Mihajlo Pupin jubilej by Natasa Matovic

Реализовано под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије у оквиру пројекта: Заштита и презентација поклон библиотеке Михајла Пупина

Рецензенти пројекта: проф. др. Јован Цветић, Електротехнички факултет у Београду проф. др. Станко Остојић, Технолошко-металуршки факултет у Београду

Универзитет у Београду Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Обележавање јубилеја Михајла Пупина у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ јесен 2015.

Београд, 2016.

Очување Посебне библиотеке Михајла Пупина

У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ чува се Посебна библиотека Михајла Пупина, поклон овог истакнутог научника. Пупин је лично бирао публикације које је даровао Универзитетској библиотеци у Београду желећи да подстакне научни рад на Београдском универзитету. Поред вредних библиофилских издања ту су и публикације из скоро свих научних дисциплина, а наравно највише их је из области физике, математике и електротехнике. Универзитетска библиотека у том тренутку није имала велики фонд књига, посебно из домена егзактних наука. Захваљујући овом поклону стекла је дела научника који су утемељивачи многих нама данас познатих научних дисциплина. Зграда у којој се Универзитетска библиотека и данас налази, свечано је отворена 1926. године. О великој Пупиновој бризи за фонд ове установе говори чињеница да је он још годину дана пре званичног почетка рада за библиотеку претплатио годишта часописа „Нова Европа“ (1920-1925). Публикације из његове личне библиотеке приспеле су у два маха, 1932. и 1933. године, а неколико година пре тога стигао је примерак споменице Исаку Њутну са Пупиновом својеручном посветом Универзитетској библиотеци. Библиотека је 1932. године добила први већи поклон, у виду луксузних издања вишетомних публикација као што су библиофилска издања штампана у ограниченом броју примерака међу којима су нека и са штампаном ознаком да је то примерак Михајла Идворског Пупина. Са том пошиљком је стигла и Енциклопедија Британика у 32 тома, референсна публикација коју до тада није имала не само библиотека, већ и цео тадашњи Београдски универзитет. Са највећим поклоном 1933. године је стигла вредна збирка научних дела, углавном књиге које је Пупин користио током постдипломских студија у Кембриџу и Берлину, а такође и једна из области аналитичке геометрије, из које је учио на Универзитету Колумбија у Њујорку. Оне спадају у област математике и теоријске физике. Оно што је на њима посебно интересантно су потписи и записани датуми према којима се може пратити којим редом их је набављао и проучавао, а у многима се на маргинама могу наћи и интересантне белешке које је начинио приликом учења. Ту су и дела његових великих узора Максвела, Фарадеја, Лагранжа и Тиндала која су највише утицала на његов развојни пут у науци, као и чувених професора Рута и Стокса код којих је слушао предавања на

Универзитету у Кембриџу. Међу публикацијама на немачком језику су расправе и предавања Пупиновог ментора, великог научника Хермана Хелмхолца код кога је уписао студије експерименталне физике, а 1889. године одбранио докторат из области физичке хемије, тада нове научне дисциплине. Ту су и литографисана рукописна предавања о теорији електрицитета његовог професора Кирхофа, као и дела познатих немачких физичара Клаузиуса, Нојмана, Планка, Колрауша и других. Из тог периода потичу и књиге на француском језику које је купио када је посетио Париз. Тада је набавио и изузетно вредно прво издање Карноове расправе у којој је постављен основ термодинамике. Међу публикацијама коришћеним током студија у Берлину су и литографисана предавања тадашњих професора у Паризу, Ермита и Липмана Највећи број књига у поклону из 1933. године чине каснија издања штампана у периоду Пупиновог научног стваралаштва, познатих аутора као што су Келвин, Поенкаре, Мах, Херц, Гибс, Ајнштајн, и других научника значајних за историју физике и сродних научних дисциплина. Тада су добијена и дела из друштвених наука, књижевности и уметности. Публикације из ове збирке садрже и објављене радове Михајла Пупина, као и чланке који говоре о каснијим применама његових открића, а у њима су често приказани или цитирани и објављени радови Николе Тесле. Пошто се у поклоњеној библиотеци поред публикација из области физике, математике и техничких наука, могу наћи и дела из скоро свих научних дисциплина, она сведочи и о ширини интересовања дародавца као и о његовом богатом друштвеном животу и утицајима које је имао на своје савременике, што се може закључити према посветама на књигама које су му поклањали. Пупинов екслибрис са карактеристичним ликом пастира је на многим књигама из ове збирке. Ако се има у виду да је Универзитетска библиотека у тренутку када је добила овај поклон имала скроман фонд књига, нарочито из области егзактних наука, а посебно на страним језицима, може се схватити колико је захваљујући Пупиновом дару књижни фонд обогаћен делима драгоценим за научни рад на Београдском универзитету и ретким издањима која се више нису могла набавити. Пупин је библиотеци даровао преко 500 свезака и прво су биле укључене у општи фонд. С обзиром на значај поклона и у складу са традицијом да се библиотеке истакнутих личности чувају као одвојене целине, од 1980. године издвојене су као Посебна библиотека Михајла Пупина и носе ознаку ПБ24. Библиотека целина Михајла Пупина је проглашена за

културно добро од великог значаја одлуком Управног одбора Народне библиотеке Србије 2013. године. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ континуирано ради на очувању ове вредне збирке и настоји да повећа њену доступност корисницима. Подаци о књигама из фонда посебне библиотеке Михајла Пупина унети су у електронски каталог библиотеке, односно Виртуелне библиотеке Србије. У оквиру пројекта Заштита и презентација поклон библиотеке Михајла Пупина који је обухватио и програм обележавања Пупиновог јубилеја, захваљујући подршци Министарства културе и информисања Републике Србије реконструисан је значајан део ове вредне збирке који је био у лошем физичком стању, а неке свеске уопште нису биле погодне за коришћење.Повезивањем најоштећенијег дела грађе из Посебне библиотеке знатно је умањена могућност даљег оштећења тих књига приликом руковања од стране запослених и корисника библиотеке. Пошто су у том делу збирке највише заступљене књиге са Пупиновим потписима и записима које су најинтересантније за излагања и промоцију библиотеке, а тиме и популаризацију науке, у великој мери је повећана могућност представљања наслеђа овог великана. У тим књигама су пронађене и Пупинове белешке на појединачним листовима папира. Спроведена је и заштита у виду дигитализације одабраних наслова из Посебне библиотеке Михајла Пупина. Скенирано је близу 17.000 страница (45 наслова) и захваљујући софтверу који је претходно развијен у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ унето у Малу дигиталну библиотеку Михајла Пупина. Дигитализована грађа моћи ће да се користи и даље у Малој простонародној дигиталној читаоници. Дигитализоване књиге ће такође бити доступне путем интернета у Дигиталној библиотеци на сајту Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић. Јелена Ђурђулов, руководилац пројекта

Програм обележавања јубилеја Михајла Пупина у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“

Изложба О стваралаштву Михајла Пупинa у фонду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ одржана je од 17. септембра до 10. октобра 2015. године у изложбеном простору у главном холу Библиотеке. Поставка је обухватила његове књижевне и научне радове, предговоре, говоре, интервјуе и друге објављене текстове, као и дела посвећена животу и раду овог изузетног човека и добротвора Универзитетске библиотеке. Поред публикација из Посебне библиотеке Михајла Пупина изложене су и књиге из општег фонда. Аутори изложбе су библиотекари Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“. Трибине посвећене разноврсним делатностима Михајла Пупина прате велику интерактивну изложбу „Пупин - од физичке до духовне реалности “ у Историјском музеју Србије којом је обухваћен до сада најобимнији пресек његовог живота и дела. Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ учествује на изложби са избором књига из Посебне библиотеке Михајла Пупина. Одржане су три трибине у сали за предавања Библиотеке. На првој се говорило о Пупиновом научном раду и доприносима на плану организације науке, на следећој о књижевним делима овог научника, а циклус је заокружен трибином на којој су коауторке велике изложбе приближиле публици његов друштвено-политички ангажман. Израђен је блог посвећен програму обележавања Пупиновог јубилеја, који је намењен популаризацији његовог стваралаштва, а и као подршка за едукативне радионице са циљем упућивања шире публике у живот и рад овог великана.

О стваралаштву Михајла Пупинa у фонду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“

Изложба О стваралаштву Михајла Пупинa у фонду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ одржана је од 17. септембра до 10. октобра 2015. године у изложбеном простору у главном холу Библиотеке. Аутори су библиотекари Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“: Јелена Ђурђулов, библиотекар саветник и Весна Шујица, виши библиотекар. Поставка је обухватила Пупинове књижевне и научне радове, предговоре, говоре, интервјуе и друге објављене текстове, као и дела посвећена животу и раду овог изузетног човека. Иако је захваљујући својим изумима достигао светску славу и постао веома имућан и утицајан грађанин САД-а, са пријатељима у највишим круговима америчког друштва, он никада није заборавио своје порекло и отаџбину. Како професор Војин Поповић у свом предговору1 пише: И такав човек, чије је целокупно дело на трајан начин уткано у светску цивилизацију и културу, није никада заборавио своје српско порекло, иако је од своје 30. године постао држављанин Америке. Последњих 25 година свог живота, већ као грађанин те земље и њен уважени и заслужни члан, издашно је и морално и материјално помагао своју постојбину и свој српски народ. Љубав према родној груди је присутна у његовом целокупном стваралаштву и манифестује се на различите начине. У аутобиографији је описао обичаје из свог села и васпитање које је стекао у родитељској кући. Опис патента обично је почињао речима: „Свакоме кога се тиче нека је знано да сам ја, Михајло Идворски Пупин из града, среза и државе Њујорк пронашао...“ Као приређивач публикација чије издавање је финансијски помагао бавио се и манастирима Српске православне цркве. О томе пише академик Драгољуб Живојиновић у поговору књиге посвећене Пупиновом национално-политичком раду: У јесен 1917. године, Пупин је учинио 1 Војин Поповић, предговор у Монографије, Михајло Пупин (Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1997), стр. 16.

још једно патриотско дело. Написао је поговор за књигу Serbian Ortodоx Church, коју је уредио владика Николај Велимировић. У Књизи је дат историјат српских манастира на простору између Водене и Крагујевца, Ћустендила и Скадра, са фотографијама и именима њихових ктитора, описом цркава и њиховим уметничким вредностима. Цркве на простору Црне Горе, Далмације, Славоније и Баната нису биле укључене у овај преглед пошто Пупин није располагао њиховим фотографијама. У свом поговору Пупин је нагласио да је књига пружила прилику да се читаоци у Великој Британији и САД упознају са југословенском архитектуром и уметношћу. Није безначајно споменути да је Пупин платио трошкове приређивања ове луксузне књиге, која је била запажена у јавности и тако постигла циљ који је имао Пупин.2 Михајло Пупин се у ширем јавном животу у српском исељеништву појављује у време анексије Босне и Херцеговине од стране Аустроугарске 1908. године. На позив српских исељеника из Њујорка постао је председник Средишног одбора. Све српске колоније су се одазвале на апел Одбора пружајући му помоћ, а захваљујући раду Одбора упућени су први добровољци у Србију. Исте године Пупин је постао и председник Словенског исељеничког друштва чији чланови су били исељеници из више словенских земаља, што сведочи о ширини његовог друштвеног ангажмана. Пупин је допринео уједињењу српских исељеничких организација. Лично је сазвао Свесрпски збор 1909. године. Предложио је и назив нове организације Савез сједињених Срба „Слога“ и изабран

2 Драгољуб Р. Живојиновић, поговор у Национално-политички рад : 1908-1935, Михајло Пупин (Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1998), 230.

је за првог председника савеза, а као службено гласило основан је лист Американски Србобран. Просторије Слоге биле су у дому Словенског усељеничког друштва, а касније је Пупиновом иницијативом отворен Српски дом. Он је био зачетник идеје отварања Српских домова у Америци и отворио их је много током свог живота. Током трајања изложбе је захваљујући љубазности директора Дома културе „Михајло Пупин“ из Идвора, Стеве Капунца, на позајмицу Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ уступљена оригинална фотографија из њиховог изложбеног простора, настала у држави Охајо, у граду Акрону, где су сви који су били српског порекла дошли на свечано отварање Српског дома пошто су чули да ће Пупин бити присутан. Отварању је присуствовало преко пет стотина људи. Пупинов друштвени ангажман се наставио и захваљујући његовом посредовању дошло је до повезивања српских установа из Загреба и Сарајева са Србима у Америци. Тај Пупинов рад није остао незапажен и он је указом краља Петра I у пролеће 1911. постављен за почасног генералног конзула као први дипломата Краљевине Србије у Сједињеним Америчким Државама. Обављао је ову дужност до 1920. године. По избијању првог балканског рата америчка јавност није била довољно упућена у ситуацију на Балкану и била је више наклоњена Турској. Савез Срба уз Пупинову пуну подршку издаје дневни лист „Српски дневник“ у 4000 примерака. Пупин је такође био јако ангажован на сакупљању добровољаца и њиховом упућивању у отаџбину. Свакога дана је у својству конзула Србије примао америчке новинаре, који су с обзиром на његов углед уважавали податке које им је он давао о балканским државама у рату са Турском. Примао је и добровољце који су се пријављивали за одлазак, поподне је диктирао чланке за новине, а у вечерњим часовима држао предавања и говоре по отменим клубовима, црквама и школама. Користећи се својим угледом, организовао је велике скупове и држао јавна предавања да би указао на улогу Аустроугарске која је почела да се меша у сукоб у намери да искористи пропадање Турске за своје ширење на штету балканских држава. Нападан је и од турских и од аустроугарских званичника због тог свог ангажмана. Непосредно пред Први светски рат Пупин је покренуо и акцију за враћање исељеника ради насељавања у новоослобођене крајеве.3 У већ поменутом поговору, академик Живојиновић описује Пупинов хуманитарни рад током балканских и Првог светског рата: У телеграму упућеном Николи Пашићу, председнику српске владе, у пролеће 1913. године, Пупин је објаснио свој рад на прикупљању помоћи. Као председник ССС „Слога“ и других установа, упутио је у Србију и Црну Гору 58 000 долара. То је сматрао веома значајним успехом. Остала српска држава и појединци упутили су још око 80 000. Приложници су били махом обични, сиромашни људи. На Видовдан 1913. године, Пупин 3 Kоча Jončić, „Mihajlo Pupin i nacionalno pitanje“, u Život i delo Mihajla Idvorskog Pupina:

zbornik radova Naučnog skupa, Novi Sad – Idvor, 4–7. oktobar 1979, ur. Koča Jončić (Novi Sad : Pokrajinska konferencija SSRN Vojvodine, 1985), 316.

је упутио позив свим Србима и тражио да прикупљају прилоге за Србију и Црну Гору. Имена оних који скупе највише прилога биће објављна у „Србобрану“, обећао је Пупин. Прикупљање прилога настављено је након избијања Првог светског рата. У изјави генералног конзулата објављеној 3. септембра 1914. године, наводило се да је Пупин упутио српском Црвеном крсту прилог од 20 000 долара и најављивао да ће српско-американски савез из Калифорније упутити још 10 000.4 По избијању Првог светског рата и уласку Србије и Црне Горе у сукоб, Пупиново ангажовање се интензивирало. Схвaтио је да није довољно помагати војску и народ на Балкану, већ да је потребно деловати и у Америци. Пошто је Аустроугарска јаком пропагандом придобила америчку јавност доказујући да је била испровоцирана на рат, Пупин је схватио да треба енергично деловати. Оснивањем Одбора за помоћ Србији та делатност је попримила огромне размере, а њени носиоци нису биле само личности из исељеништва или чланови све бројнијих делегација и мисија из Србије и Црне Горе или Југословенског одбора у Лондону, већ су све више укључиване и америчке личности, свих друштвених слојева и свих средина. Пупин је био не само организатор и диригент те акције, већ свакодневно и један од најактивнијих непосредних учесника.5 У истом тексту се износе фасцинантне чињенице: Упућивање мисија и појединаца у Србију, махом Американаца, представљало је важан вид Пупиновог деловања. Они су одлазили из САД-а са санитетским и другим материјалима, неопходним за помоћ цивилном становништву и војсци. Када су фебруара 1915. године тифус и колера узели великог маха у Србији, Пупин је убедио директоре

4 Драгољуб Р. Живојиновић, поговор у Национално-политички рад : 1908-1935,Михајло Пупин (Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1998), 223. 5 Kоча Jončić, „Mihajlo Pupin i nacionalno pitanje“, u Život i delo Mihajla Idvorskog Pupina: zbornik radova Naučnog skupa, Novi Sad – Idvor, 4–7. oktobar 1979, ur. Koča Jončić (Novi Sad : Pokrajinska konferencija SSRN Vojvodine, 1985), 318.

Рокфелерове задужбине да у Србију упуте медицинску мисију на челу са доктором Ричардом Стронгом. Мисија је деловала у разним градовима и крајевима Србије и много помогла да се ублаже последице епидемије. Почетком јуна 1915. године Пупин је обавестио америчку јавност да група од 25 студената медицине Универзитета Колумбија одлази у Србију да ради међу угроженим становништвом. Предлог је потекао од самог Пупина, део средстава је обезбедио Универзитет, а део је прикупљен из приватних извора. Пупин је са угледним Њујорчанима основао „Одбор за помоћ Србији“ (Serbian Relief Committee) са пододборима широм Америке. Основао је и фонд за збрињавање ратне сирочади и школовање сиромашне српске деце у спомен мајци Олимпијади. Јавно се залагао за федеративно уређење будуће заједничке државе Јужних Словена супротстављајући се унитаристичким ставовима. На мировној конференцији у Паризу га је Никола Пашић, у својству шефа делегације, позвао крајем марта 1919. године да помогне у преговорима. Пупин је дошао и веома се залагао код чланова америчке делегације са којима је био дугогодишњи пријатељ, а 19. априла 1919. је упутио лични меморандум делегацији Сједињених Америчких Држава, чиме је допринео да Вудро Вилсон, председник САД-а, да изјаву о непризнавању Лондонског уговора савезника са Италијом. Захваљујући томе су после Првог светског рата сачуване значајне територије у границама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Југославије. Академик Живојиновић истиче важност Пупиновог деловања описујући његову пожртвованост: Као генерални конзул Краљевине Србије у Њујорку није штедео себе и своје сараднике; као једини представник Краљевине Србије у САД-у током више година обављао је многе послове, често залажући и своју имовину за Србију и њену владу. Користио је свој научни углед да се приближи најистакнутијим политичким личностима САД, писао писма, слао петиције и излагао своје предлоге. У време Мировне конференције у Паризу 1919. године иступао је као посредник између америчке и југословенске делегације, давао савете и преговарао. Своје услуге влади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца наставио је да пружа и касније. Једном речју, разновсност Пупинових делатности открива једну занимљиву личност, националног прегаоца и ствараоца, који је објединио вредности, погледе и схватања старог и новог света. Зато Пупинова личност привлачи истраживаче свих профила.6 Доброчинства Пошто је стекао богатство захваљујући својим научним открићима и вештини да их добро уновчи, поред помоћи за настрадале током ратова, Михајло Пупин се старао о очувању духа нације помажући цркву и образовање. Улагао је у обнову српских цркава, школа и музеја. Оснивао 6 Драгољуб Р. Живојиновић, поговор у Национално-политички рад : 1908-1935, Михајло

Пупин (Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1998), 223.

је фондове намењене стипендирању младих. Помагао је културне, научне и образовне институције на територији целе бивше Југославије, као и многе појединце, а међу њима и истакнуте научнике и уметнике. Неколико година пре смрти је Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду поклонио део своје личне библиотеке. Пупин је сам бирао књиге и трудио се да то буду вредна издања корисна за научни рад на Универзитету у Београду. Слао их је и из своје библиотеке у викендици у Норфолку у којој је тада проводио много времена. У једном од писама из Америке Јелене Лозанић-Фротингхам датираном на 5. септембар 1915.7 она описује посету имању у Норфолку, дочаравајући топлину и гостопримство са којима је дочекана. Посебан утисак на њу оставила је библиотека: Библиотека или, боље рећи, Пупинова соба за рад, сва је обложена дрветом отворено жуте боје, са ванредно лепим мотивима грожђа и виновог лишћа у дрворезу. Избочени прозори су пуни зелене папрати и човеку се чини да је то само продужетак спољашње баште. У тој соби је књига и часописа по полицама, док је сто за рад прекривен хартијама, писмима, телеграмима, понеким чак и неотвореним. И у тој соби се налази велики камени камин, уз чију смо ватру дуго и више пута у ноћ седели и разговарали. Најчешће би нам Пупин причао нешто полако, разлагао и износио мишљење. Та је соба, нема сумње, најприснија соба у кући. Осећа се да се ту седело, живело, мислило, разговарало и радило. Она у својим писмима такође напомиње да јој је професор Пупин отворио многа врата богатих Американаца током њене добротворне мисије за Србију у време Првог светског рата. Поклоњене књиге се данас чувају као Посебна библиотека Михајла Пупина и описане су каталогу који је Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ објавила као допринос обележавању 125-годишњице рођења овог изузетног човека. Ова публикација је богат извор грађе за проучавање живота и рада Михајла Пупина, пошто су у њој уз каталошке јединице дате и напомене о свему што одређену књигу везује за Пупинову личност: његови потписи и записи, белешке на маргинама, посвете, екслибриси или се у самом тексту говори о Пупину и његовом раду. Аутобиографија и популаризација науке Пупин је почео са објављивљњем чланака у Scribner’s magazine 1922. и 1923. године. Америчка читалачка публика је показала велико интересовање за њих. Читаоци су писали издавачу распитујући се да ли ће се тај материјал појавити као књига8. Већ у септембру 1923. 7 Јелена Лозанић-Фротингхам, Добротворна мисија за Србију у I светском рату : писма из Америке и Канаде 1915-1920. године, ур. Анка Гођевац-Субботић (Београд : Удружење носилаца Албанске споменице, 1970), 51. 8 Tomović, Vladislav. „Pulitzerova nagrada Pupinu za autobiografiju From immigrant to

inventor “ i mišljenje Amerikanaca o Pupinu kao piscu 1922–1927“. U Život i delo Mihajla

године у Њујорку је објављено прво издање Пупинове аутобиографије под насловом From immigrant to inventor, а 1924. године. књига је награђена Пулицеровом наградом. Коришћена је у скраћеној верзији као школска лектира у америчким школама. Први пут је на српском језику објављена 1929. године у преводу Милана Јевтића, у издању Матице Српске, под насловом Са пашњака до научењака. Пупин је Универзитетској библиотеци у Београду даровао прво издање ауторизованог превода своје аутобиографије на немачки језик из 1929. године, под насловом Vom Hirten zum Erfinder (током трајања изложбе је привремено уступљена Историјском музеју Србије – у даљем тексту ИМС). У писму Јовану Цвијићу он говори и о својој аутобиографији: „Главна ми је намера била да представим америчком народу српску сељачку културу г. Михајла Пупина, и у тој намери, мислим да сам добро успео јер данас се много говори у Америци о питомости српског сељака и о племенитости српске мајке. Ја видим да сте се ви такође држали истог правца кад сте написали ону лепу књижицу о вашим младим годинама. Прочитао сам је са највећим задовољством, а кад сам почео да је читам нисам прекидао док год је нисам свршио. Мислим да бисмо добро учинили кад бисмо описали промену која се десила за време вашег живота у научном схватању међу српским научницима. То сам исто ја учинио у мојој књизи у погледу американске науке и добио сам много писама од америчких научењака у којима се изражује њихова захвалност за ту услугу. Књига се сад превађа у Лајпцигу на немачки језик.“9 Свакако је најпознатији предговор Милоша Црњанског за прво издање Пупинове аутобиографије на срском језику који он завршава речима: Пишући тако скоро би рекли екстатичком љубављу за свој родни крај, свој успон у науци, Пупин је, у другом делу своје књиге, написао многе сјајне стране о американским научницима својим и њиховим, на пољима електричних снага. Тај део књиге неће остати без дивног утицаја на душу сваког нашег ђака, до чијих руку ова књига буде дошла. Он је као ванредно једно, дубоко, светло, песничко дело. У сваком случају, својом књигом Михајло Пупин, син сељака из Идвора, моћни господар електричних изума, председник најотменијег америчког универзитетског клуба, који је речју и делом и капиталом толико задужио наш народ и свој родни крај, показао се и као писац у најбољем светлу. Његова књига, његов живот, за нашу омладину ванредна књига, дело је трајно, као она књижевна дела античка која су била писана мудрошћу једног великог, радног живота, те се о њима могло говорити само са дивљењем. Idvorskog Pupina: zbornik radova Naučnog skupa, Novi Sad – Idvor, 4–7. oktobar 1979, urednik Koča Jončić, 185–195. 9 Из писма Михајла Пупина Јовану Цвијићу, датирано на 24. март 1925, Њујорк Сити.

