POJAM PRAVA U HELENISTIČKO-RIMSKOJ FILOZOFIJI

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

POJAM PRAVA U HELENISTIČKO-

RIMSKOJ FILOZOFIJI

Filozofski fakultet, Novi Sad Odsek za filozofiju Mentor: Prof. Dr Milenko A. Perović 2008.

Originalan naučni rad Autorska prava su zaštićena zakonom

Olivera Z. Mijušković PhM

1

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

2

Helenističko-rimski period je veoma plodotvoran povesni period, ne samo za filozofiju, već i za pravnu nauku, umetnost, književnost, istoriju. Iako ne postoji saglasnost do kada traje ova epoha, iako za današnje proučavanje postoje teškoće zbog nepostojanja velikog broja pisanih svedočanstava o različitim aspektimaove epohe, ono što joj se priznaje jeste veliki uticaj na današnju evropsku civilizaciju u svakom smislu. Dostignuća ovog razdoblja su ogromna, naročito sam akcenat stavila na ideju prava kod mislilaca ovog perioda, a koji je fundament za današnju pravnu nauku. U ovm istraživanju sam se pozabavila i etičkim, kulturnim i istorijskim horizontom pod kojim je stasala ključna tema koju sam načela. Kako neki davnašnji pa i današnji filozofi kažu, rimsko pravo je predstavljalo praktičko ostvarenje ideja Platona i Aristotela o temeljnoj postavci ljudskog praksisa i uređenja jedne političke i društvene zajednice, a što Grčka nikada nije uspela (M.Perović). TakoĎe, koliko je rimska politička, vojna i pravna dominacija na Helene bila moćna, tako je i helenska kultura bila ta koja je «pokorila» moćan, ali kulturno znatno siromašniji opus praktičnih Rimljana.

Sudar ove dve moćne civilizacije i njihovo zajdeničko povesno kretanje kroz ideju prava je inicirao temeljni pokušaj ovoga istraživačkog rada da osvetli njegov pojam kao svoj centralni predmet. Ideja prava je obraĎivana analizom filozofske misli najznačajnijih predstavnika Stoe, Epikura i njegovih sledbenika, Cicerona i njegovog filozofsko-pravnog opusa u predklasično-rimskom periodu, do najznačajnijih rimskih pravnika Ulpijana, Paula, kao i analizom najstarijih izvora prava koja su nam jedina i najbitnija svedočanstva o temi kojom sam se bavila.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

3

1.HELENISTIČKO-RIMSKA FILOZOFIJA

1.1 Opšte karakteristike epohe

Helenizam kao pojam u upotrebi je od tridesetih godina prošlog veka zahvaljujući istoričaru Drojzenu koji ga je uveo u upoterbu. Etimološki se reč izvodi iz grčke reči hellenzio što znači govoriti grčki, helenizirati, činiti helenskim i od reči hellenismos koja znači oponašati sve što je grčko. Ovaj pojam je u prvi mah trebalo da da objašnjenje jedne istorijske epohe sa aspekta kulture, ali je ubrzo prihvaćen kao naziv za razdoblje koje nastaje od 338.god. pr.n.e makedonskom pobedom nad Helenima u bici kod Heroneje i njihovim uspostavljanjem vlasti u Heladi. Do kada traje ovaj period nije jedoznačno odreĎeno i postoje različita stanovišta u istorijskoj literaturi. Jedni smatraju da se «prostire» od kraja 4 veka pr.n.e. do 5 veka pr.n.e. , a to onda obuhvata i celo razdoblje Rimske imperije. Drugi su pak stanovišta da traje do pojave Rimske imperije, ali ni oni nisu jedinstvenog stanovišta. Postoje i stanovišta da se helenistička epoha dovršava rimskim osvajanjem Makedonije 148. god. pr.n.e. dok opet postoje i oni koji

tvrde da je odrednica pobeda rimskog

imperatora Oktavijana nad flotom egipatske kraljice Kleopatre VII Filopater i bliskog Cezarovog saradnika i vojskovoĎe Marka Antonija, kod Akcijuma 31.god. p.n.e.

Moglo bi se odreĎenije reći da se helenistička epoha uspostavlja makedonsko-grčkim prodiranjem na Istok i osvajanjem velikog broja zemalja, osvajanjem Persije, prodorom do Indije, potom osvajanjem severnog dela Afrike.

Ovu masivnu drţavu je osvajačkim pohodima uspostavio Aleksandar Makedonski i kao takva je u sebi objedinjavala mnoge narode i plemena. Njegova draţava je predstavljala

veliku

vojno-administrativnu

celinu

sa

vojno-monarhističkom

organizcijom, krupnim robovlasništvom, razvijenim ekonomskim odnosima. U takvim okolnostima grčki polis je propao, izgubljena je politička samostalnost, premešteni su centri sredozemne trgovine na Istok. Svi ti faktori su uslovili opadanjem Helade kao ekonomske i političke sile. Ono što je zanimljivo, sa porastom

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

4

jednog takvog negativnog trenda u ekonomsko-političkom smislu helenska kultura prodire na ceo prostor velike Aleksandrove drţave i biva kulturna paradigma mnogim narodima u okviru nje. Još za vreme Filipa Makedonskog, Aleksandrovog oca, dolazi do heleniziranja viših društvenih slojeva kao dvorova istočnih dinasta. Takav uticaj se osetio i kod Feničana, maloazijskih Likijaca i Karijaca, meĎu Persijancima, meĎu kulturnim narodima Mesopotamije i doline Nila. Uticaj nije bio jednosmeran.

Postojao je i povratni impuls istočnih naroda na Helene u vidu religijskih predstava i širenjem kultova egipatske Izide, frigijske Velike Majke i rimskog Boga Mitre 13.

Smrću Aleksandra Makedonskog, raspadom njegovog carstva i podelom izmeĎu njegovih vojskovoĎa tzv. dijadoha , nije došlo do prekida naviranja helenske kulture na Istok. Od rimskog osvajanja Velike Grčke u drugoj polovini 3 veka pr.n.e. helenska kultura je prodrla u Rim i potisnula dominaciju etrurske kulturne tradicije.

Iako su Rimljani Heladu pokorili u vojno-političkom smislu i od nje napravili svoju provinciju, paradoksalno je da su sami bili pokoreni helenskom kulturom. Nastaje jedna nova kultura, koju nazivaju helenističko-rimska kultura i nju su Rimljani proširili na čitavo zapadno sredozemlje.

Polisi, slobodni gradovi-drţave nisu više središta helenističke, odnosno helenističko-rimske kulture. To sada postaju novoizgraĎeni i razvijeni centri ove novouspostavljene velike monarhije kao što su Aleksandrija, Pergam, Antiohija, a kasnije i sam Rim. Ova drţava je bila etnički raznorodna. I meĎu samim Helenima se koristio različit dijalekat helenskog jezika. U takvoj situaciji nastala je potreba jezičkog objedinjavanja. Tako se krajem 4.veka pr.n.e razvija jedan opšti dijalekt koine dialektos, odnosno jedan jedinstveni helenski jezik kao norma literarnog jezika 13

Ovi podaci su izloţeni u «Istoriji filozofije», Prof. Dr Milenka A. Perovića, u odeljku u kome se bavio opštim pogledom na helenističko-rimsku epohu. Činjenica je da su na zapadnoj granici Rimske imperije, poslednjih godina njenog postojanja, ţiveli neobrazovani Rimljani iz redova armije kojima nije bilo stalo do kulture. Moj zaključak je, dakle, da su u tim predelima svoj uticaj širile i ne-helenska religija i sujeverje koji su neprestano jačali taj svoj, već tada vrlo snaţan, uticaj.Zahvaljujući Aleksandrovim osvajanjima dolazilo se u dodir sa sujeverjem i verovanjem Egipćana, Vavilonaca, a takoĎe i Persijaca. Naravno, uticaj hrišćana nije nezanemarljiv. U takvom ambijentu u Rimu toga doba su postojale sve moguće sekte i proroci. Religija pomenutog Mitre vodi poreklo od Persijaca. U III. veku n.e. ona je imala tolki uticaj da je postala ravnopravan rival hrišćanstvu. Mitra je bio bog Sunca. Kako se moţe pronaći kod Bertranda Rasela, njegov pandan u sirijskoj religiji je bio isfeminiziran.

Zahvaljujući caru Konstantinu prihvatanje hrišćanstva postalo je politički uspešno.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

5

.On je tako postao medij i osnova univerzalnog i kosmopolitskog karaktera helenističke kulture. Čak i zatvorene kulture (npr. judejska o čemu postoje svedočanstva u najkasnijim knjigama Biblije) stupaju u dodir sa helenističkom kulturom. Što se samih Rimljana tiče, oni su izuzetno teţili za čistoćom jezika. Grčke reči su korišćene samo kada je nedostajao neki latinski izraz. Svako onaj ko je neopravdano iz neke «otmenosti» upotrebljavao pre grčku nego latinsku reč u govoru, bio je ismejavan.O ovome svedoči i Ciceron u svojim «Filozofskim spisama».

Jedno od najznačajnih središta helenističke kulture bio je grad Aleksandrija, gde je krajem 3.veka pr.n.e. osnovan «Muzej». On je predstavljao hram nauke i literature gde se nalazilia i biblioteka. U 2.veku pr.n.e. ističe se i Pergamska biblioteka. Aleksandrijska biblioteka je izgorela u poţaru 47.god. pre n.e. i tada je rimski vojskovoĎa Marko Antonije (po nekim glasinama, na zahtev Kleopatre VII Filopater, koja je bila ljubitelj knjiţevnosti i filozofije) premestio Pergamsku biblioteku u Aleksandriju. U ove dve biblioteke se razvila posebna naučna disciplinafilologija.

Prvi filozofi bili su Zenodot, Eratosten, Aristofan Bizantinski i Aristarh Samotrakijski.Tu su i značajni naučnici Euklid, Arhimed ,Apolonije Pergejski, zatim astronomi Aristarh Samoski i Hiparh, geograf Eratosten i Strabon.

Helenistička umetnost obiluje raznovršnošću stilova, ţanrova, formi i imena stvaralaca iz tog perioda. Mera duhovnog kao i materijalnog bogatstva helenističkih i gradova Rimske imperije jesu velelepne graĎevine, statue, mozaici, slike.

1.2. Karakter helenističko-rimske filozofije i tle na kome stasa ideja prava Politička realnost helenističke epohe ogledala se u fakticitetu ukidanja helenskog polisa i na razaranju jedinstvene sfere ţivota u posebene meĎusobno suprotstavljene sfere političkog, pravnog, ekonomskog, religijskog, umetničkog i moralnog bića čoveka i njegove zajednice. Helenski čovek više nije mogao da traţi vlastiti oslonac i ţivotni smisao u «zakonu otaca». Učestvovanje u širim razmerama političkog i duhovnog sklopa Aleksandrove, a potom i Rimske imperije do krajnosti

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

6

je zaoštrilo onu suprotnost koja se u vreme sofista, Sokrata i Euripida pojavila kao «pukotina» u običajnosnom svetu Helena. Ta «pukotina» se ogledala pre svega kao suprotnost javnog i ličnog ţivota. Prvi je svoju evoluciju usmerio ka otuĎenosti čoveka pred nadreĎenim monarhističkim i birokratskim strukturama velike drţave, a drugi je usmeren (na Sokratovim podsticajima) prema izolovanju privatnog od javnog ţvota i uspostavljanju subjektivnih sloboda.

U antičkom, starogrčkom obliku politika se nije razlikovla od društva.

Politički i društveni ţivot bili su gotovo istovetni, tačnije rečeno: gotovo sve je bilo politika, jer društvo kao društvo nije postojalo.

Reč politika vodi poreklo od grčke reči polis, koja označlava graddrţavicu, a odatle je izvedena reč politeia ili latnski politia i to označava način ţivota i način unutrašnjeg ureĎenja jedne ljudske zajednice ili jednostavno- opšta stvar svih građana polisa.

Grčki graĎanin, meĎutim, nije ţiveo samo u polisu, nego i u svom domaćinstvu.To domaćinstvo se zvalo oikos. Domaćinstvo je predstavljalo središte od javnosti skrivenog ţivota grčkog graĎanina, dok je polis bio središte njegovog javnog ţivota i sloboda. U okviru oikosa ţiveli su članovi porodice i robovi slobodnih graĎana. Oni su se brinuli o podmirenju ţivotnih potreba, privreĎivali su. Tako je etimološki od reči oikos nastla reč ekonomija, kao i njena suština.

Starogrčkom oikosu odgovara starorimska familia. Familia nije obuhavtala samo porodicu, kako mi to danas shvatamo, već je uključiivala i robove, kao i imovina. Mada o članovima starorimske familie ne postoji jednoglasan naučni sud. Sama reč familia potiče od reči familus što znači rob.

Stari Rim je poznavao surovu vlast- patria potestas oca porodice ili pater familias i ona se nije odnosila samo na robove, već i na «neemancipovane» članove njegove porodice, a to su ţene i deca. Pater familias je suvereno raspolagao njihovim ţivotom i smrću-ius vitae ac necis.

Tako dolazimo do zaključka da u oblasti ţivotne nuţde, grčkom oikosu odgovara rimska familia, u oblasti javnosti grčkom polisu odgovara rimska civitas, a grčkoj agori odgovara rimski forum. Ova dva poslednja predstavljaju mesto okupljanja, odlučivanja i većanja grčkih odnosno rimskih graĎana.

Politički ţivot bios politikos je bio delatni, praktični ţivot. Sama reč praksa-praxis u klasičnom smislu ima različito značenje od značenja iste u

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

7

savremenom smislu. Opšte je poznato da je Aristotel odredio čoveka kao političko biće ili physei zoon politikon i po njemu on mora da ţivi u zajednici sa ljudima, jer on nije ni bog ni zver. Delatno ţiveti značilo je traganje za onim što je dobro i pravedno, a uz to i korisno za celu zajednicu. 14 Ovo traganje nije moguće bez svih članova zajednice ,slobodnih graĎana i nije moguće bez posebne veze meĎu njima, a to je govor-logos. Praxis i logos su neposredno odreĎeni jedno na drugo.

Stari Grci su smatrali da je sila nema i da je ispod nivoa politike. Ona je bila nepolitičko sredstvo koje se odnosilo na robove i na varvare, koji su bili lišeni govora u smislu da njihova reč nije imala političku valjanost.

U starom Rimu rob je nazivan instrumentum vocale ili oruĎe koje govori.

Antički porodični ţivot u oikosu se odlikuje skrivenošću od pogleda javnosti i o tome govore i značenja reči atrium, polis, zatim latinske reči urbs i civivtas, koje prvobitno znače bedem, zatvaranje. Javnost je značila mogućnost da se nešto opazi i čuje.

U ovakvim istorijskim, ekonomskim, kulturnim i političkim prilikama javile su se i prve naznake stvaranja ideje prava i pravnog ureĎenja zemlje. Reč proletarius odnosila se na sve one koji se radom odrţavaju u ţivotu, a samim tim i na ţene i po nekim arhaičnim, patrijalnim zajednicama, ţena je ostala robinja muškarca.

Privatnost se ispoljavala kao odvojenost od drugih, lišenost svih ljudskih stvari.

Etimološki reč privatus označava lišenost. Ta «bitno ljudska stvar» je biti meĎu ljudima, ţiveti u zajednici.

Antička svojina je bila poseban oblik zajedničke privatne svojine - ager publicus, a staro rimsko (kviritsko) pravo poznavalo je svojinu na zemlju isključivo građanima (cives). Svojina i familia bile su istovetne, jer je gotovo svaki pojedinac bio posednik ili suvlasnik samo kao član porodice. Rimljani su imali vrlo specifičan odnos

prema

imovini.

Ekonomija

je

usled

istaknutog

patrijahalnog

i

tradicionalističkog oblika vlasti stekla sve veći značaj. Rimljani nasuprot Grcima nisu prezirali bogatstvo. Naprotiv! Njihova dobra domaća boţanstva lari i penati, na simboličan način pokazuju koliko su se Rimljani starali da im domaće, kućno ognjište

14

Pojam praxisa i detaljan pogled na politički i socijalni ţivot ljudi helenistčkorimskog perioda izloţen je u knjizi «Nauka o politici», Prof. dr Ljubomira Tadića, čime sam se posluţila.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

8

cveta u bogatstvu koje im je bilo mnogo više nego sredstvo za sreću i slobodu u političkom ţivotu. Hegel ih je zbog svega ovoga nazivao «burţujima starog veka».Ta njihova sklonost ka imovini i bogatstvu dovela je do devalvacije u hijerarhiji ljudskih vrednosti.

Na ovim temeljima nastaje rimsko pravo koje ima svoj značaj kao istorijsko-pravna disciplina. Ovo pokazuje da je rimsko pravo uz grčku filozofiju temelj evropske civilizacije. Iz potreba okolnosti u kojima je stasavala i razvijala jedna moćna drţava, razvila se i ideja prava koja je osnov i moderne pravne nauke.

Tako su Rimljani već u okviru svog pravnog promišljanja imali veoma razvijeno imovinsko pravo- ius quod ad res pertinent, zatim pravo koje se odnosi na ličnostiius quod ad personas pertinet u kome se izmeĎu ostalog govori i o poloţaju robova i ţena, što spada u sferu privatnog prava. Uz njega stoji i javno pravo, svojinsko, itd. Čovek helenističkog perioda je bio izmeĎu «dve vatre». Bio je razapet izmeĎu univerzalističke i kosmopolitske orijentacije kao «građanina sveta» i sfere privatnosti, o kojoj je bilo reči. Takvo jedno stanje «ni na nebu ni na zemlji», gonilo ga je da traţi svoj vlastiti ţivotni oslonac i smisao. Helenistička kultura nije samo vršila uticaj na druge kulture, već je i sama trpela izvesne uticaje u vidu prave bujice istočnjačkih kultova, mitova, verovanja i misterija.To je bio prvi znak traţenja smisla ţivota. Pojava filozofskih istraţivanja sa područja etike takoĎe se moţe razumeti iz iste potrebe.

Helenističko-rimska filozofija se odlikuje tzv. «rasprskavanjem» ključnih misaonih paradigmi u njoj na peripatetičku filozofiju, filozofiju akademičara, stoicizma, epikurejstva, skepticizma i eklektizma.

Ukratko, peripatetičari slede Aristotela i značajna imena ovog misaonog pravca su Eudem sa Rodosa, Aristoksen, Dikearh, Strabon iz Lampsaka. Akademičari slede Platona, tu se izdvajaju Speusip, Ksenokrat iz Halkedona. Eklektička filozofija spaja različite delove filozofskih sistema (akademski,peripatetički i stoički) i izdvajaju se Filon i Antioh, stoički ekelktičari Paneti i Posejdonije, a meĎu Rimljanima Marko Tulije Ciceron.

Opšte prilike uslovljenje različitim istorijskim, političkim i filozofskim kretanjima, stvorile su pogodno tle, ne samo za razvitak osebujne kulture, već i za filozofsko i pravno promišljanje pojma prava, koje je značajno i za modernu epohu i civilizaciju. Suprotnost Helena i Rimljana i njihov «susret», svoje temeljno polazište i

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

9

tačku oslonca više nije mogla pronalaziti u duhovnim, političkim i pravnim paradigmama helenske filozofije, osobito Platona i Aristotela. Ovo sve iz razloga jer se njihove praktičke filozofije iskazuju kao deo promišljanja istine proteklog običajnosnog poretka. Jedna novonastala situacija morala se kretati ka jednoj «novoj» helenističkoj filozofiji koja bi preosmislila smisao i karakter čovekovog praktičnog ţivota, razumevanja onoga što jeste i razumevanja biti samog univerzuma. Iz ovih podsticaja javljaju se i prve naznake pravne nauke i filozofskih refleksija pojma pravde i prava ove epohe.

2.ZAČECI PRAVNE MISLI U HELENISTIČKO-RIMSKOJ FILOZOFIJI Odnos između prava, kao jednog od oblika praxisa prema drugim oblicima praxisa izazivao je gotovo stalne misaone i konceptualne teškoće. Ova teškoća se pre svega ogledala u tradicijama etike, filozofije politike i filozofije prava. Samo razumevanje pojma prava je jedna od prelomnih tačaka pomenutih poteškoća. Određenja ovog pojma su morala da se odnose prema fakticitetu temporalnosti i strukture pravnog fenomena i fenomena ljudskog praxisa uopšte. Šire određenje filozofije prava se može definisati ovako: filozofija prava je deo opšte filozofije. U smislu helenističko-rimske, uopšte tradicionalne podele, ona pripada praktičkoj filozofiji .Ona ne pita o svetu uopšte, niti o bivstvu uopšte, ona pita o ljudskom svetu i društvenom bivstvu. Filozofija prava istražuje načela spoljašnjeg regulisanja društvenih odnosa .Dakle, ne bavi se tehnikom već umnim principima kojima se usmerava kretanje društva.

Filozofija prava pita šta pravo jeste, a centar njene pažnje je usmeren na problem njegovog smisla u svetu. Ona ne može izbeći pitanja isptivanja kriterijuma pravde u društvenom životu. Zajedno sa kriterijumom slobode, ova dva pojma čini svojim predmetima.

2.1. Pojam prava, starogrčka i starorimska pravna mitologija i prelazak od mita ka logosu

Pojmovno odreĎenje prava kod starih Grka polazi od staro-helnskog odreĎenja prava u pojmovima kao što su dike, themis i nomos. Ekvivalent ovih pojmova na latinskom jeziku jesu pojmovi ius i lex. Helenski termin dike znači: pravo, način, uput, običaj, navada, pravna rasprava, presuda, parnica, tuţba, pravni posao, globa i predstavlja boginju pravde Dike.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

10

Termin themis označava ono što je uspostavljeno upotrebom i običajem, zakon, običaj, prvo, red, te boginju Themis koja je čas boginja zemlje, majka pored boginje Gea (Geathemis), čas je supruga, čas sestra. Boginja Themis je sestra Moira, boginje sudbine. Ove dve sestre po mitskim predanjima starih Grka u kosmosu sede «uz bok bogovima» i običnim smrtnicima izgledaju kao neumoljive sile neba i zemlje i njihovom uticaju ni vrhovni bog Zevs ne odoleva. Nomos ima višestruko značenje: ono što je prideljeno, podeljeno, nareĎeno, običaj, red, zakon.

