Neka dobra knjiga by Neka dobra knjiga

Izdavač: Udruženje građana „Čekić“ Beograd, Ljermontova 4/121 Urednik: Marija Krkač Za izdavača: Aleksandar Petrović Snaga Čekića: Peđa Radojčić Recenzenti: Divna Vuksanović, Bojan Babić Lektor: Svetlana Rakočević Dizajn/prelom: Tereza Cenić Slobodan Stanković Ilustracije: Tereza Cenić, Nenad Dodić, Zdravko Kevrešan, Marko Prokić, Milan Perišić, Nataša Radosavljević, Ognjen Zdravković

Štampa i povez: Delta Press, Mladenovac, 2013.

NEKADOBRAKNJIGA Refleksije iz progresivne regresije

Nemanja StankoviÄ&#x2021; Facebook postovi, 2008-2013. 3

Prihvatam život iz pristojnosti: neprestana pobuna, kao i uzvišeni čin samoubistva, dolaze iz lošeg ukusa. Sa dvadeset godina čovek grmi protiv smeća i neba što se iznad tog smeća širi; zatim se zamara. Tragičan stav prema stvarima dolikuje samo produženom, smešnom pubertetu; potrebno je, međutim, proći kroz bezbrojna iskušenja, da bi se došlo do komedijantske ravnodušnosti. Emil Sioran, Kratak pregled raspadanja

Sadržaj Parapsihopatološki poluprofil ............................... 11 Psihobanaliza ....................................................... 17 Neseji i fragmentali .............................................. 27 Na onostrano zadovoljstvo ................................... 37 Dnevnik stabilne krize.......................................... 41 Rad je smorio čoveka ........................................... 55 Specijalni afekti .................................................... 61 Lečeni emocentrik ................................................ 79 Žuljevi od udobnosti ............................................ 87 Beta Hamlet u Alfa Romeu .................................... 93 Fejsbukagije......................................................... 97 Lajk na obaraču.................................................. 103 Mediabolique ..................................................... 107 Uputstva s predumišljajem ................................. 111 Ršum na srcu ..................................................... 117 Posprdni ostaci .................................................. 129 Pronalasci izgubljenog slučaja Poetika jelovnika Nanobasne

Iznajmljeni termin .............................................. 143 Capsus linguae................................................... 149 Heviend.............................................................. 153 5

There is no place like home(page) Ova knjiga je zbirka zbrkanih misli. Neka vrsta dnevnika jedne stabilne krize. U njoj ćete pronaći refleksije iz depresije, filozofeme, psihologizme, silogizme, aforizme, ekstrovertne introspektarije, uzaludorije, ispovesti kopularnog interpredatora i ostale moje facebook postove, nastale od 2008. do danas. Svi statusi su nastali po istinitim doživljajima. U trenutku dok je čitate, knjiga se i dalje piše. 7

Umreženo mišljenje Primetno je da trenutno najpopularnija društvena mreža Facebook vrvi od citata, nekritičkog navođenja misli značajnih naučnika, duhovnih lidera, književnika, filozofa, i sl. Uglavnom je reč o preuzimanju i zloupotrebi mišljenja / jezika u funkciji spravljanja gotovih recepata za život. Direktno nasuprot problematičnoj citatomaniji, stoje pokušaji izuzetnih pojedinaca da, delujući u ovom mediju kao autorske ličnosti, utiču na teorijsku misao i praksu svog vremena. Koristeći lapidarni stil pisanja, one referišu na gotovo celukupnu povest mišljenja, s jedne, i savremenu društvenu problematiku, s druge strane. U problemskom rasponu od Heraklita, preko B. Paskala i Ničeovog „Antihrista“, sve do dečje zbirke „Olovka piše srcem“ i tzv. postfilozofije, može se okvirno definisati i pravac kretanja rukopisa Nemanje Stankovića, koji čini niz sveže razbacanih refleksija, stihova, kolokvijalizama, sentencija i drugih „mrvica“ nad kojima se valja ozbiljno zamisliti... U načelu, može se reći da je čitava knjiga, zapravo, jedan pomalo ekscentrično zamišljeni, ali svakako ubedljivo artikulisani projekat potrage za (egzistencijalnim) smislom, izložen pogledima „drugih“. Pokatkad se, međutim, za ovom vrednošću traga u izokrenutoj vizuri medijske kontrakulture: posredstvom ironizirajućih iskaza, cinički uobličenih opservacija, smrtonosne upotrebe sarkazma, pa čak i groteskno formulisanih prizora (skaradnosti), duhovito „preuzetih“ iz svakodnevice kreativca, boema i advertajzera, te vešto transponovanih u supstancu jednog fleksibilno komponovanog, interaktivnog književnofilozofskog dela. Ovo fragmentarno tekstualno manevrisanje u Facebook prostoru jedan je od retkih dokaza Kako je moguće misliti na Internetu, koristeći Mrežu kao proširenu alatku Razuma koji istinski deluje. Divna Vuksanović 9

Parapsihopatološki poluprofil Lik. Sa fejsa. Više od osobe, manje od ličnosti.

IME: • Nemanja Stanković/tj. OBLIK ŽIVOTA: • Homo happiens. Celoviti sistem uzajamnih varijabli koji drugi označavaju sa „Nemanja Stanković”, što je kineska kopija Nemanje Stankovitja. Nešto kao sam svoj Reabook ili Abidas. • Moje postojanje je puka slučajnost koja ima sasvim logično objašnjenje. • Plastičan sam primer čoveka od krvi i mesa, zaglavljen na pola puta između amebe i androida. • Ovakve kao što sam ja, majka više ne rađa. Žena je poodavno u menopauzi. POL: • Polno, pripadam tipu muškaraca koji se može okarakterisati kao Beta Hamlet i nije realno očekivati da ću ikada postati Alfa Romeo. FIZIČKE KARAKTERISTIKE: • Nedovoljno sam lep da ne bih bio istinit. • Izgledam mlađe nego što izgledam, kao da imam 31. Osećam se kao da imam 21. Ponašam se kao da imam 11. Postojim kao da još uvek ne postojim. MEDICINSKI KARTON: • Posle dugog i teškog odrastanja dočekao sam duboku mladost i posle kraće i lakše bolesti, napunio sam 41. godinu. • Ničega se ne sećam, ali pamtim i bolje dane uprkos početnom stadijumu demencije. • Hranim se organski. Jedem organe mrtvih životinja. • Bolujem od spazma entuzijazma. • Imam konstantno povišenu temperaturu i povremeno snižen kriterijum.

• Nisam u stanju da bezbolno hodam bos i to ne smatram posledicom ravnotabanosti, nego svojom evolutivnom poodmaklošću. • Zabranjen sam za mlađe od 30 godina. Može se reći da sam matora krtina. • Svoje praznine punim pražnjenjem. KRVNA GRUPA: • Punokrvni malokrvnik. STRUČNA SPREMA: • Rektum univerzuma ili rektor univerziteta, mrzi me da proveravam sad. PREBIVALIŠTE: • Stanujem i radim u Beogradu, a živim desetak dana godišnje, i to u regionalnim letovalištima pod zaštitom UNESCO-a. • Već decenijama, nalazim se u pograničnoj zoni između parališuće panike i proaktivne egzaltacije, nadomak klinačke i kliničke depresije, gde se latentno manifestujem. NACIONALNOST: • Ponosni pripadnik Stag nacije. VEROISPOVEST: • Verujem u Svetu Trojicu: Galileja, Darvina i Frojda... donekle. OSNOVNE CRTE KARAKTERA: • Često lamentiram nad nedogodivošću dogodivog i jalovošću oplodivog. • Alteregocentrik. • Večiti bunovnik. • Fokusiran na rasplinutost. • Rezignirano razigran. • Hermetično otvoren.

• Krajnje ozbiljan u svojoj neozbiljnosti. • Koncentrat dekoncetrisanosti. • Asocijalni slučaj. • Moglo bi se reći da sam šimpanzičan mladić. • Neka vrsta antikviteta. Manje zbog godina, više zbog činjenice da sam anti-kvaran.

OSNOVNA UVERENJA: • Nisam pristalica obavezne smrti na kraju života. • Namerno sve radim spontano. • Svestan sam da se ne vrti sve oko mene. Samo Sunce i planete.

LIFESTYLE: • Životni pristup mi se svodi na nastup, pa se može reći da sam slavna ličnost zarobljena u životu anonimusa. Nisam poznat, ali sam naučno-popularan. • U životu nemam ciljeve, što mi je i bio cilj. Sledeći cilj mi je da nekad negde nekako nešto. • Živim asketskim životom koji su obeležila brojna i bolna odricanja: od religije, ubistva, samoubistva, akademske karijere, napredovanja u poslu, stvaranja potomstva, konzumiranja heroina i kokaina, upražnjavanja pedofilije, sodomije, nekrofilije i popodnevne dremke. • Nesposoban sam da sazrim. Blaga uteha je to što me pomenuta činjenica onesposobljava i da istrulim.

SOCIJALNI STATUS: • Mnogi me idealizuju. To je jedini način da se stekne realna predstava o meni. • Niko mi ništa ne veruje. Na osnovu toga, zaključujem da sam neverovatan. • Nikad nikome nisam bio kum, a pozvan sam na ukupno 3 svadbe u životu, od kojih je jedna bila rođačka. Sami izvedite zaključke. Izvedite ih, da ih moje oči više ne vide!

ESTETSKE PREFERENCIJE: • Ako me pitate da li sam čitao određenu knjigu, najverovatnije ću vam odgovoriti sa „Jesam”. Ako me pitate da li sam je pročitao, najverovatnije vam neću odgovoriti. • Sklon sam svakojakim estetskim incidentima: omiljeno piće mi je pivo, lako me gane mnogi kiseli narodnjak/milozvučna pop-ljiga, s mukom obuzdavam trilerizaciju bilo koje melodije koju zapevam, razna filmska limunada mi može izazvati suzu, itd... Ipak, ono što me održava u nepokolebljivom uverenju da je moje estetičko biće ipak zdravo, jesu prezir prema Ajron Mejdenu i gađenje prema najlonkama.

OSTALE SPOSOBNOSTI: • Mogu da snagom volje pretvorim cigaretu u dim a snagom misli i kupovnom moći pretvorim novčanicu u pivo. • Što pijan mislim, trezan govorim. • Mogu da se putem autosugestije očas nađem na autoputu sugestije. • Sve sam izmislio. Osim točka. • Više puta sam neuspešno pokušao samoubistvo prirodnom smrću.

Psihobanaliza Pokušavam da ubijem vreme. I vreme pokušava da ubije mene. Šteta što ishod nije bar malo neizvestan.

• Nisam ja neumeren nego je moja uzdržanost inhibirana. • Opet sam sanjao nešto o čemu mogu samo da sanjam. • Držim do sebe: sataru, uže, žilet i kapsulu s cijanidom. Zlu ne trebalo. • Sve svoje snage ulažem u odbranu svog prava na slabost a sav svoj trud u odbranu svog prava na lenjost. • Ubuduće ću sam ispunjavati svoja očekivanja umesto da to očekujem od drugih. • Trenutno nemam misli koje bih podelio sa vama. Toliko su sićušne da su nedeljive. • Baš me briga. Toliko, da ću se dati u dom za nezabrinutu decu. • Koristim priliku da vas podsetim da ćemo, najverovatnije, proživeti svoje živote a da se nećemo ni približiti ostvarenju svih svojih potencijala. Ostaćemo onakvi kakvi smo, manjeviše, sada: skicirani, otprilični. Život će ostati za većinu nas, najvećim delom, neistraženo područje, a mi ćemo se prošvercovati kroz isti i pretežno bezbedno stići do smrti. Šit. • Sudario sam se sa stvarnošću i pretrpeo manje oštećenje. Tom prilikom, gledao sam smrti u oči. Bila je to ljubav na prvi pogled. • Zabrinjavajuće je koliko me ništa ne brine. • Zimska depresija. Prolećni umor. Letnja obamrlost. Jesenja melanholija. Ostatak godine je ok. • Ponekad poželim da sazrim i odrastem. Čisto da bih zrelo, ozbiljno, staloženo, hladne glave, konstatovao da me to uopšte ne zanima. 18

• Ako imamo u vidu da sam prohodao tek sa 17 meseci, prvi put se obrijao sa 18 godina, propušio u 19-oj, krenuo na faks sa 25, probušio uvo u 26-oj, počeo da radim sa 29, uradio tet u 32-oj, dobio prvi umnjak sa 39, a prvu knjigu napisao u 41-oj, realno je očekivati da neću umreti pre 150-e. Šta raditi narednih 109 godina? Uh. • Najčvršću veru imam u stvari u koje najteže poverujem. Očiglednosti su postale nekako neuverljive. • Volim kad sam žedan. Ponekad namerno izazivam i produžavam žeđ ne bi li mi utoljavanje iste donelo veće zadovoljstvo. Identičan psihomehanizam primenjujem i na sve ostalo. Suficit nezadovoljstva je zlatna podloga za rešavanje problema deficita zadovoljstva. I mogu vam reći - uopšte nisam nezadovoljan efektima ove tehnike. • Ako vam se učini da se opravdavam, znajte da objašnjavam. Ako vam se učini da flertujem, znajte da komuniciram. Ako vam se učini da sam duhovit, znajte da sam ozbiljan. Ako vam se učini da sam ozbiljan, znajte da se šalim. Ako vam se učinim, znajte da sam to ja. • Drugu noć uzastopno, sanjam snove u kojima se ponašam kao preispoljni skot. A danima se pitam gde li sam zaturio savest, nema je nigde, kad ono, gle, eno je u podsvesti. • Mnogi filozofski koncepti sveta/života koje najmanje razumem su često oni koje najviše doživljavam kao ispravne ili superiorne. To je još jedan dokaz da sam gluplji nego što mislim, a pametniji nego što jesam. • Ništa ne moram, sem što moram da ništa ne moram. • Nisam dovoljno dobar čovek da bih ugađao drugima, a nisam ni dovoljno loš da bih ugađao sebi. To me ne čini nesrećnim. To me čini osrednjim. E, to me već čini užasnutim.

• Koliko god da mi to ne prija i koliko god da mi nije u interesu, ponekad nalazim izvesno zadovoljstvo u trpljenju loših posledica svojih postupaka. Nije mala čast biti jedan od krakova kosmičkog pravdovoda. • Imam mnogo bolje mišljenje o svom mišljenju o sebi nego o sebi samom. • Mislio sam da sam postao smiren. A onda sam primetio da sam napravio slovnu grešku u mislima i ponovo postao smoren. • Realno, ja sam neprihvatljiv. I meni je realnost neprihvatljiva, tako da smo kvit. • Raspoloženje mi se toliko često kvari, da mi se više i ne isplati da ga popravljam. • Ako je smrt kao spavanje bez snova, onda je život kao nesanica praćena halucinacijama. Kul. Ubedlljivije opravdanje svojih postupaka ne bih mogao da zamislim. • Da su Turci nastavili da vladaju Srbijom, ja bih danas bio Beg od Stvarnosti. • Ponekad imam utisak da sam tokom celog života iznajmljivao svoje biće raznoraznim ljudima. Budu tu neko vreme, pa netragom nestanu. Ko sve tu nije živeo...studenti, besposličari, pijanci, muzikanti, piskarala, cirkuzanti, politikanti, švaleri, papučari, fenseri, džiberi... Nije ni čudo što je unutra ovakav nered i što se nakupilo ovoliko neplaćenih računa. • Od onih koji govore sami sa sobom, luđi su samo oni koji uopšte ne govore sa sobom. • Nikada ne pravim dva puta istu grešku. Nema potrebe: nenadmašan sam u pravljenju potpuno novih, ranije nikad viđenih grešaka.

• Prijatelji, a naročito poznanici, su me uvek upozoravali da ću „na kraju” ostati sam. Kakvi su spojleri. Pokvarili su mi užitak otkrivajući mi šta će se na kraju desiti. • Uglavnom sanjam svoj život. Tako da se može reći da živim svoje snove. • Živim s bolovima. Oni ustaju malo kasnije. Volim da im za doručak spremim par cigareta i donesem im ih u krevet. Volim svoje bolove. • Činim ih živim, oni mene ubijaju, lepo se dopunjujemo, ne sputavamo se međusobno. • Ne želim da želim to što želim. Moje želje nisu moj izbor. Neću da živim ispunjavajući ili sputavajući svoje želje. Hoću da živim praveći i sprovodeći svoje izbore. Imam volju da ne sledim želje. Nemam želju da sledim volju. • Povratak apetita je pouzdan pokazatelj gubitka volje. • Imate li i vi standardizovane slike/scene/montažne sekvence sopstvenog uništenja koje vam se u loop-u, kao neka vizuelna kontra-mantra, projektuju sa unutrašnjih strana očnih kapaka u intervalu između leganja u krevet i uranjanja u san? Ja sam, tako, godinama posmatrao na repeat sopstveno giljotiniranje, zatim sam prešao na primanje metka u glavu, dok poslednjih dana u redovnim repriznim terminima posmatram sebe kako iz nedefinisanih razloga padam sa terase kancelarije u kojoj trenutno radim. A smatram sebe žovijalnim životoljupcem... Hm. Kako li je tek maničnim depresivcima? • Nekad mi padne pritisak, nekada šećer. Nekad raspoloženje, nekada testosteron, nekada mrak na oči... Jedino mi nikada ne padne na pamet da nešto sa mnom, možda, nije u redu. • Kako bih povratio optimizam, čitam Siorana. I zaista, povraćam optimizam. Užasno smrdi i braon je. 21

• U poslednjih nekoliko dana, pročitao sam dve (cele) knjige, treću načeo, kupio još dve, pročitao dva politička magazina, odgledao četiri, pet pažljivo odabranih filmova, nekoliko debatnih emisija, skinuo nekoliko finih bas linija, napisao par solidnih statusa i dobio pristojan broj lajkova...Ne vredi. I dalje želim da nabadam ćevape, pijem pivo i pevam narodnjake iz osamdesetih sa društvom u kafani. • Ja sam duboko neperverzan tip. Toliko, da me to malo i brine. Ali ipak imam jedan fetiš: parking – mesta. Često čežnjivo merkam zgodna slobodna parking-mesta i zamišljam kako bih se osećao kul da sam upravo tu parkirao, a ne tamo gde već jesam, po pravilu, neznatno dalje. Ta fatalna privlačnost se ispoljava i u situacijama u kojima nisam neposredno zainteresovan za parkiranje, nego mi se, eto, samo sviđa određeno parking-mesto. Ponekad se desi da ubodem neko od tih parking-mesta iz snova. I tada mi ceo svet izgleda kao bolje mesto. Za parking. • Nema ničeg goreg nego kad oboleli od sindroma produženog dečaštva zakače i krizu srednjiih godina. Kao da vas spopadnu Alchajmer i zauške zajedno. • Nisam u kontaktu ni sa kim od ljudi sa kojima sam išao u obdanište, osnovnu, srednju školu i fakultet. Poslednjih 20 godina sam pozvan na ukupno jednu svadbu. A i ta je bila porodična. Ne odlazim na slave na koje me me niko i ne poziva. I uprkos svemu tome, većina vas me smatra za druželjubivu osobu. Ako to nije dobar marketing, onda stvarno ne znam šta je. • Povremeno sam užasno glup i to me čini nesrećnim. Neki ljudi su uvek glupi i to ih čini srećnim. Čime dokazuju da su pametniji od mene. • Na svaku pozitivnu osobinu koju imam, ide po jedna negativna koja onu pozitivnu neutrališe. Ja sam savršeno uravnotežen čovek. 22

• Mislim da više mislim nego što mislim. • „Pre tri godine, neurolog Suzan Grinfild sa Oksfordskog univerziteta podigla je veliku prašinu tvrdeći da će ljudski um u 21. veku načisto podetinjiti, da će biti nesposoban za dužu koncentraciju i empatiju, da će težiti senzacionalizmu i da će imati pomućeni osećaj identiteta.” Oduvek sam znao da sam ispred svog vremena. • Mnogo me nervira kada mi neko kaže: „Ma, ti ne znaš šta hoćeš”. Mislim da sam prilično jasan tim povodom: Hoću sve što hoću. Nisam ja kriv što neko moje želje percipira kao uzajamno isključujuće. • Imam 41 godinu i još nisam čestito ovladao elementarnim nagonskim radnjama: ne znam da dišem, mučim se da zaspim, ili sam pregladan ili preždran, imam užasno konfuzan lidibo, svaki drugi put se zagrcnem kada nešto pijem, prečesto šoram, itd. I onda se od mene još očekuje da, ne znam, privređujem i/ili filozofiram. Sve u svoje vreme, čemu žurba? • Uvek kad pomislim da ja, uprkos svemu, relativno uspešno postojim, strašno se iznenadim. I dalje sam uveren da je življenje nešto što uveliko prevazilazi moje sposobnosti. • Kad ne bih morao da živim, svašta bih stigao da uradim u životu. • Moraću najozbiljnije da razmislim o tome zašto o svemu moram da razmišljam. • Briga, strah, strepnja, zatim proplamsaji nade, kratkotrajni napadi čežnje, žudnje, sumnje, hronična zapitanost o smislu... Ništa ne donosi toliko uzbuđenja kao dosada. • Nikada me ne pitajte kako sam. Kad god ne znam kako sam, znam da sam dobro.

