ИСПИСАНА И ИСЦРТАНА ИСТОРИЈА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА 5.Научнискуп ЗБОРНИК САЖЕТАКА
Исписана и МилошаисторијаисцртанаС.Милојевића 5. НАУЧНИ СКУП ЗБОРНИК САЖЕТАКА Црна Бара, Древни Јордан 2022.
ИСПИСАНА И ИСЦРТАНА ИСТОРИЈА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА 5. Научни скуп - ЗБОРНИК САЖЕТАКА Издавач Удружење Милош Милојевић – Црна Бара www.milosmilojevic.com За издавача Новица Крезић Уредник Иво М. Андрић Коректурa Биљана Новаковић Корице Уметиничка слика Сузане Ашаш Глигорић са Ликовне колоније Милош С. Милојевић 2021. Графичка припрема корица Novica.info Веб сајт скупа www.naucniskup.milosmilojevic.com Електронска пошта naucniskup@milosmilojevic.com Тираж: 50 Штампа Донат-Граф, Београд ЗБОРНИК САЖЕТАКА ЈЕ ИНФОРМАТИВНОГ КАРАКТЕРА ЗА УЧСНИКЕ И ПОСМАТРАЧЕ СКУПА
Организација скупа НАУЧНО-СТРУЧНИ ОДБОР Проф. др Зоран Милошевић Проф. др Кирил Шевченко Проф. др Радомир Ђорђевић др Милан Младеновић (Пра Милан од Лужице) доц. др Виктор Мишченко. ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР Иво НовицаПредрагАндрићЂурићКрезић РЕДАКЦИОНИ ОДБОР Проф. Др Зоран Милошевић Проф. др Радомир Ђорђевић Иво Андрић ПОЧАСНИ ОДБОР Милорад Андрић СЕКРЕТАР СКУПА Ивана Банчевић ТЕХНИЧКИ ОДБОР Славиша Зекић Драган РужицаМариоПредрагЛукићСтефановићКрезићМирковић
ПРОГРАМ 5. МЕЂУНАРОДНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ “ДАНИ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА” – ЦРНА БАРА 2022. ИВАЊДАН, Четвртак, 7. јул 2022. 08:00 Света литургија, Црквa Вазнесења Господњег у Црној Бари, 09:00 Помен Милошу С. Милојевићу у Цркви Вазнесења Господњег у Црној Бари, 09:30 Отварање ликовне колоније, Црквена порта у Црној Бари, у послеподневним часовима посета учесника Ликовне колоније манифестацији “Ивањдански дани” у Бадовинцима Петак, 8. јул 2022. 11:00 Ликовна колонија, обала реке Дрнини, Апартмани Обала Црна Бара. 19:00 Представљање књиге „Вера у Срба до Хришћанства“ Милоша С. Милојевића, Апартмани Обала Црна Бара. Субота, 9. јул 2022. 11:00 Пети Научни скуп с, тема: “Исписана и исцртана историја Милоша С. Мило-јевића” Дом културе у Црној Бари. у послеподневним часовима туристички обилазак и ручак. *Организациони одбор задржава право промене програма услед непредвиђених околности** С обзиром на мере које се примењују поводом пандемије КОВИД-19 вируса,могће је да део или цео програм има измене или укидање садржаја. Програм се одвија у складу са важећим мерама и препорукама надлежних институција.
Зборник сажетака је настао у оквиру: Манифестације “Дани Милоша С. Милојевића” Црна Бара „Исписан и исцртана историја Милоша С. Милојеивћа“ 5. НАУЧНИ СКУП који је финансиран сопственим средствима Удружења “Милош Милојевић” уз скромну подршку Труистичке организације општине Богатић, Културно-обарзовног Центра Богатић, Библиотеке “Јанко Веселиновић” Богатић и Месне заједнице Црна Бара, Апартмана “Обала” Црна Бара, инж. Зорана Ђорђевића и друих.