Pridev directus koji znači prav, ispravan, okomit se odnosi na fizička i praktička obeleţja. Iz ovoga latinskog prideva se izvode termini za pravo u većini zapadnih jezika npr. droit, diritto, right, das Recht, recht. Njegov ekvivalent u slovenskim jezicima je prav ili pravo.

Latinski pojam ius odnosi se na pravo kao skup zakona, običaja i naredbi.

Uz to podrazumeva i povlasticu, pravicu, moć, vlast, pravni poloţaj. Uz njega pojam lex ima značenje pravila, propisa, zakona, pogodbe, usmenog ugovora.

Prve predstave o pravu u evropskoj istoriji, srećemo u mitovima stare Grčke. Pretpostavlja se da su neki od njih samonikli, dok su neki od njih nastali pod uticajem susednih bliskoistočnih mitova. Mit je, po najopštijem značenju, duhovni oblik jednog stanja u ţivotu naroda prastarih ljudskih zajednica. On nastaje kao poterba za osloboĎenjem od haotičnog mnoštva stvari iz okruţenja.Takav proces «oslobođenja» otpočinje imenovanjem stvari prvo u slikama, alegorijama, simbolima i na takav način čovek na toj razini sebi predstavlja neposrednu okolinu. Reči i jezik su hermeneutička oruĎa kojima se mitski tumači taj isti svet i to je stepenik više u odnosu na instiktivno tumačenje. Takve mitske predstave sluţe čoveku da se praktično snaĎe u svetu. On te predstave pita kako da opstane i kako da ţivi i na neki način one mu daju odgovor. Iz mita nastaju predanja koja se prenose sa generacije na generaciju i u to se veruje, to se čuva i neguje. Sadrţaj jednog takvog mita prvobitno čini ureĎenje ţivota u jednoj plemenskoj zajednici koja svoje nadahnuće pribavlja iz prošlosti predaka. Mit i kult su upućeni jedan na drugoga, jer sam mit uči ponašanju, izriče zabrane ili odobrenja i oslanja se na verovanju u svetost tradicije.

Mitovi starih Grka pripovedaju o pojavi Bogova i njihovom odnosu i sretanju sa smrtnicima. Svedok takvog stvaralaštva je pre svega Homer i pesništvo njegovog doba. Filozofija nastaje misaonim prevladavanjem mitskog supstrata misli.

Mit i logos su srodnici. To dokazuje njihova meĎusobna upućenost jedno na durgo,

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

11

odnosno na mitsko logosa i logos mitskoga.To svedoče kosmogonijske i teogonijske slike sveta. U mitu se boţanski zasniva kosmos i kosmički se zasnivaju boţanstva. U ovim teogonijama i kosmogonijama sve se započinje nekim jednim, kojim tek nastaje ono što je prvo, zatim i poredak sveta. Hesiod govori da je u početku bio haos, a tek potom zemlja. Zbog toga se za Hesioda i Homera kaţe da su pesnici mita, dok je Platon filozof mita.

Mitska predstava o pravu ističe se u dva oblika, u vidu dva ţenska boţanstva - Themis i Dike. Ove dve boginje su u bliskom srodstvu i deluju zajedno sa vrhovnim boţanstvima. Primetno je da se boginja Themis u mitologiji znatno reĎe javlja nego boginja Dike. Sam termin themis, kao prastara reč označava neko utemeljenje, poredak, običaj. Ova reč označava i propis koji odreĎuje svačije pravo i duţnost pred autoritetom poglavice genosa. Nadalje, themistes predstavlja uputstva i neku vrstu nagrada koje je vrhovnik Zevs davao bazileusima. To su nepisani zakonici, proroštva i presude koje potiču od bogova. Bazileusi i sudije su imale tu sposobnost da odrede koje se ponašanje pokazuje kao ispravno.Ta ista sposobnost potiče od Zevsovih uputstava, a samo njegovo znanje potiče od boginje Themis, jer ga je ona toj sposbnosti podučila.

Nije samo Zevs (Zeus) čuvao zakone. Pored njega je stajala i boginja Temida (Themis) koja je činila isto. Njen zadatak je bio da po Zevsovoj naredbi sazove veće bogova na Olimpu i narodno veće na zemlji. Tom prilikom ona je pazila da se ne naruši poredak i zakon. Pored nje je bila i gromovnikova kći Dike čiji je zadatak bio da «prijavljuje» ocu nepravedne sudije koje je on strogo kaţnjavao. Ona je bila čuvar pravosuĎa i zaštitnica istine i neprijatelj laţi. Themis ili Temida je po predanjima bila kći boga neba Urana i Geje, boginje zemlje. Ponekad su je zvali i «druga Zevsova žena» i sa njim je imala tri kćeri: tri Moire, koje su bile boginje sudbine, tri Hore boginje godišnjih doba i Dike, boginju pravde. Po nekim autorima, Themis je sa titanom Japetom imala i dva sina Prometeja i Epimeteja. Iz starijeg perioda sačuvane su samo slike na vazama sa njenim likom. Prikazana je samo na nekoliko kipova, a najstariji datira iz 3.veka pr. n.e i nalazi se u Narodnom arheološkom muzeju u Atini. Njeni simboli su vaga i mač i odrţali su se do dana današnjeg. U rimskoj mitologiji Zevsa su na latinskom nazivali Jupiter (Iuppiter).

On nije bio samo najviši bog rimske religije, već i zaštitnik rimske drţave. Najviše je

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

12

od svih gradova i drţava voleo Rim koji je branio i potpomagao da bi uzeo vlast nad svetom. Njemu su posvećivane tzv. Ide, dani u mesecu na koje padao uštap. 15 Čak i Hesiod, krajem VII neka pre n.e zna za themis, ali u njegovom delu je u prvom planu dike. U «Teogoniji» se boginja Dike pojavljuje pored sesatra Eunomije koja je označavala dobar poredak i Eirene koja je bila simbol mira. Po njemu Zevs im je bio otac, a Themis majka. Dike je po njegovom predanju zaštitnica prava i na Olimpu i na zemlji. Ona pravo objavljuje ljudima, donosi ga i čuva ga od povrede.

Dike i predstava o njoj predstavljaju ljudsko pravo i regulaciju meĎuporodične plemenske odnose na jedan imperativan, nareĎujući način.

Dikaspolos je naziv za onoga ko je bdeo iznad zakona, potom deiknumi označava ono što rečima pokazuje ono što jeste. Po predanjima Dike je sa dva lica. Jedno je obojeno osvetom, kaznom i odmazdom, a drugo je pak odličje zaštite prava. U meĎusobnoj zajednici ljudi i Bogova

njena uloga je višestruka: prosvećuje i

prosvetljuje, usmerava i ureĎuje, otkriva ono što je skriveno, borbena je i bori se.

Njene odluke nisu neopozive, a pomaţe na nepristrasan način. Ona nije iznad spora sukobljenih stranaka već stoji izvan njega. Njene protivnice su rĎav poredak ili dysnomija, spor koji ometa red- eris, potom sila koja je suprotna pravu- bia i neumerenost i obest koja nepravo pretvara u pravo ili hybris. Njena verna pomićnica je nemestis, koja je vršilac odmazda i zadatak joj je da vrši ravnoteţu poremećenu obiljem, nasiljem i neumerenošću. Treba napomenuti da zajednička prisutnost Dike16 i Themis (Temide) pri činu vršenja duţnosti najvišeg sudije od strane Zevsa, ima duboko simboličko značenje. Grci su imali spozanju da pravednost i zakonit poredak nisu uvek jedno. Ove dve boginje su zaštitnice prava, prva u smislu pravednosti, a druga u smislu zakonitosti.

15

M.Rostovcev, »Istorija staroga sveta-Grčka i Rim», (odeljak o Rimu), Matica Srpska,Novi Sad, 1974.god 16 Pošto u svetu postoji pored pravednosti i prava bezakonje, trebalo je da i ono ima svoju boginju, a to je bila sestra boginje Dike, koju su Grci nazivali Adikija .Iz antike se sačuvao solidan broj slika sa likom Dike, a ponajviše su sačuvane vaze sa njenim likom. Na jednoj takvoj vazi, koja je iz perioda, otprilike 520.god. p.n.e, koja se čuva u Umetničko-istorijskom muzeju u Beču, nalazi se lik ove boginje sa njenom sestrom Adikijom.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

13

Kod starih Rimljana, Dike i Themis su stopljene u jednu boginju prava i pravde Iustitiu (Justiciju). Rimljani su za razliku od Grka poistovetili pravo i pravednost i ova boginja je u sebi spajala ta dva pojma. U zlato doba ţivela je meĎu smrtnicima, ali u periodu gvozdenog doba, morala je da napusti zemlju i da se skloni u nebo, u sazveţĎe Device. Na rimskom starom, carskom novcu Iustitia je prikazana sa terazijama i štapom za merenje duţine. Rimljani su je u usmenim i pisanim predanjima prikazivali kao časnu ţenu sa povezom oko očiju. U desnoj ruci je drţala mač, a u levoj ruci vagu da bi na tačan način odmerila krivicu ili nevinost. Veliki je broj skulptura koje je prikazuju i njeni kipovi i danas ukrašavaju sudske zgrade i sudnice Evrope i Amerike, a zanimljivo je da se njen lik nalazi i na znački Interpola.

Mitske predstave, ne samo pravne mitske predstave, već uopšte, javljaju se u najranijem periodu istorije čovečanstva i predstavljaju jednu neisklesanu, grubu, rudimentarnu pravnu misao i svest. One se raĎaju u ambijentu krvnosrodničke zajednice i «uzurpacije» zajedničkih poseda. Starogrčki, grad-drţavica polis je predstavljao rodovsku, ratničku, agrarnu zajednicu i naselje čije su glavne odlike: pripadnost plemenskoj zadruzi i zajedničkom kultu. Primećuje se da glavno obeleţje nije zajednička teritorija. Domaćinstvo (oikos) aktivno je učestvovalo u podeli zajedničkog nasleĎa i osvajanju zemljišta. Na takvom tlu izrastaju dva osnovna načela, a to su načelo samostalnosti-autonomija i načelo samodovoljnosti autarkija. Ova dva načela su smatrana za jedne od najbitnijih odlika takvog političkog poretka.

Zaključak je da mitovi o pravu nastaju u momentu velikih previranja i sukoba koji su ugroţavali temlje zajdnice. Hesiod je govorio da ukoliko se Dike ne uvaţava onda polis uništavaju ratovi i sporovi. Pravo nije samo ono što se javlja u pravnom obliku po njegovom sudu. Trusan istorijski period na kraju VII i početkom VI veka pre n.e. naveli su stare Grke da protiv hybrisa naĎu lek u liku boginje Dike koja je ljude učila pravoj meri-metron. Metron osigurava smirenje, blagostanje i zadovoljenje i bori se protiv siromaštva, ropstva i tiranije.

Solonovi thesmoi su trebalo da vode ka ovom cilju i bili su očita obeleţja prava tog perioda. Solon je teţio eunomiji,o dnosno pravoj meri u ravnoteţi i sredini. »Ako u polisu zavlada pleonesia (gramzivost), phylargiria (srebroljublje) i hyperephania (oholost), onda je ravnoteţa poremećena, a zajednica ugroţena, pošto su je u ruke uzeli odveć moćni ljudi. Nju rastaču mrţnje i nemiri koji u

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

14

političkom ţivotu izazivaju posledice. Da bi se uspostavio razoreni poredak,mora pravomerna bia biti pomoćnica Dike, dakle, ne više njena protivnica, već njena saveznica. Ovde je prodrlo saznanje da bez eunomije nema ni eleutherije, slobode, ni koinonije, zajednice»¹. ¹Lj.Tadić,»Filozofija prava», 25.str., Zavod za udţbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.god.

2.2. Pojam pravde sa stanovišta prava i etike u helenističkorimskoj epohi

Ideja pravde je u najranijim epohama bila neka vrsta legitimacije i regulativne osnove totaliteta ljudskog praxisa.I z njenog pojma je crpljena ideja za gradnju jedistva pravnih i moralnih vrednosti sa aspekta običajnosti. Različita su shvatanja pojma pravde od njenog najranijeg promišljanja do današnjih dana. To je u stvari razlika u shvatanju antičkog oblika ljudskog praxisa i modernog njegovog shavtanja. Ideja slobode je u modernom vremenu bila taj osnov koji je zauzimala ideja pravde u

antičkoj epohi. Istorijski razvitak pojma pravde

uslovljen je

paralelnim, uzajamnim kretanjem jedinstva, a tako i razlika pravnih i moralnih vrednosti.

Pojmovna usmerenost pravde ili pravdenosti (kao onoga što proističe iz nje) opravdava jedinstvo nomotetske, nomofilaktičke i ethoske delatnosti ljudi.

Etimološki pojmovni par pravda-pravednost se na grčkom označava kao dikaiosynedikaiotes, latinskom iustitia (već je napomenuto da stari Rimljani nisu odvajali pravo od pravednosti i pravde), italijanskom giustizia, engleskom justice, ruskom pravda,spravedlivost, nemačkom Gerechtigkeit, i brojne druge. »Mitološka svest Helena dovodi u vezu ideju pravde i ideju ekvivalencije, kao što i stara pred-pravna svijest u svojoj dugoj i tegobnoj evoluciji, uspijeva tu vezu posatviti u središte pravnog odnosa u čuvenoj normi talion.»² ²M. A. Perović,»Praktička filozofija», 180.str., Filozofski fakultet, Odsek za filozofiju, Novi Sad , 2004.god.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

15

Sistem taliona ili norma talion (lat.ius talionis), je karakterističan za arhaično pravosuĎe i predstavlja ekvivalenciju nasilja, pobliţe rečeno, najbolje ga oslikava maksima «oko za oko,zub za zub». Helenistička filozofija pak preuzima Aristotelova 17 promišljanja i shvata sam pojam pravde u etičkom i pravno-sudskom smislu.

«Iustitia est constans et perpetua voluntas ius suum cuinque tribuendi»pravda je neprekidno i trajno nastojanje da se svakome da ono što mu pripada.Ovo je čuvena Ulpijanova definicija pravde.

Inače, Ulpijan (Dominitius Ulpianus) je jedan od poslednjih velikih pravnika u Rimu klasičnog doba. Sa svojim saradnikom i kolegom Paulom, pripadao je koncilijumu prefekta pretorija (praefectus praetorio) Papinijana .I sam je obavljao funkcije na tom poloţaju. Ubijen je u pobuni pretorijanaca 228.godine. Napisao je po nekim autorima ,oko 280 knjiga, od kojih je glavno Regulae, pisao je komentare

³U svom udţbeniku «Praktička filozofija», Profesor Milenko A. Perović pobliţe objašnjava Aristotelovo shvatanje pravde. Naime, Aristotel smatra da se pravda nuţno mora ostvariti u odnosu ekvivalencije. To je odnos izmeĎu zasluga i dobiti po zaslugama. U tom odnosu on navodi prvu paradigmu pravde i naziva je razdeobnom pravednošću-grč. dinomais dikaion, lat.iustitia distributiva. Problem nastaje u konotiranju pojma zasluga. Aristotel je nepristrasno rasvetlio bit dubokih razlika u helenskom društvu po pitanju pojma zasluga. Tako je on naveo da je za jedne društvena zasluga «krv i poreklo» - aristokratija, za neke druge to je stečeni imetak-timokratija, za neke treće je to sloboda-demokratija. Raspodela društvene časti i neke vrste dobiti, bilo u ekonomskom, političkom, socijalnom, pravnom i moralnom statusu morala je izraţavati takoĎe razlike koje je za sobom povlačio i problem zasluge. Pozivanje na pravdu moţe samo sadrţati ideju ekvivalencije iz tih razloga. Korelati ideje ekvivalencije mogu da ispolje sadrţinske razlike i to dovodi do društvenih sukoba. Zbog toga je Aristotel u kontekstu tadašnjeg postojećeg društvenog odnosa postulirao pojam zasluge u vidu kompromisa, odnosno kao balans već postojećih i ukorenjenih predstava o zaslugama. U tom kontekstu će biti utemeljena i njegova ideja o mešovitom obliku vlasti kao najboljem. U tom pravcu nastala je i njegova druga paradigma kao izjednačavajuća pravednost ili grčki synallaymasi dikaion, latinski iustitia commutativa. Ona postavlja graĎansko-pravni odnos iz već pomenute, ključne ideje ekvivalencije prema kome moţe da se izjednači zakonitost i pravednost, što se moţe uočiti u njegovoj «Nikomahovoj etici». Smatrao je da je pravednost vrlina, da svako po tome ima pravo da ima ono što mu istinski pripada, a da je nepravednost porok koji nasuprot zakonu i protivno njemu, nagoni za posezanjem za onim što nam naprosto ne pripada. OdreĎenje pravednosti je u ovom smislu jurističko i etičko. Dakle, to potvrĎuje stanovište da je pravedno ono što je zakonito i jednako, a da je nepravedan onaj koji je protivuzakonit, pohlepan i pristrasan.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

16

pretorskog edikta i komentare Sabina. Trećina Digesta sačinjavaju izvodi iz njegovih spisa.

Ovako odreĎenje pravde, što svedoče i Ulpijanova promišljanja, u starom Rimu je potpuno opravdano s obzirom na društvene prilike, pre svega zbog dubokih potresa koji su nastali na relacijama izmeĎu pravne i moralne sfere ţivota, a time i shvatanja pravde sa aspekta ove dve sfere. Tako se pozno stoičko etičko shvatanje pravde moţe definisati u gotovom antitetičkom, suprotstavljenom odnosu prema pravnom shvatanju, o čemu će biti posebno reči.

Kod Helena postojalo je jedinstvo običajnosnog duha i pojedinačnog karaktera, a odatle je proizilazilo vaţenje običaja i zakona. Kod Rimljana sa druge strane to vaţenje je proizilazilo iz njihove oformljene svesti o nuţnosti i pretpostavljenosti pravne regulacije ţivota. To je bilo čak i u slučajevima kada je ta ista pravna regulacija

bila izraz dominacije nekih socijalnih grupa i njihovih

meĎusobnih kompromisnih radnji. U Rimu toga doba, dakle, pravna i običajna obligatnost su imale jednaku vrednost, dok je kod Helena postojala izvesna napetost. »Varon određuje mos kao konsenzus članova koherentne socijlane skupine,oblikovan na obrascima ponašanja koji izviru iz snage tradicije. Zato termin mores (običaji) moţe biti shavćen i kao pravno normirano ponašanje (po kojemu sudi cenzorski sud drţeći se kriterija poštenja tj.pravednosti /aequitas/)» . Rimski republikanski istorijsko-duhovni krug vrlo teško je prihvatao helensku i helenističku etičku refleksiju i njene pojmovne aparature.Te teškoće se pojavljuju u okrilju razlika civilizacijsko-istorijskog iskustva helensko-helenističke epohe i epohe republikanskog i kasnije imperijalnog Rima. Slično ovome, nastaju razlike i u filozofsko-etičkom iskustvu, a samim tim i razlike u pojmovnoterminološkom iskustvu Helena i Rimljana. To je s toga što je republikanski Rim u procesu intezivnog prihvatanja civilizacijskih i uopšte filozofsko-etičkih rezultata helenske i helenističke epohe bio jedna običajnosno-praktička zajednica. Helada je to prestala da bude u momentu sloma klasičnog polisa. Rim je bio jedan umnoţen polis sa mešovitim drţavnim ureĎenjem sa akcentom na dominaciji republikanskog elementa ureĎenja. Svoju legitimacijsku osnovu kao i regulatornu, imao je u vrlo izraţenom praktičkom ţivotu prema svojstvenom ethosu i nomosu. Drugačije rečeno, 

M.A.Perović, »Etika»,195.-196. str. , Grafomedia, Novi Sad , 2001. godina

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

17

prema svojim tradiranim običajima mos i consuetudo i vrlo razuĎenoj nomotetičkoj pravnoj delatnosti fas i ius. Rimska ovakva zajednica nije prošla kroz teorijskokosmološke refleksije, kao što je to bilo slučaj sa Helenima. Heleni su se mogli pohvaliti vrlo razvijenom filozofskom i etičko-pravnom tematikom sofista, Sokrata, Platona, Aristotela i kasnije helenističkom etikom, koja je ključna za ovaj istraţivački rad i promišljanje pojma prava i pravde ovog perioda. Rimska filozofija i uopšte rimska misao nije mogla sa takvog temelja da dosegne misaone vrhove hlenskih i helenističkih uzora. Uz to je pojmovna i uopšte terminološka aparatura helenskog jezika bila nerazvijena. To je upravo iz razloga nedostatka bar sličnog povesnog iskustva kroz koje su prošli stari Grci, a Rimljani očigledno nisu. Rimljani su svoje misaone konstrukcije gradili iz temelja običajnosti i nedovoljne njegove samorefleksije, pa samim tim morale su nastajati pojmovne, koncepcijske i terminolške konfuzije koje su obeleţile celinu njene praktičke filozofije. Tu je bila obuhvaćena i pravna misao, potom i etička. Heleni nisu sa ovim imali problema. Ove konfuzije prate apsoliviranje rimskih civilizacijskih i pravno-filozofskih i filozofskoetičkih iskustava kroz različite povesne periode.

Pojam morala u starom Rimu je bio usko povezan sa promišljanjem prava i pravde. Pojam morala u pridevskom obliku moralni (moralis), skupa sa Ciceronovim prevodom helenskog pojma ethikos-etički poprima filozofsko i opšte pravo građanstva u duhovnom miljeu starog Rima. Ovaj termin ethikos se odnosi na mores-običaje. Heleni ih označavaju pojmom ethe. Ciceron za prevod ovog pojma na latinski jezik uzima pojam mos. UvoĎenje ovog pojma i uopšte unošenje Aristotelovih etičkih pojmova od strane Cicerona nosilo je izvesna ograničenja, o čemu će biti posebno reči kasnije, u analizi samog Ciceronovog filozofsko-pravnog opusa. Za razliku od helenističke Grčke, Rimu je nedostajalo da u sebi stvori individuu, a do toga će doći tek u imperijaloj epohi starog Rima. MeĎutim, zaključimo da je individualitet svoje vlastite temelje vrlo diskretno postavio već ranije u kraljevskom i republikanskom vremenu starog Rima, u vidu rudimentarnog oblika individualnost čoveka u vidu «pravnog lica». Zanimljivo je da to Helenima nije uspelo za rukom sve do gašenja njihove civilizacije. Ovaj oblik grube individualnosti u vidu neke vrste pravnog promišljanja, što je od posebne vaţnosti, Rimljani su vrlo dugo «prevodili» do moralne individualnosti. To će uspešno učiniti tek u rimskoj poznoj Stoi sa Senekom, Epiktetom, Markom Aurelijem, Antoninom i

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

18

mnogim drugima. U Rimu je postijala krutost pravne regulacije ţivota koja se prostire i kroz period republike i kroz period principata, dominata-kroz sve periode njihove civilizacije. Rimsko pravo je imalo u sebi unutrašnje evolucije u vidu civilnog, honorarnog, klasičnog, potklasičnog prava i onemogućilo je običajnosni i etički duh kakav je postojao kod Helena. Rim su «stvorili i odrţali u ţivotu» njihovi običaji i vrlo plodonosna nomotetička delatnost, snaţna drţava i pravne institucije.

