Studenica - osam vekova slikarstva by Narodni muzej

СТУДЕНИЦA ОСАМ ВЕКОВА СЛИКАРСТВА

STUDENICA EIGHT CENTURIES OF WALL PAINTING

СТУДЕНИЦA STUDENICA ОСАМ ВЕКОВА СЛИКАРСТВА

EIGHT CENTURIES OF WALL PAINTING

Београд 2010

Издавач Народни музеј у Београду www.narodnimuzej.rs

Publisher National Museum in Belgrade www.narodnimuzej.rs

Одговорни уредник Татјана Цвјетићанин

Editor in chief Tatjana Cvjetićanin

Аутор каталога Бојан Поповић

Author Bojan Popović

Рецензент др Милан Радујко

Review Dr. Milan Radujko

Лектура српског текста Иванa Игњатовић

Serbian language editor Ivana Ignjatović

Превод и коректура енглеског текста Малена Стојчев

Translation and proof-reading Malena Stojčev

Ликовно и графичко уређење Ирена Степанчић

Design Irena Stepančić

Фотографије Вељко Илић

Photographs Veljko Ilić

Штампа Публикум

Printed by Publikum

Тираж 1.000

Circulation 1000

ISBN 978-86-7269-110-8

Изложба и каталог реализовани су захваљујући средствима Министарства културе Републикe Србије

Exhibition and catalogue supported by Ministry of Culture of Republic of Serbia

Координатор пројекта

Project Coordinator

Биљана Ђорђевић

Biljana Djordjević

Аутор изложбе и координатор

Author of the exhibition and coordinator

Бојан Поповић

Bojan Popović

Аутор поставке

Exhibition Design

Игор Степанчић

Igor Stepančić

Конзервација експоната

Conservation

Ивана Глођајић

Ivana Glodjajić

Иван Павић

Ivan Pavić

Кристина Хорјак

Kristina Horjak

Александар Цвијетиновић

Aleksandar Cvijetinović

Фотографије на изложби

Photographs at exhibition

Зоран Јовановић

Zoran Jovanović

Документација Републичког завода

Documentation of the Institute for Protection of

за заштиту споменика културе

Monuments of Republic of Serbia

Цртежи планова

Drawings

Миодраг Нагорни

Miodrag Nagorni

Техничка реализација поставке

Techincal support

Горан Богојевић

Goran Bogojević

Ненад Бугарчић

Nenad Bugarčić

Мирослав Васић

Miroslav Vasić

Милан Димитријевић

Milan Dimitrijević

Горан Исидоровић

Goran Isidorović

Добротвор изложбе

Exhibition Sponsor

Компанија Lafarge Фабрика цемента Беочин

Lafarge BFC

Изложба Студеница – осам векова сликарства замишљена је тако да представи првобитне фреске Студенице копијама фресака, као и документационим материјалом. Према сликаном програму Студенице, подељена је на тематске целине које осветљавају поједине историјске, културне, иконографске и стилске особености.

The exhibition Studenica – Eight Centuries of Wall Painting is designed to represent the original frescoes of Studenica by means of copies and documents. It follows the painting programme of Studenica and is divided into thematic wholes which enlighten historical, cultural, iconographic and stylistic characteristics.

туденица је последњи манастир који је Стефан Немања подигао у Србији, око 1190. године. Она је круна Немањиног задужбинарства, којој су претходили Света Богородица у Топлици, Свети Никола у Топлици и Ђурђеви ступови у Расу. Од његових задужбина може се мерити само с Хиландаром. Студеница је и гробна црква Симеона Немање, његове жене Ане Анастасије, а послужила је као маузолеј и другим Немањићима. Студеница се налази поред града Ушћа, а некада је, како се саопштава у житију Симеона Немање које је сачинио свети Сава, та област била „пусто ловиште зверова“. Први је манастир у Србији који је добио име по реци уз коју је подигнут. Посвећен је Богородици Евергетиди – Благодетелници – Добротворки, а слави празник Успења Богородичиног.

Тешко је истаћи шта је било пресудно да Студеница буде препозната као један од споменика који су доспели под заштиту Унеска. У комплексу манастира Студенице по вредности се издваја храм Богородице Евергетиде. Сви његови чиниоци равноправно заслужују светску заштиту. Док архитектура Студенице указује на најисточнију тачку романичке уметности, која је преломљена кроз византијско промишљање храма, живопис Студенице један је од последњих цветова сликарства престоничког стила насталих пре него што је крсташка бујица оборила Византију 1204. године. Студеница је први споменик рашког стила у српској средњовековној архитектури, успешног споја романичке и византијске архитектуре са српским особеностима. 1. Поглед на комплекс манастира Студенице из птичје перспективе

1. Bird’s eye view of the Studenica monastery compound

tudenica was the last monastery which Stefan Nemanja had built in Serbia about 1190. It is the pinnacle of Nemanja’s endowment activities preceded by the church of St. Mother of God in Toplica, the church of St. Nicholas in Toplica and Djurdjevi Stupovi in Ras. Only Chilandar of all his endowments can be compared to Studenica. It is also the burial church of Simeon Nemanja and his spouse Ana-Anastasia. Later it would serve as mausoleum for other members of the Nemanjić dynasty. Studenica is located next to the town Ušće and the area used to be a “wild hunting ground for beasts” as was said in the Life of Simeon Nemanja written by Saint Sava. It is the first monastery to be named after the river it flows by. The monastery is dedicated to Theotokos Euergetis – Graceful – Benefactress and it honours the feast of Dormition of Mother of God. 7 It is difficult to single out what prevailed in recognizing Studenica as one of the monuments from this region to be inscribed in the World Heritage List of UNESCO. In the compound of Studenica Monastery the Theotokos Euergetis temple excels for its values. All its elements equally merit the world protection. The architecture of Studenica indicates the easternmost point of Romanesque art reflected in Byzantine deliberation of temple, but the wall painting of Studenica marks one of the last pinnacles of the metropolitan style of wall painting before the crusading deluge brought down Byzantium in 1204. Studenica is the first monument of Raška style in Serbian medieval architecture, which was a fruitful combination of Romanesque and Byzantine architecture with Serbian characteristics. There are three inscriptions related to the wall painting of Studenica. The original inscription runs along

да су фреске настале 1209. године јер сликарска сезона обично почиње у пролеће, а ретко када крајем лета.