Међу надахнутим предговорима у поновљеним издањима ове књиге издваја се такође лепа и дирљива препорука академика Бранка Д. Поповића10: Ова чиста и искрена књига Михајла Пупина о себи, свом родном Идвору и својој мајци Олимпијади, свом животном путу, о непознатим и славним савременицима које је на путу сретао, има у себи ретке лепоте и вредности. Опраштајући Пупину ситне грешке и пропусте, понеке пренаглашене симпатије, понеке наивне судове, али и запажајући присуство разумевања за свакога и одсуство сваке нетрпељивости и мржње, читалац ће, када окрене последњи лист ове књиге, можда то и не осећајући, постати неизмерно богатији. То је основна вредност ове дивне књиге, и због тога сваки наш млад човек треба не само да је прочита, већ и да је потом стално прелистава. Пупинова аутобиографија не обухвата последњих петнаестак година његовог живота када је објавио још две књиге и велики број публикација посвећених популаризацији науке и значају развоја научних истраживања. У следећој књизи Нова реформација са поднасловом „Од физичких до духовних реалности“ објављеној 1927. године код истог издавача, он се поред историјског прегледа истакнутих научника и научних открића, бави и односом између науке и религије. Три године касније се појавила Романса машине, поетична студија о машинама у којој говори о значају техничких средстава за побољшање комуникације међу људима, реагујући на критику америчке цивилизације од стране многих европских писаца који су у њој видели обожавање машина и однос према науци само као средству за стицање личне користи. Михајло Пупин је схватао значај популаризације науке и овој делатности је посветио посебну пажњу. Трудио се да на приступачан начин објасни најтеже научне проблеме. Научни рад На изложби су представљене и публикације у којима су објављени Пупинови научни радови, прикази његових открића и њихових примена. Докторску дисертацију из области физичке хемије са темом „Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији“ одбранио је на Универзитету у Берлину 1889. године. Ментор му је био чувени научник Херман Хелмхолц. У Одељењу реткости Универзитетске библиотеке чува се фотокопија оригиналне дисертације, као и фотокопија првог издања уџбеника из термодинамике из 1894. год. који је дуго служио студентима Универзитета Колумбија и доживео многа нова издања, а последње 2013. године такође је изложен поклон Дома културе „Михајло Пупин“ Идвор, ново двојезично издање Пупинове докторске дисертације из 2014. године. 10 Бранко Д. Поповић, предговор у Са пашњака до научењака, Михајло Пупин (Београд

: Завод за уџбенике и наставна средства, 1996), 12.

По повратку из Берлина, Пупин је своју академску каријеру започео као предавач на новооснованом електротехничком одсеку на Рударској школи Колумбија колеџа у Њујорку. Поред предавања налази времена да се бави научним радом. Из тог периода потичу његова прва истраживања из области проласка струје кроз разређене гасове. 11 Крајем 1895. године откриће Вилхелма Рендгена подстакло је Пупина да се врати тим испитивањима и искористи их да произведе Х-зраке. Већ почетком 1896. године је направио успешне снимке, који су према неким изворима први рендгенски снимци у САД-у. Применом флуоресцентног застора скратио је време експозиције при снимању и за двадесетак пута што је јако значајно за примену у медицини. На основу експеримената је дошао до закључка да се ударом примарних Х-зрака генеришу секундарни Х-зраци. У Посебној библиотеци се може наћи текст о Пупиновом унапређењу рендген технике.12 Први велики успех у науци Пупин је остварио у области испитивања хармоника извора наизменичне струје. Помоћу осцилаторних кола, резонатора, издвајао је поједине хармонике (струје синусног облика) из сложено-периодичне наизменичне струје и мерио њихов интензитет. Прикази ових радова су објављени у научном часопису Beiblätter zu den Annalen der Physik und Chemie који је он такође послао библиотеци. Са поклоњеним књигама Универзитетска библиотека добила је споменицу Михајлу Пупину на немачком језику под насловом „25 година Пупина“ која садржи више прилога, фотодокумената и чланака, почевши од патентирања Пупиновог система телефоније и телеграфије 1900. године у Аустроугарској, па до спровођења овог система у Немачкој. На крају споменице налази се први број часописа Das Fernkabel (1922) у коме је под насловом редакције: Die Anfänge der Pupinischen Erfindung, објављен текст Михајла Пупина из 1922. године на енглеском језику, у коме он говори о свом раду на проналасцима (током трајања изложбе на поставци у ИМС-у) Примена Пупинизације је описана и у издањима Сименс концерна као и у свескама часописа Veröffentlichungen aus dem Gebiete der Nachrichtentechnik. Говори и интервјуи У Посебној библиотеци Михајла Пупина је збирка илустрованих зборника реторике посвећена говорништву у 12 томова „After-dinner speeches“ у којој је у књ. 3 штампан говор Михајла Пупина у част Марконија, италијанског проналазача који се сматра оцем бежичне телеграфије, одржан 17. априла 1912. у Удружењу електротехничара у Њујорку. (Публикација је привремено на поставци у ИМС-у) 11 Mihajlo Pupin, “Über elektrische Entlandungen durch mässig verdünnte Raume und über coronaänliche Entladungen”, Physikalische Revue, Bd. 2 (1892), 224-240. 12 Edward P. Thompson, Roentgen rays and phenomena of the anode and cathode : principles,

applications and theories (New York : D. Van Nostrand Company, [1896]), 160.

Религија је у његовом животу заузимала важно место и уз васпитање које је понео из породице, вера му је помогла да преброди најтеже тренутке. У књизи Елиота Роса говори се о Пупиновом ставу према религији и наводе се цитати из чланка објављеног у „The Literary Digest“ 1927, као и из књиге Нова реформација. Тема односа религије и науке, је предмет разговора америчког психолога Вигама са Михајлом Пупином у књизи са ауторовом посветом Пупину (током трајања изложбе на поставци у ИМС-у) О Пупину Изложене су и публикације еминентних аутора посвећене животу и стваралаштву Михајла Пупина. Поред издања Српске академије наука и уметности и Завода за уџбенике, као изузетно вредан извор информација о овој теми издваја се зборник радова сa међународног научног скупа одржаног у Новом Саду и Идвору 1979. године поводом 125. годишњице рођења Михајла Пупина, на којем су излагали предавачи из целе бивше Југославије и гости из иностранства, професори најпрестижнијих светских универзитета, а међу њима и један добитник Нобелове награде за физику. Изложба је обухватила и биографска дела аутора који су дали различите приказе и виђења животног пута овог изузетног човека.

Изложене публикације из фонда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“

BEIBLÄTTER zu den Annalen der Physik und Chemie / hrsg. unter Mitwirkung befreundeter Physiker von G. und E Wiedemann. - 16. - Leipzig : J. A. Barth, 1877. - 22 cm Bd. 18 (1894) Bd. 19 (1895) Delimično je nastavak: Annalen der Physik und Chemie. Ex libris: Mihajlo Pupin. U knj. 18 su dva prikaza objavljenih radova Mihajla Pupina a u knj. 19 prikazi četiri Pupinova rada i tri rada Nikole Tesle. Ч4 81 (ПБ24 315)

DEUTSCHMANN, W. Über die günstigsten Ausmasse von Pupinspulenkernen. U: Veröffentlichungen aus dem Gebiete der Nachrichtentechnik. - Jg. 1, H. 4 (1931), str. 271-280. Ч4 638 (ПБ24 318)

DOŠENOVIĆ, Milivoje Mihajlo Pupin : (njegov život i njegovo delo) / Milivoje Došenović. - (1. izd.). - Novi Sad : Domla-publishing, 2005 (Novi Sad : MBM plas). - 418 str. : ilustr. ; 25 cm. (Nauka i život) II 75821

ENGINEERING foundation (New York) Popular research narratives. Vol. 2, Fifty brief stories of research, invention, or discovery, directly from the “men who did it”, pithily told in language for laymen, young and old / collected by the Engineering foundation. - Baltimore, Md. : Williams & Wilkins Co., 1926. - VIII, 174 str., [5] listova s fotogr. ; 19 cm Str. V-VI: The bee and the honey of science / by M. I. Pupin. Slika M. Pupina. Registar. Sa potpisom: M. I. Pupin. ПБ24 210

FLEMING, John Ambrose, 1849-1945 The propagation of electric currents in telephone and telegraph conductors / by J. A. Fleming. - New York : D. Van Nostrand, 1911. - XIV, 316 str. : ilustr. ; 22 cm Sadrži i: Pupin’s theory of the unloaded cable (str. 110-117) ; Pupin’s theory of the loaded cable (str. 117-126). ПБ24 190

FÜNFUNDZWANZIG Jahre Pupin 25 Jahre Pupin : zur Errinnerung an den 6. Januar 1925. - Berlin : [s.n.], 1925. - 14 str., 20 listova s tablama : ilustr. ; 24 cm Spomenica Mihajlu Pupinu koja sadrži više priloga, fotodokumenata i članaka počevši od patentiranja Pupinovog sistema telefonije i telegrafije 1900. u Austro-Ugarskoj, pa do sprovođenja ovog sistema u Nemačkoj. Privezano: Recherches sur la Téléphonie à grande distance par le système Pupin / de MM. F. Dolezalek et A. Ebeling. Патент Пупинизације у Аустроугарској [S. l.] : Siemens & Halske, [s. a.] Privezano: Über das im Bodensee verlegte Fernsprechkabel mit Selbstinduktionsspulen nach dem Pupinischen System : nach einem in Elektrotechnischen Verein gehalteten Vortrag / von A. Ebeling. - [S. l.] : Siemens & Halske, 1907 Privezano: Über die Leistung interurbaner Fernsprech-Leitungen / von A. Ebeling. - [S. l.] : Siemens & Halske, [s. a.] Privezano: Schaltaparate mit konstanter hoher Isolation für Scwachstromanlagen / von A. Ebeling und R. Deibel. - [S. l.] : Siemens & Halske, 1912 Privezano: Wechselstrommaschine für Messungen mit Sprechfrequenzströmen nach Ad. Franke / von A. Ebeling. - [S. l.] : Siemens & Halske, 1913 Privezano: Die Entstehungsgeschichte des Rheinlandskabels / von P. Craemer. - [S. l.] : Siemens & Halske, 1921 Privezano: Die theoretischen Grundlagen des Fernkabels / von F. Breisig. - [S. l.] : Siemens & Halske, 1921 Privezano: Die Herstellung des Rheinlandkabels mit seinen Pupinspulen / von A. Ebeling. - Berlin : Siemens & Halske, 1921 Privezano: Die Auslegung des Rheinlandkabels / von R. Deibel. - Berlin : Siemens & Halske, 1921 Privezano: Das Fernkabel : Mitteilungen über Kabellangen für den Nachrichtenverker im In- und Ausland. H. 1. - Berlin : Deutschen Fernkabelgesellschaft, 1922 Ex libris: Mihajlo Pupin. Sa posvetom: „Poklon Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu od Mihajla Pupina Nju Jork 1933.” Р1 961/1-11 (ПБ24 284) (Публикација је привремено уступљена Историјском музеју Србије за потребе изложбе)

GLEDIĆ, Vojislav Михајло Пупин : живот и дело / Војислав Гледић. - Подгорица : ЦИП, 2005 (Београд : Импрес). - 182 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Библиотека Посебна издања / ЦИП, Подгорица) I 53451

IVIĆ, Petar Михајло И. Пупин : 1854-1935 : трагом славног научника по Идвору, по Америци, по преосталом свету у речи и слици : фото-синопсис за ТВ серију (узорак за драматурге визуелних медија) / Петар Ивић. - Београд : Библиотека “Теслин свезнадар”, 1997 (Београд : Политоп-П). - 11 стр. : илустр. ; 30 cm III 5903

JOVIĆ, Savo B. Христов светосавац Михајло Пупин / Саво Б. Јовић. - Београд : Информативноиздавачка установа СПЦ, 2004 (Београд : БИГ штампа). - 177 стр. : илустр. ; 20 cm. - ( Библиотека Свевременици ; књ. 2) I 50722

KAEMPFFERT, Waldemar, 1877-1956 A, communication, and power / edited by Waldemar Kaempffert. - New York : Charles popular history of American invention : with over five hundred illustrations. Vol. 1, Transportation Scribner’s Sons, 1924. - XVI, 577 str. : ilustr. ; 25 cm ПБ24 204/1

КЊИЖЕВНА топографија Панчева. - Панчево : Градска библиотека ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 2001 (Панчево : Графос интернатионал). - 742 стр. : илустр. ; 25 cm II 91163

LAMBIĆ, Miroslav Један поглед на живот и дело Михајла Пупина / Мирослав Ламбић. - Зрењанин : Технички факултет “Михајло Пупин”, 1997. - 69 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Библиотека Реч науке ; 3) I 44603

LOZANIĆ-Frothingham, Jelena, 1885-1972 Добротворна мисија за Србију у I светском рату : писма из Америке и Канаде 1915-1920. године / Јелена Лозанић-Фротингхам ; писма прикупила и средила Анка Гођевац-Субботић. - Београд : Удружење носилаца Албанске споменице, 1970 (Београд : Научно дело). - XVI, 320 стр., [23] стр. с таблама фотогр. : слика Ј. Лозанић Фротингхам ; 22 cm II 12115

MARICKI-Gađanski, Ksenija, 1939Из другог угла : огледи о српској књижевности / Ксенија Марицки Гађански. - Нови Сад : Матица српска, 2009 (Нови Сад : Будућност). - 215 стр. ; 21 cm. - ( Едиција Матица ; књ. 11) I 60641

MARINČIĆ, Aleksandar Михајло Идворски Пупин (1854-1935) / Александар Маринчић. У: Живот и дело српских научника / уредник Милоје Сарић. - Београд : Српска академија наука и уметности, 1996. - (Биографије и библиографије ; књ. 1. Одељење II, Одбор за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла ; књ. 1) . - ISBN 86-7025-231-7. - Стр. 263-289.

MARTINOVIĆ, Dragoljub, 1947Михајло Пупин : резонанса ума и срца / Драгољуб Мартиновић ; [сарадник на тексту Славица Бајић ; превод на енглески Нада Милаковић ; фотографије Драган Боснић]. Нови Сад : Православна реч, 2009 (Суботица : Ротографика). - 180, 155 стр. : илустр. ; 34 cm III 9173

MASLEŠA, Anđa Поклон Михајла Пупина Универзитетској библиотеци : каталог књига / [припремила Анђа Маслеша]. - Београд : Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”, 1981 (Београд : Просвета). - 118 стр. : илустр. ; 25 cm. - ( Публикације Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” ; 12) II 90699

MAYER, H. F. Die Wirtschaflichkeit der Zweibandtelephonic auf Pupinseekabeln / H. F. Mayer und G. Mücke. U: Veröffentlichungen aus dem Gebiete der Nachrichtentechnik. - Jg. 13, H. 1 (1943), str. 1-7. Ч4 638 (ПБ24 318)

MILJANIĆ, Pavle Teorija prostiranja periodičnih električnih struja sa naročitim obzirom na telefonske struje i posebnom teorijom Pupinovog postupka u tehnici daleke telefonije / Pavle Miljanić. - Beograd : [s. n.], 1933 ([s. l. : s. n]). - V, 270 str. : ilustr. ; 24 cm З 27

MILJANIĆ, Pavle Теорија простирања периодичних електричних струја са нарочитим обзиром на телефонске струје и посебном теоријом Пупиновог поступка у техници далеке телефоније / Павле Миљанић. - Фототипско изд. - Београд : САНУ, 2004 (Београд : САНУ). - 2, V, 270 стр. : илустр. ; 24 cm II 74179

MODERN eloquence / editor Ashley H. Thorndike ; founded by Thos. B. Reed.Vol. 1-12. - New York : Modern eloquence corporation, 1923. На књигама је екслибрис М. Пупина са посветом: „Поклон Београдском Универзитету Михајло Пупин. New York, N. Y.-1932.“ ПБ24 309 (Публикација је привремено уступљена Историјском музеју Србије за потребе изложбе)

NAUČNI skup Život i delo Mihajla Idvorskog Pupina (1979 ; Novi Sad) Život i delo Mihajla Idvorskog Pupina : zbornik radova Naučnog skupa, Novi SadIdvor, 4-7. oktobar 1979. - Novi Sad : Pokrajinska konferencija SSRN Vojvodine, 1985 (Novi Sad : Forum). - 646 str. : graf. prikazi ; 25 cm II 48511

NINKOVIĆ-Tašić, Aleksandra, 1978Михајло Идворски Пупин : стваралачка координација / [аутори каталога] Александра Нинковић-Ташић, [Петар Петровић, Јелена Ђурђулов] ; изложбу приређује Галерија науке и технике САНУ. - Београд : Галерија науке и технике САНУ, 2012 (Ваљево : Продукција 64). - 44 стр. : фотогр. ; 21 x 24 cm. - (Галерија науке и технике САНУ ; бр. 13) I 64879

OLLENDORFF, Franz Die Grundlagen der Hochfrequenztechnik : eine Einführung in die Theorie : mit 379 Abbildungen im Text und 3 Tafeln / von Franz Ollendorff. - Berlin : Julius Springer, 1926. - XVI, 639 str., [3] lista s tablom : graf. prikazi, tabele ; 24 cm Bibliografija: str. 611-624; na str. 622 je naveden i jedan Pupinov rad. Registar. Ex libris: Mihajlo Pupin. ПБ24 324

POPOVIĆ, Vojislav I., 1854-1935 Mihajlo Pupin / Vojislav Popović. - Beograd : Tehnička knjiga, 1967 (Beograd : Beogradski grafički zavod). - 106 str. : ilustr. ; 20 cm I 8108

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Чланци / Михајло Пупин ; редактор Војин Поповић ; [преводиоци Војин Поповић, Радослав Хорват, Дејан Бајић, Слободан Милосављевић, Драгољуб Васић, Милан Жокаљ]. - [1. изд.]. - Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1998 (Суботица : Бирографика). 243 стр. : илустр. ; 25 cm. - ( Изабрана дела Михајла И. Пупина ; т. 6) II 61721/6

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 From immigrant to inventor : illustrated / by Michael Pupin. - New York [etc.] : Charles Scrinber’s sons, 1923. - 396 str., [14] listova sa tablama fotografija ; 25 cm ПБ21 2640

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 From Immigrant to Inventor / Michael Pupin ; scientific editor Vojin Popović ; [translated by Smiljana Kijurina]. - [1st ed.]. - Beograd : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2000 (Subotica : Birografika). - 271 str. : ilustr. ; 24 cm. (Selected Works / Michael I. Pupin) II 66077

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 From immigrant to inventor : illustrated / by Michael Pupin. - [Popular ed., reprinted]. - New York [etc.] : Charles Scrinber’s sons, 1929. - 396 str., [8] listova sa tablama ; 21 cm K5 1733

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Монографије / Михајло Пупин ; превод Војин Поповић. - [1. изд.]. - Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1997 (Суботица : Бирографика). - 205 стр. : илустр. ; 24 cm. - ( Изабрана дела Михајла И. Пупина ; т. 2) Садржај: Нова реформација ; Романса машине ; Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији. II 61721/2

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Национално-политички рад : 1908-1935 / Михајло Пупин ; приређивач Драгољуб Р. Живојиновић ; [превод Јасна Јанићијевић]. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1998 (Суботица : Бирографика). - 255 стр. : факс. ; 25 cm. - ( Изабрана дела Михајла И. Пупина ; т. 7) II 61721/7

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Od pastirja do izumitelja / Mihajlo Pupin ; s pisateljevim dovoljеnjem prevel Pavel Brežnik. - Ljubljana : Vodnikova družba, 1931-1932. - 2 knj. (127 ; 127 str.) : ilustr. ; 21 cm Ф 41

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији / Михајло Пупин ; [преводилац Оливера Штетин]. - Панчево : Регионални центар за таленте “Михајло Пупин”, 2014 (Панчево : Графос). - 95 стр. ; 31 cm III 10212

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Патенти I / Михајло Пупин ; превод Војин Поповић. - [1. изд.]. - Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1997 (Суботица : Бирографика). - 277 стр. : илустр. ; 25 cm. - (Изабрана дела Михајла И. Пупина ; т. 3) II 61721/3

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Патенти II / Михајло Пупин ; превод Војин Поповић, [Драгољуб Васић]. - [1. изд.]. Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1997 (Суботица : Бирографика). - 296 стр. : илустр. ; 25 cm. - ( Изабрана дела Михајла И. Пупина ; т. 4) II 61721/4

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Предавања / Михајло Пупин ; редактор Војин Поповић. - [1. изд.]. - Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1998 (Суботица : Бирографика). - 327 стр. : илустр. ; 25 cm. - ( Изабрана дела Михајла И. Пупина ; т. 5) II 61721/5

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Romance of the Machine / by Michael Pupin. - New York ; London : Charles Scribner’s sons, 1930. - 111 str. ; 19 cm Р1 940

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Са пашњака до научењака / Михајло И. Пупин ; [превод овог издања, објашњења и коментари Александар Маринчић]. - [2. изд]. - Београд : Народна књига ; Нови Сад : Матица српска, 1979 (Љубљана : Младинска књига). - 322 стр. : илустр. ; 23 cm II 28675

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Са пашњака до научењака / Михајло И. Пупин ; [са енглеског превео М. Јевтић]. - [Нови Сад] : Матица српска, 1929 (Велики Бечкерек : М. Јевтић). 415 стр., [3] листа с таблама : ауторова слика ; 23 cm На посебном листу папира је руком писана порука Михајла Пупина Војиславу Јовановићу Марамбоу: “Драги господине Јовановићу, мило ми је што ћете доћи на посвећење Српског Дома. Ја ћу удесити да се у понедељак ујутру састанемо на подужу конференцију а тачно време ћемо определити кад се видимо у недељу. Са срдачним поздравом ваш одани М. И. Пупин, 22. август, 1919.” PB22 4192 PUPIN, Mihajlo, 1854-1935

Са пашњака до научењака / Михајло Пупин ; превод Александар Маринчић. - [1. изд.]. - Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1996 (Суботица : Бирографика). - 283 стр. : илустр. ; 25 cm. - ( Изабрана дела Михајла И. Пупина ; том 1) ISBN 86-17-05331-3 ( Тврди повез са омотом) II 61721/1

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 The new reformation : from physical to spiritual realities / by Michael Pupin. - New York [etc.] : Charles Scribner´s sons, 1927. - XVII, 273 str., [8] listova s tablama ; 20 cm Ф5 174

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Thermodynamics of Reversible Cycles in Gases and Saturated Vapors : full synopsis of a ten weeks undergraduate course of lectures / delivered by M.I.Pupin ; arranged and edited by Max Osterberg. - fotokopirani primerak. - New York : John Wiley and Sons, 1894. - 114 cm ; 18 cm Р1 962

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Über elektrische Entlandungen durch massig verdünnte Raume und ϋber coronaänliche Entladungen. U: Physikalische Revue / herausgegeben von L. Graetz in Munchen, Bd. 2 (1892), str. 224-240. Ч4 639 (ПБ24 314)

PUPIN, Mihajlo, 1854-1935 Vom Hirten zum Erfinder: autorisierte deutsche Übersetzung : mit einem Bildnis des Verfassers und einer Tafel / Michael Pupin ; [die deutsche Übersetzung besorgte Jessy Schmidt]. - Leipzig : Felix Meiner, 1929. - 390 str., [1] list s autorovom slikom ; 24 cm Prevod dela: From immigrant to inventor. Registar. ПБ24 285 (Публикација је привремено уступљена Историјском музеју Србије за потребе изложбе) RADIO phone receiving : a practical book for everybody / by Erich Hausmann, Alfred N. Goldsmith, Louis A. Hazeltine, John V. L. Hogan, John H. Morecroft, Frank E. Canavaciol, Robert D. Gison and Paul C. Hoernel ; with an introduction by Michael I. Pupin. - New York : D. Van Nostrand Co., 1922. - VII, 179 str., XIV listova s tablama : ilustr. ; 20 cm ПБ24 201 RIHL, Wilhelm

Das dritte Ostpreußenkabel / Wilhelm Rihl und Ernst Fischer. U: Siemens Zeitschrift. - Jg. 10, H. 1 (1930), str. 57-62. Ч4 68 (ПБ24 319)*13

RIHL, Wilhelm Das Fernkabel Brüssel-Lüttich-Aachen. U: Siemens Zeitschrift. - Jg. 8, H. 5 (1928), str. 329-334. Ч4 68 (ПБ24 319)*

RIHL, Wilhelm Das Fernkabel Paris-Bordeaux U: Siemens Zeitschrift. - Jg. 8, H. 8 (1928), str. 493-498. Ч4 68 (ПБ24 319)*

RIHL, Wilhelm Das Pupinkabel längs der elektrischen Eisenbahn München-Garmisch. U: Siemens Zeitschrift. - Jg. 6, H. 5 (1926), str. 232-238. Ч4 68 (ПБ24 319)*

RIHL, Wilhelm Das Pupinkabel längs der elektrischen Eisenbahn Schopfheim-Säckingen. U: Siemens Zeitschrift. - Jg. 7, H. 6 (1927), str. 430-435. Ч4 68 (ПБ24 319)*

ROSS, John Elliot, 1884Truths to live by / by J. Elliot Ross. - New York : New York, H. Holt and Co., 1929. - X, 246 str. ; 20 cm Sa citatima iz Pupinovog članka objavljenog u časopisu The Literary digest 1927, kao i iz njegove knjige New Reformation. ПБ24 270

ROWLAND, Henry Augustus, 1848-1901 The physical papers of Henry Augustus Rowland / collected for publication by a committee of the faculty of the University. - Baltimore : Johns Hopkins Press, 1902. - XI, 704. str., [1] list sa fotogr. autora : graf. prikazi, tabele ; 25 cm U poglavlju: The Röntgen ray and its relation to physics, na str. 584-586 pominje se Pupin, a na str. 578 Tesla. Bibliografija autora: str. 681-687. Registar. Sa nekoliko manjih beležaka na marginama ПБ24 134 SERBIAN Orthodox Church / edited by Michael I. Pupin ; with an introduction by 13 У наведеним годиштима часописа објављивана су и краћа саопштења о примени

