[KOLARKE I [KOLARCI, PRED VAMA JE KWIGA PUNA QUBAVI I SNOVA. KRENITE KROZ ^AROBNI SVET MA[TE I ZNAWA, DOPUNITE GA SVOJIM ISKRICAMA I U^INITE JO[ MA[TOVITIJIM I ZANIMQIVIJIM!
JESEN Ko gorda carica i bajna, sa snopom zlatnog klasja, Na poqu jesen stoji. Sa wene dra`esne glave, Lisnatih vre`a splet ~arobno spu{ta se dole, Do same mirisne trave. Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko sme{i se na w. Pitome i blage }udi, Priprema ona sad spokojne ve~eri i dane, I `etvu bogatu nudi. Kako je mamqivo sve! Na starom ogwi{tu mirno Puckara crvenkast plam. Kad magla pokrije ravni I vlagom ispuni zrak, tu pro{lost vaskrsne drevna, I gatke vremena davni'. I pozno u tavnu no} razgovor spokojno bruji, Dok dreme` ne savlada sve. I strasno {aptawe tada Kroz mirni pro{u{ti dom – al' i to gubi se brzo, I san lagano pada... Vojislav Ili}
gorda - ponosna vre`a - loza, puzavica, pewa~ica puhor - pepeo }ud - narav mamqivo - privla~no, primamqivo
vaskrsne - o`ivi pozno - kasno tavno - tamno spokojno - mirno gatke - narodne pripovetke pune ma{te, bajke
[ta pesnik opisuje? Koje ose}awe ispuwava pesnika? Iz koliko se pesni~kih slika sastoji ova pesma? S kim pesnik poredi jesen? Objasni za{to je jesen #pitome i blage }udi". Za{to se sme{i na grozd? [ta jesen nudi qudima? Kako su raspolo`eni qudi u jesen? Kako ti zami{qa{ jesen na osnovu ove pesme? #Jesen" je lirska opisna pesma. Pesnik je re~ima slikovito opisao jesen i kroz te slike prirode prikazao svoje unutra{we do`ivqaje, misli i ose}awa. U ovoj pesmi jeseni su pripisane qudske osobine. Pesni~ki izraz kojim se osobine qudi daju predmetima, prirodnim pojavama, `ivotiwama i biqkama zove se personifikacija.
4
POZNO JESEWE JUTRO eqaci jo{ spavaju, a po drumu prolaze samo vetar i stud. Bolesna trava se nasisala vlage, omlitavila i polegla, i kao arkti~ka mahovina pomodrila od mraza i slane. Na ivici jendeka leto{wi ~kaq razapeo svoje osu{ene krte stabqi~ice, sa pobodenim }elavim lopaticama, a na uvelom listu le`i mrtav jedan od onih finih ba{tenskih paukova, {to padaju na raspu{tene kose malih devoj~ica i spavaju u krunicama belih jorgovana. Na dnu jendeka }uti barica, i strepi od prve ledene kore {to }e do}i. U jednom udubqenom tragu ~ove~je stopale ~u~i vrabac. Zgr~io svoje promrzle no`ice, i ~ini se da je u zemqu zaboden.
S
5
Uvukao vrat, stegao kqun, i dok temperatura naglo pada, wegovo malo srce kuca nejednako i retko. Na nebu dve-tri rasplakane zvezde, u vazduhu dva-tri smrznuta mese~eva zraka. U dnu poqa stoje redovi crnih debelih stabala, a po ukr{tenim suvarcima se vidi da {uma ne `ivi. Tamo na strani krupan bik do`ivquje pozno jesewe jutro. Le`i; pod wim i oko wega se otopila slana i pu{i se zemqa. Uz rogove nakostre{eni ~uperci kovrxave dlake, a pod ispup~enim crnim ~elom svetla vlaga sawivih o~iju. Obara glavu i sluzavim svojim nozdrvama miri{e travu, `utu kao {afran, gorku kao pelen. Kle~e, zaquqa se, grdan i te`ak, i strahovito {upqim tonom prastarih `ivotiwskih grdosija riknu pozdrav bogu suncu. Zatim jo{ dugo be{e ti{ina i obla~no, i iz {ume dopira{e samo miris trulih drveta i mrtvih insekata. Isidora Sekuli}
stud - hladno}a, studen jendek - mali kanal, rov suvarak - komad suve grane ~kaq - bodqikava biqka
{afran - za~inska i lekovita biqka pelen - biqka gorkog ukusa grdosija - velik, glomazan
[ta je opisano u ovom tekstu? Po kojim pojedinostima to zakqu~uje{? Kako razume{ izraz #}uti i strepi barica"? Kojim re~ima je pesnikiwa opisala vrapca? Za{to su zvezde rasplakane? Opi{i izgled i pona{awe bika. Koji izrazi do~aravaju ti{inu i mirovawe bi}a? [ta remeti ti{inu? Izdvoj najslikovitije izraze. Kojim ~ulima do`ivqava{ utiske iz teksta? Opisivawe je slikawe re~ima. Opisani predeli, pojave, predmeti, bi}a... izgledaju kao da su pred nama. Oni su jezi~ki izra`eni slikovito i `ivopisno. Ta `ivopisnost i slikovitost nas podsti~e na ma{tawe i zami{qawe onoga o ~emu ~itamo. Re~i podsti~u na{a ~ula i mi svestrano do`ivqavamo opise. Opi{i jedno jutro pozne jeseni u gradu ili selu u kome ti `ivi{.