Реч организатора Мали јубилеј је преднама - Пети научни скуп.Изазови панедмије Ковид-19вируса, те прошлогодишњесанкције Белорусији, као и криза настала између Русије и Украјине, онемогућиле су са различитих аспеката (финансијских, техничкоорганизационих и сл.) да ове године одржимо континуитет у међународној сарадњи, те братске везе на пољу науке и сагледавања Милоша С. Милојевића.Због тога жалимо али и верујемо да ће у дане пред нама овај скуп одржати међународно присуствоисарадњу.Елем,преднама је скуп који се бави темом: „Исписана и исцртана историја Милоша С. Милојевића”.Оватеманас нечудијерсуочистручне јавностиа и водећих политичарасве више усмерене на етнографску мапу свесрпских земаља МилошаС.Милојевића.Научнискуппредставља свеобухватан приступ у расветљавању разних непознаница које и даље владају када је у питању лик и дело неумрлог Милоша С. Милојевића.То чини наше Удружење је-дином организацијом која ову мисију спроводи у земљи и озбиљно претендује као носилац ини-цијативе за формирање Института „МилошС.Милојевић”.Местоодржавања и овогодишњегскупаје на извориштуистине,уМилошевојроднојЦрнојБари
(некадашњем Јордану), местугде „Дрина љуби Саву”. Скупсе оджавау Дому културе у Црној Бари, 9. јула2022. год. Учесници радове излажу наскупу, док се коначни радови очекују до 15. септембра. План је као и сваке године до сада, да штампамо Зборник радова, на дан рођења Милоша С. Милојевића.Манифестација „Дани Милоша С. Милојевића”поред Научног скупа као централног дела програма обухвата и представљањебогате историје Мачве, обичаја и традиције, као и туристичкихаспекатанашегкраја.Великузахвалностисказујемо свим учесницима који су се одазвали позиву и својим учешћем доприносе да се Милојевић научно-критички сагледа и врати на заслужено место српских великана!Захваљујемо се на подршци општини Богатић, Туристичкој организацији општине Богатић, Културно-образовном центру Богатић, као и Месн-ој заједници Црна Бара, на исказаној заи-нтересованости да овај програм одржимо у континуитету пету годину заредом у нашој општини.Споштовањем, Организациониодборскупа
УМЕСТО УВОДА МирославаПетровић1 Издавачкакућа“Миросалв”Београд ИСПИСАНА И ИСЦРТАНА ИСТОРИЈА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА Ни 222 лоша не убише Милоша Када сам боравила у Црној Бари, 24. новембра 1998. године, а потом на Научним ску АустрисрпријмаСКОЈСКОЈ,КНЕНОСРЕД„НАобовеповимаод2018.године,нисамнислутиладаћугодинеимативеомамногопроблемаокојављивањакњижицеМилошаС.МилојевићаРОДОПИСНИИЗЕМЉОПИСНИПРЕГЛЕДЊЕГДЕЛАПРАВЕ(СТАРЕ)СРБИЈЕСАЕТ-ГРАФСКОММАПОМСРПСКИХЗЕМАЉАУЖЕВИНАМА:СРБИЈИ,ЦРНОЈ-ГОРИ,БУГАРКРАЉЕВИНИРУМУНИЈИ,АУСТРО-УГАР-ИТУРСКОЈЦАРЕВИНИ“саприпадајућомпом.Уједносамобјавиладругоиздање„Исто-скоетнографскогеографскемапеСрбаиских(југословенских)земаљауТурскојијиодМилошаСт.Милојевића. 1 mirmi011@gmail.com
Иницијатори за објављивање напред на ведених капиталних дела били су господа: НовицаКрезић,ПредрагЂурићиИвоАндрић.Збогнаписанеистинеосрпскомнароду у свим научним областима и изворима, једнако су имали проблема: пре свих Ђорђе Бранковић, ваМискуувемакомносуистивић,вић-ПјадонанинечеСимаЛукинЛазић,ЈованРајић,Пишчевић,Пеја-вићидруги.Свисуонипотиснутијошпрегоштојенаукауспеладанепристраснооце-њиховознањеињиховдоприносисторијскојуци,упрвомредудомаћој.СличнусудбинуживеојеиМилошС.Милојевић,ОлгаЛуко-новић,РељаНоваковић,ЂорђеЈанко-СлободанЈарчевићиосталиистраживачине.ФалсификаториБечко-берлинскешколеуспелидамаргинализују,какописанаделагихзнаменитихСрба,такоињиховемапејесупроистеклеизњиховихдела.Данассмоовде,дасвизаједнопрегледамопекојејеобјавилаизд.кућа„Мирослав“иримоседаовимМеђународнимнаучнимповимарехабилитујемокакоМилошаСт.лојевића,такоинапредпоменутеистражи-чеистинеопореклусрпскогнарода. Београд, 24. јун 2022. године На дан Светих апостола Вартоломеја и Варнаве