Пупиновог система телефоније и изградњи телефонско-телеграфских линија на појединим релацијама у Европи

Thomas Graham Jackson. - London : John Murray, 1918 (London : Printed by Polsue Limited). - 64 str., LIV lista s tablama, [1] presavijen list s kartom Jugoslavije ; 39 cm : ilustr. - (South Slav Monuments ; 1) Р1 942

SIEMENS Jahrbuch : 1927 : Printed in Germany / hrsg. von der Siemens & Halske A.-G. und den Siemens-Schuckertwerken G. m. b. H. - Berlin : Siemens & Halske, 1927. - 472 str., [9] listova s tablama : ilustr. ; 21 cm Ex libris: Mihajlo Pupin. Sa potpisom: “Poklonio Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu Mihajlo Pupin. New York, 1933.” ПБ24 304

SMILJANIĆ, Radomir Михајло Пупин, Србин за цео свет : [документарни роман] / Радомир Смиљанић. - Београд : Нова Европа : Евро, 2005 (Београд : Полиграф). - 290 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Едиција Срби за цео свет) I 53161

SOLEŠA, Borislav Српски научни круг / Борислав Солеша. - Крагујевац : Атос, 1998 (Лапово : Колор-прес). - 246 стр. : слике научника ; 20 cm I 44402

SРPSKA narodna odbrana u Americi (New York). Centralni odbor Споменица Српске народне одбране у Америци о скупљеним прилозима за Црвени крст у Србији и Црној Гори : од 2. авгиста 1914. до 3. августа 1915. године. - Неw Yорк : Централни одбор Српске народне одбране у Америци, [1915? (б. м. : б. и.]). - 270 стр. ; 24 cm П 2172 (Публикација је привремено уступљена Историјском музеју Србије за потребе изложбе)

THOMPSON, Edvard P. Roentgen rays and phenomena of the anode and cathode : principles, applications and theories : 60 diagrams. 45 half-tones / By Edward P. Thompson ; concluding chapter by William A. Anthony.- New York : D. Van Nostrand Company, [1896]. XVIII, 190 str. : ilustr. ; 24 cm Sa slikom W. K. Roentgena. Pod tačkom 51, 117, 137-139, 141-148 govori se o eksperimentima N. Tesle, a pod tačkom 103, 106, 131 i 151 o eksperimentima M. Pupina. Sa kratkom beleškom na zadnjoj korici. ПБ24 128 TOMAŠEVIĆ, Đorđe Vid

Portraits of Serbian achievers / George Vid Tomashevich. - Toronto : Serbian Literary Company, 2000. - XIII, 177 str. : ilustr. ; 21 cm. - (Serbs in diaspora) II 97570

TOWARD civilization / edited by Charles A. Beard. - 1st ed. - London : Longmans, Green and Co., 1930. - VII, 307 str. ; 22 cm Glava XIV: Machine industry and idealism by Michael Pupin, str. 273-281. ПБ24 272

VERÖFFENTLICHUNGEN aus dem Gebiete der Nachrichtentechnik. - Jhrg. 1(1931)Jhrg. 13(1943). - Berlin : Siemens & Halske, 1931-1943. - 30 cm Ч4 638 (ПБ24 318)

WEBSTER, Arthur Gordon, 1863-1923 The dynamics of particles and of rigid, elastic, and fluid bodies : being lectures on mathematical physics / by Arthur Gordon. - Leipzig : B. G. Teubner, 1904. - XI, 588 str. : ilustr. ; 23 cm. - (B.G. Teubners Sammlung von Lehrbüchern auf dem Gebiete der mathematischen Wissenschaften mit Einschluss ihrer Anwendungen ; Bd. 11) Na str. 170 citiran Pupinov rad objavljen u časopisu Trans. American Mathematical Society, I 1900. Registar. Sa potpisom na nasl. str.: „Prof Pupin”. ПБ24 138

WIGGAM, Albert Edward, 1871Exploring your mind with the psychologists / by Albert Edward Wiggam. - 1st ed. Indianapolis : Bobbs-Merrill Co., 1928. - 419 str : ilustr. ; 23 cm Na vrhu nasl. str.: Making science human. Registar. Sa posvetom: “To Mr Michael I. Pupin with appreciation and regard from Albert Edward Wiggam”. ПБ24 239 (Публикација је привремено уступљена Историјском музеју Србије за потребе изложбе)

WISSENSCHAFTLICHE Veröffentlichungen aus dem Siemens-Konzern / hrsg. von der Zentralstelle für Wissenschaftlich-Technische Forschungsarbeiten des SiemensKonzerns. - Bd. 1(1920) - Bd. 13(1934). - Berlin : Julius Springer, 1920-1934. - 30 cm U knj. 5 nalaze se i sledeći članci: 1. K. Küpfmüller und H. F. Mayer, Über Einschwingvorgänge in Pupinleitungen und ihre Verminderung, sv. 1 str. 51-79. 2. F. Strecker und R. Feldtkeller, Über die Nachbildung einer verlustbehafteten Pupinleitung, sv. 3 str. 134-143. ПБ24 322

Трибине посвећене различитим делатностима Михајла Пупина

У оквиру програма обележавања јубилеја 80 година од смрти Михајла Пупина, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ је организовала трибине посвећене различитим делатностима овог истакнутог научника. Трибине прате велику интерактивну изложбу „Пупин-од физичке до духовне реалности“ у Историјском музеју Србије, на којој је изложен избор књига из Посебне библиотеке Михајла Пупина. На поставци су посетиоцима представљене публикације од посебног значаја за његов животни пут. Мала дигитална библиотека Михајла Пупина, настала дигитализацијом одабраних наслова из његове личне библиотеке била је доступна у сали за предавања, а корисницима Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ ће и по завршетку програма бити на располагању у Малој простонародној дигиталној читаоци.

Циклус је почео трибином посвећеном Пупиновом научном раду, као и његовим доприносима на плану организацијe науке, одржаном 21. 10. 2015. под називом:

Научни рад и „идеализам“ Михајла Пупина Учесници: Проф. др Јован Цветић, Електротехнички факултет у Београду Проф. др Драгољуб Мартиновић, Образовно-истраживачко друштво Михајло Пупин Проф. др Слободан Перовић, Филозофски факултет у Београду Модератор: Јелена Ђурђулов, библиотекар саветник у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“: Добро вече, добродошли на трибину посвећену научном раду и раду на организацији науке Михајла Пупина. Пупин је добио почасне докторате са 18 универзитета, а занимљив је његов одговор проф. Павлу Миљанићу када је примио тај допис са Универзитета у Београду: „Драги пријатељу, Стигла ми је диплома која сведочи да сам Почасни Доктор Техничких наука Београдског Универзитета. Она ми се изванредно допада, нарочито један израз у њој који каже, да је мој научни и технички рад много допринео ‘за морални престиж захвалне отаџбине’. Морални престиж захвалне отаџбине много ми је драгоценији него све друго на свету.“ Мислим да је овај цитат довољан повод за ову нашу трибину. Прво бих дала реч проф. др. Драгољубу Mартиновићу који се најдуже бави научним радом Михајла Пупина и може да нам осветли много тога непознатог. Пупин је научник чија открића утичу на нашу свакодневицу у знатно већој мери него што смо ми тога свесни.

Д. Мартиновић: Узбуђен сам када говорим било где о Пупину, а посебно у овој установи. Овде је пре пар година била трибина на тему изградње библиотеке где је професорка са Универзитету Колумбија говорила како је Пупин допринео својим лобирањем изградњи библиотеке, а касније поклонио и књиге. Користим прилику да у кључним националним установама пропагирам нешто што је запостављено када се говори о Пупину. На основним као и на постдипломским студијама на Електротехничком факултету у Београду које сам редовно похађао никада није било предавања о Пупину и Тесли. Ипак, о Тесли се доста говорило, снимали су се филмови. У последње време се више чује и о Миланковићу захваљујући оснивачима Удружења Милутин Миланковић. Пупина би уз Теслу и Миланковића требало више популарисати да би Србија имала бољи имиџ. Американци имају много научника и Нобеловаца због чега није лако да их све популаришу што оставља обавезу да нација из које потичу поједини научници уздиже његове доприносе. Када сам добио понуду од Православне речи из Новог Сада да напишем монографију о Пупину за трилогију Пупин, Тесла, Миланковић, била је то одлична прилика да се удубим у научни рад Михајла Пупина. Радио сам са неизмерним задовољством не само због његовог изузетно занимљивог живота, већ још више што сам током рада откривао огромне доприносе Михајла Пупина развоју електронике и телекомуникација којима сам и сам посветио свој радни век. Проучавајући Пупинов научноистраживачки рад, схватио сам да је значајан не само због својих изумитељских доприноса верификованим патентним правима већ и да је он горостас и у егзактној науци. Већ први Пупинов научни рад, његова докторска дисертација о математичком моделовању осмотског притиска, припада физичкој хемији која је и данас врх физичке науке. Пупинова дисертација као и касније написан уџбеник из термодинамике су за мене као електроинжeњера и доктора електронике и телекомуникација недостижни за разумевање. Хоћу да кажем да је Пупин у електротехнику ушао са знањем које после њега и данас немају инжeњери електронике и телекомуникација. Пупин се школовао редовним путем, био добар ђак, као одличан студент добио велику стипендију за постдипломске студије, имао могућности и препоруке да бира престижне европске универзитете, изабрао најпрестижнији, Тринити колеџ у Кембриџу где су предавали Њутн, Фарадеј и Максвел. У Кембриџу је савладао вишу математику и теоријску физику. Наставио је студије у Берлину, код Хелмхолца, тада вероватно најугледније научне личности Европе. Хелмхолц је дао задатак свом најбољем студенту Херцу да експериментално доказује Максвелову теорију електромагнетних таласа. Пупин је имао прилику да присуствује инаугурацији Херцовог открића електромагнетних таласа као најзначајнијег германског доприноса за развој савремене цивилизације. Одбрана доктората код Хелмхолца била је Пупину одлична референца за започињање универзитетске каријере на Универзитету Колумбија. Одмах по повратку на Колумбија колеџ добија одобрење да отвори прву лабораторију за електротехнику у оквиру рударског одсека за чију куповину опреме даје сопствени новац од хонорарних предавања. У то

време електротехника се бави машинама, генераторима и моторима једносмерне струје. Тесла се тада бори за увођење његовог система наизменичне струје. У то време, крајем деветанаестог века, машине наизменичне као и једносмерне струје су све елктромеханичке, нема још електронике која се појављује тек почетком друге деценије двадесетог века. Бављење електротехником, манипулисање напоном и струјом коју нико не види било је потпуно фасцинантно, све се радило само на основу имагинације иако су постојали инструменти за мерење интензитета. Али, није било осцилоскопа да се одсликају промене напона и струје, да се види струјни талас. Пупин схвата и прави електронска кола, електричне филтре, који могу раздвајати струјне таласе да се разликују по таласној дужини односно по брзини промена, по фреквенцији. Он открива да преко једне исте жице може да се пренесе не један већ више различитих струја, струјних сигнала (данас и десетине хиљада) и патентира принцип такозване вишеструке телефоније, принцип фреквенцијског мултиплекса и то 40 година пре његове практичне масовне примене. Телекомуникације не би имале овакав развој да није било тог фреквенцијског мултиплекса за вишеканални пренос сигнала. Пупинов патент вишеструке телеграфије је толико значајан допринос развоју телекомуникације да би колоквијално могли да Михајла Пупина назовемо оцем телекомуникација. Јесте Тесла са широкопојасним варничарима теледириговано покренуо чамац, али Тесла не прати електронику, а Пупин као професор мора да прати све. И тек 1910. почиње електроника, први вентил, диода, да би 1915. Пупин пријавио 3 кључна патента за електронску радиотехнику: електронски осцилатор, електронски радио предајник и електронски радио пријемник. Та година се сматра почетком радиотехнике што је заслуга професора Пупина и његовог ученика Армстронга који је добио Нобелову награду за фреквенцијску модулацију. Електронски осцилатор са индуктивном спрегом који се у уџбеницима назива Мајснеров осцилатор по аустријском инжењеру Мајснеру који је открио повратну спрегу, патентирали су Пупин и Армстронг. Од три кључне компоненте у електроници а то су: осцилатор, појачивач и исправљач, Пупин је први патентирао две: осцилатор и исправљач. Колоквијално бисмо га зато могли звати оцем електронике, а важније би било да се то истиче јер није познато, не само популистички, већ скоро да нема електроничара који знају да су први електронски осцилатор и исправљач Пупинови патенти. Ови Пупинови патенти су произведени после његове смрти у десетинама милиона радиоапарата. Са две године експериментисања са рендгенским зрацима Пупин је постигао да у дечијој енциклопедији Анатомија човека, која је штампана у милионском тиражу, рендгенски снимак шаке није Рендгенов већ Пупинов, јер је он побољшао квалитет снимка и смањио време озрачивања на основу секундарне емисије. Много се прича о конфликту Пупина и Тесле, али се објашњава да се Тесла практично бавио само пределектронском радиотехником, а

Пупин је пратећи развој те науке наставио да се бави радиотехником са применом електронских појачавача и филтара. Такође треба подсетити да су математички модели за Теслине машине (тзв. Полифазни систем) Пупинови радови. Тесла се прославио са полифазним, трофазним системом генерисања, преноса и коришћења електричне енергије, али је Америчко удружење инжењера позвало професора Пупина да научно објасни шта је то Тесла урадио (што свакако даје повода за претпоставку да Тесли то није било пријатно). Пупин, имајући одлично знање из математике, саставио је једначине, што значи дао је математички модел за дефинисање Теслиног полифазног система. Ово се не истиче, Теслијани би се увредили кад би неко рекао да је Пупин знао боље математику. Да је Пупину у односу на Теслу посвећено знатно мање пажње свесни су и у Српској академији наука и уметности. То је пре свега зато што је прича о Тесли захваљујући Теслином музеју буџетирана. Академик Александар Маринчић, који се више бавио Теслом јер је био и директор Теслиног музеја, оставио је тонски запис где каже да је његов отац био наклоњен Пупину јер је учио у учионицама и био редован студент. Када сам поштованом колеги, академику и генијалцу Антонију Ђорђевићу14 једанпут запенушано причао о Пупиновим доприносима, рекао ми је да све то није знао иако у Институту Михајло Пупин формира лабораторију за нека електромагнетна испитивања. Очигледно Пупиновим доприносима без музеја и буџетирања нема ко да се трајније посвети. Пупинови доприноси нису довољно пропагирани и потребно је да се ово што ја говорим потврди и расветли. Образовно-истраживачко друштво Михајло Пупин је учинило много. Три изложбе су направљене. Александра Нинковић-Ташић је путовала са прошлом изложбом по региону, а сада је велика изложба о Пупину. Кажу да је то нешто најсавременије и најмодерније што је ушло у Историјски музеј Србије. Ј. Ђурђулов: Професор је поменуо велику изложбу о Пупину. Књиге из Посебне библиотеке Михајла Пупина су изложене у Историјском музеју Србије, а на изложби је примењено програмирање у проширеној реалности, тако да се уз помоћ таблета могу видети 3Д објекти. Врло је интересантно. Увођење нових технологија у музеологију некако иде заједно са Пупином. Наш следећи говорник се до сада више бавио Теслиним животом и достигнућима, али се поводом овог нашег програма упутио више у Пупинов рад. Дајем реч проф. Јовану Цветићу који ће нам сигурно открити нешто ново. Ј. Цветић: Хвала. Па професор је рекао готово све, направио рекапитулацију његовог живота, али ја бих му само реплицирао у вези са нашим академицима, нисте питали правог човека, требали сте о 14 Члан САНУ (прим. уред.)

Пупину да питате покојног професора Маринчића, он би вам одговорио адекватно пошто је и писао књиге о њему (поред Тесле) и преводио. Д. Мартиновић: Да ли могу да додам? Маринчић је био мој ментор и више година директор музеја15. Јесте, превео је Са пашњака до научењака и бавио се мало Пупином али углавном Теслом. Ј. Цветић: Али ипак, није га запоставио. Д. Мартиновић: Један од, за мене значајних, Маринчићевих цитата: „Ја сам ценио Теслу, али мој отац је говорио да више цени Пупина. Тесла нешто није учио, а Пупин је био добар ђак и завршио све школе редовно“ (иако су исто из Лике). Ј. Цветић: Да, Маринчићеви су из Лике. Па, можда да поменем неке датуме. Пупин је рођен 1854, а Тесла 1856. Ја сам гледао слике са његовог надгробног споменика: пише 1858. Дакле, нико се није сетио да то исправи (не знам како је дошло до те грешке). Д. Мартиновић: То за 1858. није јасно. Како би дете са 16 година могло да путује преко океана. Вероватно је та година због уписа на колеџ. Ј. Цветић: Да, он је дошао са 20 година, а Тесла са 28 тј. 1884. године. Нико се није сетио 1934. када је Пупину било 80 година да му нешто поклони, а Теслу су богато угостили за осамдесетогодишњицу живота, то је било познато. Телеграме су му писали Ајнштајн, Миликен и разни Нобеловци. У сваком случају, Пупин је, као што је рекао професор, био добар ученик, неписмена мајка, Олимпијада, га је увек саветовала да, ако мисли да просперира, мора да учи, чита, пише и да се бави наукама које се могу изучавати у градовима. Из Идвора је отишао у Панчево. После завршетка гимназије одлучио је да оде у Америку и тамо стигао 1874. године, са 20 година живота. Годину дана се бавио другим пословима, није могао да се школује. Уписује Колумбија колеџ који завршава 1884. (после 10 година сналажења по Америци). По препоруци професора одлази на Тринити колеџ у Британију где је слушао предавања, а 1885. је отишао у Берлин где четири године проводи код Хермана Хелмхолца и докторира 1889. године. Тада, у то доба, термодинамика и осмотски притисци су били у жижи интересовања научника, а сматрало се да је међу наукама у Европи на првом месту физика. Америка је била по страни и амерички научници нису сматрани значајним. Били су познати индустријалци. Едисон је имао компаније по Европи, у Паризу (тамо је у неком огранку радио и Тесла), у Будимпешти. У периоду од 1850–1885. у Америку је из Европе ушло 35 милиона људи и у том таласу су дошли Пупин и Тесла, тако да је и наука била у развоју. Пупин је 1891. године био позван да се врати на Колумбија колеџ, 15 Музеј Николе Тесле у Београду (прим. уред.)

понуђено му је место доцента, али тада је требало основати лабораторију за физику на новооснованој катедри за Рударство. Имам његова комплетна предавања из термодинамике на немачком језику и јако су добра, можда је то писао већ код Хелмхолца. Он је оснивач лабораторије за физику. Американци су му се захвалили тако што су јој доделили његово име на Колумбија колеџу чиме можемо да се поносимо. Неко је рекао да је Тесла био јако познат код нас, а у свету врло мало, а Пупин обрнуто –јако познат у Америци, а код нас јако мало. Сад се то изједначава, “Tesla car” итд. Пупин продире у наше школство. Сада се то популаризује. Читао сам његове експерименте и имам намеру да поновим неке од њих. Пупин је држао предавања на Колумбија колеџу (касније Универзитету Колумбија) до средине двадесетих година 20. века када се пензионисао. Што се тиче проналазака, почињу патентне пријаве 1895/6, после четрдесете године живота. Патент по коме га знају сви су Пупинови калемови. Он то своје откриће објашњава овако: био је сељачко дете, дечаци су чували волове, а недалеко одатле је било румунско село. Забадали су дугачке ножеве у земљу и посматрали да ли вибрирају. Вибрације земљишта изазване кретањем стоке преносе се у облику таласа (они су могли да утврде и одакле иде и којом брзином, за шта је потребно велико искуство). Таласи се кроз земљу крећу скоро десет пута брже него кроз ваздух. Та визија му је омогућила да после завршеног школовања дође до открића Пупинових калемова. Путовао је по Европи док је био на докторату код Хелмхолца и купио је у Паризу књигу, Лагранжов трактат16 . 16 Аналитичка механика (прим. уред.)

Једна од интересантних расправа у њему је о томе шта би се десило са затегнутом жицом на којој су куглице у еквидистантним (једнаким) размацима. Када се та жица подвргне некој сили, она трансверзално осцилује. То је Лагранж решио у идеалном случају када су куглице бездимензионе масе, помоћу одређене математичке анализе. Пупина је то инспирисало, схватио је да се повећањем масе жице може повећати енергија таласа јер свака куглица носи кинетичку енергију (цена тога је повећање таласне дужине, што је тежа жица, она спорије осцилује а таласна дужина се повећева). Схвативши да талас кроз оптерећену жицу мање слаби, одн. простире се на много већој даљини него без куглица, применио је аналогију на пренос електричних таласа. Те куглице, то су Пупинови калемови, у ствари индуктивности („електричне масе“) које су на одређеним размацима морале да се убаце у било коју телефонску жицу уколико се жели да се сигнал мање пригуши. Индуктивност у електромагнетици је еквивалентна маси у механици. Тај трактат му је дао идеју да се бави овим проблемом и успешно га реши. Научници су и пре њега убацивали индуктивности стохастички, без јасне теоријске основе и ништа нису постигли. Када је он прорачунао тачно растојање на које треба да се поставе индуктивности направио је цртеже: тороидални калемови без великих отпорних губитака са много навоја жице, па се одједном вишеструко повећао домет и како он каже, разговетност пренесеног сигнала. У телефонији је моментално дошло до револуције 1885. године када је Пупин завршио студије. Положен је дугачки трансатлантски кабл који није био за значајну употребу. Могао је да пренесе око 15 слова у минути. Успели су да са побољшањем увођењем Пупинових калемова, односно Пупинизацијом, значајно повећају број слова у минути. Телефонске линије су пупинизиране и преносиле су успешно сигнале на више стотина километара. Ту је он зарадио велике паре. После тога је постао веома популаран у научном свету. У то доба је било јако значајно то што је операција названа по његовом имену: Пупинизација. Од тада се може сматрати да је постао богат човек. За разлику од Тесле, Пупин је умео да инвестира. Као што је рекао професор (Мартиновић) 1915. се сматра почетком модерних телекомуникација. До тада је постојало телефонирање, односно телесигналисање (односи се на Морзеову азбуку). Телефонирање у правом смислу речи је почело када су могли да се разговетно, вишеканално преносе говор и музика. Те 1915. је он пријавио 6 патената, а 3 су била заједничка са његовим бившим студентом Армстронгом. Триода (аудион) је већ била развијена, Де Форест је то урадио 1906-1908. године. Од момента када је измишљена, триода је направила револуцију. Могла су да се направе кола која имају повратну спрегу, огромна појачања, тако да мали сигнал у антени може да се појача много пута, а тиме и домет антене. Дакле, нису потребни мегавати (МW) у емисионој антени, то се смањило на киловате (kW) па и на мање снаге и наравно, тиме је олакшана комуникација. Када је Рендген објавио откриће Х-зрака 1895, Пупин је већ у фебруару/ марту следеће године објавио неколико чланака и допринео је да

се експозиција која је трајала сат времена сведе на десетак секунди убацивањем једног застора између објекта и извора зрака што се и данас користи. Напустио је та истраживања јер се разболео од упале плућа, а његова жена која га је неговала је убрзо умрла од исте болести. Kада се опоравио, после две године које је провео на имању у Норфолку, мало се бавио коњима што му је била љубав из младости (имао је разне коње хваљене по Америци). Вратио се на Универзитет и наставио да ради, али се више никада није бавио Х-зрацима. Поред калемова и доприноса почетку савремених телекомуникација, имао је патент нпр. за мотање калемова. Д. Мартиновић: Направио је машину за мотање торусних калемова. Оне и данас раде на истом принципу. Ј. Цветић: Често ме питају о односу Пупина и Тесле. Читам Пупинова предавања и чланке: 1893. је добијао од Тесле готове алтернаторе, изворе за то време високофреквентних струја 10, 15, 20 kHz и јако му се на томе захваљивао у извештајима Колумбија колеџу. Изузетно је ценио Теслу као врсног експериментатора и стално је то наглашавао. Он га у тим писмима ословљава са господине Тесла, а Тесла њега професоре Пупин. Ја сам професор. Гледано кроз визуру професора, када се појави неко ко је напустио студије на трећој години и објављује патенте који се потврђују у пракси, а ја као професор покушавам да то објасним теоријски па нешто успем, а нешто не, а он опет објави патент који ради, па, не бих се пријатно осећао. Одједном је дошло до промене у односима, негде око 1895. Д. Мартиновић: То је 19. век. Они су у то време били господа, имали развијен речник; два највећа господина на Менхетну су били Тесла и Пупин, користили су услуге најбољих кројача и фотографа Америке. Тешко је замислити да се такви људи међусобно вређају. Слажем се са професором (Цветићем). Према ономе што је остало званично записано са стручних скупова, међусобно су се обраћали са поштовањем, чак и када су имали дуел око зрака. Пупину ексцентричност није служила за маркетинг, он је био професор, екстровертан, социјализован, а Тесла интровертан, није путовао, водио је монотон живот. Пупинова аутобиографија је више педагошко штиво. Међутим о његовом интимном животу се не зна ништа, шта је радио док је боравио у Норфолку, итд. Живот му је био толико динамичан да је свака недеља могла да послужи као материјал да се сними филм. Ј. Цветић: Оно што је Тесла замерао Пупину је што је 1903. године стао на страну Марконија и сведочио је у његову корист. То није могао да му опрости, од тада су у потпуности прекинули комуникацију. Тесла је још 1903. тужио Марконија за лажне патенте и плагијате његових патената примењених у пракси, а добио спор 40 година касније. Било