6
JESENSKI DANI Zvi`dukom vjetar budi dane magleni veo omota grane. Oblaci nebo sivilom skrivaju, ki{e krovove ku}a umivaju. Zadwi se listovi na granama zlate, na pustom bre`uqku mrazovac cvate. Stanislav Femeni}
mrazovac - otrovna biqka (upotrebqava se u medicini) O ~emu pesnik peva u ovoj pesmi? Koje pojedinosti on zapa`a u jesen? Koje boje preovla|uju? Kakav je zvuk? Opi{i ose}aje koje izazivaju u tebi izrazi: zvi`duk vetra, magleni veo, oblaci, sivilo, ki{e, zadwi listovi, pusti bre`uqak. Pro~itaj jo{ jednom u svakoj strofi drugi i ~etvrti stih. [ta prime}uje{?
Glasovno podudarawe re~i na kraju stiha zove se srok, slik ili rima.
U pisanom sastavu #Jesen kroz moj prozor" opi{i sve {to vidi{ i ~uje{ kroz svoj prozor.
7
ZAJEDNI^KE I VLASTITE IMENICE IMENICE
Imenice su re~i kojima se imenuju predmeti, bi}a i pojave.
IMENICE IMENUJU BI]A, STVARI I POJAVE, Imenice imenuju Sve iz snova, Sve iz jave. IMENICE, IMENICE ZAJEDNI^KE I VLASTITE, Brojnije su nego ptice, Imenice, imenice. DRVO, VETAR, KI[A, MORE, PTICE, JUTRA, NO]I, ZORE; To su ZAJEDNI^KE imenice I malim se slovom pi{u Bilo pravo, bilo krivo, Silnom lavu ili mi{u. ... IVAN, ANA, TOMO I MILENA Sve su ovo VLASTITA imena. Koji ime malim slovom pi{u Neka hitno, {to hitnije bri{u. IMENICE IMENUJU BI]A, STVARI I POJAVE, Imenice imenuju Sve iz snova, Sve iz jave.
Zajedni~ke imenice ozna~avaju zajedni~ko ime za vi{e bi}a, predmeta i pojava, sa istim ili sli~nim osobinama (pas, slon, ma~ka, klupa, {kola, stolica, ki{a, vetar...). One se pi{u malim slovom i mogu biti u jednini i mno`ini. Jednina: ku}a, golub, je`, livada. Mno`ina: ku}e, golubovi, je`evi, livade.
Zajedni~ke imenice mogu biti u mu{kom, `enskom ili sredwem rodu. Rod imenica najlak{e odre|ujemo pomo}u re~i: TAJ, TA, TO.
mu{ki rod prozor sat no`
taj
`enski rod kwiga slika torba
ta
sredwi rod Jure Karaka{
to
zrno selo brdo
Imenice: pile, lopta, bure, motika, zob, {uma, vetar, nebo i list, razvrstaj po rodovima.
mu{ki rod
imenice `enski rod
sredwi rod
Vlastite imenice su vlastita imena: qudi, naroda, gradova, sela, planina, reka... One se pi{u velikim po~etnim slovom.
8
POZNA JESEN iti je vi{e jesen, niti po~iwe zima; to vreme _ nevreme _ koje nije ni jesen ni zima, a gore je i od jednog i od drugog, traje danima, nedeqama. Ki{a i blato i sneg, koji se jo{ u vazduhu pretvara u ki{u, a ~im padne na zemqu _ u blato. Bledo i nemo}no Sunce oboji u zoru istok slabim rumenilom, iza oblaka, da se tek pred kraj sivoga dana javi na zapadu, kao malo `u}kaste svetlosti, pre nego sivi dan pre|e u crnu no}. A dawu, jednako kao i no}u, bije vlaga sa zemqe, kao i sa neba, sipi, mili i prodire u predmete... Vetar, koji nailazi po dvaput dnevno, pokrene samo tu vlagu s mesta; ali sa susne`icom i sa zadahom mokrih {uma on donosi sve nove mase vlage. Tako opet samo vlaga potiskuje i smewuje vlagu, i to hladna i quta planinska onu ustajalu... Na obe strane doline prelivaju se vrela i bujaju potoci. Dotle nevidqivo tanki poto~i}i pretvaraju se u slapove, ri~u i jure niza strane. Nigde se ~ovek ne mo`e sakriti od buke i {uma tih voda, ni za{titi od studeni i vlage koje iz wih biju. I svako `ivo telo brani se jo{ samo svojom sopstvenom toplotom; i kamen u zidu znoji se hladnim znojem, i drvo postaje klizavo i krto. Pred tom smrtonosnom najezdom vlage sve se uvla~i u sebe: `ivotiwa se prislawa uz `ivotiwu, seme }uti u zemqi, a drveta kisnu i zebu...
N
Ivo Andri}
sipiti - sitno i tiho padati zadah - neprijatan, neugodan miris
slap - vodena masa koja se naglo ru{i, vodopad
O ~emu pisac naro~ito razmi{qa kad pi{e o poznoj jeseni? Koliko puta ponavqa re~ vlaga? Nabroj slike kojima pisac opisuje poznu jesen. Koja ti se najvi{e svi|a? Objasni za{to. Kojim re~ima pisac poja~ava te slike? Za{to je kazao da vlaga sipi, mili i prodire u predmete? Kakvo raspolo`ewe te obuzima dok ~ita{ ovaj opis?
9