu­va­we na sla­bo­sti­te i za har­mo­ ni­zi­ra­we na pers­pe­kti­vi­te {to ve o~e­ku­va­at vo id­ni­na­ta. Za­toa ne doz­vo­lu­vaj­te dru­gi­te da ve ma­ni­pu­li­ra­at i da vi ja soz­da­va­at ner­vo­za­ta, tu­ku so hra­bro i re­{i­tel­no dejs­tvu­va­we, po­ka­`e­te oti ima­te si­li za sa­mo­stoj­no pri­stig­nu­va­we na cel­ta. SKORPIJA Na­pra­ve­te do­bra or­ga­ni­za­ci­ja na pla­ni­ra­ni­te ob­vr­ski, os­lo­bo­de­te se od na­met­na­ti­te ogra­ni­~u­va­wa i bi­de­te od­go­vor­ni i sta­bil­ni vo dejs­tvu­va­we­to. Ako doz­vo­li­te pro­men­li­vo­to ras­po­lo­`e­nie da ve vo­di kon prob­le­mi­te ili us­pe­hot, to­ga{ }e bi­de ne­voz­mo`­no da ja po­stig­ne­te sta­bi­li­za­ci­ja­ta i da gi utvr­di­te vi­stin­ski­te pri­o­ri­te­ti. Vpro­~em, an­ga­`i­ra­ we­to na po­ve­}e stra­ni vi pre­diz­vi­ka psi­ho­fi­zi~­ka nap­na­tost i hro­ni­~en za­mor. Za­toa izo­li­raj­te se od jav­no­sta i ba­rem za mig di­stan­ci­raj­te se od li­ca­ta koi ve op­kru­`u­va­at. Vo se­koj slu­~aj, }e tre­ba da vni­ma­va­te vo qu­bo­ vta, no i da bi­de­te mu­dri pri pre­ze­ma­we­to na aktiv­no­sti­te vo ra­bo­ta­ta. Ri­zi­ci­te i ne­pro­mis­le­no­to od­ne­su­ va­we, tre­ba po­mal­ku da bi­dat pri­sut­ni, a ana­li­ti~­no­sta i se­le­ktiv­no­sta da ca­ru­va­at.

Kejt Vol{,

13 oktom­vri 1967 go­di­na

Dag­las Hen­{al, 19 no­em­vri 1965 go­di­na

d-r Zo­ran Kr­stev­ski, doktor po filozofski nauki i astrolog

STRELEC Ne doz­vo­lu­vaj­te ne­sta­bil­ni­te okol­no­sti i kri­za­ta na emo­ti­ven plan da vli­ja­at ne­ga­tiv­no vrz va­ {i­te pro­fe­si­o­nal­ni an­ga`­ma­ni. Ako ne sa­ka­te ne­iz­ves­no­sta i ogra­ni­~u­va­wa­ta ce­los­no da vi se vmet­nat vo `i­vo­tot, }e mo­ra po­ste­pe­no da ras­~i­stu­va­te so so­stoj­bi­te pro­iz­le­ze­ni od gre­{ki­te koi gi na­pra­vi­vte vo mi­na­to­to i da po~­ne­te so po­go­le­ma sa­mo­do­ver­ba da ja gra­di­te pers­pe­ kti­va­ta vo id­ni­na­ta. Ime­no, ne e do­bro ako prem­no­gu se tro­{i­te za dru­gi­te i se obi­du­va­te so ner­vo­za i im­pul­siv­nost da gi re­{a­va­te prob­le­mi­te. Ka­ko i da e, vo te­kot na me­se­cov }e mo­ra da ma­ni­fe­sti­ra­te po­go­le­ma pri­seb­nost za­toa ne e pre­po­ra~­li­vo da im pod­leg­nu­va­te na pro­vo­ka­ci­i­te i da po­ka­`e­te ne­tr­pe­li­vost pri os­tva­ru­va­we­to na kon­ta­kti­te.

