Oливера З. Мијушковић www.filozofskipogledi.op.rs
АУТOРСКА ПРАВА СУ ЗАШТИЋЕНА ЗАКOНOМ. СВАКO УМНПЖАВАОЕ, ШТАМПАОЕ ИЛИ ПБЈАВЉИВАОЕ БЕЗ ДПЗВПЛЕ АУТПРА БИЋЕ САНКЦИПНИСАНП ПРЕД НАДЛЕЖНИМ ПРГАНИМА.
Рушевина Хегеловог зида поред пута посутог звезданом прашином Олга Оља Ивањицки
„Сазнајем да је Хегел историју човечанства поделио на четири царства – оријентално, грчко, римско и германско. (...) Услов царства је идеја слободе која се плаћа крвљу и жртвом и онај ко је дао највећу жртву има право на умско царство. Питала сам зар нема ниједног царства од тог 18. века? Схватила сам да овај простор има право на ПЕТО ЦАРСТВО. Дато је највише жртава у крви и за слободу и то се ради одувек, скоро до данашњих дана. (...)“
Политика Оља Ивањицки Оливера З. Мијушковић
www.filozofskipogledi.op.rs
АУТOРСКА ПРАВА СУ ЗАШТИЋЕНА ЗАКOНOМ. СВАКO УМНПЖАВАОЕ, ШТАМПАОЕ ИЛИ ПБЈАВЉИВАОЕ БЕЗ ДПЗВПЛЕ АУТПРА БИЋЕ САНКЦИПНИСАНП ПРЕД НАДЛЕЖНИМ ПРГАНИМА.
14.11.2007.
Пре пет година, 24. јуна 2009. године није отишла са света само једна велика уметница и интелектуалка, завршио се и период када је покрет „Медиала“ могао да се сматра живим. Оља Ивањицки је обележила једну еру у уметности како на простору Балкана, тако и у свету. Њен одлазак није смрт. Како и велики песник Мирослав Мика Антић пише – вечни не говоре. У априлу прошле године у београдској галерији „Прогрес“ у Кнез Михајловој улици, направљен је омаж животу и делу ове истакнуте уметнице који је осликан кроз изложбу под називом „Пето царство“. На изложби су били представљени цртежи инспирисани историјским личностима Иваном Косанчићем, Царом Душаном, Његошем. Представљен је и део Ољиног дизајнерског опуса оличеног у креацијама инспирисаним двором и космосом, а који је само делић њене пребогате уметничке и интелектуалне каријере. Оља Ивањицки је увек била на раскршћу између „Медиале“ и „Петог царства“, односно између традиције и модернизма. „Медиала је покрет који се шири, који се не може зауставити, један покрет који се никада не зауставља. Само човеков живот се завршава смрћу. Покрет траје дуже од човека, има покрета који трају вековима. Нема смрти. Постоји само модификација.“ Овако је Оља дефинисала Медиалу, двокраки драгуљ авангардне Балканске сцене. Спој традиције и модерног скока у науци и цивилизацији, Оливера З. Мијушковић
www.filozofskipogledi.op.rs
АУТOРСКА ПРАВА СУ ЗАШТИЋЕНА ЗАКOНOМ. СВАКO УМНПЖАВАОЕ, ШТАМПАОЕ ИЛИ ПБЈАВЉИВАОЕ БЕЗ ДПЗВПЛЕ АУТПРА БИЋЕ САНКЦИПНИСАНП ПРЕД НАДЛЕЖНИМ ПРГАНИМА.