је рочишта, а у међувремену је Маркони 1909. добио Нобелову награду за физику за први пренос бежичног сигнала у историји. Прочитао сам једну Пупинову реченицу, мислим, у његовим чланцима: „мислим да је Маркони открио радио али га није измислио“ (?) Д. Мартиновић: Такође, постоје записи у штампи да и Тесла и Маркони наводе „Ја сам открио радиотехнику“. Научно гледано, растојање на које се таласи преносе није толико битно. Битан је принцип. Херц је открио принцип радиотехнике, а ово су технолошка открића, нису фундаментална. Ј. Цветић: Да завршим, помирили су се, Пупин је преко ћерке позвао Теслу у болницу 1935. године и они су ту провели пола сата сами. Пупин је умро после неколико дана. Тесла је мало размишљао, али је сутрадан пристао да дође и ту су се помирили, изгладили неспоразуме. Хоћу да кажем да је поред научног, Пупинов политички допринос немерљив. Слободно можете њему да се захвалите јер је лобирао код тадашњег америчког председника Вилсона и спасао делове Словеније (зато су му Словенци подигли споменик на Бледу) и заједно са професором Ј. Цвијићем учествовао активно у кројењу тих граница. Банат је требало да припадне Румунији. То је био Лондонски споразум савезника из 1915. године, много пре завршетка Првог светског рата, по коме су били предвиђени уступци Румунима, Италијанима, Мађарима, итд. Вилсон је поништио тај уговор. Словенци су му се адекватно одужили, а ми бисмо требали то мало више да ценимо. Отворио је неколико задужбина. Јако много пара је послао у Србију. Негде сам прочитао да је до сада утврђено 900 доброчинстава, то би требало штампати и стално популаризовати. За Теслу се отишло у другу крајност, због мистичности га погрешно тумаче и то није добро. Ј. Ђурђулов: Ова трибина се зове „Научни рад и идеализам“ Михајла Пупина. Када кажемо идеализам то за нас има мало другачије значење, а када се говори о Пупину, „идеализам“ је био покрет у Америци чији је он је био један од зачетника и најистакнутији поборник. Он се вратио у САД после докторских студија и почео да се бави науком у периоду захуктавања индустријализације с краја 19. и почетка 20. века, када је америчка наука била превише практична, срачуната само на директну добит. Он се борио за више циљеве у науци, односно борио се за то да јавност схвати важност великих научних открића. У том циљу он учествује у оснивању више научних удружења која и данас раде са великим успехом чиме је задужио америчку науку, а усудила бих се рећи и светску научну заједницу. Професор Перовић ће нам рећи нешто више о његовом раду на организацији науке. С. Перовић: Хвала. Ово је један аспект Пупинове активности као научника који се не истиче, а који је и уопштено гледано веома занимљив. На дуже стазе, то је можда нешто за шта америчка наука Пупину може да буде најзахвалнија од свега што је урадио. Он је у том смислу био

заправо најбољи пример нечега што ће тек касније, након Другог светског рата са појавом огромних пројеката и огромних лабораторија да постане модел савременог научника. У таквим условима долази до изражаја организациони аспект науке; како организовати једну велику научну заједницу и усагласити је у циљу остварења одређених заједничких циљева. Иако такав облик менаџмента постаје централан тек након Другог светског рата, Пупин је један од пионира управо тог аспекта развоја науке. Професор је поменуо да је америчка научна заједница, и уопште Северна Америка као средина, у контексту светске науке пре Другог светског рата заправо била провинција ако се упореди са европским државама, нарочито са Немачком. Она се тек развијала у фундаменталној науци, укључујући физику. Једна од великих разлика између америчке и европске науке у то време је био и начин финансирања па самим тим и организовања научних институција. Европска наука је била у врло уској спрези са владама европских држава, и била је са њихове стране богато финансирана. У исто време се америчка наука практично заснивала на доброј вољи фамилије Рокфелерових и сличних приватних спонзора и располагала је по глави становника много мањим средствима него европска наука. И самим тим није била ни у могућности да се организује на начин на који је европска наука била организована. У таквој средини Пупин је био председник четири организације: The Institute of Radio Engineers, American Institute of Electrical Engineers, American Association for the Advancement of Sciences, као и New York Academy of Sciences. Последње две су биле врло значајне у начину на који ће се на дуже стазе организовати наука и повезати са државом. То је започето тек током Другог светског рата када су Американци схватили да је неопходно да би победили, у том а касније и у Хладном рату, да огромна средства уложе у науку, нарочито у физику и њене под-дисциплине. То се наставило и касније, и питање организације науке је постало кључно све од пројекта Менхетн па надаље, прво у физици елементарних честица и високих енергија, као и у свим другим областима науке и технолошког развоја. У том смислу, Пупин је, испоставља се, био један од првих научника у Америци који је био прави лидер у организационом аспекту науке и менаџмента. Како у ствари организовати једну толику групу научника, како расподелити средства, како их повезати? Постоје различити начини на које научници у оквиру већих научних заједница могу да се повежу. Није случајно што је баш Пупин био биран за председника свих тих научних организација. Очигледно је колико и за истраживања, имао талента и иновативних способности у том аспекту, који је драгоцен колико и организовање појединачне лабораторије у чему је он такође био јако успешан. О томе говоре и студенти који су изашли из његове лабораторије као Армстронг или Миликан и низ других. То су два аспекта који су дошла до изражаја, а постала круцијална тек након његове каријере и смрти. Друга ствар која је такође поменута и повезана са та два аспекта је његова улога као, што би Американци и Енглези рекли «а public

servant». Он је схватао да се наука, иако је била финансирана у великој мери од приватних донација, а у Америци у највећој мери, развија за добробит шире заједнице. У складу са тиме онда треба јасно одредити научне циљеве који су у складу са вредностима које та заједница гаји. Пре Другог светског рата није било очигледно зашто је то толико важно, као што ће постати очигледно након Другог светског рата, у условима Хладног рата, где је енормно финансирање фундаменталне физике био само наставак преливања војног буџета у стратешке сврхе, као што ни спрега између корпорација и инжењеринга није била у тој мери очигледна, нарочито као сада са биоинжењерингом. Међутим, Пупин је у то време инсистирао да је кључно да се на транспарентан начин одреде научни циљеви који ће задовољавати моралне стандарде шире заједнице за чију добробит се све то и ради, наравно и финансијску добробит оних који долазе до патената, али у ширем смислу заједнице и јавне добробити у најширем смислу. Занимљив је начин на који је он то артикулисао и формулисао, а који је био повезан и са његовим религиозним становиштем и осећањима. Он је сматрао да у суштини постоји унутрашња спрега између научног и духовног и да ту заправо нема неке дискрепанције и тензије која се често подцртава, нарочито данас. Он је у неком, може се рећи, религозном кључу, разумевао те моралне вредности и уопште шире душтвене вредности зарад којих би наука требало да формулише своје циљеве и циљеве својих истраживања, што и није толико чудно ако размишљамо о друштвеном контексту у којем је он радио. До Другог светског рата, рецимо, већина физичара је била религиозна. То се променило након Другог светског рата. Да сте их питали да ли Бог постоји, каква врста Бога итд., имамо евиденцију да би неких 70% физичара пре Другог светског рата рекло да Бог постоји. Сада би врло мали проценат тако одговорио, иако има и оних који би одговорили на тај начин. Отуд не би требало нужно разумевати Пупинову религиозност и формулисање моралног оквира у којем би наука требало да се одвија као израз некаквог конзервативизма. То је генерално био један врло прогресиван став, нарочито пошто је он, као мало ко у то време, разумео у којој мери наука може да буде нешто што доноси добробит друштву, али и нешто што може да га подрије на различите начине. У том смислу, кад погледамо шта је он све урадио у науци и чиме је све то резултирало, он је један од малобројних научника које би требало истаћи и којем би шира научна заједница требала да буде захвална јер је радио на организацији и на промишљању тог важног вредносног аспекта науке. У контрасту са Пупином наше друге научне величине које су поменуте, као што су Никола Тесла или Милутин Миланковић, у том смислу нису били узори нити су их занимали ти организациони аспекти нити друштвене последице научних истраживања и друштвене вредности у оквирима којих би требало да се одвијају научна истраживања. Тако да, ако се промовише Пупиново дело, то је јако важан аспект који би требало узети у обзир, а који не налазимо ни код Миланковића, колико се мени чини, нарочито не код Тесле који је био индивидуалац у правом смислу и чак ексцентрик. Сада је много важније у многим дисциплинама у

науци, како неко сарађује у тиму, да ли има способности да организује тим, да размисли о свим тим различитим аспектима. У том смислу је Пупин заправо врло модеран научник, чак у суштини научник 21. века, пре него 20. века у којем су се те карактеристике тек помаљале и постајале значајне. Ј. Ђурђулов: Хвала професору Перовићу. Само бих напоменула у вези са организацијама у чијем оснивању је Пупин учествовао, битно је подвући због популаризације да је учествовао и у оснивању претече Насе. (Перовић: Да и то.) Зато мислим да може да се каже да је задужио и светску научну заједницу јер Насина истраживања утичу на научна истраживања у целом свету. И као што сте поменули, он је био далеко испред свог времена у свести о потреби сарадње науке са државом. Има ли питања? Питање из публике (Д. Павловић): Хтео сам да Вас питам (Мартиновића) пошто се Ви бавите животом Михајла Пупина. Познато је да има око 40 патената. Ви сте рекли 30 и нешто. Да ли бисте поред Пупинових калемова и тог из 1915. могли да наведете који су битни још Пупинови патенти. Чули смо још од професора машине за намотавање калемова, да ли бисте могли још неке битне да издвојите? Д. Мартиновић: То су из електронике разна побољшања филтра. Он се сматра, Маринчић је то наглашавао, најбољим филтрашем (то мало грубо звучи технички) 19. и 20. века. У ствари, филтрирање, издвајање је кључно чак и у размишљању, одвајање битног од небитног, одвајање сигнала од шума. Пупин је доста урадио на плану осцилаторних кола, такође из акустике, итд. Тако да у тих 34 ја сад издвајам оно што је кључно за електронику. Постоје у елекроници три кључна уређаја: појачавач, осцилатор и исправљач. Пупинови патенти су осцилатор и исправљач, два од три. Слично у електроенергетици постоје три основне машине: машине једносмерне струје, машине наизменичне струје и трансформатори за пренос. Тесла је изумео машине наизменичне струје и трансформаторе за пренос, као и Пупин у електроници, две од три основне компоненте у електроенергетици. Пупинов фреквенцијски мултиплекс је кључни принцип у телекомуникацијама, а не познати Пупинови калемови. Калемови су избачени, премоштавају се итд. Технологије се мењају а, принципи, законитости остају. То је кључно, принципи су наука. Пупин се првенствено бавио науком, патенти су нус производи његове науке. Њутнов закон F=mxa ће важити увек, а технологија се развија и мења. Мање се чека за технолошка решења, усавршавају их занатлије и инжењери. На откривање принципа се чека дуго. Знало се о сили 4000 година јако много. Драгиша Ивановић нам је говорио о средњовековним уџбеницима у којима је писано о сили на неколико страница текста. Али је силу тек Њутн дефинисао са само три слова помоћу математичке формуле која садржи у себи квантификацију, елементе за прорачун

захваљујући коме се прорачунава парна машина, бицикл и авион. Кључ је у математичком дефинисању који квантификује појаву. Код Пупина су кључне и те прве формуле за полифазни систем, иако оне данас делују једноставно. Из публике (Павловић): Ја сам мислио да је један значајан аспект тај докторат код Хелмхолца у Берлину. То је исто као када бисте данас докторирали код Хокинга. Д. Мартиновић: Јесте, ја сматрам да број патената није кључни податак, исто као кад се неко дичи са 200 научних радова, а Гаус је докторирао на једној страници, да не помињем Њутна са три слова F=ma. Често се исти патенти пријављују у другој земљи, па нису суштински нови, јер је нпр. патентирао у Немачкој да би сарађивао са Сименсом итд. Није кључан број. Нова реформација. Читава књига је идеализам и ту је Пупин у ствари научни филозоф, мада он није волео да га филозофом зову. И религиозност коју он декларише у њој, има у томе нечег научног и педагошког. Писао је о Светом Сави и много га помињао. Пупин је говорио да верује у Бога, односно да би био убедљивији једном каже, „Ја не верујем у Бога, ја знам да он постоји“. Бог је по догми добар и увек добро чини. Створио је човека и ставио га у рај. Уморио се, седам дана је радио. Међутим, треба том детету мало искуства да га одржи у животу. Убацује му нешто што је кључно за науку – радозналост. Адам радознао узме јабуку са библијског дрвета, а онда је избачен из раја да се мучи, да размишља и гледа како је Бог направио свет. Он сазнаје, сазрева и данас има БМВ, подешава климу као у мајчиној утроби. То ће рећи, тим процесом сазнања, човечанство се враћа у рај. И то је Пупинова педагошка порука, „Учите, децо, учите, јер Бог то тражи од вас“. Пупин обајшњава Сунце, Земљу, биљке и животиње као механизам. Једино човек кад се роди, удахне му се дух, добије име и анђела заштитника. Изгледа да није много марио за Дарвина, али интересантан је његов приступ. Више је друштвено педагошки. Помагао је цркве. Мени Пупинова религиозност делује некао егзактно. Онај дух који се детету удахне тумачим као процес васпитања и образовања. Питање из публике: Знамо да Тесла данас у широј фамилији има само једног потомка који је био летос у Београду. Да ли Пупин из шире фамилије од ћерке има наследника? Д. Мартиновић: Нема потомака од ћерке. Она је била размажена. Правила је журке у Норфолку. Доста је трошила. Али од сестара, има још увек потомака у Панчеву. Пупина још увек има у Идвору. Не из исте наследне линије, али одржава се. Тужно је што то село које је имало 3000 душа, сада има само 900. Покушавамо да га оживимо. Ја сам чак из романтичних разлога купио и кућу. Замислите, кућа у центру Идвора са окућницом кошта само 6000 евра, као полован комби

којим идворски сељак може два пута дневно да дотури лубенице до београдске Бајлонијеве пијаце. С. Перовић: Оно што сте поменули за његову религиозност. Креационисти га помињу по њиховим сајтовима. Нпр. најважнији амерички креационистички институт, Creationist Institute, пошто је он у неким деловима своје аутобиографије и на другим местима изнео анитеволуционистичке ставове и како је живи свет резултат дизајна. Они то хвале и помињу га као чувеног научника који је био креациониста. Питање из публике: Шта је са његовом кућом у Норфолку? Д. Мартиновић: Кућа је препродавана, била је и у поседу неке секте која ју је преуређивала. Однели су све из куће која је коштала 3 милиона ондашњих долара, 3 године је прављена. Пупин је имао фарму крава којима су пре муже прали вимена због чега је млеко било на цени. Окупљао је земљаке, а и господу и даме, имао на имању језерце итд. Кажу да је био, ако не у првих 10, онда у првих 100 најбогатијих Американаца. Ј. Цветић: Понудио је Тесли да му помаже мислим 1928. Боље да му је било шта друго понудио. Д. Мартиновић: Изузетно су интересантна та два човека, Тесла и Пупин, за њих се људи вежу емотивно, тако да имамо Теслијанере и Пупиновце, као две политичке странке, у чему има и доброг. Теслијанери пропагирају да је Пупин био против Тесле, а ми Пупиновци то негирамо и пропагирамо помирење. Ја сам уписао факултет због Тесле, нисам знао ни да Пупин постоји. Сад сам међутим Пупиновац. Наравно, Тесла је интересантна личност. Треба му дати неку реалну основу јер ипак, научнику не одговара да много оде у “science fiction”. Међутим, ако кажете нешто о Тесли што је реалност, јако се увреде. Треба рећи без обзира на њихове међуљудске односе, да су по стварању, по делу и доприносима, на истом путу, да су компатибилни. Ј. Цветић: Били су велики Срби и један и други. Довољно је то што је Пупин урадио 1919. Делове територије је издејствовао код Вилсона, а дао је огроман новац за разне установе, фондове и друштва у Србији. Тесла је био и Србин и космополита. Прво му је тражио Лењин да електрификује земљу 1918. и 1919. после Октобарске револуције и то помоћу бежичних преноса енергије. Тесла му је одговорио да прво мора у Америци то да оствари, тамо где су корени његовог научног стваралаштва. Онда је он нудио Стаљину 1937, 20 година после тога, да му заштити земљу од нациста помоћу оних чувених зрака смрти. Онда је преговарао са њима пола године и онда закључио да су руски стручњаци из тог времена потпуно у 19. веку. Нешто касније је нудио краљу нашем да заштити Југославију од напада нациста, имам те телеграме и имам један његов, да кажем елаборат, или извештај који је слао Стаљину у вези са зрацима смрти. А краљу је нудио, требало је седам станица да се направи по Југославији тадашњој да би се

заштитила земља од нациста. Једна станица је требала да буде на Дурмитору, једна на Ловћену. Д. Мартиновић: Али после 1919. све су то фантазије. Ј. Ђурђулов: Пошто је ова трибина посвећена научном раду Михајла Пупина, могли бисмо да закључимо да су он и Тесла у научном раду ишли корак по корак, били на истом путу. Можемо ли то да закључимо? Д. Мартиновић: Штета што се Тесла после електроенергетике није посветио електроници, него је отишао у машинство и у хемију. Био је изванредан експериментатор и заиста је он покренуо почетке радиотехнике. Да је наставио да прати примену појачивача, триоде и селективних кола могао је као и Пупин да има сјајне доприносе. Други су то урадили. Маркони је то искористио. Ј. Ђурђулов: Када говоримо о радиоталасима, ако сам ја добро схватила, Тесла је измислио индуктивни мотор, Ј. Цветић: Обртно магнетско поље, тако се зове. Ј. Ђурђулов: А то је Пупин после искористио да добије негативну отпорност? Ј. Цветић: Па ја бих то рекао овако. Ако му је ишта признавао Пупин то је откриће обртног магнетског поља и развој мотора на том принципу. То је комплетан његов изум, а за остало он се наводно уклапао у оно што је већ рађено, почевши од Максвела, Херца итд. Мислим да је био чак и неки договор Едисон, Маркони и Пупин, да су њих тројица наступали јединствено тих година негде од 1895.

Научно истраживачки рад и изумитељски доприноси Михајла Пупина17

Научноистраживачки рад Михајла Пупина може се сагледавати на основу објављених научних радова, чланака и предавања, верификованих патената и написаних књига. Из његових теоријских радова и експерименталних истраживања проистекла су практична решења и реализације верификоване у патентним уредима. Након основних студија на Колумбија колеџу у Њујорку, и постдипломских студија у Кембриџу, започиње научноистраживачки рад у току докторских студија на Универзитету у Берлину. Докторску дисертацију почиње да ради 1887. године и докторира 1889. године. Одмах се враћа на Колумбија колеџ, где устоличава тек формирани одсек за електротехнику. Држи јавна предавања и, на тај начин, зарађује новац којим ће на колеџу опремити Лабораторију за електротехнику. Поред предавања и лабораторијских вежби, започиње интензивну научно-истраживачку делатност и експериментисање. Време од 1889. до 1903. године изузетно је плодан период у којем објављује 30 научних радова и 14 патената. У периоду од 1903. до 1920. године ангажује се на одбрани српских интереса за време Балканског и Првог светског рата до формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. У том периоду писао је говоре које је држао на скуповима јужнословенских исељеника, објављивао пропагандне чланке и водио полемичке расправе у Нујорк тајмсу и Индипенденту. Национално – политичко ангажовање одрађивао је свим срцем. То га је спречавало да се истовремено посвети и писању научних радова за које је неопходна потпуна концентрација. До 1915. године, када га америчка морнарица и Вестингаус ангажују за решавање инжењерских проблема, био је занемарио и експериментална истраживања. Од 1915. године пријављује више патената за које добија верификацију после 1920. године. Период после 1920. године до краја његовог живота 1934. године веома је плодан. Врстан познавалац Фарадејевих, Максвелових и Лагранжеових радова, несумњиво најбољи познавалац електричних филтара свог времена, одличан теоретичар и искусан експериментаор Михајло Пупин је изумио: 17 Проф. др. Д. Мартиновић је уз излагање на трибини приложио рад у којем су

систематизовани стваралачки доприноси Михајла Пупина. (Прим. уред.)

Систем за смањење времена снимања и побољшања квалитета рентгенске слике; Математички модел полифазног система обртног магнетног поља који доказује предност Теслине трофазне машине над двофазном машином Добровољског и представља основу за прорачун конструкције Теслиних машина наизменичне струје; Систем за успостављање више телеграфских и телефонских канала по једном физичком воду помоћу носећих сигнала различитих учесталости што је основ фреквенцијског мултиплекса за вишеструко коришћење преносног медија и експанзију телекомуникација са кабловским и бежичним преносом Најосновније електронске компоненте: електронски осцилатор, електронски предајник, електронски пријемник и електронски исправљач. Наведени патентно верификовани системи и уређаји представљају изузетно значајан и трајан допринос општем научно технолошком развоју електротехнике, електронике и телекомуникација. Списак објављених научних радова Михајла Пупина 1. Practical Aspects of the Alternating Current Theory, May 1890. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. vii, June 1890. 2. On Polyphasal Generators, Dec. 16, 1891. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng.,Vol. viii, Dec, 1891. 3. The Characteristic Features of the Frankfurt Electrical Exhibition. School of Mines Quarterly, Nov., 1891. 4. On the Action of Vacuum Discharge Streamers upon Each Other. Amer. Jour. Sci., April, 1892. 5. On Electrical Discharges through Poor Vacua and on Coronoidal Discharges.Amer. Jour. Sci., June, 1892. 6. New Method of Measuring the Solar Corona without an Eclipse. Astron. & Astro Phys., April, 1893. 7. On Electrical Oscillations of Low Frequency and their Resonance. Amcr. Jour. Sci., April, 1893. 8. Practical Aspects of Low Frequency Electrical Resonance, May 17, 1893. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. x,, June1893. 9. Review of Nikola Tesla’s Lecture on Light and Other High Frequency Phenomena. Phys. Rev., Nov. and Dec, 1893. 10. The Faraday-Maxwell-Hertzian Epoch. Elec. World, Feb., March, and April, 1894 11. Resonance Analysis of Alternating and Polyphase Currents, Amer. Jour. Sci., 1894. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. xi, 1894. 12. Submarine Rapid Telegraphy and Telephony. Elec. World, May 19, 1894. 13. System of Resonating Conductors for Telegraphy and Telephony. Elec. Eng., May, 1894.

14. An Automatic Mercury Vapor Pump. Amer. Jour. Sci., January, 1895. 15. The Most General Relation Between Electric and Magnetic Force and their Respective Displacements. A.A.A.S. Proa, 1895; 55-56. 16. Electrical Consonance. Elec. World, Feb. 9, 1895. 17. “Les Oscillations Electriques,” by H. Poincare (Review), Science, Jan. and Feb., 1895. 18. Studies in the Electro-Magnetic Theory. I. The Law of Electro-Magnetic Flux. Amer. Jour. Sci., Series 4, Vol. 1, 1895. 19. Tendencies of Modern Electrical Research. Lectures before the New York Academy of Sciences, April 1895. Science, Vol. ii, No. 52, Dec 1895. 20. Roentgen Rays. Science, 1896. 21. Diffuse Reflection of Roentgen Rays (Science, April, 1896), announcing Pupin’s discovery of secondary X-ray radiation. 22. Propagation of Long Electrical Waves, Mar 1899. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. Xv, 144. 24. Magnetizing Iron with Alternating Currents, Preliminary Account. (1899.) N. Y. Acad. Sc. Annals 1899-1900, 658. 25. Wave Transmission over Non-Uniform Cables and Long-Distance Airlines. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. xvii, May 18, 1900. 26. Wave Propagation over Non-Uniform Electrical Conductors. Trans. Amer. Math. Soc, July, 1900. 27. Electrolytic Rectifier of Alternating Currents. Bull. Amer. Phys. Soc, Vol. I, 20. 28. A Faradmeter. Trans. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. Xvii, 75-77, 1900. 29. Wave Propagation Over Bridged Wave Conductors. (1900). Amer. Math. Soc. Bui., 1901; 7, 202, 205-206. 30. Transatlantic Communication by Means of the Telephone. Eng. Mag.,Vol. 21, 105-14. April, 1901. 21. A Note on Loaded Conductors. Elec. World and Eng., Vol. 38, 587-588, Oct. 12, 1901. 32. The General Problem of Wave Propagation over Non-Uniform Conductors. Elec. World and Eng., 1.3. 1902. 33. Distortion in Telephone Transmission. Elec. World, Vol. 50, 927, Nov. 9, 1907. (Letters to the editors.)‫‏‬ 34. Aerial Transmission Problems. Science, Dec. 10, 1915. n.s. 42, 809. 35. А Progress in Electrical Communications, Science, Vol. 64, Dec.1926. Journ. Amer. Inst. Elec. Eng.Vol. 46, 1927. 36. Balancing Cables for Inductive Networks. Elec. Eng., Vol. 50, 1931. Elec. Communication, Vol. 10, no. 4, 1932. 37. Impendance Curves of a Composite Cable. Elec. Eng., Vol. 52, 115-118, Feb., 1933. 38. The Equation of Electrical Propagation. Elec. Eng., Vol. 53, 691-694. May, 1934.