To odrţanje je u istinu njihova jedina i osnovna svrha. Istorijsko kretanje ka različitim ciljevima i svrhama bilo je u stvari pokretač razvitka pravne svesti i samim tim i pravnih institucija. Bitno je shavtiti da su ovo sve modaliteti načina ţivota kao jedne opšte svrhe koja se ispoljavala kao moć, kao slava, kao suverenost, jednom rečju večnost Rima. Za razliku od Rimljana, kod starih Grka opšta svrha polisa bila je pretpostavljena individualnim i posebnim svrhama.

Ipak, od vremena Cicerona pa do Senekinog vremena u istoriji Rima su se dogodile neke radikalne promne.

Dolazi do sloma republikanskog ureĎenja i uspostavlja se principat. U ovim dešavanjima rimska običajnost takoĎe biva «obrisana» i uspostavljaju se oni oblici praxisa koji su po svom načinu i srtrukturi podsećali na helenističku epohu.

Politička misao koja biva oteta od običajnosnog republikanskog jedinstva, a samim tim i otuĎenje u jednu posebnu sferu vrlo sloţenih odnosa izmeĎu imperatoraprincepsa i senata, izazvala je velike napetosti u praktički ţivot starog Rima tog perioda. Ta napetost se ogledala u tome što se svako područje praktičkog ţivota počelo pojavljivati u svom tzv. pravu posebnosti. U procesu slamanja rimske republikanske civitas,gotovo identično kao i kod Helena, prilikom sloma klasičnog polisa, javila su se i filozofska pitanja- Kako treba živeti?,Gde treba delati?, Šta treba učiniti? Odvojena je vrlo radikalno, iz korena delatnost čoveka kao pojedinca od područja osnovnih javnih delatnosti- političke, pravne i ekonomske delatnosti .U ovom horizontu se javlja individualna moralna svest. Rimska civilizacija je svoju vlastitu legitimaciju traţila u onome prirodnome, a iz tog razloga nije ni prešla helenski put postavljanja balansa izmeĎu prirodnog i duhovnog. U istom smeru i pod tim uticajima oni o pravdi govore kao o prirodnoj pravdi ili pravdi prirode. Mitovi o osnivanju Rima, kao ni mit o trojanskoj narodnoj osnovi nisu prelazili preko granice korisnosti (utilitarnih vrednosti), nije legitimacija traţena ni u boţanskom, jer ni religijske predstave nisu prelazile tu granicu. Nastaje neka vrsta idolopoklonstva,

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

19

gledanje u imperatora kao u boţanstvo i to je bio izraz jedne praznine koja je vladala u tom povesnom momentu, kao i u utilitetu rimske religije. Svest republiknskog Rima odnosila se na habituelnost totaliteta praxisa i imala je mogućnost da ide do skeptičke samosvesti koja praxis posmatra kao potpuno artificijelan. U takvom jednom ambijentu dolazi do sukoba delatnih volja i taj se sukob ogleda u stalnom političkom, pravnom i ekonomskom miljeu, ali nikada nije isključena mogućnost pomirenja tih stalnih tenzija i sukoba. Iz svih ovih razloga samo postojanje rimskog prava i njegov razvoj ne ispoljavaju potrebu za prirodno- pravnim zasnivanjem, što se i očituje u rimskom realnom fakticitetu ţivota (posebno imperijalne epohe) koji predstavlja stanje «realnog skepticizma». Vaţenje prava delatnih volja koje čine strukturu onoga političkog, pravnog i etičkog predtavlja sebe iz sebe samoga i deluje kao što je to u nekim arhaičnim civilizacijama bio slučaj sa delovanjem i predstavljanjem sudbine. U ovom smislu sudbina postaje politka kojoj niko nije odolevao, a njene zamisli su svoje «otelovljenje» pronašle u razvoju rimskog prava.

Takav jedan ambijent «realnog skepticizma» doveo je do potpune rascepljenosti meĎu pojedinačnim delanjima čoveka: ono se ispoljavalao u javnom području i privatnom području. Seneka je bio primer vaspitača imperatora u javnom ţivotu i jedna od najmoćnijih politčkih figura imperije, Marko Aurelije je pak bio sam imperator, i niko od njih nije mogao da pronaĎe delatno ljudsko ispoljenje u Rimu.

Rim tog perioda je još i nazivan «grad greha». Takvo zatvaranje u intimnu sferu privatnosti i samosvesti čini otkriće rimskoga oblika stanovišta moralne svesti. 18 U staroj Grčkoj, jedna on najpoznatijih filozofskih i pravnih refleksija pojma pravde, pripisuje se Aristotelu (17.str). Uz njega stoji i Platon19.

18

Milenko A. Perović «Etika»,191.-198., Grafomedia, Novi Sad, 2001. godina.

Objašnjenje rimskog pojma morala.

19 Profesor Ljubomir Tadić u svojoj knjizi «Filozofija prava», detaljno objašnjava Platonovo shavtanje pravednosti i pravde. On napominje da Platon smatra da ostvariti pravdu znači «dovesti delove duše u njihov prirodan poloţaj i uskladiti odnos izmeĎu vladajućih i potčinjenih delova». Nepravda je bila potpuno suprotno, a to je da delovi duše vladaju protivu prirode i da jedni drugima gospodare. Tako je poznato i njegovo promišljanje o zdravlju i bolesti, gde je bolest nepravda u duševnom ţivotu, a samim tim i nepriorodan poloţaj delova tela, dok je zdravlje prirodan poloţaj i ekvivalent pravde. Dakle, Platonova slika i predstava o pravdednosti oslikana je u duševnoj harmoniji i hijerarhijskoj podeli rada u polisu.

Tako on smatra da svako treba da radi ono što mu priliči, obućar samo da pravi

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

20

Iako ne pripadaju helenističko-rimskoj epohi,vrlo su zanačajni za shavtanje pojma pravednosti i pravde u narednim periodima povesnog i filozofskog kretanja.

Samo razmatranje pojma pravde

u helenskom i

helenističkom

periodu,nemoţe do kraja biti rasvetljeno ukoliko se zanemari istorijska pozadina prelaska sa rodovskog na političko ureĎenje. Veliki zakonodavac Solon, oličava nastanak političkog ureĎenja .Njemu su pripisivane brojne elegije. Solon je bio ubrajan meĎu sedam grčkih mudraca. Bio je drţavnik i prvi antički pesnik. Sva svoja politička i pravna gledišta iskazivao je putem jampskih, trohejskih stihova i elegija. U jednoj od svojih poznatijih elegija pozvao je graĎane na ponovno osvajanje Salamine, opominjao je ljude da drţe meru u svemu, bio je uveren u pravednu vladavinu bogova, branio je svoje mere koje je preduzamio kao drţavnik. Čak je i jonsku društvenu pesmu uveo na atičko tle. Ţiveo je u periodu otprilike 640-560. g. pre n.e. u Atini.

Prelaz od političkog u rodovsko političko ureĎenje jasno se oslikava u istovremenoj promeni verskih predstava i uvreţenog načina ponašanja. Preispituju se odnosi neprijateljstava meĎu najstarijim rodovima. U tom arhaičnom rodovskom ureĎenju prisutna je krvna osveta kao opšte prihvaćen način kaţnjavanja. To je sistem taliona ili ekvivalentnost nasilja, gde se na bilo koju vrstu nasilja odgovara nasiljem.Prelaskom u političko ureĎenje probudila se svest o tome da je krvna osveta zločin i da celokupna zajednica to mora pravno da reguliše. Ovo je bitan momenat u helenskoj, i helenističkoj kasnije, zajednici, jer je prešla put od prirodne ka političkoj zajednici. Solon igra značajnu ulogu,dopuštajući svakom graĎaninu da zahteva obuću, graĎevinar da samo gradi, a to sve iz razloga jer delovi duše ne dozvoljavaju da se vrše neke duţnosti koje im po prirodi ne odgovaraju. Još jedan ekvivalent pravde za Platona je i ideal skladnosti odnosno muzičko vaspitanje duše i fizičko vaspitanje tela. Podela rada je nuţna za opstanak polisa , jer čovek sam sebi nije dovoljan. Samodovoljnost (autarkeia) se postiţe samo u polisu unutar koga postoji podela na staleţe (staleţ vladalaca, staleţ ratnika, staleţ zanatlija(zemljoradnika)).

Vršiti tuĎe poslove bila je katastrofa za drţavu, čak se moţe nazvati i zločinstvom.

Pravedan poredak je pod vlašću aristokratije, dakle najboljih i to uz vrlo strogu podelu rada. U polisu nema stečenih privilegija, a to automatski znači da svako ima mogućnost da doĎe do najviših poloţaja. Um ima prvo mesto u ţivotu pojedinačnog čoveka i u polisu treba najmudriji da bude i vladajući. Politička vlast i filozofija treba da budu jedno.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

21

postupak za svako bespravno ponašanje. To je bilo nasuprot mitskoj predtavi o Erinijma, boginjama pravde

koje su pretile prekršiocima zakona prirodnim

katastrofama u vidu uništenja ţetve ili neplodnosti ţena. Solonovom namerom je uobličeno da svaki graĎanin (polites) treba da se stara da se kazni počinilac prestupa.

Po nekim autorima ovo je bio početak naznaka demokratije u Atini, uopšte u antičkom svetu. Po Solonu nadmenost, izrasline, pokvarenost, prezasićenost i zadriglost prebogatih su simboli nepravde. Aristotel prezasićenost (koja je glavni uzročnik nadmenosti prebogatih) naziva lakomost. Solon na pravdu gleda kao na ispunjenje ideje jednakosti meĎu svim graĎanima pred atinskim zakonom (isonomia).

On je reformator polisa, jer je donošenje svojih zakona i reformi bio prinuĎen da sprovede usled vrlo teškog poloţaja siromašnih i nihovim izrabljivanjem od strane bogatih (spašavao ih je od duţničkog ropstva). Kod njega nema naznaka o imovinskoj jednakosti. On je govorio da je svaki reformatorski posao umerenost i sredina i to on napominje u svojoj rečenici: »Dovedoh u sklad nasilje i pravičnost».

Ono što se ţeli pokazati Solonovim primerom jeste začetak shvatanja pravde umerene aristokratije,a to podrazumeva da se narod nemoţe do kraja iscrpljivati. Zbog toga Solon slovi za mudraca i jednog od najumnijih reformatora. Od njegovih vremena pa do kasnijih epoha smatra se da je zauvek nestala ideja jednakog udela u prinosima («dohotku») zajednice. Moira je u rodovskom ureĎenju dodeljivala podejednako svim njenim članovima.

Solonov pravni i drţavni rad nije od značaja samo za to minulo doba, ni za period helnističko-rimski koji kasnije dolazi, nego je bitan za današnje promišljanje i suštinu pravde i nepravde u našem realitetu ţivota.

Analiza pojma pravde sa

njegovog stanovišta značajna je za razumevanje ovog pojma, jer se u kasnijim fazama antičke epohe, pojmovi prava, pravde i drţave razvijaju u različitim stepenima i veoma malo ima sačuvanih pisanih dokaza i materijala. To se posebno odnosi na filozofsku refleksiju prava u helenističko-rimskoj epohi. Shvatanju pojmova prava i pravde doprinose i različite istorijske okolnosti i previranja koja oblikuju jednu misaono-duhovnu celinu jednog naroda i njegovog ţivotnog praxisa. Za antički pojam prava,ljudskog praxisa upošte, značajnim se smatra Aristotel, potom Solon kao reformator od kojih kasnije bivaju crpljene ideje i stanovišta za dalja promišljanja.

Povesno-duhovni preokret u totalitetu evropske civilizacije nije u početku samo prevlašću teorije nad praksom. Tu je i drugi bitan momenat- odvajanje etike od

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

22

politke. Etika je stvar privatnog čoveka, o čemu je bilo reči.Ona više nije javna stvar (res publica). I kod starih Rimljana res publica, populus i civitas bivaju jedno te isto- est igitur res publica res populi.

Za Cicerona je

(constitutio populi) posao graĎanina civitas.To je iz

razloga, jer je učešće u zakonodavstvu glavni zadatak naroda tj. populusa. 20

20

Lj.Tadić, »Filozofija prava», Zavod za udţbenike i nastavna sredstva,

Beograd, 1996.god.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

23

3. EPIKUR

Epikur Epikur (Epikuros) živeo je u razdoblju 341-270. g.pre n.e.- ali nije potpuno jasno da li je rođen na Samosu ili na Atici. Diogen Laertije navodi da je rođen u selu Gargetusu koje se nalazi u atinskoj oblasti. Diogen Laertije je (Diogenes Laertios) u svojoj X knjizi govorio o Epikuru. U toj knjizi, koja nam pomaže da upoznamo njegovu filozofiju materijal je nekritički sakupljen i nije ređan po nekom dubljem razumevanju.

Epikur je osnivač epikurske škole u Atini 306.g.pre n.e. Dve velike škole helenističkog perioda, stoici i epikurejci, osnovane su u isto vreme. Njihovi osnivači, Zenon i Epikur, rođeni su približno istih godina i došli su u Atinu kao predstavnici svojih filozofskih pravaca u razmaku od samo nekoliko godina. Glavni autortitet za vreme Epikurovog života bio je Diogen Laertije, zahvaljujući kome danas pronalzimo objašnjenja njegovog filozofskog sistema. Takođe slična objašnjenja možemo naći i kod Lukretija (Titus Lucretius Carus), rimskog filozofa i pesnika, koji ga je predstavljao kao spasitelja. Od njegovog veoma plodnog literarnog dela sačuvano je veoma malo.

U celini su sačuvana samo tri pisma: o pitanjima fizike, etike i teologije i njegovih 40 izreka (Lyrai doxai) uz ključne tačke njegovog učenja:Demokritov sistem koji je osnova fizičkog objašnjenja postanka sveta, sreća i spokojstvo duše kao ideal života, odbacivanje svakog straha od gnevnih bogova, vedro posmatranje blaženstva božanskog, odvratnost prema političkom životu i negovanje prijateljstva. Neki veći odlomci koji su sačuvani nalaze se u biblioteci jedne vile u Herkulaneumu.

S povesnog aspekta posmatrajući razvoj Epikurove misli, mora se uzeti u obzir i situacija unutar polisa i svih propratnih manifestacija takvog trusnog istorijskog i društvenog tla. Jedinstveni običajnosni praxis doţivljava potpuno rastrojstvo slomom klasičnog helenskog polisa. Time je došlo do rastrojstva i samog jedinstvenog filozofskog pojma praxisa. Iskustvo slobode koje je postojalo u običajnosnom miljeu (reflektovano u uvreţenim pojmovima autonomije, autarkeje, eleuterije, hairesisa, hekousije i prohairesisa) u potpunosti je potrto u helenističkoj epohi. Novo mesto zauzela je sloboda koja se «živi i misli»

prvenstveno kao

«unutrašnja sloboda pojedinca», tačnije rečeno kao «moralna sloboda». Ovakav vid

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

24

slobode svoju refleksiju pronalazi u strujama helenističke filozofije, odnosno u misaonim dostignućima epikurejstva i stoicizma.

Epikurova praktična filozfija po svojoj svrsi je usmerena na pojedinačnost samosvesti, vrlo slično kao i u stoičkoj filozofiji. Jasnije rečeno ona se sastoji u nepomućenom i čistom uţivanju u samom sebi. Kod njega to delanje pojedinačne subjektivnosti moţe da bude osloboĎeno. Kada Epikur daje definiciju svrhe kao zadovoljstva, na zadovoljstvo gleda kao na uţivanje koje je rezultat filozofije. Za mišljenje je zahtevao razboritost- visoko obrazovanu svest, a sve u cilju proračuna da li nam neko zadovoljstvo pričinjava neprijatnost. Razboritost on još naziva logos, trezvenost i ono je po njemu najveće dobro koje se dobija jedino putem filozofije.

Kako je Diogen Laertije u X knjizi u 132. paragrafu preneo, Epikur je smatrao da: »Bez razboritosti, vrline i pravednosti se nemoţe ţiveti srećno». Pored pomenutog principa

zadovoljstva, u epikurejskoj filozofiji se javlja sreća kao princip ili

blaţenost duha ,tačnije ono što je osloboĎeno od spoljašnjih slučajnosti. TakoĎe, za cilj je imao stanje trajne samojednakosti duha i njegove mirnoće, bez straha i poţude.U takvom stanju se nalaze mudraci i on ga naziva ataraxia. Potpuni princip epikurejske filozofije je blaţenost koja je zadobijena umom. U 135.fragmentu u X knjizi Laertija se navodi sledeće:»Treba više voleti da se bude nesrećan sa umom, nego da se bude srećan sa bezumljem». Epikur je smatrao da i danju i noću, dakle uvek, treba upravljati prema umu i pravilno rasuĎivati. Po njemu zakon koji pripisujemo za vrlinu isto vaţi i za zadovoljstvo. Smatra da zadovoljstvo treba da se povinuje prirodi, iako je veoma malo raskošnosti kojima se priroda zadovoljava. Po njemu nijedan čovek ne moţe da ţivi blaţeno bez razboritosti, a to znači ukoliko nije lep i pravedan. TakoĎe, ne moţe se biti razborit, lep i pravedan bez onoga što je prijatno. To prijatno se delom sastoji u prijatnom osećanju, delom u bezbolnosti.

Epikur u svojoj filozofskoj promisli «rehabilituje» čulnu prirodu i sreću.

On se pita šta je to po prirodi

dobro. On prvenstveno obraća paţnju na

materijalističko odreĎenje dobra, a po tome dobro je ono što izaziva zadovoljstvo i prijatnost. Kod njega se ta ideja dobra kao «najvećeg i krajnjeg dobra» u potpunosti povlači iz javnog ţivota, sa «agore» i «udomljuje se» u području individualnih teţnji čoveka kao pojedinca. Tu je pretpostavljena ideja slobodnosti čoveka da tu ideju konkretno postavi i ostvari kao zadovoljstvo, nasladu (hedon). Kada je govorio o slobodi, prvenstveno je mislio na konkretizovane oblike slobode tj. na slobodu od

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

25

telesnih bolova i slobode od straha koji onesposobljava ,kako je to preneo Diogen Laertije. Zadovoljstvo je, dakle, polazište za odreĎenje dobra ,a ono se nalazi i u pomenutoj slobodi čoveka da «bira i odbija». I ne samo to ,ono je merilo za prosuĎivanje u izboru dobara i ono u sebi poseduje paţnju, »budno oko» pred odlučivanjem o nekom potencijalnom uţivanju. Kako stoji u X knjizi Laertijevoj, po Epikuru svako dobro nije stvar našeg izbora, niti je bol rezultat izbegavanja.

Razmišljanjem se donosi odluka u skladu sa korisnošću i sa štetom,jer kako je napomenuto «naša je volja bez gospodara».On zadovoljstvo vidi i u stanju mirovanja i u stanju kretanja.U X knjizi u 138.paragrafu Diogen Laertije prenosi njegovo promišljanje o ovoj temi: »Duševno spokojstvo /ataraxia/ i oslobođenje od bola su zadovoljstva mirovanja;radost i uţivanje smatraju se kao pokeret i kao aktivnost».

Priroda, odnosno čulni osećaj jeste veliki učitelj i on upućuje na pravilno razlikovanje onoga korisnog od onoga štetnog. Epikur je, pod uticajem vremena u kome je ţiveo i vlastitom filozofijom prirode, zastupao ideju o slučajnosti i ideju o ljudskoj volji.

Smatrao je da slučajnost moţe donekle da utiče na ljudski ţivot, ali da je ljudska volja ono što je odlučujuće. Pojam slobode kod njega je restriktivan i pounutarnjen i on se pokazuje kao potpunost naslade (summa voluptas), potom kao naslada u pokretu (voluptas movens), zatim kao naslada u mirovanju (voluptas stans). Treba naglasiti da se kod njega naslada ogleda u smislu odsustva bola pa iz toga proizilazi da je i sloboda shvaćena kao potpuno otklanjanje svakog vida bola ili doloris omnis privatio. Kod Epikura je na snazi posredovanje jednog hedonističkog stava utilitarističkim kretanjem, a time je i osnova za osobinu modernog utilitarizma.To je u smislu da kao što je filozofija svojevrsna terapija duše, tako su kod Epikura moralne vrline posmatrane i vrednovane sa aspekta socijalne korisnosti.

Na suprotnoj strani od kireničara Aristipa (koji je imao pojednostavljen stav o tome da je radost trenutno zadovoljenje privatnih prohteva), Epikur je stanovišta da nema zadovoljstva ukoliko nije posredovano srećom. Um je po njemu najveće dobro jer on nas uči da se ne moţe u zadovoljstvu ţiveti, a da se u isto vreme ne ţivi umno. To je podrazumevalo i obrnuto- da se ne moţe umno ţiveti, a da se ne ţivi u zadovoljstvu. Smatrao je da nije najveće uţivanje i sreća u potpunoj predanosti vrlini i duši tj. onome što je unutrašnje u čoveku. Lična sreća je bila ono o čemu se posebno trebalo voditi računa, jer ukoliko se čovek oslobodi od bola i straha onda se

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

26

«rastapa zima u njegovoj duši», što je Laertije naveo u 128 fragmentu svoje X knjige o Epikuru.

Postavlja se pitanje koja je Epikurova vaţnost za filozofiju prava?