• Moja egocentričnost je duboko altruistična. Moja altruističnost je duboko egocentrična. I svima lepo. • Doživeo sam klinačku smrt. Još jedan napad infantilnog nihilizma je uspešno preživljen. • Kada bih bio vredniji, bio bih bolji. Kad bih bio bolji, bio bih uspešniji. Kada bih bio uspešniji, bio bih arogantniji. Kada bih bio arogantniji, bio bih gori. Zato je bolje ništa ne dirati. • Zahtevanje je poslednje što se od mene može zahtevati. Ali zato i dobijam onoliko koliko zahtevam, a ne onoliko koliko dobrovoljno dajem. • Ja sam stub društva. Zato se nemojte začuditi ako vam se uskoro nebesa obruše na glavu. • Dokučio sam u čemu je tajna mog samoljublja: svu snagu ulažem u napore da se ne mrzim iz dna duše. Samo što ponekad ne znam da se zaustavim kad postignem osnovni cilj. • Umrla mi je baba. Pre nje, umro mi je deda i još jedan deda pre njega. Izgleda da imam smrtonosnu genetsku predispoziciju. • Manifest personalnog natingtuluzizma: najvrednija stvar koju imam je to što nemam šta da izgubim. • Vraćam se sebi. Nadam se veličanstvenom dočeku isped Skupštine. • Bio bih iznenađen kada zbog nekih stvari ne bih bio iznenađen, ali pošto sam iznenađen, nisam iznenađen. • Tek kada se ukrmačim toliko da više ne ličim na sebe, sve ostalo počne da podsećucka na ono što bi trebalo da bude. Da nisam ograničene solventnosti, vikao bih, krajnje nesebično, iz krajnje sebičnih razloga: „Piće za celu planetu!”. 24

• Ako išta valja u vezi sa mnom, to je posledica višegodišnjeg upornog sticanja godina. Mlađeg sebe ne bih zaposlio, ne bih smuvao hipotetičku sestru sa mlađim sobom, a još manje bih se družio sa tim klipanom. Stop teroru juvenomanije! • Kad god klonem duhom, kada se osetim popišano… a ja ti, lepo, pustim veš mašinu. Pa dabome! Klopara. Svira. Trance minimal, recimo. I ne samo da simulira blisko a udaljeno Prisustvo, nego, brate, sama pere stvari, što nikad ne bih bio u stanju da uradim vlastoručno. I onda se smirim. Jer znam da ću sutra moći da biram najbolju moguću odevnu kombinaciju, što je temeljni uslov samopouzdanja nas površnih. • Neko ima ambiciju da predje na višu poziciju, neko bi da zasnuje porodicu, neko želi da proputuje svetom, neko da promeni pol, neko hoće veći stan, bolji auto, drugo dete, samostalnu izložbu...Ja, pak, imam samo jednu konkretnu i artikulisanu ambiciju: želim da imam kožni kaput. To je jedino što pouzdano znam da želim. Sve drugo što će mi se desiti i što ću imati/nemati, mirno prihvatam kao logičnu posledicu odbijanja ili nesposobnosti da želim bilo šta drugo. Znate, onaj patiniran, blago strukiran... • Nekada sam drugi čovek u istom prostoru, a nekada isti čovek u drugom prostoru. Pri čemu smo i prostor i ja nerazdvojni savremenici. Uzajamno se naizmenično definišemo. Na primer, sinoć sam nekada bio neki mogući budući ja u svom sadashnjem stanu. Nijednom nisam dvaput bio isti na istom mestu. Ili sam ovde i tad, ili onde i sad. Heraklit bi se na to lakonski osmehnuo. • Želje su poslednje što želim da imam. Ili su samo opcije ili nisu opcija. • Uvek hodam pogrbljen. Namerno. Da ne bih remetio konfiguraciju oblaka. Klasičan primer lažne skromnosti.

Neseji i fragmentali Jedini način da budete srećni je da imate sreće. Sve ostalo se može postići trudom, upornošću, talentom, promišljenošću i pametnim izborima.

• Mudrost čini čoveka banalnim. U šta ste se već uverili, pročitavši prethodnu rečenicu. • Pitanje smisla je besmisleno. • Insistiranje na realističkom pristupu je ekstreman idealizam. • Uočite tragikomičnu diskrepanciju između ležernosti fraze „slobodno vreme” i grandioznosti pojmova koji je čine. • A to što je smrt ubila mnoge blistave duhove...ništa time nije dokazala. Podjednako je velika faca kao onaj gestapovac što je na ulici upucao Bruna Šulca jer nije smislio pametniji odgovor od potezanja pištolja. Smrt je najobičnija glupača. • Sve što smatramo uporišnim istinonosnim tačkama u životu je uglavnom plod slučaja. Nešto (nam) se desi: rođenje, susret, pomisao, osećaj, okolnost...I onda to proglasimo za temelj na kome, zatim, izgradimo čitavu smisaonu konstrukciju. S obzirom na to na čemu nam se temelje životi, nije ni čudo što umiremo. • Ako nam snovi omogućavaju da doživimo sve ono o čemu ne smemo da razmišljamo, zaboravljanje snova nam omogućava da sanjamo ono o čemu ne smemo ni da sanjamo da razmišljamo. • Zaboravljeni snovi su potisnutosti potisnutih potisnutosti. Dobronamerni ljudi to nazivaju „maštovitost”. Preslatko. • Više nemam trunku strpljenja da se bavim stvarima o kojima se ne radi. Sve o čemu pričamo, lažemo. Sve što radimo, simuliramo. Sve što imamo, ne želimo. Sve što želimo, ne smemo. Jedino što nas održava u životu je saznanje da ćemo se smrću izvući nekažnjeni.

• Ako je podsvest ono što znamo, a ne znamo da znamo, onda bi nadsvest mogla biti ono što znamo, a ne znamo da ne znamo. Ne znam šta bi to moglo biti. A ne znam ni šta bi to moglo ne biti. • Odustajem od svih ideja i vizija o sreći. Dovoljno je brzo hodati, a ne žuriti nikud; gubiti vreme, a ne dosađivati se i nadati se, a nemati čemu. Treba se maknuti iz domena dogodivog. Tek tada će se nešto dogoditi. • Inflacija izvinjenja izaziva poskupljenje iskupljenja. • Vremenom, vreme je ostarilo. Zato danas stariji izgledaju mlađe nego što su izgledali dok sam bio mlađi. • Postoji samo jedna stvar koja je nepodnošljivija od dvoličnosti: Jednoličnost. • Višak kriterijuma obično dovodi do manjka zabave. • Vlagom kompromitovana ptica i katastrofalni sto za ping pong. Šta god. Samo što dalje od čeznutljivih mentalnih prizora cmizdreće sreće. Smejati se nestvarnom je superiornije od očajavanja nad stvarnošću. • Sigurno vam se dešavalo da kada sedite na nekom kožnom sedalu svojim pokretom izazovete neprijatno asocirajući zvuk. U takvim situacijama uglavnom već sledećeg trenutka pokušate da rekonstruišete taj pokret, ne bi ste li ponovo izazvali isti zvuk i razvejali sumnje prisutnih u vašu pristojnost. Tada se bez ikakve krivice osetite veoma glupo, jer ste i sami sebi sumnjivi, a prisutni se učtivo pretvaraju da ništa nisu primetili ni prvi put, što vas navodi da pomislite da nisu poverovali u vaš naknadni pokret-demanti. I tako nam život prolazi u nekakvim blamiranjima, sumnjama, uveravanjima, nepoverenju, uzaludnoj borbi za odbranu nepostojećeg dostojanstva. Ili se to samo meni dešava?

• Osnovni razlog zbog kojeg ljudi trpe nepravdu je taj što je to mnogo lakše nego sprovoditi pravdu. A to su jedina dva načina da se čovek oseti pravednim. • Ono što je suviše ljudski je obično nedovoljno čovečno. • Sve bih znao kada bih znao kako se bilo šta može znati. • Bio bih iznenađen kada zbog nekih stvari ne bih bio iznenađen, ali pošto sam iznenađen, nisam iznenađen. • Ako umirući od raka sanjaju snove u kojima su zdravi, onda je pravedno to što zdravi nesaničare tripujući da su na smrt bolesni. U suprotnom, pravde nema. • Imam jednu baku za koju nisam uvek sasvim siguran da je živa i jednu za koju nisam uvek sasvim siguran da je mrtva. Zašto se, uostalom, uvek o svemu mora imati jasan stav? • Posle svesti o smrtnosti, najutešnija stvar u životu je saznanje da istina postoji bez obzira na našu (ne)upućenost u istu. Ha! Neko je to već odradio, kul, ne moram da se cimam. Mogu da dignem noge na sto i da pustim istinu da se ispostavlja. Do jaja. • Danas će najviša dnevna temperatura u Beogradu iznositi prijatna 23 stepena, dok će se u ostatku kosmosa kretati u intervalu od - 271C do 3,6 triliona C. Imamo više sreće nego pameti. • Ljubav je jedino moguća. I upravo ta bezalternativnost je čini nemogućom. Kao što je jedini lek za konačnost beskonačnost. • Kao što beskonačnosti ima i kada u njoj nema nikoga i ničega što bi o njoj svedočilo i nju kušalo, tako i ljubav postoji i kada nema svedočanstva o njenom postojanju. Ljubav jeste, mi nismo. A možda sam samo melanholičan jer mi ne radi net na gajbi. 30

• Ne postoji savršena kružnica. Ne postoji savršen par. Ne postoji savršen trenutak. Ne postoji savršena žena, pogotovo ne muškarac. Na svetu postoji samo jedna Ideja koja je ostvarena u svom apsolutnom potencijalu: Lionel Mesi. • Svaki izbor koji izvršimo služi tome da nas dovede u situaciju u kojoj više nećemo imati izbora. • Predstavljam vam lingvističku Teoriju uzrasta ili kako dati tačan odgovor na pitanje: „koliko imaš godina?” U svakom trenutku, svi mi srpskohrvatski govoreći ljudi IMAMO sve naše godine, koliki god da je njihov trenutni saldo. Anglosaksonci JESU njihova tekuća uzrasna godina (“I am 40”). Nemamo nijednog razloga da budemo poistovećeniji sa svojom trenutnom godinom, nego sa bilo kojom svojom prethodnom. Dakle, u trenutku odgovaranja na famozno pitanje, ja IMAM 40 godina. - ukupno imam 40, ali nemam samo ovu trenutnu četrdesetu, nego imam i onih svojih 5, 12, 23, 34...kao i trenutnih 40 godina. I zato ne mogu sebe uzrasno da definišem samo preko svoje poslednje kalendarske cifre. Mada, realno, to od mene niko više i ne očekuje, već godinama. • Najnesrećniji su oni koji su: a) hronično nesrećni. Njih ne razumem. Lajfs’ grejt. b) hronično željni sreće. Njih sažaljevam. Not gona hepn. c) nedovoljno nesrećni. Za njih se molim. Dej`l nevr nou. • Anatomija apokaliptomanije: u pitanju je naslađivanje nemogućnošću moguće propasti svega do čega nam je stalo. Generisanje uzbuđenja u dosadnom svetu. Skroz dečiji mehanizam po principu „sad me vidiš - sad me ne vidiš”. Uživanje u simulaciji straha, nema tu nikakvog romantičarskog smrtoljublja. To se samo Tanatos u nama malo igra pišom. • Jedan od verovatnijih i pozitivnijih zaključaka koji bismo mogli imati na samrti bi mogao biti: „pa dobro, i nije bilo tako loše”. Što i nije tako loše, kad bi se radilo o neplaniranom odlasku u bioskop, npr. 31

• Neke ljude veoma uznemiruje pomisao da je život besmislen. Hm. Nema ničega neprijatnog u saznanju da neka pojava ne sadrži osobinu koja joj ni po čemu ne mora biti imanentna. Mene, recimo, ni najmanje ne ugrožava saznanje da rapidograf ne konzumira alkohol. • Ideja o stvarnosti - samo jedna od fantazija. • Misao koja nije prožeta afektom nije istinita. Misao koja je prožeta afektom nije tačna. Ako je nešto tačno, ne znači da je istinito. • Čitavog svog života, nikad nigde nisam mrdnuo van vremena i prostora. Vreme-prostor, vreme-prostor i tako čitavog života. Prilično jednolično, priznaćete. • Ubistvo u samoodbrani je legitimno i legalno. Ako je pravo primenjena etika, onda je pseudoaltruistička mantra „dobro drugoga je važnije od našeg sopstvenog” najobičnije licemerno bulažnjenje. Kao što, uostalom, i jeste. • Ako se opterećujete time što vam život uludo prolazi, setite se da je sve suštinski beznačajno, pa i vaše proćerdano vreme, jer se svejedno ništa značajno ne bi desilo u bolje iskorišćenom vremenu koje je izgubljeno. • To što o nečemu ne znate ništa, ne znači da o tome ne možete da razmišljate. Nekada je to najbolji način saznanja. Probajte, videćete. • Ne volim sebe. I volim što sam takav. Mnogobrojni, a meni uglavnom neinteresantni ljudi često tvrde kako najpre „moraš voleti sebe” (da bi mogao voleti drugog, bla, bla...) Kako je moguće da subjekat ljubavi istovremeno bude i „objekat” iste? Čak i da je moguće, kakvog to smisla ima? Probajte da zaneseno mašate o sebi. Ili da se ljubite sa sobom. Ili makar da se zagolicate. Ne može. Stoga, ne lupajte gluposti.

• Povešću revoluciju! Otići ću da živim na selo! Ubiću se! Formiraću terorističku organizaciju! Živeću van civilizacije! Gajiću povrće i stoku! Napraviću dete! Rasprodaću šta imam i krenuću u veliko lutanje! Osnovaću komunu! Spoznaću Istinu, stvoriću Delo, otkriću Tajnu, sprovešću Pravdu! Malo ću da dremnem. Život na ivici dramatičnih odluka ume da iscrpi. • Ako vam je zabava najviši životni smisao, onda vam je dosada najčešći životni sadržaj. • Ljudi koji pate od nesanice bar mogu biti sigurni da neće umreti u snu. • Nemojte nikad da saznate šta možete a šta ne možete. Ako vam se to desi, više nikada nećete moći da hoćete to što hoćete. • Shvatio sam da postoje prirodno isfolirani ljudi. Zapravo ne postoje, nego uzimaju pod rentu resurse svog bića. Oni su oni koje su oni izmislili, oni su ljudi-sopstvene izmišljotine sebe. Oni ne žele nikoga namerno da dovode u zabludu, nisu planirali da manipulišu nekim preko lažne slike o sebi. Jednostavno su netalentovani za iskrenost. Svako ima svoje slepo polje, neki predeo svesti koji mu zauvek ostaje nedostupan, a ljudi-sopstvene izmišljotine sebe su slepa polja njih samih. • Nema govora da je govor moguć bez sagovornika. Čovekov mozak je motor sa unutrašnjim sagovorenjem. • Znate ono refleksno uzajamno odmeravanje sa onima koji su u fazonu relativno sličnom našem? Tu je veoma tanka linija između simpatija i netrpeljivosti. Sa koje strane te linije će se objekat našeg odmeravanja naći, zavisi toga kakav će biti rezultat te komparacije po nas. Što su nam drugi sličniji, to su nam draži, a najdraži su nam oni slični nama od kojih smo bolji, što nas čini gorim. Slaba uteha je to što ni bolji od nas nisu ništa bolji, tako da smo svi isti. 33

• Svojim očima pogledati život tuđim očima. Upravo sam vam prepričao sve filmove ikada snimljene. • Smrt je egzistencijalna konfekcija, roba široke potrošnje. Proizvodi se serijski, u par standardizovanih veličina i u jednoj boji koja to nije. Svako je nosi, nikome ne stoji. Uniforma neposebnosti. Prolazi nezapaženo, za njom se niko ne osvrće, bilo da je šeta komšija-pijandura, bilo ekscentrični predsednik latinoamerichke države ili nekada poznato TV lice. Smrt je grao bluza u crnini. • Ponekad je „sve” najpreciznija moguća odrednica nečeg. • U svakom trenutku u bar jednom trenutku u sebi evidentirano aktivno prisustvo bar jedne vrline je, po svemu sudeći, efektivniji uslov sreće od bilo kog spolja izazvanog zadovoljstva. Niko nas ne može više usrećiti od nas samih, čak i kada je uzrok naše usrećenosti usrećivanje Drugog. Mislim, ok, može, ali to zavisi od X faktora od kojih su neki X faktori. Svakog trenutka potpuno suvereno možemo odlučiti da budemo hrabri, plemeniti, iskreni, empatični, pravedni itd. Niti nas iko može učiniti takvima, niti nas iko može sprečiti da budemo takvi. A u slučaju da je odsustvo sujete ta akutno evide-ntirana vrlina, ne treba nam niti bilo čija potvrda. Zato je moguće istovremeno biti samodovoljan, čovečan i srećan i boli me dupe šta mislite o tome, iako vas uglavnom volim. • Ako vam u poslednje vreme loše ide, pokušajte da shvatite da vam zapravo odlično ne ide. Dajte malo optimizma, majku mu • Smešan je iskaz ili prizor koji na originalan, maštovit i u okviru-očekivanog-na-neočekivan način izdvaja jednu, obično društveno nepotpuno prihvaćenu specifičnost neke ličnosti/pojma/pojave i prema njoj se, nekada nezlonamerno, a nekada zajedljivo, kritički ili preispitivački odnosi radi zadobijanja poželjnog socijalnog statusa za onoga koji pristupa produkciji smešnog. Osim ovoga, smešne su i besmislice. I ništa više. Bar ne meni. 34

• Mnogo češće pomislim na nekog, nego što se tog nekog setim. Što je još gore, taj neko nije niko određen. Ili mi je sećanje postalo nepouzdanije, ili su ti neki postali neodređeniji. • Politika je postala toliko dosadna, predvidiva, jednolična, da je i sama postala apolitična. • Ako se osećate loše, oberučke prihvatite prvi iole logičan razlog kao objašnjenje za takvo stanje: promena vremena, nesanica, griža savesti, sporadični grčevi u stomaku, neredovna primanja ili česta retka stolica… Ako dozvolite sebi da posumnjate da je pretpostavljani razlog pogrešan, može se desiti da shvatite da vama uopšte nije loše, nego da ste vi loši. Ne bih vam bio u koži… • Kontinuirano praktikovanje spontanosti je sigurna ruta ka ogrezlosti u rutinama. Na kraju krajeva, na kraju svakog puta se nalazi druga krajnost: pa, pogledajte samo gde završavaju ljubavi, ideali i životi, pa će vam biti jasno zašto ne pomeram mali prst, a kamoli dupe. Ako ne želite da i vi završite kao vaš život, gledajte „Bolji život”, zaljubljujte se, nervirajte se zbog posla, i uopšte, stalno napredujte u regresivnim ponašanjima.

Na onostrano zadovoljstvo PeÄ?e me savest. Molim vas, dajte mi neĹĄto protiv bogova.

• U znak zahvalnosti što ga je stvorio, čovek je izmislio boga koji ga je stvorio. U znak zahvalnosti što ga je izmislio, bog je stvorio čoveka koji ga je izmislio. Tako su nastali bog koga znamo i čovek koji jesmo. Ali postoje i bog koga ne znamo i čovek koji nismo. Tako da nam tek predstoje uzbuđenja. Ovo sa svetom Trojicom, Isusom, homosapiensom i ekipom je samo zagrevanje. • I đavo je pogođen krizom, te je uveo je mere drastične štednje. Umesto regularne cene - besmrtnosti, sveznanja ili talenta - trenutno za dušu možete dobiti samo mladolikost. Ne zalećite se, poslušajte me. • Uvek me je zbunjivala ona čežnjiva vizija mnogih religija o stapanju svega u Jedno. Pa ne beše li upravo Jedno veliko Ništa, pre bilo čega, da li Big Benga ili „stvaranja sveta”? Onda se, srećom, desio poremećaj, istupanje iz ravnoteže. Jedinstvo Jednog je razvrgnuto i nastalo je mnoštvo. To mnoštvo je omogućilo život, u svim njegovim varijetetima. Zašto žudeti za jedinstvom u Jednom, kada je život moguć samo kao mnogoliko i mnogostruko mnoštvo? • Ja sam duboko religiozan čovek: verujem da će sve biti u redu, uprkos očiglednim dokazima. • Jedini novogodišnji sms koji sam dobio mi je stigao od osvedočenog mizantropa i nihiliste. Sada s punim pravom mogu da se nadam božićnom sms-u od Ričarda Dokinsa, a za Dan državnosti čestitki od Hašima Tačija. • Nemam cipele. Sebi sam nezamisliv ja koji nosi cipele. Mislim da bih onog trenutka, kada bih kročio u cipele, iskoračio izvan sebe. Nekima su za takav korak potrebne droge i religije • Ako je Isus bog sveznajući koji je, iz ljubavi prema ljudima, uzeo ljudsko obličje, a ako je bog sveznajući, da li je Isus mogao da ne zna da će nakon raspeća vaskrsnuti? Ako je znao, u čemu se, onda, sastoji njegova žrtva? 38

• Popušio sam boga oca i tako oslobodio čovečanstvo Njegovog viševekovnog terora. Eto i neke koristi od moje štetne navike. • Izjašnjavajući se kao ateisti, mi koji to radimo zapravo pristajemo da damo „pravo prvenstva” pobožnosti kao nekoj vrsti „standardnog” pogleda na svet. A ja ne želim da se moj pogled na svet definiše preko negacije nečega što za mene ne postoji, nego preko afirmacije mog shvatanja sveta i vrednosti za koje se zalažem. Recimo, nisam ateista, jer pitanje vere u boga za mene ne postoji kao identitetski određujuće pitanje, nego sam, na primer, empirista, evolucionista, racionalista, marksista itd. • Nekako mislim da ljudi treba da imaju samo ono što zasluže. Stoga imam isti odnos prema igrama na sreću i molitvama. • Opominje mene moj stari, dragi, a na fejs novopridošli prijatelj: „…Ljubav ima samo jedan uslov: da je bezuslovna”. Ok. Voda ima samo jedan uslov: da je suva. Kul. Imamo koncept: određenom, a uzoritom fenomenu se nametne neispunjiv uslov. Onda se čezne za tako idealno konstruisanom verzijom fenomena a život se provodi u samoosudi zbog nesposobnosti da se dosegne nedostižan cilj. To vam se zove hrišćanstvo. • Ne mogu da dokažem da vanžabina utroba ne postoji. Da li je to dokaz da vanžabina utroba postoji? • Pomozi, bože, da se Srbi više bave negom kože, nalože i oraspolože. • „Kada bi bog postojao, bio bih vernik.” Kada bih bio vernik, bog bi postojao. - Hajde ti prvi postoji! - Uf, al’ si mi ti pametan, ma nemoj, hajde ti prvi veruj! Među nama dvojicom, očigledno, vlada veliko nepoverenje. Imamo loša neiskustva.

Dnevnik stabilne krize Dao sam krv na analizu. Ništa neuobičajeno nije pronađeno. Biće da je ipak u pitanju urođeni talenat.