Хронолошка листа објављених чланака и предавања Михајла Пупина 1. Tendencies of Modern Electrical Research. Science, 1895; n.s. Vol. 2, 861-880. 2. Electrical Progress During the Last Decade. Cosmopolitan, Vol. 31, 523-5. Sept., 1901. 3. Serbia’s Struggle. Amer. Rev. of Rev., Vol. 51, 203-208. Feb., 1915. 4. A Herdsman’s View of Human Life. Colum. Alum. News, Jan. 13, 1922; Vol. XIII, 197-199. 5. An Immigrant Student at Columbia in 1879. Colum. Alum. News, Dec. 15, 1922; Vol. XIV, 137-140. 6. America’s Position in Physical Sciences. Colum. Alum. News, Feb. 9, 1923 ; Vol. XIV, 235-237. 7. The Spiritual Influence of a Noted Scientist. (Henry Marion Howe.) Colum. Alum. News, Nov. 2, 1923; Vol. XV. 8. Science and the Industries. Colum. Alum. News, Mar. 7, 1924, Vol. XV, 314-316. 9. From Chaos to Cosmos. Scribner’s Magazine. Vol. 76, 3-10, July, 1924. 10. The Meaning of Scientific Research. Science, n.s. Vol. 62, 26-30. Jan. 9., 1925. 11. Law, Description and Hypothesis in the Electrical Science. Science, n. s. Vol. 62, 17-22. July 1, 1925. 12. Chandler: the Teacher and the Chemist. Science, n.s. Vol. 62, 499-501, Dec. 4, 1925. 13. Lincoln’s Revelation to a Serbian Immigrant, At Springfield, Illinois, Feb. 12, 1926. 14. The Invisible Service of Science. School and Society, Vol. 23, 1926. Also in Journ. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. 45, 1926. 15. The New Reformation: the Triumph of Individualism in Science.Scribner’s Magazine, Vol. 79,, Feb.-Mar., 1926. 16. The Idealism of the American University. At University of California, 1926.) Univ. Calif. Chronicle, Vol. 28, 1926. 17. Cosmic Harness of Moving Electricity Journ. Amer. Inst. Elec. Eng., Vol. 45, 758-61. 1926. 18. Higher Endeavor in Science. Science, n.s. Vol. 65, 509-11. May 27, 1927. 19. Creative Coordination; a Message from Physical Science. Scribner’s Magazine, Vol. 82, 142-53. August, 1927. 20. Creative Coordination. School and Society, Vol. 26, 543-7, October 29, 1927. 21. Our Industrialism and Idealism. Scribner’s Magazine, Vol. 83, 659-664. June, 1928. 22. Unity of Knowledge. Methodist Review, Vol. m , 169-75. March, 1928. 23. The Pioneering Professors. Scribner’s Magazine, Vol. 85, 123-6. Feb.,1929. 24. Romance of the Machine. Scribner’s Magazine, Vol. 87, 130-7. Feb., 1930. 25. Man and the Universe. Review of Reviews, Vol. 83, 73-85, March, 1931. 26. Introductory remarks in honor of Sir James Hopwood Jeans in New York). Scientific Monthly, Vol. 33, July, 1931. 27. Our Debt to Joseph Henry, Scientist. American Scholar, Vol. 2, 132-8. March, 1933. 28. A Message from Science. Scribner’s Magazine, Vol. 93, 300-3. May, 1933.

Објављене књиге Михајла Пупина

Пупинова слика у књизи из Посебне библиотеке (ПБ24 210)

1. Pupin Michael: Der Osmotische Druch und seine Beziehung zur Freien Energie, Inaugural Dissertation zur Erlangung der Doctorwurde, Buchdruckerei von Gustav Shade, Berlin, June, 1889. 2. Pupin Michael: Thermodynamics of Reversible Cycles in Gases and Saturated Vapors, John Wiley & Sons. 1894. 3. Pupin Michael: Serbian Orthodox Church, J. Murray. London, 1918. 4. Pupin Michael: Yugoslavia. (In Association for International Conciliation Amer. Branch — Yugoslavia). American Association for International Conciliation. 1919. 5. Pupin Michael: From Immigrant to Inventor, Scribner, New York, 1923. 6. Pupin Michael: The New Reformation; from Physical to Spiritual Realities, Scribner, New York, 1927. 7. Pupin Michael: Romance of the Machine, Scribner, New York, 1930. 8. Pupin Michael: Discussion by M. Pupin and other prominent engineers in “Toward Civilization, edited by C. A. Beard. Longmans, Green& Co. New York, 1930.

Хронолошка листа Пупинових патената 1894: 519,346 Apparatus for telegraphic or telephonic transmission 5T9.347 Transformer for telegraphic, telephonic, or other electrical systems 1900: 640.515 Distributing electrical energy by alternating currents 640.516 Electrical transmission by resonance-circuits 652.230 Reducing attenuation of electrical waves and apparatus thereof 652.231 Reducing attenuation of electrical waves 1902: 697,660 Winding-machine

707.007 Multiple telegraphy, Application 1895 707.008 Multiple telegraphy, Application 1897 713.044 Producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive forces 713.045 Apparatus for producing asymmetrical currents from symmetrical alternating electromotive forces 1904: 761,995 Apparatus for reducing alternation of electrical waves 768,301 Wireless electrical signaling 1906: 821,741 Telegraphy, Application 1895 1920: 1,334,165 Electric-wave transmission 1,336,378 Antenna with distributed positive resistance, Application 1895 1921: 1,388,441 Multiple antenna for electrical wave transmission 1,399,877 Sound generator 1922: 1,415,845 Selectively opposing impedance to received electrical oscillations 1,416,061 Radio-receiving system having high selectivity 1923: 1,446,769 Aperiodic pilot conductor 1,456,909 Wave conductor 1,452,833 Selective amplifying apparatus 1924: 1,488,514 Selective amplifying apparatus 1,494,803 Electrical tuning 1,502,875 Tone-producing radio receiver 1925: 1,541,845 Electrical wave transmission (Radio receiver) Application 1915 1.561.278 Wave signaling system, (Quartz oscilator) Application 1918 1.561.279 Equalizing vacuum-tube amplifier 1926: 1,571,488 Electromagnetic production of direct current without fluctuations 1928: 1,657,587 Electrical pulse generator 1931: 1,834,735 Inductive artificial line 1,811,368 Telegraph system 1934: 1,983,774 Supply system for vacuum tubes Општи поглед на Пупиново стваралаштво Са својим изванредним знањем из теоријске физике и изузетним искуством у експериментисању стеченим на постдипломским студијама Тринити колеџа у Кембриџу и докторским студијама код Хелмхолца у Берлину Пупин, као професор Колумбија универзитета у Њујорку, укључивао се у актуелна истраживања из области електронике и телекомуникација. Био је сарадник најпознатијих америчких иноватора и институција. Радио је за Бела, Едисона, Марконија и Сименса, иза којих су остали чувени патенти и компаније. Пупин је пратио развој електронике и телекомуникација, непосредно се укључивао и давао научне и иноваторске доприносе. Сви његови изуми и научни радови нису довољно проучени. Посебно је нерасветљен његов рад за америчку армију током Првог светског рата. За доприносе америчкој армији добио званично признање америчког председника што указује на

реалну претпоставку да су ти доприноси значајни у области којом се Пупин бавио, а то су генерисање и пренос осцилација, односно звучни, ултразвучни и радио таласи. Пупиново стваралаштво значајно је по конкретним доприносима и духовности. Патенти, научни радови, публицистичка и друштвена ангажованост настала је из потреба времена у ком је живео. Резултати његовог рада су на најбољи начин задовољавали захтеве тог времена, а највећи део њих су постали трајна вредност која се користи до данашњих дана. Највећи део Пупиновог стваралаштва су практични доприноси. Његови патенти нашли су практичну примену. Математички модели из Пупинових теоријских радова користе се за квантитативне анализе и прорачуне. Део Пупиновог стваралаштва односи се на општа научна и егзистенцијална питања. Бавио се научном филозофијом и на том пољу могу се наћи доприноси. О том сегменту Пупиновог дела скоро да нема анализа, још мање оцена и закључака. У књизи Нова реформација, која фасцинира својом духовношћу, изложио је један оригиналан и конзистентан мисаони систем. Пупин је показао да се самоуверено креће граничним областима људског сазнања. Ова поучна књига заслужује посебну пажњу за разумевање Пупинових општенаучних, филозофских и религиозних схватања. Систем мишљења који је Пупин изложио има несумњиву научну, филозофку и етичку вредност. Настојао је да све што ствара буде људима од практичне користи. У том смислу конципирао је и то своје научно – филозофксо дело. Пропагирање дела Михајла Пупина имало би позитивну друштвену функцију у земљи његових предака. Фактографски поглед на Пупинове изумитељске доприносе Када су у питању изумитељски доприноси, Михајло Пупин је највише познат по комерцијално најуспешнијем патенту, „Пупиновим калемовима“ за продужење телекомуникационих веза. Пупинови калемови, произведени у милионским серијама, имали су у жичаним комуникацијама важну примену читав један век. Пупин је ту телекомуникациону компоненту, која је вишеструко продужила домет везе, изумео на основу изванредног познавања физике и више математике, Лагранжеових полинома пре свега, као и посебног смисла за експериментисање. Пупиново познавање индустријских процеса и смисао за пословност огледа се и у чињеници да је уместо цилиндричних калемова са расипним магнетним пољем пројектовао торусне калемове – прстенасте намотаје и конструисао прву специјалну машину за њихово намотавање. Технолошки развој телекомуникација после Другог светског рата убрзан је применом електронике, а нарочито крајем двадесетог века развојем дигиталне електронике када су се развојем дигиталних телекомуникација далека растојања могла превазићи без примене Пупинових калемова. Пупинов значај за развој телекомуникација није на овај начин умањен. Пупинов изум торусних калемова и машина за

њихово мотање остаје и даље важан за друге примене у електронским уређајима и системима. Остали патенти који су дочекали почетак масовне производње представљају много већи и трајанији допринос развоју електротехнике, телекомуникација и електронике. Михајло Пупин је, између осталог, изумио: методу за побољшање рентгенске слике, математички модел полифазног система, принцип фреквенцијског мултиплекса, електронски радио предајник, електронски радио пријемник, осцилатор и електронски исправљач. За америчку армију Пупин је развијао сонарне уређаје за откривање подморница. Зато је добио највише признање од америчког председника. Са рентгенским зрацима Пупин је експериментисао две године. Открио је секундарно зрачење и развио методу за скраћивање времена прозрачивања пацијента. О истраживању ренгентских зрака објавио је два научна рада. Михајло Пупин је дао математички модел за анализу полифазног система обртног магнетног поља. Научно је доказао предност Теслине трофазне машине над двофазном машином Добровољског и дао математички модел за прорачун конструкције Теслиних машина наизменичне струје. Пупинови патенти вишеструке телеграфије, Патент бр. 707.007 Multiple telegraphy и патент бр. 707.008 Multiple telegraphy из 1902. године експериметално доказују Пупинове математичке доказе да исти преносни медијум могу за комуникацију истовремено користити више учесника. То значи да се кроз један кабл или кроз исти слободан простор могу истовремено преносити, односно слати и примати, више сигнала различитих учесника у телекомуникацији. Михајло Пупин је својим радовима и патентима вишеструке телеграфије открио основни принцип за ефикасно коришћење телекомуникационих веза. Тај фундаментални принцип, такозвани фреквенцијски мултиплекс, односно фреквенцијска расподела канала, отворио је највећу могућност за развој и експанзију телекомуникација. Пупин га је открио на самом почетку двадесетог века када није било електронике и услова за његову масовну примену. Пупин није доживео да види, па и наплати, масовну примену овог патента. За примену фреквенцијског мултиплекса био је неопходан развој електронике. Примена фреквенцијског мултиплекса у радио везама почиње током и крајем Првог светског рата док се на масовнију примену у кабловским везама чекало више од пола века. Услови за масовну производњу створени су тек половином двадесетог века резвојем транзисторске електронике, јер претходна технологија са електронским цевима због потрошње, габарита и поузданости није била погодна за примену. За развој телекомуникација и електронике, као њеног нераскидивог дела, Михајло Пупин је поред принципа фреквенцијског мултиплекса дао још два немерљиво значајна доприноса. Вредност тих доприноса може се наслутити ако се зна да у електроници доминирају три најосновнија електронска склопа, односно три системске комоненте. Те три основне електронске компоненте су: појачавач, осцилатор и исправљач. Од та три електронска склопа Михајло Пупин је патентирао два.

За неупућене треба нагласити да се осцилатори у електроници и телекомуникацијама користе за генерисање како аналогних тако и дигиталних сигнала и знатно су бројнија компонента од исправљача. Колики је значај осцилатора, илуструју следећи подаци и имагинација. Сваки електронски производ од електронског кључа до пејс мејкера садржи електронски осцилатор и сваки електронски елемент добија, директно или индиректно, енергију из електронског исправљача. Може се претпоставити да би искључивање осцилатора и исправљача вратило цивилизацију у време пред Први светски рат. То и не би било страшно ако би могло да се изведе поступно. Нагло искључивање ове две електронске компоненте изазавало би милонске људске жртве, не рачунајући последице које би изазавао отказ електронских безбедосних система атомских електрана и електронских упаљача нуклеарних бомби. Драгољуб Мартиновић У Београду, октобра 2015.

У среду 4. 11. 2015. je одржана трибина посвећена Пупиновим књижевним делима под називом:

Различити аспекти књижевног рада Михајла Пупина Учесници: Проф. др Грета Гец, Филолошки факултет у Београду др Драгољуб Цуцић, Регионални центар за таленте Михајло Пупин у Панчеву Александра Нинковић-Ташић, Образовно-истраживачко друштво Михајло Пупин Модератор: Јелена Ђурђулов, библиотекар саветник у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“: Наша вечерашња трибина је посвећена књижевном раду Михајла Пупина. Иако је најпознатији по стваралаштву из области телекомуникација, написао је три књиге од којих је најпознатија прва, аутобиографија за коју је добио и Пулицерову награду 1924. године. Објављена је 1923. године под називом From immigrant to inventor, а на српском језику се први пут појавила 1929. год у преводу Милана Јевтића у издању Матице Српске. У Посебној библиотеци Михајла Пупина се чува прво издање ауторизованог превода на немачки језик, Vom Hirten zum Erfinder, које је тренутно изложено у Историјском музеју Србије. У друге две књиге бавио се историјом и филозофијом науке, писао је такође многе предговоре и чланке. Наши вечерашњи саговорници ће нам мало приближити његово књижевно стваралаштво.

Прво бих дала реч професорки Грети Гец која је недавно одбранила докторску дисертацију на тему Пупинове аутобиографије. Њен рад је наравно из области теорије књижевности и свакако ћемо много сазнати о овом делу. Посебно ми је драго што је професорка Гец вечерас са нама, између осталог и због њене биографије. Наиме, она је основне студије завршила на Универзитету Колумбија и дошла је да ради као професор на нашем Филолошком факултету у Београду. Пупин је из Србије отишао у Њујорк где се школовао на тадашњем Колумбија Колеџу, затим је завршио постдипломске студије у Кембриџу и Берлину, а после тога се вратио на Колумбију где је 40 година био веома вољени професор. На Универзитету Колумбија данас постоји “Pupin Hall” зграда Завода за физику у којој је он радио са својим студентима међу којима су и добитници Нобелове награде за физику. Професорка Гец, изволите. Г. Гец: Хвала. Пупинова аутобиографија је прво изашла у наставцима у Скрибнеровом часопису од септембра 1922 г. до августа 1923 г, појављујући се као књига у септембру 1923 г. (стандардно издање данас садржи два предговора из каснијих издања), и добитник је Пулицерове награде 1924 г. Аутобиографија прати његове идиличке, песничке почетке у Идвору, којe је хвалио Милош Црњански, образовање, пут до Америке и искуство у Америци, као и културно опажање, његове научне успехе, и опште аспекте везане за науку. Треба споменути да има многих заједничких тачака са аутобиографијом Бенџамина Френклина, као на пример, жељу за читањем, тешко путовање бродом, долазак са мало новца, превара за пециво које су купили приликом доласка у град. Аутобиографија је одраз романтичког идеализма, што је у оно време још увек имало превагу у Америци, где тек касније стижу у популарној реторици разводњене немачке идеје, које су одбациле апстрактни идеализам. Пупинова аутобиографија, као романтични идеализам, је песничка све док се свет посматра као активност креативне маште, по чему је стваран свет најпре процес остварења идеала. Романтични идеалисти попут Пупина су описани као песници због тога што имају љубав према богатству природе и смисла за интеррелацију у целини. Овај други аспект романтичког идеализма, може се везати са термином „интеркултурални“ који је препознатљив за данашњу публику. Креативно, песничка, идеалистичка метафора која се понавља кроз аутобиографију од прве стране, сећање на Пупинову младост, везано за звезде, кулминираће на крају рада у одељку где Пупин излаже координирану инструменталност по којој човек треба да имитира физички земаљски поредак који се намеће хаосу младих звезда. Ова употреба метафоре као парадигма за живот, уклапа се са херменеутичким моделима, какве описују Ханс Георг Гадамер и Пол Рикер. Пупин тврди да оваква наратива служи као подршка древном грчком веровању да је васељена почела у хаосу који је водио до космоса. Романтичко идеалистичка метафора звезде која се развија

кроз аутобиографију додирује се са пољима: науке, естетике, религије, образовања, као и локалних култура. Пупинов рад зато презентује, према задњем поглављу и социјалну димензију основану на научној визији, коју је прокламовао Национални савез за истраживање у САД (The National Research Council). Вредно је поменути да ово поглавље има много сличности са чланком Џорџ Елери Хејл који је изашао у истом Скрибнеровом часопису, што показује да је његова реторичка метода најближа такозваном дијалектичком искуству према којем се концепти формирају кроз потрагу за заједничким значајем и где је разумевање фузија хоризонта. У Пупиновој идеалистичкој визији, он упоређује државу са организмом у којем свако људско биће, као ћелија, даје свој допринос кроз физичку и менталну активност, руковођену од стране јединственог ума. Пупин тврди да се човек приближава Богу кроз науку и поетски описује радости и лепоте духовног „узвишеног напора“ посебно преко истраживања и радова на универзитету. На друго место, у документима које сам истраживала на Колумбија универзитету у његовој заоставштини, он проширује ову визију, називајући је креативном координацијом, која обухвата три врсте узвишеног напора: интелектуалног, естетског и духовног. Пупинов духовни идеал, који велича на крају своје аутобиографије, када цитира Ендру Вајта који атрибуира: ревност према потрази за истином, оданост, приврженост дужности као и веру у добро. Гледано кроз објектив романтичког идеализма, који описује Херман Рандал, кретање апсолутног духа кроз институције је реализација себе и зато није чудо што се Пупинова аутобиографија завршава поглављем о институцији. Романтичко идеалистичка концепција према Рандалу иако није без резона често се недовољно уздиже изнад људског искуства ка критичности. Као идеалистичка наратива, осим пар концесија на крају аутобиографије, глас критичности се једино чује у лику Билхарца, који је био Пупинов цимер у интернату фабрике где је Пупин радио пре колеџа. Он му је био и први учитељ старогрчког и латинског, а донекле и књижевности. Пупин тврди да исход разговора са Билхарцем јесте и развијање контра аргумената против Билхарцовог веровања да је наука материјалистичка. Читајући у оно време литературу Џона Тиндала и Роберта Ханта, Пупин вели да је открио песничку страну науке. Као што и Рандал тврди, романтичко идеалистичка идеја да је свет плод нашег деловања до највиших наших интелектуалних способности, упоредива је са митологијом, по којој су морална авантура, уметничко деловање и учешће у класној борби најважнији на свету. Зато је могуће упоређење митологије са Пупиновим радом; митологија се може назвати и химном васељени насупрот обичном инвентару феномена. Иако Пупинов рад није експлицитно космолошки, почиње већ у првом поглављу о свом детињству, са лепезом широких питања везаних за васељену као: Шта је то светлост? или Шта је то звук? Један од каснијих предговора који је писао за аутобиографију тврди да је циљ наративе да акцентује: „пораст идеализма у Америчкој науци“, што је необична тврдња за аутобиографију.

Популарна реторика у време Пупина је била блиска неким ставовима који се налазе у класничним делима старе књижевности, а током његовог живота било је често и дискусија о чистој науци коју су промовисали Хенри Роланд и Хелмхолц. Пупинов рад, сличан је као што је већ поменуто, старом филозофском песништву, по томе како користи митос (μῦθος), тј. приповедање, и перипетију (περιπέτεια), тј. изненадни преокрет, како илуструје и назив Пупинове аутобиографије, Од пашњака до научењака. Такође, Пупин у својој аутобиографији као и песничко-филозофска дела, води разговор о Богу и науци кроз песништво. Као што се у старим делима космос репродукује у надахнутни књижевни микро-космос, у Пупиновом делу надахнута мимеза (μίμησις) је у његовој потрази за научном истином о Божијем језику и ширини песничког израза. Кључна разлика између Пупиновог казивања и Платоновог погледа је недостатак ироније према тврдњи шта све може достићи наука. Чарлс Дикенс, уредник неколико битних периодичних публикација, био је заинтересован за прављење нове митологије о науци. Реторика слична његовој може се наћи код самих научника попут: Пупина, Џемс Кларк Максвела, и Тиндала који су поредили научнике са кнезовима и узвишеним свештеницима, а Пупин, надахнут речима своје неписмене мајке, упоредио их је са светитељима, што асоцира на речник Фила Алексендријског и Сенеке. Дикенс и њему слични уредници нису имали безрезервно поверење у научни приступ, тако да се научним темама прилазило са одређеном дозом маште. Супротно од тога, америчка периодика је била прагматичнија у својој оријентацији. У књижевним делима која бацају додатно светло на Пупинову аутобиографију као наративу, присутна су три општа приступа новој науци и технологији, у распону од реалистичких описа (нпр. Балзак, Дикенс, Елиот) до еуфорије (нпр. Д’Анунцио, Маларме ) и до одбијања (нпр. понекад Елиот, Херман Мелвил, и дефинитивно Џон Раскин). Као даљи пример тог последњег приступа, Томас Лав Пикок у свом важном раду Четири доба песништва (The Four Ages of Poetry) изражава свој презир према лицемерном материјализму и пише саркастично чак и о коментарима, слично тим које је извео Хант у Поезији науке (The Poetry of Science). Хантова књига о поезији науке је уједно и кључни рад за развој теме у Пупиновој аутобиографији о песништву у науци, а даље је имала више додирних тачака са већим бројем мислилаца у генерацији пре Пупина. Дикенс, који је рецензирао Хантов рад, у једној од својих периодика инсистира на чињеници да се песништво променило, али није потиснуто и да наука само дешифрује језик природе: замењујући слике, које су плод сујеверја са песничком дескрипцијом, која је плод науке. Писци попут Пикока нису се слагали са овим виђењем и тврдили су да недостатак маште оставља песника да се ваља у ђубрету незнања које је наводно отишло (“wallowing in the rubbish of departed ignorance”). Вредности се мењају. Романтички идеалисти као Пупин нису изгубили из вида аспект људског искуства. Своју интеркултуралност почиње од сопственог искуства, и то од најранијег времена, у коме га мајка уводи у свет симболике. Она

му је казивала да је знање „златна лествица којом стижемо до неба“. Његова перцепција националног идентитета, као романтичне чежње ка аутентичности је слична дефиницији Јохан Готфрид Хердера и Жан-Жак Русоа. Пупиново схватање етничког памћења као сабирање популарних симбола, митова, језика, фолклора и игре уклапа се у општи поглед. Његово сећање које представља у аутобиографији, сабира све те атрибуте: на пример пише о епским песмама, народном колу, чак упоређује Краљевића Марка и Абрахама Линколна. На другом месту у аутобиографији, тврди да га је разумевање према сопственом народу припремило да поштује туђу традицију што поново асоцира на његове интеркултуралне атрибуте. Поштовање националног идентитета га инспирише за упознавање различитог које неретко усваја, а у његовој личности преплићу се и једно и друго, што га чини особом чији су херменеутички хоризонти широки. Као што је већ и казано, Пупин одлази за Америку на даље усавршавање. Пупин пише не једном, већ два пута у аутобиографији да је Америка, односно Касл Гарден (Castle Garden), за њега место слободе и могућности за откривање научне истине, иако је и тамо сачувао дух веровања који му је улила мајка. Према аутобиографији, Пупин је сам створио слику о Америци пре него што је отишао, засновану на томе што је учио о Линколну и Бенџамину Френклину у раној фази образовања и на томе што је касније учио о Хариет Бичер Стов Чича Томина колиба (Uncle Tom’s Cabin). Свака ова референца постаје важан део метафоре коју Пупин развија кроз наративу - и то што је знао и за роман Хариет Бичер је веома могуће разлог због којег је пуштен у Америку без ичега. Касније спаја идеале из њеног романа са проповедима њеног брата о „хуманом америчком јеванђељу“ (“the American gospel of humanity”), за које он сматра да су отвориле његове очи имигранта да види Америку каква јесте. Ова порука се протеже у његовој аутобиографији преко речи радника у котларници фабрике, Џима, који му је саветовао да „у ходу покупи нове идеје у новом свету“. Пупин пише да имигрант може остати greenhorn, то јест зелен, уколико себе види као таквог и не верује у принципе демократије и држи само до старог начина образовања. То се уклапа највише у Томас Едисонов дневник. Данашњи критичари и мислиоци често оспоравају такву асимилацију. Промена у јавном мњењу, везано за науку, иако је почела пре Пупиновог времена, као у већ поменутим Дарвиновим песмама, дошла је до изражаја тек после његовог живота. Та промена по мишљењу Рандала, све се више фокусира на нову индустријску културу. Даље, критика религијске традиције (традиција која је кичма Пупинове наративе), водила је преко тумачења радова Давида Штрауса до опште секуларазације. Чак се и млади Карл Маркс бавио Лудвиг Фојербаховом идејом како је човечанство отуђено од своје суштине због модерног индустријског друштва. Наредни период обележио је распад романтичког филозофирања и предложио крај саме филозофије. Ове промене се назиру у Метју Арнолдовој песми „Емпедокле на Етни“ (“Empedocles on Etna”) у којој рационално и математичко руши мистерију, и гаси