Др СањаШуљагић2 ИнститутзаполитичкестудијеБеоград ЗНАЧАЈ СТАРЕ СРБИЈЕ У УТВРЂИВАЊУ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА Са освртом на истом на ириографски допринос Милоша С. Милојеивћа У овом научном раду аутор је употребом компаративе ианал итичко-синтетичке методе објаснио историјски значај подручја Старе српскогСтарепресекауторСрбијеидентитета.заМилошСрбије,или"правеСрбије",какогајеисторичарМилојевићназиваоусвомјимделима",формирањесрпскогнародногидржавногУсклопуанализезначајаСтарезаутврђивањесрпскогидентитетаприказујеисторијскиигеополитичкииправнеелементенасталенаподручјуСрбијекојисуутицалинаформирањеидентитетакрозисторију. Кључне речи: српски идентитет, српска историја, династије Свевладовића-Дрванића и Немањића, Јустинија.Сава,царЈустинијан,Константино-пољскоцарство,Светиправославље,историјадеветнаестогвека,Цра 2 sanja.suljagic@ips.ac.rs
ПраМиланодЛужице(дрМиланМладеновић)3 ГЕОПОЛИТИЧКА ПРЕКРШТЕНИЦА СРБИЈЕ И ЕВРОПЕ У време када сам у другом тому Краја брозног времена (2000. г.) предочио „Геополитичку укрштеницу Србије и Европе“, већ су била објављена два издања Завршне речи - Увода у доба Слоѕесности, писане 1985. године, и Олгијански пут – Ка србском опстанку. У те две књиге предочио сам видију Милоша Ст. Милојевића о многохиљадитом србском постојању и памћењу, и прорекао блисковремеукојемће делоовогзанемареног великана одиграти пресудну улогу у ословешћивању србскога ума. Тада још нисам имао увид у његове мапе србскиог простирања у тадашњој Турској и Аустроугарској, нити сазнања о том простирању која је изложио у својим путописима и у књизи „Манастири и калуђерство“.Неизмерним доприносом „Удружења Милош Милојевић“ наступило је време да се уверим да се у свом пророчанству нисам преварио, али и да исправност своје 3 pramilan64@gmail.com
„Укрштенице“ проверим сравњивањем са Милошевим сведочанствима. У нади да то неће бити само мој задатак, да ће га као свој препознати и плејада младих ходочасника на Милошевском (и Олгијанском) путу, предочавам као сажетак свог излагања њен уводни део, чији је главни наслов у Брозним временима био„Геостратешкамрежау србском заливуевропскогполитичкогмора“.Утомсвомизлагањупостараћу се да „укрштеницу“ у двоструком смислу заменим појмом „прекрштеница“. Најпре, 1) у личном смислу, уколико има несагласности између исходпроизвођенетокомнаступајућемтадашњимнеуслишенадругимилибудућепрекрштавањанесагласности2)Милошевихимојихтадашњихпогледа,ипотомусвеопштемсмислу,уколикотесуштинскенема,дасесагледанеопходностцелокупногодносасадашњеисрбскедржавепремародозатиранимпресловљенимделовимасрбскогнародаудржавама.ТренутакједасеблаговременааупозорењаМилошаСт.МилојевићавластодршцимаотекућемипретопљавањуСрбауоколне,повесногзгодовањаизмишљанеидржавеинароде,разумеју1)каоњеговограспознавањатогистогвечитог
поступка насилног преливања и предругојачавања србско-словенског пранарода, доносиоца и проносиоца словесностии, и 2) као путоказ садашњем србском нараштају, да на броду свога опстанка богодоносаннеимадвапрамца,кадолазностиикапрошлости,билисепловидбомуобасмерауцелиниосербијскирод.) Кључне речи: Милош Ст. Милојевић, геополитика,Србија,Европа.