• Kad sam neispavan tad sam neispravan. • Gadno sam se prehladio. To me uopšte ne čudi, kad povazdan sedim ispred širom otvorenih čet prozora. • Oduvek sam želeo da budem potkovan znanjem. Zato sam jutros prikucao dva toma enciklopedije (od A do M na levu, od M do Š na desnu) na đonove svojih patika. • Zaspao sam kao beba, a probudio se kao ozbiljan čovek. • U kineski restoran „Li” idem godinama. Tamo srećem jednog konobara koji mi oduvek deluje krajnje odbojno i siguran sam da bih sa njim došao u nekakav sukob, da nismo u zadatom i ograničenom ugostitelj-gost odnosu. Smetalo mi je što uporno ne mogu da pronađem nijednu racionalnu uporišnu tačku za svoju averziju prema ovom čoveku. Sve dok mu danas nije zazvonio telefon...„Ne spavaj, mala moja, muzika dok svira”. Srce mi je bilo puno! • Ponekad, kad me uhvati frka od frilensinga i houmsitinga, otresem prašinu sa svog advertajzeskog kostima, očetkam kamperice i spustim se do grada čijim centrom šatro-užurbano prošetam. To mi pomaže da se bolje osećam u svojoj koži, svojoj trenerci, svojim papučama i svojoj fotelji. • Toliko sam bolesno sanjao, da sam se probudio izlečen. Kao da sam bio na višesatnom tretmanu u nekakvom purgatorijumu. Kirby prezentacija u Augijevoj štali. • Danas mi se nešto ništa. Nešto između ništavila i neštovila. • Danas sam dva puta izlazio iz stana sa namerom da se skorije ne vratim. Pogasim sve, zaključam dvaput. Oba puta sam se ubrzo vratio, shvativši da nikud neću stići ukoliko nigde nisam krenuo. Malo da izblejim na facebook-u, pa ću pokušati ponovo, tvrdoglavo očekujući drugačiji ishod iste procedure. 42

• Kada god vozilo ispred mene bezrazložno kilavi, pretpostavim da je za volanom žena ili starac. Prilikom preticanja ili druge, a svakako propisne vrste obilaženja tog vozila, moja pretpostavka se uvek ispostavi kao tačna. To me sneveseli. Zašto su stvari tako predvidive, a ljudi tako tipizirani? Zašto su skoro sve predrasude istinite? Zašto me neko nekad ne iznenadi? Zašto su uzročno-posledične veze tako konsekventne? Zašto je logika logična? Zašto futurologija nije razvijenija disciplina? Zašto se plašimo smrti? Zašto nešto jeste, a nešto nije? Ajde, bre, ženo, teraj taj krš! Oh, oprostite, deko. • Već izvesno vreme ne kupujem nove stvari. Kupujem samo nove stare stvari. Iste kakve već imam, a kojima je istekao rok trajanja. Popio sam kravicu, kupio sam kravicu, kragna na crnoj košulji se iskrzala, kupiću novu crnu košulju itd. Izvršio sam svoje potrošačke izbore i time završio sa odabirom. Takođe, odabrao sam mesto boravka, profesiju, prijatelje. Sad mogu na miru da se posvetim bivanju. • Posle dužeg perioda, video sam prizor koji je nekada bio uobičajen: par koji se, zamislite, ljubi! U usta, moguće, čak i jezikom. Osetio sam blagu neprijatnost, kao posledicu odviknutosti od prisustvovanja takvim oblicima ponašanja. Bilo me je sramota. Zbog toga što me je bilo sramota. • Danas sam pola čoveka. Hirurg kaže da odavno nije izvadio tako veliki aterom. • Volim loše pljeskavice. Još ako su neopravdano skupe... uh! Loša pljeskavica je nešto kao pesma Novih fosila ili Plavog orkestra: povremeno neophodni relaksant od (mukom stečenih i grčevito prigrljenih) Kriterijuma koji rado konzumiramo, iako nikada ne bismo dali otvorenu saglasnost za taj vid terapije. I još malo luka, molim. • Pijem pivo, pušim i očijukam sa svecima. Kafić sa pogledom na prodavnicu ikona bi mogao i skuplje da naplaćuje svoju ponudu, komotno. 43

• Žuti kafanski pas rase SUR jeste i biva. Sam sa svima. Uglavnom posmatra i ne razmatra. Većinu viđenog podrazumeva. Naizmenično zeva i sneva. Ne gaji posebna očekivanja, deluje zadovoljno. To mu je dovoljno. Nije preterano zainteresovan, nema planove. Šta god da uradi, neće pogrešiti. On ne živi: on je svoj život. Kakav car. Moj idol. • Sedim u kafiću u okviru Staklenca, cevčim vops, prolaze likovi u veštičjim kostimima. Znao sam da cu završiti u paklu, ali zar đavo nije mogao da izboksuje neku manje blamantnu lokaciju? Kapiram da mu je ovde zakup jeftin, ali, iskreno, očekivao sam malo više stila. • Zateknem na vratima kola zadenutu vizit-kartu: „Kupujem auto, ako je na prodaju”. Mislim se...mator je ovaj moj Saxo, rasklimatan, mlađi neće biti, mogu da uzmem za njega možda soma i po, to mi je dovoljno za učešće i još malo da pretekne za druge namene, uzmem na kredu nekog nemca iz 2005.-6, otplaćujem ratu 80-100 evra”... Tek mi se javi neki bezglasni glas, kazhe, „Ej, dripče, to je Tvoj auto, svašta ste prošli zajedno, bez njega bi ti tih 7 godina bilo neuporedivo praznije, ko zna gde bi danas bio da ti nije njega bilo, kakav je - takav je, tvoj je...zar ćeš da ga se odrekneš zbog nekog drugog samo zato što je noviji i funkcionalniji?”. - Naravno da neću, odgunđam otresito. I shvatim – pa ja sam ‘ladno sposoban za ljubav! Zvanično ćemo se registrovati u avgustu, 18. mislim, proveriću u saobraćajnoj dozvoli pa ću vas obavestiti. • Koliko je samo osećaja za protok vremena, sposobnosti za trenutnu procenu brzine kretanja udaljenog tela, poznavanja ljudske psihe u svim njenim varijetetima, socijalne inteligencije i elementarnog vaspitanja potrebno da bismo se pravovremeno obratili komšiji s kojim se mimoilazimo na stepeništu zgrade! Ni trenutak prerano, pa da ostane nekoliko sekundi neprijatne ničim-za-ispuniti tišine, niti trenutak prekasno, pa da ostane utisak o bahatosti i nepoštovanju. Čitava jedna multidisciplinarna nauka. 44

• Voleo bih da se najčešće osećam kao da jedem krofnu nadomak luna-parka dok mi u kolima svira neki emokantri. Generalno mi se u poslednje vreme živi u malom gradu na srednjem zapadu. Menjam garsonjeru na Višnjičkoj banji za manje imanje u Kanzasu. • Vodokotlić mora da se zaustavlja naknadnim potezom, plafonjerka u kupatilu je svesno razbijena da bi zamena sijalice uopšte bila moguća, plafonjerku u dnevnoj sobi odavno nemam, jedna od dve garniture roletni godinama boluje od pokvarenog mehanizma, daljinski samo delimično obavlja svoje funkcije, ventil za toplu vodu u kuhinji je zavrnut da zgrada ne bi eksplodirala od pištanja, elementi parketa vec duže vreme pokazuju tendencije ka nezavisnosti... Da postoji socijalna služba za stambene objekte, ovaj moj ćumez bi mi odavno bio oduzet zbog zanemarivanja. • Retko kada se osećam dobro, ali svaki put kada platim račune u pošti, osećam se nekako bolje. Oduvek sam znao da sam talentovan za penzionera. • Jutros nisam mogao da obučem svoju omiljenu drečavu majicu. Izgleda da sam nabacio par godina viška. • Odnedavno, svakog jutra, u intervalu između 8:30 i 9:00, dospem u stanje nekakve polusvesne blagosti / blaženosti / bezazlenosti. Osetim se oslobođenim svake gorčine, strahova, strepnji, pretenzija, arogancije, nezahvalnosti, svega onog zahtevajućeg od života, ljudi i sveta. Tad poželim da izmirim sve dugove, zamolim za oproste, izrazim svu zahvalnost, poklonim svu ljubav. Ne znam zašto se ranije nisam setio da se pivo može piti i ujutru. • Konobarica mi naplaćuje, pružam joj soma dinara, ona me pita: „Izvini, da nemaš možda 50?”. - Ne, imam samo 40, nego loše spavam u poslednje vreme... „Hmm... da… Ostaću ti dužna 10 dinara.” - Ok, sestro, ja tebi neću ostati dužan: Odvratne su ti te sandale, a i krajevi su ti ispucali! 45

• Izgubio sam muškost. Nestao mi je Zippo. • Jutros uzaludno tražim narukvicu po stanu. Nigde je nema, hm, rebus. Pomiren s gubitkom, krenem napolje. Pored stepeništa na ulazu u zgradu, zatičem svoju narukvicu. Izgleda da je život, posle decenija tvrdoglavog opiranja, najzad ukapirao šta treba da čini da bi ispunjavao moja očekivanja: da nepogrešivo i nenametljivo dovodi u red sve što ja iz nehata zaserem. • Koliko shvatam, ima ljudi na mojoj fb listi koji me smatraju inteligentnim...naravno, hvala im na tome, ali hajde da proverimo šta kažu činjenice: Krenem malopre kolima ka obližnoj musavoj kafanici da klopam. Onaj fazon, supa + kuvano jelo + salata = 300 din. Pristojno i pristupačno. Elem, dok sam u jednoj krivini namotavao volan u nameri da skrenem, sunce me zaslepi, te usred vožnje, posegnem rukom kroz volan ka naočarima za sunce, koje se inače nalaze u „kokpitu”, između pomenutog volana i brzinomera. Prilikom automatskog vraćanja u položaj, volan (servo, jasno) mi je umalo polomio ruku, lako sam mogao i da se slupam usled zamalopolomljenom-rukom izazvane blokiranosti volana i produžene zaslepljenosti suncem. Srećom, vikend je, pa je saobraćaj proređen. Mislim da ima jednoćelijskih organizama kojima se to ne bi nikada desilo. • Mnogo volim da zbunjujem ljude na ulici, neznane prolaznike tako što, dok im još uvek nisam u vidnom polju a jesam u čujnom, proizvodim čudne zvukove koji ne asociraju ni na šta poznato.„Keeeemkkkkk... griiiiilj... eumpt... fnjuuuž” i tome slično. Nekad me primete i provale, pa mi bude glupo, a nekad ostanu u rebusu. Sigurno posle dugo misle o poreklu tog čudnog zvuka koji su čuli i moguće je da su te pretpostavke neretko maštovite i zabavne. Volim da mislim da na taj način ostvarujem neku vrstu spiritualne povezanosti sa tim ljudima. Ako ne to, bar smo podelili jedno idiotsko iskustvo i tako malkice transcendirali esencijalnu alijenaciju. 46

• Izrastao mi je maloumnjak. • Ako za trenutak stavimo po strani prirodne katastrofe, teške bolesti i gubitak bližnjih, najgora stvar koja se čoveku može dogoditi je nalaženje samo jedne papuče. Jasno vam je da papuča retko kad ima samosvest, volju i centralni nervni sistem, zbog čega nigde nije mogla sama da odšeta, da se nalazi takoreći vama ispred nosa, ali je ipak “nigde nema”, uporno ostaje izvan vašeg vidokruga i domašaja, što stvara frustraciju: našli ste ono što ste tražili i ono što vam je potrebno, ali ne u obliku koji vam omogućava ispunjavanje potrebe. Takođe, neobjašnjivi nestanak papuče, po pravilu, izaziva sumnju u vašu uračunljivost i inteligenciju, što utiče na vaše samopouzdanje, što, dalje, presudno utiče na to kako vas drugi doživljavaju. I ne samo to: nestanak jedne papuče čini da počnete da sumnjate i u zakone fizike, postajete skloni magijskoritualnom mišljenju, čak iako ste tvrdokorni ateista. Ukratko, vaš čitav svet se ruši i nastaje jedan novi svet kome se vi instiktivno prilagođavate. A onda, jednog dana, papuča se pojavi i taj novonastali svet se sruši, (podsećam, vaš stari svet je nestao sa nestankom papuče), a temelja za izgradnju trećeg sveta - nema! Život je drama, a ja ne znam za uzvišeniju dramsku situaciju od ove. • U bašti „Nušića” sede Slobodan Antonić, Đorđe Vukadinović, Gojko Božović, a tu sam negde i ja. Ne znam zašto Bećkovićka kasni, ne liči mi to na nju. • Pijem rutinsku brkatu kafu u šorlavoj šolji jutros u „Nušiću”. Prilazi mi beskućnik, zamoli me da mu dam 50 din. Kažem mu, imam samo 100, kaže, daj tih 100, vratim ti 50, samo nemam kod sebe, idem ovamo do Čumica, tu živim, znaš onu kutiju, pa ću da ti donesem... Hm, šta znam, dobro, ‘ajd’, važi. Eto njega posle 10 minuta, donosi mi 50 dindži i Bonžitu?! Jebali me 50 dinara.

• Jutros su me udarila kola. Moja. Vratima. U slepoočnicu. Postao sam žrtva porodičnog nasilja. • Pošto već godinama propagiram življenje bez kočnica, sudbina mi je izašla u susret: jutros su mi otkazale kočnice na autu. Budući da sam preživeo, revizija stavova i dalje nije opcija. • Dva puta za dve nedelje fasujem kaznu za parkiranje iako sam uredno slao sms-ove Parking servisu. Ispostavlja se da sam oba puta platio zelenu zonu dok sam bio parkiran u žutoj. U ovoj zemji se daltonizam novčano kažnjava. • Jurila me je murija sa sve rotacionim svetlom i sirenom po gudurama Karaburme, kojima sam prinuđen da se krećem od kad je raskopana ulica kojom inače izlazim na Višnjički put. Navodno, bilo im je sumnjivo to što sam skrenuo u neku uličicu neposredno pre njihove loše kamuflirane sačekuše. Naravno, svima nama je jasno da pravi razlog ove potere nije bila rutinska provera količine alkohola u krvi, već to što delujem suviše mladoliko da bih imao zakonsko pravo na upravljanje motornim vozilom B kategorije. • Iz 29. novembra preko 27. marta do 14. decembra. Kad me pitaju „Šta voziš?”, kažem: „Vremeplov”. • Procurelo mi je crevo od tuša pa sam ga zamenio novim. Ako uzmemo u obzir moj odnos prema sopstvenom domaćinstvu, može se reći da sam time renovirao stan. • Registrovao sam auto. Što znači da sam dobio i nove table. Moj identitet je u poslednjih godinu dana fundamentalno ugrožen: nova lična karta, novi pasoš, novi broj telefona, novi registarski broj automobila... Ako me negde vidite, nemojte se zaletati da me zagrlite i izljubite, dobro proverite da li sam to ja.

• Upravo mi se desilo nešto neverovatno: Nisam imao svest neko vreme, ali sam imao doživljaj kao da prisustvujem i delimično učestvujem u nekom kompleksnom i neobičnom događaju u kome su ostali akteri meni uglavnom poznate osobe. Kada mi se svest vratila, bio sam na istom mestu gde i pre gubitka svesti i strašno mi se jelo nešto slatko. Na Wikpediji piše da to znači da sam spavao (?), ali ja ne verujem u to. • Pokvario mi se šlic na teksas bermudama i ispumpala mi se basketara. Izgleda da su to prvi znaci starenja. • Baštica kafića. Kafica i vodica. Na repete. Dakle, dupla doza jakih diuretika. Odem do toaleta da redukujem bešičnu tenziju. Istovremeno, sa mnom u toalet stupa crnac. Opredelim se za odvojenu kabinu sa wc šoljom umesto za uobičajeni izbor u takvim prilikama, pisoar, čisto preventivno. Ne treba srljati u susret kompleksima. • Danas me bole kosti. Ili je u pitanju obična meteoropatija ili me je, što je verovatnije, pregazilo vreme krećući se brzinom većom od propisane. • Tokom noći sam skoro dva puta pogledao film o ekipi Čarlija Mensona, pojeo lubeničnu polutku iz više navrata (direktan tretman kašikom), strahovao od posledica grešaka napravljenih tokom života, polusanjao hiperrealističke flešbekove nostalgičnog karaktera, mahinalno rešavao aktuelni radni zadatak i shvatio da jutarnji programi ne mogu da razbude ni budnog čoveka. Al’ bih se smorio da sam uspeo da zaspim. • Posle 5 godina čednog zajedničkog življenja, konačno sam napumpao basketaru. Eno je, skakuće od sreće. Uh. Ne znam da li sam spreman za tako veliki (dvo)korak. • Dogodilo mi se nešto najgore što mi se moglo dogoditi: ništa mi se ne događa.

• Odem do trafike po pljuge i usput sretnem: a) Miroslava Ilića. b) Filipa Žmahera. I shvatim da me sudbina nije slučajno poslala da obitavam na ovom vetrovitom brdu iznad Dunava zvanom Višnjička banja: ovo nije jedno od perifernih BG naselja. Ovo je Panteon ugašenih zvezda. • Spopao me pospani spontanitet. Ili spontani pospanitet. Nešto od ta dva, definitivno. • Jutros na sudu, u svojstvu svedoka, saznao sam da me je onomad na semaforu udario niko drugi do Sulejman Spaho, poslanik SRS, poznat po alkoholizmu i raskalašnom životu. Udario junak u junaka. • Upoznao sam jednoipogodišnju devojčicu. Iz moje je zgrade. Gleda me, prilazi, širi ruke, hoće da je podignem. Čačka me rukama po licu. Smeje se. Ja je cmoknem u obraz. Ona mi uzvrati. Spustim je, krećem dalje. Osvrćem se. Ona gleda za mnom. Jedva čekam da je ponovo vidim. A ne znam ni kako se zove. Nadam se da se neće udati za nekog kretena. • Sanjao sam da naručujem banjalučki ćevap, manju porciju, i time sam postigao svetski rekord u banalnom sanjanju. • Posle duže pauze, detaljno sam oribao fridž. Da se osećam bar malo dostojanstvenije kada ga uveče otvorim da bih uzeo četvrto pivo koje ću te večeri popiti home alone. • Ugojio mi se stomak. Ja nisam. Svako ko sebe ne poistovećuje sa svojim telom, nikada se nije ugojio niti grama. Svako ko se, pak, poistovećuje sa svojim stomakom, zaslužio je da očajava zbog uvećanja istog. • Ne, nisam se probudio neraspoložen. Neraspoložen sam zato što sam se probudio. 50

• Istovremeno su mi se pokvarili: jedan električni podizač prozora, jedno svetlo i ceo radio. Ali gledajmo to sa vedrije strane: bolje da mi otkaže autoelektrika nego autosugestija. Tada ne bih mogao da se pretvaram da mi je auto u besprekornom stanju. A jeste, valjda ja to bolje znam! • Dva dana pokušavam da kupim pertle. Obične, braon pertle za cipele. Ali ispostavilo se da je u Beogradu lakše kupiti kilo heroina nego pertle. Nema ih nigde. Apelujem na vlasti da mi omoguće legalnu kupovinu pertli. Bez obzira na to koliko teško podnosim život u Srbiji, ne nameravam da ih upotrebim za samoubistvo vešanjem, majke mi. • Sledeći uputstvo iz autobusa, mislim na iznenadna kočenja. Hm, očekivao sam više od te preporučene fantazije. • Pre 14 godina, počelo je bembanje. Pamtim ga po neuporedivo lepšem proleću nego što je ovo. Po tome što su samo bombama mogli da zaustave moj štreberski trans. Po strahovitom gnevu što sam u najgorem trenutku prekinut u nadahnutom muvanju glumice sa faksa. Po jagnjilskim i kosmajskim štekovima. Po svakodnevnim izlascima koji su počinjali u 18h a završavali se u 6 ujutru. Po ponovnom zbližavanju sa Mladenovcem i presudnom zbližavanju sa Mladenom. Po spektakularnim grupnim seansama apsurdistike i fri-stajl filozofije u bašti Scene. Po nenadjebivim kevinim jajima sa paprikom i lukom za doručak. Po poslednjoj dobroj godini života mog obožavanog dede Milojka. Po tromesečnom odsustvu vremena. Po kišama koje su nedeljama nakon kraja spirale svačiju sramotu. Pamtim pa svratim. Sve ostalo – Račak, Rambuje, sirene, strah, RTS, Grdelicu, Niš, grafitne bombe, Avrama Izraela, Kinesku ambasadu, čuvare mostova, nestanke struje, odvratne pljuge, Dojče vele, Slobodnu Evropu, Target koncerte, Volimo-te-otadžbinu-našu sam zaboravio.

• Osim pertle, juče mi je pukao i kaiš. Neko na mom mestu bi pomislio: „Šit, ugojio sam se”. Ja sam, pak, pomislio: „Ha, prevazišao sam sebe!”. • U busu majka pokušava da motiviše dete da prestane da se bekelji. „Prestani, svi te slušaju!”. He, kul keva, trulo joj je što joj je dete komercijala. • Popravljene su mi patike stare 8 godina i posle kraće pauze izazvane izanđalim đonovima, ponovo ih nosim. Neviđeno su udobne, posebno za višegodišnje stajanje u mestu. • Zima nije ni došla, proleće kasni, jesen nije ostavila neki utisak, a od leta nikad ništa ne očekujem. Zbog lošeg učinka, sledi smena svih godišnjih doba. • Naletiš na giros i pored cadzikija dobiješ i Damiena Ricea na grčkom pravo u uši. Neko je fuzionisao moje dve duševne otadžbine u jednu. Tražim državljanstvo ili bar mesto počasnog konzula. • Svestan sam da sam neke ljude već video poslednji put u životu a da toga nisam ni svestan. • U busu debela tinejdžerka (dežurna-otkačena-ortakinja tip) svojim preprodornim, nekultivisanim i kompenzatorno modulisanim glasom razara bubne opne saputnicima. Tričavo tračari, uglavnom. Svi se osvrću u pravcu izvora tog monstruoznog audio-zagađenja, ali se ona na to ne obazire, niti joj bilo ko šta kaže. Preuzmem stvar u svoje ruke. - Molim te, tiše malo. Hvala. Debela spusti reglere, a ja gard. Saputnici me pogledaju sa osmesima zahvalnosti garniranim podozrenjem prema Onom-koji-je-uradioono-što-bi-trebalo-neko-da-uradi-ali-nikad-niko-ne-ura di. Uzvratim im pogledom majora Gavrilovića: Šta je, bre, pičke, usrali ste se od De(ci)bele? Kakvi ste vi Gotamci, takav sam ja Betmen, jebiga. Majstore, zadnja.

• Ukratko, desni dugačak rukav mi je uvek kraći od levog. Drugo moguće objašnjenje je da mi je desni rukav svakog kaputa, jakne, sakoa duži od levog. Imam podjednako razloga da sumnjam i verujem u obe opcije, dok mi mogućnost moje eventualne asimetričnosti ne pada na pamet. A i zakon verovatnoće je na mojoj strani: greška se češće može potkrasti desetinama hiljada tekstilnih radnika širom sveta tokom decenija proizvodnje, nego raznopolnom paru tokom par minuta začeća mene. • U kafiću, tu pored mene, sede dva japi-geja. Vidno su ozareni susretom. I vidno su gejevi. Deluju zainteresovano, ako ne i zaljubljeno. Pričaju o tome šta vole, o muzici, omiljenim izvodjačima, koncertima. Od Simpli reda, preko Šade, do Karleuše - svuda su bili i svugde im je bilo dobro. Sve se odvija u okviru homofobičnog stereotipa, sve dok feminiziraniji od njih ne izvadi legitimaciju BIA i pohvali se njome kao što bi se hetero slične ekonomske moci pohvalio svojim skupocenim smartfonom, npr. Partner je fasciniran. I ja sam. Inkluzivnošću i emancipovanošću najmračnije institucije moje države. • Svakih par meseci, spopadne me jak 12-časovni bol u predelu grudnog koša i trbušne duplje. Bol je veoma postojan i neprevarljiv analgeticima, promenom položaja tela itd. Zatim prođe, kao da ga nije ni bilo. Javlja se u uvek drugačijim okolnostima. Leti, zimi, svejedno. Te zlopatničke epizode smatram instant-rakovima. Umesto jednog konačnog raka koji prethodi smrti, ja svoj gustiram. Ili on mene. • Lepo je stajati na ćošku Slavije i biti definišuća tačka nemoguće geometrije. Biti tangenta kružnog toka svesti. Bermudski jedno-ugao. I gledati ljude kako mirno plutaju u kovitlacu. Razgovarati sa mudrom pertlarkom o čekanju Godoa, a da oboje ne znamo kome govorimo. Slavija nanogalaksija. Zona normalnog fazona. Pupak mekog trbuha za kruhom.