машту кроз губитак мита, док природа постаје механичка, уместо да буде животна. Пупинова интеркултуралност се одражава у његовој способности вођења искључиво конструктивног дијалога са прилично антитетичким приступима науци и разумевања шта је то бити човек. Прави пут ка интеркултуралности укључује све аспекте човечанства као што је навео и Платонов Тимеј, али са предусловом да такво признање долази са дозом сократске ироније или још боље као што је изложено у Пупиновој наративи са дозом скромности. А како је интеркултуралност идеалистички појам, важно је приметити да Пупин у задњем поглављу у својој аутобиографији, које говори о идеалима, признаје иако у пролазу, да је могуће да су идеали неоствариви, али његова животна прича била би узалудна, ако би то значило да не треба и да постоје. Ј. Ђурђулов: Хвала професорки Гец. О аутобиографији се може популарно рећи да је Михајло Пупин кроз своју животну причу показао да је свој животни успех, колоквијално речено „остварење америчког сна“ постигао захваљујући наслеђу које је понео из свог родног краја, као и књигама које је читао. Александра ће нам нешто рећи још о аутобиографији или чланцима(?) Изволи. А. Нинковић-Ташић: У тренутку инспирације: хвала Вам пуно, било је дивно слушати о Михајлу Пупину кроз научно посматрање, кроз једну лупу и поглед великог знања и стављања на право место велико аутобиографско дело Михајла Пупина, које је у нашој средини која му толико дугује, остало и непознато и непризнато и неуврштено тамо где треба да буде, у образовни систем нашег друштва. С обзиром да се налазим у Унверзитетској библиотеци, на почетку би требало рећи да не бисмо сада седели у овом здању да није било утицаја, угледа и лобирања Михајла Пупина и још једног брачног пара Срба који су живели у Њујорку. Једина библиотека коју је Карнеги фондација подигла у словенској земљи и једина у главном граду. Поред великог броја универзитетских библиотека (сматрали су да ће књигом излечити свет после Првог светског рата) ова наша у Београду је по много чему посебна. Михајло Пупин се, сматрајући да је његова мајка била у праву када га је послала у свет са речима да ће му бити потребан још један пар очију, очи за читање и писање, потрудио да тај канал образовања отвори претплаћујући библиотеку на познати научни часопис у време док здање још није било готово, а Јелена је пуно о томе писала. Прва Британика нам стиже захваљујући Пупину на Универзитет у Београду и ту баш на том месту почиње и прича о томе шта је све Пупин оставио записано. Ми ћемо данас говорити на три различита начина о моћи и снази Пупинових речи. На једној од књига из које је Пупин учио као постдипломац стоји забележено “five pages a day” или прећи пет страна дневно. Замислите какво упутство једног великог генија. Помислили бисмо да је 50 страна најмање што ће себи задати човек као што је Михајло Пупин. Али то је снага континуираног рада, мудрост која га је пратила током читавог живота,

и пословна и политичка и научна мудрост. Са које год стране да га погледате, можете искористити ту реч. Ово све говорим зато што је био у америчкој штампи један од најцитиранијих људи свог времена. Ви можете наћи заокружене правоугаоником цитате који су на неки начин упутства како треба живети, или велике и јасне препоруке које су често извлачили из његових књига, али често су и тражили од самог Пупина да каже неку реч о ономе што је тада било актуелно или важно и некако се он увек постављао као ауторитет на кога се треба угледати. И овде је важно да кажемо да је Михајло Пупин стекао то место, пре свега, часним научним радом, својим процесом Пупинизације, којим је изменио свет с почетка 20. века, он је заслужио посебно место на мапи и америчког друштва и читавог света. Захваљујући њему амерички председник је могао да подигне слушалицу телефона и по први пут позове Европу. Веома је важно, говорећи о Михајлу Пупину, да говоримо о снази његових речи, о томе колико су те речи биле значајне у време Пупиновог живота, колико су превођена његова дела. Споменула је Јелена превод аутобиографије на немачки језик. Морам да истакнем да ‘29. године излази превод Пупинове књиге на немачки, без обзира што се он цео Први светски рат борио против интереса Аустроугарске, Немачке и Бугарске. Чува се ФБИ досије Пупин, који говори о његовим мукама током Великог рата. Читаве државе су покушавале да зауставе његово национално деловање и тражиле да Пупин политички одговара јер грубо руши неутралност америчке државе. Али снага његових речи и јасноћа моралног узора какав је био, била је довољна да Немачка држава приреди, преведе и по многим документима која прате аутобиографију, не само објави, него и да упути његову књигу до најбољих ученика у свом образовном систему. Постоје забелешке на немачком језику да је та књига била морални образац који треба следити. Драгољуб Цуцић ће говорити о двема књигама које су заиста једна врста магије, и ја вам топло препоручујем да, ако хоћете да упознате Пупина, упознате његову Нову Реформацију и Романсу машине, а надам се да ће бити прилике да се објаве и они Пупинови радови који нису заокружени као посебне књиге, али су важан допринос филозофији религије и филозофији науке. Пупин је написао доста уџбеника и других дела која имају своје корице и свој почетак и крај. Али постоји много текстова који су били додаци, радови у другим издањима, много новинских чланака које је он писао. Не интервјуи са њим, него његови радови у којима говори о различитим темама, од визије науке будућности, па све до тога како треба осмислити образовање деце, како треба учити и васпитавати предшколце. То су теме које бисмо данас сматрали веома модерним. То су упутства која у потпуности можемо да применимо. И у најкраћем је веома тешко рећи шта је све и на који начин из свог срца и ума пуштао у јавност Михајло Пупин. Можда бисмо могли, гледајући његове радове, да кажемо да би Пупин био мотивациони говорник са великим кругом тема, од науке и политике, па све до тема битних за духовни раст и развој човека. Пробаћу да нас у ову причу уведем и приближим и Драгољубовој теми са неколико Пупинових цитата, са

неколико његових речи. Ви не можете боље, него у сусрету са живом речју, да упознате Пупина: „Ништа човека не чини толико срећним, као његово поштено уверење да је учинио све што је могао у свој рад улажући своје најбоље способности“, или „Порази су само кратка одморишта за будуће победе“, или „Ја сам узет од својих говеда да јављам људима дела Господња у природи“. Сетимо се да је Пупин записао и „Ја нисам стигао у Америку као печалбар, да зарадим паре, већ сам кренуо у потрагу за знањем, и знање ми је донело имање, а не обрнуто“. Могла бих дуго овако да вам говорим оживљавајући Пупинове речи и мисли, али морамо истаћи да ми не бисмо о њему знали много да нема преписке до које се стиже веома тешко, углавном ако је сачувана у приватним колекцијама оних који су примали писма од Михајла Пупина. Тако да ће Михајло Пупин понекада дати и ближи осврт, и бацити додатно светло на неко од својих дела. Јовану Цвијићу, у писму, за своју књигу Са пашњака до научењака рећи ће: „То није моја аутобиографија, то је само један мој покушај да покажем американском народу српску сељачку културу господина Михајла Пупина. Или, на другом месту, „Да покажем американском народу како може једна неписмена српска матера да пошаље свог сина у свет, а да то дете има исто тако добре шансе да успе, као и ма било које друго американско дете“. Чак и на тим местима ви можете градити не скицу, већ један потпунији портрет Михајла Пупина. Све што ћемо ми вечерас о њему рећи, мало је. Мало је и недовољно. Верујем да су ове трибине добар начин да се из различитих углова погледа деловање Михајла Пупина и да се осети снага његових доприноса. У историји науке било је много генијалних људи, и доктор Цуцић, чија је то област, то може и да нам потврди, изузетних људи и генијалних изума, фундаменталних доприноса науци. Али оваквог срца, и овакве корисности за друге, тешко да је било као што је можемо пронаћи у делу и раду Михајла Пупина. Његова писана реч показује две ствари, ако не говоримо о његовим књигама, ако говоримо о архиви која чува многе његове списе који тек чекају тренутак да се обједине и објаве. Са једне стране, показује се какав је он борац за право, правду и слободу био. Пише чланке од пет, шест, десет и више страна, објављује их у познатим штампаним медијима, а у њима показује невероватну политичку мудрост коју можемо приписати неком врлом историчару, а не једном научнику. Расправља детаљно о темама као што су разлози и узроци почетка Првог светског рата, или о питањима везаним за анексију Босне и Херцеговине, или је заштитник Србије током Балканских ратова. Чак у својим говорима, невероватним визионарским говорима,он износи систематски и сугестивно разлоге и решења великих изазова

свог времена. Када на пример добија медаљу Џон Фрицат ‘32 године, започиње своје обраћање веома потресно, говорећи о томе да пред собом не види тај невероватан научни свет који га посматра, већ своје другове са идворских пашњака, који га гледају питајући се који су га свеци и божји анђели водили на његовом путу од маленог села у Банату до овог величанственог храма знања у Америци.Том приликом Пупин везе не само причу о науци, него чак и на том месту можете пронаћи његов невероватан осећај за догађаје који ће тек уследити. Он ће током свог говора ‘32. године рећи да нам предстоји рат разорнији од свих ратова до тада. И на том истом месту истаћи ће да смо освојили многе природне силе, и топлоте и електрицитета, али да још нисмо освојили силу љубави, која тек чека да је прихватимо како би наш пут науке и технолошког процеса и рада почео да иде паралелно са духовним развојем. Ако пропустимо да та два тока теку заједно, десиће се расцеп у коме ћемо пропадати у ратовима, предрасудама, мржњи и економским кризама. Свака ова реч приближава нас снази Михајла Пупина. И у својим научним експозеима он је проналазио место на коме се прво обраћа као човек, а тек онда као научник. Тако ће Пупин записати „Мене је наука начинила бољим хришћанином“. Замислите, један научник. Па ће организовати велику трибину “When the lion meets the lamb”, посвећену односу вере и религије. Па ће том приликом приредити публикацију Зборник текстова - наука и религија, где он, као што је често чинио, пише велики уводник, али у том Зборнику такође објављују за то време веома познати научници, који се, планирали то или не, уклапају у Пупинов концепт како треба спајати духовни и материјални свет. Јер они су, као што ће после записати, „плодови са истог дрвета сазнања које је одгајано на тлу човековог искуства“. У коју год страну да погледам, ја видим нешто што није довољно познато, није довољно истражено. Због тога ме је радовало да чујем професорку, јер њен детаљан приступ аутобиографији Михајла Пупина, који има дубоке везе не само са мислиоцима, не само са другим научницима, не са историјом књижевности, већ се гради и стоји на много различитих стубова, посматра се из разних углова и тако Пупинова књига постаје занимљива не само читаоцима, већ и стручној јавности. Она израста из вредне књиге у прави феномен. За то је потребан материјал. И то је наш највећи задатак за наредни период, да објавимо велики број Пупинових текстова. Тренутно у архиви имам преко 4000 новинских чланака у којима или Пупин говори, или говоре о њему, али у великом броју тих чланака он објављује своје мисли, своја уверења и ставове. Постоји и на десетине текстова, од његових говора изречених у различитим приликама у америчким колонијама, до оних врло срчаних, у којима Пупин покушава да обједини српску дијаспору, почињући, на пример, свој говор речима „Буди челик Србин, брате Србине, па помози својој браћи у отаџбини. Ти имаш корицу хлеба, они немају ништа“, па све до оних који у себи крију одговор шта ће бити најважнији задатак света будућности и веровали или не, ту Пупин не прича о науци, него прича о новом типу и новој врсти демократије, коју ћемо морати да изградимо да

бисмо били достојни науке која нас чека у будућности. Истакла сам само онај део који се тиче чланака и говора. Многе књиге које су сад изложене на изложби у Историсјком музеју Србије имају лепе радове Михајла Пупина у њима, иако на корицама нећете пронаћи Пупиново име. И то је посебан подухват – организовати, превести, учинити доступним. Неке од најлепших речи Михајло Пупин написао је не само у аутобиографији, већ и на другим местима, увек посебно истичући највећу инспирацију дату човеку – бесконачни небески свод над нама. Сматрао је да ми не можемо васпитавати, чак је оставио и траг о томе, врло вредан траг, да не можемо васпитавати генерације будућности ако им ускратимо могућност да гледају у звездано небо, и плашио се да ће градови укинути ту могућност. Писма су, као што смо већ споменули, посебан извор којим можемо пратити мисао Михајла Пупина. Изводи и различити радови у новинама, у другим публикацијама и другим књигама, у писмима, у говорима, све то мора да се узме у обзир када се говори о идеји и стваралаштву Михајла Пупина. Мора да се узме у обзир, зато што је то била реч коју други слушају, и зато што је то често била реч која мења свет. Морају се узети у обзир и меморандуми које је писао на Париској мировној кнференцији, као и белешке које је писао стварајући меморандуме које је је усвојио амерички председник мењајући границе. Толико је био утицајан, и толико је његов свет деловања кроз усмену и писану реч био богат и језгровит. Ја вас сада позивам да разговарамо, и да позовем Драгољуба да нам каже нешто о двема књигама које, да су писане неким језиком којим говори свет, као што је енглески, сигурна сам да би барем Нова реформација, тај свет од физичке до духовне реалности, то је поднаслов книге, али и изложбе у Историјском музеју Србије, да би она била уткана не само у причу о историји науке, већ и у причу о историји религије, да се не би могла посматрати ван ова два угла и да би их спојила на начин на који ми то данас не умемо да урадимо. Д. Цуцић: Хвала, Александра. Није први пут да Александра и ја учествујемо на трибинама и прилично је тешко после ње држати говор или рећи било шта, јер је њено знање o Михајлу Пупину и начин на који га она презентује, стварно фасцинантно. Све вас, ако неко случајно није био до Историјског музеја, позивам да обавезно одете и погледате ту изложбу, јер то је тренутно једна „кровна ситуација“, како се Александра малопре изразила док смо се припремали за трибину. За разлику од Николе Тесле чија је комплетна заоставштина архивирана у подруму Музеја Николе Тесле, у тешким металним сандуцима, Михајло Пупин нема свој музеј. Значи, постоји централно место где људи, који су заинтересовани за рад Николе Тесле, могу да дођу, и могу да потраже оно што их занима. Идвор је једно мало место, свега педесетак километара удаљено од Београда. Музејски простор који тамо постоји, направљен је `79. године за јубилеј 125 година од рођења Михајла Пупина, када је био организован и велики скуп тим поводом. Све тамо је јако застарело и јако трошно. Данас они који се интересују за рад, живот и дело Михајла Пупина, принуђени

су да буду слободни стрелци, и ту јесте Александрина величина. Она је успела на једном месту, самоиницијативно (ко зна каква енергија је тера) да стварно изнесе овако нешто велико као што је и ова изложба данас. Њена претходна изложба стоји у Идвору. За оне који не знају, изволите па погледајте. Један мали увод: Нова реформација је друга по реду књига, како је то замислио Михајло Пупин. Сад, шта је ту за нас значајно: Михајло Пупин је први, називамо га Србин, у ствари Американац српског порекла, који се бавио физичком хемијом. Његова докторска дисертација је први рад неког ко је српског порекла који се уопште бавио физичком хемијом. Тада је физичка хемија још увек била у фази формулисања, то су осамдесете године 19. века. Мада је он из других разлога отишао у Берлин код Хелмхолца, то га је заинтересовало, и у томе је био први. Сви мисле да је Милутин Миланковић био наш први историчар науке пишући Кроз васиону и векове (ту књигу јако волим). Али није он био први. Први је Михајло Пупин са својом Новом реформацијом. Додуше, нама тада није била доступна да је прочитамо, 1927. када је изашла. Он се у већем делу те своје књиге бави историјом науке: механиком, динамиком, теоријом електрицитета, пишући о научницима, крећући се у јасном смеру од самог почетка, а то је оно што је провлачио и кроз аутобиографију, и кроз све своје јавне наступе, и кроз учешћа на разним скуповима. То је та „стваралачка координација“, која је у ствари суштина тог његовог животног стила, и свега што је радио. Размишљао сам о томе, то је све некако аентропијски. Значи, све тежи у ствари нереду, распадању, и то је оно што физика показује. Али постоје острва стабилности у том нелинеарном сагледавању универзума. Е та острва стабилности, ту функционише тај његов поглед на свет и та „стваралачка координација“, то гранулирање материја и гранулирање знања, гранулирање духа, како он то сагледава. Многи су научници до религије дошли преко науке, када просто за оно, куда су се упутили, нису више имали одговоре, ни зашто су се ка тамо упутили. Он је повукао своју религиозност из куће и не гледам га као (то се види по његовим ставовима) једног загрижено ортодоксног православца. Њему није било страно да улази у храмове других конфесија. Уосталом, тај однос према вери, у крајњем случају, ни не захтева храмове. Прави верник ће своју веру наћи и на аутобуској станици. И уопште, кренувши од историје науке, дошавши до теме духовности и стремљења човека, Пупин се упућује ка циљу да објасни зашто је његов поглед на живот такав, и завршава га у последњим реченицама Нове реформације „да му је тако лакше“, јер се на тај начин пузле његовог животног схватања лакше слажу. Ја не цитирам тако лепо као Александра, ја више импровизујем. Стварно препоручујем ту књигу. Она је једна високо интелектуална и духовна књига, која води јасном усмерењу. Јер, ако узмемо у обзир да је објављена `27. године, Пупин је тада већ имао око 73 године, човек који је већ све прошао и све зна, а није био дементан, и успео је да то своје знање саопшти следећим генерацијама. Толико о Реформацији. Препоручујем је свима који је нису прочитали.

Романса машине је једна потпуно другачија књига. Она је више механицистичка, како бих се изразио. И тада је, као и данас, Европа гледала на Америку, као на једну машину без емоција, машину која меље, а Европа је једна стара китњаста дама, тако да се то осећало и пре 100 година, мање од 100 година, али добро, тада када је писана Романса машине, (1930. године је објављена). Пупин је имао потребу да оправда став Америке, да оправда како и шта се ту дешавало, и зашто Америка иде тамо куда је кренула. Ту ће позванија бити госпођа Грета Гец, она је Американка. Оно што се може видети и прочитати у Романси машине јесте да он своје виђење Америке заснива на проналасцима који су омогућили Америци да постане то што јесте. Као прво наводи телефон. Комуникација. То је оно што је нама данас интернет. Студирао сам у првој половини 80-тих година, нисам имао интернет, замишљам како би све било лакше да сам имао могућност да лако дођем до све те литературе као што је то данашњим студентима могуће, а прошло је само 30 година. Како тек све то изгледа када се вратимо у оно доба, када је такође постојала иста Америка велика 9 милиона квадратних километара! Информација је путовала са једне на другу обалу Америке, коњима (како се већ тада путовало, како смо то гледали у вестерн филмовима) месецима. А онда се одједном појављује телефон. Одједном су људима из Њујорка постали доступни људи у ЛА-у. Значи, чудо! Чудо које је градило, као што интернет данас гради нове генерације. Тако је телефон у том времену градио ментално нове генерације. А онда је дошао радио. Радио је значио да се не обраћаш једној особи већ се обраћаш свима, ма где били. И то је опет једно чудо, опет комуникација, опет информације. Одједном можеш да саопштиш шта желиш било где, не само у Америци, него на целој нашој планети. Одједном је Земља постала лоптица. Можемо да се обратимо коме хоћемо. Значи, опет се мења ментални склоп људи. А опет, радио је потекао, као и телефон, из Америке. Следећи је био аутомобил, па затим авион. У почетку, аутомобил је био средство богаташа. Постојао је велики отпор. Као и ови наши мобилни телефони, у почетку су их имали само они који су имали пара. Није прошло дуго и данас сви имамо мобилне у џепу. Мобилни је постао свакодневно средство. Тако је било и са аутомобилом. Данас више није проблем да ли се посао налази 200, 300 или 500 километара далеко. Шта је нама да седнемо у ауто и скочимо до Минхена. То данас више није проблем. Више није проблем сести у авион и одлетети за Аустралију. Некада је, па не тако давно, нашим чукундедама, са Старе планине до Београда требало неколико дана. Ми данас за неколико дана можемо више пута да обиђемо планету. Сва та четири изума потекла су из Америке, и то је оно о чему пише Михајло Пупин бранећи Америку и њен поглед на цивилизацију у Романси машине. Хвала. Ј. Ђурђулов: Хвала господину Цуцићу. Ја бих само додала, чини ми се, да је у Романси машине он обухватио и стварање националног осећања у Америци захваљујући тим изумима, да су се они (Американци) на неки начин ујединили, смањена су та пуста пространства у Америци умањен је простор између људи.