2. Јеванђелист Матеј и део текста с тачним датумом осликавања Студенице, копирао Милош Јовановић

О сликарству Студенице сведоче три натписа. Првобитни натпис тече дуж прстена тамбура куполе и у преводу гласи: „Овај пресвети храм пречисте владичице наше Богородице саздан би велеславним (господином све српске земље) великим жупаном и сватом цара грчкога кир Алексе Стефаном Немањом, (који је) примио анђеоски образ (као) Симеон монах. Сврши (се и пописа се трудом велеславнога господина све српске земље великога жупана и севастократора Стефана и брата) му великог кнеза Вукана године 1208/1209, индикта 12. И мене, који сам овде радио, помените Саву грешног.“ Први натпис кључан је за датовање сликарства јер се до 1951. године, када је пронађен испод фресака из XIX века, веровало да је живопис настао крајем XII века. Из натписа сазнајемо да је Студеница осликана између 1. септембра 1208. године и 31. августа 1209. године. Вероватније је

2. Evangelist Matthew and part of the inscription noting the exact date of foundation of Studenica, copied by Miloš Jovanović

the ring of the dome tambour and in transliteration it reads: “This most holy temple of our Most Pure Lady and Theotokos was raised by noble (master of all Serbian lands), great župan and in-law of Greek emperor kyrios Alexei, Stefan Nemanja (who) received angelic feature (as) Simeon the monk. It (was ended and painted thanks to the noble master of all Serbian lands, great župan and sebastokrator Stefan and his brother) great prince Vukan in the year 1208/9, 12th indiction. And mention my name, Sava, sinful soul who worked here.” The first inscription is crucial for dating of the wall paintings because until 1951 when the inscription was discovered under the nineteenth century frescoes, it was believed that the paintings originated from the end of 12th century. The inscription reveals the fact that Studenica was painted from the 1st of September 1208 until the 31st of August 1209. It is more probable that the frescoes were executed in

Године 1568. главни сликари недуго пре тога обновљене Пећке патријаршије извели су натпис на северном зиду, одмах изнад доње бордуре сцене Успења Богородичиног: „Обнови се и живописа овај свети и божанствени храм сасвете владичице наше Богородице, часног светог Успења, трудом и залагањем смерног игумана Симеона јеромонаха са братством године 1568. и сврши се септембра 14.“ Пећки сликари имали су тежак задатак да после 380 година сачувају све што се сачувати могло од старог сликарства.

1209 since the painting seasons usually started in spring and rarely by the end of summer. In 1568 master painters of the recently renovated Peć Patriarchate left an inscription on the northern wall right above the lower border of the Dormition of the Mother of God scene: “This holy and divine temple of our Most Pure Lady and Theotokos of the holy Dormition of the Mother of God was renewed and painted by feat and care of the humble hegoumenos Simeon hieromonk with the brotherhood in the year 1568, it was ended on September 14th.” It was a difficult task for the painters of Peć Patriarchate to save after 380 years whatever could be saved from the old wall paintings. 9

Године 1846, приликом израде нових фресака – које су у великој мери оштетиле старије, на појединим партијама и преко половине површине – Самуило Ракић исписао је натпис у којем се саопштава да је велики кнез Вукан 1205. године други пут обновио живопис. Нејасно је на који је начин настала забуна о „другој“ обнови живописа када је Самуило све податке црпао из првобитног натписа, и средином XIX века оштећеног на истим местима као и 1951. године. Погрешно приписивање ктиторства Вукану стога је разумљиво, јер је у првобитном натпису оштећење на месту на коjeм су били поменути, редом, чланови породице Немањића пре Вукана.

In 1846 when the new frescoes were executed causing great damage to the earlier frescoes in some parts and over half of the total space, Samuilo Rakić wrote an inscription saying that the grand prince Vukan had the frescoes renovated for the second time in 1205. It is not quite clear how the confusion about the «second» renovation of the paintings emerged since Samuilo relied on information contained in the original inscription and by mid-nineteenth century the damages covered the same parts as in 1951 when the inscription was re-discovered. The wrong attribution of the endowment to Vukan can be explained by the fact that the area with the names of members of the Nemanjić family preceding Vukan had been damaged in the original inscription.

Студеница је прва црква с натписима исписаним у потпуности на српскословенском језику. Установљено је да је главни сликар – који

Studenica is the first monastery with the inscription completely written in Serbian Slavic language. It has been established that the master painter who left the

је оставио заветни натпис на грчком испод Мандилиона, нерукотворене Христове представе на светом убрусу, што је у програму заузимао место у тамбуру куполе, на источној страни – исписивао и српскословенске натписе.

Задатак раздвајања првобитног сликарства од познијег није био лак ни стручњацима. Првобитно сликарство урађено је на различитим позадинама – на златној, где су изведени низови укрштених паралелних линија у опонашању мозаика, а која је примењена на закривљеним површинама куполе и наоса, затим на жутој, у деловима олтара, као и на позадини у плавој боји, на осталим површинама. Најтеже је било разлучити првобитно сликарство од оног из 1568. године, јер су живописци пећке радионице успешно ретуширали и рестаурисали првобитно сликарство. На појединим фигурама и ликовима интервенисали су ретушом, досликавали лица и драперије тамо где су постојала мања оштећења, као код анђела ђакона у прозору апсиде. Данас је ретуш делимично скинут с њихових ликова, али је остао на очима јер је на тим површинама постојало оштећење када су сликари прионули на посао. Приликом сликања целих фигура најчешће је на постојећу подлогу стављан танак слој малтера, а фигуре или сцене извођене су према цртежима скинутим са оштећеног првобитног сликарства. Такође, некада су досликавани делови фигура или сцена, као на Распећу, где је то учињено са женском фигуром представљеном у крајњем левом делу сцене. Поштујући првобитни програм, сликари су укључили фигуре балканских пустиножитеља Јована Рилског и Илариона Мегленског, новог