Odgovor postoji i vrlo je eksplicitan. Njegova vaţnost za filozofiju prava jeste u tome što je prvi tvrdio da politička zajednica nastaje iz ugovora- symbolon. Takav ugovor su sklapali svi slobodni i jednaki graĎani sve u cilju opšte koristi (već je napomenuto utilitarističko kretanje njegovog hedonističkog stava) i osiguranja međusobnog mira. Ţiva bića (misleći na životinje) takav dogovor nisu mogle da sklope. Uporedio ih je sa nekim narodima koje koji ga nisu ţeleli ili nisu mogli sklopiti.

Po njemu pravda nije ništa što je apsolutno. Pravda je posledica nagodbe i ona nastaje u onom momentu kada se ljudi meĎusobno obaveţu da jedan drugome neće nanositi štetu. Korisnost je merodavna za pojam pravednosti te iz toga proističe da za sve ljude moţe biti jedna te ista ukoliko se shvati kao uzajamna korist. To takoĎe ne vaţi apsolutno, već relativno i u tom smislu Epikur napominje različite osobenosti zemalja i okolnosti pod kojima se one nalaze, a koje mogu da naruše taj pojam pravednosti. Promenjen smer korisnih razloga ukida uvreţeno shvatanje pravednosti i preobraća ga u svojevrsnu nepravednost. To je jedan od glavnih razloga zbog čega jedna drţava (kao zajednica) i pravda koja je na snazi u njoj, moraju da počivaju na jednom ugovornom tj. konvencionalnom odnosu.

Praktičko-filozofska refleksija helenističke epohe je zapravo redukcija na etičku refleksiju. Upravo epikurejstvo i stoicizam to najbolje potvrĎuju. Noseći, strukturni pojmovi Epikurovog etičkog učenja su zadovoljstvo, sloboda i ataraksija i promišljani su individualno-etički. On navodi da se treba osloboditi stegnutosti od uobičajenih dela i društvene delatnosti uopšte, i da treba voditi spokojan ţivot negde daleko od gomile. Kroz sačuvana pisana dela i tematiku kojom se u njima bavi (a tu se pre svega misli na svoĎenje socijalnog odnosa na prijateljstvo, izbegavanje javnog ţivota i potpuna apolitičnost) prepoznajemo i čujemo njegov poziv i etički zahtev graĎaninu kao pojedincu da se odrekne uloge podanika u koju se pretvorio. Sve što je bilo vezano za ono političko, za ideju pravednosti, politički vid opštenja, potom i drţavnu vlast, zakone i običaje bili su mu filozofska tema samo ukoliko su bili vezani za garanciju ataraksije i mudrog čoveka koji je bio izolovan. Njegovo promišljanje pojma pravednosti nije imalo više čvrst legitimacijski osnov i svedeno je na sporazum o nenanošenju štete. Kao što je napomenuto, nosioci tog sporazuma jesu slobodni

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

27

graĎani koji su u uzajamnim relacijma radi opšte zajedničke korisnosti i pravne i drugih vidova sigurnosti. Prirodna pravednost otuda proističe iz promena potreba meĎusobnih odnosa ljudi. 21 Ovo predstavlja rudiment ugovorne koncepcije same drţave, a time je jasno da je pravda stavljena u funkciju etike. U 81. fragmentu iz nepoznatih izvora, Epikur navodi: »Zakoni su dati radi mudrih, ne zato da oni ne bi činili zla, nego da njima ne bi činili zla». On takoĎe za pravednost kaţe da se ona sastoji u tome da dejstvujemo tako da ne doĎemo u priliku da strahujemo da će nam drugi ljudi zameriti.22 Po svemu ovome izvlači se zaključak da se ne moţe u punom i pravom smislu govoriti o pravnoj filozofiji Epikura i njegovih sledbenika, ali se moţe priznati značaj za dalji razvitak ove misli. Njegova filozofska koncepcija prava je pre svega etička koncepcija iz nje se crpu sva promišljanja na ovu temu. Uopšte vrlo je teško doći nekog jasnog odreĎenja ovoga pojma u helenističkom i rimskom periodu.

MeĎutim, velika je zasluga za današnja i kasnija promišljanja ove materije, pre svega zbog svoje teorije o društvenom ugovoru, koja će zaţiveti mnogo posle njegove epohe.

21

U svojoj «Praktičkoj filozofiji», u predgovoru odeljka o filozofiji politike, Prof. dr Milenko A. Perović se dotakao Epikurove pravne filozofije što je iskorićeno kao inspiracija u ovom segmentu rada.

22 Ovo Epikurovo gledište vodi do teorije o postanku društva koje nije puno različito od teorije Društvenog ugovora, kako navodi Bertrand Rasel u svojoj «Istoriji zapane filozofije».

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

28

4.STOIČKO PRIRODNO PRAVO

Početak stoičkog pravca u filozofiji se poklapa sa početkom epikurejskog filozofskog pravca. Uprkos ovoj činjenici, stoicizam je imao dužu istroiju od epikurejstva i bio je manje dosledan i postojan u svojim učenjima. Osnivač ovog pravca je Zenon iz Kitija na Kipru i živeo je u periodu (otprilike, pošto svi autori nisu saglasni) 335-262.g pre n.e. Bio je feničanskog porekla.

Njega ne treba mešati sa Zenonom iz Eleje. Stoičku školu je osnovao u Atini, gde je i raspravljao o već postojećim pravcima i trpeo je uticaj kiničke filozofske misli. Kasnije se okrenuo Sokratovcima, a potom je razvio sopstveni sistem. Od njegovih brojinih dela, do današnjih dana su sačuvani samo pojedini fragmenti. Zenonovo učenje iz prve polovine III veka pre Hrista nije bilo istovetno sa učenjem rimskog cara i filozofa Marka Aurelija (Marcus Annius Verus) iz II veka naše ere. Inače, Marka Aurelija smatraju za poslednjeg značajnog stoika. Zenon je bio materijalist pod uticajem cinizma i Heraklita, što se jasno vidi u njegovim teorijama. Kasniji susret stoika sa platonizmom dovodi do potpunog napuštanja materijalizma. Rani stoici su bili u većem delu Sirijci, a kasnije su njihovi predstavnici većinom bili Rimljani. Za stoicizam, njegovi analitičari, kažu da je za razliku od predhodnih grčkih filozofskih pravaca, emocionalno siromašan i u neku ruku fanatičan. Ovaj pravac je bio vrlo privlačan vladarima i skoro svi naslednici Aleksandra Makedonskog za sebe su govorili da su stoici. Za stoike Sokrat je bio vrhovn svetac i tome su jedino bili dosledni. Platona su potpuno odbacivali i nisu smatrali za ozbiljno njegovu teoriju o idejama niti njegove dokaze o besmrtnosti.

Zenon je bio učenik Diogenovog sledebenika Kratesa iz Tebe. Zenonov prvi učenik je bio Kleant (Kleanthes) (304-233 g.pre.n.e.). Najznačajniji Zenonov učenik je Hrisip (Chrysippos) (281-208), zahvaljujući kome je obnovljeno i sačuvano njegovo duhovno nasleđe.

Ime stoa potiče od imena šarene prostorije stoa polikle, koja se nalazila u Atini, a u kojoj je stoička škola imala svoje središte i gde su vršena predavanja.

Stoička filozofija se obraća prirodi. Rana Stoa (sledeći poznog Platona), polazi od ideje o prirodnom zajedničkom zakonu ili nomos koinos, koji se moţe još i nazvati i vlastitom ljudskom prirodom u praktičnim delima. Ono što je merilo i sam cilj ljudske vrline je univerzalna i ljudska priroda. Kada stoici govore o prirodi, oni to ne rade poput Epikura koji je imao za cilj da čoveka oslobodi od straha, zatucanosti i

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

29

neznanja, da mu povrati vedrinu ţivota i u cilju buĎenja svesti o prirodi kao svetu koji stoji negde izvan nas. Stoici slave svet kao celinu, a u redu i zakonitosti te celine oni vide svrhu i najviši smisao, odnosno samoga Boga.

Osnivač ovog filozofskog pravca Zenon, kako navodi Bertrand Rasel, nije imao strpljenja sa metafizičkim mudrovanjima. Za njega ono što je bilo vaţno, bila je vrlina, pa je tako fiziku i metafiziku procenjivao sa stanovišta koliko doprinose vrlini.

Metafizičko promišljanje svoga vremena pokušavao je prevlada uz pomoć zdravog razuma, a to se u Grčkoj nazivalo materijalizmom. Svaka sumnja u čula ga je ljutila, kako se moţe pronaći kod interpretatora njegove filozofije, i stoga je suprotna učenja forsirao do maksimuma, do same karjnosti. MeĎutim ,taj njegov potpuni antimetafizički misaoni orijentir ga je baš poveo u pravcu metafizike, odnosno njegove vlastite metafizike. 23 Glavna i osnovna učenja kojima je stoička škola ostala dosledna do kraja svog misaonog kretanja i razvijanja, bavila su se pre svega kosmičkim determinizmom i ljudskom slobodom. Zenon je bio uverenja da ne postoji stvar, a da je slučajna i da je tok prirode odreĎen prirodnim zakonima. Smatrao je da je u početku postojala samo vatra, a onda su se postepeno pojavili i drugi elementivazduh, voda, zemlja i to baš ovim redosledom. Bio je uveren da će doći do kosmičkog poţara i da će sve ponovo postati vatra. Veliki broj stoika smatra da to nije konačan kraj, kako to propagira hrišćansko učenje. Pojava vatre predstavlja zatvaranje jednog kruga. To onda podrazumeva takvo kretanje u beskonačnost, jer sve što se dogodilo pre, dogodiće se opet i to ne jadnput, već više puta.

Tok prirode u stoicizmu (baš kao što je i slučaj sa teologijom u XIII veku), odredio je Zakonodavac ili Bog. Vrhovni Zakonodavac je po njima bio blagotvorno

23

U udţbeniku «Istorija zapadne filozofije», Bertranda Rasela, u odeljku o stoičkoj filozofiji, pobliţe je odreĎena ova tvrdnja. Tako nam on navodi kako Zenon pokušava da dokaţe da postoji stvaran svet. Vrlo jasno se ovo sve ogleda u Zenonovom dijalogu sa jednim skeptikom koji ga je upitao: »Šta mislite pod stvarnim?» Zenon je odgovorio: »Mislim na čvrsto i materijalno. Mislim da je ovaj sto čvrsta tvar. »Skeptik mu je odvratio pitanjem :»A Bog, a duša?» Zenon je i na to imao odgovor, pa je kazao sledeće: »Savršeno čvrsti, ako je išta čvršće od stola onda su to oni». Skeptik je imao još jedno zanimljivo pitanje: »A vrlina ili pravda ili pravilo trojno; takođe su čvrsta tvar?» Zenon je opet odgovorio potvrdno: »Naravno,sasvim čvrsta». I ovim je i uslovljeno stoičko shvatanje pravde i prirodnog prava što je i napomenuto.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

30

ProviĎenje. Do najsitnijih detalja, priroda kao celina, koncipirana je tako da prirodnim sredstvima obezbedi odreĎene ciljeve. Ovi ciljevi, osim u slučaju ako nije reč o bogovima i demonima, moraju da se nalaze u čovekovom ţivotu. Za stoike sve ima neku svrhu koja je povezana sa ljudskim bićima (neke ţivotinje su dobre za jelo, neke čoveku daju priliku da stavi na probu svoju hrabrost, stenice su pak korisne jer nam ne dopuštaju da dugo ostanemo u krevetu). Vrhovnu silu, zakonodavca ponekada nazivaju Bogom, a ponekada Zevsom. Kod Seneke je bio slučaj da razlikuje stoičkog Zevsa, od onoga iz pravne mitologije i uopšte mitologije starih civilizacija.

Bog, zakonodavac je odvojen od sveta i on predstavlja dušu sveta. Svaki pojedinac u sebi nosi jedan deo boţanske vatre. Celokupne stvari su deo jedinstvenog sistema, odnosno prirode. U tom pravcu je i verovanje da je pojedinčev ţivot koji je u skaldu sa prirodom dobar. U nekom odreĎenom smislu, svaki ţivot i jeste u skladu sa prirodom jer on kakav je god napravili su ga zakoni prirode. U nekom drugom smislu, ljudski ţivot je jedino onda u skladu sa prirodom kada je pojedinačna volja usmerena ka ciljevima koji su ciljevi prirode. Kako oni smatraju vrlina se sastoji u volji koja je u skladu sa prirodom. Oni ljudi koji su poročni, iako nuţno poštuju Boţiji zakon- poštuju ga nerado. To se moţe moţe uporediti sa Kleantom. Dakle, oni su kao psi vezani za kola i prisiljeni su da idu gde god ta kola idu. U ţivotu svakog pojedinca vrlina je ono što je dobro, tačnije što je jedino dobro. Neki pojmovi kao što su zdravlje, sreća, imovina nemaju nikakvog značaja. Vrlina je u volji i sve ono što je stvarno dobro ili pak loše u čovekovom ţivotu zavisi samo od njega samog. Kako su oni smatrali, vrlina zavisi isključivo od pojedinca. Čovek moţe da osiromaši, govorili su, ali on moţe da ostane častan; tiranin je mogao da ga strpa u zatvor, ali bi on i dalje nastavljao da istrajno ţivi sa prirodom; moţe da bude osuĎen na smrt, ali isto tako moţe da umre dostojanstveno poput Sokrata. Ljudi, dakle, imaju vlast samo nad spoljašnjim stvarima, dok istinsko dobro oličeno u vrlini jeste stvar isključivo pojedinca. RasuĎivanje mudraca je ispravno, on je gospodar sudbine u svemu što on sam ceni, jer nijedna spoljašnja sila ne moţe da ga uskrati za tu vrlinu. Bitno je razumeti da je za stoika vrlina cilj po samom sebi, a ne nešto što čini dobro. Oni to uporeĎuju sa lekarom koji sopstveni ţivot izlaţe opasnosti da bi sprečio zarazu i svi smo u uverenju da je bolest zlo. Ukoliko ne bismo tako mislili taj isti lekar bi mogao mirno da ostane kod kuće. Dakle, stoici nisu moralni da bi činili dobro, već čine

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

31

dobro da bi bili moralni. U uslovima u kome se jedinstveni helenistički praxis raspada, nomos više nije legitimacija sa običajnosno-pravnim značenjem već sada biva shvaćen i prihvaćen kao odredba logoske umnosti sveta i kao pravi um.Ta mudrost se dokučuje pravim umom mudraca- orthos logos , recta ratio. 24 Stoička filozofija je svojevrstan amalgam istočnjačkih duhovnih uticaja i jednim delom kinizma. U čemu se ogleda taju kinički uticaj? Treba krenuti postupno.

Antisten (Antisthenes) (oko 455-360.g.pre n.e), koji je bio jedan od najodanijih Sokratovih učenika bio je osnivač filozofske škole kinika. On je u svojim spisima, većim delom dijalozima, zastupao stanovište po kome se vrlina (arete) moţe naučiti i smatrao je da treba prezreti uţivanje koje nije stečeno trudom. Zbog toga je njegov ideal bio Herakle. Za svoju knjigu saveta vladarima, tip mudrog vladara po kome treba i drugi da se vladaju uzeo je persijskog kralja Kira. Još jedan od njegovih uzora je bio Sokrat, tačnije njegov ţivot kao ideal jednostavnosti i oskudacije potreba, koji je jedini otvarao put ka sreći. Anisten je prezirao dobra koje je stvarao i štitio polis, a to su svojina, porodica, otadţbina i čast. Samo ime kiničari su dobili po Diogenu (Diogenes) iz Sinope (oko 400-323), čija su razmišljanja bila zapisana na psećoj koţi i poznata je anegdota njegovog susreta sa Aleksandrom Makedonskim. Diogen je praktikovao skučen ţivot i askezu (askesis), čak je i ţiveo u jednom buretu poput psa.

Anisten je ze razliku od njega to samo pripovedao. Dolazimo do momenta, kada treba objasniti uticaj kiničara na stoike. Stoa je preuzela pokušaj kiničara i njihovu teţnju za još radikalnijim iskorenjivanjem afektivnosti, potom propoved o ţivotu bez strasti, neosetljivost (apathia) i duševni mir (ataraxia) kao pribeţišta sreće. TakoĎe preuzimaju i kosmopolitsko učenje tj. shvatanje da je čovek graĎanin sveta i da ni u kom slučaju ne treba da se veţe za polis.

Pomenula sam osnivača stoičke škole Zenona, njegovog prvog učenika Kleanta i njegovog najznačajnijeg učenika Hrizipa. Treba sada napraviti paralelu i analizu promišljanja pojma prava kod stoika. Naime ,dok su sofisti imali onu čuvenu opreku physis i nomos, stoici su to zamenili oprekom izmeĎu physis i thesis. Thesis inače označava stav i postavku. Hrisip pravo posmatra kao pravo ispunjeno etičkim 24

M. A. Perović, »Praktička filozofija», 200.-202.str, Filozofski fakultet,

Odsek za filozofiju, Novi Sad, 2004.god.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

32

sadrţajem. Stoici su prirodno pravo, u smislu prirodnog zakona, smatrali merilom svih vaţećih zakona i svih postojećih drţava tog perioda. Oni su prvi imali uverenje o potrebi neke vrste srodnosti, poput bratstva meĎu ljudima i ceo svet su proglasili jednim velikim polisom tj. kosmopolisom. Oni su to još nazivali i zajednica bogova i ljudi. Hrisip je imao stanovište po kome je svet jedna velika drţava u kojoj postoji jedan zakon i jedno ustrojstvo. Fakticitet postojanja posebnih drţava sa svojim zakonima i granicama, smatrao je dodacima jednog prirodnog zakona koji je bio univerzalan u svom vaţenju. Pojam nomos oni su proširili u pojam zakona sveta i nazivali su ga istinskim umom ili pravim umom (orthos logos,recta ratio), što je već napomenuto. Ukoliko se napravi paralela u statusu pojma nomos kod stoika, sofista i kod Platona i Aristotela, uvidelo bi se da je kod sofista imao najniţi rang, kod Platona i Aristotela je bio uzdignut do kraljevskih visina u vidu nomos basileus, dok je za stoike, tačnije za Hrizipa zakon kralj u svim zemaljskim, ljudskim poslovima, a tako i u boţanskim. Po njemu zakon je ono što je autoritet koji bi trebao da odredi ono što je moralno, a time i ono što je nemoralno. Dakle, po njemu on je pravilo i za pravo i za nepravo. Pravi um, opšti zakon, kako ga stoici nazivaju, obuhvata sve i sve proţima.

On je antropocentričan i jednak je Zevsu. Odatle sledi lex natura=lex divina. On predstavlja normu koja vaţi i za umna i za neumna bića, pa je upravo ono što sam napomenula, mera onoga što je pravedno i mera onoga što je nepravedno. Ovaj večni um vlada celim svetom i iz njega svoje zrake puštaju tzv. kliconoše- logoi spermatikoi, rationes seminales. One u ţivotinjama deluju kao u vidu instikta, a u ljudima deluju kao um ili kao razum. Čovek je u svetskom poretku od strane stoika shvaćen kao pas koji je privezan za neku vrstu kola.To je fatalističko viĎenje slike sveta. Tačnije rečeno, reč je o fatalističkom determinizmu .Ukoliko je taj pas (misli se na čoveka) pametan on će voljno trčati iza tih kola, a ukoliko se opire na zadnje noge i laje on će biti vučen. Ovaj odnos prema jednom svetskom toku je u stvari merilo verdnosti u stoika. Zaključak je da su loši oni koji se opiru sudbini, jer oni ţele da naruše svetski poredak, ali oni u tome ne uspevaju. Dakle, večni zakon je odreĎen kao sudbina, a lična sloboda je potpuno podreĎena jednom sveopštem determinizmu.

Saznanje ovakvog večnog uma po stoičkom uverenju, mogu da dokuče jedino mudraci, a tu su mislili na sebe same. Oni su jedini svesni logosa. MeĎutim, u logosu imaju udela svi ljudi pa samim tim su u mogućnosti da pronaĎu taj moralno-pravni zakon. Taj zakon se poklapa sa prirodnim pravom. Pošto ljudski um predstavlja deo

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

33

jednog sveopšteg svetskog uma, oni su deo celine kojoj pripadaju i imaju svest o tome, tako odatle potiču i dve vrlo bitne ideje filozofije stoe, a to su ideja o zajedničkoj misli i ideja o ţivotu saglasnom prirodi- naturam sequere. Iz prve pomenute ideje potekla je i saglasnost svih ljudi-consensus omnium koja je osnova kasnijeg prirodno-pravnog učenja. Ta zajednička misao svih ljudi čini vidljivim prirodno pravo svim ljudima i svakom pojedinačnom čoveku i čini njegovu istinitost sigurnom. Ideja o takvom načinu ţivota podrazumeva da svaki pojedinačni čovek treba da čini ono što njemu pripada po njegovoj umnoj prirodi jer je ona deo svetske umne prirode.

Ovakvo viĎenje i shavtanje prirodnog prava neki autori nazivaju patetičnim i čak navode da su u nekim svojim sentencama stoičari iskazali patetičnu demokratičnost. Ono što se ovom filozofskom pravcu mora priznati, to je da je njihovo

prirodno

pravo

revolucionarno

(poput

sofističkog).

Ta

njegova

revolucionarnost se ogleda u tome što je ono napustilo tle ograničenosti unutar polisa i teorijski promislilo njegov kraj. Ono što se da uočiti, to je da je stoicizam donekle smatrao trivijalnim, potpuno nebitnim razlikovanje izmeĎu slobodnih i robova, varvara i Grka. On se zadovoljavao time da proglasi apsolutno sve ljude članovima umskog carstva koje nema granica, iako su bili očigledni slučajevi diskriminacije i nejednakosti. Stoicizam po Ernstu Blohu, podseća na današnje slobodne zidare ili poput bratskog saveza svih klasa našega veka, jer čovek više po njima nije zoon politikon- političko biće, već je zoon koinonikon- biće zajednice. To se ogeda u mirnoći u svakodenvnom ţivotu, u jednom nonšalantnom i dobrovoljnom predavanju sudbini i uključivanju u promenljive oblike političke zajednice. U takvom jednom kosmopolitskom zanosu on je mogao biti jednako ideologija (ne filozofija) i velelepnog carstva Aleksandra Makedonskog, i Rimske imperije i hrišćanske ekumenske zajednice i ideologija plemića i robova.

