Ljubomora u vezi - mač sa dvije oštrice

Bitno je da smo srećni jedan s drugim, odnosno prije svega da imamo smisla za humor i da se razumijemo, ali je naravno bitno i da imamo dobar seks, jer bez dobre jebačine nema nikakve ‘gamije’. Kako se partneri upoznaju, na neki način seksualnost možda dolazi u drugi plan i postaju važnije neke druge stvari, ali u trenutku kada se počnu razilaziti seksualni porivi, pa se upletu i iz prethodnog pitanja stereotipne uloge u seksu, onda može doći do nekih nesuglasica. Sve u svemu, bitno je da se jebemo, a ko koga će jebati, to je manje važno. To je što se seksa tiče, a što se tiče veze, ona ‘eo ipso’ proizilazi iz dobrog karanja, jer kad smo dobro pokarani (ili kad smo karali) onda je sve nekako super, pa i kad se posvađamo, najbolje je da se poslije toga pokaramo, jer ćemo onda sigurno biti ponovo srećni, shvativši da se volimo. Suština veze je voljenje i privrženost, a na tome se gradi i povjerenje.“

Par S. i A. zaključuje kako odnos između dva muškarca može biti veza, konkretna i monogamna.

Kad već imate definisan odnos, mogli biste da pomislite kako ste time završili sva premišljanja u vezi sa tim. Sa tim se ne bi složili_e autori_ce različitih članaka na temu „Da li me vara. . . o kome mašta . . . zašto baš te slike lajkuje na fejsu”. Za ljubomoru važi opšte, dabome nepisano pravilo, da se ne zna kako je teže - kad je ima ili nema. Ako nije ljubomoran onda vas ne voli. Ako jeste, onda vas guši i možda ipak nije onaj pravi. „Alaska Thunderfuck: Da, heheeh. . . dakle ima, mora da je bude. Sharon

Needels: ima, mada je Alaska T.. možda više pokazuje nego što to ja pokazujem, možda ja imam neku masku da sam samouvjeren ili šta ja znam. . . Alaska T:

Ja mislim da sam ljubomorna osoba, i mislim da sam puno više ljubomoran nego što to pokazujem. Ponekad se sustežem i često djelujem kao ishitren, i kažem nešto, a nakon petnaest minuta skontam: jesi li normalan, šta ti je, ono kad razmislim o nekim stvarima, mislim da je ljubomora normalna, i poželjna u nekoj dozi, i bez svađe i ljubomore veza bi bila možda monotona, ti voliš da se svađaš više od mene, hhehe. Sharon N: Pa, ja se svađam kad vidim da nešto nedostaje, i budim ljubomoru kad vidim da je nema. Alaska T: On mi je nametnuo to, ne da se svađamo, već da je svađa normalna. Sharon N: Ma, ne da se svađamo i da je svađa normalna, već ako imaš problem odmah ga trebaš riješiti, to prvo, a drugo kad se svađaš i boriš, kad se za nešto boriš više ćeš to cijeniti. Mislim, i ja sam ljubomoran. Alaska T: Meni se nije teško nositi s mojom ljubomorom, pitanje je je li se njemu teško nositi sa mnom i tom mojom

KNJIGA O NEŠTO DRUGAČIJIM MUŠKARCIMA

ljubomorom, heeheheh. . . mislim da ta ljubomora ne smeta u tolikoj mjeri, i da nije toliki problem i kamen spoticanja.”

Za S. i A. „Za ljubomoru je potreban razlog, ali je važno znati je kontrolisati.“

Kod para A. i B. takvih problema nema, jer: „Ljubomora je odraz nesigurnosti (prije svega seksualne) i zato ne treba da se potencira u vezi, usljed čega smo se mi stopili tako dobro, da nam ta ljubomora i ne pada na pamet. U svakom slučaju, ljubomora je najgluplja emocija koja se može razviti kod ljudi (poslije zavisti), ali da postoji u određenom stepenu, čini se da mora, jer u sebe ima upletenu ljubav kao jednu od suštinskih emocija od koje je ljubomora satkana. Međutim, mišljenja smo da se od ljubavi ne treba praviti ‘mora’, nego da u istoj treba uživati maksimalno. Zato u našoj vezi ljubomori nema mjesta. Ona je prisutna kod nesigurnih partnera, kod onih koji se uglavnom patološki vežu za neku osobu, pa postaju doslovce očajni, jer se očajnički vežu za drugoga, a sve što se radi iz očaja, osuđeno je na propast ‘a priori’.“

Donekle sličnih shvatanja je i par B. i G. koji ljubomoru vidi kao nešto što se prevazilazi spoznavanjem/upoznavanjem partnera. „Kao i u svakom odnosu, ljubomora je sastavni dio i života i naše veze. Zdrava doza ljubomore svakako može samo doprinijeti stabilnosti odnosa. Ključ uspjeha je kvalitetna komunikacija među partnerima, jer čim se neko u vezi osjeća na bilo koji način ugroženim, odmah će se razviti patološka ljubomora koja najčešće završi tragično po sam odnos. Različita dinamika našeg odnosa u različitim vrmenskim periodima znači da se i postojanje ljubomore razlikovalo.

Utisak je da su raniji periodi naše veze bili više obojeni ljubomorom, dok kako je odnos sazrijevao to predstavljalo sve manji problem. Lični utisak stečen kroz introspektivne pokušaje jeste da je ljubomora jako povezana sa osjećajem sigurnosti tj. nesigurnosti u vezi.“

Još jedan par, T. i A. koji u ljubomori vidi samo nesigurnost, pa održava odnos lišen tog osjećanja, kaže: „T: Ovo zvuči možda patetično ili neiskreno, jer dosta ljudi misli da ako nekog voliš i cijeniš moraš biti ljubomoran. Opet se vraćamo na onu početnu priču, puno je vremena prošlo, puno je povjerenja i puno razgovora između nas, i nemam potrebu da se trošim na te stvari. Naravno, ako mi se desi suprotno razmišljat ću o tome. A: Nisam općenito ljubomoran, zašto gubiti vrijeme s tim? Jednostavno vjeruješ. Na kraju krajeva, živimo skupa, većinu vremena provodimo skupa, skoro sve radimo skupa. I ako bi neko od nas dvojice našao ljubavnika ili ljubavnicu, mislim da bi se ta treća osoba provela loše jer joj nikad ne bismo posvećivali vrijeme. Nas dvojica smo stalno zajedno.“