Има ли питања за наше вечерашње учеснике трибине? Д. Цуцић: Слободно можете да изађете и изван теме, ми смо спремни да одговоримо на свако питање о Пупину. (нема питања из публике) Ј. Ђурђулов: Да ли је неко читао аутобиографију? (без одговора из публике) А. Нинковић-Ташић: За почетак. Ко прочита првих пет страна, прочитаће књигу. Топла препорука. Светионик. Једном сам рекла, за који год пут млад човек да се определи, друштвене, природне науке, пут уметности, та књига ће му бити добра подршка. Г. Гец: И лако је за читање. Толико је корисно, али јако је лако. А. Нинковић-Ташић: Нова реформација и Романса машине су мањег обима него што је то аутобиографија. Све су Пупинове књиге стварно, то је важно што сте рекли (Грети) лаке за читање, питке. Оне теку, не морате да застајете, не гребу вас нигде, сугестивне су. Ви путујете, путујете кроз њих, па онда схватите да ћете их поново читати. И ту моћ нема свака књига. Чак ни она која има изузетну уметничку вредност, нема ту моћ да вас зароби као што има жива Пупинова реч. Ми смо дуго чекали, али није касно. Није он изгубио од своје снаге ништа ни после стотину година. Ево, покренућу једну тему за размишљање, то је први степен одбране Михајла Пупина и његовог наслеђа, то суочавање и прихватање онога што је он за собом оставио, оно што је он записао. Знате колико среће имамо? Мало је људи који су, што је писало у једној рецензији у америчкој штампи почетком 20. века, са имагинацијом и искром поете писали са великом лакоћом о стварима које нас се тичу. Па само Пупиново писмо Јовану Цвијићу је довољно. Да смо и њега извадили вечерас и да смо га само прочитали од почетка до краја, ви бисте упознали Михајла Пупина. Он је велики дародавац, један је од највећих дародаваца у нашем народу од времена српских средњовековних краљева, задужбинара и ктитора. Ви немате човека који је више дао од Михајла Пупина. Преко хиљаду дарова, три фондације. И он се у том писму захваљује Јовану Цвијићу што је направио тако дивно дело као што је Геоморфологија, и говори му да ће му служити на част. Да му је захвалан цео српски народ. При том, нигде се ту не помиње да је Пупин дао новац не само да се штампа Геоморфологија, него да је омогућио да Јован Цвијић не мора да размишља о финансијским бригама. То је само почетак писма. Наставља се оном причом коју сам вам већ рекла о аутобиографији, а затим пише о томе како организује изложбе Ивану Мештровићу у Америци, и како је он као дете, па не уме ни да објасни ни да пласира, данас бисмо то тако рекли, своју уметност, па му он мора помоћи. Политичку ситуацију, на Балкану, његове наде, његове стрепње, све проналазите. Али проналазите и једну молбу. Моли Пупин Јована Цвијића да напише, као ето што је он написао о свом животу књигу, да напише књигу о свом детињству, да

би та прича могла да инспирише друге, младе, који би могли да нађу подршку у тим речима. Сада смо у годишњицама важним и за Пупина и за Јована Цвијића. Рећи ћу само да постоје 4 човека у нашој историји, 4 стуба са којима, ако гледате у њих можете исто откривати Пупинове доприносе. Јован Цвијић представља науку, Урош Предић представља уметност, Владика Николај представља духовност и цркву, и Никола Пашић представља државу. Уз ова 4 стуба може се разоткрити деловање Михајла Пупина. Он је деловао, и то се најбоље види у преписци са овим људима, на све четири стране. И кроз науку, и као мецена и заштитник уметности, и кроз питања вере, велика питања о којима је лако говорио, и кроз државотворну помоћ коју је давао нашем народу. Једна страна. Друга страна, морам само и ово да напоменем, осећам потребу јер долазим са изложбе где се повела велика расправа о томе, лепа и важна, како је Михајло Пупин све ово могао. Он је у кључним тренуцима радио велике и важне ствари за америчку државу. Отуда и заштита нашег заштитника. Све време се надао да нећемо, парафразирам, изгубити душу борећи се да кроз технолошки развој постанемо Богови са Олимпа. Морам да напоменем да је имао 36 патената, да је 40 година био професор на Колумбија колеџу, да је поред ових патената, два патента дао америчкој војсци, јер је током великог рата радио на открићу сонара и комуникације међу авионима, и да га је то што је седео у оснивачком одбору Наке, касније преименоване у Наса, међу дванаесторицом људи који су се трудили да пронађу начин да наука стане рату на линију, на црту, и да наука добије рат. Тај га је труд сачувао да може да се бори за све друго у шта је веровао. Моја опет молба да читате, барем оно до чега се може доћи, а то су Са пашњака до научењака, Нова реформација и Романса машине. За сада. Надамо се да ће бити више. Ј. Ђурђулов: Сад си ме подстакла, говорила си о његовим различитим текстовима у књигама у којима се не види да су то у ствари Пупинови текстови. Ми смо имали овде изложбу крајем септембра, почетком октобра, посвећену Пупиновом стваралаштву, и на пример: у Трезору Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ се чува књига “Serbian Ortodox Church“ чије је издавање финансирао Пупин, а и написао је поговор Post scriptum. А и чини ми се да је то књига, не знам да ли сам у праву Александра, да је то књига за коју су први пут фотографисани неки српски манастири? (А. Нинковић-Ташић: јесте) Александра, хоћеш да нам кажеш нешто о Post scriptumu? А. Нинковић-Ташић: А то је тек посебна прича. Када говоримо о писаној речи, о књигама, морамо истаћи и оно што је финансирано из фонда Михајла Пупина. Капитална издања, монографије Дечана, Манасије, Раванице, Маркове цркве, Студенице. И ово издање “Serbian Ortodox Church“. Уредник издања и финансијер је био Михајло Пупин, супервизор је био Владика Николај Велимировић. Али писци су били Британци. Професори британских универзитета, архитекте и историчари уметности. Пупин је сматрао да ће бритким англосаксонским стилом

писање о српској духовној баштини оставити већи утисак и јачи траг на дипломате до којих је његова књига стигла. Штампао је издање и на енглеском и на француском језику, штампао је луксузно издање, и штампано је једноставно, доступно издање. Та књига је само један пример. Михајло Пупин је, кажу многи историчари уметности који нису знали шта је он штампао важно за историју српске културе и нашу духовну баштину, да када узму те податке и погледају их, да је наука о уметности кренула са Пупиновим давањем и кренула, ја верујем и систематски, организовано да се гради. Ништа код њега није случајно. Ни потез из 1912. можете повезати са акцијом из 1918. Све је некако у једној савршеној стваралачкој координацији која даје највећи могући резултат. Финансирао је не само штампање великих и важних монографија о српској културној баштини, не само ове књиге “Serbian Ortodox Church “. Финансирао је археолошка ископавања. Финансирао је начин на који могу да се чувају старине важне за наш народ. То је само почетак листе. Колико смо мало ставки набројали, а има их преко хиљаду на списку. Сада већ преко хиљаду, али стално пристижу нови подаци. Тако да, када причамо о Пупиновој везаности за писану реч, то није само његова. То је она која је заживела захваљујући његовом разумевању и његовом новцу. Ј. Ђурђулов: Хвала учесницима, хвала на пажњи.

Друштвено-политички рад Михајла Пупина

Tрибина о друштвено-политичком раду Михајла Пупина одржана је 2. 12. 2015. Учеснице су коауторке велике интерактивне изложбе „Пупин – од физичке до духовне реалности“ у Историјском музеју Србије којом је обухваћен и избор књига из Посебне библиотеке Михајла Пупина: др Душица Бојић, Историјски музеј Србије Александра Нинковић-Ташић, Образовно-истраживачко друштво Михајло Пупин (модератор) А. Нинковић-Ташић: Веома ми је драго што говорим управо у Универзитетској библиотеци о националним доприносима Михајла Пупина. Ово здање само је једно од многих Пупинових доприноса у борби за слободу српског народа. Национални рад је потпуно укрштен, иде заједно, руку под руку, са хуманитарним, културним и политичким лобирањем. Видети Пупинове доприносе много је више од набрајања резултата које је постигао. И сад када сам размишљала о чему можемо данас да причамо, јер свака прича о Михајлу Пупину као борцу за право, правду и слободу је кратка и мала, можда можемо истаћи неколико основних путоказа, а то су углавном непознати подаци о дејствовању Михајла Пупина током најтежих времена у којима је Србија страдала током првих деценија 20. века. Дозволиће ми Душица да можда тако и почнемо. Да ја само осветлим кратко та места која нама нису

позната, која се могу делимично пронаћи на поставци. Поставка има преко 2000 квадрата и мало је. И споменик који треба да се подигне Михајлу Пупину у част – мало је. А ево због чега. Први случај, мали пример великог националног рада: постоји једна књига, штампана у Лондону 1916. године, која носи назив „О српском духу“. Иза штампе тог невероватног издања стоји Михајло Пупин, потпуно повучен. Ту књигу су писали Британци. Она није прво приређена као текст, већ као живи говор на Краљевском колеџу у Лондону, да би затим прерасла у публикацију. Када отворите корице, окренете прву страну, видећете чланове краљевске британске породице који се ту појављују као лице и као покровитељи приче. И не би било ништа чудно да прича о српском духу не почиње речима „Бој не бије љуто оружје, већ бој бије срце у јунака“. Шта би друго могло описати српски народ у његовим најтежим тренуцима. Прича тече даље, говорећи о господину сељаку, кога Британци упознају на фронту у Србији. И даље се ниже једна слика Србије којој тежимо, којој смо тежили у свим временима, али коју снага Михајла Пупина може чак и у Британији, чак и увлачећи британску краљевску породицу, да истакне у једном од великих и важних тренутака у историји. То је један пример, увод у нашу причу. Други пример је Српска православна црква, или “Serbian Ortodox Church”, где Михајло Пупин, а данас би то могло да се користи као рецепт за нашу борбу за очување српских светиња на Косову, Михајло Пупин ангажује професоре Кембриџа и Оксфорда да пишу о српској духовној баштини. Знате како изгледа када српске цркве и манастире представљају Британци историчари уметности и архитекте, од којих чувенији и познатији стручњаци у том делу Европе не постоје у том тренутку. Супервизор је владика Николај, и потпуно су повучени, и он и Михајло Пупин. Али ти Британци исписују духовну мапу Србије, и шта при том ради Михајло Пупин? Штампа ову књигу 1918. у два тиража. Једно веома луксузно и опремљено издање и једно доступно издање. Својом руком, у којој постоје и част и интегритет и углед, руком професора Универзитета Колумбија, пише посвете најзначајнијим дипломатама у свету и шаље им књигу Српска православна црква. Пише у једном писму Михајло Пупин: Велика је штета што тимови нису могли да стигну до сваке цркве и манастира. Али разумећете ме, ми смо овај пут за њих организовали током рата. Па оно што су они могли да забележе, то се у књизи и налази. Али види се из предговора, из писања Британца, да је та мапа много шира и већа. Тешко да постоји бољи од овог начина који бира Михајло Пупин да се чува српска духовна баштина. Сад сам истакла 2 издања. Ево једне активности. Постоји невероватна прича на Солунском фронту у којој учесник Лазар Жарковић, иначе отац човека који ми данас диктира у перо ево већ коју годину своја сећања на свог оца и његове успомене, а који је био Пупину готово као син. Доктор Жарковић сада има 90 година, и када говори о Михајлу Пупину увек плаче, јер је толико жива успомена на његовог оца у њему, да не може са миром и дистанцом да говори. Једна од тих прича је следећа. На Солунском фронту седе војници и разговарају међу собом. Један од њих каже да су добили један

календар нешто раније, али чак и пре тога добијају дарове од Михајла Пупина. И један од њих каже како је чувен и велики професор Михајло Пупин. А Лазар Жарковић слуша другог човека који истиче: „Па не. Не, не. Ви страшно грешите. Ја сам живео са њим на имању у Норфолку. Сигурно није био чувени професор.“ „Како није кад јесте? Он је научник и професор“, одговара један од војника. „Па није, зато што је он излазио да музе краве са нама, и обрађивао је земљу са нама“, оговара војник кога је Пупин кроз своје агитације послао из Америке у Србију. Познато је да је запошљавао Србе, чак је и тапетара пронашао међу српским досељеницима. У причама које чувају породице чији су дедови и очеви познавали Пупина, почиње да израста један човек кога не можете наћи ни у уџбеницима, ни у научним експозеима, не можете наћи чак ни у Пупиновој преписци, телеграмима које размењује са Николом Пашићем или Краљем Николом. То је човек кога можете само видети гледајући очима обичног човека и обичние људе. Михајло Пупин, и то је наша следећа слика, је током Великог рата, прикупио и послао на фронт скоро 20000 војника. Стигло је скоро, мислили смо да их је дупло мање, али скоро је стигла архива из Канаде, где су пописани људи који су захваљујући позивима и агитацијама Михајла Пупина стигли на Солунски фронт. Има их скоро 20000. Помислите да је 60000 људи, пробило Солунски фронт. То би простом рачуницом значило да је 1/3 те силе била инспирисана, мотивисана, послата, са осигураним животима, од стране Михајла Пупина. Па исти тај човек који је причао да је немогуће да је Пупин научник, истицао је да он јесте богат човек, али научник није. Јер како би научник ишао на докове Њујорка да дочека неке од рањеника који се враћају са фронта. Ја углавном бирам оне приче које су мање емотивно ангажоване и интензивне. Не бисте веровали, када бисте погледали у та сведочанства и ту преписку, какав би човек израстао из тих редова. Последња напомена, непознаница о Пупину, говоримо о његовој активности током Великог рата, а било их је на десетине сличних, право је чудо. Који је углед морао имати у америчком друштву да би му очеви и мајке дали потпис да њихових 25 синова, одличних студената Универзитета Колумбија, који углавном нису били његови студенти, него пре свега студенти медицине и оних наука које могу да помогну у тешким тренуцима Србији, да ти младићи оду и свој летњи распуст проведу у ратом захваћеној Србији. Па можете мислити. То су деца са Медисон и Пете авеније. То су деца из најбогатијих њујоршких породица. Како је било важно, велико и готово немогуће мотивисати родитеље те деце да му подаре животе својих синова да оду, не на прву линију фронта, већ одмах ту близу, да се брину о рањеницима и ратној сирочади. Михајло Пупин их не шаље саме, шаље их добро организоване, шаље уз њих људе од поверења, шаље мобилне болнице, медицински мобилијар, шаље огромну вредност материјала који може помоћи.Ти момци сву ту помоћ носе. Постоји једна фотографија на којој корачају млади људи кроз ратну Србију. Већина их је дошла из Америке. Носе две заставе, српску и америчку. Делује потпуно невероватно, као немогућа мисија у данашњим околностима. Када читате у Њујорк тајмсу записе који прате живот ових студената у

Србији опет не можете да верујете. И ту није тачка, ту је зарез. Морам да истакнем, већина није хтела да се врати када се завршио летњи распуст. На крају сви су се живо и здраво вратили, дипломирали у најкраћем року и као најбогатији, најбољи студнети, постали најугледније личности америчког друштва. И никада више Михајло Пупин није морао да им окреће главу ка Србији, сами су наставили да јој помажу кроз многе деценије које су дошле. Али имали су ти младићи још један задатак током свог боравка у Србији. Да пишу извештаје о свом искуству међу Србима и шаљу их Универзитету Колумбија. Другачије кројене него за Њујорк тајмс, него за америчке медије. Е па ти су извештаји, верујем, права мера Пупиновог доприноса јер у њима младићи од 22 и 23 године пишу о томе да су видели и упознали један другачији свет. На пример, када уђу у просторију која би требало да буде болница, али то не може бити јер у њој не постоје услови за бригу о рањеницима, да виде људе који пате. Али ти људи се не жале и не кукају. Ти људи ћуте. А онда, пише један од момака, неки од њих, који улазе у самртничку агонију, престају да ћуте и почињу да певају. Како они описују српску мајку са дететом на пољу које је погођено не само ратом, него и временским непогодама, и са којим поносом и једноставношћу се суочавају те жене и деца са недаћама – тешко је описати. С каквим поносом се прича о нашој домовини. Ми смо некако изгубили у ових 100 година не само сећање на те догађаје, већ не верујемо да Србија може живети у нашим срцима на тај начин, а камоли у срцу странца. Намерно сам направила овај широк увод, који није само увод, него више од тога, да бих вам показала колико мало знамо о националним доприносима Михајла Пупина. Причаћемо више о нечему што је оставило трајан траг на изглед земље у којој живимо и где се Пупин данас налази, а што ми више не препознајемо као Пупиново наслеђе. Извињавам се дивној Душици, то је био наш договор, да ја покренем причу и да вас позовем да представите на који начин се управо ове информације скривају у вашој кући коју сте отворили и више од тога, коју сте посветили Михајлу Пупину. Д. Бојић: Добар дан, захваљујем на позиву. Ја сам, као што сте чули, директор Историјског музеја Србије, и то није моја кућа. Историјски музеј Србије је наша кућа, свих нас који радимо и живимо у Србији и много шире. Александра је пре више од годину дана дошла у Историјски музеј Србије са предивном идејом да се направи и прикаже једна изложба о Михајлу Пупину. Пуна ентузијазма, са много докумената, са десетогодишњим истраживачким радом везано за личност Михајла Пупина, са оваквим жаром и даром какав сте успели да чујете у претходном њеном говору. Наишла је на мене, тек жену која је започела свој в.д. директорски стаж, али са неким ко се сусрео са Пупином радећи свој докторат о српским избеглицама у Првом светском рату. Била сам одушевљена Александрином идејом и заиста отворила врата Историјског музеја Србије за једно овако представљање, овако значајне историјске и светске личности као што је Михајло Пупин. Александра, још један део тима, то су Марко Савић и Марко Тодоровић и ја, направили смо састанак на којем смо се договорили да свако

од нас унесе своје део рада и свој део душе у реализацију изложбе о Михајлу Пупину. Александра, радећи на свој документацији, секући делове из биографије Михајла Пупина Од пашњака до научењака, прилагођавајући све оно што треба деца, омладина, а и одрасли да знају о Михајлу Пупину, ја радећи на финансијским средствима, везама, комуникацијама, доношењу предмета и свега онога што можете видети на изложби, а мушки део нашег тима радећи на популаризацији, на интеракцији и на 3Д анимацији. Ми смо у Историјском музеју Србије, они као спољни сарадници, а ја као неко ко води тим изнутра у кући, успели да направимо једну потпуно комплексну изложбу. Не комплексну везано само за артефакте који се налазе на њој, него комплексну по различитим врстама садржаја. А то је управо ова најновија технологија. Значи, поред бројних артефаката, поред бројних докумената које је Александра изнела, а то је, између осталог и 133 документа ФБИ-а, о којима она није говорила, а везани су управо за сарадњу и за политичке, друштвене, добротворне прилике и рад Михајла Пупина. О томе ће вам она нешто шире мало касније причати. Креативни тим је успео (на изложби) да прикаже Пупина кроз 20 интерактивних 3Д апликација, анимација. Ако не дођете да видите како све то изгледа у Музеју, тешко могу да вам је дочарам. Кренули смо кроз представљање Михајла Пупина у 12 сегмената. Први сегмент је његово детињство, у ствари његово отварање изложбе. Како Михајло Пупин сам отвара изложбу о себи? Михајло Пупин Вас води кроз све сегменте изложбе. Можете да имате кустоса, не морате да имате кустоса. Може да слушате Александрина тумачења, или не мора да буде пруситна. Али, много би боље било да су они заиста присутни у читавој причи. Технологија је таква да путем мобилног телефона или ајпед (енгл. iPad) уређаја уз помоћ глумца који говори све оне детаље које је Александра унела у његов говор идете кроз читаву изложбу и Пупин вам отвара сваку апликацију и прича сам о себи. Тако долазимо до првог сегмента који представља његово детињство. Онда идемо до Панчева, његовог школовања, преко Сремских Карловаца, Новога Сада, Беча, долазимо до Прага, где се завршава његова средња школа. Утицај његових родитеља, читавог круга личности о којима је говорио баба Батикин као човек који је заједно са њим и његовим другарима напасао краве поред Идвора. Ту је Хајдук Вељко Петровић, Свети Сава као централна личност, Марко Краљевић, и сви они које је Пупин обожавао, наравно и мајка Олимпијада Алексић Пупин и његов отац Коста Пупин. Долазимо до дела који представља полазак Пупина са његових неких 20-ак година у Америку са тих 5 центи које су му остале у џепу, са тог дока у Немачкој, са кога је он кренуо, попео се на брод Вестфалију и ви видите у нашем музеју улазак у Њујорк кроз једну божанствену огромну аплиакцију и звук бродске сирене. Заиста, ако имате душе и срца упловите као Пупин у Њујорк. Говорим о његовом даљем раду и животу у Њујорку, о улицама кроз које је ишао, он сам прича текстове које је извукла Александра из

његове биографије. Води вас на његов факултет који је завршио, кроз факултет ви улазите у лабораторију, у један потпуно девастирани део нашег музеја који је идеално послужио за представљање лабораторије каква је била у Њујорку. Из те лабораторије ви улазите у рендген салу. Сва деца, омладина, па и одрасли се одушеве, јер наиђу на приказ сопствених костију, које се покрећу, померају. Читав ваш скелет, можете да чучнете, можете да се подигнете. Ако притиснете једно дугме, вама се јавља Пупин који вам каже како је усавршио рендген. Онда нас Александра и креативни тим, пењу уз степенице на галерију (која је до ове поставке била потпуно девастирана) везану за Пупинизацију. Доводи вас до ливадице на којој су забодене брице путем којих је Пупин као мали дечак преносио радио таласе. А ти радио таласи су били основа за његову даљу Пупинизацију. Дођете до једног дела у нашој галерији где видите један диван експонат из ПТТ музеја, али вам зазвони телефон. Ви приђете првом телефону, који су наши сарадници иначе набавили у Америци, и подигнете слушалицу, и јави се Михајло Пупин, и на српском и на енглеском језику, и замоли вас да у трубицу нешто саопштите. Ви на огромном платну видите неке таласе који се померају, неке планине које се мрдају, и кад каже „добар дан“ Михајло Пупин вама, речи се појаве у виду слова и ћириличним и латиничним писмом на том дивном платну буде исписано све оно што сте рекли. Онда видите бројне експонате из Идвора, видите 2 бандере. Директор идворског музеја је дао да се посеку те две бандере испред музеја у Идвору и послао их нама за Београд. Оне су постављене (у овом делу простора) и представљају пут Пупинизације. Кроз тај пут каблова кроз који је прошао говор преко телефона, дођете до Сименсових каблова и констатујете да је Пупин био велики пријатељ са Сименсом, да све оно што је у каблирању мреже урадио није превазиђено за ових 100 година, долазите до једне сјајне апликације и до чашица које је Пупин бирао за своју Пупинизацију. Са десне стране видите избор из часописа и новина које је Александра одабрала за изложбу који представљају рад у фабрикама, како је изгледао рад на Пупиновим калемовима. Улазите у једну просторију у којој је такође из Идвора донешен само 1 од Пупинових калемова који се налази у лонцу и видите како је изгледала Пупинова велика значајна лабораторија. Видите пар књига из Универзитетске библиотеке. Сиђете са галерије и дођете до наставка Пупиновог школовања у Берлину и на Кембриџу, где вам он исприча због чега је у ствари дошао у Кембриџ и у Берлин. Уђете у просторију у којој се сретнете са Пупином и Ајнштајном, са Пупином и Теслом. Онда вам Александра ту објасни да Пупин и Тесла никада нису били непријатељи. Видите једну божанствену фотографију на којој Пупин седи као оснивач Насе. Дођете до просторије у којој констатујете да је за време Пупиновог живота та Пупинизација у ствари обишла читаву планету. Онда наилазите на једну просторију која је заиста фасцинантна. Она представља школске табле на којима се налази 7 Пупинових експеримената, тј. открића која су кредом написана на табли, а у ствари су званични проналасци потписани од стања адвоката,

пре 100 година. Зато ми обележавамо годину Пупина и 100 година верификације његових најзначајнијих експеримената везаних за телекомуникације. Е, онда је Александра пронашла бележницу, а та бележница је забележена на једном нашем кратком путу који је на изложби „Србији 1914.“ представљао ров, а сада представља у ствари ров у Пупиновим истраживањима и у Пупиновим предавањима који нас доводи до Пупиновог амфитеатра. У том Пупиновом амфитеатру, који је заиста интересантно представљен кроз једну огромну фотографију амфитеатра који се и дан данас налази на Универзитету у Њујорку, у коме је он био професор и из кога је проистекло много његових ученика, међу којима су и Нобеловци, дођете до једног ајпеда, Пупина куцнете по рамену, он се окрене, са њим можете да се фотографишете, можете и да чујете део његових предавања. Онда се окренете позади, видите огромно платно које виси са плафона на коме вам се у ствари прикаже једна мала штампарија која је доносила светске вести о Пупину. Дођете до књижевног рада, и до тога да је он био носилац Пулицерове награде и наравно до једне мале капелице која представља његова доброчинства. Ту је забележено 118 Пупинових доброчинстава, али само значајним и званичним институцијама, без пописа појединаца којима је он помогао. А то су скоро сви студенти у Првом светском рату. Не заборавимо да је Пупин имао тесну везу и сарадњу са Станојем Станојевићем у Паризу. Да је слао свој лични новац пријатељу Станоју у ког је имао пуно поверење да је помагао сваком студенту и сваком школарцу коме је помоћ била потребна. Онда ту пре легата, имамо 1 сегмент где нам Пупин говори како је у ствари Идвор после Првог светског рата дошао као тема на Париској конференцији, тј. потписивањем Версајског уговора ушао у састав државе Срба, Хрвата и Словенаца. Тако што је његов пријатељ Вилсон у ствари констатовао да је то село родно село Пупина и да ту живе Срби и да никако не може да припадне Румунима. Објасни вам се гледајући кроз перископ, да је Пупин у ствари открио сонар и да после тог открића Американци улазе у Први светски рат. Онда станете на позицију са које се отвара један диван анимирани филм, реално нацртан, филм у коме се Пупин упознаје у Београду 1919. са Урошем Предићем и Живојином Мишићем, а онда запловите у Пупиново небо. Зашто у Пупиново небо? Зато што један кратер на Месецу носи Пупиново име, а наш креативни тим је направио љуљашку на коју може да седне троје, да се заљуљају, и да вам Пупин у ствари објасни да све оно што је пронађено припада прошлости, а да човек стално треба да истражује. Александрина даља истраживања доводе до легата, (галерије уметничких портрета). Пупин је 1924. године дао велики новац Влади Петковићу, директору Народног музеја, који је организовао неколицину историчара за истраживање и писање монографије о значајним српским манастирима. Тај новац је, поред монографије о Каленићу, Студеници, Дечанима и бројним другим манастирима, остао у Народном музеју. Од остатка новца, за Народни музеј набављени су портрети значајних Срба из Темишварске епархије, и припајањем уметничких слика које

је Пупин из Њујорка послао 1924. године, основан је његов фонд у коме се поред осталих налази Пупинов портрет, портрет његове кћери Варваре, Херцеговци у збегу и Сироче на мајчином гробу. Поред ових доброчинстава Пупин је основао фондацију са именом своје мајке, Олимпијаде Пупин, посвећену Универзитету, и неколико других фондација о којима ће вам сада на даље Александра говорити. А. Нинковић-Ташић: Ја се надам да ће вас овај приказ, а јесте био сликовит, привући да дођете до Историјског музеја Србије. Пошто сам ја онако in medias res, упала са првим делом излагања наводећи детаље о којима не знамо ништа, можда је лепо да кажемо и хронолошки пратећи Пупиново дејство, које су то највеће тачке његовог залагања за Србију. Године 1908. од анексије Босне и Херцеговине, он иступа као заштитиник. Као онај који ће бранити угледом, чашћу и финансијским средствима српски народ. Он то наставља још језгровитије да ради током Балканских ратова, у потпуности преузевши улогу заштитника у току Великог рата. И наравно, опет је мало познато, он је лице и нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и земље Србије после Великог рата. Пупин је тај који преговара са највећим банкама, уз помоћ кога се редефинишу, како се то данас модерно каже, средства, како би Србија добила што боље шансе и што јаче основе да изгради уништено поново. Питао је један пријатељ Михајла Пупина пред крај живота, а ја сам то сазнала пре него што ми је до руку дошао Пупинов досије, како је могуће да је преживео све муке. Један једноставан Пупинов одговор, да је то ништа друго, него мека трава по којој ходаш, није могао да ме припреми ни изблиза, за оно што сам затекла у досијеу Пупин. У њему, који се пре свега односи на његово дејство током Великог рата, видите да три државе организовано нападају и труде се да склоне Михајла Пупина, да он кривично одговара и да га више нема. То су Аустроугарска, то је Немачка и то је делом Бугарска. Не појединци, него читаве државе кроз цео свој државни апарат врше притисак на државног секретара Америке и на америчку државу. Она Пупинова мудрост, која га је ставила у оснивачки одбор Насе, његова памет да наука помогне америчком друштву, да се укључи у рат на тај начин што је први рекао прво слово о крају тог рата, знајући да је наука пронашла алатке којим може да разреши рат, и врло једноставно у Њујорк тајмсу Пупин говори да је дошао крај подморницама јер је пронађен начин да се подморнице униште, и да ће рату ускоро доћи крај. Године 1917. Америка улази у рат. Седећи у оснивачком одбору ратне комисије која прераста у Насу, он је био заштићен. Његова два патента , откриће сонара и начина комуникације међу авионима, учиниле су да га америчка држава препозна као свог заштитника. Био је праћен. Доушници, агенти различитих структура су имали задатак да посматрају и извештавају о сваком Пупиновом кораку. Америчка држава је формално вукла кораке према ономе што је добијала као бројне информације и захтеве других држава са којима у то време није ратовала. Прати га, испитује. У том досијеу се налазе чланци пронемачких медија, врло болни за читање. Налазе се чак и доушници које Пупин