3. Свети Јован Милостиви, копирала Зденка Живковић 4. Свети Василије Велики, копирао Станислав Чавић 5. Свети Јован Златоусти, копирао Станислав Чавић 6. Свети Кирил Александријски, копирала Зденка Живковић

votive inscription in Greek below the representation of Christ on the Holy Towel, (image of Christ not-made-by-hand, Mandylion) which programmatically used to be painted in the tambour of the dome on the east side, had also written the Serbian Slavic inscriptions. It was not an easy task even for the experts to make distinction between the original and subsequent wall paintings. For the original wall painting three background colours were used. The golden one is applied on the curved surfaces of the dome and of the naos and over it run crossed, parallel lines imitating mosaic. The yellow hue was used for parts of the altar and the blue one was applied on all other surfaces. The most difficult task though was to distinguish the original wall painting from the one executed in 1568 due to the fact that the painters working in Peć Patriarchate successfully retouched and restored the original wall paintings. Certain figures and images were retouched and faces and drapes were additionally painted where the damage covered smaller piece of surface, like the representation of the angel deacon in the window apse. The retouching had been partially removed from their faces but it remained on the eyes to avoid further damages to the already found state in this area. When painting of complete figures is concerned the existing ground was covered with thin layer of mortar and figures and scenes were executed after the drawings copied from the damaged original wall paintings. Occasionally parts of figures or scenes were painted in as was the case with the Crucifixion and the female figure in the far left part of the scene. Respecting the original programme they included figures of Balkan hermits John of Rila and Ilarion of Meglen, the new martyr St. George Kratovac as well

3. St. John the Merciful, copied by Zdenka Živković 4. St. Basil the Great, copied by Stanislav Čavić 5. St. John Chrysostom, copied by Stanislav Čavić 6. St. Cyril of Alexandria, copied by Zdenka Živković

мученика светог Ђорђа Кратовца, као и српских архиепископа и патријараха Арсенија, Јевстатија и Јефрема.

as Serbian archbishops and patriarchs Arsenije, Eustathius and Ephraim.

Првобитно сликарство Студенице сачувано је у олтару и наосу, укључујући и вестибиле, просторе уз северни и јужни зид наоса, где су и портали. Изгубљено је сликарство калоте, полулопте куполе, затим већег дела тамбура, ваљка куполе, као и живопис у припрати.

Of the original wall paintings in Studenica there remained only the frescoes in the altar, in the church itself, including the compartment space and vestibules, lateral spaces by the north and south wall of the church with the portals. The paintings in the hemisphere of the dome, in the major part of the tambour, and in the narthex have been lost.

У олтару је, у полукалоти апсиде, делимично очувана представа Богородице Знамења, уз дигнутих и раширених руку, са Христом Младенцем приказаним у медаљону. Испод ње налазе се две сцене – Причешће апостола и Служба ар хијереја Христу жртви. Приказани су, од севера ка југу, свети Јован Милостиви, Атанасије Алек сандријски, Василије Велики, Јован Златоусти,

In the altar, in the spherical segment of the apse there is a partly preserved presentation of the Mother of God of Sign with raised and spread arms, with the Holy Child in a medallion. Below it are the two scenes, Communion of Apostles and Service of Archihierei to the Christ Sacrifice. St John the Merciful, Athanasios of Alexandria, Basil the Great, John Chrysostom, Gregory of Nanzianzos and Cyril of

Григорије Богослов и Кирил Александријски. На своду олтара налази се оштећена композиција Вазнесења Господњег.

Alexandria are depicted running from north to south. The altar vault bears the damaged composition of Ascension.

У апсиди, протезису и ђаконикону препознају се и фигуре светих Ахилија, Партенија, Стефана, Романа, Евпла, Григорија Ниског, Елевтерија, Лаврентија, Киријака Цариградског, Илариона Мегленског, Маркијана Сиракуског, Власија, пророка Давида и Соломона, Мартирија, Климента Анкирског, Игњатија, архиепископа српског Арсенија, Германа, Тарасија, Никифора, Нифонта, Модеста, Амвросија, Вавиле, Автономоса, Петра Чудотворца. У допрозорницима олтара насликани су арханђели Михаило и Гаврило, а у допрозорницима ђаконикона свети Марко Ефески и свети

In the apse as well as in the prothesis and diaconicon are depicted the figures of St. Achillius, St. Parthenius, St. Stephen, St. Romanus, St. Euplus, St. Gregory of Nyssa, St. Eleutherius, St. Laurentius, St. Cyriacus of Constantinople, St. Ilarion of Meglen, St. Marcianus of Syracuse, St. Vlasios, prophets David and Solomon, St. Martyrius, St. Climent of Ankara, St. Ignatius Serbian archbishop, St. Germanus, St. Tarasius, St. Nicephorus, St. Niphontes, St. Modest, St. Ambrosius, St. Vavylas, St. Autonomus, St. Peter the Miracle Maker. In the window-jambs of the altar archangels Michael and Gabriel and in the windowjambs of the diaconicon are the igures of St. Mark of

7. Пророк Данило, копирао Светислав Мандић 8. Пророк Самуило, копирао Светислав Мандић 9. Пророк Захаријa, копирао Милан Лађевић

7. Prophet Daniel, copied by Svetislav Mandić 8. Prophet Samuel, copied by Svetislav Mandić 9. Prophet Zecchariah, copied by Milan Ladjević

Јефрем, архиепископ српски. Изнад прозора ђаконикона насликан је Исус Христос као Анђео Великог савета. Светитељи су приказани у пуној висини или у попрсју. На појединим партијама представљени су свећњаци висине самих фигура.