Rad je smorio čoveka 23:04. Šit. Moj stan će me izbaciti iz kuće, opet kasnim na privatan život.

• Ne volim da radim. Jedina stvar koju više ne volim je da ne radim. • Kao što se advertajzing služi umetnošću da bi izricao banalnosti, tako se i ja služim pameću da bih izricao gluposti. • Ponekad ne znam šta je gore: nemati pare ili imati posao. • Uporno odbijajući stalno zaposlenje, postao sam dobrovoljni zamorac u nutricio-socio-psihoekonometrijskom eksperimentu neodređenog trajanja: da li ukus slobode izaziva osećaj gladi? • Nema slađeg obeda od onog koji se može iskombinovati od an pasan čapnutih, štrpnutih i srknutih jestivih artikala sa stolova vaših kolega: slane ribice, slatke bananice, pekarski ostaci, smlačena koka-kola. Korporativna evharistija. • Suprotno uvreženom mišljenju, povratak na posao posle godišnjeg odmora uopšte ne mora biti stresonosan. Posebno ako se ima u vidu da smo svi mi samo beznačajni kapilaričici evolutivnog toka, da će svemir pre ili kasnije dospeti u eru fotona, a postoje i optimističke, mada teško dokazive pretpostavke da je biće besmrtno a vreme beskonačno. • Jedna od neprijatnijih stvari u mom poslu je situacija kada dospem u deficit sa idejama, vremenom ili i jednim i drugim, pa onda prodam neko svoje privatno uverenje, neku formulaciju koju nosim godinama u sebi, a na koju sam posebno ponosan, samo da bih „nešto imao” i predao projekat u roku. Onda za to dobijem 100 evra. Tada poželim da odem do Plavog mosta i odradim još jednu smenu. • Duša u nosu, srce u petama, živci u kurcu. Medicinski fenomen, u neku ruku. 56

• Zahtevam da se depresivne epizode i teže emotivne krize smatraju dostojnim razlogom za nedolazak na posao. Ne znam zašto bi proliv i popularno „celonoćno povraćanje” bili važniji od stanja duše i srca. • Da živim u divljini, obezbedio bih sebi hranu za danas već negde oko podneva. Pošto živim u civilizaciji, morao sam time da se bavim do ponoći. Izgleda da se 70 milijardi naših prethodnika džabe cimalo. • Dobro iskorišćena nedelja je ona u kojoj ništa korisno nisam uradio. • Već 12 godina odlazim na posao sa nadom/strepnjom da će mi, kada dođem u firmu, sekretarica reći da je agencija raspuštena jer je čovečanstvo najzad ukapiralo da im advertajzing uopšte nije potreban. Imate još 10 minuta fore da je o tome obavestite. Namerno ću malo zakasniti. • Ranije, dok sam radio u maloj agenciji, najveća frka mi je bila „Šta raditi i kuda ići posle 5?”. Sada, kada radim u McCann-u, nekoliko godina stariji, iskusniji, zreliji, najveću frku imam od nedoumice „Šta raditi i kuda ići posle 7?”. Numerički merljiv napredak u karijeri. • Kapitalizam podstiče takmičarski duh. Lepo. Ali svako takmičenje proizvodi poraze i poražene. Što bi bilo sasvim ok kada bi život bio hokej, badminton, boćanje ili bilo koja od olimpijskih disciplina. • Molim vas, podsetite me o čemu se radim. Presekao me višemesečni reklamni blok. • Jogurt Granice je jedan od retkih brendova za koje sam oduvek želeo da radim, ali nisam imao šansu. Ovom prilikom ispravljam tu nepravdu i ispunjavam sebi želju: Jogurt Granice je najbolji mlečni proizvod na svetu i želim da i vama donese zadovoljstvo koje donosi meni. Eto, uradio sam nikad goru reklamu za nikad bolji proizvod.

• Nemam kad da nemam vremena. • Nedavno naleteh na neki siže sociološkog istraživanja... Kaže: „Nažalost, naši ljudi su i obrazovno i psihološki nepripremljeni za surove uslove kakvi vladaju u tržišnom, kompetitivnom sistemu”. Tačno. Ja prvi. Ne znam zašto bi iko želeo da svoju životnu energiju troši mrcvareći se neprestanim takmičenjem čiji mu je smisao nepoznat i u kome mu je nametnuti „protivnik” zapravo prirodni saradnik? • Svakodnevna strukturisana aktivnost, intenzivna socijalizacija i stabilni prihodi su mi postali neophodni. Stalan posao još uvek nije. • Čuh juče od jednog dobronamernog kolege da se po esnafu šuška kako sam „prs’o”. Istina živa. Već neko vreme sam u nekoj energetskoj rupčagi i egzistencijalnom tesnacu. Ali ne žalim se. Zamislite tek kako je onima kojima je pisanje reklama za viršle, postpaid pakete, keš kredite, uloške, deterdžente i pivo izvor životne radosti, dokaz socijalne ostvarenosti i ličnosne integrisanosti. • Svaki put kad imam kreativnu blokadu, spremim kafu. To, naravno, ne daje apsolutno nikakve rezultate, ali bar tih nekoliko minuta, dok odlazim do kuhinje, točim vodu u džezvu, sipam sadržaj 3 u 1 kesice u šolju i čekam da voda provri, osećam potpunu rasterećenost i nepomućeno uverenje da će kafa podstaknuti moju pretpostavljenu kreativnost. Ah, vri voda... • Sinoć sam doživeo jedno od neprijatnijih iskustava u životu. Ceo dan sam radio, pa sam pustio film da se malo osvežim, „The Fountain”. Kakav god da je, zajeban je: život, smrt, besmrtnost, ljubav, transmitologija, religija, neurologija, metafizika... Film se završio, isključio sam plejer a na monitoru mi se ukazao Word dokument: Kampanja za nagradnu igru za kiselu vodu. Duboko sam se zamislio i još dublje uzdahnuo. 58

• Zbog izuzetne traumatičnosti, smatram da prvi radni dan nakon odmora treba da bude neradan. • Imam fleksibilno radno nevreme. • Shvatio sam zašto mi je bitno kako sam obučen. Zato što se, pored posla, jedino time bavim: dođem kući, presvučem se i idem nazad na posao. • 99-1, 90-10, 50-50, svejedno. Odnos izmedju rada i talenta je irelevantan. Sposobnost za rad je takođe talenat. • Danas sam, do ovog trenutka: izašao na kafu, pročitao/prelistao nekoliko dnevnih listova, svirao bas, uradio deo tezge, pročitao 30 strana neke knjige, pustio par spotova na jutjubu, dremao, prostro veš, čatuckao s ljudima, igrao neke igrice na mobu, stavio tri filma da se daunloduju… A u sredu ću u ovo doba izaći s posla. Ako vrednost finansijske sigurnosti nije precenjena, onda ni U2 nije precenjen bend. • Znate onu političko-ekonomsku dogmu kako „mi moramo mnogo više da radimo da bismo bolje živeli”? Ne shvatam kada bismo onda konzumirali taj lep život ako bismo mnogo više radili? Je l` Japanci koji umiru na radnim mestima od iscrpljenosti i nagomilanog stresa imaju dobar život? Da li oni vredni, efikasni, nesprestanousavršavajući podvižnici preduzetništva koji viđaju svoju decu 3 puta po 15 minuta nedeljno lepo žive, je l` se na to misli? • Tehnološki višak proizvodi manjak inspiracije. • Imam preča posla od posla. • Ima ljudi koji imaju sposobnost da se svide onima koji im se ne sviđaju. Zovu se kopirajteri. • Projekat koji je na makedonskom, pišem na engleskom, a smišljam na srpskom. Poligolgota.

Specijalni afekti Sve me mrzi. Ali ni ja ne ostajem duĹžan svemu. OseÄ&#x2021;anje je uzajamno.

• Ne razumem zašto je ikome potreban bolji automobil od Saksa, Klija ili Korse, baš kao što ne razumem zašto je nekome potreban komad odeće ili obuće skuplji od 100 evra. Što ljudi posvećuju toliko vremena, energije i truda sticanju neneophodne količine novca? • Sve što se valja - ne valja. • Najviše me nerviraju ljudi koji mi se sviđaju koje nerviram zato što im se sviđam. • Kafana bez dima, kafa bez kofeina, pivo bez alkohola, jogurt bez masti, posao bez strasti, mišljenje bez stava, klabing bez petinga, fejsbuk bez polemike…Izbegnite infarkt miokarda i dostojanstveno umrite od dosade. • Niko ko ždere, sere i mre nema nikakvog prava na aroganciju, pa makar držao Deridu u malom prstu, milijardu na računu, petice u brusu ili kamperice u cipelarniku. Nešto sam se iznervirao. • Danima se pušim od besa. Ta gnevna isparenja su izazvala kondenzaciju u atmosferi koja je zatim dovela do novog zahlađenja i padavina. Preuzimam punu odgovornost. Ne krivite nevina nebesa. • Ne mogu da smislim status, košavu i Vuka Jeremića. • Radim na konstrukciji novog oružja za masovno uništenje pojedinaca. • Pizdim kada neko kritikuje neko umetničko delo „argumentom” da je pretenciozno. U jebote? Je l’ to neki problem? Pa, umetnost je pretenciozna, hvala bogu. Nekako je neizbežno da čin estetski oblikovanog i filozofski podstaknutog najličnijeg tumačenja svekolikog postojanja bude značenjski složen. Kome to smeta, ima dnevnu štampu, televiziju, društvene mreže, kafane i klubove.

• Zabavnost koja se ostvaruje isključivo na tuđ račun je dosadna. • Ne verujem ljudima koji nikad ne piju. Taj koji se plaši stanja blago izmenjene svesti, sigurno dobro zna šta krije i čega se to plaši. • Je l` znate onaj tip tipova - relativno gabaritni muškarci, solidno maskulini, urbani bekgraund, baštinici uličnog kodeksa i ceo taj fazon... ali su, nekako... pa, šta znam... pičkice? Snishodljivi, prefleksibilni, antikonfrontativni...Da im lupiš šamar, osmehnuli bi se, a realno mogu da te prebiju. Najčešće su umetnici. Prijatni ljudi, pametni, talentovani, uspešni, sve super, ok možda malo isfolirani, ali, jbg, pičkice. Greota. • Voleo bih kada bi neko smislio formulu pomoću koje se izračunava koeficijent proćerdanosti vremena provedenog u ljutnjama i pedagoško-disciplinskim negovorenjima sa ljudima koji su nam, kad sve sabere, bliski i bitni. Kapiram da bi ista formula, kao kolateralnu korist procesa, otkrila i česticu koja daje masu Higsovom bozonu. Inače nam nema spasa. • Ljudi koji insistiraju na insignijama vrhunskog životnog standarda (sve što poseduju i konzumiraju mora da bude superkvalitetno), a nisu doktori filozofije ili vrhunski naučnici/umetnici su bezobrazni. • Pojava androida je potpuno obesmislila moju sposobnost za idealno tempirano postovanje statusa. Sada kada su svi non stop onlajn, a notifikacije stižu bezmalo u realnom vremenu, ne mogu da se vadim na to da imam malo lajkova zato što status nije postavljen u jednom od dva prajmtajma. Možda je vreme da makar razmotrim mogućnost da nema, niti će biti tog tehnološkog progresa koji će biti u funkciji moje travestirane egomanije. Bezveze.

• Znate one po difoltu defanzivne ljude, one koji će entuzijastično odobriti svaku vašu foru, svaki vaš stav ce propratiti gestom „koji si ti car/ica”, koji će vašoj eventualnoj socijalnoj invazivnosti napraviti sav postojeći kosmički prostor i koji se ophode prema vama obrnuto proporcionalno mržnji koju osećaju prema delotvornosti vaše dopustivosti? E, oni su glasali za Hitlera, Šešelja i Romnija, da znate. Ne nasedajte. • Najveći mogući stepen arogancije: kada se lepo ispričaš sa cigančicama koje čiste zgradu, pa se osetiš ponosnim što nisi bio arogantan prema njima. • Oni ljudi koji mene smatraju lenštinom i razmaženkom nisu imali dovoljno pozitivnih iskustava (u rasponu od kontemplativnih do ekstatičnih) i zato ne mogu razumeju zašto ja mrzim da radim i zašto imam nizak stepen tolerancije na frustraciju. Nemam drugo objašnjenje za uverenje da je rad vrhunski smisao života, a da je prihvatanje svakojakih nelogičnosti i nepravdi vrlina. • Video sam izrazito razvijenog tipa kako nosi dve butanboce. To je ujedno i prvi put da vidim nekog nabildovanog da zaista svrsishodno koristi snagu za čije je sticanje potrošio enormnu količinu novca, vremena i energije. Znate li nekoga ko je posvetio godine učenju grnčarstva, npr, a da nikad nije napravio činiju, niti je to ikad nameravao da uradi? • Ništa tako ne demistifikuje žensku lepotu i ne upropašćava efekte sređivanja od tragova nazuvičnog lastiša na koži oko gležnjeva. • Umesto JMBG, adrese, broja računa itd, osnovni identifikacioni kod svakog građanina bi trebalo da bude koeficijent emitovane i primljene ljubavi pomnožen sa zbirom pruženih usluga i prijatnosti učinjenih drugima, stepenovan brojem izazvanih zasmejavanja. Po istom kriterijumu dodeljivati i nacionalne penzije. 64

• Ovo nisu maturanti. S obzirom na to šta pevaju, kako izgledaju i kako se ponašaju, pre bih rekao da su u pitanju matoranti. • Hipsterizam: Nevešto sklepane, a dobro dizajnirane kulise koje simuliraju neprobojno sklonište od primisli na sopstvene misli i osećanja. Poza koja imitira stav, prepadnutost koja imitira ravnodušnost. • Klubovi: namenski prostori namenjeni kolektivnoj zabavi u kojima se susreću oni koji nemaju šta da kažu i oni koje ne zanima da bilo šta čuju. Otuda tolika buka u njima. • Procedura glasanja je postala prekomplikovana: čekiranje prsta, predaja poziva za glasanje i lične karte, potpisivanje u birački spisak prilikom uzimanja svakog od 4 listica, prskanje prsta, odlazak u boks, zaokruživanje, presavijanje listića, ubacivanje svakog u posebnu kutiju. Izgleda da je između države i građana stepen uzajamnog nepoverenja proporcionalan. • „Nije pristojno pitati ljude za koga će glasati. To je privatna stvar. Pa, pazi kad nije! Naziv državnog uređenja u kome živimo upravo znači „javna stvar” (res-publica), ponuda političkih opcija je javna, odluke koje o njima svaki građanin donosi tiču se svih ostalih građana. Biće pre da je reč o nekoj vrsti intelektualnog kukavičluka. Ako neko želi da krije duboko lična uverenja, neka zaključa ženu i decu u kuću, npr. Kudikamo je intimnije pojaviti se sa partnerom i potomstvom u javnosti nego izreći svoje političko opredeljenje. • Danas nosim nekada skupo plaćene Diesel tike kojima su propale pete s unutrašnje strane. Taj problem sam rešio tako što sam jutros napravio anatomske uloške pomoću makaza i starog mouse pad-a i tako popunio petna udubljenja. Mislim da po istom principu funkcioniše čitav život Marijane Mateus.

• Toliko mrzim košavu da bih joj pljunuo u lice, da nemam to malo osnovnog znanja iz fizike. • Možete uzeti muževljevo prezime ili ćete zadržati očevo. Nudimo vam mnoge opcije za trajno zatiranje tragova identiteta vaše majke. Procenat njihovog udela u vašem postojanju ionako ne prelazi minornih 50%. • Jedna od simptomatičnijih manifestacija predimenziorane sujete je učestalo korišćenje (među advertajzerima naročito odomaćene) poštapalice „Ne znam, lupam sad…”. Poštapalica se upotrebljava kao obavezni intro koji prethodi iznošenju ideje pred kolege. Funkcija poštapalice je da podtekstualno naglasi kako autor lično ne vrednuje naročito iznetu ideju, jer ima previsoke kriterijume, ali zato potajno očekuje da se kolege istom idejom barem oduševe. • Znate onaj dramaturški kliše o sinu-momčini koji ima patološki zaštitnički odnos prema majci, a sadistički prema ostatku porodice. Majka je stara i nepokretna i na svaki mogući način direktno zavisna od sina, te izbegava da bude kritična prema njemu. Otac, rođeni boem i raspikuća, je odavno napustio porodicu te je sin prinudno preuzeo njegovu ulogu i prevremeno je odrastao. I ogrubeo. On je čvrst, efikasan, pragmatičan, prodoran…On je bahat, osion, bezosećajan, samodopustiv, nasilan… On brine za svoju braću i sestre, voli ih, ali samo dok oni pokazuju potpunu poslušnost. On ih izdržava, on ih kažnjava, vedri i oblači… S vremena na vreme, tu padne i po neki šamar, zaključavanje u sobu, uskraćivanje džeparca, neretko i šibanje kaišem, pa i teške batine. On im nikada neće oprostiti svoje, a za njih žrtvovano detinjstvo. Verovaće zauvek da je strog i pravičan i da sve što čini, čini za njihovo dobro, koliko god oni patili zbog njegovih spartanskih metoda vaspitavanja. Kod njih se već primećuju svi simptomi odrastanja u disfunkcionalnoj porodici i začeci buduće psihopatije. Sva njegova moć se sastoji u činjenju drugih nemoćnima. Eto, to vam je, otprilike, parabola o globalnoj geopolitici u formi telenovele. 66

• Petarde u retarde. Rektalno bi bilo optimalno. • Ima ljudi koji rezolutno odbijaju da budu oduševljeni, makar im ispred nosa Salvador Dali ispaljivao psihodelično obojene loptice iz bulje, paralelno svirajući „Bumbarov let” na gajdama i izjavljujući im ljubav na svahiliju. Biti iznad svake situacije je ispod svakog nivoa. • Znate li one ljude koji veruju da „udaraju” ritam dok, zapravo, tim lupkanjem rukama prate jedino smenu tonova melodijske linije? Klonite ih se. Ko ne zna da razlikuje ritam i melodiju, taj ne zna da razlikuje ni dobro od zla. • Stav „Zadržaću svoj stav za sebe” je isto što i stav „Zadržaću sve specifične manifestacije ljudskosti (talenat, kreativnost, osećajnost, empatičnost, ljubav...itd) za sebe”. Stav je da se deli, a ne da se drži u slamarici ili u sefu banke. • Sretnem na ulici prijateljicu sa malim detetom. Dete jasno pokazuje netrpeljivost prema meni, što me u trenutku gadno ubedači. Onda se setim da bi dete tog uzrasta slično reagovalo i na Bergmanov film ili Vagnerovu operu. Deco, kada progovorite, razgovaraćemo. • Video sam ili najretardiraniju ili najzaljubljeniju devojku na svetu. Sedela je nagnuta ka svom preopuštenom, prosečnom ali relativno maskulinom frajeru koji je držao beskrajan smarački monolog iz kojeg se nije dalo zaključiti da deli njen entuzijazam. Nju to nije sprečilo da pogledom hipotetičkog diznijevskog teleta netremice zuri u njega, nijednog trenutka se ne udaljavajući od njegovog lica na razdaljinu veću od 8,5 cm. Naravno, sve to vreme nije zucnula ni reč. Onda su ustali, krenuli napolje, on je obukao svoju jaknu i otišao do vrata, dok je ona plaćala, boreći se sa silnim kesama koje je vukljala. Došlo mi je da je udarim. Ili zaprosim. Ili da njega udarim. Ili da im naručim piće. Ili da joj preporučim Zoloft i neke knjige i filmove. Ili da ga poljubim. Ili da uzmem još jednu kafu. Ili da nađem nekog s kim bih pričao. O bilo čemu. 67

• Od pet radnica različitih uslužnih i trgovinskih delatnosti s kojima sam stupio u interakciju za poslednjih sat i po vremena i na prostoru od svega par stotina kvadratnih metara, njih pet je imalo veoma velike ili ogromne grudi: prodavačica u fast-fud objektu u Sremskoj, radnica u Liliju, takođe u Sremskoj, članica personala u Zari, Knez Mihailova, konobarica kafića „Kofišop” u Čika Ljubinoj i kao najveće iznenadjenje - žena zaposlena u knjižari „Zepter”, opet Knez Mihailova. Znao sam da moraš biti devijantan da bi radio kao HR, ali ovoliko infantilnu i stereotipnu fiksaciju čak ni od njih stvarno nisam očekivao. A imena i lokacije objekata u kojima rade ove sjajne dame navodim tek kao vid simbolične, ali kompetentne reklamne protivusluge za nesvakidašnji i, teoretski malo verovatan, doživljaj koji su mi pružile. • Komisija za imenovanje ulica i trgova odabrala je danas da se novi most preko Save zove „Most na Adi”. Očekuje se da će ista komisija uskoro preimenovati hram Svetog Save u „Monumentalni objekat za vršenje verskih obreda na Vračaru”. • Jeste li primetili kako počesto kukumavčimo zbog toga što su ljudi neobrazovani, nepismeni, ne čitaju, itd? Rekao bih da je to prilično neiskrena kuknjava. Mislim da to nama koji smo nešto nekad i pročitali savršeno odgovara. Da nema tih neobrazovanih, nepismenih i nenačitanih, ko bi nas uopšte smatrao obrazovanima, pismenima i načitanima? • Svaka varoš ima prominentne beskućnike od kojih su neki i duševno oboleli. Varošani ih uglavnom vole i često šire glasine o tome da su ovi nesrećni ljudi pre svoje nesreće „bili mnogo pametni, završili tri fakulteta” itd. Iz nekog razloga, svi se rado prave da veruju u ove očigledne izmišljotine. Valjda imaju potrebu da romantizuju tragediju, da umire savest, ili time samo pokazuju svoj odnos prema obrazovanju. Đavo će ga znati.