Ma­ri­sa To­mei, 4 de­kem­vri 1964 go­di­na

imejl: zkastrofilozof@yahoo. com tel: 077 638 972

Mi­{el Pea, 13 ja­nu­a­ri 1976 go­di­na

[e­kil O’Nil, 6 mart 1972 go­di­na

Mat Di­lon, 18 fe­vru­a­ri 1964 go­di­na

JAREC Gre­{ki­te {to gi pra­ve­vte vo mi­na­to­to po~­naa da iz­le­gu­va­at na po­vr­{i­na i da vi go od­ ze­ma­at du­hov­ni­ot mir, po­ra­di {to se ~uv­stvu­va­te ma­ksi­mal­no isto­{te­no na psi­ho­fi­zi~­ki plan. Ako sa­ka­te da iz­le­ze­te na kraj so ne­ga­tiv­no­sta, po­do­bro e jas­no i pre­ciz­no da gi otkri­e­te pri­~i­ni­te {to vi ja soz­da­doa kri­za­ta i da bi­de­te sa­mo­kri­ti~­ni bi­dej­}i so po­ tis­nu­va­we na prob­le­mi­te i raz­vi­va­we na stra­vot, }e se do­ve­de­te vo u{te po­ne­za­vid­na si­ tu­a­ci­ja. Pri­toa ne­ka ne ve iz­ne­na­du­va tu­|o­to ne­od­go­vor­no i ego­i­sti~­ko od­ne­su­va­we za­{to vo de­ne{­no vre­me re­tko koj umee da po­ka­`e sta­bil­nost i do­bro­na­mer­nost vo kon­ta­kti­te. No, toa ne zna­~i oti tre­ba da se izo­li­ra­te od jav­no­sta i po­sto­ja­no da go raz­vi­va­te stra­vot od li­ca­ta koi se za­ka­nu­va­at da ja iz­ma­ni­pu­li­ra­at i isko­ri­stat va­{a­ta li~­nost.

VODOLIJA Vi se pre­po­ra­~u­va da ne pri­fa­}a­te pre­go­lem broj ob­vr­ski za­{to so vos­po­sta­vu­va­we na ne­a­na­li­ti~­ no­sta, ne­se­le­ktiv­no­sta i so pod­lo`­no­sta na ilu­zi­ja­ta de­ka ima­te si­la za eks­pres­no pri­stig­nu­va­we na cel­ta, osven prob­le­mi i ogra­ni­~u­va­wa, ni­{to dru­go ne tre­ba da o~e­ku­va­te. Za­toa, bi­de­te kon­stru­ktiv­ ni, kre­a­tiv­ni i za­in­te­re­si­ra­ni za bav­no, no si­gur­no na­pre­du­va­we kon sfe­ra­ta na in­te­res. Vo qu­bo­vta e klu~­no da go sle­di­te go­vo­rot na te­lo­to za­{to me­lan­ho­li­ja­ta i de­pre­siv­no­to ras­po­lo­`e­nie ve ot­trg­naa od za­do­vols­tva­ta i vi soz­da­doa strav od so­o­~u­va­we so pre­diz­vi­ci­te, ta­ka {to vo pret­hod­ni­ot per­i­od po­mi­la vi be­{e izo­la­ci­ja­ta, otkol­ku na­so­~e­no­sta kon avan­tu­ra­ta. Ovoj me­sec }e us­pe­e­te da im se spro­tiv­sta­vi­te na isku­{e­ni­ja­ta i da za­ze­me­te pra­vi­len kurs na od­ne­su­va­we i dejs­tvu­va­we.

RIBI Ne tre­ba da se pa­si­vi­zi­ra­te i da ~e­ka­te ne­koj drug da doj­de i da vi gi re­{a­va prob­le­mi­te za­{to edins­tve­no so akti­vi­ra­we na sops­tve­ni­te si­li }e us­pe­e­te da gi eli­mi­ni­ra­te te­{ko­ti­i­te i da ja po­do­bri­te pers­pe­kti­va­ta. Ne­ka ne ve ko­le­ba­at mo­men­tal­ni­te sla­bo­sti i ogra­ni­~u­va­wa, tu­ku na­pro­tiv ne­ka ve mo­ti­vi­ra­at i vi da­dat si­la, za­{to otka­ko }e gi nad­mi­ne­te opas­no­sti­te, }e mo­`e­te ce­los­no da u`i­va­te vo za­do­vols­tva­ta i har­mo­ni­ja­ta. Za­toa, na­pra­ve­te plan pri pre­ze­ma­we­to na aktiv­no­sti­te i ne ve­ru­vaj­te vo sè {to }e go slu{­ne­te, tu­ku raz­mis­lu­vaj­te lo­gi~­ki i ana­li­ti~­ki bi­dej­}i ne­re­ tko pod­lo`­no­sta na tu­|i­te su­ge­stii vi pre­diz­vi­ku­va­la da se ~uv­stvu­va­te ka­ko `r­tva na nad­vo­re{­ni­te okol­no­sti.