Ephesus and St. Ephraim, Serbian archbishop. Above the window of the diaconicon is the image of Jesus Christ as the angel of the Great Council. Figures are given in full or bust size. In some of the parts there are candlesticks depicted in size of the figures themselves.

Испод натписа који опасује прстен тамбура куполе, а који је дуг нешто више од деветнаест метара, источно су насликани Мандилион и Керамион, нерукотворене иконе Христове, док су северно и јужно арханђели у медаљонима. На потрбушјима лукова налазе се веома оштећени медаљони, а од представа у њима препознаје се само лик светог Илије, што указује на то да су ту можда били прикази пророка или Христових предака.

Below the inscription running around the ring of the dome tambour, more than 19 meters long, to the east are placed the not-hand-made icons of Christ, Mandylion and Keramion, while medallions with archangels are placed north and south. In the intrados of the arches are much damaged medallions where only the representation of St. Elijah is recognizable. This indicates there might have existed representations of the prophets or Christ’s ancestors in them.

У поткуполном простору на северном и јужном зиду, на површинама између прозора, године 1568. приказани су пророци, према првобитној иконографији. Препознају се представе пророка Данила, Захарије и Самуила.

In the compartment, on the north and south wall, in spaces between the windows prophets were painted in 1568 according to the original iconography. Figures of prophets Daniel, Zecchariah and Samuel are recognizable.

У луковима сводова који се протежу од истока ка западу очувани су, источно, Давид и Соломон, а западно свети Срђ и Вакх.

In the vault arches stretching from east to west, representations of David and Solomon on the east are preserved and on the west those of Sts Sergios and Bakchos.

На источном зиду, пред олтаром, у врху је сцена Благовести, с мотивом рајског врта који је издвојен у средини. Испод Благовести, такође с раздвојеним фигурама на северној и јужној страни, налази се Сретење. На јужном зиду, у целој ширини, насликана је сцена Рођења Христовог, у коју је укључена и епизода Бекства у Египат. На северном зиду, у првој зони, налазе се представе светих Илариона, Јефрема Сирина,

On the eastern wall, in front of the altar, on the top is the scene of Annunciation in the centre of which is the motif of Eden. Below the Annunciation is the scene of Presentation with figures placed separately on the north and south side. On the south wall, the entire width is occupied by the scene of Nativity including the episode of the Escape from Egypt. On the north wall, in the first zone are the representations of St. Ilarion, St. Ephraim of Syria, St. Paul of Thebes, St. Pachomius, St. Nestor,

Павла Тивејског, Пахомија, Нестора, Димитрија, Ђорђа, Меркурија, а на пиластру светог Стефана Првомученика.

St. Demetrius, St. George, St. Mercurius and on the pilaster is the representation of St. Stephen the Protomartyr.

На јужном зиду насликане су композиције Мироносица и Крштења, а у првој зони фигуре светих Јоасафа, Варлаама, тројице непознатих монаха, Теодора Стратилата, Теодора Тирона, непознатог светог ратника, светог Јакова Персијског, а на пиластру светог Николе.

On the south wall are the compositions of Myrrhbearing Women, Baptism and in the first zone are the figures of St. Joasaph, St. Barlaam, three unknown monks, Theodore Stratelates, Theodore of Tyron, an unknown holy warrior, St. James of Persia, and on the pilaster is the representation of St. Nicholas.

На западном зиду поткуполног простора, на уским површинама пиластара, јужно је приказана Богородица Студеничка, изнад ње су свети Хермије и Гордије, а у пољу закривљене површине налази се делимично очувана композиција Духова. На северном пиластру

On the western wall of the compartment, in the narrow space of pilasters are the representations of the Mother of God of Studenica (south) and above are the figures of St. Hermius and Gordius and in the curved surface is the partly preserved composition of Pentecost. On the northern pilaster are the represen-

10. Васкрсење Лазарево, копирао Драгомир Јашовић

10. Raising of Lazarus, copied by Dragomir Jašović

је свети Стефан Нови, а изнад њега су свети Артемије и непознати светитељ.

tations of St. Stephan the New and above him those of St. Arthemius and an unknown saint.

У западном травеју, у горњим зонама западног зида, представљено је монументално Распеће Христово на 20 m2, изнад њега су Васкрсење Лазарево и Улазак у Јерусалим, док је изнад, у троугаоном пољу, представа Христа Анђела Великог савета. На квадратним пољима која представљају иконе насликана су попрсја светих Климента, Петра, Павла и Јакова брата Господњег. Поред фреско-икона јужно је представа светог Јована Лествичника, изнад кога је, такође у попрсју у квадратном пољу, свети Јован Богослов.

In the western trave, in the upper zones of the western wall there is a monumental representation of Crucifixion, occupying 20 m2, above it is the Raising of Lazarus and Entry into Jerusalem. Above it in a triangular field there is a representation of Christ angel of the Great Council. In square fields serving as icons there are bust images of St. Clement, St. Peter, St. Paul and St. James, brother of Jesus (Adelphotheos). Next to the fresco icons, to the south part runs the representation of St. John Climacus and in a square field above is the bust image of St. John the Theologian.

На сводним површинама западног травеја, на полуобличастом пољу, насликани су Крштење и Преображење.

In the vault spaces of the western trave, in a semicylindrical field are representations of Baptism and Transfiguration.

11. Улазак Христов у Јерусалим – Цвети, копирао Драгомир Јашовић 11. Entry into Jerusalem – Palm Sunday, copied by Dragomir Jašović

У првој зони западног травеја, јужно, приказани су свети Сава Јерусалимски, Симеон Столпник, Стефан Дечански (чији се лик налази на месту првобитног Вукановог), ктиторска композиција, свети Сава Српски и свети Алимпије Столпник. Изнад тих представа су свети Сава Стратилат, непознати свети монах, док су у допрозорницима свети Јован Рилски и свети Сава (Псковски?). Северно су свети Јован Претеча, Пантелејмон, Андроник и Дамјан, Вакх, као и остаци композиције из Христовог живота.

