Реч уредника
ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА ЈОВАНА ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋА – АКТУЕЛНОСТ И ПОСЛЕ ЈЕДНОГ ВЕКА Прошло је више од сто година од првог издања књиге Јужна Стара Србија, историјска, етнографска и политичка истраживања др Јована Хаџи-Васиљевића. У оквиру овог пројекта објављују се обе књиге. Прва књига, Кумановска област (са двадесет и три слике у тексту и једном етнографском картом), објављена је 1909. године у издању Задужбине И. М. Коларца, штампана је у Београду у Новој штампарији Давидовића – Љуб. М. Давидовића, а књига друга, Прешевска област (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом), такође помогнута из Фонда Задужбине И. М. Коларца, објављена je 1913. године у Београду у Новој штампарији Давидовића – Љуб. М. Давидовића. У уводном делу ових књига Јован Хаџи-Васиљевић наводи да су се истраживања најпре одвијала у моравско-вардарској долини, тј. у сливу реке Пчиње, Криве Реке, десног слива Брегалнице, Горњег Вардара и делом Мораве. Сам термин (одредница) Јужна Стара Србија садржи области у којима је било „језгро Краљевине Србије“, и што их је, како каже Хаџи-Васиљевић, „у претходном веку народ најрадије називао под тим општим именом Стара Србија“. Прва књига која третира кумановску област, садржи седам поглавља у којима се описују положај и границе те области; физичке прилике у којима је описана кумановска градска околина, потом планине, равнице, реке (минерална вода и клима), путеви, цркве и махале у самом граду, џамије и остале знамените установе. Описани су занати, трговина и особина кумановског становништва, узимајући у обзир културне установе, школе и општине. Од трећег поглавља описује се Кумановска каза са административном поделом насеља. У овом су делу описани називи села и осталих географских објеката, са типовима села, кућа и зграда, имања, економске и привредне прилике, занимања становништва, дажбине и структура становништва. Четврто поглавље описује тридесет пет села у кумановској области. У петом и шестом поглављу дата је духовна и материјална култура, где су садржане етнографске особине становништва, оста-
562
ци старина, најпре сакрална места и обележја, међу којима се добар део посвећује старим црквама и манастирима, тврђавама, гробљима и осталим грађевинама. Најактуелније је данас оно што је доживело највеће измене или је нестало, а то је, с обзиром на то да је измењена структура становништва, етнографска (и свака друга) слика која је дата преко говора, народне усмене традиције, од песама и прича, преко описа ношњи до „свести“ и осећања становништва. Последње (VII) поглавље у књизи Кумановска област извлачи главне црте из историје, црквено-школске и политичке прилике у кумановској кази. У Прегледу (регистру) дате су одређене категорије: археолошка имена и називи, географска и топографска имена, те породична и лична имена. У другој књизи Јужна Стара Србија (1913), историјска, етнографска и политичка истраживања др Јована ХаџиВасиљевића, обрађена је Прешевска област (са двадесет слика у тексту и једном етнографском картом). Аутор на самом почетку наводи да је мобилизација септембра 1912. године затекла ову књигу недовршену, уз напомену да ће Реч уз књигу и штампарске грешке бити објављене у III (трећој) књизи овог дела. Трећа књига, Скопље и његова околина објављена је 1930. године у Београду, у штампарији „Свети Сава“ А. Д. Београд. Прешевска област конципирана је као и прва књига. На почетку су опис положаја и границе. Јован Хаџи-Васиљевић прешевску област дели на три уже и мање области, и то: 1) Мораву и Моравицу са Карадагом и западним Рујном, 2) Рујан са Кршевичком реком и 3) Пчињу. У првом делу књиге даје се опис планина, река, путева, долина и равница. У другом поглављу обрађују се Прешево и Бујановац (Бујановце), као истакнуте вароши ове области. Треће и четврто поглавље описује прешевску казу и насеља у њој, економске и привредне прилике, занимања становништва и организацију живота свих тридесет пет села. Пети део доноси етнографске особине становништва ове