• 8. mart je možda najznačajniji praznik na svetu. Obeležava i slavi oslobođenje ni manje ni više nego polovine čovečanstva. A pogledajte kako se tretira: em radno, em pospdno, kao „komunistička izmišljotina”, ili glupavo-romantično. Dan žena ne slavi puko bivanje ženskim, „nežnijim, lepšim, slabijim” polom, nego zbacivanje jarma viševekovnog falokratskog terora. Jedini bitniji praznik bi bio eventualni Dan ljudi. Čestitam ženama na tome što su se hrabro suprotstavile onima koji će ih i danas tretirati kao nedorasle, poklanjajući im tamo nekakvo cveće i bombonjere. • Ovaj aktuelni vetar je najobični prostački siledžija. Ponaša se kao onaj najgluplji lik iz odeljenja čiji je vrhunac zabavnosti ometanje časa simuliranjem prdeža ručnopazušnom tehnikom. • Ustajete svakog jutra pre 8, tuširate se, birate garderobu, peglate, vozite se do posla, radite bar 8 sati, odvozite se sa posla, smucate se po gradu, pijete piće s prijateljima, kupujete namirnice, spremate ručak/večeru, bavite se partnerom/decom, perete sudove, stavljate veš u mašinu, prostirete ga, pratite vesti i aktuelnu kulturnu produkciju, odgledate/odslušate/pročitate nešto, obavljate onlajn komunikaciju, promišljate psihološke, sociološke, političke, filozofske, naučne, metafizičke fenomene, spremate se za sutra, a ponekad čak i izađete... Kako vas ne mrzi da vas ništa ne mrzi? Kad stižete da ne radite ništa? • Nakon oklevetanih beskućnika-genijalaca, setimo se još jedne interesantne, neformalne, relativno masovne, ali slabo vidljive paraakademske (pod)grupe: Oni koji su upisali/završili prava ili ekonomiju, a „hteli su istoriju umetnosti, filozofiju, psihologiju ili režiju”. Šta li ih je sprečilo? • Još jedan u nizu neodoljivih varošanskih mitova: najružniji muškarci, oni na ivici nakaznosti, se po pravilu proglašavaju za imaoce najvećih penisa. Nekakva pervertirana samilost, šta li... 69

• Dragi prijatelji, neke od vas ponekad ogovaram i mislim da je skroz ok što i vi mene ogovarate. Uostalom, ogovaranje ne postoji. Postoje samo (manje ili više) analitični razgovori sa prijateljima o trećim licima koji učestvuju u našim životima. Ko nam je kriv što smo sujetni, pa ne omogućavamo jedni drugima da u međusobnim razgovorima budemo iskreni isto onoliko koliko smo iskreni dok se ogovaramo. • Ima li besmislenijeg saveta od „Budi to što jesi”? Pa, to je upravo jedino što ne mogu da ne budem! Molim vas, ako već nekome dajete savet, predložite mu šta bi još eventualno mogao biti sem onoga što inače jeste. To što jeste ga je upravo i dovelo u problem zbog kojeg vam se obraća za savet. • Ponajviše od svega mrzim konzervativizam mladih ljudi. Omladina sa matoračkim stavovima, ima li šta odvratnije? Hitlerjugend u najavi... Takve je sasvim opravdano nazvati onim matoračkim izrazom - „mladež”. I to onaj maligni, melanom. • Videh na svom gmail-u natpis: “Visit settings to save time with keyboard shortcuts!” No, kids. Don`t do it. Take your time. Saving time is wasting life. • U komičnom ali iskrenom pokušaju da epistemološkom blitzkrieg metodom utvrdi poreklo homofobije… Dovođenje u pitanje nečega tako fundamentalnog, definišućeg u poimanju stvarnosti i sebe, kao što je seksualnost (i „bezupitnog” za izvesne slabomisleće strukture) ugrožava pouzdanost njihove percepcije i njihovog svetonazora. Kao kad bi im neko rekao da je zemlja gore a nebo dole. Pomislili bi da je došlo do neke strukturne devijacije u poretku stvari. Zbunili bi se. Postali bi dezorijentisani. Pomislili bi ili da su oni ludi ili da svet više ništa ne valja. Zbunjenost obično izaziva nelagodu i strah. A zatim i otpor onome što tu nelagodu izaziva.

• Konzervativni ljudi nisu glupi. Nisu ni zli. Oni su samo strašno lenji. Jednom su naučili da su stvari takve i takve, uveliko definisane i šta sad tu ima neko to da dovodi u pitanje, posle mora da se sve to iznova promišlja, uspostavlja...nego, lepo, brate, zna se šta je šta i šta je normalno.Sva sreća, pa onog pećinskog čoveka nije mrzelo da proveri da li ima šanse da mu nekako bude manje hladno, pa je uzeo da se bakće kamenjem i drvima i one dokone Atinjane da vide da li baš nema drugog načina da se organizuje život u zajednici, a da to ne bude ekskluzivna stvar volje jednog privilegovanog čoveka. • Ne shvatam kako to još uvek nisam postao mladi gospodin u kardigan-puloveru koji pravi rafinirane levičarsko-psihoanalitičke opaske na račun savremene južnokorejske kinematografije. Ima tu i malo vešto kamufliranog rasizma, i malo Bramsa na gramofonu i malo muškatnog oraščića u čaši. Možda i mrvica cimeta. Ne znam šta piše na onom francuskom pozorišnom plakatu sa zida. • Volim kad me ljudi pitaju što sam nadrndan kada se sasvim dobro osećam. To mi pokazuje ne samo da sam složen za tumačenje, što je svakako egougodno, nego i da me ne poznaju dovoljno, što mi daje opravdanje za to što ih ne volim bezrezervno. • Ništa mi se ne sviđa dok tačno ne znam zašto mi se nešto sviđa. I to mi se sviđa. • Odbijam da moram da želim više nego što mi je stvarno potrebno. • Žene inhibirano kijaju. Sve, kako muškarače, tako i rafinirane dame, bez izuzetka. To je dokaz da je emancipacija totalno propao koncept i indikator da borba za jednakost polova ima krtice u svojim redovima, a sasvim je moguće da krtice imaju potpunu kontrolu nad Centralnim komitetom feminističkog pokreta. Dole kulturološki uslovljena ahedonija! Nazdravlje. 71

• Svi koje smo ikada razočarali- ili su nas nedovoljno poznavali, ili su nas isuviše poznavali. Nismo mi krivi što neki nemaju osećaj za meru! A svi oni koji su nas razočarali su, jednostavno, bezobzirni skotovi. • Baloni za mali fudbal su, u stvari, samo paravani za vršenje okultnih obreda. Mislim da se radi o devolucionarnoj sekti „Mladi majmuni”. Tu se okupljaju mlađi muškarci (19-28 godina) radi osmišljavanja i uvežbavanja taktika za ubrzano starenje, očuvanje tradicionalnih vrednosti, trajno transformisanje u hiperdžibere, utemeljivanje u zatucanosti i zatiranju svih tragova kultivisanosti. Došao sam da popijem kafu, a otkrio sam zločinačko udruženje, ha! Ako me nema na fejsu za 15 minuta, zovite policiju. Višnjička 61. I ako negde na ulici spazite mladića prigradske fizionomije sa sportskom torbom o ramenu, ne paničite, polako se udaljite i odmah obavestite nekog starijeg. • Sve čega se dohvatim, ostavljam nedovršenim. Veoma sam uporan u tome. Suprotno uvreženom mišljenju, stvari treba da traju, a ne da se završavaju. Planiram da istu stvar uradim i sa životom. Ostaviću ga nedovr • Sinoć sam, napokon, bio u klabingu. Što me je ponovo nateralo da posumnjam da je boravak na pretežno nekomfornom, prenatrpanom mestu, uz slušanje emotivno neutralne i neuzbudljive muzike, praćeno umerenim ispijanjem piva i prijatnom, pristojnom, ali ne i prisnom konverzacijom sa relativno uzdržanim ljudima najbolji mogući koncept zabave koji smo mogli da smislimo. I dalje sam uveren da je antička orgija sa kanibalističkom završnicom interesantnija ideja. • Biti domaći bend a pevati na engleskom je nešto kao biti domaći pisac a pisati na sumerskom, starogrčkom ili aramejskom. Ako jezik na kojem stvaraš nije jezik na kojem postojiš, ne znaš šta govoriš.

• Čvrsto zastupam rigidni relativizam. Sve je i ovakvo i onakvo i svakakvo i svako drugačije shvatanje je neprihvatljivo! • Nemanje nikakvih obaveza i nemanje slobodnog vremena izaziva podjednaku količinu dosade. • Gluma: nije stvar u veštini da se uverljivo praviš da si nešto što nisi, nego u hrabrosti da se uopšte ne praviš da nisi nešto što jesi. • Svi zvuci koji se čuju kada se ne čuju zvuci koji se inače čuju su, u suštini, miš. • Treba izmisliti jezik koji automatski proizvodi posledice, u kome se svaka izgovorenost nužno i neposredno efektuira. Ako statusno ne izjednačimo govorenje i činjenje, trebalo bi da zaćutimo. • Ništa ne može toliko zaglupeti čoveka kao baktanje pametnim telefonom. • Ah. Ništa nije kao najradosniji praznik u devetom krugu porodice. • Ljudi ne vole one koji se kinje. Ljudi ne vole one koji se hvale. Pa, kako onda čovek da bude iskren sa ljudima? • Radije bih gajio opijum na terasi i pirane u kadi nego bilo kakva očekivanja. • Monumentalni momentalizam ili spora smrt za života. Nema trećeg, što se mene tiče. • Ponekad mi se piški. Često se ne slažem sa tim. Iz čisto ideoloških razloga. Ne verujem u piškenje, bilo kakvo delanje, pa i celokupno življenje koje nije zasnovano na jasnoj želji i slobodnoj volji.

• Na osnovu čega očekujete da ću umreti? Kad sam ja to umro, pa da tako o meni pričate? • Kada igrač pokuša da petom doturi loptu saigraču koji je u tzv. izglednoj poziciji, a u tome slučajno ne uspe, komentatori su skloni da takav pokušaj okvalifikuju kao „neozbiljan pristup, nonšalanciju, aroganciju, preteranu ležnernost”, itd. Kada, pak, takav pokušaj, takođe slučajno uspe, onda se to proglašava „genijalnim potezom, bljeskom lucidnosti, velemajstorijom”…itd. Ne bih da generalizujem, prenagljujem i preterujem sa zaključcima, ali izgleda da su ljudi ipak najobičnije povodljive, utilitarističke, oportunističe kurvetine. • Savet kolegama depresivcima: ne dozvoljavajte da vas pitaju „Šta vam je?”. To je izraz neuvažavanja naše predisponirane različitosti. Nije nam ništa, takvi smo povremeno bezrazložno pregrozno raspoloženi, kao što su homoseksualci homoseksualni a crnci crni. • Ja najverovatnije nemam nikakvih sličnosti sa većinom onih koji se zovu isto kao ja. Zašto nosimo isto lično ime, a različite smo ličnosti? U skoro svemu smo drugačiji, ali gle čuda, upravo su nam identični označitelji identiteta. Glupost. Svako treba da ima svoje ime. Bilo bi logičnije, poštenije a svakako i zabavnije. • Treba zabraniti proizvodnju varijeteta kultnih proizvoda. Neskafe u kesici, plazma, milka, smoki, čips...striktli plejn, pliz! Strong, čokoplazma, milka s jogurtom i keksom, čips sa ukusom bezukusa... To je kao Betoven na sintisajzeru ili Čaplin u koloru. • Veći deo života sam proveo u uverenju da je ekonomija najkompleksnija (društvena) nauka. A zapravo je sasvim dovoljno ne biti pohlepan, a biti čovekoljubiv, pravedan i solidaran da bi svega bilo dovoljno za sve. Eto, rešio sam problem svetske ekonomske krize. Novac od Nobelove nagrade za ekonomiju ustupam budućem inicijalnom odboru Fonda za reafirmaciju društvene imovine. 74

• Ako nije sporno javno pominjati faktore i aktere jedne fiziološke potrebe - kao što su tanjir, nož, viljuška, lonac, želudac, usna duplja, ne vidim zašto je problem javno pominjati faktore i aktere druge fiziološke potrebe kao što su kurac i pička. Čitavog života čekam da čujem iole ubedljiv protivargument. Zašto je neke delove tela primereno nazivati narodnim izrazom, a neke druge nije? „Boli me humerum”. „To ti je od promaje, i mene otkida capitis.” • Paprika nije suština punjene paprike, čak nema nikakav bitan uticaj na ukus tog jela, znam priličan broj ljudi koji je izbegavaju upravo zbog papričinog sluzavkastoskramastog prisustva, ona je samo egzoskelet koji drži sastojke na okupu. Ipak, to jelo se zove njenim imenom. I kako posle da verujem u reči kao što su čovek, bog, sloboda, istina, ljubav, život, smrt... kada su produkt kulture koja nije sposobna da pošteno i smisleno imenuje jedno obično jelo? • Ponos, princip, žrtvovanje, integritet, dostojanstvo, kodeks. Dodajmo ovom nizu nuklearno naoružanje, hedžfondove, bankarski sistem i žu-bel separator i dobićemo spisak najglupljih ljudskih umotvorina. • Ima ljudi koji mnogo imaju iako ništa ne zaslužuju, da ne zaslužuju čak ni da nemaju to što imaju. • Rodiš se u dominantno pravoslavnoj sredini, i gle čuda – od svih postojećih, izabereš baš pravoslavlje za svoju veru. He! Rodiš se u dominantno patrijarhalnoj sredini, gde je striktna monogamija nedodirljivi totem, i pazi ti te koincidencije - od svih mogućih modaliteta ljubavnih odnosa, ti se opredeliš baš za striktnu monogamiju! Čudo jedno! Mislim, je l` može to malo autentičnije, kreativnije, hrabrije, iskrenije, raznovrsnije? • Ignorisanje i nipodaštavanje Nove godine je postalo toliko moderno da je to totalno demode, što samu Novu godinu ponovo čini modernom, a samim tim i demode. 75

• Zašto se iskompleksiranost smatra za prezira vrednu osobinu? Kompleksi su najčešće potpuno opravdani. Ne bi li stoga trebalo da nosioce kompleksa posebno poštujemo kao ljude koji su svesni sebe? • Ohrabrujem sve lenje a talentovane ljude: uz minimalne napore možete postići čak veoma osrednje rezultate i tako se ratosiljati bremena svoje darovitosti! • Videh sad na ulici tipa: debeo sloj tamnog pudera, lakirani nokti, svetlucav jeftin nakit, too slim i too short farmerke, poluduboke čizme sa visokom potpeticom. A sve to na totalno ruralnu fizionomiju: koščata građa, grbav nos, široka, pogrbljena pleća, previsoko čelo, duboki zalisci, antifrizura, nešto kao mladi superfeminizirani Milić Vukašinović sa ispodprosečnim primanjima. Žuri, ide Nekud, biva sobom, nimalo snebivljivo. Čovek je hodajuća Statua slobode. A ja uspevam da se smatram slobodnim, a ovamo se ustručavam da bar pustim brkove, kad već nemam muda da se šminkam. • Ima jedna osoba. Nije bitno ko je ukoliko ne znate ko je. Ustvari, ima nekoliko tih jednih osoba i svi to znaju a niko ne zna ko su. Ako ne znate na koga mislim, onda znate šta mislim. • Knjiga je gotova. Auto je popravljen. Tezga je naplaćena. Računi su plaćeni. Lekovi su ostavljeni. Ja sam nadrndan. Uvek Nešto mora Sve da pokvari. Što nekad Sve ne pokvari Nešto? • Postoje Ljudi-bogovi prosvećene bezazlenosti. Svaki njihov iskaz i celokupan način postojanja i ispoljavanja su logički i poetički korektni i smisleni, njihove komične poente su precizne, suptilno re-ferencijalne, njihova estetičnost i osećajnost su rafiniranani i veoma kultivisani. U ophođenju sa ljudima su obzirni, uviđavni, prijatni. Nikad ne afektiraju, nisu przničavi, puni su iskrenog razumevanja i empatije. Sve u svemu, nema im se šta zameriti. Jedino im to zameram. 76

• Stalno pokušavam da rešavam tradicionalne problematične situacije na netradicionalan način, verujući da postoji bolje rešenje koje su ljudi, iz ovih ili onih razloga, prevideli. I uvek se ispostavi da moje rešenje nije delotvornije od prezrenog mi tradicionalnog pristupa. Šta zaključujem? Da su se problemi i sutuacije vremenom oblikovali prema načinu na koji su tretirani. Da su postali integralni deo Tretmana. Da ne postoje kao autentični problemi i situacije. Da su veštački. Da problema nema. To je najveći problem. • Ko god ima visoko mišljenje o sebi, ne može si dopustiti uobraženost. Ko god je uobražen, taj loše misli. O svemu, pa i o sebi.

Lečeni emocentrik Ne osećam glad, umor, hladnoću. Registrujem ih. Ne osećam tugu, bes, strah, ljubomoru, zavist. Konstatujem ih. Osećanja čuvam za lepše stvari.

• Ja mogu mnogo da osećam. Takođe, mogu da pojedem šest sarmi i da popijem dvanaest piva. Primetio sam da mi je znatno prijatnije kad pojedem dve sarme i popijem četiri piva, pa sam isti princip primenio i na osećanja. Od tada mnogo više jedem i pijem. • Brak donosi jednoličnu raznovrsnost, a samački život raznovrsnu jednoličnost. • Uhvatim sinoć sebe u sred neke snohvatice kako držim sebe jednom za drugu ruku. Onako, nežno, skoro romantično, ukoliko verujete da je samoljublje vid ljubavi. Logično, pomislim, baš sam puk`o, baš sam jadan, ic sou patetik, ajm sou lounli, kme, kme... A onda shvatim da je je držanje za ruke sa samim sobom možda i manje sranje od neprestane izloženosti kritici, osudama, očekivanjima, zahtevima, procenama adekvatnosti i ostalim mehanizmima ucene i prinude koje podrazumeva tzv. romantična veza. • U poslednje vreme, spontao sam počeo da se bavim male bondingom. Ako uzmemo u obzir moju istoriju motiva za socijalizovanje, najverovatnije sam u procesu konverzije ka homoseksualnosti. • Očekivati od ljubavi sreću je isto što i očekivati od života besmrtnost. • Srodne duše mogu da mi puše. Ostalima ne dozvoljavam. • Super je kad promenite broj telefona, iz ma kojih razloga. Tako možete da živite u uverenju da vam poruke od bivših simpatija i neuzvraćenih-ljubavi-kojima-je-došlo-izdupeta-u-glavu ne stižu samo zato što vam ih masovno šalju na stari broj. • Ima li šta romantičnije i romantikoubilačkije nego kada nakon krčanja creva usledi pitanje: „Je l` to tvoj stomak ili moj?” 80

• Nema bolje ribe od dobre prosečne ribe. • Znate ono kad ne-svojom-voljom niste više s nekim, pa mahinalno krenete - kako biste lakše podneli gubitak - da u sebi relativizujete svaki njegov/njen kvalitet, a maksimalizujete nedostatke? E, pa ništa, nemojte to da radite. Jadno je, a i ne pomaže. • Odnosi koji zahtevaju mnogo usaglašavanja nužno dovode do nesuglasica. • U klasičnoj vezi, ljubav je slobodna, ljudi nisu. U neformalnoj vezi, ljudi su slobodni, ljubav nije. • Postajem pigmej kada nisam pigmalion. • Imam bogat seksualni život: usamljenost me jebe pa me rastura. • Prave mi se deca i ima mi se žena. Šteta što to podrazumeva kopulaciju i obligaciju. Pih. • To što neko nekom nije devojka / dečko / muž / žena je njegova privatna stvar i to treba poštovati. Ipak, to nikoga ne treba da sprečava da se unilateralno smatra/proglasi nečijom devojkom/dečkom/mužem/ženom. To što neko nekom nešto nije, ne znači da neko tom nekom ne može da bude nešto što on smatra da jeste. • U naprednoj, organizovanoj, razvijenoj, socijalno osetljivoj, civilizovanoj, humanoj, inkluzivnoj, tolerantnoj, liberalnoj, u svakom smislu uzornoj Švedskoj, 47% odraslih stanovnika živi samo, izvan porodičnih/bračnih zajednica. U prljavoj, socijalno surovoj, kastinski podeljenoj, ekonomski diskriminativnoj Indiji svega 3% stanovništva živi na ovaj način. Sad sledi vrlo masna nenapisana psovka upućena svima koji mene i sve nas koji se opredeljujemo da živimo sami smatraju „faličnim”, „nezrelim”, „nenormalnim” itd. Liv as aloun. 81

• Da bi srce disalo punim plućima, treba pustiti muda, deblokirati mozak i pripaziti jetru. • Osećanja su neujezičene inkarnacije uverenja. Sve ostalo su afekti. • Vreme je za uvođenje inovacija u oblast međuljudskosti: Preambula: Budući da život služi ostvarivanju sreće, a da gotovo svako nekoga povređuje, rastužuje, razočarava, čini nesrećnim itd, neophodno je da jedni drugima prestanemo da ispostavljamo svoja jednostrano formulisana očekivanja i da se međusobno ljutimo, kažnjavamo i mrzimo ukoliko neka od tih očekivanja uzajamno ne ispunjavamo. Zbog gore navedenog, predlažem: Stav 1. Ukinuti ispoljavanje nezadovoljstva prema nekome zbog neke od svojih nezadovoljenih potreba kao podrazumevajući način ophođenja. Odsustvo stopostotnog poklapanja nečijih želja i interesa sa željama i interesima drugog ne dožviljavati kao zločin i ne preduzimati nikakve sankcije. Stav 2. Biti zahvalan na svemu što od nekoga dobijaš i shvatiti da niko nije kriv što nije svemoguć, nego je, prosto, ograničen imanentnom mu ljudskošću. • Ima ljudi čija briljantna emocionalna inteligencija inhibira njihove emocionalne impulse. Znaju sve o emocijama i nijednu ne osećaju. • Postoje ljudi, ima ih među mojim mladenovačkim prijateljima, koji vrlo strogim, podozrivim pogledom, i to kroz mikroskop, analiziraju upućenu im ljubav... Čkilje i misle: „Šta kažeš, voliš me? Ma nemoj? A zašto me voliš? Šta hoćeš od mene? Šta očekuješ zauzvrat? Ko si, bre, TI da MENE voliš? Pogotovo što ja ne želim bilo čiju ljubav i smatram je ispraznim sentimentalizmom i znakom slabosti!!! Znam! Voliš me jer želiš da manipulišeš mnome, možda, čak, želiš da zadobiješ moju ljubav, ha! Ok, neka ti bude, voli me, ali to će mi dati moć nad tobom koju neću oklevati da upotrebim, ha!” Uh. Ne volim ljude koje volim koji ne vole ljubav. 82

