Јован Хаџи-Васиљевић ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА књига друга ПРЕШЕВСКА ОБЛАСТ
БИБЛИОТЕКА
ПОСЕБНА ИЗДАЊА
Уредник Сунчица Денић
Јован Хаџи-Васиљевић
ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА КЊИГА ДРУГА
ПРЕШЕВСКА ОБЛАСТ
КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА „БОРИСАВ СТАНКОВИЋ“ ВРАЊЕ, 2015.
Реч уредника
ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА ЈОВАНА ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋА – АКТУЕЛНОСТ И ПОСЛЕ ЈЕДНОГ ВЕКА Прошло је више од сто година од првог издања књиге Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања др Јована Хаџи-Васиљевића. У оквиру овог пројекта објављују се обе књиге. Прва књига, Кумановска област (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом), објављена је 1909. године у издању Задужбине И. М. Коларца, штампана је у Београду у Новој штампарији Давидовића – Љуб. М. Давидовића, а књига друга, Прешевска област (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), такође помогнута из Фонда Задужбине И. М. Коларца, објављена je 1913. године у Београду у Новој штампарији Давидовића – Љуб. М. Давидовића. У уводном делу ових књига Јован Хаџи-Васиљевић наводи да су се истраживања најпре одвијала у моравско-вардарској долини, тј. у сливу реке Пчиње, Криве Реке, десног слива Брегалнице, Горњег Вардара и делом Мораве. Сам термин (одредница) Јужна Стара Србија садржи области у којима је било „језгро Краљевине Србије“, и што их је, како каже Хаџи-Васиљевић, „у претходном веку народ најрадије називао под тим општим именом Стара Србија“. Прва књига која третира кумановску област, садржи седам поглавља у којима се описују положај и границе те области; физичке прилике у којима је описана кумановска градска околина, потом планине, равнице, реке (минерална вода и клима), путеви, цркве и махале у самом граду, џамије и остале знамените установе. Описани су занати, трговина и особина кумановског становништва, узимајући у обзир културне установе, школе и општине. Од трећег поглавља описује се Кумановска каза са административном поделом насеља. У овом су делу описани називи села и осталих географских објеката, са типовима села, кућа и зграда, имања, економске и привредне прилике, занимања становништва, дажбине и структура становништва. Четврто поглавље описује тридесет пет села у кумановској области. У петом и шестом поглављу дата је духовна и материјална култура, где су садржане етнографске особине становништва, оста-
462
ци старина, најпре сакрална места и обележја, међу којима се добар део посвећује старим црквама и манастирима, тврђавама, гробљима и осталим грађевинама. Најактуелније је данас оно што је доживело највеће измене или је нестало, а то је, с обзиром на то да је измењена структура становништва, етнографска (и свака друга) слика која је дата преко говора, народне усмене традиције, од песама и прича, преко описа ношњи до „свести“ и осећања становништва. Последње (VII) поглавље у књизи Кумановска област извлачи главне црте из историје, црквено-школске и политичке прилике у кумановској кази. У Прегледу (регистру) дате су одређене категорије: археолошка имена и називи, географска и топографска имена, те породична и лична имена. У другој књизи Јужна Стара Србија (1913), историјска, етнографска и политичка истраживања др Јована ХаџиВасиљевића, обрађена је Прешевска област (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом). Аутор на самом почетку наводи да је мобилизација септембра 1912. године затекла ову књигу недовршену, уз напомену да ће Реч уз књигу и штампарске грешке бити објављене у III (трећој) књизи овог дела. Трећа књига, Скопље и његова околина објављена је 1930. године у Београду, у штампарији „Свети Сава“ А. Д. Београд. Прешевска област конципирана је као и прва књига. На почетку су опис положаја и границе. Јован Хаџи-Васиљевић прешевску област дели на три уже и мање области, и то: 1) Мораву и Моравицу са Карадагом и западним Рујном, 2) Рујан са Кршевичком реком и 3) Пчињу. У првом делу књиге даје се опис планина, река, путева, долина и равница. У другом поглављу обрађују се Прешево и Бујановац (Бујановце), као истакнуте вароши ове области. Треће и четврто поглавље описује прешевску казу и насеља у њој, економске и привредне прилике, занимања становништва и организацију живота свих тридесет пет села. Пети део доноси етнографске особине становништва ове области. Веома је значајан прилог у којем се о говору пише, са свим специфичностима које ова шира област има а које, по Јовану ХаџиВасиљевићу, припадају косовско-ресавском говору. У ту сврху он даје значајан број прилога са аутентичним говором. Део текстоваприча обележен је аутентичним особинама, са полугласницима и акцентом. Уз то, значајан део у овој књизи даје прилоге из народног стваралаштва: песме, епске и лирске (мушке и женске), приче, предања и легенде, као што има и прилоге у којима су описани разни обреди, праћени песмама, игром и одређеним ритуалима. Могло би се рећи да је пети део књиге (као и у претходној) зборник народног