НемањаВ.Николић4 ГоранаГ.Николић Удружење грађана ,,Српски књижевни клуб'' Бања Лука УПОРЕДНА АНАЛИЗА МОДЕРНОГ НАЦИЗМА И ПРОТОНАЦИЗМА У БИБЛИОГРАФИЈИ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА Док је Милојевић радио на очувању србских источника, ненамерно, једноставно записивајући истину о насиљу над Србима и хришћанима широм Европе, оставио је вредна сведочења о томе како су заправо рођени фашизамињеговрођенибратнацизам.УвремекадајеМилошживео и радио, фашизам/нацизамје већдобиосвојеглавне карактеристике,алинеисвојеиме.Саоведистанцеипротока времена можемо приметити да су Милошеви извори о зверствима над Србима, православцима и хришћанима уопште (мада у мањој мери) данас злата вредни записи јер нас поучавају о томе 4 srpskiknjizevniklub7525@gmail.com
како су истоветни начини мучења примењивани годинама касније у ,,Независној Држави Хрватској" од стране усташа према Србима, Јеврејима и другима, исто као сада у Украјини од стране украјинских нациста које многипогрешноназивајунеонацистима. Кључне речи: Милош Милојевић, нацизам, фашизам, протонацизам, зверства, насилнонаметањевоље,контролаума
ДрагославаГогаКопривица5 ОЛГА ЛУКОВИЋ-ПЈАНОВИЋ О МИЛОШУ С. МИЛОЈЕВИЋУ Историјско дело Милоша С. Милојевића било је једно од значајних историјско-научних извора јединственој српској и светској научници филологу, др. Олги Луковић-Пјановић, у изради њене научне студије `Срби, народнајстарији...`Усвојојнаучној студији, Олга је записала: има,његоваМилошурадникукојуС.истраживалацместо,ми`УсловенскомисрпскомисторијскомПантеону,МилошуС.Милојевићудајемопосебнокаквотајизузетнопреданисрпскиизаслужује.ПоглављеоМилошуМилојевићу,паицелаовастудијапоштајежелимдаукажемсрпскомнаучномитојсрпскојзвездинеобичногсјаја–С.Милојевићу.НекаопростисеннеистинитомнаукомзаведенимСрб-међукојимасамсеисаманалазила. Кључне речи: Олга Луковић-Пјановић, МилошС.Милојевић,Србинароднајстарији. 5 gogakoprivica@gmail.com
СлободанФилиповић6 О ИМЕНУ СРБИН У паметарници србског народа, историјска прошлост је веома замршена, али њој додатно доприноси страно мешање и уплитање. Свакако, да ту спадају и погрдна тумачења србског имена, која су су цинична онолико колико је и незнање злонамерних. Отуда, М. Милојевић у свом научном аманету србскинаисправнозакључује,какојединиправиодговортумачењеименаСрбинможедатисамојезик! Кључне речи: Милојевић,србскијезик,име Србин. 6 filipovic.boki@gmail.com
ИлијаПетровић7 ЈОВАН РАШКОВИЋ И СРБСКА КРАЈИНА Када је јула 2021. године изречено уверење да се научни скупови о Милошу Милојевићу не би смели зауставити на радовима искључиво о њему, те да Милојевићево научно дело посвећено прошлости и језику србскога народа треба да буде подстицај србским историчарима и језикословцима да своје интересовање усмере натеменамернопотиснутеузаборав -атаквих је тема безброј - имала се на уму истина да се значај, односно вредност његовог стваралаштва не може србскоме читаоцу приближити више или мање успешним препричавањем или тумачењем, колико се то може постићи разоткривањем онога чему званична, лажи србска историјска или језичка наука не посвећују довољно пажње или га, чак, Једнаобезвређујуипотискују.одтаквихтемајесте и Србска Крајина, србска држава настала 1991. године на подручју данашње Републике Хрватске, у 7 ilija.petrovicns@gmail.com
покушају да Срби из Далмације, Книнске крајине, Лике, Кордуна, Баније, Славоније, Барање и Западног Срема биолошки опстану пред налетом хрватског неоусташтва, али исто тако и Држава којој ововремена Република иЧовекомдокзавичајци.илиЈованпочеткурећибрдима”приликомСрбијанепризнајечакнидајепостојала.КаоштојезаМилошаМилојевићаједномреченодајебио“планинамеђуи“храстуодносунатраву”,можеседајемеђукрајишкимСрбима,насамомњиховоготпора,такавбиодокторРашковић(1929-1992),ЋаћаодКрајинеКрајишкиЋаћа,какосугазвалињеговиОвомепотписникудалоседасе,увремејеКрајинастварана,честосрећесатимидаоњемуиСрбскојКрајинизапишенареднередове. Кључне речи: Милош Милојевић, Србска Крајина,ЈованРашковић.