• U svojoj hiperintimnoj subjektivnoj proceni, koja se može pokazati objektivnom, muškarac precizno izračunava koji tip žene je u stanju da osvoji/zadrži. Onda nekom vrstom nesvesne racionalizacije opravdava taj „izbor”, koji je, u stvari, prinudan i na kraju je uveren da mu se upravo taj tip riba “sviđa”. Ništa estetika. Bio-psiho-matematika, brale. • Komunikacija koja nije zasnovana na odnosu ljubavi mi je postala dosadna i zamorna. Iako je komunikacija jedan od puteva do uspostavljanja odnosa ljubavi i zbog toga od nje ne treba nipošto odustajati, sve me više mrzi da se probijam kroz nečiju nepoverljivost, uplašenost, kompetitivnost, nesigurnost, sumnjičavost itd. Poenta: Kad vam se javim na četu, znajte da sam vam tim činom automatski izjavio ljubav. • Ja sam srećno zaljubavljen. • Dok ponirete u najdublje dubine bića svoje voljene osobe uzajamno se gledajući u oči, dok pripijeni jedno uz drugo razmenjujete sočne, tople, nežne i strasne poljupce, dok izgovarate sve one slatke i uzvišene reči, dok osećate ritam njenog/njegovog srca na svojim grudima...pokušajte da zaboravite da se vaši produkti varenja u tom čarobnom trenutku nalaze na svega par centimetara udaljenosti. • Ja sam izgubljen u provodu. Ko me nađe - njegov sam. • Preterano slatka dvogodišnja devojčica, koju vidim drugi put u životu, i to nakon 6 meseci, me zapazi na stepeništu zgrade u kojoj oboje stanujemo. Ozarena je, osmehuje mi se, širi ruke i trči ka meni. Osećanje je uzajamno, blago rečeno. Njen otac pokušava da me „zaštiti” od njenog ljubavnog desanta: „Izvini zbog male...Ona tako sa svakim...”. Sa svakim, malo sutra... I ja tada shvatim: ne postoje kurve. Postoje samo nesigurni muškarci. • Od žena koje očekuju od muškarca da im bude „zaštitnik, pokrovitelj, provajder” ljigaviji su mi samo muškarci koji od žene očekuju da bude inferiorna, pasivna i nesamostalna. 83

• Ljudi uopšte ne traže mnogo da bi vas voleli. Ali vas mogu zamrzeti ako im date više od toga što traže. • Postoje osobe za kojima je lepše patiti nego sa nekim drugima biti srećan. • Kilo moje ljubavi, po današnjem srednjem kursu, košta oko 750 grama tvoje. Fluktuacija kursa moguća zbog inflatornih tendencija. • Svaka je zaljubljenost zasnovana na tripčini i svaka je ljubav zasnovana na uceni. To mi ne smeta da i dalje budem zaljubljen u ljubav i da volim zaljubljenost. Od heroina se ipak suviše brzo i bolno umire. • Srećan dan zarubljenih. • Mnogo mi je draža ravnodušnost od krivosrčanosti. Ali mislim da emocije uopšte nisu glupe per se. Znaju one sve. Naša umna interpretacija ih čini glupima. Pa nam emocije, logično, u nužnoj samoodbrani, čine postupke glupim, ne bismo li se opametili. • Šta nedostaje ljubavi da bi bila skroz super? To što je toliko super da se ne može ne voleti. A nije fora nešto voleti samo zato što ga ne možeš nevoleti. Dakle, ljubav bi bila skroz super kada bi mogla da nam ne bude neophodna. Retko ko normalan će reći da mu je voda omiljeno piće. • Kada si s nekim, usamljenost je skroz podnošljiva. • Ne moram da te volim da bih te voleo. Ti moraš da te volim da bi me volela. • Sve mogu sam: da spavam, da jedem, da pijem kafu, da razgovaram, da sedim kod kuće... Samo ne mogu da budem sam sa nekim. Ako znate još nekog takvog, molim vas, obavezno nas nemojte upoznati. Uništili biste jedan savršen odnos. 84

• U poslednje vreme, emocionalno sam veoma sveden. Ili sam norway. Neka hladnoća, u svakom slučaju. • Love me alone. • Svedoci smo da veze često... pa, recimo, ne uspevaju. Mislim da sam otkrio razlog: To je zato što podrazumevaju ljubav. Ha! A ljubav podrazumeva, ni manje, ni više nego prelazak iz egzistencije identiteta u koegzistenciju razlike, prestanak bivanja jednim i početak bivanja (u)dvoje. Već zvuči zajebano, a tek koliko je teško ostvarivo. Nema teže dostižnog cilja. Osim, možda, zagolicavanja sebe. Giligili. • Većina odnosa koje imamo s ljudima je često simulacija odnosa koji su nam nasušno potrebni, a koje nemamo. Ti surogat-odnosi se kreću u rasponu od Odnosa-šećerne table, preko Odnosa-plastičnog cveća, Odnosa-gumene lutke, pa sve do Odnosa-metadona. Mogu da posluže. • Ima ljudi/stvari koje volimo samo zato što smo ih voleli. Volitelj i Voljeno su se u međuvremenu više puta promenili. Jedno Isto koje je sada Drugačije drugačije isto voli drugo Isto koje je sada Drugačije. Sve se menja sem voljenja. • Većina čovekovog intelektualnog iskustva je emocionalnog porekla. Skoro svaku misao upodobljavamo sopstvenom emotivnom odnosu prema predmetu mišljenja. To je, da prostite, odvratno. Sloboda mišljenja je ugrožena iznutra.

Žuljevi od udobnosti Život je besmislen. Baš kao i rečenica „Kad morž ide u duboko, pas i gronik sjedinjuju oko” ili „Na dnu grubog groba nalazište skroba”. Oduvek sam obožavao besmislice. Zato volim život.

• Od kada bolujem od socioapatije, stekao sam pregršt prepoznanika. To su vam oni koje često viđate a nikada ne upoznate, frekventni prolaznici na vašim rutinskim rutama, manje od poznanika-više od neznanca: baba-kornjača, butan-bilder, onaj-potpuno-drugačiji-tip-što-se-oblačiisto-kao-ja, nezdravodoručkujuća tinejdžerka, ikona pokreta za restituciju i mnogi drugi. Pozdravimo sve naše prepoznanike. • Ima tako nekih ljudi koji mi uvek pokvare neraspoloženje. • Nikad mi nije bilo jasno zašto toliko ljudi (među njima i ja) toliko voli fudbal. Na 90% utakmica 90% vremena se ne dešava ama baš ništa zanimljivo. Neka podrazumevajuća, samosvrhovita a iscprljujuća šljakerana, neki neodlučni pokušaji, neko nenadahnuto, a ipak poštovanja vredno trudbeništvo. Fudbal suviše liči na život da bismo prema njemu bili ravnodušni, to je. • Pomazite uličnog psa kad god vam se ukaže prilika, nemojte da vas mrzi. Jeste da ćete malo isprljati ruke, ali će vam se zato pročistiti duša. Ništa ne donosi toliki profit sa tako malom investicijom. • Hajde da skockamo savršenu emociju... Koji su sastojci i mere? Predlažem šaku mirne, tihe, dostojanstvene radosti, prstohvat tople, neogorčene melanholije, jednu kafenu šolju neusmerene zahvalnosti, sasvim malo napregnute žudnje i tek zrno slutnje nepromišljenog bogopoznanja. • Ljubav, sloboda, prijatelji, povremeno proleće, stvaranje i konzumiranje umetničkih dela, brzi internet, automobil, mobilni telefon, alkohol u umerenim količinama, sir, kajmak, ajvar, pečenica, čvarci, kao i mirisi lepka, gume, benzina, imalina i aromatično-dezinfikacionih kuglica u pisoarima su uglavnom dovoljni razlozi da ne izvršite samoubistvo.

• Volim kad mi na putu od radnje do stana hleb svojom pomalo prepečenom, ali čvrstom te hrskavom korom pocepa kesu. • Svaki put kada uzimam peškir posle tuširanja, njime nekako poobaram sa veš mašine torbice u kojima mi stoje lekovi, nakon čega se oni prospu po podu kupatila. Tada se setim kad sam od čega bolovao, kako sam se tada osećao, o čemu sam mislio itd. Da nema ovog nehajnog rituala, ne bih bio konstantno svestan svoje propadljivosti i smrtnosti. A upravo je svest o smrtnosti ono što me čini relativno opuštenim, a opuštenost me čini podobnim za voljenost. Život je čudo. • Prvi put u životu sedim raspištoljen na stepenicama ispred svoje zgrade i jedem sladoled, nakon čega ću zapaliti pljugu i pomisliti kako mi uopšte nije loše s obzirom na to da je sve ovo vrlo lako moglo ispasti mnogo gore. • Stare zgrade su lepe. Možda i nisu, ali mi nemamo sposobnost da ih drugačije sagledamo i procenimo njihovu estetsku vrednost. Kao da postoji neki estetski evolutivni tok koji nam onemogućava da stare zgrade opažamo kao nelepe, kao što, npr. ne možemo biti preterano objektivni u proceni majčine lepote. Ili smo jednostavno toliko bolećivi prema svom kulturnom nasleđu da se ne usuđujemo da razvijamo kritičku svest prema njemu. Ili smo samo sentimentalni i skloni romantizaciji prošlosti. Ili je sve od ovoga. Ili nije ništa od toga. Ne znam šta je u pitanju. Ali stare zgrade su lepe. • Svestan sam da sam najobičniji, truljenju i nestanku podložan, kosmički nano-isprdak i najperiferniji kapilarčić evolucije. Posebno sam srećan što sam srećan uprkos tome što sam toga svestan. • Do ekstaze kroz staze i oaze bivše srednje klase: Od keja kod Juge do hotela na Avali. Baš ništa ne fali. 89

• Ponekad brinem što ne kapiram Hajdegera i Hegela, jazz, Tarkovskog, modernu poeziju, što nemam redovan posao, dovoljno kinte i jače bicepse, što sam sav satkan od nepomirljivih protivurečnosti... A onda dođe proleće i zaboli me dupe za sve navedeno. • Svi koji svoju filozofičnost iscrpljuju u tipskim konstatacijama koje se svode na spoznaju da je „život sranje a ljudi su govna”, ne treba da zaborave da im je upravo življenje u ljudskom obličju omogućilo naslađivanje hejtovanjem života i ljudi. • U primirisu jeseni osećam diskretne note pretprvoseptembarske traume i sećam se da volim kada imam blago povišenu temperaturu, što trenutno, nažalost, nije slučaj. • Mislim da će sve biti u redu, naročito od kada sam saznao da svakom uređenom sistemu i stabilnom stanju prethodi manje ili više dugotrajna entropija. • Uočena sposobnost dobro tempirane, sinhronizovane potrošnje svih elemenata obroka me uvek oduševi. Ok, ne kažem da je neophodno imati inteligenciju astrofizičara da bi mogao da predvidiš dinamiku posega i unosa zalogaja, ali to jeste manifestacija nemalih čovekovih mentalnih sposobnosti. Ako smo za to sposobni, sigurno smo sposobni i da iskorenimo zadavanje nerealnih rokova i njihovo nužno prekoračenje, zakasnela priznanja, preuranjene zaključke, ishitrene odluke, naknadnu pamet i, uopšte, sve te neprijatne posledice lošeg planiranja. Poslednji zalogaj glavnog jela koji je praćen poslednjim zalogajem salate/hleba je najprostija hostija, darvinovsko pričešće. • Ili bog postoji i ima uvid u moj timesheet, ili je direktor JP GSP tajno zaljubljen u mene: Bus me je sačekao postavljen na početnoj stanici, a singl-sedište okrenuto ka pravcu kretanja je bilo slobodno. 90

• Ljubav, sloboda, prijatelji, povremeno proleće, stvaranje i konzumiranje umetničkih dela, brzi internet, automobil, mobilni telefon, alkohol u umerenim količinama, sir, kajmak, ajvar, pečenica, čvarci, kao i mirisi lepka, gume, benzina, imalina i aromatično-dezinfikacionih kuglica u pisoarima su uglavnom dovoljni razlozi da ne izvršite samoubistvo. Pametnom je dosta. Svega. • Imam žuljeve od udobnosti. • Pomirila se s tim kad sam ofarbao kosu u crveno. Jedva, ali ipak jeste. I sa tim da pušim. I sa tim što sam upisao besmislen fakultet. Pa čak i sa tim što se nisam oženio i što nije dobila unuče od mene. Kao i sa saznanjem da se bavim nečim čudnim što čak nije ni posao u državnoj službi. Ali se nikad nije pomirila s tim da pijem kafu sa šećerom. Svaki put je iznova testirala moju normalnost... „Je l’ bez šećera, beše?” - Ne, bako, već smo prolazili kroz to, poslednjih 20 godina kafu pijem SA šećerom i ti to dobro znaš“. Znala je, ali nije prihvatala. I nije odustajala. Pa, kakvo to muško pije slatku kafu, pobogu? Zar Moj unuk? Pa, ovakvo, bako, njanjavo muško: koje u ponoć piše o svojoj bakici po fejsbuku. • Živeli bivši spermatozoidi i budući leševi! • Ima tako tih tankoćudnika koji su praksa Teorije struna. Simultano trepere na 12 frekvencija, minimum. Registruju kada se neutron u 7. paralelnoj galaksiji uzdržava od kijanja. Osete trenutak kada im se doživljaj poočne ujezičavati. Nažulja ih molekul vazduha kada počne da se kondenzuje. I ko zna šta sve još što nikad neću osetiti. Ali ću ih slušati, čitati i gledati njihove filmove. • Živela urođena urađenost!

Beta Hamlet u Alfa Romeu Ako o nekom svom mišljenju imam loše mišljenje, a imam dobro mišljenje o svojim mišljenjima, o čemu nemam dobro mišljenje, kakvo je moje mišljenje o onome o čemu mislim? Ne znam šta da mislim.

• Vrlo često mi se od strane okruženja ispostavlja imperativan model dožvljavanja/shvatanja/ispoljavanja kao jedini prihvatljiv, ako ne i kao jedini dozvoljen. „Ako ne osećaš/misliš/ponašaš se Ovako, onda nisi Čovek.” S tim da moj model apsolutno ne uključuje nasilje, mržnju, bahatost, grubost, prezir, nadmenost, cinizam, mizantropiju, bezosećajnost, hladnoću... Ništa od toga, pa, ipak, nekako ne dobacujem do tih kriterijuma za bivanje „čovekom”. Gde je nestalo pravo na različitost? Šta je sa pravom na faličnost? A na autentičnost, nedajbože? Da li je moguće biti prihvatljiv ukoliko ne prihvataš u celini baš svaku opšteprihvaćenost? • Zašto ljudi jedni o drugima radije sude na osnovu posledica njihovih dela, a znatno ređe po namerama? Zašto se više uzima u obzir bezbrojnim nezavisnim faktorima uzrokovana eventualna neuspešnost nego najplemenitijim pobudama opredeljena namera i koje dobro kome donosi strogost u donošenju sudova o ljudima? • Zašto se reči dugotrajnom upotrebom udaljavaju od svog izvornog značenja? Zar taj upotrebni staž ne bi trebalo da ishodi boljim razumevanjem pojmova? Kako to da čovekjezikotvorac postaje čovek-jezikoubica? Npr, reč „improvizacija” je postala označitelj nečega stihijskog, neuređenog, neozbiljnog, dekadentnog. A kada je skovana, ta reč je pojave i ponašanja zasnovana na spontanitetu definisala kao „unapređivanje”. Što skoro svaki oblik improvizacije posledično i jeste. Pitajte džezere, uostalom. • Koliko malo treba razmišljati da bi se uopšte moglo pomisliti da se ikako može previše razmišljati? Inače bi se moglo i previše disati, što još niko nikad nije pomislio. • Da li smo netrpeljivi prema onome što nismo samo zato što to nismo (ili nismo sposobni da to budemo, mada bismo, možda, želeli) ili samo nismo ono prema čemu smo netrpeljivi zato što to nešto inače počiva na nama neprihvatljivim principima? 94

• Izrazito lepi ljudi su često i najbolje dizajnirani (oblačenje, frizura...). Da li je to tek spontan način ospoljavanja njihove osobenosti ili jedan vid nesvesne razmetljivosti usled osvešćenog osećaja privilegovanosti? • Da li je dovoljno dovoljno dobrog dovoljno? • Imate li ideju zašto, prema letnjem dress-code-u većine kompanija, muškarci nemaju pravo da nose bermude i 3/4 pantalone, dok se slična ograničenja prema ženama, iako su donekle predviđena, ne primenjuju? Da li je njihova telesna termoregulacija nečim inhibirana, pa je im teže da podnose vrućine? Ako je tako, razlika u pravima je opravdana. U suprotnom, u pitanju je polna diskriminacija. • Ako je sve nebitno, onda ništa nije nebitno. Ako ništa nije nebitno, onda je sve bitno. Ako je sve bitno, onda ništa nije bitno. Ako ništa nije bitno, onda je sve nebitno. Ako je sve nebitno, onda ništa nije nebitno. I da li je to uopšte bitno? • Pre neki dan, po onoj kišetini, sretnem jednu glistu. Zlopati se se u rupi napunjenoj vodom pored točka parkiranog automobila. Pokušavam da shvatim šta je cilj tog njenog batrganja. Šta će da radi i ako uspe da se izvuče iz te rupe, gde će da ide? Koje će joj se mogućnosti otvoriti? S kim će podeliti radost svog uspeha, koga će obradovati svojim eventualnim ostajanjem u životu? Čime će registrovati značaj svoj spasenja? Šta će joj se to lepo desiti? Hoće li postati svesna stvarnosti, hoće li doživeti ljubav? Hoće li imati mističko iskustvo bogopoznanja? Hoće li bar otići na neku žurku i napiti se? Zašto ne prekine tu agoniju, zašto se ne umiri i ne umre odmah? Kako je ne mrzi da gubi vreme postojeći? • Godinama unazad, primećujem da mnogi starci imaju neproporcionalno veliku budžu ispod pantalona, u predelu međunožja. I sad se pitam... da li je to samo kila ili ja nisam obavešten da starost donosi i neke sasvim nenadane prednosti? 95

Fejsbukagije Psi koji trče za automobilima se ponekad kreću i do 70-75 km/h, to sam upravo utvrdio. Kakva jalova upotreba izuzetne sposobnosti. Nešto kao ulaganje literarnog dara u pisanje fb statusa.

• Mislim, dakle, postujem. • Neću nikad na Twitter. Imam višak karaktera. • Nakon tradicionalnog (novo)godišnjeg ažuriranja liste fb prijatelja, preživelo vas je tačno 300. Kakvi ste vi Spartanci - takvi su i moji trbušnjaci. • Društvena mreža za mladolike: babyfacebook. • Najgore iskustvo tokom nebivanja na fejsbuku je nemogućnost svedočenja o iskustvu nebivanja na fejsbuku. • Isključen mi net, mrzim ceo svet. Slobodno me kastrirajte, al’ kabl mi ne dirajte, mošnice mi podvežite, al’ me na web povežite, analno me zlostavite, al’ me onlajn ostavite, cijanidom me otrujte, al’ me prvo konektujte! • Prijatelji: ljudi koji ti lajkuju autoironične, nelagodnoispovedne, prodepresivne i, uopšte, na žalopojkama bazirane statuse. Ostalo su poznanici, rodbina i kolege. • Kažu naučnici da su osobe sklone pisanju statusa pretežno narcistične. Aha, mhm, jeste, kakodane… Dok su slikari, pisci, glumci, profesori, muzičari... potpuno lišeni svake potrebe za eksponiranjem, priznanjem, uvažavanjem i obožavanjem, pretpostavljam? Važi. • Sem najbližih prijatelja, najviše volim kad mi statuse lajkuju emancipovane udate žene: Jana Savić Rastovac, Marina Kraljević Starovlah, Vladana Đudurović Stojanović, Silvija Mijajlović Ružić, Ivana Milošević Dulanović, Dušica Fišer-Jaredić... Uopšte, sve te divne dame sa dugačkim imenima i prezimenima koje čine da spisak onih koji su mi lajkovali status izgleda što impresivnije. • Nadajte se da nikad neću imati rak. Mislim da se od mog umiranja ne bi moglo živeti. Ni van fejsa, a kamoli na njemu. 98

• Ovaj status je kandidat za status kandidata. • Pre nego što pomislite: „Nema ništa na ovom fejsbuku”, pregledajte svoje recent posts. Čisto pravde radi. • Ako nekada poželite da saznate kako je to osećati se, bar na trenutak, kao bog, ili makar rimski imperator, nije vam neophodno duboko mističko iskustvo ili narkoticima izazvana vizija. Jednostavno, obrišite i blokirajte nekoga sa friends liste. Nema neke značajnije razlike u filingu između izdavanja naredbi „Neka nestanu Sodoma i Gomora”, „Lacta illum leones” i „Block this person”. • Primetio sam, možda netačno, da oni koji dobijaju najviše lajkova najmanje lajkuju. Predlažem Fejsbuku da prema takvima uvede restriktivno-vaspitne mere putem kojih će biti blokirano dobijanje većeg broja lajkova od broja dodeljenih lajkova tog dana ili nedelje. Koristim priliku da nešto slično predložim i svim državama sveta kada je u pitanju redistribucija materijalnih dobara. • Dobijam povremeno zahteve od prijatelja, poznanika, kolega... da se priključim drugim društvenim mrežama kao što su Google+, Twitter, Instagram, LinkedIn... Morao sam da se oglušim o te ljubazne i siguran sam, dobronamerne pozive. Ja to ne mogu. Ne mogu da postojim istovremeno u nekoliko „inkarnacija” na nekoliko mesta. Budući da sam zastareo model homo sapiensa, predviđen sam da postojim istovremeno samo u okvirima jednog fizičkog identiteta. Tako i u sajberspejsu mogu da postojim samo u okviru jednog virtuelnog identiteta. A to je ovaj, fejsbukovski. Eine Person, ein soziales Netzwerk! • Možda su mi statusi postali malo pretenciozni. Preći cu na lakše teme. Od pur pene, npr. Ovo koje trenutno imam na glavi je prilično teško i pritiska mi mozak. • U poređenju sa iskustvom bivanja detetom, blejanje na fejsbuku je najobičnije sranje. Realno. 99

• Kada hajdujete nečiji pojedinačni post (smara vas ili iritira sadržaj, zauzima mnogo mesta itd), fb vam momentalno preporuči opcije „Hide all by taj-i-taj” i „Unfriend tog-itog”. Brate, fejzbuče, polako, giv pis a čens, imaj malo takta. Niko nije toliko prek i netolerantan, čak ni ja. • Već danima nisam postovao ništa zanimljivo na fb. To me čini sposobnim za empatiju, što je veoma prijatno saznanje: sad znam kako je drugima, što uopšte nije prijatan osećaj. • U mojim news feeds poslednjih dana se ne pojavljuju postovi nekih prijatelja sa kojima sam doskora imao intenzivnu fb komunikaciju. Nisam ih hajdovao, nisam ih banovao, nisu me izbrisali s liste. Jednostavno, ova besvesna aplikacija zvana fejsbuk je postala svesna da su se ta prijateljstva ugasila i da nema potrebe da nas nadalje izveštava o našim aktivnostima. Fejsbuk je emocionalno inteligentniji od nekih ljudi. • Obaveštavam vas da mi se pokvario skupoceni softver koji banalne rečenice transformiše u zabavne, tako da ćete, do reinstalacije istog, biti prinuđeni da čitate ovakve statuse. Hvala na strpljenju. • Šokiran sam saznanjem da nema tog statusa koji će me uvesti u besmrtnost i dovesti u stanje permanentne egzaltacije niskog intenziteta. • Addovanje, ludom radovanje. • Kada odete na moj profil, nakon što krenete da skrolujete pregledajući postove, ubrzo vam se pojavi preporuka: “See more decent stories”. Potpuno primereno, s obzirom na moju učestalu neprimerenost.