In the first zone of the western trave, on the south side, are representations of St. Sabas of Jerusalem, St. Simeon the Stylite, St. Stephan of Dečani (replacing the former image of Vukan), composition with the endower, St. Sava of Serbia, St. Alempius the Stylite. Above these representations are images of St. Sabas Stratelates, an unknown holy monk and in window-jambs are St. John of Rila and St. Sabas (of Pskov?). On the north side is St. John the Precursor, St. Panteleimon, St. Andronicus and St. Damian, St. Bakchos and the remains of a composition with scenes from life of Christ.

У јужном вестибилу у првој зони насликани су свети Јован Дамаскин, Андреја Критски, у ниши Богородица с малим Христом, свети Јосиф Мелод, Теофан и Теодор Грапти (начертани), свети Нил Синаит, а у горњој зони четрдесеторица мученика из Севастије.

In the first zone of the south vestibule are the representations of St. John Damascene and Andrew of Crete. In the niche are the Mother of God with the Holy Child, St. Joseph the Hymnographer (Melode), Sts Theodore and Theophanes Graptos (Marked with Writing), St. Nilus of Sinai, and in the upper zone are depicted forty martyrs from Sebaste.

У северном вестибилу у првој зони су Кузман Чудотворац, Луп, Јевстатије Српски и Прокл, патријарх цариградски, Кирил Филозоф (словенски апостол), а у горњој зони Уздизање светог Илије на небо, Жртва Аврамова и Три Јеврејина у пећи. Припрата је сва осликана 1568. године. Првобитне фреске у њој вероватно су биле у знатно горем стању него оне у наосу и олтару. Ипак, сликари пећке радионице затекли су нешто од сликарства, о чему вероватно сведочи композиција на јужном зиду. Ту је представљена ктиторка Ана, жена Стефана Немање, како се, као монахиња Анастасија, у проскинези моли пред Богородицом која седи на престолу с Христом у крилу. О Ани се у Студеничком типику говори као о ктиторки Студенице, једнако као о Немањи, а то је и био

In the northern vestibule in the first zone there are Kosmas the Wonderworker, St. Luppus, St. Eustace of Serbia, St. Proklos, the patriarch of Constantinople and Cyril the Philosopher (Slavic apostle). In the upper zone there are representations of the Ascension to Heaven of St. Elijah, the Sacrifice of Abraham and Three Jews in Furnace. The narthex was completely painted in 1568. The original frescoes must have been in a much worse state than the ones in the church itself. However, the painters of Peć Patriarchate did find some of the wall paintings which can be evidenced by the composition on the south wall with representations of Ana, the endower and wife of Stefan Nemanja praying as nun Anastasia in proskynesis before the Mother of God on throne and

12. Портрет великог жупана Стефана Првовенчаног, великог Кнеза Вукана и светог ратника, вероватно Ђорђа, са студеничке капије, копирао Часлав Цолић

12. Portrait of great župan Stefan the First Crowned, great prince Vukan and the holy warriors, probably St. George (on the gates of Studenica), copied by Časlav Colić

разлог њеног представљања. Повеља која је, као у Жичи, вероватно била исписана на зидовима у том простору неповратно је нестала. Данас већи део зидних површина у припрати заузима композиција Страшног суда. На зидовима кула крај улаза у манастир били су изведени портрети Стефана и Вукана Немањића, као и представе светог Стефана Првомученика и светог ратника, вероватно Ђорђа. Године 1968, приликом радова на студеничкој улазној капији, пронађени су фрагменти фресака. У Заводу за заштиту споменика културе Републике Србије обављени су конзервација, консолидација, уклапање и повезивање фрагмената, као и њихова презентација. Установљено је да су те фреске настале када и најстарије сликарство храма, да је реч о првим портретима Немањића, великог жупана Стефана Првовенчаног и великог кнеза Вукана, а да је крај Вукановог лика делимично очуван натпис. На Стефановој глави представљена је круна у виду венца, украшена нискама љубичастих драгуља – препендулијама. Свети Стефан Првомученик приказан је на начин особен за српску средину, попут апостола, а не ђакона, чиме је указано на значај овог светитеља, имењака Стефана Немање и Стефана Првовенчаног, заштитника бројних европских династија, па и Немањића. Друга представа

with Christ on her knee. In the typikon of Studenica both Ana and Nemanja are represented as endowers of Studenica which is why this painting was executed. The Charter which was written in this place in the same manner as the one in Žiča monastery is regrettably lost. Now the greater part of the narthex is covered with the composition of the Last Judgment. On the tower walls at the entrance to the monastery there were executed portraits of Stefan and Vuk Nemanjić as well as representations of St. Stephen the Protomartyr and of a holy warrior, probably of St. George. It was in 1968 during the works on the entrance gate to Studenica that fragments of the frescoes were unveiled.

светог Стефана налази се уз иконостас, а посебно је обележена лучним пољем, што тај приказ чини фреско-иконом, као што је учињено и са светим Николом, насликаним с друге стране иконостаса. Тежња да се нагласе владарски статус и породични пренос власти видљива је и на поновљеној ктиторској композицији из 1568. године у наосу храма. Немања, представљен у монашкој раси, носи куполну круну на глави, а са страна су приказани свети Сава и Стефан Дечански, чиме се наглашава породични карактер задужбинарства и преноси порука коју саопштава и натпис из прстена тамбура 18