Предраг Петровић8 НаучнисаветникупензијиРедовничланАИНС МИЛОШУ С. МИЛОЈЕВИЋУ – ПРИЛОГ О СРПСКИМ СТРАДАЊИМА, СВЕТИМ МУЧЕНИЦИМА И ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА Срби су многострадални и мученички 20.веку.народоддавнина,анарочитоуОнисубилиизложени вишеструким претапањима : 1) покатоличавању од 15. века до данас посебно у Западној Херцеговини, Славонији,Далмацији,Дубровнику,...2)Хеленизацији,3)румунизацији,4)исламизацији,5)арбанизацији,6)мађаризацији,7)бугаризацији,8)македонизацији(видетиТома Смиљанић Брадина,ЈованТриуфуновић). У Великом рату је страдало 1.247.435 Срба (28% становништва), а Други светски рат је однео око 1.820.000 наших живота (16,25% 8 presa@iritel.com
становништва). Посебно су се скривала савезничка бомбардовања Београда (12 пута, крвави Васкрс 16.априла 1944.), Ниша (15 пута), Лесковца, Подгорице (пола града разорено), Никшића,...од октобра 1943. до 18.септембра 1944. У 10 највећих логора у Аустроугарској у Великом рату од 299.807 логораша је било 236.807 Срба, а од 64.957 жртава су 59.524 Срби. По казивању Жарка славесвештеникамученициМлетачкогседиштусвештеника,СветимученицимученициобухватанаЛивнуВелебиту,смрти:(ВладимирнадВидовићаСрбисулогорашкинарод,агеноцидиСрбиманајбољесеозначавајукаосрбоцидУмељић).УДругомсветскомратусуАушвицБалканаЈасеновац,комплекслогораНДХГоспић-Јадовно-Паг,32јаменајамеГолубњачаиШурманци,покољунаОгњенуМарију,јединидечјилогорисветуЈастребарско,СисакиЈасеновац...Радисветесрпскемученике:СветиJасеновачки(13.септембар),СветиПребиловачкииДоњохерцеговачки,мученициПревлачки(1452.отровано72монахаиграђананаПревлациЗетскеепископијепоналогупровидураизКотора),СветиМомишићки(1688.убијена2и40ђакаодТуракаСулејманпаше,сенаМладенце),Светимученици
Сурдулички, Свети мученици Гламочки и Куленвакуфски, Свети мученици Дабробосански и Милешевски, Свети свештеномученик Јоаникије Црногорски,... Једноставно, пут нашег народа је био КРОЗ ПАКАО И НАТРАГ (Миро Микетић), када се крајем 1944. до маја 1945. кретала колона од пророкумалениодокобацалисуАустријисавезници,женесвештеника,близу30.000људиизЦрнеГорекаАустрији(8020.000припадникаЈВуО,старци,идеца),анападалисуихпартизани,усташе.ЗаробилиихЕнглезиуипредалиБрозовимвојницима,којивршилистрељањакодЗиданогМоста,ујамекодКамника.Укупнојестрадало4.000душа.Оголготамадаинеговоримо,АлбанскепадоБосанске,немакраја.ОвајделићсрпскихстрадањајепосвећенМилошуС.Милојевићу. Кључне речи: српска страдања, злочини над Србима,светимученици,србоцид
РанкоБошњак9 МИЛОЈЕВИЋЕВ АСАК У ТРОЈАДИ У раду под насловом Милојевићеви Ксанти и Хомеров Ксант, посебно приређеном за четврти научни скуп посвећен Милошу Милојевићу, на тему Допринос Милоша С. Милојевића историјској науци, показали смо смомитолошкупретходномТројанскимпојмомовајистеонимпонегдесмислуштотемамасазнањима.којепослекакосеуњеговомбогатомнаучномопусу,чакитоликогодина,могупронаћичињеницемогудатизначајандоприносновимТимпрештосерадиуправоокојимасесамМилојевићнијебавио,каојехомерскопитањеунајширеммогућемилиТројанскират.Уовомрадућемосеипозватинапоменутирад,алисамонаместимагдесузаобарадакориштенечињенице,докјеусвакомдругомпогледурадсасвимодвојенибависеискључивоисторијскеТројеиузтонеизбежнимратом.ПодсећамодасмоурадувећдефинисалиХомеровуиТројукаоодвојенеентитете,иакообепронашлинаистојгеографској 9 ranko@meta-ns.co.rs