463
стваралаштва и драгоцена слика духовног богатства становништва овог краја. У наставку рукописа (шесто поглавље) описују се старе цркве и манастири. Ту се истиче манастир Св. Прохор Пчињски у којем је кроз векове постајала школа за монахе, а у XIX веку манастир је био центар из којег се ширила просвета и просвећеност. Хаџи-Васиљевић наводи да су се у селима око манастира отварале школе пре него у самом граду Врању који је био највећи културни центар у околини. Такође се истиче да је „главни школски центар за ову област било село Преображење“. У Прегледу, посебном поглављу на крају књиге, даје се регистар археолошко-етнографских имена и назива, географских и топографских имена, као и породичних и личних имена. Потребно је истаћи значај овог јединственог културолошког и научног дела Јована Хаџи-Васиљевића. Његова су истраживања пре више од сто година направила дело од изузетне важности за целокупну српску историографију и остале дисциплине. Драгоцена је грађа и документи о изворном стању тога времена у описаним областима у којима су се догодиле знатне промене што је, добрим делом, последица друштвено-политичких прилика и кретања. Јован Хаџи-Васиљевић дао је широк преглед информација и података који су чинили структуру друштвеног, политичког и културног живота у кумановској и прешевској области с краја 19. и почека 20. века. Поједини делови ових књига, осим документарности, историјског, етнографског и политичког истраживања, до аналитичке прецизности осликавају народни живот, као и етнопсихолошки карактер становништва кумановске и прешевске области. Данашњем читаоцу два тома књиге Јужна Стара Србија др Јована Хаџи-Васиљевића баш оваква репринт издања дају аутентична сазнање и могућност упоређивања са данашњим приликама/неприликама. 30. август, 2015. године
Сунчица Денић
САДРЖАЈ*
СТРАНА
I Одељак * Положај и границе Прешевске Области; физичке прилике; орографија САДРЖАЈ и хидрографија; комуникација.
1. Положај и границе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Физичке прилике: а. Морава и Моравица (са Карадагом); б. Рујан са Кршевичком Реком; в. Пчиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Планине: а. Козјак; б. Карадаг; в. Рујан планина . . . . . . . . . . 4. Реке (и клима и руде): а. Морава; б. Пчиња . . . . . . . . . . . . . . 5. Путови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
1–2 2–5 5–9 9–23 23–29
II Одељак
Прешево и Бујановце. А. Прешево . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б. Бујановце: а. Бујановце село; б. Бујановце варошица: – Индустрија. – Домаће тканине. – Јужарски занат. – Грнчарски занат. – Самарџијски занат . – Качарски занат . – Коларски занат. – Воденичарство. – Ваљавичарство. – Трговина . . . . . . .
31–35
35–53
III Одељак
Прешевска Област – Каза – и насеља у њој. А. Каза и њена административна подела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б. Порекло, положај и величина села . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . В. Имена села и других географских објеката у овој области . . . . Г. Типови села . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Д. Кућа и остале зграде: Дом. – Двориште. – Кућа. – Кућа на подвале. – Кућа на долму. – Двокатне куће. – Ћерана. – Кошара. – Амбари. – Гувно. – Племња. – Трла и појате . . . . . Ђ. Распоред имања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Е. Економске и привредне прилике: Земљорадња. – Виноградарство. – Градинарство. – Воћарство. – Паше. – Ливаде. – Шума. . . . . .
54–57 57–64 64–68 68–72 73–78 78–80 80–88
Књига Јужна Стара Србија – Прешевска област из 1913. године није имала садржај, а будући да је у књизи овог обима и структуре од велике користи, овај садржај сачињен је по моделу прве књиге Јужна Стара Србија – Кумановска област.