100

Alteregomanija Pogledajte nesvakidašnje home-video serijale i upoznajte se sa mojim alter-ego likovima: • Slaviša iz Bataje: Legendarne provale i žešće nebuloze. http://on.fb.me/Zwk88U http://bit.ly/Z3C9M0 Slaviša je heroj sa margine, anti-junak vremena, nezvanični port-parol predgrađa. On deli sa Vama svoje zaumne refleksije, rezone-rije, dogodovštine, prljavštine, zgode i nezgode. Uz svog najboljeg prijatelja Borka, autističnog genija i overhormoniziranog sestrića Ljubišu, Slaviša vas vodi kroz vijugave predele jedne izmaštane Batajnice, svojevrsnog postdizelaškog Makonda!

• Domagoj vs. Prosigoj: Opereta iz purgerskog svijeta http://on.fb.me/10sb5XQ http://bit.ly/178Wkzy Mini-serija o antagonizmu između Zagorja i Dalmacije, između savremenosti i tradicije, između ljubavi i društvenih normi. Nosioci ovog epskog sukoba su Domagoj, glembajevski odgojen starovremeni intelektualac iz purgerskog serkla i Prosigoj, mladić odrastao na opusu Miše Kovača, prostodušan i romantičan momak iz okolice Šibenika, koji je beznadežno zaljubljen u kćer gosn Domagoja, što izaziva stalne (melo)dramatične zaplete.

101

Lajk na obaraču Napisavši ovo, prećutao sam sve ostalo što se uopšte može reći. A tu ima baš pametnih stvari.

103

• Ne može nam nikom ništa. • Nemojte da me ne shvatite pogrešno. • Muškarci su gice: eufeminizam. • Pristalica sam belih listića. Troslojnih. • Moj život je priča sa heviendom. • Zbogom, prvi erogeni sine. • Zaljubi se stric u Cicu, zaljubi se Cica u strica. Čeka se reakcija nadležnih bezbednosnih institucija i socijalnih službi... • Moj život je pokušaj samoubistva prirodnom smrću. • Lejzi beže da te jebem. • Grom i pakao, drob i kakao. • Tajac, neverica, pajac, veverica. • Sok od zove orla. • Donosim odluke. Na kućnu adresu. • Anderačiver ne pada daleko od klade. • Napuštajući svet, za usluge pružene nam za vreme boravka na istom, treba platiti. - Gospodine, kartica ili leš? - Leš. • Ne ustajem ja prekasno, samo sporo spavam. • Relativno obiman tekst govori više od hiljadu reči. • Curim mi iz nosa. Presipam se iz šupljeg u prazno. 104

• Ne verujem u teorije zavere. Uveren sam u bogatu zavereničku praksu. • Malo toga je mnogo smešno. • Štrajk žeđu ne pije vodu. • I just have no stomach for having a belly. • Ne pamtim kad sam poslednji put bio pijan, bio sam pijan. • Sifilis simili gaudet. Lično se sličnom radujem. • Futuristička nostalgija: nekada je i budućnost bila bolja. • Marlboro lights - Moj plućni ljubimac. • Demencija - jedini razlog zbog kojeg nisam zlopamtilo. • Mislim, dakle, nisam siguran. • Svako ima pravo na moje mišljenje.

105

Mediabolique Program koji sledi nije pogodan za gledaoce.

107

• Francuski glumac, Žerar Depardije, ruski državljanin sa prebivalištem u Belgiji, postao je crnogorski ambasador kulture. A ja mislio, imam krizu identiteta. Glumac, to nije profesija. To je profesionalna deformacija. • Zahvaljujem se fudbalskim klubovima Barselona i Real Madrid, kao i televiziji Sport Klub. Bez njih, bio bih prinuđen da kraj dana provedem u introspekciji čije posledice ne smem ni da naslutim. • A što bilo ko ko reklamira svoje političke ideje stavlja face nekih ljudi na oglasni prostor? Npr. „Poštena i uspešna Srbija”... Ok, lepo. I onda vidimo neke... face. Na koji način to meni treba da približi neku ideju, da me ubedi da je ta ideja pametna, izvodljiva, korisna za mene? Slikali ste neka lica. Dobro, i? Šta ste mi time rekli? To što neko ima lice, želju da se fotografiše i javno eksponira, mene treba da ubedi u relevantnost neke ideje i kompetentnost njenih predlagača? Mogli su da slikaju žabe dok spavaju ili uredno poređane stolove, jednako bi bilo smisleno. • Ima jedna reklama u kojoj neki metiljavi strejter „luduje” u kupatilu, valjda podstaknut blagotvornim dejstvom reklamiranog higijenskog preparata. Njegov air-drumming se naglo prekida kada u kupatilo nabasa njegova devojka. Serem im se u odnos. • Globalno obožavane, stvaralački ostvarene, hipertalentovane, savršenoizgledajuće, prebogate, a prerano preminule osobe nisu tanane, osetljive duše koje su stradale u naglom, neizazvanom sudaru sa bezosećajnim i surovim svetom (taj isti svet ih je tokom života izobilno nagrađivao za njihovu izuzetnost), nego su žrtve svoje alave želje da svaki sekund svog višestruko privilegovanog života provedu u stanju totalnog blaženstva, neprestane euforije, osećaja svemoći i, uopšte, konstantne i apsolutne zadovoljenosti. Šta je u tome plemenito, uzvišeno i vredno saosećanja?

108

• Jednog dana surdulički autolimar, III stepen SS, zaposlen u građevinskoj firmi rođenog brata, a samo 6 meseci kasnije savetnik potpredsednika vlade Srbije za evropske integracije. Američki san je popodnevna dremka u odnosu na srpski košmar. • O junacima i grobovima: Junaci serije Seks&City su teški grobovi. • Gledao sam sinoć epizodu serije „Vruć vetar” i utvrdio uzrok naše nacionalne propasti. Nacija kojoj je omiljeni lik bio jedan ništavni glupak, bezvredni parazit, nešarmantni, netalentovani i nesposobni imbecil kakav je Šurda, nije mogla doživeti drugačiju sudbinu. Svi smo mi Šurdina kopilad, a ja možda čak i zakoniti naslednik. Razgovaraću o tome sa svojim advokatom. • Da je Novak saopštavao vest o hapšenju R. Mladića: „Najpre, želim da se zahvalim sponozorima, MMF-u, Svetskoj banci i - naravno, skupljačima ratnih zločinaca... Bili ste sjajni! Želim da čestitam i Ratku na fantastičnom skrivanju... Bio je veliki izazov tražiti te, danas nisi imao sreće, ali ti si veliki borac... I hvala predivnoj publici na fenomenalnoj atmosferi i pažnji sa kojom je pratila akciju svih ovih godina.” • Nikada ne čitam vesti iz „crne hronike”. Nisam ni previše gadljiv, ni previše empatičan, a ni previše ravnodušan. Jednostavno, ne razumem zašto su takvi slučajevi stvar od javnog interesa? Šta koga briga, sem porodica i prijatelja aktera tog događaja, što je pijačni prodavac pucao u kolegu? Jasno je da je ta informacija savršeno irelevantna za živote svih ostalih, što dovodi do zaključka da izveštavanja o takvim dešavanjima u sredstvima javnog informisanja služi isključivo povećanju njihovih tiraža, dakle, profita. Što je previše blisko nekrofiliji da bi bilo legalno. Ili službenoj zloupotrebi radi sticanja imovinske koristi. Postojanje crne hronike je slučaj za crnu hroniku.

109

Uputstva s predumišljajem Ablendujte bez razloga. Time ćete uticati na opreznije ponašanje učesnika u saobraćaju. Pohotno gledajte starije gospođe. Time ćete doprineti konsolidaciji njihovog odumirućeg samopouzdanja. Mikrointervencijama do makroefekata!

111

• Uputstvo za imaginativnu kulizaciju i bjutifikaciju svake, pa i najgore pesme: usporite je 30%. Zamenite vokal nekim ženskim šaputavim altom. Simultano prevodite tekst na francuski, španski ili engleski, ako baš morate. Promenite kompletnu instrumentaciju - umesto ritam-mašine, konge, umesto sintisajzera - klavir, violin ili Hamond orgulje. Umesto el.gitare - akustara, klarinet ili alt saks. Umesto harmonike - pariska harmonika. Umesto plinkavog električnog basa, kontrabas ili čelo. Vežbajte ovu tehniku na pesmi „Lepi grome moj”. Sada ste spremni za vožnju međugradskim busom, taksijem, za kafu u komšiluku ili za čekanje u redu ispred kase. Ili slušajte Nouvelle Vague preko bubica, isto je. Uživajte. • Najpre, popizdite. Zatim, preimenujte sve: usisivač nazovite jagnjetom, čarapu dirižablom, jogurt kuglagerom itd. Dosledno se ophodite prema stvarima shodno njihovim novoimenima. Zakoljite usisivač, lebdite na čarapi, podmažite jogurt! Kada dobro uvežbate ovu tehniku, pređite na zahtevnije pojmove: otkaz, bolest, usamljenost, starost, smrt. Shvatićete da dobiti kliker, oboleti od linoleuma, osećati se algoritmično, trpeti krtolu i dočekati kvasac uopšte nije ništa strašno. • U stojećem stavu ukrstite noge. Spustite se u veoma diskretni polučučanj. Trudite se da održite ravnotežu. Ruke postavite paralelno, laktove prislonite na kukove, dlanove obe ruke okrenite ka gore. Isturite donju vilicu i blago oborite pogled. Izgovorite reč „hmur” - mirnim, konstatujućim tonom. Vrlo dobro. Zatim simultano isturite ruke malo napred i dok vršite opisanu radnju, ponovo izgovorite istu reč, ovoga puta nešto naglašenije, kao da pravite malu ekspresivnu gradaciju. Na kraju, lagano povucite ruke unazad, ne menjajući početni položaj i završite vežbu rečju „hmur”, intoniranom u maniru nedovršene konstatacije, kao da na kraju reči stoji zapeta. Podignite pogled. Zadržite se u tom položaju dve-tri sekunde, a zatim ponovite vežbu. Čestitam! Upravo ste uradili nešto što niste mogli ni da pomislite da ćete ikad uraditi. 112

• Zažmurite na jedno oko. Drugim okom fokusirano posmatrajte vidljivo parče svog nosa. Što duže, to bolje. Biće vam malkice čudno, a kad je čudno i bezazleno, tad je i zanimljivo. Puna kapa zabave za jedno radno jutro. • Uočite nešto neuobičajeno o običnom, pomislite nešto zabavno o ozbiljnom, apsolutizujte relativnost te misli, pobunite se protiv nečega, a zatim se podsmehnite jalovosti i naivnosti svoje pobune, narugajte se nečemu, a zatim se narugajte svom ruganju. Sada ste spremni da ugasite svoj twitter nalog. • Evo jedne spektakularne zanimacije za sve kojima je kosa proređena na temenu: stanite ispred ogledala, a ispod izvora svetlosti. Pogledom locirajte poziciju refleksije svetla na temenu. Pustite neku elektronsku muziku. Mrdajte glavom u ritmu i pogledom pratite veselo kretanje refleksije po vašoj budućoj ćeli. Ne budite očajni zbog gubitka kose, budite sami svoja disko kugla! • Ranije sam bio relativno uspešan zavodnik. Pošto se tim poslom više ne bavim aktivno, spreman sam da prenesem svoje iskustvo na mlađe kolege. Prilikom startovanja riba, trudite se da tokom konverzacije (usmene ili pisane, svejedno) naizmenično koristite akademizme i prostacizme. Primeri: Hegel - Prdež. Prust - Sise. Kandinski - Pljeskavica... itd. Tako ćete ostaviti utisak rafinirane i neposredne osobe. Srećno! • Potpuno besplatno, nudim vam spasonosan savet za srećan i uspešan život! Sve što treba da radite je da radite ono što treba. • Izgovorite nekoliko puta uzastopno „Kuštet murešan sađil di furduj purkurat”. Ne samo da grozno zvuči nego ništa i ne znači. Takođe, nema magijsko dejstvo i ništa se neće desiti, ali, ćete barem jednog dana imati šta da pričate svojim unucima.

113

• Ako malo obratite pažnju, primetićete da uvek negde nešto škripi. To može biti krevet, letva volana, roletna, ljuljaška ispred zgrade, nebitno šta - uvek negde nešto škripi. Podmažite planetu! • Učinite nešto po prvi put u životu, učinite ovaj vikend nezaboravnim: pomešajte kačamak, vatu (pola pakovanja), 2dl žirafinih suza i jednu bolničku papuču (seckanu na kockice). Ali ih nemojte pomešati u nekoj posudi, nego u sopstvenom poimanju tih pojmova. Poljubite četiri puta svoju dražu podlakticu i ne pomislite ni jednog trenutka na jednog što ga ne znate ali ste ga nekad sanjali. Pustite mačku unutra. Ako kojim slučajem nemate mačku, setite se neke Ekstra Nenine pesme ili imitirajte Tuđmana. Stanite. Nastavite. Nastavite još malo. Onda skuvajte kafu, ulogujte se na fejs i opišite nam u statusu proceduru koju ste upravo sproveli po gorenavedenim instrukcijama i svoj osećaj povodom toga. • Vozite automobile. Protegnite točkove. Što češće. Što bezrazložnije. Donosite mnogobrojne, brze i nedalekosežne mikroodluke. Osetite zadovoljstvo svojom veštinom i moći rasuđivanja. Uživajte u uspešnom spovođenju namera u efekte. Poigravajte se. Razgledajte. Razmišljate. Dopadnite se svojim mislima. Pustite radio. Poštujte starije i propise. • Sledećih 30 sekundi zamislite sebe kako već 18 godina radite kao pomoćno osoblje u zabačenoj duševnoj bolnici za najteže psihijatrijske slučajeve. Je l` vam sad malo bolje? E, pa ja stvarno više ne znam kako da vas oraspoložim! • Računajte da ste već mrtvi. Ali prethodno poverujte da ste besmrtni. Uradili ste kako sam vam rekao? E, sad možete da živite srećni. • Odvojte dovoljno vremena. Udubite se i posvetite se. Kao rezultat, dobićete odličnu nes-kafu ili briljantan doktorat, svejedno. 114

• Opet ste tamo odakle ste krenuli? E, pa upozorio sam vas da je put do jednostavnosti komplikovan. • Istresite svoje tastature! To pouzdano svodi ego na podnošljivu meru. • Smanjite očekivanja. Time ćete automatski povećati dotok krvi u mozak. • Ljudi se svadjaju uglavnom zato što od drugih očekuju da budu izvršioci njihove volje i ispunjivači njihovih potreba. A ako se i posle ovako blamantne istine o uzrocima svađ ipak posvađate s nekim, izvređaću vas i prestaću da govorim s vama! Ne svađajte se, sviđajte se s nekim, recite I umesto A. • Otkrio sam formulu nevidljivosti! Izadjite na najbliža vrata gradskog autobusa, a odmah zatim uđite na prednja vrata. To će vas pouzdano učiniti nevidljivim. Barem za kontrolore bus-plusa. Projekat je još u eksperimentaloj fazi, nećete moći baš sve ono zbog čega maštate o nevidljivosti, ali svaki revolucionaran izum mora da prođe kroz razvojni proces.

115

Ršum na srcu Pokaz’o sam pravo lice: obuo sam kamperice. Pogazio svoju reč: na sakoče metnuh bedž. Kreativče, proklet da si, maramče ti šiju krasi! Da bih imidž pojasnio, na pos’o sam okasnio. Svakom sam iz branše sličan, oh, kako sam neobičan!

117

• Virtuelno virtuozan, uživo uglavnom grozan.

Masne basne I Nekad negde dvaput bila dva nekakva krokodila. Živeli su plot do plota cela svoja dva života. U prvom - klasične zveri, krvožedne, veri, veri. Omiljena im beše klopa pasirana antilopa. Bivalo je još i slađe kad se kakav bizon nađe. (ovaj deo ću da skratim, da želudac ne povratim...) U drugom, pak, naše kroke volele su karaoke, protiv čega nemam ništa, ipak su to čudovišta, da se naše drage kroke ne poneše kao stoke: zamislite, tih par tona biju se zbog mikrofona?! „Ja sad pevam!” - Nema šanse! One francuske romanse? dok dodade “ko to sluša...”, preklana mu beše guša! pa u karaoke-baru dođe glave drug drugaru.

Masne basne II Video sam nosoroge, razdragane, bosonoge. Gazili su sve pred sobom, čineć svaki pedalj grobom. Dok su zemljom tabanali, o životu ćakulali, pod njima je svako biće samlevano u deliće. Stizala je šala šalu, nosoroška hvala hvalu, popričaše, pomoz bog, kako ko neguje rog. Reč po reč, po stopu stopa, došlo vreme da se klopa. pa rešiše nazad kući, sve pod sobom zatirući.

118

Masne basne III Ima jedna krnja krlja s izrazima što se frlja. Po svakakvom psetu švrlja, nadriučeno čavrlja. Al` kad je zaljulja brlja, u rasprave često srlja i, logično, tad nadrlja. Izlete joj „piktoreskno”, „semilakrum” i „groteksno”. Tad sve krlje što je znaju glavu u psa zaranjaju što od smeha, što od srama, to se zove transfer blama.

Hormonska disharmonija Nigde dopamina, niti endorfina, stala proizvodnja noradrenalina, presahle su zalihe i oksitocina. Daj serotonina, makar Mejd in Kina. Jebiga, i hipofize prolaze kroz krize.

Miss gmizavaca Eh, što nisam malen daždevnjačić, da ispunim volšeban zadačić: da nateram svecko čovečanstvo da primeni istinsko picanstvo. Ljuckim srcem da vlada dobrota, od života da bidne divota.

119

Sranje kao stanje Srce mi se sparušilo, krvotočje presušilo misao mi svaka tmurna ja sam, ljudi, čovek-urna.

Osma sednica SGS Crveno mi levo oko iz kog kulja sluzi potok na vratu mi klobuk gnoja, pored nosa golem otok zdravlje mi je pretrpelo par nezgodnih udaraca pa mi preti isključenje iz Saveza gubavaca.

Bioslovija Uvijek se snuždim kada malonuždim, uvijek se nerviram kad ekskrementiram! Otkud u čovjeka, bogolikog stvora, arhipelag tako gnusobnih otvora?!

Celina dela Dragutin Dupli živi na župli. Svetozar Sakati po džungli se bahati. Miroslav Celi u Dubai želi, a Nemanja Utrojen tamo gde je Isus uštrojen. Suficitni, deficitni, višestruki, krupni, sitni, Džekson Majkl, Hjuston Vitni...ljudi stvarno nisu bitni.

Zemlja gruva, Zemlja ljulja, ego mi i bulju žulja.

120

Ona-i-ja Ja mogu da biram: da l` da pišu diram il` da apstiniram.

Transcendentanalna meditacija Radio bih jogu, molio se bogu, konzumir`o drogu. Al` ja to ne mogu. Te se nadam šlogu.

Meteopatologija Oj, prirodo, bezbožnice kleta, čemu ovaj smet do smeta? Malo ti je što smo Ništa? Smiri svoja čudovišta! Malo ti je to što mremo, mamicu ti, bre, jebemo! Shvatili smo tvoju silu, ti sadistički debilu. I prestani da nas mučiš, probaj da se manje kurčiš. Kada jednom proguta te neka crna rupa, poželećeš da si opet - prvobitna supa.

Piš pauza Nešto mi se snuždilo moje tužno nuždilo. Tuga prepolovila jad od mog spolovila. Baš mi se ofucalo moje staro tucalo. Kanda se rastužilo jer se s rukom družilo. Šta ti je to trebalo, moje milo jebalo? 121

Slatke muke U par susednih nahija, nema gorih tufahija. Ne pamtim da je gurabija ikada bila slabija. Nekad su lepše znali da prave tulumbe i baklave. A ove princes krofne smrde na braon patofne. Ako je ovo vanila, onda sam ja Godzila, ako je ovo sa šlagom žito, onda sam ja Josip Broz Tito! Ma, jebeš život u ovakvom gradu kad ne možeš da nađeš ni lažnu limunadu! Vratite nam, aman, domicilne strance, našu dragu braću, Šiptare, Gorance.

Margaret Mid uzima spid Više štujem infertilna jaja neg’ nasleđe Asteka i Maja. Više štujem mlohavoga kurca neg’ kulturu drevnoga Etrurca. Više štujem bespolne svemirce nego one bajate Asirce. Više štujem impotentne starce nego one borbene Spartance. Više štujem seksualnu nulu neg` čamuge iz plemena Zulu.

Odanje u snu Što je strava kada čovek spava. Bar par sati da miruje glava. Da je java manje zajebava. Jer java je prava za mučenje sprava.

122

Fristajl fajl S jednim danom zakašnjenja, dajem neka objašnjenja: Posmatrano od začeća, nadrkanost nikad veća. Talozi duševnog smeća k`o govana puna vreća Ako si u sličnom stanjupridruži se rimovanju.

Severovatno! Holanđanin ženu, uz veliku pompu, nagnao da primi u pičkicu klompu. Belgijanac naterao svoju taze mladu da u guzu turi vafl s čokoladu. U sred Luksemburga, ekonomskog raja, muž implementirò sebi zlatna jaja. Danac poslò kod hirurga svoju dragu ženu da od nje mu upriliči malenu sirenu. Islanđanin jedan na ženu se mršti što, kada je lizne, kò gejzir da pršti. A u Švedskoj ima jedan kapl čudan, toliko su ravnopravni da je suprug trudan. U Norveškoj , tamo negde kod obližnjeg fjorda, silovanju uvek sklona vikinška je horda. Ko Nokiju ne koristi u Finskoj, za kaznu, nabiće ga putem čmara na stanicu baznu. Evropski su severnjaci stvarno teški perverznjaci.