Stoicizam se prostire i kroz Rim. Vrlo je prisutan i u delima Seneke Lucius Annaeus Seneca), roba Epikteta (Epiktetos), i imperatora Marka Aurelija (Marcus Annius Verus). Seneka je ţiveo u periodu 3-65.g.pre n.e. Bio je poreklom Španac čiji je otac takoĎe bio vrlo obrazovan čovek i koji je ţiveo i radio u Rimu. Po ocu je nosio ime. Opredelio se pre svega za političku karijeru i u tome je bio osrednje uspešan. Uspeo je da se zameri supruzi cara Klaudija, Mesalini i on ga je proterao na ostrvo Korziku 41.g.pre n.e. Careva druga supruga Agripina ga je povukla iz

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

34

prognanstva 48.g.pre n.e. i unajmila ga je za tutora svom sinu koji tad imao jedanaest godina. Taj jedanaestogodišnjak je kasnije postao dobro poznati car Neron. Iako je Seneka u svojim učenjima i javnim govorima izrazito prezirao bogatstvo i raskalašan ţivot, po tadašnjem Rimu su se širile glasine da je imao ogromnu imovinu koja je iznosila tri stotine miliona sestercija, sa danjašnjeg aspekata to iznosi oko tri miliona funti. Pošto je Neron bio prilično neuravnoteţena osoba, vremenom su i njegovi ispadi postajali sve češći, pa je tako i Seneka postajao sve manje omiljen i na meti napada. TakoĎe se pričalo da je učestvovao u nekakvoj zaveri u kojoj bi Neron trebalo da bude ubijen, a na presto bi došao on lično. Iako je imao velike zasluge u Rimu toga doba, dozvoljeno mu je da izvrši samoubistvo 65.g.pre n.e. Skončavanje Senekinog ţivota je bilo duboko poučno. Kada je saznao šta je Neron odlučio, i uz to da nema vremena za oporuku, svojoj oţalošćenoj porodici je rekao: »Ne marim,ostavljam nešto što je daleko vrednije od zemaljskog blaga,primer jednog moralnog života.» Prema Tacitu rečitost i razboritost Senekina nije bila pokolebana niti umanjena do poslednjeg trenutka njegovog ţivota. MeĎutim, vredi napomenuti da je Seneka značajniji po svojoj rečitosti i poukama nego po nešto «sumnjivijoj» praxi.

On je u otkriću savesti (conscientia) video ideju blaţenog ţivota u samom čoveku, što je jedan mali delić bogatije stoičke filozofije prirodnog prava.

Aurelije je iskazao ideju ljudskog dostojanstva- dignitas humana kao srca prirodnog prava. Inače, bio je usvojeni sin omiljenog cara u rimljana Antonina Pija, a koji mu je bio ujak i tast i koga je on nasledio 161. g.pre n.e. Kao car posvetio je čitav svoj ţivot stoičkoj vrlini. Bila mu je potrebna velika moralna čvrstina i postojanost jer su u tom periodu Rim zadesile velike nedaće poput bolesti, zemljotresa, ratova i teških pobuna. Napisao je razmišljanje pod naslovom «Samome sebi» na grčkom jeziku. Baziralo se na stoičkoj filozofiji čiji se neki osnovni principu izlaţu bez neke posebne krutosti i sa rezignacijom. To u stvari govori koliko je bio umoran od svojih duţnosti koje su bile, zbilja naporne. On se smatra za poslednjeg zančajnog stoika. Bio je u potpunosti saglasan sa Epiktetom (Epiktetos) u filozofskim pitanjima. Epiktet je rodom je iz grada Hijerapolisa u Frigiji. Prvobitno je bio rob.

Kasnije je osloboĎen i postao je učitelj filozofije u Rimu. Car Domitijan ga je prognao iz Rima u Nikopolis u juţnom Epiru. Njegova učenje je zabeleţio njegov učenik Arijan u «Priručnoj knjiţici». Za razliku od stoičkog učenja, Epikur se

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

35

obraćao običnom narodu i raspravljao je isključivo o pitanjima etike. Zajedničko ovoj trojici filozofa je što su preuzeli grčko stoičko fatalističko ubeĎenje.

Zanimljivo je da je patricije Tiberije Grah (Tiberius Gracchus) pod uticajem stoičkog prirodno-pravnog učenja postao plebejski tribun. U rimskom stoicizmu se pojavio i pojam lex aeterna- večni zakon koji je shvatan kao sudbina koja vlada svetom.

Učenje o prirodnom pravu koje se pojavilo u periodu od XVI do XVIII veka je svojevrstan pokušaj stoičkog učenja. Stoici su razlikovali ius naturale od ius gentium. Taj prirodni zakon bio je izvučen iz prvih principa koji su leţali u osnovi celokupnog opšteg znanja. Stoici su smatrali da su po prirodi sva ljudska bića jednaka. Marko Aurelije se u svojim «Mislima (Samome sebi)» izričito zalaţe za politiju u kojoj za sve postoji jednak zakon. Potom politiju koja upravlja vodeći računa jednakim pravima i jednakoj slobodi govora i kraljevsku vladu koja iznad svega poštuje slobodu svojih podreĎenih. To je predstavljalo jednu ideju, ideal koji je mogao biti dostignut u Rimskom carstvu. On je uticao na zakonodavstvo, posebno u vidu poboljšanja statusa robova i ţena. Moţe se uočiti da je hrišćanstvo preuzelo jedan deo od stoičkog učenja. Postojalo je vrlo moguće prevladavanje stoicizma i stupanje na snagu despotizma, meĎutim stoičko učenje o prirodnom zakonu i time o prirodnoj jednakosti, kasinje u hrišćanskom ruhu, dobilo je veliku snagu koju um u antičko doba nije mogao da dodeli čak ni car.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

36

5.CICERONOV «ZAKON PRIRODE»

Ciceron (Marcus Tullius Cicero) je rođen trećeg dana meseca januara 106. godine pre nove ere i to je dan kada se konzuli mole bogovima za cara i prinose mu žrtve, a umro je 43.godine pre nove ere. Rodio se u gradu Aripina, jugoistočno od Rima. Njegova majka Helvija je poreklom bila plemkinja, dok mu se o ocu ne znaju pouzdani podaci. Po Herodotovim predanjima, otac mu je radio u jednoj valjarskoj radionici gde je Ciceron i odrastao, a takođe prenosi i verziju po kojoj njegovo poreklo seže sve do Tula Atija. Prvi čovek iz porodičnog stabla Cicerona je bio ugledan čovek, zbog čega svi njegovi naslednici nose ime Ciceron. To ne bi bilo nimalo čudno da Rimljani nisu bili malo podsmešljivi na to ,jer cicer na latinskom znači grašak. Taj ugledni predak je navodno imao neku anomaliju na nosu koja je podsećala na grašak i otuda taj nadimak. Marko Tulije se nikada toga nije stideo, čak je jednom u šali, kada je kao kvestor na Siciliji posvećivao bogovima srebrni zavetni poklon, napisao svoja dva imena, Marko i Tulije, a umesto trećeg je naredio jednom umetniku da pored njih iskleše grašak. Ciceron je bio prvi rimski filozofski pisac, ali nije smatran za originalnog mislioca. Bio je eklektičar koji je iz određenih grčkih filozofskih učenja odabirao i preuzimao ono za šta je smatrao da odgovara rimskom načinu razmišljanja. Njegova filozofska učenja su najbliža skepticizmu i stoicizmu. Njegova najveća zasluga je u razvoju latinskog jezika koji je za njegovog života dostigao vrhunac. To se prvenstveno odnosi na latinsku filozofsku terminologiju. Izvršio je snažan uticaj na evropsku kulturu sve do naših dana i tako nešto se nikome drugome nemože pripisati. Takođe ,njegova velika zasluga je u tome što je sačuvao brojne podatke o grčkim filozofima čija dela nisu sačuvan a.Kao književnik vrlo rasprostarnjenih i bogatih interesovanja ostavio je opus koji se može podeliti u 4 grupe: 1.govori, 2.retorska dela, 3.filozofska dela i 4.pisma.

Njegovi govori se dalje dele na političke i sudske. Održao ih je više od sto,a danas je od toga sačuvano ukupno 58.celih. Od političkih najpozantija su 4 govora:Protiv Katiline (In Catilinam) iz 63.g.pre n.e. kada je kao konzul otkrio i u krvi ugušio Katilininu zaveru; potom Filipike (In Marcum Antonium orationes Philippcae), koje su održane 44-43.g.pre n.e. i u kojima on oštro napada Marka Antonija kao glavnu pretnju tadašnjeg republikanskog uređenja. Naziv Filipike nose po govorima velikog grčkog govornika Demostena protiv makedonskog kralja Filipa II. Potom, govor Za Seksta Roscija Amerina (Pro Sexto Roscio Amerino) i on mu je prvi doneo slavu. Među sudskim govorima ističu se: Protiv Vera (In Verrem), Za pesnika Arhiju (Pro Archia poeta) i Za Miliona (Pro Milione) i on se smatra za najdoteraniji njegov govor .Potom retorski spisi: O govorniku (De oratore) u kome se raspravlja o govorništvu, Brut (Brutus) u kome se daje istorija rimskog govorništva i Govornik (Orator) u kome je reč o proznom ritmu. Ovi spisi su produkt Ciceronovog govorničkog iskustva i teorijskog obrazovanja koje je stekao kod grčkih učitelja. Važniji filozofski spisi su mu: O državi (De re publica), O zakonima (De legibus), Rasprave u Tuskulu (Tusculanae disputationes), O dužnostima (De officiis), Lelije ili o prijateljstvu (Laelius de amicitia). Za pozanvanje njegovog života, interesovanja, njegovog državničkog delovanja i umetničkih težnji, kao i za poznavanje društvenih prilika njegovog veremena od izuzetnog je značaja zbirka od oko 800 pisama prijateljima i rođacima, a od posebne važnosti su ona upućena Titu Pomponiju Atiku.

Ciceronovo pravno učenje

predstavlja svojevrstan spoj rimskog

praktičkog duha i viĎenja i učenja o pravdi Platona i Aristotela, kao i stoičkog

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

37

prirodnog prava. Smatrao je da večni zakon ne potiče od ljudi, niti da su ga oni izmislili. Takav zakon nije utvrĎen ni narodnom odlukom, on je mudrost koja ima za cilj upravljanje svetom. U svom ranom spisu «O iznalaţenju» (De invevtione), Ciceron preuzima helenistički način razumevanja izvora prava iz pojmova physisethos-nomos, odnosno kao prirodu-običaj-zakon, koji su shvatani u jednom vremenskom toku. Odatle sledi da pravo nastaje iz prirode, potom delimično prelazi u običajno pravo koje ima mogućnost i da postane deo pozitivnih zakona koji su postojali, a to su ius civile i Zakon XII tablica, o kome će biti posebno reči. Večni zakon je nepromenjljiv,(što mu i samo ime govori), i iz njega se izvode i svi drugi zakoni. Za njega Bog i priroda nisu razlika,pa se stoga lex aeterna (večni zakon) i lex naturalis ili lex naturae (prirodni zakon) poklapaju, što napominje u svojim spisima De legibus (O zakonima) 25 i De re publica (O republici). Moralno-pravni zakon ne predstavlja samo jedinstvenu tvorevinu onoga prirodno-boţijeg, nego i ljudskog uma, bez obzira što je njegovo saznanje u poteškoćama zbog strasti. Ciceron je svetski poredak smatrao lex divina et humana (boţiji i ljudski zakon) i on vaţi i za bogove i za ljude, ali se pre svega svodi na najviše boţije biće, odnosno na Jupitera kao izumitelja, što jasno obrazlaţe u spisu De legibus (O zakonima). 26 U mitologiji strarih Rimljana, Jupiter bi odgovarao grčkom vrhovnom bogu Zevsu. Jupiter je latinsko ime za Zevsa, što se da zaključiti iz latinskih tragedija. Grčkim bogovima, kojima su Rimljani davali latinska imena, su graĎeni hramovi unutar rimskih zidova i veliki broj verskih grčkih obreda je bio uključen u rimski drţavni verski ceremonijal.

Najpoznatiji je bio lectisternium, koji je uveden u čast Jupitera i ovaj obred se često

25

4] Atticus: Ego vero tibi istam iustam causam puto, cur huc libentius venias atque hunc

locum diligas. Quin ipse, vere dicam, sum illi villae amicior modo factus atque huic omni solo, in quo tu ortus et procreatus es. Movemur enim nescio quo pacto locis ipsis, in quibus eorum quos diligimus aut admiramur adsunt vestigia. Me quidem ipsae illae nostrae Athenae non tam operibus magnificis exquisitisque antiquorum artibus delectant, quam recordatione summorum virorum, ubi quisque habitare, ubi sedere, ubi disputare sit solitus, studioseque eorum etiam sepulcra contemplor. Quare istum ubi tu es natus plus amabo posthac locum.

Marcus: Gaudeo igitur me incunabula paene mea tibi ostendisse.

Cicero,De legibus,II,c.4 26

Upor. Cicero,De legibus,III,5,23;II 4,10.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

38

obavljao. U Jupiterovoj svetkovini su bili postavljeni leţaji za njega i druge bogove, a boţanstva (tačnije njihovi kipovi) su polagana na njih. Verovalo se da oni zaista učestvuju u tom posvećenom obedu sluţenom u njihovu čast.

Zakon prirode ili prirodni zakon postoji od davnina, a to znači i pre pisanog zakona i pre nastanka bilo koje drţave, u smislu njenog osnivanja. Kada čovek sledi ovaj zakon, on postupa po načelima vrline (virtus) ili potpune prirode. U Platonovom duhu, Ciceron to još naziva i dinamičkim stremljenjem ka savršenstvu.

Treba napomenuti da opisom prirodnog zakona ne podrazumeva neku vrstu delegitimacije postojećeg pravnog opusa u korist moralne sfere, kao što su to činili stoičari. Stvar je u tome što se u običajnosnom duhovnom horizontu arhajskog i republikanskog perioda i sa aspekta prirodnog prava, moral i pravo javljaju kao nepodeljeni. Ciceron, ipak pod uticajem stoicizma lex naturalis i lex aeterna smatra istim, što je već napomenuto. On u 39. fragmentu prve knjige «De re publica» napominje da je drţava takav vid zajednice koji je zasnovan na prirodi i zajedničkoj volji ljudi radi koristi i prava. 27 Ciceron smatra da je i rimsko ureĎenje jedan prirodni nuţan poces. On pod uticajem klasične doktrine razlikuje četiri kardinalne vrline: 1.

prudentia (razboritost,pamet);

27

[23] Marcus: Vitia quidem tribunatus praeclare Quinte perspicis, sed est iniqua in omni re accusanda praetermissis bonis malorum enumeratio vitiorumque selectio. Nam isto quidem modo vel consulatus vitupe[rari po]test, si consulum quos enumerare nolo peccata collegeris. Ego enim fateor in ista ipsa potestate inesse quiddam mali, sed bonum, quod est quaesitum in ea, sine isto malo non haberemus. 'Nimia potestas est tribunorum plebis.' Quis negat? Sed vis populi multo saevior multoque vehementior, quae ducem quom habet interdum lenior est, quam si nullum haberet. Dux enim suo se periculo progredi cogitat, populi impetus periculi rationem sui non habet.

[10] Neque enim esse mens divina sine ratione potest, nec ratio divina non hanc vim in rectis pravisque sanciendis habere, nec quia nusquam erat scriptum, ut contra omnis hostium copias in ponte unus adsisteret, a tergoque pontem interscindi iuberet, idcirco minus Coclitem illum rem gessisse tantam fortitudinis lege atque imperio putabimus, nec si regnante <L.> Tarquinio nulla erat Romae scripta lex de stupris, idcirco non contra illam legem sempiternam Sex. Tarquinius vim Lucretiae Tricipitini filiae attulit. Erat enim ratio, profecta a rerum natura, et ad recte faciendum inpellens et a delicto avocans, quae non tum denique incipit lex esse quom scripta est, sed tum quom orta est. Orta autem est simul cum mente divina. Quam ob rem lex vera atque princeps, apta ad iubendum et ad vetandum, ratio est recta summi Iovis.

Cicero,De legibus,III,5,23;II,10

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

2.

magnanimitas (velikodušnost,hrabrost);

3.

moderatio (umerenost);

4.

iustitia (pravda).

39

Ove vrline po njemu su bile najbitnija obeleţja praktične filozofije, ali pravdu smatra jedinstvenom vrlinom, odnosno, gospodaricom i kraljicom svake vrline, što i napominje u prvoj knjizi, u šestom i devetnaestom fragmentu svog spisa «O zakonima» 28. Zakoni koje «prirodni zakon» postavlja pred ljude nose naziv ius ili pravo. Ukoliko u sebi poseduju zapovest prirodnog zakona,onda ih on još naziva ius naturae ili ius naturale,summum ius, sapientiam ius. Ovo pravo je bilo nepisano i pored njega je postojalo i rimsko ius civilis-građansko pravo, odnosno lex civilisgrađanski ili gradski zakoni .Ovi zakoni su označavani i kratko,samo kao lex-zakon.

Ovom zakonu je odgovarala iustitia civilis-građanska pravda. Za normu zakona smatrano je prirodno pravo.Prirodno pravo je bilo obavezujuće iz razloga jer je počivalo na communis lex naturae- opštem zakonu prirode . Logičan sled je da prirodnom pravu odgovara iustitia naturalis- prirodna pravda. To je podrazumevalo poštovanje

28

[6] Quam ob rem adgredere, quaesumus, et sume ad hanc rem tempus, quae est a nostris hominibus adhuc aut ignorata aut relicta. Nam post annalis pontificum maximorum, quibus nihil potest esse iucundius, si aut ad Fabium aut ad eum qui tibi semper in ore est Catonem, aut ad Pisonem aut ad Fannium aut ad Vennonium uenias, quamquam ex his alius alio plus habet uirium, tamen quid tam exile quam isti omnes? Fannii autem aetati coniunctus <Coelius Anti>pater paulo inflauit uehementius, habuitque uires agrestis ille quidem atque horridas, sine nitore ac palaestra, sed tamen admonere reliquos potuit ut adcuratius scriberent. Ecce autem successere huic <G>elli<us>, Clodius, Asellio, nihil ad Coelium, sed potius ad antiquorum languorem et inscitiam.

19] Itaque arbitrantur prudentiam esse legem, cuius ea uis sit, ut recte facere iubeat, uetet delinquere, eamque rem illi Graeco putant nomine nÒmon <a> suum cuique tribuendo appellatam, ego nostro a legendo. Nam ut illi aequitatis, sic nos delectus uim in lege ponimus, et proprium tamen utrumque legis est. Quod si ita recte dicitur, ut mihi quidem plerumque uideri solet, a lege ducendum est iuris exordium. Ea est enim naturae uis, ea mens ratioque prudentis, ea iuris atque iniuriae regula. Sed quoniam in populari ratione omnis nostra uersatur oratio, populariter interdum loqui necesse erit, et appellare eam legem, quae scripta sancit quod uult aut iubendo <aut prohibendo>, ut uulgus appellare <solet>.

Constituendi uero iuris ab illa summa lege capiamus exordium, quae, saeclis <communis> omnibus, ante nata est quam scripta lex ulla aut quam omnino ciuitas constituta.

Cicero,De legibus,I,6,19

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

40

pre svega privatne svojine, svetosti doma svakog graĎanina i naravno ţivota. Ciceron ove stavke napominje i u spisu «O zakonima» i u «O republici».

Svaki pojedinačni graĎanin-cives je bio subjekt prava. Civitas je smatrao pravnim udruţenjem ili iuris societas i predstavljala je pravnu zajednicu interesautilitas communio. Njen osnov ili temelj je predstavljao graĎanski zakon.

Takva drţava nije predstavljala samoj sebi cilj. Ona je bila sredstvo za beata vita-srećan ţivot svih njenih graĎana.

Ciceron je svoj pojam priodnog prava filozofski izveo iz pojma prirode čoveka. Takva priroda je najviši um ili razum. On je urođen prirodi ili kako se to na latinskom kaţe insita in natura. Ovde se vidi uticaj stoičkog učenja, tačnije njihovog panteizma po kome su um, bog i priroda jedno te isto. Shodno ovome i Ciceron pokušava da pomiri i stopi u jedno prirodni, umni i boţiji zakon. On je bio mišljenja da je priroda ono iz čega je izveden zakon i da ona nije ništa što je spoljašnje čoveku.

Po njemu ona sama je priroda čoveka ili njegova bit, suština. Kako je napominjao: »Mi smo svi robovi zakona, da bismo mogli biti slobodni». Zbog svega ovoga Ciceronova učenja su izuzetno uticala na rimsku jurisprudenciju i hrišćansku etiku, sve do pojave sholastike.

Ciceron je napisao i jedan traktat o potrebi naučne obrade ius civila, jer je samtrao da je razbacano i neureĎeno- diffusum et dissipatum i da se iz tih razloga mora svesti na odreĎen broj rodova i napraviti od njega laku pristupačnu nauku, baš kao što je to postojalo u drugim obalstima saznanja. Ciceronov zahtev na podizanje prava na stupanj nauke,svodio se pre svega na primenu ars dialectica, nauke o logici koju je na sistematski način izloţio Aristotel. Smatrao je da treba: 1.

pravo postaviti kao sistem;

2.

napraviti jedinstvo od onoga što je do tada bilo nejasno i neureĎeno;

3.

pronaći veze izmeĎu pojednih delova sitema;

4.

postaviti saznanja na takav način da jedna zavise od drugih;

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

5.

41

pretvoriti delove koji su razbijeni na manje celine u jedinstveni predmet promišljanja.

Osnovne tehnike u okviru dijalektike koje su se vodile ovim osnovnim ciljevima,bile su tehnike podele pojmova po šemi genus-species, odnosno rod-posebni oblik. Ova šema je bila noseća u sistematizaciji prava kojoj je Ciceron teţio. Ciceron nije samo filozofski analizirao pravne pojmove i institute, već je i otvorio pitanje o suštini prava. Tako je on ius civile definisao na sledeći način u devetoj «Topici»: Ius civile je jednakost ustanovljena za one koji pripadaju istoj civitas da bi se primenjivala u njihovim stvarima (Ius civile est aequitas constitutia iis,qui eiusdem civitatis sunt,ad res suas obtinendas). I ovu definiciju, Ciceron oblikuje koristeći postupak definisanja per genus et differentiam. Genus za pravo-ius je aequitasjednakost, a differnitia je deo rečenice koji glasi: constitutia iis, qui eiusdem civitatis sunt, ad res suas obtinendas (ustanovljena za one koji pripadaju istoj civitas da bi se primenjivala u njihovim stvarima). Ciceronova definicija, jasno pokazuje da se na karju pretkalsičnog perioda u Rimu, pod pravom podrazumevaju ona pravila ponašanja koja se jednako primenjuju na sve njegove graĎane. Takvo shavtanje pojma prava se na neki način oslanja

na shvatanje demokratije iz perioda republikanskog ureĎenja.