Zdrav­je Vo me­di­cin­ska­ta astro­lo­gi­ja go pret­sta­vu­va­at nerv­ni­ot si­stem, ra­me­ni­ci­te i ra­ce­te i za­toa se nak­lo­ne­ti kon skr­ {e­ni­ci na klu~­ni­te ko­ski. Ovoj zo­di­ja~­ki znak vla­dee i so be­li­te dro­bo­vi, po­ra­di {to kaj niv i obi~­na­ta na­stin­ka ima ten­den­ci­ja da se raz­vie vo bron­hi­tis. Ne­op­hod­no e da vni­ma­va i na vos­pa­le­ni­e­to na gr­lo­to i u{i­te, od­nos­no na cr­ni­ot drob i bu­bre­zi­te. Za Bliz­na­ci­te e opas­no da `i­ve­at vo sre­di­ni pol­ni so prav i so ~ad. Po­kraj son­ ce, od­mor, svet­li­na i voz­duh, ne­op­ho­den im e pej­za` koj po­sto­ja­no se dvi­`i, bi­lo fi­zi~­ki ili men­tal­no. Pro­me­ na­ta im e nu`­na kol­ku i voz­du­hot, a sta­ci­o­ni­ra­we­to na ed­no me­sto im go na­ru­{u­va zdrav­je­to. Tre­ba na­vre­me da leg­nu­va­at i da di­{at kol­ku {to e mo`­no po­~ist voz­duh,

{e­taj­}i se po­kraj iz­vor ili vo­da. Pu­{e­we­to tre­ba da go otfr­lat, za­{to od si­te pre­o­sta­na­ti zo­di­ja~­ki zna­ci, ci­ ga­ri­te naj­{tet­no se ma­ni­fe­sti­ra­at tok­mu vrz zdrav­je­to na Bliz­na­ci­te. Pre­po­ra~­li­vo e ka­fe­to po­re­tko da go kon­ su­mi­ra­at, a na­me­sto ne­go vo is­hra­na­ta da vne­sat po­ve­}e mle­ko, jo­gurt i ~aj. Or­ga­niz­mot im ba­ra po­ve­}e kal­ci­um koj e va­`en za ko­ski­te, za­bi­te, te­ti­vi­te i zglo­bo­vi­te. No, isto ta­ka i za vos­po­sta­vu­va­we cir­ku­la­ci­ska ram­no­te­`a.

SOVET ZA BLIZNACITE

ta li~­nost }e us­pe­e­te da gi eli­mi­ni­ra­te {tet­ni­te vli­ja­ni­ja i da gi re­a­li­zi­ra­te har­mo­ni~­ni­te po­ten­ci­ja­li. Bi­de­te ana­ li­ti~­ni i za­in­te­re­si­ra­ni za sta­bil­na i ro­man­ti~­na qu­bov, bi­dej­}i vie ste li­ce koe po­sto­ja­no ja ba­ra svo­ja­ta ide­al­na „vto­ra po­lo­vi­na“ i ne mo­`e bez na­do­pol­nu­va­we so part­ ne­rot. Ko­ga }e us­pe­e­te su­{tin­ski da go `i­ve­e­te mi­got i se sa­mos­poz­na­e­te na spon­tan i po­zi­ti­ven na­~in, }e otkri­e­te de­ka vi­stin­sko­to za­do­vols­tvo se na­o­|a vo va­{a­ta ne­po­sred­ na bli­zi­na, od­nos­no vo dla­bo­~i­na­ta na sops­tve­na­ta du­{a.

NEGOVA ILUZIJA: Da go pro­pa­tu­va sve­tot za 80 de­na. Na­so­~e­te se kon du­hov­no­sta i raz­vi­vaj­te gi vi­so­ki­te in­te­ Da bi­de mi­ni­ster za in­for­ma­cii i port­pa­rol na vla­da, le­ktu­al­ni vred­no­sti. Vo te­kot na `i­vo­tot ~e­sto }e na­i­du­ sla­ven re­li vo­za~. va­te na mi­go­vi na isku­{e­nie i ko­leb­li­vost, no ako vo mla­do­sta go for­mi­ra­te psi­ho­lo­{ki­ot te­mel na svo­ja­ (iz­va­do­ci od kni­ga­ta „Astro­lo­{ki pa­to­kaz“ na d-r Zo­ran Kr­stev­ski)

1E | 93

Sonovnik

[TO VI PREDVIDUVAAT SONOVITE?