123

Bračna ponuda Ne gubimo više vrijeme, blaženstvo nas čeka vodim te na Mjesec, Neptun, prostranstva daleka! A kad meden mjesec mine i kad te dovedem kući ja ću tebe, o, jedina, neprestano kaišem tući I vjenčanim prstenom ti utisnuti žig sred čela ne budeš li spremala mi omiljena moja jela Sjekirom, uz lagan zamah, odsjeći ću tebi glavu ne budeš li vimenima posramila muznu kravu A tvoj grkljan naći će se na vrh moga britkog noža ne bude li njegovana, bijela, glatka tvoja koža Napuniću tvoje vene smrtnim overdozom droge ne budeš li ti imala besprekorno lijepe noge Praviću ti svakog dana čekićem na glavi rupe ne bude li krasilo te podignuto, čvrsto dupe. Sjeći ću te svakog dana postepeno, na komade ne budu li ti frendice jebozovne, lijepe, mlade.

124

Plodovi noćnih mora Meduze me guze, svud po meni sluze. Pa me trte zmije, krv iz mene lije. Planktoni me zaskočili da bi malo umočili. I školjke me spopale, kitu mi poklopale. I krabe se prikrale, u guzu me priklale. Otud idu daždevnjaci, seksualni manijaci. Sve se morske nemani ređaju na Nemanji.

Filmofilija Dodir starog Majka Lija neobično meni prija. Volim naci Lars fon Trira kad mi nježno anus dira. Alehandro Injaritu nesebično daje kitu. A u žutog Vong Kar Vaja golema su, brale, jaja. Sviđa mi se Vudi Alen ali mu je malo malen. Dobar mi je i Kris Nolan, kontakt s njim je uvek bolan. U sendviču s braćom Koen obilno sam spermom dojen. Drago mi kad Mijazaki pristane da u me kaki. Ušuškam se među bedra dragog Almodovar Pedra. Kada vidim Kuarona, raste budža ispod lona, a volim i Mendes Sema: sperma gušća od vaj-krema. Prija mi kad Džounz Spajki zajedno sa mnome pajki. Aronofski deran Daren uspešno je sa mnom paren. Nema šta tu da se krije: volim puste filmadžije!

Analna fiksacija Rađe bih se uselio u čmar mrtvom vepru negoli da trpim ovu groznu depru. 125

Težak debelizam ja džukela, a ti kučka parimo se posle ručka kuvati si umela pa se škembad uplela mnogo smo se gojili k’o psetad se spojili pa sad tužno cvilimo rastavit’ se silimo i kunemo sudbu kletu što moramo na dijetu.

Ja biti gladni ili siti lanci ili niti agli ili priti ousam ili šiti. sve je lakše biti kad ste mashtowitty.

Sećanje na osećanje Znate ono kad Sad na Nekad zaličucne, na nešto te podsećucne, na nekog zamirišucne? To ponekad zabolucne. Tada, aj ges, neko štucne. To u stvari srce stari. Zajebane su to stvari.

126

Ontološka snoška Veli Biće Ništavilu: “Ne čekajmo višu silu. Zajedno smo od Postanja, a fertilnost nikad manja. Zato ulij u me seme pre neg’ dođe zadnje vreme. Priđi meni kao ženi, u amanet vaseljeni, da iz ove naše veze začne jezgro egzegeze!” Ništavilu knedla stade. - Znaš, mislim da nisam spreman... Zar je ovom pan-besmislu potrebna baš takva neman? Šta ako to meta-štene povuče na moje gene? Želiš da stvorimo Ništa? Zar smo takva čudovišta?” Al’ do Bića ne dopire mudra Ništavilova skepsa, pa sad bog i heruvimi prisustvuju sceni seksa: Neskriveno sakriveni, u mračnom svemirskom ćošku Ništavište i Bićence vrše snošku ontološku.

• Svakom svoje telo najtoplije prija, a telo je moje cela tufahija.

• Nakon ove knjige, izdajem zbirku stihoklepačke poezije pod pseudonimom Trandžesko Petparka.

127

Posprdni ostaci MorĹžeova azbuka se sastoji od krtica i maÄ?aka.

129

• Stara mi se o strvini. Brkaju mi se Bugari. Prljaju mi se kornjače. Smrdim mi se. Voze mi se nosorozi. Uništava mi se ništa. Gnječe mi se nejač. Peva mi se pčela. Zaključuju mi se čukljevi. Drobe mi se grobovi. Ja sam čovek sa posebnim potrebama. • Oduvek sam mislio da su ljudi koji žive na moru neka vrsta vanzemaljaca, da je njihovo iskustvo postojanja potpuno drugovrsno u odnosu na nas suvozemce. Nešto slično mislim i za upadljivo lepe ljude: tipaaa...primorcima je žuta zelena, a usisivač im je šišarka, dok je lepim ljudima konj jorgovan a stolica lubenica. Na primer. • Posle decenija lutanja, shvatio sam: želim da se bavim Uklanjanjem konja. Želim da profesionalno uklanjam konje iz svih situacija u kojima prisustvo ove plemenite životinje ometa nečije aktivnosti ili u kojima je bezbednost konja neplanirano ugrožena. Divan je letnji dan i želite da obedujete sa svojom porodicom na terasi, ali tamo se nalazi konj? Ništa zato! Pozovite me i u najkraćem mogućem roku ću dekonjizovati vašu terasu prilikom čega će konj garantovano ostati nepovređen. • Postao sam ponosni hermafroditelj blizanaca. Devojčica će se zvati Komedija, a dečak Horor. • Umoran sam od rižota, umoran sam od banana. • Ako vas je nešto naljutilo, kil jor senf.

130

• Sve što mogu da kažem sa kakvom-takvom izvesnošću je da je ponužđena konjuždrina predimenzionirani konj neprijatnog izgleda na koga je nepoznati počinilac, iz za sada nepoznatih razloga, izvršio nuždu. • Krmača me ponudila kravom, leopard me ponudio lavom, telo me je ponudilo glavom a tulumba nutkala baklavom. • Da li neko zna gde je moguće nabaviti plavo žito i nemoguću lulu? • Samozvani samosvesni entitet, poznat po anonimnosti i izuzetnim dometima u odapširanju apšara, radnik meseca na odeljenju za galvanizaciju fabrike za proizvodnju smešnih osobina, kao i proverivač ringli u Nemačkoj, po vokaciji silueta babe, podsetio je na svoje najbolje dane. • Sede Pandur, Plavuša, Muja, Ciga, Perica, Amerikanac, Čak Noris, Škot, Zemunac i Sloba i pričaju viceve o Lekaru, Riđokosoj, Milanu, Slovaku, Strahinji, Danijelu Dej Luisu, Velšaninu, Novobengrađaninu i Tomi Nikoliću. Nikome ničiji vic nije smešan. Kaže Milan: „Vicevi se zasnivaju na rasnim, polnim, etničkim, regionalnim i drugim stereotipima i ne bi više trebalo da ih pričamo.”. A na to će Kinez: „Da. Humor bi trebalo da ima plemenitu misiju, jer je u funkciji relaksiranja egzistencijalne teskobe i metafizičkog užasa.” Danijel Dej Luis kaže: „Međutim, humor često biva zloupotrebljen jer nesvesno dehumanizuje određene društvene grupe”. A Sloba kaže „Brate, al’ vi kenjate!”, onda prdne i svi umru od smeha. I tako su vicevi prestali da postoje.

131

Pronalasci izgubljenog slučaja • Patentiraću kalendar u kome će se protok vremena označavati sa S01E01, S02E06, S04E08… • Ako želite da posedujete rasnog psa, a nemate novac da ga sebi priuštite, nabavite KUĆIŠTE ZA KUČIŠTE! Pokupite najobičniju džumaru sa ulice, ubacite ga u kućište rasnog psa i ponosno prošetajte svog novog, skupocenog ljubimca gradom. • „Raspuccino”, kapućino s votkom. • Asimo Savić, robot koji peva i pati.

133

Poetika jelovnika Eksperimentalna lingvogastronomija, originalni meni hipotetičkog ekscentričnog fensi restorana. Ideja za današnji ručak: Dinstana sopstvena džigerica u sopstvenom soku. Recept: Probudite se bezrazložno nadrkani. Obucite se u suprotnosti sa raspoloženjem i meteo-uslovima. Dodajte tome nekoliko zrnaca sumnje u svoje sposobnosti. Razmotrite dalju, ili ako je nemate pri ruci, bližu perspektivu – poslužiće za ovu priliku. Sve to držati poklopljeno dok ne zapišti i ne počne da vam izlazi para na uši. Aperitivi: Prokisla žeđ Beskrajno odvratno Gronik jer godi Usnuli pripadnik (priložen prizor) Saprživši lučevinom Junošin nokšir Supe i čorbe: Bljuvana žlezda Kiseli evaporat Predjela: Drastični drob Vanžabina utroba Vlažna krlja na pari Drobljena strv Šiljeni štakori Šibani dživdžani (minutaža po izboru, priložen prizor) Štrojena posprda

134

Glavna jela: Topljena krmetina u šahtu Dudlana pudla u surli Ognjeno jagnje Mutava mrcina Sapeto pače Krta kvočka Užička strvina Cepano crklo Standardna krmača Mužjačka dopuna Divlje davljeno Ždrala žvalo Nizana kopita Dobar dabar Jedina jegulja

Prilozi i salate: Užegla konja griva Barena brada Gnjila gnjida Toplička pakost Kruta sluz Prljavo runo

Morski specijaliteti: Trpana štuka Sumanuta sipa Mrčena moruna Dahtava dagnja Čepljeni skrotum 135

Sosovi i umaci: Prokleta prkos Lucidno ljušteno Dojčino škropilo Specijaliteti za više osoba: Međeđi obilat (za 4 osobe) Mrvljeno stado (za 3 osobe) Dečji obroci: Lečeno meče Ribano pseto (priložen prizor) Klekla kobila (priložen prizor, do 20 minuta) Gutana guda Žedno štene (priložen prizor, ograničena minutaža) Internacionalna kuhinja: Vlagotna vučetina (Nagorno Karabah) Gojena kobra (Kuala Lumpur) Šakalje noktivo (Wyoming) Crknuto petao (Sekešfehervar) Tovljeni trolovi (prizor, Faroe Islands) Gotova jela: Preglapeo glodar (priložen prizor) Nadbalavo labavo Svisla slabina Neke vidre lubrikati Tučeno čedo Sprženo prljalo Trljano devojke Stuklo čedno Pogano svislo Znatno sakato

136

Punjenje mnjunje Obran ojed Stasalo lipsalo Draženo ruglo Rumuna prišt Maljavi ostatak Sočna sokna u čarapi Nemarno ljubljeno Skromna skrama Arbanaški lelek Žaljeno nadbiće Činjeno nažao (intimni imaginativni prizor) Savatan na brzaka Olaka kloaka Ostaci svesti Intimni ugnjetak Laka zemlja na nebesa (mistični imaginativni prizor) Bojažljivo skrivana sramota (intimni imaginativni prizor) Usna preko labrnje Kinjeno siroče u prostoru Samrtni ropac (priložen prizor, 1 sekund) Ćapljeno ćureće pruće

Deserti: Čupavo čvrsto Prikladna vonjača Slinavo sukno Jagodnja pašteta Krvava štapina Ožvakan produkat Srneća gleđ

137

Nanobasne Nanobasne su ultrakratke rečenične konstrukcije koje obavezno počinju predlogom „da”, nastavljaju se imenovanjem neke bezazlene životinje čiji je naziv po mogućstvu jednosložan, a završavaju se dvosložnim glagolom koji bi trebalo da označava što jednostavniju radnju. Veoma je poželjno (ali ne i neophodno) da se izbegne svaka realistična relacija životinje i glagola (primer: „da puž stoji.”) kao i potencirana fonetska skladnost (primer: „da buba bude”). Ostavimo svoj trag u svetu stvaralaštva, osvetlimo put generacijama koje dolaze! Da nanobasna jeste! Bojan Babić da miš zine. Miloš Paunović da kit kroči. Marija Jaćimović da miš smisli. Marija Jaćimović da sova plače Nemanja Stanković da vo da. Bojan Babić da gnu zna. Miloš Paunović da veverica proneveri. Bojan Babić da sova sulja. Mihaela Drakulović da pile ima. Aleksandar Daić da som hrom. Nemanja Stanković da jaga čeka. Miloš Paunović da konj kaže. Miloš Paunović da soko sanja. Bojan Babić da riba kleči. Nemanja Stanković da rak kuka. Miloš Paunović da vrabac voli. Bojan Babić da lama svetli. 139

Mihaela Drakulović da paun svira. Miloš Paunović da glodar ode. Ivana Grbić da medved bira. Bojan Babić da sisar smisli. Nemanja Stanković da ptica može. Mihaela Drakulović da glista blista. Miloš Paunović da kazuar izuje. Miloš Paunović da obad otkači. Nemanja Stanković da ker kaže. Miloš Paunović da klokan klekne. Bojan Babić da foka svrati. Bojan Babić da dabar mora. Apci Jelić Maja da oposum skuva. Miloš Paunović da bumbar mre. Nemanja Stanković da vaš kašlje. Marija Jaćimović da noj broji. Bojan Babić da obad oda. Apci Jelić Maja da morž maše. Vještica Nenad da puh puše. Vještica Nenad da lama laminat. Miloš Paunović da ždral zažali. Miloš Paunović da čita đida. Katarina Marković da miš uzvri. Divna Peškir da stonoga spava. Sanja Perović da vaška neće. Apci Jelić Maja da lemur zalemi. Apci Jelić Maja da merkat izmeri. Nemanja Stanković da bizon sazri. Apci Jelić Maja da krtica ukroti. Apci Jelić Maja da stenica stenje. Apci Jelić Maja da oktopod podrigne. Miloš Paunović da školjka kaki. Miloš Paunović da jelen jede. Apci Jelić Maja da komarac kolabira. Apci Jelić Maja da škorpija kapne. Miloš Paunović da armadilo šta-bilo. 140

Miloš Paunović da jarac dere. Miloš Paunović da žaba želi. Miloš Paunović da štene šteti. Miloš Paunović da june zbuni. Miloš Paunović da golub prestane. Nemanja Stanković da kokot okošta. Nemanja Stanković da kurjak barjači. Sanja Perović da ovca gaji. Ognjan Milosević da dagnja gnjavi. Sanja Perović da ameba bane. Katarina Marković da lav sedne. Katarina Marković da zaba gukne. Katarina Marković da puž đipi. Sanja Perović da bičar trepne. Katarina Marković da gnu bekne. Vještica Nenad da lemur razlemi. Brian O’Brady da lenjivac ulegne. Apci Jelić Maja da kojot bojkotuje. Apci Jelić Maja da plankton hendluje. Apci Jelić Maja da slavuj trokira. Apci Jelić Maja da tuljan naljuti. Apci Jelić Maja da krpelj repuje. Apci Jelić Maja da gepard galopira. Apci Jelić Maja da marabu rmbači. Maja Mirković da muflon pripali. Edvard Toponarski da crv crkne!

141

Iznajmljeni termin Menjam nesposobnost prihvatanja nepromenljivog za sposobnost menjanja neprihvatljivog. Zvati poslepodne.

143

• Traži se prosečno isfrustriran, natprosečno nekompetitivan i nekonvencionalan, iščašeno duhovit i naglašeno empatičan muškarac između 25 i 38 godina starosti radi stvaranja iluzije da ne pijem sam pivo posle posla. Plaćeno piće i prevoz GSP-om u oba pravca. Poželjna dozvola B kategorije i poznavanje tehnike reanimacije. • Povoljno iznajmljujem svoj život. Prednost studentima i lepo vaspitanim mačićima. • Nova usluga za postpaid korisnike: „SMS za PMS by MTS” ! Kavaljeri! Olakšajte sebi i svojim damama one nervozne dane koji prethode „onim” danima! Ova usluga omogućava vašim voljenim damama da svakog meseca od svog mobilnog operatera pravovremeno dobijaju ohrabrujuće, laskave, romantične, duhovite, saosećajne, submisivne poruke, sa anonimnog i uvek različitog broja , što će i njima i vama pomoći da što lakše podnesete ovaj neprijatan period u mesecu. • Besplatno vršim bezbolnu promenu pola bespolnim bićima. • Mnogo odličnih ideja (od usputnih pošalica, preko genijalnih misaonih koncepata, do revolucionarnih tehničkih izuma) nikada neće nastati iako bi svaka od njih mogla da se pojavi svakog trenutka. Mrdnite dupetom, promućkajte glavom, spasite dobre ideje od nepostojanja. • Nudim vam fer pogodbu: prihvatite sve moje stavove, a ja ću zauzvrat prihvatiti sve vaše različitosti. • Važno!!! Mali Nemanja Stanković ima samo 41 godinu i oboleo je od retkog oblika buljobolje (lat. lethargitis mortalis). Trenutno se ne bori za život pošto ga zabole dupe za isti. Do sad je uspešno izbegavao da se leči. Nažalost, stanje mu se ozbiljno pogoršalo. Ako ste psihijatar, psihoterapeut, urolog, gastroenterolog, zelenaš, filantrop, eutanazista-entuzijasta - javite se. Svaka pomoć je dobrodošla. 144

• Jednočlana dvojajčana odvratajzing agencija „Samoreklamer” želi sretne blagdane svim klijentima i poslovnim partnerima neznabožačke veroispovesti. Hvaljen Asus! • Iz psihosomatskih, a delimično i ideoloških razloga, doneo sam odluku o prevremenom odlasku u seksualnu invalidsku penziju. Zahvaljujem svima sa kojima sam sarađivao u svojoj karijeri. Bilo je uspona i padova. Fond iz kojeg će mi biti isplaćivana penzija će biti formiran od dobrovoljnih priloga devojaka sa kojima neću biti, a koje će stupanjem na snagu ove odluke biti pošteđene emotivnog zlopaćenja i erotskih frustracija. Svečani ispraćaj u penziju će biti obeležen platonskim orgijama, a vreme i datum održavanja će biti određeni naknadno. • Zahvaljujem se od sveg srca svim ljudima koji u meni izazivaju ljubav. Osim navedenih, zahvaljujem se i svima onima koji su izgradili infrastrukturu gradova u kojima obitavam, kao i građevincima koji su svojeručno zidali moj stan. Ja to za njih nikad ne bih učinio. Tenks, pipl. • Apelujem: Prestanite me da pušim! • Ustupam svoj don`t know how, potpuno besplatno i potpuno beskorisno! • Menjam krsnu slavu za medijsku. Makar jednodnevnu. Samo da ne pada na vikend. • Menjam sve svoje statuse, kompletan imetak i najdraže uspomene za sposobnost pamćenja snova. Verujem da bih sticanjem te sposobnosti vrlo brzo povratio celokupnu investiciju. Zvati u sred noći.

145

Cirkularna sms božićna čestitka I

U Judeji, na Bliskom istoku, blagovešću, u rekordnom roku, bez mužjaka i bez epruvete, u Mariji začelo se dijete. Sa stolarom još nije ni legla skromna kuća - ni šporet ni pegla sve Marija morala je sama: i da začne i da Boga rodi nama. U čast toga događaja davnog, medicinskog fenomena slavnog, julijanci žderu marvu mrtvu, tovljenike prinose na žrtvu.

Cirkularna sms božićna čestitka II

Iako joj dani nisu bili plodni, u Mariji začeo se Sin Jedinorodni. Pitala se čije je, Josifovo nije, bremenitost sramnu sad od svijeta krije. Glavu je razbijala s kim joj se to zbilo, ma da nije ona protuva Gavrilo? Ali kako ne znaše čije je, od koga, za očinstvo optužila samog Oca boga!

146

Cirkularna sms božićna čestitka III Na dan kada Gospod posla Sina svoga da životom svojim utelovi boga, da ljudima grešnim donese spasenje, nek’ se loče brlja i krlja pečenje! Od plodove vodice svete Bogorodice i placente svetog duha nek se skuha dobra juha. I neka od slame s vitlejemske farme rolaju se sočne i punačke sarme!

147

Capsus linguae Odlučio sam: ugradiću cinikone. Da bih ostao konkurentan na humanom tržištu, jebiga.

149

• Novi model bleje za sezonu proleće-leto: zuja. • Šorenzičar bi mogao biti urološki laborant, a laprdara bi mogao biti džiberski žargonizam za logorejičnu zadnjicu. • Debelčina: debela debilčina. • Snoško Belić. Sneško za odrasle. • Uspravanka: melodija koja izaziva erekciju. • Ono kod frizera za pranje kose: Glavabo. • Jebeljko: punačka muška osoba natprosečnog libida. • Ne mogu više da sedim ispred kompa. Muče me humoroidi. • Kada vam je nešto toliko nebitno da vam se čisto jebe za to, onda se to se zove „jebitno”. • Homofobični su obično oni koji su homoobični. • Kako se zove konkurs za prijem novih radnika trgovinskog lanca DIS? Diskasting. • Više nemam nijedan dobar agrument. Pojeo sam poslednju mandarinu. • Infertilne nimfomanke se zovu erotkinje. • Deca večito nezadovoljnih ljudi idu u ondaništa. Kada odrastu, ta deca smeštaju svoje ostarele roditelje u zaboravišta. • Neomedicinski izraz za izrazito snažan libido: hornična upala. • Haludžerica – psihodelično naselje nadomak BG. 150

• U poslednje vreme, sve češće mi se dešava da se uspavam. Pokvario mi se bludilnik. Neki to zovu i jutarnja erekcija. • Muževnost muškaraca koji vole da đuskaju je krajnje discotabilna. • Kada se zaljubite u neku knjigu, osećate lektiriće u stomaku. • Alteregocentrizam: posebno zabavan oblik poremećaja ličnosti. • Ja sam srpski Beg-bede i Aga-jada.

151

Heviend Rekao sam šta sam imao. Ostatak života ću provesti u iščekivanju pretpostavljenih efekata mojih dosadašnjih iskaza. Hvala svima koji su mi omogućili. McCann Beograd Marija Vićić Jana Savić Rastovac Mihaela Drakulović Sanja Perović Tijana Zlatković Đorđe Đukanović Goce Veleski Nela Milošević Slobodan Stanković

153

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-7 Stanković, Nemanja, 1972Nekadobraknjiga : Facebook postovi / Nemanja Stanković. - Beograd : Udruženje građanja Čekić, 2013 (Mladenovac : Delta Press). - 156 str. ; 21 cm. - (Edicija Ispod čekića ; knj. 10) Tiraž 500. - Str. 12: Umreženo mišljenje / Divna Vuksanović. ISBN 978-86-88463-18-8 COBISS.SR-ID 198172684

154