сажео је ову групу истакнутих интелектуалаца и уметника у једном од бројних задатака који су себи поставили, а то је – рушење Хегеловог зида1. Шта је заправо то значило? Да ли је то била порука Хегеловом појму краја уметности? Хегел је свој естетички суд о уметности испољио на начин да је она ступањ истине. Тај ступањ није пуко подражавање природе, нити сензуална дирнутост човека. Он свакако нема везе ни са етичким појмом моралне субјективности. Уметност је за њега превасходно медиј који нам чулно на свом послужавнику нуди истину и ништа друго. Зашто је онда Хегел говорио о крају уметности? Или боље преформулисати питање – зашто се ово Хегелово промишљање погрешно тумачило, када не може да се каже да је пионирско с обзиром на то да се на слична становишта може наићи пре њега код Гетеа и 1
Кодекс Милована Видака 1. Чистпћа и јаснпћа субјективнпг виђеоа пплаже правп на истраживачки зачетак 2. Истинскп впђеое дплази из сампг предмета 3. Ослпбпдити се страха и жеље за пживљаваоем анахрпнизма и преживелпг света 4. Срушити Хегелов зид 5. Овладати извпђачкпм техникпм дп нестварнпг 6. При изучаваоу и ппсматраоу пбјективнпг не занемарити свет рпђен из ппкренутих емпција и импулса 7. Треба да будем трезан, усредсређен, будан и пдгпвпран себи. Треба да схватим прплазнпст фпрмалнпг привида прпбуђеоа реалнпсти. Не смем изгубити из вида дплазак техничке интелигенције, услпвљене закпнпм и светпм деструкције 8. Тражити и преппзнавати мпгући кључ вечнпг трајаоа - жудое ка универзуму људскпг духа 9. Прпучавати и уппзнавати сва ппдручја кпја пткривају, укључују или искључују дати тренутак свпг упбличенпг ппстпјаоа или нестанка, ппсреднпг или неппсреднпг битка пбјективнпг живпта и смрти 10. Ппштпвати сваки стваралачки и истраживачки рад услпвљен субјективним разлпзима, тим пре акп служи људскпм рпду 11. Ослпбађати се рушилачкпг и пплпђавати градитељски нагпн 12. Прпдрети дп суштине имагинарнпг импулса људске прирпде 13. Ппимати и разјашоавати материјалистичкп ппстпјаое света и оегпвп метафизичкп птуђеое
Оливера З. Мијушковић
www.filozofskipogledi.op.rs
АУТOРСКА ПРАВА СУ ЗАШТИЋЕНА ЗАКOНOМ. СВАКO УМНПЖАВАОЕ, ШТАМПАОЕ ИЛИ ПБЈАВЉИВАОЕ БЕЗ ДПЗВПЛЕ АУТПРА БИЋЕ САНКЦИПНИСАНП ПРЕД НАДЛЕЖНИМ ПРГАНИМА.
Шилера на пример. Дубоко верујем да чланови овог покрета нису Хегела схватили као мрачног пророка судбине уметности, јер би такво промишљање било изненађујуће буквално за мислиоце и ствараоце попут нпр. Милована Видака, аутора Кодекса Медиале. Друго рационалније и аналитичније схватање краја уметности је оно које сматра да је Хегел говорио о крају класичне уметности и њеној модификацији у будућем времену. Овакво становиште у себи садржи и основу модификације разумевања јер улога уметности која је била примарна у Античкој Грчкој, прерасла је у инфериорност у односу на филозофију и науку у Хегеловом времену, па je дошла до потпуне инфериорности у односу на научно-технолошки скок у данашњем времену. Музеји су тзв. гробнице уметности јер је она за нас ствар прошлости у свом класичном облику. Појам чулног је само степеник ка појмовном у ступњу сазнања. Чулно је уметничко док је појмовно научно. Дух времена је свакако са собом донео примат науке. Али крај свакако не мора бити и коначност, крај може подразумевати и цео један историјски и духовни процес, о чему је Хегел у више наврата и писао. Чланови Медиале су дакле били решени да крену у обрачун са приматом научне истине у односу на истину уметности, али на начин да се не одрекну ни традиције нити модерне. Љуба Поповић, академик и истакнути члан овог покрета испричао је у овдашњим медијима како су у време студентских дана Оља и он насликали слику
„Рађање
идиота“.
Готово
пародирајући
Ботичелијевој
Венери
инспирисаној неоплатонизмом, Ољина и Љубина слика је својеврстан спој класике и модерне, тематски у многоме. Уметнички опус Олге Оље Ивањицки се може поделити у четири целине – сликарска, дизајнерска, архитектинска и филозофско-поетска.
Оливера З. Мијушковић
www.filozofskipogledi.op.rs
АУТOРСКА ПРАВА СУ ЗАШТИЋЕНА ЗАКOНOМ. СВАКO УМНПЖАВАОЕ, ШТАМПАОЕ ИЛИ ПБЈАВЉИВАОЕ БЕЗ ДПЗВПЛЕ АУТПРА БИЋЕ САНКЦИПНИСАНП ПРЕД НАДЛЕЖНИМ ПРГАНИМА.