TakoĎe, Ciceronovo poimanje prava se dohvata i Zakona XII tablica, koji izričito zabranjuje izglasavanje bilo kakvih privilegija na skupštinama rimskih graĎana.

Ciceronov stav je da je pravo jednakost, a to znači da se ono jednako primenjuje na sve graĎane i on to izričito naglašava u svom delu «De re publica». Takva njegova argumentacija je krajnje jasna i ubedljiva, jer činjenica je da se svi graĎani meĎusobno razlikuju po bogatstvu, po intelektualnim sposobnostima, da ne postoji meĎu njima istnska volja da se uklone razlike u bogatstvu, a razlike u intelektu je nemoguće ukloniti. Zbog toga Ciceron dolazi do zaključka da je najbolje da postoji jednakost u pravima za sve graĎane. I to je potpuno opravdano i vrlo logično, pošto su ljudi u različitim poloţajima, samim tim imaju i različite interese koji se suprotstavljaju i dovode do otuĎenja i udaljavanja meĎu ljudima. Potreba da se oni poveţu i drţe na okupu je upravo u ideji jednakog prava za sve. Taj kohezivni element je upravo zakon koji je veza u društvu, a pravo je to koje se sastoji od zakona koji se izričito moraju primenjivati jednako na sve graĎane. Pravo je, dakle ono što graĎani treba da prihvataju, jer oni sami imaju interes da ostanu udruţeni u istu civitas, a ukoliko nisu

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

42

udruţeni, onda ništa od toga ne vaţi. I ovo je vrlo jasno izrečeno u prvoj knjizi «De republica».29 Bitno za razumevanje Ciceronove filozofije prava je i ta činjenica da on pojam prava ne vezuje samo za jednakost. Pravo mora biti utemeljeno i na vrednostima etike, pre svega na dobru, na časti i pre svega na pravičnosti. Njegova filozofija se temelji na tom uverenju da su ove etičke vrednosti usaĎene u čoveku i da zahvaljujući njima on razlikuje dobro od zla, pa tako svo pravo proizilazi iz nejgove prirode. Ciceron ovim učenjem u potpunosti odbacuje ono što bi se danas u pravnoj nauci moglo nazvati normativizmom. U svom spisu «De legibus» (O zakonima) je dao jasnu razliku izmeĎu pravičnog i norme koja iza sebe podrazumeva prinudu i naglasio je da je u potpunosti apsurdno smatrati pravičnim ono što dolazi od institucija i što je u narodnim zakonima.

On je takoĎe postavio pitanje da li je tako pravično ono što dolazi od zakona tirana, što se jasno vidi u prvoj knjizi, petnaestom paragrafu pomenutog spisa. TakoĎe, govoreći o ovoj temi u narednom paragrafu, Ciceron se pita da ukoliko bi prava bila ustanovljena glasanjem graĎana, naroda, dekretima princepsa ili odlukama samih sudija, trebalo pravednim smatrati pljačku, preljubu, falsifikovanje testamenta ukoliko bi to bilo potvrĎeno njihovim glasom. 30

29

Upor. Cicero,De republica,I,32,49

[15] Atticvs: Atqui, si quaeris ego quid exspectem, quoniam scriptum est a te de optimo rei publicae statu, consequens esse uidetur ut scribas tu idem de legibus: sic enim fecisse uideo Platonem illum tuum, quem tu admiraris, quem omnibus anteponis, quem maxime diligis. Marcvs: Visne igitur, ut ille cum Crete Clinia et cum Lacedaemonio Megillo aestiuo, quem ad modum describit, die in cupressetis Gnosiorum et spatiis siluestribus, crebro insistens, interdum adquiescens, de institutis rerum publicarum ac de optimis legibus disputa<ba>t, sic nos inter has procerissimas populos in uiridi opacaque ripa inambulantes, tum autem residentes, quaeramus isdem de rebus aliquid uberius quam forensis usus desiderat?

30

[16] Atticvs: Ego uero ista audire cupio.

Marcvs: Quid ait Quintus?

Qvintvs: Nulla de re magis.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

43

Iz ovoga tumačimo da graĎansko pravo-ius civile nije samo jednakost,već je i pravičnost. Pomenuta jednakost graĎana pred zakonom je uslov bez koga nema pravde u samom društvu. TakoĎe, izvlači se i zaključak da nije dovoljna pravda da bi u civitas bila prisutna vladavina prava. To jasno pokazuje i njegova opaska o Galbi koji je mnoge stvari jednako presudio, ali suprotno pravu. Pravo, dakle postoji samo ako se zakoni jednako primenjuju na sve graĎane pod jasnim uslovom da su u isto vreme i pravični.

Ciceron je uvoĎenjem pojma pravičnosti u svoju filozofiju prava, sam pojam prava učino veoma sloţenim. On je napomenuo da je sama priroda pravičnosti dvostruka i da sa jedne strane ono što odgovara istini zasnovano je na pravu, a sa druge strane to je ono što se moţe braniti razlozima dobrog i jednakog- bono et aequo. Ovaj pojmovni par će se kasnije javiti i u klasičnoj definiciji prava i njegovoj filozofskoj refleksiji. TakoĎe vezivanje prava za pravičnost sa njegove strane je omogućilo nesmetani razvoj prava. Pravni praxis je pravio analize o odnosu pojmovnog para ius i aequtias, odnosno vaţećeg pravnog pravila i onoga što građani smatraju pravičnim. Pojam pravičnosti je pred sam karj pretklasičnog perioda u Rimu postao unutrašnji i dinamični elemenat pojma ius. Ciceron je takoĎe objasnio i šta je cilj prava. Imao je i iskustvo kao neko ko je vršio najvišu republikansku magistraturu, bio je konzul, pa i sa te strane njegove razmišljanje dobija na teţini. Cilj prava je voĎenje ka dobrobiti graĎana i njihovih civitas. Tako je ovo njegovo razmišljanje najjasnije izloţeno u drugoj knjizi, petom paragrafu spisa «De legibus» gde kaţe da je doista izvesno da su zakoni pronaĎeni radi dobra graĎana i sigurnosti njihovih zajednica, kao i zbog njihovog mirnog i sretnog ţivota.

Marcvs: Et recte quidem; nam sic habetote, nullo in genere disputandi <p>o<t>est magis patefieri, quid sit homini a natura tributum, quantam uim rerum optimarum mens humana contineat, cuius muneris colendi efficiendique causa nati et in lucem editi simus, quae sit coniunctio hominum, quae naturalis societas inter ipsos. His enim explicatis, fons legum et iuris inueniri potest.

Cicero,»De legibus»,I,15,16

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

44

6.RIMSKO PRAVO

16.Justinijanov «Corpus iuris civilis»

6.1.Opšti pogled na razvoj Rima, rimskog prava i pravnog sistema Politička istorija Rima je veoma sloţena. Osvajanja Aleksandra Velikog nisu dosezala do zapadnog dela Mediterana. Na početku III v.pre n.e. ovim prostorom su vladale dva moćna grada-drţave, Sirakuza i Kartagina. U punskim ratovima (tačnije u prvom i drugom,godine 264-241. i 218-201.g. pre n.e.), Rim je pokorio Sirakuzu, a Kartagina više nije imala toliki značaj. Tokom II v.pre n.e. Rim je ponovo bio uspešan u svojim osvajačkim pohodima i tako je osvojio makedonske monarhije.

Egipat je ostao vazalna drţava sve do smrti Kleopatre VII Filopater, a to znači do 30.g. pre n.e .Egipat je u periodima previranja uvek teţio da diplomatski odrţava kontakte sa svim stranama u sukobu. Veze Egipta i Italije su naročito bile snaţne u vreme Cezarove vlasti i njegovog sukoba sa Pompejem i periodom posle Cezarove smrti, kada je Marko Antonije pokušao da očuva Cezarov način voĎstva drţave, ali je pao pred Oktavijanom, Cezarovim zakonskim naslednikom. Španija je osvojena slučajno u sukobu sa Hanibalom, dok je Francusku osvojio Cezar sredinom I v.pre n.e. Engleska je osvojena 100 godina kasnije. U periodu najvećeg sjaja i uticaja Rimske imperije njene granice su bile reke Rajna i Dunav u Evropi Eufrat u Aziji, a pustinje u Sevenoj Africi. Najveća imperijalistička moć se upravo ogledala na prostorima severne Afrike gde su ogromne neobraĎivane površine, pre i posle Rimljana, pretvarane u plodno tle i tako su bili prehranjivani gusto naseljeni gradovi.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

45

Rimska imperija je bila mirna i stabilna 200 godina, od dolaska Oktavijana na vlast 30.g. pre n.e. i do njegovog definitivnog sloma u III veku.

Ovo je gruba skica najznačajnihih povesnih tačaka u istoriji ove moćne drţave.

U meĎuvremenu ureĎenje Rima je prošlo kroz brojne faze i razvojne promene. Treba naopomenuti da je Rim u početku bio grad- drţavica poput onih u Grčkoj, najbliţe, sličan je bio Sparti koja nije zavisila od spoljne trgovine. Kraljeve je nasledila aristokratska republika. Iako je Senat ostao vrlo moćan i iako je oličavao aristokratiju, uveden je i demokratski element. Stoik Panajtije (Panaetius Panaitios) sa Rodosa je smatrao da je taj novonastali kompromis idealan spoj monarhističkih, aristokratskih i demokratskih elemenata. Ipak ni to rešenje nije bilo najsjajnije: došlo je do naglog bogaćenja senatorske klase, u manjem stepenu i vitezova takozvane srednje klase. Poljoprivreda se u Italiji ogledala u sitnim posednicima koji su uz pomoć svojih familia gajili ţito na ogromnim imanjima koji su bili u vlaništvu aristokratije i na kojima se gajila i maslina i vinova loza. U tome se i ogledala svemoć senata. Cezar se u svojoj političkoj karijeri otvoreno borio protiv vlasti Senata, čije je delovanje u njegovo vreme bilo čisto formalnog karaktera. Njegov vid političke prakse ga je odveo u drugu krajnost, zbog čega je smatran diktatorom.

Demokratski pokret su pokrenuli braća Grasi u drugoj polovini II v.pre n.e. i to je dovelo do niza graĎanskih ratova i konačno do uspostavljanja tiranije. Vladavinu braće Graha obeleţio je i ţitni zakon Gaja Graha u kome je drţava morala stanovnicima prestonice da prodaje ţito po ceni manjoj od trţišne.

Postoje razmišljanja po kojima su dve stvari uništile grčki politički sistem: 1.polaganje prava svakog grada na apsolutni suverenitet i 2.snaţna i kravava borba izmeĎu bogatih i siromašnih u velikom broju gradova. Teritorija, stanovništvo, organizacija vlasti, privreda, pravni sistem i pravo bitno su se menjali tokom čitavih, impozantnih XIII vekova istorije Rima. Uzevši rimsku istoriju u celini, izdvajaju se tri najznačajnije etape. Prva etapa obuhvata period osnivanja grada polovinom VIII veka stare ere do poslednjih decenija iste. Ove je i period snaţnog i povoljnog razvoja Rima, kada se širila rimska civitas i kada su se unapreĎivale institucije prava i vlasti, kao što je u procvatu bila i privreda. Druga etapa koja je obeleţila period od poslednjih decenija stare ere do sredine III veka nove ere, je etapa za koju se moţe

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

46

reći da je u njoj Rim ţiveo zrelu civilizacijsku fazu. Ovaj period je obeleţen relativnim mirom, bez velikih osvajačkih pohoda, bez promena u načinu privreĎivanja, takoĎe razvijaju se umetnost, knjiţevnost, potom i pravo. Za ovaj period se kaţe da je to zlatni period, klasično doba Rima, period rasta stanovništva, osnivanja novih gradova, potom romanizacije provincija i to je od presudnog značaja za celokupnu evropsku civilizaciju. Rim je imao blistav izgled, sa raskošnim i glamurozno izgraĎenim Forumom, palatama imperatora, vrtovima, javnim kupatilima (ternama), pozorištima, bibliotekama ,pa čak i sa vrlo razvijenom izdavačkom delatnošću i postojanjem novina- acta publica, velikim trţnicama, hipodromima, Koloseumom. To je period kada se prireĎuju veliki spektakli za rimske graĎane i jedan od takvih je i ludi saeculares, koji je organizovao Oktavijan 17.g.pre n.e.Takav spektakl je bio u Koloseumu i predstavljao je lov na divlje ţivotinje i pomorsku bitku. Treća etapa se proteţe od polovine III veka do Justinijanove smrti 565.godine. Tada dolazi do vojnog, privrednog i kulturnog nazadovanja, i do samog kraja i raspada nekada moćne imperije. Ovo sve ima uticaj i na pravo i njegovu filozofsku refleksiju. Dolazi do odstupanja od klasičnih pravnih koncepata, tačnije dolazi do vulgarizacije pravnih instituta u praksi i pravna nauka više nije stvaralac prava i ona gubi svaki značaj. Najznačajniji periodi u organizaciji vlasti u Rimu su arhaični period, period republike, principat, dominat i na kraju propast imperije. O arhaičnom periodu je bilo puno reči. Period republike je obelţilo to što su u ovom periodu nosioci vlasti populus Romanus koga sačinjavaju udruţeni rimski graĎanicives. Res publica Romanorum je obezbeĎivala demokratiju, ali samo za rimske graĎane, ali ne i za ostale stanovnike imperije. Svi oni su bili formalno- pravno jednaki, ali aristokratija ima veliki uticaj, dok ţene nisu učestvovale u vlasti.

Postojale su tri vrste organa vlasti skupštine, magistrati i senati. Rimski graĎanin je imao pravo glasa – ius suffragii i na skupštini je odlučivao o javnim poslovima.

Najzančajnija skupština je bila centurijatska koja odlučuje o ratu, miru, izboru viših magistrata, ţalbama graĎana protiv njih. Ona je bila i zakonodavni organ i u njoj su se donosili zakoni. TakoĎe postojala je i tribuska skupština koja je odlučivala o mobilizaciji vojske, porezima, izboru niţih magistrata, ţalbama rimskih graĎana protiv njih, potom odlučivala je o izricanju blaţih kazni i o najvećem iznosu novčane kazne. I ova skupština je bila zakonodavni organ i vremenom je ojačala, da je na neki način ugrozila centurijatsku skupštinu. Pored ove dve postojala je i plebejska

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

47

skupština- concilia plebis tributa čije odluke- plebiscita u prvo vreme obavezuju jedino plebejce, ali donošenjem zakona lex Hortensia iz 287. g. pre n.e. obavezani su i svi rimski graĎani. Ova skupština vremenom prerasta u organ vlasti. Zadatak ove skupštine je bio da ojača ekonomski i politički poloţaj svih slojeva rimskih graĎana.

Ove tri skupštine se mogu podevsti pod jednu vrstu organa vlasti, dok u drugu spadaju magistrati rimskog naroda. Rimski graĎani su imali pasivno biračko pravoius honorum, a to podrazumeva da mogu biti birani za javne sluţbenike kojima se poveravaju javni poslovi. Postoje dve vrste magistrata u Rimu-viši i niţi. Prvi imaju najvišu vlast- imperium, a to

znači komandovanje vojskom, pravo sazivanja

narodnih skupština, podnošenja zakonskih predloga, pravo izdavanja naredbi, kaţnjavanja, a ponekad i vršenja sudske funkcije. Drugi pak, imaju potesta, odnosno imaju vlast u okviru utvrĎene nadleţnosti- brinu o javnom redu i miru na pijacama, gone delikvente, kuju novac, snadbevaju Rim ţitom, brinu o javnim igrama.

Magistarti sa imperijumom mogu biti: konzuli, cenzori, pretori i diktatori. Senat je vodio politiku civitas. U nadleţnosti su mu bili spoljni poslovi, a to podrazumeva objave rata i zaključivanje meĎunarodnih ugovora, a u unutrašnjim poslovima upravlja finansijama, donosi odluke o javnim rashodima, imenuje upravnike provincija, obrazuje porotne sudove za suĎenje počiniocima javnih delikata. Nije imao zakonodavnu vlast;ali je davao mišljenja o zakonskim predlozima.Tokom ovog perioda moţe se reći da je postojala ravnoteţa meĎu organima vlasti. U ovaj period spada vladavina braće Grah i trijumvirat zaključen izmeĎu Cezara, Pompeja i Krasa iz 60. g. pre n.e. , potom period posle Cezaorove smrti (44.pre n.e), godinu dana kasnije nastaje i drugi tijumvirat izmeĎu Marka Antonija, Oktavijana i Lepida.

Dolaskom Oktavijana na vlast počinje priod principata. Traje do 284.g. nove ere, odnosno do dolaska Dioklecijana na vlast. Ovaj period karakteriše znatno jednostavnija organizacija vlasti nego u republici. Rimljani su praktično prešli na monarhiju uvoĎenjem princepsa. Princepsi su doţivotni nosioci tribunske, konzulske i prokonzulske valsti. Njihov imperijum je maius et infinitum, odnosno prostire se na celu teritoriju Rima i viši je od svih ostalih formalno biranih magistrata. Princeps je imao najvišu i neograničenu sudsku vlast. Lex de imperio je predstavljao zakon o poveravanju najviše vlasti i princepsi su bili osloboĎeni poštovanja ranijih donetih propisa i imali su normativnu vlast. Pravnici ovoga perioda su govorili- quidquid principi placuit habet legis vigorem. To znači da sve što princeps hoće ima snagu

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

48

zakona. Skupštine gube značaj. Senat postoji kao organ vlasti,a samo u odsustvu skupština ima normativnu nadleţnost. MeĎutim, iza njegovih odluka opet stoji volja princepsa. Senat izglasava sve što je naloţio princeps jer on sam bira senatore.

Princeps je u skupštini monarh i ima titulu prvog čoveka senata-princeps senatus.

Princeps se bavi i spoljašnjom i unutrašnjom politikom, upravljanjem provincijama, upravljanjem finansijama, a to je sve nekada bila uloga senata. Vremenom je izgubio svaku normativnu vaţnost i poslednja doneta zakonodavna odluka u senatu toga perioda bila je oratio imperatora Karakale iz 206. godine. Republikanske magistarture takoĎe nestaju. Treba napraviti distinkciju izmeĎu senata i senatora, jer senatori su i dalje vodeća klasa društva koju bira direktno princeps. Za republikanski koncept se moţe reći da je demokratski, jer je u većoj meri u rukama naroda koji je donosio odluke, dok je u principatu to sasvim drugačije. Vlast je nedemokratska iz razloga jer su garĎani povučeni iz procesa odlučivanja. Nestaje i civitas. Nastaje drţava pod upravom jednog čoveka koja pokazuje svoju nadmoć nad graĎanima.

Dolaskom Dioklecijana na vlast 284. godine počinje dominat. Ovaj period se obeleţava kao period raspada rimske imperije i traje do Justinijanove smrti 565.godine. Uvedena je vladavina četvorice – tetrarhija. Dvojica starijih vladara nosila je titulu avgusta, a njihovi pomoćnici su nazivani cezarima. Dioklecijan je imao neograničenu vlast i ovo je glavno obeleţje ovog perioda. Imperatori i dalje bivaju nosioci imperijuma i on proističe iz njihove boţanske ličnosti. Imperator je dominus et deus, gospodar i bog, a stanovnici imperije su njegovi podanici. Tu ne postoji nijedan drugi organ vlasti osim imperatora. U njegovoj ličnosti je stopljena neograničena normativna, upravna i sudska valst. Senat ni formalno ne postoji, on sada postaje gradsko veće Rima. Ovaj koncept je preuzet iz istočnih despotija.

Propast imperije počinje zbog stalnih i ţestokih sukoba unutar same drţave, potom joj doprinose i spoljni činioci tačnije Persijanci na istoku, a Varvari na zapadu. U velikoj meri situaciju pogoršavaju i pobune robova i kolona i to sve dovodi do konačnog kraha ove nekada vrlo snaţne drţave.

Ovo su značajna povesna kretanja Rima, kao jedne od najznačajnih tekovina antičke civilizacije. Na njegovom tlu je nastala moćna drţavna aparatura, za koju se govorilo da je ostavrenje ideja grčkih filozofa Platona i Aristotela, koju Grčka nije nikada uspela da praktično ostvari. Unutar Rima se stvorio i moćan pravni sistem i

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

49

njgova filozofka refleksija, a to je nemoguće diskutovati i imati pravi uvid ukoliko s ne uzmu u obzir osnovne društvene i istorijske prilike koje su u kratkim crtama izloţene. Ciceron je smatran za jednog od najznačajnih pravnika i pravnih filozofa u Rimu pretklasičnog perioda, a sada ćemo se baviti i drugima koji su obeleţili pravnu i filozofsku povest Rima, kao i prvim pravnim izvorima i njenim kasnijim promišljanjima i praksi, koja je odlikovala ovu veliku antičku civilizaciju.

6.2 Uticaj stoicizma na pravo i pravni sistem u Rimu i njegov razvoj i primena

Rimsko pravo se razvija i stvara kazuistički. Latinski casus znači slučaj.

Kada kaţemo da se tako stvara, to znači da se razvija kao istorijski materijal pozitivno- zakonskog korpusa i da se ne razvija iz hipotetičke konstrukcije «prirodnog prava». Rimsko pravo ne nastaje dedukcijom iz hipoteza prirodnopravnih principa i ne traga za njim kao za osloncem. To ne radi ni po pitanju filozofsko- pravne tradicije Helade i Rima. Rimsko pravo se razvija od legendarnog osnivanja grada Rima pa sve do sloma velikog Rimskog carstva. Posle toga nastavlja da ţivi kroz vizantijsko pravo i kroz svoju recepciju u varvarskim drţavama Zapada tokom srednjeg veka. Rimsko pravo oţivljava potom tokom renesansnog perioda i kada ponovo oţivljavaju njegovi instituti. Najčešća podela prva danas je ona koja datira iz XIX veka. To je takozvana pandektna podela. Pandectae se na grčkom označava sa Digesta. Po njoj se graĎansko pravo deli na: statusno pravo, obiteljsko pravo, stvarno pravo, obvezno pravo, nasledno pravo i graĎanski postupak. Iako je ovo primenjivano na rimsko pravo, ova današnja podela prava nije baš ono po čemu bi jedan pravnik iz tog perioda prepoznao svoj pravni sistem. Samom duhu rimskog pravničkog razmišljanja je bliţi Gajev ili institucinalni sastav građanskog prava.