области. Веома је значајан прилог у којем се о говору пише, са свим специфичностима које ова шира област има а које, по Јовану ХаџиВасиљевићу, припадају косовско-ресавском говору. У ту сврху он даје значајан број прилога са аутентичним говором. Део текстоваприча обележен је аутентичним особинама, са полугласницима и акцентом. Уз то, значајан део у овој књизи даје прилоге из народног стваралаштва: песме, епске и лирске (мушке и женске), приче, предања и легенде, као што има и прилоге у којима су описани разни обреди, праћени песмама, игром и одређеним ритуалима. Могло би се рећи да је пети део књиге (као и у претходној) зборник народног
563
стваралаштва и драгоцена слика духовног богатства становништва овог краја. У наставку рукописа (шесто поглавље) описују се старе цркве и манастири. Ту се истиче манастир Св. Прохор Пчињски у којем је кроз векове постајала школа за монахе, а у XIX веку манастир је био центар из којег се ширила просвета и просвећеност. Хаџи-Васиљевић наводи да су се у селима око манастира отварале школе пре него у самом граду Врању који је био највећи културни центар у околини. Такође се истиче да је „главни школски центар за ову област било село Преображење“. У Прегледу, посебном поглављу на крају књиге, даје се регистар археолошко-етнографских имена и назива, географских и топографских имена, као и породичних и личних имена. Потребно је истаћи значај овог јединственог културолошког и научног дела Јована Хаџи-Васиљевића. Његова су истраживања пре више од сто година направила дело од изузетне важности за целокупну српску историографију и остале дисциплине. Драгоцена је грађа и документи о изворном стању тога времена у описаним областима у којима су се догодиле знатне промене што је, добрим делом, последица друштвено-политичких прилика и кретања. Јован Хаџи-Васиљевић дао је широк преглед информација и података који су чинили структуру друштвеног, политичког и културног живота у кумановској и прешевској области с краја 19. и почека 20. века. Поједини делови ових књига, осим документарности, историјског, етнографског и политичког истраживања, до аналитичке прецизности осликавају народни живот, као и етнопсихолошки карактер становништва кумановске и прешевске области. Данашњем читаоцу два тома књиге Јужна Стара Србија др Јована Хаџи-Васиљевића баш оваква репринт издања дају аутентична сазнање и могућност упоређивања са данашњим приликама/неприликама. 30. август, 2015. године
Сунчица Денић
Објављивање књиге подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије и Град Врање. За ово фототипско издање коришћен је оригинал из 1909. године који се налази у породичној библиотеци Миодрага Мише Влајинца из Врања.
Јован Хаџи-Васиљевић ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА књига прва КУМАНОВСКА ОБЛАСТ
Главни и одговорни уредник Мирослав Цера Михаиловић
Технички уредник Ненад Дејковић
Издавач Књижевна заједница „Борисав Станковић“ Врање, Оца Јустина 6, п. фах 167 e-mail: kzborisavstankovic@gmail.com www.kzborisavstankovic.org.rs тел. 017/ 422339, 400818; факс 400817
Штампа „Плутос“ Врање
Тираж 300
Јесен, 2015.
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 908(497.17 Куманово) 39(497.17) 911.3(497.17) 323.1(=163.41)(497.17) 323.1(497.11-89-13) ХАЏИ-Васиљевић, Јован, 1866-1948 Јужна Стара Србија. Књ. 1, Кумановска област / Joван ХаџиВасиљевић. - [Репринт изд.]. - Врање : Књижевна заједница "Борисав Станковић", 2015 (Врање : Плутос). - XI, 563, стр. : илустр. ; 25 cm + [1] пресавијен лист са геогр. картом. (Библиотека Посебна издања / [Књижевна заједница "Борисав Станковић", Врање]) Тираж 300. - Увод: стр. VII-XI. - Стр. 561-563: Јужна Стара Србија Јована Хаџи-Васиљевића - актуелност и после једног века / Сунчица Денић. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Регистри. - Репринт изд. из 1909. ISBN 978-86-7605-057-4 ISBN 978-86-7605-056-7 (низ) a) Етнографија - Куманово и околина b) Антропогеографија Куманово и околина c) Национално питање - Стара Србија, јужна d) Срби - Вардарска Македонија e) Куманово COBISS.SR-ID 217677324