У свим сегментима свог стваралаштва Оља Ивањицки се исказала као изразити футуриста. Футуриста који се вешто поигравао са поп-артом, класицизмом па и science fiction
тематиком. Њена маштовитост је вешто
флертовала са мистицизмом, далеком космичком истином, суштином и тајновитошћу најистакнутијих личности науке, уметности, књижевности и филозофије као што су Леонардо да Винчи, Жан Кокто или Платон. Она се обраћала једнако и прошлости и будућноти. У прошлости је проналазила трагове будућег, а у будућности трагове прошлог, као да је схватала онострано кроз свој сваралачки импулс. Сликала је чулно појмовима. Смишљала нова сазвежђа и планете на којима су у исто време могли да шетају и жене сличне њеном лику, Нил Армстронг, Леонардо, Мајкл Џексон, па и Христ. Њени светови су били тачка преламања филозофског, па и Ајнштајновског појма простора и времена. Оља Ивањицки је вешто ослушкивала природу. Била је фасцинирана јачином громова, што је посведочила и након смрти Милована Видака када је испричала да га је упитала да ли у његовом крају често севају муње и громови. Његов потврдан одговор је уједно и био објашњење за њену упитаност о Видаковој мисаоној и умној ширини. Направила је паралелу између Теслине оштрине и моћи мисли на сличан начин. Оља Ивањицки је била и симбол космолошког метеријализовања бојама на платну. Њене боје су јарке и живахне, некада седефасте и мистично замагљене. Њена платна огромних формата су исписана геометријским фигурама и космичким пределима. У првом плану је увек човек и лице што говори о психологијској аналитици уметнице. Вешто се поигравајући са мотивима слика класичних и ренесансних сликара упознавала је неспојиве актере историје. Сликала је њихове пустоловине сликајући физиономију њиховог лица и тела. Како јој је и био надимак Леонардова кћи, Оља је Оливера З. Мијушковић
www.filozofskipogledi.op.rs
АУТOРСКА ПРАВА СУ ЗАШТИЋЕНА ЗАКOНOМ. СВАКO УМНПЖАВАОЕ, ШТАМПАОЕ ИЛИ ПБЈАВЉИВАОЕ БЕЗ ДПЗВПЛЕ АУТПРА БИЋЕ САНКЦИПНИСАНП ПРЕД НАДЛЕЖНИМ ПРГАНИМА.
правила анализу тоталитета спајајући га у метафизичко-реалну целину, ма колико једно искључивало друго. Увек трчећи испред времена бар за секунд, обраћала се и историји. Кроз познију серију својих цртежа под скупним називом „Пето цартсво“ Оља је оживела моду у време Цара Душана, Ивана Косанчића и Петра Петровића Његоша. На њеним цртежима представљен је симбол мужевности и моћи кроз костим владара. Линије су недовршене и јаке, а боје јарке и живе. Одишу отменошћу и дворском резервисаношћу. Бирајући ова три владара Оља је направила симболичку тријаду – Цар Душан као представник царства којим је била инспирисана, Иван Косначић као историјско симболички дух Косанчићевог венца у Београду где је годинама стварала и живела и Његош као симбол мудрости, образованости и лепоте. Оживљавајући њихов дух, као да је коначно срушила Хегелов зид о коме је Видак писао у кодексу „Медиале“ и прокрчила пут ка Умском царству. И ту је доскочила Хегеловој подели историје човечанства и показала сву своју космополитску уметничку јачину, јер је појмом Ума заправо направила поделу света на два пола (царства) Умског и оног када је Ум био у замци етнологије, обичајности и освајачких порива. Оља се и симболички и реално изборила за идеју Медијале и отишла у оном тренутку када је помирила историју и космос, своје поетско руско порекло и београдску свевремену космополитску ноту, када је победила Дунав направивши скицу за мост који спаја две обале. И симболика је непрекидно присутна, јер је са 24. године избегла смрт дављењем у реци. Отишла је у тренутку када је била помирена са чињеницом да чланови Медијале одлазе,
Оливера З. Мијушковић
www.filozofskipogledi.op.rs
АУТOРСКА ПРАВА СУ ЗАШТИЋЕНА ЗАКOНOМ. СВАКO УМНПЖАВАОЕ, ШТАМПАОЕ ИЛИ ПБЈАВЉИВАОЕ БЕЗ ДПЗВПЛЕ АУТПРА БИЋЕ САНКЦИПНИСАНП ПРЕД НАДЛЕЖНИМ ПРГАНИМА.
неки заборављени, неки скрајнути, а неки давно оставивши трага у уметности попут њеног животног изабраника Леонида Шејке. Оља Ивањицки је оставила у наслеђе бројна писана и ликовна дела, дала је печат и у моди, попут Милене Павловић Барили. Остала је записана у историји као једна од 200 водећих интелектуалаца света и најбоља сликарка 20. века у бившој Југославији. Пет година после њене смрти, да ли смо јој се одужили?
Оливера З. Мијушковић