локацији и то на месту данашњег града Фереса у долини Марице. Управо та чињеница и јесте била иницијална каписла за истраживање које је резултовало овим радом, премда основна овдеисторијуослањаотечеству!могућињеговеисписануТакоземаљаонакоДржећиовомобластилионапретходномовомрезултат,помалоистраживањеХомераидејааутораупочеткунијебиладаидедаљеодиИлијаде.Међутим,какојезаснованонаовомепудалонеочекиванинадасвезанимљивприроднојебилонаставитибашуправцу.ТакоодтриТроје,дефинисанеураду,преостајејошсамоједнаитоисторијска.Штасеоњојможепронаћиидаможемоиштазакључитиоместуилибаргдесемогланалазитипоказаћемоураду,узнеизоставнуМилојевићевупомоћ!сеуправотројанскетемедопунићемо,успут,Милојевићевумапусрпских,првенственоујужномделуТракије.ћемододатипомалонаМилојевићевуиисцртануисторију,анастављајућирадовеодужићемомусенанајбољиначинзасвеколикидоприносродуиОвајрадкарактеришечињеницадасененамитовеилегенде,негоискључивонаиантичкугеографију.Наиме,какотрагамозаисторијскомТројом,очекивано
је да се можемо ослонити само на историјске чињенице. Да не буде забуне шта уопште сматрамо под тим појмом, ради се искључиво о оним историјским чињеницама за које је могуће утврдити да нису изведени из митова и легенди, кикличкихепова илиИлијаде.Премда се претходно изнети став, на неки начин, подразумева, није на одмет још једном то посебно нагласити. Разлог томе је велики број античких историчара који, пишући о Троји и Тројанском рату, обилато користе разне митолошке приче као да се ради о историјским чињеницама. Тако се не може пронаћи иоле значајнија количина писаног материјала о историјској Троји и Тројанском рату која нема епску и митолошку основу. Познаваоци митова и легенди најчешће лако уочавају ове митолошке слојеве, али ипак ни број оних који историјскимделовимамитовимаизбегавајућимоглеможемосеистраживањасенедајусасвимоткритибезнекогдетаљнијегнијезанемарив.Уовомрадућемозатослужитисамочињеницамазакојебитиуверенидаимајуилибибариматиисторијскупотпору,недасеипакпонегдепослужимоиепиком,алиискључивоуонимкојибимоглибитизаснованиначињеницама.Натајначиннисмо
прогласили епику и митологију историјским изворима, него је управо један од циљева овог рада њихова провера помоћу историје и географије. Рад се дакле не ослања на епику највише,Медитерана.ћемојепериодувишеБољеДаклеистраживање.мериутврдилиМилојевићевираду?некомизворе,мирнепостојали.засавезникеХомеровихњиманитимитологију,негоуправопроверавадалиупостојинештоистинито.Такоћемоизеповаузетиуразматрањетројанскеињиховеземље,напростозатоштовећинуодњихпоузданознамодасуТоусуштинизначидаИлијадусавестиможемосврстатиуисторијскебарпоовомпитању.Далиможемоиподругом,тоћемотекдаутврдимоуовомТребаподсетитидасмоурадуКсантииХомеровКсантвећдајехомерскагеографијаувеликојпоуздана,штоћенамолакшатидаљеурадућемосебавитиТројомиТројадом.рећиТројама,анеТројом,јерјепостојаломестакојасуунекомвременскомносилаимеТројаилиИлион.Билоихтоликодаихнемасмисласвепомињати,пасезатоограничитинапростореисточногНаовомпросторуихјебилоапостојеитекакодобриисторијски
основи да се баш на простору Балкана и Мале АзијепростираланекадашњаТројада!Посебноћемосепотрудити да растумачимо шта је то Шлиман ископао на светлусведатирањеналазила.Хисарлику,гдесеверуједасеисторијскаТројаиНакрајућемосеосврнутиинаТројанскограта,узимајућиуобзирдосадапознато,узевентуалнедодаткеуновихистраживања. Кључне речи: МилошС.Милојевић,Троја, Ксанти,Илијада.