гледа и са којима седи за истим столом, а не препознаје их као некога ко ће нешто ружно и тајно радити против њега. Али му ништа не фали. Он успева и даље да се бори. Без обзира на све муке по Пупину, он у том периоду, захваљујући својој мудрости, успева да се сачува. Знате, Михајло Пупин и Никола Тесла су први који се оглашавају у штампи због атентата Гаврила Принципа. Први је Никола Тесла, са жаром, са жељом да помогне. Одмах исте ноћи Пупин реплицира, не због тога што је Тесла имао лошу намеру, већ зато што нема политичку мудрост, што Пупин зна у том тренутку да ће се искористити против Краљевине Србије атентат, и да ће то бити разлог да се Србија нападне. Већ у чланцима из 1912. и 1913. Пупин говори о томе да ће сигурно доћи до рата, до Првог светског рата. Он каже до рата у коме ће Аустроугарска напасти Краљевину Србију. Он 1932. године говори са сигурношћу да долази нов, већи и разорнији рат него и један до тада знан човечанству. Он све време пише и објашњава америчкој јавности околности и објашњава позицију Краљевине Србије. У том реплицирању, он пише „Господин Тесла каже“ и све време уважавајући то што он пише, и како објашњава америчкој јавности, али све време исправља. Не тако да понизи и увреди, него тако да помогне, одбрани и спасе Краљевину Србију. Највећа алатка Пупиновог лобирања била је његова прихваћеност у америчком друштву. То није била само прихваћеност, него су њега заиста волели. Постоји преко 4200 чланака пронађених до сад, многи које смо прикупили, у којима или говори Пупин, или говоре о њему. У већини тих новина имате уоквирен цитат за дан. Знате, као што би данас постојала мисао дана. И увек је Пупин потписник тог цитата који треба да мотивише да охрабри људе. Он прича о великим Американцима, о значајним збивањима, његова наука комуницира са обичним светом. Он објашњава како амерички председник може сад да подигне слушалицу и да разговара са Европом, захваљујући Пупинизацији. Али он то све користи са једним циљем – да ојача одбрану једног малог народа на Балкану. И знате како креће? Објашњавајући шта је Балкан, објашњавајући историју српског народа, нудећи Светог Саву као образац за разумевање српског народа. Ви отворите Њујорк тајмс, а тамо Михајло Пупин објашњава како је Свети Сава важан за читаво човечанство јер је основао први образовни систем у Европи у манастирима организујући описмењавање српских монаха. Онда иде даље, па пореди Марка Краљевића и Абрахама Линколна. Он стално вуче и прави те везе. Дотле, да се играла монодрама у Америци посвећена мајци, где је глумица имала улогу Олимпијаде Пупин. Она је изабрана да покаже шта значи врлина. И то се дуго и са великим успехом играло на америчким сценама. Толико је била велика популарност и толика је била љубав према Пупину. Сетите се оних мајки и очева који су дали потписе да њихови синови оду на Балкан. На који Балкан? Где је Балкан? У време рата о коме се прича и пише најгоре. Верујући да ће их Михајло Пупин сачувати и да тај његов план има великог смисла. И он их је сачувао. И тај његов план, као и многи други, показује више него једноставно велики смисао. Хтела сам да вам кажем, поред бриге о добровољцима, пробаћу само пар Пупинових

речи да пробудим овде да бисте разумели какво је било срце у тог човека. На скупу током Првог светског рата у Америци, он каже „Буди челик Србин, брате Србине, па помози својој браћи у отаџбини. Ти имаш корицу хлеба, а они ту корицу немају“. И он успева да скупи у тим ватреним говорима од најсиромашнијх Срба 80000 долара, огромних 80000 долара. Михајло Пупин успева да привуче пажњу највећих индустријалаца и богаташа. Мени је жао што немамо у Београду улицу госпође Џенкинс која је део богатства свог супруга, и део богатства свог оца, власника фабрика оружја, дала српском народу, дајући му читаве зграде, опремајући болничарке које иду да брину о рањенима током Великог рата. Али и више од тога. Пише један Пупинов пријатељ Американац да је Пупин био спреман да за Краљевину Србију заложи све што има, јер она је била сувише слаба, а његово богатство је могло да обезбеди куповину оружја, па му је тај амерички пријатељ, банкар, рекао да ће сигурно пропасти, а он му је на то одговорио, ако пропадне Србија, нека пропаднем и ја. То срце и та срчаност га нису напуштали. Поред Хелен Џенкинс, које треба да се сетимо, треба да се сетимо и Дагласа Џонсона, човека који је постао двадесет и неке године члан Српске краљевске академије. Американца у делегацији на Париској мировној конференцији који је био задужен да црта мапе као географ и као експерт за балканска питања. Михајло Пупин у том тренутку није имао и није морао да има Вилсона са своје десне стране. Имао је Дагласа Џонсона, његовог колегу са Универзитета Колумбија и секретара Њујоршке академије наука у време док је Пупин био њен председник. Човек који је волео и поштовао Пупина, који му је веровао, слушао га док црта мапе за америчку делегацију прихватајући напомене из два Пупинова меморандума. Вудроу Вилсон га је познавао лично, и оно што је Душица рекла, што се може чути на поставци, врло сликовито и једноставно Пупин даје објашњење како је немогуће било показати да је Банат било чији други него српски, јер за њега сви знају, знају да је Србин, знају да је из Идвора. Али Даглас Џонсон је много шире цртао мапе. Сачувао је већи део јадранске обале, Блед, Међумурје, део Барање и Баната. Све оно што је Никола Пашић пожелео, Михајло Пупин је и остварио. Колико је дао, тешко се може рећи, и опет враћам на почетак овај наш разговор, то никада није било само политичко деловање, то је било културно и хуманитарно деловање и због тога је та његова снага била чудесна. Сетите се почетка и ових наших примера и пута кроз ову поставку. То су само мали примери огромног дејства које је Пупин имао на прелазу између два века и у првој половини 20. века. И он заиста показује како је могуће да један човек мења свет. Када отворите књигу из које ће изаћи Михајло Пупин и обратити вам се, у једном делу свог обраћања Пупин каже да ништа човека не чини толико срећним као његово поштено уверење да је учинио све што је могао, у свој рад улажући своје најбоље способности. Огромна срећа да смо ми имали таквог човека, светосавца, приврженог традицијама свог народа, који је постигао толико много, улажући све што има, и створио тако немерљив резултат. И наша је обавеза да га се са поштовањем, великим поштовањем, данас сећамо.

Д. Бојић: Александру су мало обузеле емоције. Те њене емоције и чине драж њеног вођења на изложби. Ја бих читаву ову причу заокружила само једном опаском која ће трајати можда једно 5 минута. Какав је одјек изложбе на посетиоце? То ми је јако важно да вам представим. Мислим да никада Историјски музеј Србије није имао оволику и овакву посету. За првих месеца дана ми смо имали 50 школа. За првих месец дана, Историјски музеј Србије је посетило 4500 посетилаца, управо да погледају изложбу о Михајлу Пупину. Један од посетилаца, господин Зоран Ђорђевић, мислим да има преко 80 година, дошао је, потражио ме и донео 2 писма. Писма његовог ујака које је он као наследство добио од своје ујне. То су 2 писма које је Михајло Пупин својом руком потписао. Написана на његовој машини са љубичастом траком. Обратио се проти Драгољубу Јовановићу. Прота Драгољуб Јовановић је иначе био учитељ по Србији, Македонији. Са својом супругом учитељицом је образовао свет у Србији од Првог светског рата до неке 1928. године. Те 1928. године упутио се у Америку, у државу Охајо. Тамо је предавао математику и физику и решио да као прота сазида цркву. Наравно, коме се обратио? Великом донатору Михајлу Пупину. Михајло Пупин је послао део новца, црква је подигнута. Био је позван на црквену славу 1930. године. Писмом се захвалио пошто је већ био јако болестан. Није могао да путује, није могао дуго да седи у возу па због тога није могао да дође. Следеће, 1931. године, истим поводом је послао једну безначајну малу донацију од 10 долара. Али 10 долара из ‘31. године нису 10 долара какви су данас. Десет долара је тада била значајнија свота новца. Написао је да шаље мали прилог, да ће учествовати душом са њима у њиховом обележавању дана цркве, и да им се захваљује на свему што су урадили. Значи, није Пупин помагао само Србе у Србији, није помагао Србе који су живели и радили по свим градовима Европе, него је помагао и подизање српских цркава и свештенство и појединце који су били српског порекла и у самој Америци, о чему вам је Александра већ раније говорила. Пупин је заиста био велики. Историјском музеју Србије и мени, и комплетном нашем тиму је велика част што смо имали прилику да га представимо публици и да представимо његов рад, његов живот, његово деловање и његово учешће на раду везаном за државотворност и садашње Србије. Захваљујем се. А. Нинковић-Ташић: Ако Хелен Џенкинс заслужује улицу, а онда Вудро Вилсон заслужује највећу авенију која је дата неком човеку који није Србин. Не постоји у историји српског народа лепше и боље слово о Србији, него оно које је изговорио и написао Вилсон 1918. године. Он је омогућио да се српска застава једини пут у историји завијори над Белом кућом. Само још једна застава, кинеска, ни једна друга, ни једна европска. Из публике: Ја сам за Михајла Пупина чула још кад сам била дете. Тада је био часопис „Природа“, и одавно је он близак са мном. Пошто сам историчар, и мало и правник, знате ја сам добро проучила крај

Првог светског рата. Краљевина Србија која је била једна од ударних снага у савезничкој коалицији и била чак и потписник савезничког уговора, је ту била прикључена као неки илегалац поред Енглеске, Француске и Русије. А када се у априлу 1915. године придружила Италија тој коалицији дошао је још један савезник међу моћне силе које су требале да се супротставе још моћнијим агресорима у Првом светском рату. Италија је тада била у ствари наш пријатељ, наш савезник. Она је склопила 26. априла 1915. године савезнички уговор са силама Антанте. Краљевина Србија је била аутсајдер што се тиче тих уговора и свега тога, мада је она била једна од ударних снага војничких и људских у Првом светском рату. Тако да оно што је Италија требала да добије на Балканском полуострву, и што је писало у том уговору, то је требало у ствари да припадне Италији. Италија је те територије изгубила на Париском конгресу 1815. године, а Италија је увек била наш савезник. 1908.године, после анексије Босне и Херцеговине, италијански краљ и његов министар спољних послова Титони заједно са руским царем Николајем II и његовим тадашњим министром који је био на страни Срба, заједно са српским министром иностраних послова, остварили су коалицију да би се супротставили Аустроугарској. Значи, Италија, Русија, после анексије Босне и Херцеговине, и Србија. Италија је требало да добије те територије на Балканском Полуострву. Tо његово инсистирање да буде против Италије, било је контрапродуктивно за српску државу, јер у српску државу су се увукле антисрпске државне снаге. Ту је био оперативац Анте Трумбић, а у светским размерама то су били Seton-Watson и многи други енглески политичари. Д. Бојић: Ево ја ћу одговорити овако: Италија јесте ушла у рат 1915. године, али се Италија крајње нефер и некоректно понела према Србији у моменту када су се Срби повлачили, када су били нападнути од стране Аустроугарске, Немачке и Бугарске у септембру, тј. у октобру 1915. године. Тада Никола Пашић долази у сукоб са Радомиром Путником који је желео да се нападне Бугарска. Никола Пашић има потпуно другу политику и жели да се српска војска повуче ка југу према Македонији и према Грчкој. Венизелос затвара границе Грчке и српске избеглице и део војске у ствари проваљују грчку границу. А други део срспке војске и српских избеглица је кренуо ка југу, преко Ниша, Лесковца, Медвеђе, дошао на Косово и Метохију, заглавио се у Пећи и Призрену и у ствари преко Црне Горе прешао у Албанију. Оног момента када Краљ Петар I и Престолонаследник Александар улазе у Албанију, Италија доживљава политички стрес, и сматра да Албанија постаје део српске територије. Када Срби долазе до Св. Јована Медовског, до Драча, и до мора, Италија не жели да помогне, не жели да пружи никакву помоћ Србима. Италија чак бродове које је требала да упути са огромном помоћи које је припремила за српске војнике, не упућује. И долази се до тога да Никола Пашић мора да интервенише код Николаја II, руског цара. Да Николај II скрене пажњу Италији, да би Италија кренула да помаже српску војску и избеглице у храни. Кад су бројни бродови од стране немачких подморница потопљени, исцрпљени српски војници

роне, да би извадили комаде сланине и комаде меса који су били намењени њима. Долази до страшне дизентерије, до помора српског народа који је прешао Албанију и дошао до мора, а који је можда и могао да се спасе. Италијани се заиста не понашају у том моменту коректно. Италијани примају најмањи број избеглица у Првом светском рату. Само их је 1000 у Италији. Нешто у Милану, нешто у Риму. Италија чак не дозвољава да возови после 1918. године прелазе преко њене територије, зато што не добија део територија које су јој обећане. Ја као историчар апсолутно имам другачије мишљење истражујући архивску грађу и све оно што је везано за италијански однос према Краљевини Србији и према српском народу и према свему ономе што се догађало. А. Нинковић-Ташић: Ако Хелен Џенкинс заслужује улицу, а онда Вудро Вилсон заслужује највећу авенију која је дата неком човеку који није Србин. Не постоји у историји српског народа лепше и боље слово о Србији, него оно које је изговорио и написао Вилсон 1918. године. Он је омогућио да се српска застава једини пут у историји завијори над Белом кућом. Само још једна застава, кинеска, ни једна друга, ни једна европска. Д. Бојић: И Вудро Вилсон је утицао на амерички парламент да прихвате српске избеглице које су преко Шангаја, преко Јапана, преко Канаде ушли у Америку. Амерички парламент је прихватио скоро 2000 српских избеглица на издржавање више од годину и по дана у Америци. Био је јако добар пријатељ и Србима, а наравно био је пријатељ Србима због Михајла Пупина. Из публике: Италијани су својим бродовима превезли на Крф, без обзира што су имали разлога да буду револтирани, они су превезли српску војску на Крф. Д. Бојић: Јесте, али после интервенције Николаја II. Молим Вас. Битно је. Јако је битно. А. Нинковић-Ташић: Јел има још неко питање? Д. Бојић: Питања су увек добродошла. Сва питања су добронамерна. Ово је наш разговор са публиком. А. Нинковић-Ташић: Има смисла борити се и за срце једног човека када је Михајло Пупин у питању. Тако да ... Из публике (Д. Мартиновић): Други је заиста утисак и ја сам слично мислио, међутим кад се оде на Крф, а на Крфу имамо доброг кустоса који пише и књиге. У вези са овим што сте сад спомињали Александра, још један детаљ је да су се заглавили Срби у Драчу у неким мочварама да је било питање опстанка, да није интервенисао Николај, не би нас било.

Д. Бојић: Апсолутно. Енглези су онда поплочали дрвеним даскама, једна бригада енглеска је ишла као претходница српске војске која је требало да се спусти од Драча до Валоне. То су били тако мочварни крајеви, толико блато. По Албанији није било путева, војска апсолутно није могла да пређе тај пут. Онда је енглеска бригада поплочала даскама и разним другим тврђим материјалом пут, да би српска војска могла да дође до Валоне. Пут је био језив. Да вам не кажем да су српски војници кроз те албанске планине вукли Деванжову батерију још из Српско-турских ратова из 1878. године на рукама, да би уопште имали оружје кад су стигли на обале Јадрана. Ј. Ђурђулов: Ово што смо чули о Пупиновом утицају на Вилсона се уклапа са мишљењем које се у последње време све чешће чује, да је имиџ Србије у Америци, у историји Србије био најбољи у време Пупиновог живота. Из публике (Д. Мартиновић): Иако сад у Америци има хиљаду пута више професора универзитета... А. Нинковић-Ташић: То, то, то кажите! Д. Бојић: ...српског порекла Из публике (Д. Мартиновић): Време је такво да су наши професори, иако су тамо заузели добра места, политички неактивни. А. Нинковић-Ташић: Јесте. Сад их има троцифрен број. А било их је на пола прстију једне руке у време Пупиновог живота. Ј. Ђурђулов: Овом трибином завршавамо наш циклус трибина посвећених различитим делатностима Михајла Пупина којe, чини ми се, могу да послуже као предмет истраживања у потпуно различитим и несродним научним областима. Надам се да смо на овај начин бар мало одшкринули нека врата у том правцу. Оно што је на једној од претходних трибина било речено, допало ми се јако: једна формулација да је све што је Пупин радио некако аентропијски. Знамо да је ентропија природна тежња система ка неуређености, односно тежња у природи ка нереду, хаосу. Свему што је Пупин радио у потпуно различитим областима стваралаштва, заједничка је тежња ка узвишеном складу. И то је оно што би могло да послужи као најбољи подстицај и инспирација свима нама, а надам се посебно младима. Хвала на пажњи и хвала учесницама.

Учесници трибина: Др Драгољуб Мартиновић је радио као професор Високе школе електротехнике и рачунарства у Београду. Докторирао је на Електротехничком факултету у Београду 2005. године. Поред радова објављених у међународним часописима, коаутор је и аутор великог броја радова у домаћим часописима, као и у зборницима са домаћих и међународних научних конференција. Реализовао је више пројеката развоја и конструкције електронских уређаја и система. Редован је члан Српске академије иновационих наука. Као први председник је подршком, искуством и вишегодишњим проучавањем живота и рада Михајла Пупина помогао оснивање Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин у коме и даље делује као најистрајнији проучавалац његовог научног дела. Др Јован Цветић је редовни професор Електротехничког факултета у Београду на коме је од дипломирања 1988. године запослен при катедри за Микроелектронику и техничку физику. У звање асистента је изабран 1994. год. Докторску дисертацију са темом „Интеракција електромагнетског импулса муње са жичаним водовима изнад земље“ је одбранио на истом факултету 1997. године. У звање доцента са пуним радним временом је промовисан 1998, у звање ванредног професора је изабран 2004. године, а у звање редовног професора је промовисан 2010. године. Ужа научна област којом се бави је физичка електроника, односно физика плазме, физика атмосферских пражњења и електромагнетска компатибилност. Аутор је и коаутор више од педесет научних радова, а петнаест радова је објавио у врхунским интернационалним часописима из уже научне области. Аутор је више универзитетских уџбеника и збирки задатака из физике и рецензент у више интернационалних часописа. Др Слободан Перовић је ванредни професор и шеф Катедре за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Био је гостујући предавач на Катедри за историју и филозофију науке на Универзитету у Питсбургу 2014. и у Центру за напредне студије на Универзитету у Ријеци (2014/15). Након докторирања, радио је као истраживач у Центру за филозофију науке на Универзитету у Питсбургу (2009–2010). Био је гостујући професор на Катедри за филозофију

на Карлтон Универзитету у Отави (2006 – 2009) и на Катедри за филозофију на Универзитету у Халифаксу (2005 – 2006). Докторирао је на Универзитету Јорк у Торонту 2005. године, и одбранио докторску дисертацију под називом Онтологије сложеног физичког света: холизам, настанак и физикални дуализам. Уредник је Филозофског годишњака, научног часописа за филозофију који објављује Институт за филозофију Универзитета у Београду. Члан је одбора Центра за напредне студије Универзитета у Ријеци. Др Грета Гец је лектор на Катедри за енглески језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Докторску дисертацију под називом „Интеркултурално читање аутобиографије Михајла Пупина: наука, нарација, нација“ одбранила је 2015. на поменутом факултету. Живела је, школовала се и радила у разним земљама и градовима света, од Хонг Конга и Њујорка до Париза и Београда. Основне студије завршила је на Колумбија универзитету у Њујорку, где је 2001. год. стекла диплому из области антропологије и књижевности и неко време предавала. На Филолошком факултету Универзитета у Београду др Гец је одбранила магистарски рад „Погледи Николаја Велимировића на књижевност“ јула 2009. год. Магистарски рад је прерађен и биће ускоро објављен као књига у издању Универзитетске библиотеке, Филолошког факултета и Православно богословског факултета. Др Драгољуб Цуцић је директор Регионалног центра за таленте „Михајло Пупин“ из Панчева, где ради и при групи за физику. Дипломирао је на одсеку за физику ПМФ-а Универзитета у Београду, докторирао у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду са тезом „Парадокси у физици“. Објавио је више од 40 радова из историје наука (Михајло Пупин и Никола Тесла), филозофије наука, едукације и рада са даровитим ученицима. Др Душица Бојић је дипломирала на Филозофском факултету у Београду на групи за историју 1989. године. На почетку је радила као професор, а затим у Комесаријату за избеглице Републике Србије на пословима руководиоца Документационог центра. Докторирала је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду на одсеку за историју са темом „Демографска померања српског становништва 1914-1921. године“. Од 1997. године је запослена у Историјском музеју Србије на пословима кустоса, а од 2002. године је задужена за архивску збирку. Стекла је звање научни сарадник 2007. и музејски саветник 2012. године. Аутор је и коаутор више изложби у матичној кући и другим институцијама културе у Србији. Поред запажених изложби у земљи и иностранству коаутор је изложбе Пупин - од физичке до духовне реалности у Историјском музеју Србије.

Изабрана је за председника Скупштине Музејског друштва Србије 2009. године. Пошто је 2014. год. обављала послове в. д. директора, 2015. године је именована за директора Историјског музеја Србије. Александра Нинковић Ташић је председница Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин. Током дугогодишњег истраживачког рада прикупила је и превела на хиљаде докумената из институција и приватних збирки из читавог света, користећи архиве штампаних медија, Насе, Федералног истражног бироа, као и многих других институција из Америке и Европе. Важан извор у истраживању су разговори са породицама чији су чланови познавали самог Пупина, били његови пријатељи и сарадници. На популаризацији Пупиновог наслеђа у јавности ради од 2011. године. Аутор је и коаутор изложби Михајло Идворски Пупин-Стваралачка координација у Галерији науке и технике САНУ и Пупин - од физичке до духовне реалности у Историјском музеју Србије.

Блог посвећен Пупиновом јубилеју

У оквиру пројекта Заштита и презентација поклон библиотеке Михајла Пупина покренут је блог посвећен Михајлу Пупину и обележавању јубилеја 80 године од његове смрти. Блог се налази на адреси pupinblog. wordpress.com и израђен је на поменутој платформи. На блогу се посетиоци могу упознати са биографијом великог научника, а ту су и вести о програму обележавања Пупиновог јубилеја који обухвата изложбу и трибине посвећене његовом научном, књижевном и друштвено-политичком раду. Блог је намењен популаризацији Посебне библиотеке и дела овог великана у широј јавности, а и као подршка за едукативне радионице које су планиране. Циљ пропрaтних активности које ће се појавити на блогу је да на интерактиван начин укључе све полазнике поменутих радионица да сазнају нешто више о Пупину и његовом раду кроз квизове и занимљиве активности.

САДРЖАЈ

Очување Посебне библиотеке Михајла Пупина ....................................5 Програм обележавања јубилеја Михајла Пупина у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“...........................13

О стваралаштву Михајла Пупинa у фонду Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“...........................15 Трибине посвећене различитим делатностима Михајла Пупина ............................................................................................37 Научни рад и „идеализам“ Михајла Пупина......................... 39 Научно истраживачки рад и изумитељски доприноси Михајла Пупина..................................................55 Различити аспекти књижевног рада Михајла Пупина................................................................................65 Друштвено-политички рад Михајла Пупина..........................81

Блог посвећен Пупиновом јубилеју...................................................................99

101

Издавач Универзитет у Београду Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

За издавача Проф. др. Александар Јерков

Уредник Јелена Ђурђулов

Редакција Милена Костић

Ликовни уредник Наташа Матовић

Штампа Скрипта

Тираж 300 примерака Београд 2016.

027.7(497.11) ОБЕЛЕЖАВАЊЕ јубилеја Михајла Пупина у Универзитетској библиотеци “Светозар Марковић” / [уредник Јелена Ђурђулов]. - Београд : Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”, 2016 (Београд : Скрипта). - 104 стр. : илустр. ; 25 cm Тираж 300. ISBN 978-86-7301-079-3 a) Универзитетска библиотека “Светозар Марковић” (Београд) - Библиотека Михајла Пупина COBISS.SR-ID 222199308