Tako se ono deli na: 

Ius Privatum-«Privatno pravo»;



Ius quod ad persones pertinet-«Pravo koje se odnosi na osobe», a one su: sui iuris te alieni iuris vlastitog i tuĎeg prava, Latini i Peregrini, Rimski graĎani;

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»



50

Ius quod ad res pertinent- «Pravo koje se odnosi na stvari»: Rimsko stvarno pravo ,Rimsko pravo za slučaj smrti tj. nasledno pravo, Rimsko obvezno pravo;



Ius quod ad actiones pertinet -«Pravo koje se odnosi na tiţbe» : Rimske tuţbe i druga procesna sredstva, Postupci: legislativni, formularni i ekstraordinarni postupak.

Rimsko pravo obuhvata i javni deo koji je danas manje značajan, a to je Ius Publicum-Javno pravo. U okviru ovoga prava od izuzetnog su značaja pitanja kao što su: »Ustavno- pravni koncepti i instituti Rima» i «Rimsko kazneno pravo».

Pored detaljne analize Justinijanove kodifikacije, kao jedan od najznačajnih izvora rimskog prava valja pomenuti i Zakon XII tablica, koji datira iz arhaičnog perioda. On je bio vekovoma temelj rimskog pravnog poretka i bio je napisan (tačnije njegove odredbe) metričkim jezikom uz postojanje ritma. Te odredbe nisu napamet znali samo pravnici već svi obrazovani graĎani. Iz tih razloga ih Rimljani u svojim delima ne citiraju jer smatraju da ih svako zna. Arhaički jezički izraz zakona nije sačuvan do dana današnjeg tj. do nama poznatih fragmenata. Taj jezik se vremenom vrlo promenio što dokazuje i arhaična reč za pravedno koja bi glasila iovestod, a u klasičnom periodu bi glasila iusto(e). Ovaj zakon je sadrţao odredbe ustavnog, kaznenog i privatnog prava,potom parničnog u neznatnoj meri kaznenog postupka. Privatno-pravna materija prevladava. U zakonu su i posebne tablice posvećene ustavnoj problematici. Neke zakonske odredbe su imale ustavni karakter.

Uz prvu tablicu je ubačena i jedna načelna norma po kojoj treba da bude isto pravo za sve graĎane i tako i da se primenjuje (bilo da su slobodni ili da se nalaze u zavisnom poloţaju). Prema Ciceronu zakon je zabranio magistratima da skupštinama predlaţu privilegije, da se o smrtnim kaznama raspravlja na nekom drugom mestu izuzev na centurijatskoj skupštini. Sve navedene odredbe vode jačanju uloge prava u ţivotu civitas i poboljšanju poloţaja graĎana u odnosu na organe vlasti. Rimljani su ovaj zakon smatrali nekom vrstom svetinje i pridavali su mu izuzetno veliki značaj.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

51

Značaj ovog zakona je u tome što je posedovao kvalitet koji je odredio pravac razvoja rimskog prava.

Rimski pravnici izbegavaju definisanje- omnis definitio in ius civile pericolosa est, pa o stvarima govore tako što govore o vrstama stvari. To je oblast stvarnog rimskog prava i u njega se podrazumevaju i koncepti bestelesne stvari kao što je servitutes ili sluţbenosti. Pored stvari, vrlo vaţan pojam rimskog prava je pravni posao .Po udţbeniku pod nazivom «Komentari institucija» koji se odnose na lica, stvari, nasledstvo, obligacije i parnice iz oblasti rimskog prava, vrlo značajnog Gaja (Gaius), rimskog pravnika iz II veka n.e. i iz «Codex Iustinianus», stvari su podeljene na: 

res in commercio i res extra commercium-stvari su i izvan prometa;



res divini (stvari boţanskog) i res humani iuris (stvari ljudskog prava). Stvari boţanskog prava se dalje dele na res sacre, res sancte i res religiose;



res mancipi i res nec mancipi- ovo je podela još iz klasičnog prava;



res divisibiles i res indivisibiles-deljive i nedeljive stvari;



res mobiles i res imobiles-pokretne i nepokretne stvari.

Pomenute stvari boţanskog prava sluţe za potrebe hramova i kultu zagrobnih boţanstava ili pak predaka. One uz sebe vezuju vrlo rigidna pravila o kaţnjavanju.

Po legendi osnivač Rima, Romul je ubio svog brata Rema iz razloga jer nije poštovao granicu grada koju su obeleţili posvećeni volovi. Nešto kasnije je «Lex duodecim tabularum», odnosno «Zakonom XII tablica» predviĎena je smrtna kazna za jedan banalan primer- prelazak gradskog zida izvan vrata.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

52

Res mancipi i res nec mancipi su pojmovi iz klasičnog prava. Prvi, res mancipi predstavljaju najvaţnije predmete u oblasti poljodelstva i ovo pravo se prenosi na jedan krajnje svečan način. Tu se pojavljuju i svedoci i libripensa ,odnosno merači vagona. U klasičnom pravu ovo je bilo veoma značajno da se prenos vlasništva nad stokom ili zemljištem učini poznatim. Kasnije u neka poznija vremena,ova podela je ostala aktuelna jer je sprečavala peregrine da stiču vlasništvo na zemljište na apeninskom poluostrvu s obzirim na to da im nije bilo dopušteno da učestvuju u ovom po poreklu vrlo moguće religijskom ritualu, ali zahvaljujući pretorskom pravu, nije smetala prometu. Ova podela je izgubila svoj značaj nakon Karakalinog edikta– «Aedictum Caracalae» uz pomoć koga su peregrini stekli pravo rimskog graĎanstva.

Rimski pravnik Paulo (Iulius Paulus), koji je ţiveo oko 200 g.n.e i koji je smatran za jednog od najznačajnijih rimskih pravnika uz Ulpijana, smatrao je da se pravo ne izvodi iz pravila, već iz vaţećeg prava nastaje pravilo. Paulo je bio Papinijanov savetodavac i visoki drţavni sluţbenik za vreme vladavine cara Aleksandra Severa. Njegova njznačajnija dela su ušla u Lex Romana Visigothorum i u Digesta zbirke Corpus iuris civilis. U ovom delu je izloţen sistem rimskog rudimentarnog ius- pozitivizma. Izradio ga je rimski car Justinijan I otprilike 533534. godine. Sastoji se od četiri dela, tačnije od «Institucije»(Instutiones) koje datiraju iz 533.godine, potom iz iste godine kao izvod iz dela najpoznatijih rimskih pravnika II, III veka «Digesta» ili «Pandecta»,

zatim «Codex repetitae

praelections» ili «Iustiniano codice confirmando» iz 534. godine i «Novellae» iz 535-563. godine. «Institucije» predstavljaju sistematski izloţeno rimsko privatno pravo po uzoru na Gajevo istoimeno delo iz II veka. «Codex repetitae praelections» je zbirka naredbi rimskih careva do Justinijana, dok «Novellae» još mogu da se nazivaju i kratko leges i to je zbornik 168 zakona Justinijana iz 535-565. godine. I u ovom kapitalnom delu rimske pravne istorije postoji ideja prirodnog prava na Ciceronovim i stoičkim podsticajima. »Corpus iuris civilis» je i jedan od izvora prava iz postklaičnog perioda, a detaljnije će o samim izvorima prava biti reči.

Ulpijan je jurisprudenciju odredio kao poznavanje ljudskih i boţijih stvari i kao nauku o onome što je pravedno i nepravedno. Juriste je definisao kao čuvare kulta pravde i svojevrsne poznavaoce dobra i one ljude koji razlikuju pravično od

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

53

nepravičnog. On je još smatrao da je prirodno pravo ono koje kod svih ljudi ima istu snagu i da je ono ono što je priroda dala svim ţivim bićima. U Digestama, u opštem delu Corpus iuris civilis, nalazi se jedna njegova postavka po kojoj se ius- pravo izvodi iz pravde- iustitia. Neki autori su mišljenja da je ta etimologija pogrešna jer je poznato da etimološki reč ius vodi svoje poreklo od reči iussum što znači zapovest ili naredbu. Kod Ulpijana provejava uticaj prirodno- pravnog učenja pa tako i on daje u tom ruhu svoju definiciju prava iako je rimska pravna tradicija bila izrazito «pozitivističkog» porekla. Ipak u «Građanskom zakoniku», odnosno «Corpus iuris civilis» se nalaze platonosko-aristotelovsko-stoički pojmovi koji pravo i političko ne odvajaju od etičkog i prema njima pravo se sastoji u ars boni et aequi tj. u veštini dobrog i pravednog, dok za pravdu stoji– «honeste vivere, alterum non laedere,suum cinque tribuere». Dakle, pravda se sastoji u tome da se pošteno ţivi, da se drugome ne naškodi i da se dodeljuje svakome ono što je njegovo. U Ciceronovoj filozofiji prava ius i populus, odnosno pravo i narod, nisu odvojeni već su naprotiv upućeni jedno na drugo. Učešće u zakonodavstvu je bio glavni i osnovni posao naroda jer su res publica i civitas jedno te isto. U periodu imperatora postaje veoma aktuelna Ulpijanova sentenca iz «Iustiniani Institutiones» u kojoj se ogleda sva samovolja vladara i koja glasi: »Zakon vaţi jer tako odreĎuje vladalac /ili mu se tako dopada/» i «vladalac je razrešen /osloboĎen/ zakonske odgovornosti». Na latinskom to glasi :»Quod principi placuit, legis habet vigorem» i «princeps legibus solutus est». Ovim volja vladaoca ima snagu zakona i on je osloboĎen zakonskih obaveza. U periodu rimske republica, kraljevska vlast- potestas regia ili pak konzulska vlast- potestas consulum, su bile utemeljene na narodnim odlukama i pravdi. U vreme lex regia de imperio, odnosno carstva svoje utemeljenje pronalazi u imperijalnom placitum-proizvoljnom nahoĎenju. To proizvoljno nahoĎenje je mnjenje vladaoca i jedan puki izraz moći kojoj nije bilo od potrebe

nikakvo

opravdanje. Ovo je vrsta pravnog pozitivizma koji će u krajnjim periodima biti oblik i izraz svake apsolutističke samovolje i tzv. «drţavnog razloga». Ernst Bloh smatra da je upoznavanje rimskih pravnika sa prirodnim pravom stoe započelo još 150.g. pre n.e. i to posredstvom Panajtija (Panaetius, Panaitios), roĎenog u II v. pre n.e. na Rodosu. On je bio stoički filozof, jedan od najznačajnijih predstavnika «srednje Stoe». Bio je Posejdonijev učitelj i odrţavao je veze sa Rimom, zahvaljujući tome što je pratio Scipiona Mlađeg (Publija Skipiona Emilijana) na njegovim putovanjima

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

54

po Istoku. U samom Rimu je uvodio aristokratiju u stoičko učenje i filozofiju i ta učenja je pribliţio stvarnom, aktivnom ţivotu. Njegovu raspravu «O duţnosti» je preuzeo Ciceron kao temelj za svoje delo «De officiis». Od Panajtijevih dela su sačuvani samo fragmenti. Stoicizam je zadovoljio potrebu rimske jurisprudencije sa opštom formulacijom i opštim odredbama. TakoĎe je došlo do toga da se rimski ius gentium stopi sa stoičkim pojmom «opšteg zakona» i sa rimskim praktičko-pravnim pojmom koristi, intersa ili utilitas. Ius gentium ,je poreklom iz oblasti prometa, tj.trgovačke razmene internacionalnog karaktera. Lokalno «kviritsko» ili «graĎansko pravo» je imalo izvesna ograničenja zbog čega je korist od trgovine Rimljana iziskivala njihovo ukidanje. Upravo stoički pojam «opšteg zakona» je zadovoljavao takvu potrebu za opštošću. Pojmovi ius naturale i ius civile kao prava koja su zajednička svim ljudima (ius gentium omni humano generi commune est)* ili «opšte pravo naroda» i oni su bili uveliko stupili u ţivot. Ius gentium se takoĎe pridruţio ovim pojmovima, i dešavalo se da se nekada mešao sa ius naturale.

Ulpijan je smatrao da je «prirodno pravo» ono čime je priroda poučila sva ţiva stvorenja i što nije isključivo svojstveno ljudskom rodu ni drugim ţivim stvorovima koji su pak roĎeni u vazduhu, na zemlji ili moru... 31 Ovaj tekst je u sklopu Justinijanove Institucije.

Ulpijanovo odreĎenje prirodnog prava je uticalo u velikoj meri na kasnije proširivanje ovog pojma od strane naturalizma u pravnoj filozofiji. Bitno obeleţje rimskog prava je to što prirodno i pozitivno pravo nisu konstantne kategorije kao u

31

Ius naturale est quod natura omnia animalia docuit. Nam ius istud non humani generis proprium est, sed omnium animalium, quae in caelo, quae in terra, quae in mari nascuntur. *Ius autem gentium omni humano generi commune est. nam usu exigente et humanis necessitatibus gentes humanae quaedam sibi constituerunt: bella etenim orta sunt et captivitates secutae et servitutes, quae sunt iuri naturali contrariae (iure enim naturali ab initio omnes homines liberi nascebantur). Iustiniani Institutiones:lib.

I.,tit. II.,De iure naturali,gentium et civili

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

55

nekim kasnijim epohama. Treba shvatiti da je prirodno pravo jedan oblik pozitivnog prava i da ona nije ideal prava. TakoĎe prirodno pravo nije ni granica valjanosti pozitivnog prava.

Ulpijan pripada grupi pravnika koji se ubrajaju u klasičnu doktrinu prava.

Aktivnost pravnika ovog pravca i doktrine je usmerena na rešavanje konkretnih pravnih problema. To je osnovna razlika izmeĎu njih i Cicerona, koji je bio pre svega filozof i ostavljao je tekstove u kojima su bila izloţena njegova shvatanja o pojmu prava.To pravnici nisu radili. Njihova pravna promišljanja i razmatranja pravnih problema nisu toliko produbljena da bi bila u stanju da daju najjasniju sliku o njihovom sopstvenom shvatanju prava. Najvaţnije podatke iz klasičnog perioda o suštini prava mogu se pronaći u fragmentima prve knjige Digesta pod nazivom O pravičnosti i pravu- De iustitia et iure. Te fragmenete su uneli Justinijanovi kompilatori. Ovde su sadrţane definicije klasičnih pravnika o tome kako oni vide ius naturale, ius gentium, ius civile ,ius praetorium tj. ius honorarium. Najbitniji izvor bi ipak bio Ulpijanov tekst na samom početku digesta u kome je i Celzova definicija prava. Ova definicija glasi: »Onaj ko se posvetio pravnim poslovima treba najpre da zna odakle potiče naziv «pravo» (lat.ius). Dakle, nazvano je po pravičnosti (lat.iustitia); jer kako je Celz tačno protumačio,pravo je nauka (veština) o dobrom i jednakom (pravičnom)». U originalu na latinskom to glasi: »Iuri operam daturum prius nosse oportet,unde nomen iuris descendat,

est autem a iustitia

appellatum:nam ,ut eleganter Celsus definit, ius est ars boni et aequi». Osnova ovog kratkog fragmenta je shvatanje suštine

prava klasične doktrine iz pojma

pravičnosti. To dokazuje Celzova definicija i Ulpijanovo slaganje sa njom. TakoĎe Ulpijan pravo (ius) izvodi iz reči pravičnost (iustitia) i objašnjava da je poznavanje prava saznanje o boţanskim i ljudskim stvarima, dakle nauka o pravičnom i nepravičnom. Justinijanovi komilatori su bili istog stanovišta te su iz istog ubeĎenja da su pravo i pravičnost nerazdvojni elementi klasične doktrine o pravu, dali i naslov prve knjige Digesta De iustitia et iure. Lingvisti ukazuju na dva moguća etimološka porekla reči ius. Prvi bi glasio iovestod- pravično, dok bi drugi bio iovesat- zakleti se. Izvorni oblik ove reči bio je yowos/yowes-os. To bi trebalo povezati sa prastarim yowos/yowes-os i sanskritskim yoh koje je pak nastalo od yeus. Glagol yeu na sanskritskom znači da je učinjeno nešto što je dozvoljeno. Svi smo vrlo skloni da

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

56

prihvatimo objašnjenje koje nastanak latinske reči ius vezuje za zakletvu-iovestat, a ne za pojam pravičnost-iovestod. To iz razloga jer što je od reči ius u latinskom jeziku izveden glagol iuro- zakleti se, a latinski izraz za zakletvu koja proizvodi pravne posledice je ius iurandum. Ipak, verovatno je postojala postojala neka bliska veza izmeĎu reči ius i iuro. Relacija izmeĎu ove dve reči, jasno daje sliku da je u Rimu, kao što je slučaj i kod drugih starih naroda, pravna svest nastala u ambijentu religijskog pogleda na svet. Ljudi su u tom periodu i na tom nivou svesti verovali da bogovi propisuju koje je ponašanje dozvoljeno, a koje je pak nedozvoljeno i koje oni kaţnjavaju. U tom najstarijem periodu Rimljani su koristili reč ius kako bi označili ponašanje koje je dozvoljeno od strane bogova. Rim se ubrznao razvijao i to je zahtevalo jedan novi sistem pravila ponašanja. Nastojali su da i tim prvim pravilima koja su svesno stvarali obezbede boţansku sankciju. Na taj način su nastale zakletve i verbalne pravne formule koje su bile religijskog karaktera i pomoću njih su ljudi u regulaciju svojih odnosa uvlačili i bogove. Kod njih je pravo predstavljalo formalizam,jer su ta pravila morala biti strogo poštovana. Ono što je bilo rečeno moralo je biti ispoštovano iz prisutnosti straha da će u suprotnom biti isprovociran gnev bogova. U V veku pr. n. e. Kaziod je odredio značenje glagola iuro kao izgovoriti nešto što je u skladu sa pravom propisanom formulom i istinito ponoviti ono što je u formuli bilo izgovoreno- quasi iure orare,i d est iuste logoi. Religijska verovanja u funkciji stvaranja prava, a to potvrĎuje kazne ţrtvovanja prekršilaca bogovima. Takav jedan je primer ţrtvovanje bogu Terminusu u slučaju pomeranja zemljišne meĎe. Termin ili Terminus je rimski bog meĎaša i granica, zaštitnik poseda. U njegovu čast Rimljani su svakog 23. februara slavili praznik Terminalije.

Vlasnici zemlje bi se sastali tog dana kod graničnog kamena na svojim posedima, posle odgovarajućih prinošenja ţrtava na prijateljskim gozbama. Terminu su prinosili ţrtve i pozivali su ga za svedoka prilikom postavljanja kamena meĎaša. Njegovo ime je vrlo ţivo i danas. To je dan odreĎen za vraćanje duga ili plaćanje neke svote novca i to se i danas precizno označava izrazom «termin» 32. U trenutku kada je u Rimu počeo da prevladava racioalni pogled na prirodu i utvrĎivanje odnosa meĎu ljudima 32

Detaljno objašnjenje ovoga pojma nalazi se u knijgama Vojteha Zamarovskog, »Junaci antičkih mitova», Alnari, Beograd, 2002.god. i Dragoslava Srejovića i Aleksandrine Cermanović «Rečnik grčke i rimske mitologije»,Srpska knji ţevna zadruga», Beograd, 1 979.god.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

57

tada je i počela da se pravi razlika izmeĎu religijskih pravila koja ureĎuju odnose ljudi i bogova i onih koji ureĎuju odnose meĎu ljudima.Odnose izmeĎu ljudi i bogova pokriva termin fas, a odnose izmeĎu ljudi pokriva ius. Termin ius svom novom zančenju se nalazi se u Zakonu XII tablica. Tek posle ovog razdvajanja ova dva pojma prava u Rimu je počela da se razvija doktrina koja pravo povezuje sa pravičnošću. To je preciznije rečeno u nekom poznijem pretklasičnom periodu pre kog je reč ius postojala vekovima te ga zbog toga ne bi trebalo vezivati za pojam pravičnosti. Ulpijan objašnjava nastanak ove reči, ali to govori samo sa aspekta rimskog klasičnog shvatanja prava, meĎutim ne govori o nastanku ovog pojma u najstarijem značenju toga pojma.