^o­ko­la­do - do­a­|a­at sre}­ni de­no­vi Ne­ma ~o­vek {to ba­rem ed­na{ vo `i­vo­tot ne im pri­dal zna­~e­we na svo­i­te so­no­vi, ne­ko­ga{ po­ve­}­e, drug­pat po­mal­ku. So­no­vi­te se de­lat na do­bri, lo­{i i ne­u­tral­ni. Mno­gu­pa­ti tie vli­ja­at na aktiv­ no­sti­te, da se na­pra­vi ne­{to vo mo­men­tot ili da se po­~e­ka ko­ga }e bi­de po­po­vol­no. Ne­re­tko, vrz os­no­va na ne­koj son lu­|e­to tol­ku­va­le da­li `i­vo­tot }e im se po­do­bri ili }e im bi­de u{te po­te­`ok Ga­vran - da vi­di{: ~u­vaj se od za­vid­liv­ci; da gra­ka: lo­{a vest; da ubi­e{: us­peh vo ra­bo­ta­ta; ja­to vo let: ne­vol­ja. Ga­ta~­ka - }e ima{ go­lem ne­pri­ja­tel; da ti ga­ ta: ne ze­maj sè zdra­vo za go­to­vo, iz­ma­ma.

Ba­lon voz­du­{en - is­pol­nu­ va­we na in­tim­ni­te `el­bi.

Tu­nel - }­e se otkrie taj­na­ta {to ja ~u­va{. ^u­do­vi­{te si­ro­ma­{ti­ja. Ta­`en da si na son ra­dost na ja­ve. Tur­pi­ja - ti ne­do­sti­ga upor­nost i hra­brost, ne­pri­jat­ni ve­sti. Tur­~in - }e bi­de{ vme­{an vo qu­bov­na afe­ra. Tat­ne` da ~u­e{ - }e ima{ go­le­mi gri­`i. Te­pa~­ka - da vi­di{: ti se za­ka­nu­va `i­vot­na opas­nost; da u~es­tvu­va{ vo te­pa~­ka: op­kru­`en si so ne­pri­ja­te­li. Te­ra­sa - da vi­di{: qu­bo­vta }e ti bi­de voz­vra­te­na; da sto­i{ na te­ra­sa: po­lo`­ba­ta ne ti e si­gur­na. ^i­ste­we (na ne­{to) - }e do­bi­e{ ubav po­da­rok, do­bi­vka. ^o­ko­la­do - da do­bi­e{: do­a­|a­at sre}­ni de­no­vi; da po­da­ri{: ras­ip­ni{­tvo, ne­ma­ {ti­ja; da ja­de{ ~o­ko­la­da: ne­o­~e­ku­va­ni bak­ne­`i. ^u­do da do­`i­ve­e{ ili da vi­di{ no­vi gla­so­vi. 94 | 1E

Ve­lo­si­ped - da vo­zi{: br­zo }e doj­de{ do cel­ta, ma­la do­bi­vka, us­peh; da vi­di{: sre­}a­ta ti e pro­men­li­va. ^iz­mi - da vi­di{: ne­ma­{ti­ja; da ob­le­ ku­va{: us­peh vo ra­bo­ta­ta ili vo qu­bo­vta; da sob­le­ku­va{: bo­lest vo oko­li­na­ta; no­ vi: ra­dost, sre­}a; sta­ri: za­gu­va.

Gra­di­na - so cve­}e: zgo­le­mu­va­we na imo­tot, ma­`a~­ka/`e­nid­ba, pa­ri~­na do­bi­vka; so ze­ len­~uk: od mal­ku trud, go­le­ma ko­rist; da si gra­di­nar: se­mej­na sre­}a; ze­le­na: na­de`. Lam­ja - opas­nost. Ko­pa~ - da vi­di{: ti pret­stoi te­{ka ra­bo­ta; da ko­pa{ so ne­go: no­vi qu­bov­ni osvo­ju­va­wa. Bo­gat­stvo - da ko­pa{: ne­us­peh vo pla­no­vi­te; da naj­de{: sra­mo­ta, za­gu­ba; da ba­ra{: za­lud­ na ma­ka; da vi­di{: bo­lest. ^i­ta­we kni­ga ili ves­nik: do ko­ne~­ni­ot us­peh tre­ba mno­gu trud, po­les­no za­ bo­lu­va­we; da ~i­ta{ pis­mo: do­bi­vka; da ~i­ta{ ne­ ko­mu: }e gi izra­du­va{ pri­ja­te­ li­te.

1E | 95

96 | 1E

Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.