13. Свети Стефан Првомученик, копирао Часлав Цолић

13. St. Stephen the Protomartyr, copied by Časlav Colić

Conservation, consolidation, fitting and bonding of fragments were done by the Institute for Protection of Monuments of Culture of Republic of Serbia. The Institute also presented the frescoes to the public. It was stated that the frescoes had been made simultaneously with the earliest wall paintings in the temple, that these were the first portraits of the Nemanjićs, the great župan Stefan the First Crowned and great prince Vukan, and that there was a partly preserved inscription positioned next to the image of Vukan. There is a crown of wreaths on Stefan’s head embellished with strings of purple jewels - prependoulia. St. Stephen the Protomartyr is given as an apostle and not as deacon, in a manner characteristic for Serbian culture emphasizing the importance of St. Stefan as namesake of Nemanja and Stefan the First Crowned as well as the protector of numerous European dynasties including the Nemanjić one.The representation of the same saint next to the iconostasis and marked by arched field is its counterpart thus turning the frescoe into an icon, similar to the St. Nicholas represented on the opposing side of the iconstasis. The intention to emphasize the status of a ruler and transfer of the power within a family is also evidenced by the repeated endowment composition from the naos of the temple made in 1568. Nemanja, depicted in monk’s rhason, wears a domed crown and is flanked by St. Sava and Stefan of Dečani whereby the family character of the endowment is emphasized and the message is sent through the inscription in the ring of the dome tambour. Composition must have been damaged in the time of the first renovation of the temple in 1568. The painters executed representations of St. Sava and Stefan of

куполе. Композиција је свакако била оштећена у време прве обнове храма, 1568. године, тако да су сликари наместо Стефана Првовенчаног и Вукана, који су вероватно били приказани уз оца, представили светог Саву и Стефана Дечанског. Свети Сава је могао да буде приказан на том месту судећи према примеру из Милешеве, док је представа Стефана Дечанског одраз јачања култа тог светог краља у турском периоду. Иако није с првобитног слоја живописа, већ из око 1235. године, ктиторска композиција на којој бивши краљ Радослав са женом, посредством Симона и Симеона Немање, приноси студеничку припрату или капелу вероватно Богородици, чија представа није сачувана, сведочи о пређашњим и савременим изгубљеним портретима. Симеон Немања, Симон и Радослав крунисани су венцима, иако су прва двојица монаси.

Dečani instead of Stefan the Protomartyr and Vukan who would have been represented next to their father. St. Sava might have been represented in this place judging by the example in Mileševa, while the image of Stefan of Dečani reflects the strengthening of the cult of this holy king during the Turkish times. The endowment composition which depicts the former king Radoslav with his wife does not belong to the original layer of the wall painting since it was made about 1235. The endowers offer the model of the narthex or the chapel of Studenica through Simon and Simeon Nemanja to the probably unpreserved representation of the Mother of God which proves that both former and contemporaneous portraits must have been lost. Simeon Nemanja, Simon and Radoslav are crowned by wreaths although the first two are monks.

14. Симеон Немања, Стефан Првовенчани као монах Симон, ктитори краљ Радослав и краљица Ана, kтиторска композиција, копирао Милош Јовановић

14. Simeon Nemanja, Stefan the First Crowned represented as monk Simon, endowers king Radoslav and queen Ana, endowment composition, copied by Miloš Jovanović

Време протекло од настанка студеничког здања до извођења фресака у самој Студеници приказано је догађајима из живота Симеона Немање. У спољној припрати, у јужном параклису, представљено је више догађаја из живота Симеона Немање, по коме је параклис и добио име. Засноване на житију које је срочио свети Сава као увод типика за манастир Студеницу, фреске приказују последње године Немањиног живота, када више није носио име Стефан већ Симеон, као и догађаје који су уследили. Насликане су четири сцене: Дочек светог Симеона на Светој гори, Смрт Симеона Немање, Пренос моштију из Хиландара у Студеницу и Одавање поште моштима Симеона Немање. Године 1207. свети Сава пренео је очеве мошти у Студеницу. На самом почетку развоја уметности у доба Немањића у локалној, српској варијанти појављује се тема Translatio, пренос моштију, велика тема хришћанске уметности, најопштије схваћена као суштинска појава и пренос Божије моћи помоћу моштију светитеља. Студеница је тиме постала средиште династичког и државног култа Србије. Порука садржана у слици није стилизована нити арбитрарна, већ документарна. Представа Студенице у сцени

16. Пренос Немањиних моштију са Свете Горе у Студеницу, копирао Шиме Перић

15. Одавање поште Немањиним моштима, копирао Душан Михаиловић

16. Translation of relics of Nemanja from the Holy Mount to Studenica, copied by Šime Perić

15. Paying respect to the relics of Nemanja, copied by Dušan Mihailović

Period between the erection of Studenica and that of the frescoes painting is illustrated by events from the life of Simeon Nemanja. In the exterior narthex, in the parecclesion at the south side named after Simeon Nemanja, a number of events are represented from his life. Based on the biography written by St. Sava as introduction to the typikon for Studenica Monastery, frescoes illustrate the last years of Nemanja’s life and the ensuing events, actually that part of his father’s biography when he lived as Simeon and not as Stefan. There are four scenes represented: Reception of St. Simeon at the Holy Mount (Athos), Death of Simeon Nemanja, Translation of Relics from Chilandar to Studenica and Paying Respect to the Relics of Simeon Nemanja. Saint Sava had his father’s remains translated to Studenica in 1207. The local, Serbian variant of art in the times of Nemanjić dynasty at the very beginning introduced the great theme of Christian art, Translatio, translation of relics, generally understood as genuine appearance and transfer of the Power of God through relics of a saint.