Celz je odredio pravo kao ars boni et aequi. Ono se ne odnosi smo na ius civile već na pravo u celini. U klasičnom periodu Rima dolazi do pribliţavanja različitih prvanih sistema, tj. prevladavanje iura populi Romani u jedan jedinstven ius Romanum .Za Celza je ars način rada, veština pomoću koje učeni pravnici nalaze rešenja. TakoĎe bi to moglo da se shvati kao «nauka» tj. «sistematizovano znanje». To je aktivnost ka dobru i ka jednakosti (pravičnosti). Ulpijanov fragment ostavlja mogućnost oba tumačenja ovoga pojma. U prvom paragrafu je reč o delatnosti pravnika- o pravu kao o stalnoj aktivnosti. U drugom paragrafu stoji da su dva područja u izučavanju prava na javno i na privatno, a u trećem je definisano prirodno pravo i jus gencijum. Za razliku od danšnjih vremena u kome je pravna nauka samo tumač prava, u Rimskom periodu pravna nauka nije samo pasivni tumač prava već je i stvaralac prava. Zato tumačenje pojma ars u sebi ima oba pomenuta značenja. Veoma vaţan element je i elemnt dobra,o dnosno pitanje po kom kriterijumu klasični pravnici prosuĎuju šta je dobro, a šta ne. U prvoj knjizi Digesta se navodi da je dobro ono što je za ljude korisno. Paulo je staništa da je prirodno pravo uvek pravično i dobro, a da je pravo graĎana ono što je svima ili većini ili odreĎenoj zejdnici graĎana korisno: »Nulla iuris ratio aut aequtatis benignitas patitur,ut quae salubriter pro utilitate hominum introducuntur, ea nos duriore interpretatione contra iposorum commodum producamus ad severitatem» 33. U ovoj njegovoj definiciji reči dobro i korisno su sininimi pa se iz toga mogu izvući i 33

Upor.Digesto-I

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

58

osnovne razlike prava graĎanina i prirodnog prava. Dakle, prirodno pravo je dobro za sve, a pravo graĎana za graĎane. Pošto je uveden elemnat dobra-korisnosti u sam pojam prava klasična doktrina je ostala na svom stanovištu koje su imali i pretklasičari. To se najjasnije oslikava u Ciceronovom stanovištu po kome je pravo pronaĎeno radi dobra graĎana i sigurnosti njihovih zajednica. Klasična pravna nauka ne uvodi u pojam prava suprotstavljenost opšteg i pojedinačnog interesa ,za njih su oni samo dva područja izučavanja prava kojima se ona bavi. Klasični pravnici pod pravom podrazumevaju samo no sankcionisano pravilno ponašanje koje je korisno kako za zajednicu tako i za graĎane kao za pojedince. Izazov i sama bit stvaranja prava jeste u upravo u tome u uskalĎivanju opšteg i pojedinačnog intersa i zato je za klasične pravnike pravo izraţeno pojmom ars, tj. veština i nauka. Treći bitan elemenat u Celzovoj definiciji prava je i aequitas. Ono nosi ista značenja kao što je imao i u Ciceronovo vreme,a to je jednakost i pravičnost. 34Ciceron je bio stanovišta da je jednakost graĎana pred zakonom preduslov da bi graĎani uopšte prihvatili pravo kao svojevrstan instrument regulisanja odnosa u svojoj zajednici. Tako razmišljaju i klasični prvanici. Dokaz za to je i definicija pojma zakona u Marcijanovom udţbeniku koje zakon vidi kao dar boţnstva i naredbu učenih ljudi i kaznu za one koje greše i kao zajdnički sporazum zajednice graĎana u skladu sa kojom treba da urede svoj ţivot svi koji u njoj postoje («...civitas autem pactum commune,secundum quod convenit vivere quicunque in ea sunt.»). Zakoni pretpostavljaju jednakost graĎana i temelje se na njihovoj saglasnosti. Aequitas se takoĎe tumači i kao pravičnost. Ona je tehnički pojam u ovom periodu i označava jednakost. To se jasno ogleda u na jezičkom planu u postojanju superlativa i komparativa aequior (aequius melius),aequissimum. Ovi jezički oblici nisu mogući kada je reč o jednakosti. To je dilema za pravnika ovog perioda kada treba primeniti pravo, a kada treba od njega odstupiti. Oni su većinom puta ovo upotrebljavali za odstupanje od vaţećeg prava i to dokazuje da pravnici klasičnog perioda suštinu prava vide u pravičnosti. Pravičnost je unutrašnji konstituivni element klasičnog pojma prava ali nju nije moguće definisati posredstvom prvanih pojmova, jer to pre svega etički problem. Zato u klasičnoj pravnoj nauci ne postoji njena definicija, kao

34

Antun Malenica, »Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu», god.43,3-4/2006., str.331.-345.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

59

ni pojma dobra. Neopredeljenost i neopredeljivost ovog pojma leţi u činjenici kazuističke prirode rimskog prava i načinu promišljanja stvarnosti putem konkeretnih, a ne nekih apstraktnih pojmova .Moglo bi se onda ovako reći:pravično je ono pravno rešenje koje ne favorizuje nijednu stranu u sporu. Sačuvani su pravni sporovi koji su dali najjasnije podatke ako su pravnici rešavali sporove. Oni primenu prava ne svode samo na tehničku primenu postojećih normi opšteg karaktera. Zakoni, kao i različita pravna pravila nisu više nešto što je apsolutno obavezujuće. Kada odreĎuju šta je dobro, a šta pravedno, klasični pravnici vode pre svega računa o tome šta se u društvu redovno i po prirodi stvari dogaĎa i da li primena postojećeg pravila ukoliko je reč o sporu favorizuje jednu stranu na račun druge i da li će ponuĎeno rešenje biti u skladu sa drugim pravnim pravilima kako bi pravo sačuvalo svoju logiku. Pravnici ovog perioda se pozivaju na standarde dobar građanin (bonus vir), dobar domaćin(bonus paterfamilias),pošteno ponašanje(bona fides). Postoji stav o tome da savesno i pošteno ponašanje poboljšava poloţaj strane u sporu, dok suprotno ponašanje pogoršava. Ovo je izvedeno iz tri etička načela koja prethode pravu, a to su načela koja pozivaju ljude da časno ţive. Uz njih idu još dva načela da svakome treba dodeliti ono što mu pripada i da drugog čoveka ne treba povreĎivati. Bit prava u pretklasičnom periodu nije u normativnom elementu, već u etičkom elementu.

Zbog toga oni ne smatraju pravo samo u smislu pravnih normi, ono je za njih ţivo i u stalnoj promeni. Pravna pravila se tumače i primenjuju u praksi, a ta primena je u cilju prilagoĎavanja potreba ţivota. I u tom smislu je Celzovo odreĎenje prava kao ars. U svesti Rimljana tog perioda nije postojala granica koju moderna pravna teorija ima izmeĎu objektivnog i subjektivnog prava. U tom slučaju subjektivno pravo proizilazi iz objektivnog i to je pravo shvaćeno kao skup precizno utvrĎenih normi.Pravo se shavtalo i kao veza meĎu ljudima,š to je posvedočio i Marcijan u prvom fragmentu Digesta, gde kaţe: »Nonnumquam ius etiam pro necessitudine dicimus veluti est mihi ius cognationis vel adfinitatis». 35 To znači da ponekda i za vezu kaţemo da je pravo, to se vidi u primeru: »moje je po pravu krvnog srodstva ili tazbinstva». Odatle sledi da pravo nije samo veština ili nauka, ona je naprosto veza meĎu ljudima. Ovo potvrĎuje i Modestin: «Ergo omne ius aut consensus fecit aut necessitas constituit aut firmavit cinsuetudo». Ovo znači da je sve pravo ili stvorila 35

Upor.Digesto-I

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

60

saglasnost ili je ustanovila veza ili je potvrdio običaj. Fundmente ovakvog shvatanja prava valja traţiti u pravnoj matrici koja je nastala u najstarijem rimskom poretku kada je nastao proces ujedinjavanja plemena u okviru kojih su porordice imale veoma veliku samostalnost, a takoĎe šefovi porodica veliku vlast. Pater familias je ureĎivao odnose u porodici i odlučivao šta je pravo. Zaključak je da je pravo nastalo iz porodične veze, potom jačanjem civitas ona je preuzela na sebe odreĎenje pojma prava i tako je nastao ius civile .To pravo se tokom perioda republike stalno nadograĎivalo.Iako Celz naglašava dinamični element u pravu iskazi o pravu kao vezi meĎu ljudima ukazuju na neku vrstu pravne statike. U prvom poglavlju knjige Digesta postoji definicija pravde koju su Ulpijanovi kompilatori preuzeli iz njegove knjige pravnih izreka. Ona glasi :»Pravda je postojana i trajna volja da se svakom dodeli njeovo pravo» (Iustitia est constans et perpetua ius suum cuique tribuere).

Opet se vraćamo na pitanje: Koja je razlika izmeĎu iustitia i ius? Klasična doktrina pravo povezuje za dobro,jednakost i pravičnost Ulpijan pravdu definiše kao volju da se poštuje pravo. Pravda se po rimskim pravnicima «nalazi u ţivotu» tek kada se valjano primenjuje pravo u svim stvarima. Ova definicija se udaljava od pretklasične doktrine,u kojoj preovladava Ciceronova filozofija prava i gde on smatra da pravda postoji samo onda kada svi graĎani koriste ono što je zajedničko, pojedinci ono što je privatno, kada se u rešavanju sporova koji proističi iz ugovora vodi računa o poštenju i kada se drugima ne nanosi šteta. To je shavtanje zaštite privatne svojine i to oslikava klasni karakter društva u Rimu u kome su pojedinci bili vlasnici dobara. I tako se u tom pogledu shvatanje pravde udaljava od klasične ideje o prirodnom pravu. U postklasičnom periodu dolazi do odumiranja republikanskih organa vlasti i u ovom periodu postoje samo dva stvaraoca prava princeps i pravana nauka.

Postklasični period razvoja prava poklapa se sa dominatom u kome jedini organ vlasti imperator. Zbog toga se carske konstitucije smatraju zakonom i označavaju terminom leges. U ovom periodu dolazi do uticaja grčkog načina razmišljanja i tada pravna nauka pokušava da vrši odreĎena uopštavanja i sistematizacije i time doprinosi širenju prakse. Time bi se umesto pojedinačnih donosile norme opšteg karaktera.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

61

7.ZAKLJUČNA NAPOMENA

Helenističko-rimska filozofija stasa na temelju duhovno-povesnog razvitka antičke Grčke i umnog ploda njenih najistaknutijih mislilaca. Svest starih Grka je bila «svetlo u tami» jednog zatvorenog načina ţivljenja i duhovne neslobode usled despotske vlasti koja je simbolizovana u Istočnim carstvima. Pojedinac u jednom takvom duhovnom miljeu nije bio sposoban da samostalno misli niti je bio svestan svojih pravih mogućnosti, ţivotnih potreba, svog pravog mesta i prava koje mu pripada u tom svetu kao realitetu postojanja. Zato je ključno pitanje- ZaštoHeleni počinju prvi filozofirati? Sloboda i svest o sebi i svetu oko sebe jeste i sam početak filozofije i oslobaĎanja pojednica kao slobone, duhovne, misaone jedinke koja je na taj način odagnala stege dotadašnjih primitivnih načina razmišljanja, zastrašenosti pred neumitnim silama sudbine koje se nisu mogle racionalno pojmiti. Heleni su oţiveli misao, koja je postala svesna sebe. Samim tim, oni su doţiveli jedan duhovni napredak postavljaući pitanja iznova i iznova, ne prepuštajući se više jednom zatvorenom krugu verovanja i neograničenoj nadmoći jednog mišljenja oličenog u vidu jednog čoveka- vladara. U helenskom polisu se raĎa i demokratija. To je i razlog što se filozofija nije pojavila prvo na nekom drugom mestu nego baš na prostorima helenskog tla. U takvom jednom ambijentu normalno je da se raĎaju i neki novi misaoni interesi i potrebe. U likovima jednih od najvećih mislilaca Platona i Aristotela raĎa se jedan nov način promišljanja, doduše još uvek pod uticajem «zakona otaca» i naslonjen na običajnosni duh. Ipak, od velike vaţnosti je njihovo promišljanje ureĎenja svakodnevnog ţivotnog ambijenta u kome stasava pojedinac u vidu pravne, društvene, etičke i političke misli. Na podsticajima nijhovih razmišljanja o pravdi i pravednosti, politici, pojmu praxisa i slobode nastaju začeci filozofije prava i pravne nauke. Povesna kretanja ne smeju biti skrajnuta, već se moraju uzeti kao veoma bitan činilac u razvoju te misli. Helenističko-rimski period obeleţavaju različite filozofske struje koje nastaju pod odreĎenim povesnim i društvenim okolnostima i koje svaka na svoj način promišljaju svoj predmet. Tako u promišljanju pojma pravednosti i nekim naznakama filozofsko-pravne misli u epikurejstvu se provlači ideja blaţenog ţivota, veoma vaţno mesto zauzima sloboda

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

62

kao «unutrašnja sloboda pojedinca» odnosno kao «moralna sloboda». Potom ,Epikur je dao veliki doprinos filozofskom mišljenju prava svojom tvrdnjom da politička zajednica nastaje iz ugovora- symbolon. Stoička filozofsko –pravna misao se temelji na ideji prirodnog prava. Nomos kod njih nije više u običajnosno-pravnom ruhu već je on logoska umnost sveta-pravi um (orthos logos,recta ratio). Kod su njih pravo i etika prilično povezani,pa tako Hrisip navodi da je pravo ispunjeno etičkim sadrţajem. Sofističku opreku physis-nomos, stoici zamenuju oprekom physis-thesis.

Cicerona sam u svom istraţivanju sa namerom, proučavala odvojenog od uopštene analize u sklopu rimskog prava, iako je njegova zasluga za njegov razvoj u pretklasičnom periodu bila od nemerljivog značaja. Sami pravnici uočavaju razliku izmeĎu pravnika koji su ujedno bili i filozofi od pravnika kojima to nije bio interes.

Naime pravnici filozofi, kao što je to bio slučaj sa Ciceronom, su svoja filozofskopravna učenja zapisivali i ostala su svedočanstva o razvoju kako filozofije prava tako i jedne utemeljene pravne nauke. Ciceron je preuzeo helenistički način razumevanja izvora prava i to iz pojmova physis-ethos-nomos, odnosno priroda-običaj-zakon.

Njegovo je, dakle, mišlenje da pravo nastaje iz prirode, delimično se stapa u običajno pravo koje je u potenciji da postane deo pozitivnih zakona tadašnjeg perioda-ius civile i Zakon XII tablica. Bog i priroda nisu razlika po njegovom mišljenju pa se lex aeterna i lex naturalis poklapaju. »Večni zakon» je smatrao mudrošću čiji je cilj upravljanje svetom. Temeljni predmet njegove filozofsko-pravne misli je «zakon prirode».

Izvori prava su ti koji su sami svedočanstvo da je rimska pravna nauka klasičnog perioda (koji je bio najplodotvoriniji) pojam prava promišljala iz pojma jednakosti, dobra i pravičnosti. Takva ideja prava je univerzalna ukolko se misli u prostornom i vremenskom smislu. Iz ovoga se da zaključiti da Rimsko pravo nije samo jedan običan materijal u pravno-istorijskom arhivu već je od vrednosti i za današnje vreme, jer su njegove ideje u nekim aspektima neprevaziĎene. Postavlja se pitanje zašto je to tako? Konkretno posmatranje pojma prava i njegovo oslanjanje na jednakost,dobro i pravičnost se moţe objasniti na aktualnost prava i njegovih potreba. Naime, instrument kojim se regulišu odnosi meĎu ljudima bez obzira da li oni ţive u okviru jedne drţave, zajednice kakva je Evropska unija ili SAD, ili pak u globalizovanom svetu zainteresovane strane stavlja u jednak poloţaj. Svako društvo,

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

63

drţava razvijaju i stvaraju svoje pravo upravljajući ga prema okolnostima u kojima ţive i prema okolnostima koje su oko njega. Zbog toga prava su različita od društva do društva, od drţave do drţave, pa naravno i od epohe do epohe. Sadrţina prava se sastoji od stavranja normi,potom njihovog tumačenja i primene. Ovo sve pretpostavlja posebnu vezu meĎu ljudima. Rimski pravnici klasičnog perioda su imali celovit pogled na pravo,nisu bili ograničeni samo na normativizam. Za pravo ovoga perioda se kaţe da je bio sintetički .Oni su pravo definisali kao ars, a time su hteli dati do znanja da je pravo plod promišljanja onih ljudi koji su izuzetno dobro poznavali tu problematiku. Ideja prava je uvek bolje korespodentna u odnosu sa demokratskom idejom i idejom pravde i pravičnosti od prava iza koga stoji autoritet drţave. Klasični pravnici su insistirali na tome da pravo postoji tamo gde se u svakodnevnom odnosu meĎu ljudima iznalaze dobra i pravična rešenja .Ovo današnji pravnici posmatraju kao izuzetnu vrednost. U postupku recepcije Rimskog prava prihvaćena su pravnotehnička rešenja,ali je napuštena ideja o neraskidivoj vezi prava i pravičnosti. TakoĎe, sa namerom stavljamo akcenat na rimsko pravno učenje klasičnog perioda, jer se najlakše moţe misaono napraviti ekvivalencija sa današnjom pravnom naukom koja je u nekim svojim segmentima oslonjena na nju.

Kada smo rekli da je današnja pravna nauka napustila ideju o neraskidivoj vezi prava i pravičnosti,treba napomentui samu fundamentalnu ideju prava u Rimu. Ta prva ideja se ogleda u mitološkoj predstavi u liku boginje prava i pravde Justicije.Z a razliku od Helena koji su ta dva pojma posmatrali odvojeno pa su imali simbolično dve boginje Temidu ili Temis i Dike. Rimljani su ih stopili u jednu. I to ne slučajno.

Posmatrajući celokupan razvoj i tok ove zanimljive epohe izvode se sledeći zaključci. Heleni su se istakli svojim slobodnim duhom,izvanrednim idejama, velikim misliocima i filozofima, istakli su se u nauci, umetnosti, pesničkoj veštini.

Oni su započeli ono na šta su se oslonile mnoge epohe posle njih i na njihovim temeljima je stasao i današnji svet. MeĎutim, taj izvenrdeni, duhovno razvijeni narod nikada nije uspeo da se nametne i istakne u pravnoj praksi kao što je to uspeo Rim. Najjednostavnije i najprostije, svakodnevnim jezikom rečeno, kada se kaţe Rimska imperija misli se na veoma razvijeno i plodotvorno pravo. Mnogi filozofi kaţu da ono što su zamislili Platon i Aristotel, Rim je sproveo u delo. To Heleni nisu bili u stanju. To je i razumljivo. Povesno iskustvo koje su imali jedni nisu imali drugi .A povest se u ovm slučaju nikako ne sme apstrahovati. Heleni su se istakli u umetnosti.

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

64

Rim je bio pokoren helenskom kulturom,koja je bila ne neki način i stvar prestiţa.

Ono za šta nisu bili obdareni,Rimljani su vešto znali da iskopiraju. TakoĎe Heleni su imali veoma čist i razvijen jezik i za razliku od Rimljana nikada nisu imali problem u svom duhovnom i filozofskom razvoju sa nedostatkom pojmova ili nemogućnošću njegovog objašnjenja. Ipak, i Rim se mogao pohvaliti piscima, govorništvom i pravnim misliocima. Sve u svemu helenističko-rimski period je veoma plodotvoran period koji se da shvatiti na različite načine, ali mu se nemoţe osporiti vrednost.

Pojedini delovi «Digesta»

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

65

Bibliografija

2.

Milenko A. Perović - «Praktička filozofija», Filozofski fakultet, Odsek za filozofiju, 2004 (Novi Sad: Grafomedia); Milenko A. Perović - «Etika»,G rafomedia, Novi Sad, 2001.god. ;

3.

Milenko A. Perović- «Istorija filozofije» - (2.dopunjeno izdanje),

1.

Filozofski

fakultet,

Odsek

za filozofiju,

1997 (Novi

Sad:

Grafomedia) ; 4.

Antun Malenica - «Rimsko pravo», (3. neizmenjeno izdanje), Graphic, Novi Sad, 1999.god.;

5.

Antun Malenica - «Pojam prava u klasičnoj rimskoj doktrini- samo istorija ili izazov», Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god.

43, 3-4/2006., str. 331.-345. ;

6.

Marko Tulije Ciceron- «Rasprave u Tuskulu», Srpska književna zadruga, Beograd, 1974.god. ;

7.

Marko Tulije Ciceron- «Filozofski spisi», Matica Srpska, Novi Sad, 1987. god.;

8.

Cicero- «De legibus», www.thelatinlibrary.com/cicero/leg.shtml;

9.

Cicero- «De re publica», www.thelatinlibrary.com/cicero/leg.shtml;

10.

Ius Romanum- Leges Rei Publicae, Gaius, Theodosian Code, Justinian- www.thelatinlibrary.com;

11.

M.Iunianus Iustinus- «Historiarum philippicarum T.Pompeii Trogi libri XLIV in Epitomn Redacti», www.thelatinlibrary.com.

12.

M. Aurelije Antonin, «Samom sebi», ΠΛΑΤΩ, Beograd, 1998god. ;

13.

L.A. Seneka, »Rasprava o blaţenom ţivotu i odabrana pisma Luciliju», Moderna, Beograd ,1990 god.;

14.

Diogen Laertije «Ţivoti i mišljenja istaknutih filozofa» ,knjiga X, BIGZ, Beograd, 1973.god. ;

15.

Georg Vilhelm Fridrih Hegel- «Istorija filozofije»,t om II- drugi odsek (stoička filozofija, Epikur, skepticizam), Kultura , Beograd, 1970 god. ;

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

16.

66

Plutarh- «Slavni likovi antike I» ,Matica Srpska, Novi Sad, 1990. god.;

17.

Bertrand Rasel- «Istorija zapadne filozofije», Narodna knjiga -Alfa, Beograd, 1998.god ;

18.

Frederik Koplston- «Istorija filozofije- Grčka i Rim», BIGZ, Beograd, 1999.god. ;

19.

Volfgang

Buhvald-

Armin

Holveg-Oto

Princ

-

«Leksikon

pisaca,filozofa,teologa antike i srednjeg veka (grčki, latinski i vizantijski autori)- tuskulum leksikon», Dereta, Beograd, 2003.god. ; 20.

M. Rostovcev – «Istorija staroga sveta- Grčka i Rim», Matica Srpska, Novi Sad, 1974. god;

21.

Vojteh Zamarovski- «Junaci antičkih mitova», Alnari, Beograd, 2002.god;

22.

Dragoslav Srejović - Aleksandrina Cermanović- «Rečnik grčke i rimske mitologije», Srpska književna zadruga, Beograd, 1979.god. ;

23.

Ljubo Mićunović-«Školski rečnik stranih reči“, Novosti, Beograd, 2007.

24.

Ljubomir Tadić -«Filozofija prava», Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.god;

25.

Ernst Bloch- «Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo», Beograd, 1997.god .

26.

Ljubomir Tadić- «Nauka o politici», BIGZ, Beograd, 1996.god.;

Olivera Z. Mijušković «Pojam prava u helenističko-rimskoj filozofiji»

67

Biografija

Olivera Z. Mijušković, PhM, bioetičarka, saradnica i projekt koordinator "Centra za bioetičke studije" Instituta za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda, saradnik naučnog časopisa "International Journal of Science", član naučnog saveta instituta CESTUDEC iz Koma, autor filozofskog portala "Polemos" iz Koma, Nacionalni delegat za Srbiju u "Bioethics International", osnivač i urednik e-časopisa za filozofiju i kulturu "Filozofski pogledi” i sajta “Bioetika danas”. Bavi se medicinskom etikom i bioetikom, filozofijom prava i politike, objavljuje radove na engleskom jeziku u inostranstvu .