ДанилоВ.Милетић10 ЕТНОГРАФСКА КАРТА МИЛОША СТ. МИЛОЈЕВИЋА И ЊЕНА ВАЖНОСТ У XXI ВЕКУ Милош Ст. Милојевић је поред познавања историје и језика,био је изврстан карнасерићемопостепеноскретања1914.ПослеМајскогХерцеговачкеодприповедатврђујеидетреба150149Тропољапараметаратограф.Картакојујесаставиоједнајеодважнихсагледавањапросторасрбскогкојијезаузимаосрбскинародпретекгодина(1873),иследећегодинеближисегодинаодњеногнастанкаштосвакакообележитинаодређенначин.ОвакартауприлогдрЗоранаМилошевићаипо-тезуонестајањуСрбакојуМилојевићуОдломцимаИсторијеСрба.Штасеондадесило?ДесилосемноготогаодбунеиБерлинскогконгреса,папревратаиконачноВеликогрататогадолазипериодЈугославијеисасрбскогпута,накојисетеквраћамо.Анализуовекартеусме-утриправца.Првиправацпозабавиће(англо)германскомтезомодосељавањуСрбаБалканиетничкимсаставом,другиуспо10 danilo.miletic99@gmail.com
стављањем паралела између два света цара Свевлада Првог и Душана Силног,а трећи правац на геополитику карте из (п)огледа др Милана Младеновића. На основу свега приложеног изнећемозакључакокартикаотапији засвесрбскепростореизасвавремена. Кључне речи: етографска карта, Милош Ст. Милојевић,дрМиланМладеновић.
С А Д Р Ж А Ј ОРГАНИЗАЦИЈА СКУПА ПРОГРАМ 5. МЕЂУНАРОДНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ РЕЧ ОРГАНИЗАТОРА 1. ИСПИСАНА И ИСЦРТАНА ИСТОРИЈА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА - Мирослава Петровић 2. ЗНАЧАЈ СТАРЕ СРБИЈЕ У УТВРЂИВАЊУ СРПСКОГ ИДЕНТИТЕТА- Др Сања Шуљагић 3. ГЕОПОЛИТИЧКА ПРЕКРШТЕНИЦА СРБИЈЕ И ЕВРОПЕ - Пра Милан од Лужице (др Милан Младеновић) 4. УПОРЕДНА АНАЛИЗА МОДЕРНОГ НАЦИЗМА И ПРОТОНАЦИЗМА У БИБЛИОГРАФИЈИ МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА - Немања В. Николић и Горана Г. Николић 5. ОЛГА ЛУКОВИЋ-ПЈАНОВИЋ О МИЛОШУ С. МИЛОЈЕВИЋУ - Драгослава Гога Копривица
6. О ИМЕНУ СРБИН - Слободан Филиповић 7. ЈОВАН РАШКОВИЋ И СРБСКА КРАЈИНА - Илија Петровић 8. МИЛОШУ С. МИЛОЈЕВИЋУ – ПРИЛОГ О СРПСКИМ СТРАДАЊИМА, СВЕТИМ МУЧЕНИЦИМА И ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА - Предраг Петровић 8. МИЛОЈЕВИЋЕВ АСАК У ТРОЈАДИ - Ранко Бошњак 9. ЕТНОГРАФСКА КАРТА МИЛОША СТ. МИЛОЈЕВИЋА И ЊЕНА ВАЖНОСТ У XXI ВЕКУ - Данило В. Милетић
Туристичка организација општине Богатић Медијски спонзори:
