AUTORSKA PRAVA SU ZAŠTIĆENA ZAKONOM. SVAKO UMNOŽAVANJE I ŠTAMPANJE, KAO I KORIŠĆENJE BEZ DOZVOLE AUTORA BIĆE SANKCIONISANO PRED NADLEŽNIM ORGANIMA.
WWW.FILOZOFSKI-POGLEDI.OP.RS
Nušić kao modni krik za naredna dva veka Autor: Vesna Maričić, PhM Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, pod nazivom Bez prevoda, ove godine održan je po devetnaesti put ispod reči Branislav Nušida: „Danas ti je, brate, sve na prodaju: čast, savest i prijateljstvo – sve, brate, sve!“ Nije slučajno što su Nušideve reči ispratile publiku na sedmodnevni izlet sa kog se publika vratila pospanija i umornija nego što je otišla. Ne, nije se gledalac mnogo zamarao, ono što je bio njegov zadatak jeste da mirno sedi u svojoj stolici, povremeno pogleda obaveštenja na mobilnom telefonu, bez napora isprati zadati sadržaj i mirno ode odakle je i došao. Komotnost hipnotizovanog društva ogleda se u priličnoj pospanosti stanovništva, u jednoj sveopštoj nebrizi kako za sebe tako i za drugog. Ko bi bolje nego Nušid posvedočio o kolektivno neodgovornom društvu čija se svest maskira kolektivno nesvesnim, kako bi se izbegle zamke upitanosti i svakodnevne indicije ka osvešdivanju i samoosvešdivanju. Lako je tumačiti stvarnost iz Nušideve pozicije, teško je menjati sebe iz sopstvene pozicije. Nemati potrebu za angažovanjem sebe zarad dobra, koje bi u nekom trenutku moglo biti dobro i vedine, čini se veoma neodgovornim delanjem. Ono što naši neprivilegovani pojedinci uspevaju jeste rezultat koji se nikog ne tiče. Iščitavati, tumačiti i postavljati neki tekst na scenu nije više privilegija promišljenog i talentovanog stvaraoca, ved je to način da se neki sloj prikaže u boljem svetlu nego što jeste i da na papiru stoji crno na belo da se nešto u domenu kulture radi bez mnogo muke.
1
AUTORSKA PRAVA SU ZAŠTIĆENA ZAKONOM. SVAKO UMNOŽAVANJE I ŠTAMPANJE, KAO I KORIŠĆENJE BEZ DOZVOLE AUTORA BIĆE SANKCIONISANO PRED NADLEŽNIM ORGANIMA.
WWW.FILOZOFSKI-POGLEDI.OP.RS
Čini mi se da su neke predstave bile gledljive, ne zato što je ansambl činilo petnaest glumaca iza kojih odzvanja neko poznato ime i prezime, ili što je scenografija ostvljala publiku bez daha, ili pak što je muzika bila vrlo efektna, ne, nikako, ved samo zato što su dva ili tri glumca, a negde čak i jedan, bili spremni da sa dovoljno veštine i darovitosti na svojim pledima iznesu čitavu predstavu. Ta činjenica govori u prilog društvenom i socijalnom okviru u kom se danas nalazimo, jedan čovek ili možda dva nešto radi, nešto stvara, nešto govori dok svi ostali dremaju i čekaju sledovanje koje možda nisu zaradili. Pojedinci, daroviti i mudri pojedinci, danas su u našoj državi na lošem glasu, saterani su u došak zato što su bolji od drugih, zato što su u sokratovskoj poziciji – kvare omladinu, omladinu koja treba da kunja dok je potpuno ne obesprave. Publiku svakako ne treba potcenjivati, ali joj ne treba ni podilaziti. Podilaženje publici je isto kao i odobravanje dijabetičaru da konzumira slatkiše kako bi mu bili što draži, a efekat takvog podilaženja je katastrofalan. Tako i pozorišna scena danas pokušava da namami publiku kao što su to činili neki „plemeniti“ ljudi koji su u autobusima gradskog prevoza u Beogradu delili putnicima čokoladne bananice ne bi li se vozili autobusima u što vedem broju. O čemu se ovde radi? Isključivo o novcu, o kvantitetu na uštrb kvaliteta, o primitivizmu na uštrb duhovnosti i o nemodi na uštrb talenta i darovitosti. Pozorišna scena ved dugo vremena barata sa nekakvim novim jezikom koji nikako da savlada, pa joj na muku koju ved ima u savlađivanju jezika staju i kritičari koji se izražavaju u strukturalističkom i postrukturalističkom ključu koji je i samim rediteljima i glumcima neshvatljiv i nerazumljiv i sve tako u krug. Više se ne zna ko se kome obrada. Kritičari svojim prijateljima i istomišljenicima, ljudima koji se bave srodnim temama i koji poznaju taj jezik i svoje „uvažene“ kolege tapšu po ramenu zbog besprekorno sročene rečenice fantomskog karaktera, reditelji rade za novac što ih osakaduje u smislu kvaliteta ali bar imaju da se prehrane a možda i da otputuju ka nekoj egzoičnoj destinaciji, a glumci, ukoliko je reč o darovitim 2
AUTORSKA PRAVA SU ZAŠTIĆENA ZAKONOM. SVAKO UMNOŽAVANJE I ŠTAMPANJE, KAO I KORIŠĆENJE BEZ DOZVOLE AUTORA BIĆE SANKCIONISANO PRED NADLEŽNIM ORGANIMA.
WWW.FILOZOFSKI-POGLEDI.OP.RS
glumcima a ne o pukim izvođačima umetničkih radova, treba sve te manjkavosti i nejasnode da prikriju i odigraju zadati komad na najbolji mogudi način. Daroviti ljudi su povučeni sa scene, među onima kojima je scena ostavljena ima darovitih ali su svoje talente podredili kapitalu a ostatak čine diletanti koji su sami sebe proglasili „umetnicima“. I čemu još Nušid? Neko mora biti odgovoran za ovakvo stanje stvari, a ko de biti odgovorniji ako ne Nušid u smislu odgovornog lica koje uvek može iznova da tumači stvarnost a da niko drugi ne odgovara za istu. Iznova i iznova se budi, vaskrsava, upotrebljava Nušid kao onaj ko de uvideti i uperiti u centar stvari ali koji nema mogudnost da priđe i lično lupi šamar i probudi gledaoca, građanina, čoveka. Na pitanje zašto je Branislav Nušid sve vreme aktuelan, a danas aktuelniji nego ikada Goran Jevtid, glumac vanrednog glumačkog dara, rekao je da je to odraz naše gluposti i nemodi da se suočimo sami sa sobom, ne radedi na sebi i ne trudedi se da prevaziđemo sopstvene probleme mi smo Nušića učinili savremenikom.
3