Доласка моштију Симеона Немање у Србију у тој је мери детаљна да је послужила конзерваторима приликом реконструкције куполе католикона у оригиналном облику и (црвеној) боји. Изглед приказаних манастирских бедема с необичним троугаоним кулама археолошки је потврђен и они су делимично рестаурирани. Учесници литије на челу поворке носе икону Богородице са Христом. Икона Богородице Студеничке, уз коју су свети Сава, студенички игуман Дионисије, тринаесторица монаха и четрнаесторица свештенослужитеља, дочекује поворку с моштима, које носе Стефан Првовенчани и Вукан. На оштећеној сцени Испраћаја Симеона Немање на Свету гору сачуване су фигуре Стефана и Вукана. Иако без пратећег натписа, препознају се на основу поређења с портретима са студеничке капије. Сцена је значајна и због проучавања култа икона. Симеонове мошти прва дочекује икона Богородице Заступнице, прихватајући онога који јој је подигао храм. За сликарство Студенице заслужна су сва три сина Симеона Немање. Као ктитори сликарства,

This established Studenica as the centre of dynastic and state cult of Serbia. The correctness of the message conveyed by the painting is not a stylized or arbitrary one, it is a documentary one. Depiction of Studenica in the scene of arrival of relics of Simeon Nemanja into Serbia was so meticulously done that it served as additional information when the reconstruction of the dome of the katholikon was undertaken in order to restore its original form and (red) colour. The ramparts of the monastery with odd, triangular towers were archaeologically confirmed and partly restored. The most distinguished participants in the liturgy leading the procession hold the icon of the Mother of God with the Holy Child. It is the icon of the Mother of God of Studenica which waits for the procession with relics carried by Stefan the First Crowned and Vukan. Next to the icon stand St. Sava as well as Dionysius, the hegoumenos of Studenica, thirteen monks and fourteen clergymen. Figures of Stefan and Vukan are preserved in the damaged scene of seeing off Simeon Nemanja to the Holy Mount. Although there is no accompanying inscription they are recognizable if compared to the portraits on the gates of Studenica. The scene is

поменути у натпису из куполе, представљени су на два места на првобитном слоју сликарства. Ктиторски натпис, на чијем се крају истиче молба да се помене и он, Сава грешни, који се старао око тог светог места, потврђује ауторство светог Саве при осмишљавању програма храма.

Портрет светог Саве у западном травеју Студенице потиче из 1568. године. Сматра се да је на првобитном слоју, испод његовог лика, био представљен Стефан Првовенчани, али се постојање портрета светог Саве у цркви не може искључити, како због натписа из прстена тамбура куполе тако и због паралеле с Милешевом, где је приказан поред Симеона Немање. Недовољно је познат његов портрет из Радослављеве припрате, који је настао око 1235. године. Уз милешевски, једини је који је насликан за живота светог Саве. Поновљен је аскетски, духовни лик. О Савином духовном учешћу у настанку студеничког сликарства сведочи његова биографија, као и програм храма. Оснивање Хиландара, заједнички подухват Немањин и Савин, враћање очевих моштију у Србију, мирење завађене браће, учешће у подизању Жиче, Милешеве и Светих апостола у Пећи потврђују, и без натписа, Савин претежни утицај на настанак сликарства Студенице. Представа светог Саве Јерусалимског (Освећеног) на јужном делу западног зида поткуполног простора и представа светог Јована Претече, Крститеља, насупрот њему, на северном делу западног зида поткуполног простора, истакнуте су положајем, као и сликаним лучним пољем изнад светитељских

important for the study of the cult of icons. Simeon’s relics are first met by the icon of the Mother of God Mediatrix accepting the one who built her the temple. The credit for the wall painting of Studenica should be given to the three sons of Simeon Nemanja. Being endowers of the wall painting they are mentioned in the inscription in the dome and represented in two places of the original layer. The endowment inscription confirms the authorship of St. Sava in conceiving the programme of the temple and ends with the plea that he, Sava the sinful be mentioned as he took care about this holy place. The portrait of St. Sava in the western trave of Studenica dates from 1568. It is believed that in the original wall painting the image of Stefan the First Crowned was depicted below St. Sava’s but it was quite possible that there existed a portrait of St. Sava in the church itself both judged by the inscription in the ring of the dome tambour and by comparison with Mileševa where his representation is placed next to Simeon Nemanja. The information is lacking about his portrait in the narthex of Radoslav which was made about 1235. This portrait and the Mileševa one are the only portraits of Sava made during his lifetime. It repeats his ascetic, spiritual likeness. His biography and the programme of the temple testify to Sava’s spiritual participation in the painting of Studenica. Foundation of Chilandar, joint feat of Nemanja and Sava, translation of father’s relics to Serbia, making peace between quarrelling brothers, participation in building of Žiča, Mileševa and Holy Apostles in Peć – this all confirms even without an inscription the prevailing influence of Sava in the

painting concept of Studenica. Representation of St. Sabas of Jerusalem (Sanctified) on the south part of the northern wall of the compartment space and the opposing one of St. John the Precursor – the Baptist on the northern part of the western wall of the compartment space emphasize these two saints both by their location and by the painted arch field above it.

ликова. Свети Сава Освећени приказан је у калуђерској раси. Испод богато набране мандије провирује аналав, знак велике схиме. Детаљ по којем се његов лик лако препознаје јесте брада која се бочно шири. У параклису посвећеном светом Николи у Сопоћанима свети Сава Освећени представљен је као архијереј у Служби литургије, а крај његовог лика изведен је натпис у којем је назван начелником пустиножитеља. Већ 1235. године, током другог ходочашћа у Палестину, свети Сава дарује манастир Светог Саве Освећеног свим поседима које је дотад откупио у Светој земљи. Године 1312/1313. краљ Стефан Урош II Милутин подигао је у Јерусалиму цркву посвећену светим арханђелима. Можда још у XIV веку, а сигурно од 1504. године, у српским рукама била је чувена лавра „Мар Саабе“, Светог Саве Јерусалимског или Освећеног, по коме је свети Сава и добио име. Данас о српском присуству у Светој земљи сведоче средњовековни рукописи из библиотеке манастира Свете Катарине на Синају.

St. Sabas the Sanctified is represented wearing monk’s rhason. The analvos, sign of great schima protrudes under the richly draped mandyas. Beard spreading laterally is a detail that makes him easy to recognize. In the parecclesion dedicated to St. Nicholas in Sopoćani, St. Sabas the Sanctified is represented as archihiereus in Service of Liturgy and close to his figure runs the inscription denoting him as “the principal of hermits”. 17. Свети Сава Јерусалимски (Освећени), копирала Зденка Живковић 17. St. Sabas of Jerusalem (Sanctified), copied by Zdenka Živković

On the second pilgrimage to Palestine in 1235 St. Sava donated to the monastery of St. Sabas the Sanctified all the real properties he had redeemed in the Holy Land.