СТРАНА
Ж. Занимање становништва: Сточарство. – Печалба, печаловина, гурбетл’к. – Аргатовање. – Пчеларство. – Свиларство. – Каменарство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . З. Аграрно-правни односи и чифлици у овој области: Ашанлик. – Мездраје ( Трпан или Трбан. – Брзац. – Турија. – Грдељ. – Бујић. – Љубичино. – Копљаница). – Господарска села (Раковац. – Јешанце. – Лапардинце. – Спанчевац. – Ново Село). – Стари, наследни, типички чифлици (Св. Петка. – Дрежница. – Куштица). – Закупци десетка. – Параспур . . . . . . . . . . . . . И. Разне дажбине: Соколарство. – Ослари. – Уљари. – Кулучење на Кратовским рудницима. – Кулучење на Господарлицима. – Даванија пољаку – пољачко. – Даванија владици – владичко. – Харач . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ј. Становништво у овој области: Срби. – Арнаути. – Турци. – Цигани. – Лингури . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
88–93
93–112
112–125 125–151
IV Одељак
Посебни опис тридесет и пет села у разним кра јевима Прешевске Области: Жбевац, Клиновац, Љиљанце, Богдановац, Лукарце, Јастребац, Божињевац, Дрежница, Света Петка, Буштрење (Старо или Наше Буштрење), Спанчевац, Ново Село (Рујанско), Кошарно, Старац, Раковац, Лапардинце, Леосоје, Осларе, Боровац, Жујинце, Рељан, Јешанце, Жужељица, Јабланица, Мала Река, Воганце, Барбаце, Ново Село (Пчињско), Шаинце, Трговиште и Ђерекарце, Радовница, Коћура, Пролесје, Црна Река . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
152–234
V Одељак
Етнографске особине становништва ове области. А. Народна свест и народно осећање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б. О етничком имену . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . В. Главне етничке особине становништва . . . . . . . . . . . . . . . . . Г. Ношња: А. Мушка ношња; Б. Женска ношња . . . . . . . . . . . . . . Д. Начин живота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ђ. Задружни живот – Задруга (сродство и називи сродства) . . . . Е. Говор: (четрнаест прилога) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ж. Историјска предања, епске песме и друге народне умотворине: I предања и епске песме, II женске песме . . . . . . . . . . . . . . . . . И. Обичаји: а. рођење; б. венчање – свадба, – развод брака; в. смрт; г. главни празници и обичаји преко године: заветине; селски сабори; дани у којима се не ради; домаћа слава; карактеристични обичаји преко године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . И. Игре: колске игре, свирале, девојачке и дечје игре . . . . . . . . . .
236–239 239–240 240–258 259–267 267–283 283–285 285–301 301–320
320–349 349–353
VI Одељак
Остатци старина у овој области и народна предања о њима – Старе цркве и манастири. А. Остатци старога града или тврђаве . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б. Стари мостови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . В. Тврђаве – Градишта – и дворови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Г. Разни остатци старина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
355–357 – 358 358–361 361–362
СТРАНА
Г. Старе цркве и манастири: а. Старе цркве: (црква Св. Димитрија у Прешеву; црква Св. Никола у Ораовици; црква Св. Никола у Норчи; црква Св. Јован у Трнави; црква Св. Архангел у Рељану; црква Св. Спас у Добросину; цркве у селу Трновцу; црква Св. Димитрија(?) у Нисалцу; црква Св. Никола у Кончуљу; црква Св. Никола у Лучану; црква Св. Димитрије у Билачи; црква Св. Ђорђе у Спанчевцу; црква Св. Јелена у Бујићу; црква Св. Тројица у Жбевцу; црква Св. Тројица у Старцу); б. Обновљене цркве . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Д. Стари и нови манастири и манастиришта: Манастир Св. Прохора Пчињског; манастиришта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
362–372 372–388
VII Одељак
Главне црте из истори је и црквено‐школске и политичке прилике у овој области. А. Главне црте из историје области . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б. Црквено-школске и политичке прилике у овој области: а. црква и свештенство; б. школа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . В. Патријархисте и Ексархисте и борба око школе и цркве у овој области . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
389–407
Преглед (регистар). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
431–460
Јужна Стара Србија Јована Хаџи‐Васиљевића – актуелност и после једног века (Реч уредника) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
461–463
407–418 418–429
Објављивање књиге подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије. За ово фототипско издање коришћен је оригинал из 1913. године који се налази у Библиотеци Матице српске у Новом Саду.
Јован Хаџи-Васиљевић ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА књига друга ПРЕШЕВСКА ОБЛАСТ
Главни и одговорни уредник Мирослав Цера Михаиловић
Технички уредник Ненад Дејковић
Издавач Књижевна заједница „Борисав Станковић“ Врање, Оца Јустина 6, п. фах 167 e-mail: kzborisavstankovic@gmail.com www.kzborisavstankovic.org.rs тел. 017/ 422339, 400818; факс 400817
Штампа „Плутос“ Врање
Тираж 300
Јесен, 2015.
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 908(497.11 Прешево) 39(497.11) 911.3(497.11) 323.1(=163.41)(497.11) 323.1(497.11-89) ХАЏИ-Васиљевић, Јован, 1866-1948 Јужна Стара Србија. Књ. 2, Прешевска област / Joван ХаџиВасиљевић. - [Репринт изд.]. - Врање : Књижевна заједница "Борисав Станковић", 2015 (Врање : Плутос). - 463 стр. : илустр., [1] пресавијен лист са геогр. картом ; 21 cm. - (Библиотека Посебна издања / [Књижевна заједница "Борисав Станковић", Врање]) Тираж 300. - Стр. 461-463: Јужна Стара Србија Јована ХаџиВасиљевића - актуелност и после једног века / Сунчица Денић. Напомене и библиографске референце уз текст. - Регистар. Репринт изд. из 1913. ISBN 978-86-7605-058-1 ISBN 978-86-7605-056-7 (низ) a) Етнографија - Прешево и околина b) Антропогеографија Прешево и околина c) Национално питање - Стара Србија, јужна d) Прешево COBISS.SR-ID 217984524