Изнад лика светог Саве Јерусалимског налази се представа светог Саве Стратилата. Та два светитељска лика посетиоца цркве упућују на то да се сети светог Саве Српског.

18. Свети Варлаам, копирала Зденка Живковић

18. St. Barlaam, copied by Zdenka Živković

На крају јужног зида поткуполног простора налазе се представе светог Варлаама и светог Јоасафа. Јоасаф је краљевић који је напустио овоземаљска блага како би досегао до оноземаљских, вођен учитељем Варлаамом. Житије светих Варлаама и Јоасафа приписивано је светом Јовану Дамаскину до 1859. године. Утврђено је да је, заправо, реч о роману о Сидарти, потоњем Гаутами Буди. Легенда о Буди дошла је преко Арабљана, код којих је он називан Јуасаф, у византијски свет. Јован Дамаскин или неки други писац хришћанин у арабљанском свету спојио је тему романа с појединим римским беседама и деловима Агапитовог Зрцала, поучне књиге о врлинама владара. Од тада су Варлаам и Јоасаф светитељи познати у целом хришћанском свету. Код Данила II Јоасафов избор, остављање овоземаљских радости ради вечног живота, користи се при опису Никодимове хиротоније. Паралела је у већој мери наглашена приликом владарског одрицања од престола, тако да су и Стефан Немања и Растко имали разлога да у свом чину виде

In 1312–1313 king Stefan Uroš II Milutin had a church built in Jerusalem and dedicated it to the holy archangels. It may be that in the fourteenth century, but certainly from 1504 on, Serbs acquired the ownership of the famous Lavra “Mar Saba” of St. Sabas of Jerusalem (the Sanctified) after whom St. Sava was named. Medieval manuscripts from the library of the monastery of Saint Catherine in Mt. Sinai testify to Serbian presence in the Holy Land. Above St. Sabas of Jerusalem there is a representation of St. Sabas the Stratelates. Duplication of these two figures of saints should invite the church visitor to remember St. Sava of Serbia. At the end of the south wall of compartment space are the representations of Barlaam and Joasaph. Joasaph is a prince who abandoned the earthly riches to reach the otherworldly ones guided by his tutor Barlaam. It was until 1859 that The Life of St. Barlaam and Joasaph was attributed to St. John Damascene. Then it was established to have been a novel about Siddhartha, i.e. Gautama Buddha. The Legend of Buddha travelled to the Byzantine world with Arabs who called him Juasaf. John Damascene or some other writer, a Christian in the Arab world, combined the topic of the novel with some Roman sermons and with parts of “Mirror of Princes” by Agapetos, a book advising on virtues to be cherished by rulers. Ever since then Barlaam and Joasaph were saints known throughout the Christian world. Daniel II used the choice Joasaph made by abandoning earthly joys for the eternal life to describe the cheirotonia of Nicodemus to the archbishop’s throne. The parallel is particularly emphasized when the abjuring the throne is concerned and both Stefan Nemanja and Rastko rightfully treated their act as repeating the destiny of Joasaph. Byzantine

понављање Јоасафове судбине. Византијски цар Јован Кантакузин узео је приликом одрицања од престола име Јоасаф, очигледно с намером да нагласи истоветност своје и светитељеве судбине. Јован, последњи Немањић, син Симеона Синише Немањића Палеолога, узео је монашко име Јоасаф и прегао да оснива манастире на Метеорима. У дијалогу исписаном на свицима светог Варлаама и светог Јоасафа учитељ саветује: „Чедо Јоасафе, остави трошно царство и, примивши крст, пођи за Христом“, а ученик одговара: „Све ово оставих и следим владику Христа да бих добио оно што желим.“ Варлаам и Јоасаф ретко се представљају у програмима цркава, а нарочито ретко на истакнутим местима. У њиховој појави у Студеници огледа се жеља светог Саве да прикаже свој животни пут. Утицај светог Саве на настанак програма цркве огледа се и у приказивању Кирила Филозофа, словенског апостола. Словенски натписи, а не грчки, први пут су у потпуности прекрили један српски храм. Од свих простора цркве првобитни живопис најбоље је очуван у олтару. Богородичина црква у Студеници по много је чему родоначелник средњовековне уметности у Србији. Опонашање мозаика фреско-техником у маузолејима српских владара тече од Студенице, где је источни зид поткуполног простора, као и горњи делови олтарског простора, решен опонашањем мозаика. Некада је низак иконостас дозвољавао сагледавање Богородице којој се клањају два анђела у олтару. Она је налик Влахернитиси, Оранти молитељки са Христом у медаљону на

emperor John Kantakouzenos when he abjured the throne took the name Joasaph obviously to put emphasis on the similarity of their fates. The last of the Nemanjićs, Jovan, son of Simeon Siniša Nemanjić Paleologos, took Joasaph for his monastic name and devoted himself to founding monasteries at the Meteora. In the Dialogue written in the scrolls of Barlaam and Joasaph, he advises his disciple: “Child Joasaph, leave the frail realm and take the cross to follow the Christ”, and the disciple replied: “I left this all and I follow Lord Jesus to receive what I want”. St. Barlaam and Joasaph are rarely represented in the church programmes and certainly do not occupy prominent positions. Their presence reflects the wish of St. Sava to illustrate his own life. Influence exerted by St. Sava on the programmes of the church is again evidenced by including in the composition Cyril the Philosopher, apostle of the Slavs. Slavic and not Greek inscriptions for the first time were spread all over the walls of a Serbian temple. The original wall painting is best preserved in the altar. The Church of the Mother of God in Studenica is in many ways the originator of medieval art in Serbia. Imitations of mosaics using fresco technique in mausoleums of Serbian rulers had begun with Studenica.

19. Свети Јоасаф, копирала Зденка Живковић

19. St. Joasaph, copied by Zdenka Živković