Soko Joševački
ŽUTE OSE II
Žute ose II
Soko
2
Joševački
Žute ose II Soko Joševački Konstatuje se da su iz prostorija Okružnog zatvora u Beogradu privedeni optuženi Grujić, Popović, Slavković Dragićević, Korać i Filipović, te da su pristupili branioci, advokati Vladimir Petrović, Miroslav Perković, Slobodan Stašević, Miroslav Đorđević, a da advokat Đorđević izjavljuje da će zamenjivati advokata Đokić Dragana i Šalić Milomira, te da su pristupili i zamenik Tužioca za ratne zločine Bogdan Stanković i punomoćnici oštećenih, advokat Dragoljub Todorović i Nataša Kandić. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je pristupio svedok, jeste, svedok Mile Jović. Prisutan svedok Mile Jović. PREDSEDNIK VEĆA: Ima li još neko u publici, eventualno, ko je predložen za svedoka ili bi trebao da bude predložen, a ne može da prisustvuje? Nema, dobro. Sud donosi REŠENjE Da se glavni pretres održi. NASTAVAK DOKAZNOG POSTUPKA Sud donosi REŠENjE Da se u nastavku dokaznog postupka sasluša svedok Mile Jović. PREDSEDNIK VEĆA: Dobar dan, još jednom. SVEDOK JOVIĆ: Dobar dan. Svedok Mile Jović sa ličnim podacima kao u istrazi. PREDSEDNIK VEĆA: Ima li nekih izmena u Vašim ličnim podacima? Svedok JOVIĆ: Nema. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, adresa, sve isto? Svedok JOVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Vi znate da ste kao svedok dužni da govorite istinu, to ste upozoreni i prilikom saslušanja u fazi istrage. Davanje lažnog iskaza je krivično delo. Predviđena je kazna zatvora do pet godina. Vi niste dužni da odgovarate na pojedina pitanja, ukoliko biste se izložili teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju. Ja bih Vas molila sada da pročitate tekst zakletve koja se nalazi tu, ispred Vas. Svedok JOVIĆ: Zaklinjem se da ću o svemu što pred sudom budem pitan, govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato, neću prećutati. PREDSEDNIK VEĆA: Hvala. Hoćete samo da priđete ovde, nešto da Vam dam. Ukoliko budete imali potrebe da u svom iskazu spominjete imena ovih svedoka koji su zaštićeni, ja Vas molim da te inicijale, odnosno njihove pseudonime koristite. Svedok uiozoren, opomenut, nakon što je položio zakletvu, navodi: PREDSEDNIK VEĆA: Da li Vi ostajete pri svojim iskazima koje ste dali u dosadašnjem toku postupka? Svedok JOVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Vi ste i haškim istražiteljima dali jednu izjavu. Da li ostajete i pri toj izjavi? Svedok JOVIĆ: Da, da. Izjavljuje da ostaje pri svojim izjavama, datim haškim istražiteljima i pri izjavi koju je dao u fazi istrage, te navodi: PREDSEDNIK VEĆA: Obzirom da je kod nas prisutno načelo neposrednosti postupka, kao zakonska načela, ja bih Vas zamolila da Vi sada ponovite u glavnim crtama Vaš iskaz koji ste dali do sada, vezano za ove događaje koji su predmet naše optužnice. Svedok JOVIĆ: Ja se izvinjavam samo, pre nego što počnem, ona izjava Haškom sudu, ima grešaka u prevodu. PREDSEDNIK VEĆA: Vi ćete nam na to ukazati, naravno. 3
Žute ose II Soko Joševački Svedok JOVIĆ: Koje ne utiču bitno, ipak na iskaz. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, Vi ćete nam na to ukazati kada dođe vreme. Svedok JOVIĆ: Ja sam Mile Jović, rođen 22.08.1958. godine u selu Roćevići, opština Zvornik. Po zanimanju sam diplomirani ekonomista, trenutno bez posla. Do 1992. godine sam radio u Teritorijalnoj odbrani opštine Zvornik. PREDSEDNIK VEĆA: Niste potpredsednik Opštine, niste? Svedok JOVIĆ: Bio sam nekada, nisam više. PREDSEDNIK VEĆA: Sada ne, sada ne radite? Svedok JOVIĆ: Ne. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, od kada ste radili u Teritorijalnoj odbrani, od 1985. do? Svedok JOVIĆ: 0d 1985. godine do 1992. godine. PREDSEDNIK VEĆA: Do kada 1992. godine, obzirom da su ovi događaji? Svedok JOVIĆ: Do početka aprila do, kada je to bilo, do 05., 06. aprila. PREDSEDNIK VEĆA: Do? Svedok JOVIĆ: Do početka, pre ovih događaja svih ovih u aprilu. PREDSEDNIK VEĆA: A, posle? Svedok JOVIĆ: Posle sam bio mobilisan već u vojsku. PREDSEDNIK VEĆA: Kada? Svedok JOVIĆ: Posle nije bilo, znači, Teritorijalne odbrane, u onom sastavu, u onom obliku kakva je bila pre rata. PREDSEDNIK VEĆA: Kada to mislite? Svedok JOVIĆ: Pa, bila je ona mirnodopska Teritorijalna odbrana do aprila, a posle je već krenula u neku ratnu šemu, znači, krenula je... PREDSEDNIK VEĆA: Isto je bila Teritorijalna odbrana, štab Teritorijalne odbrane? Svedok JOVIĆ: Nije bilo odmah Teritorijalne, već sam pridružio se, tu pauzu, znači, dok nije formirana Teritorijalna odbrana, prišao sam jedinicama JNA, koje su bile već na tom prostoru. PREDSEDNIK VEĆA: Kada je to bilo? Svedok JOVIĆ: Bilo je negde od 10. pa do negde kraja aprila. PREDSEDNIK VEĆA: Jeste sigurni da je to baš tako bilo? Svedok JOVIĆ: Da, da, otprilike je tako, ne mogu biti siguran, ipak dosta je prošlo vremena, ali tako je bilo. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, šta ste radili pre, neposredno pre aprila 1992. godine? Svedok JOVIĆ: Radio sam u Teritorijalnoj odbrani. PREDSEDNIK VEĆA: Isto u Teritorijalnoj odbrani, je li tako? Svedok JOVIĆ: Da, da. PREDSEDNIK VEĆA: Imali ste taj kontinuitet? Dobro. Svedok JOVIĆ: Pa, u bukvalnom smislu jeste, na jedan način ako gledamo da sam nastavio primati platu i dalje, znači, bio je kontinuitet, bez obzira što je delokrug posle, bio daleko izmenjen. Ovo su bili mirnodopski uslovi, ovo su bili neki ratni uslovi. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, kako se to desilo, ispričajte nam, kako se to desilo da, pričali ste nešto o tome da ne biste izgubili posao, došli ste, ispričajte nam to malo? Svedok JOVIĆ: Da, da, to je bilo tako, jer izgledalo je da će to se sve na jedan mirniji način završiti i krenuli smo svi da radimo, jer su fabrike radile, svi radili. Onda sam se ja javio da radim. PREDSEDNIK VEĆA: Jel govorimo o periodu pre ovog 08. aprila, pada Zvornika ili posle? Svedok JOVIĆ: Ne, ne, posle, posle, posle. PREDSEDNIK VEĆA: Hoćete malo da se osvrnete na taj period pre, pa onda da vidimo, 4
Žute ose II Soko Joševački šta se dalje dešavalo? Svedok JOVIĆ: Koji pre? PREDSEDNIK VEĆA: Pre 08. aprila, šta se tu dešavalo? Svedok JOVIĆ: Pa, nije se bukvalno ništa dešavalo dok nisu Arkanovi došli u Zvornik. PREDSEDNIK VEĆA: Šta se desilo? Svedok JOVIĆ: Pa, ja nisam baš bio tu direktno šta se desilo, oni su zauzeli Zvornik. PREDSEDNIK VEĆA: A gde ste Vi, gde ste Vi živeli? Svedok JOVIĆ: Živeo sam dvadeset kilometara dalje u porodičnoj kući kod roditelja. PREDSEDNIK VEĆA: U kom mestu? Svedok JOVIĆ: Roćevići. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro? Svedok JOVIĆ: Posle sam prešao kod sestre u Loznicu, pošto se već malo počelo, evo to, gužvati, nesigurno vreme i onda sam imao sestru u Loznici, tako da sam celo vreme posle boravio kod sestre, bukvalno. Nisam bio u porodičnoj kući roditelja. PREDSEDNIK VEĆA: Sve do kada? Svedok JOVIĆ: Negde do blizu 15., mislim. PREDSEDNIK VEĆA: 15 ? Svedok JOVIĆ: Aprila. PREDSEDNIK VEĆA: Aprila? Svedok JOVIĆ: Da, da. PREDSEDNIK VEĆA: I 15. aprila dolazite? Svedok JOVIĆ: Tada sam došao i najmi je lakše bilo priključiti se tim jedinicama JNA, jer je po mojoj onoj evidencionoj sposobnosti, ja sam bio pripremljen za rezervnog oficira tehničke službe, smer motori, motorna vozila, tako da je njima trebao neko ko će održavati tu tehniku, tenkove, kamione i ja sam, pošto sam tada, ja imam još jednu, da kažem, diplomu saobraćajnog inženjera, onda sam taman uklopio se u taj posao održavanja. PREDSEDNIK VEĆA: Pričali ste, samo da Vas vratim, pričali ste da ste 06. aprila došli u kancelariju, da nije bilo nikoga? Svedok JOVIĆ: Nije to mogao biti 06. april, to je bila nedelja, 05. april, otprilike. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro i to nam recite? Svedok JOVIĆ: Da, da, pa to je već bilo, ali nije se ništa desilo, mir je još uvek. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Ko je tada bio načelnik štaba vaše Teritorijalne odbrane? Svedok JOVIĆ: Bio je Alija Kapidžić do 05. aprila. PREDSEDNIK VEĆA: Vi ste tada bili, je li tako, u Teritorijalnoj odbrani, tada? Svedok JOVIĆ: Da, da. PREDSEDNIK VEĆA: I, dolazite 05. aprila? Svedok JOVIĆ: 05. aprila sam došao i više nisam ulazio, jer je već, sutradan su bile neke barikade. Pozvao sam kolegu jednoga koga ima u štabu, kaže, nema nikoga, maltene i on je došao tu, pošto je stanovao u Zvorniku. Nisam ulazio više u prostorije, odnosno moju kancelariju. PREDSEDNIK VEĆA: I šta ste radili do 15., gde ste boravili? Svedok JOVIĆ: Bio sam mahom u Loznici, kod sestre. PREDSEDNIK VEĆA: I dobro, hajdemo sada na taj onda 15., da se vratimo, šta se tada dešava? Svedok JOVIĆ: Pa, dolazim, kažem Vam, u Zvornik, po jednom opštem, da kažem, pozivu koji je upućen na Radio-Loznici da se svi jave na svoja radna mesta. Međutim, više nije bilo moga radnog mesta i onda sam se ja priključio, kažem, a pošto sam osposobljen stručno bio, vojno stručno osposobljen za održavanje te tehnike, motora, motornih vozila, priključio sam se tadašnjoj Oklopno-mehanizovanoj brigadi, čiji su delovi bili u Zvorniku. 5
Žute ose II Soko Joševački PREDSEDNIK VEĆA: Ko je bio komandant te brigade? Svedok JOVIĆ: Komandant brigade je bio, čini mi se, neki pukovnik Tačić, a komandant bataljona je bio major Obrenović, kapetan Obrenović, šta je bio tada, ne znam. PREDSEDNIK VEĆA: Dragan 0brenović? Svedok JOVIĆ: Da, da. PREDSEDNIK VEĆA: Znači, Vi se njima priključujete? Svedok JOVIĆ: Da, da. PREDSEDNIK VEĆA: I formacijski i sa platom, ili ne? Svedok JOVIĆ: Pa, plata je ostala i dalje u opštini, to sam video i kasnije. PREDSEDNIK VEĆA: Kako to onda, radite za brigadu? Svedok JOVIĆ: Nema, nije još ništa organizovano. Oni su jedini tu bili kao jedna organizovana celina, organizovana jedinica i normalno da se priključujem. PREDSEDNIK VEĆA: U istrazi ste rekli da ste Vi ipak bili službenik Teritorijalne odbrane? SVED0K JOVIĆ: Jesam. PREDSEDNIK VEĆA: Kakva Vam je funkcija bila u toj jedinici, oklopnoj? Svedok JOVIĆ: Bila je, nešto kao komandir odeljenja za održavanje ove tehnike. Premda nije to bilo sve ustaljeno, da kažemo, da je sada ono po vojnički poredano, ovo-ono, to je bilo sve, ajde, na «o-ruk» sistem, nije to baš bilo tako. PREDSEDNIK VEĆA: Gde Vam je bilo radno mesto od tog 15.? Svedok JOVIĆ: Radno mesto mi je bilo u prostorijama preduzeća «Standard». PREDSEDNIK VEĆA: To je u Karakaju? Svedok JOVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Jel tu kasarna? Svedok JOVIĆ: Pa, kasnije je pretvoreno u kasarnu. To je bila jedna velika fabrika koja nije bila počela sa radom. Pretvorili smo je u kasarnu. PREDSEDNIK VEĆA: I ko je tu sve sedeo? Svedok JOVIĆ: Bila je pogodna, onako... U početku je bila tu i milicija, koliko se sećam, bio je i sud, bili su svi dok se nisu vratili na svoja ranija prebivališta, tako da je ostala samo vojska. PREDSEDNIK VEĆA: Jel ste Vi do kraja ostali tu ili ste se i Vi vraćali? Svedok JOVIĆ: Nisam se vraćao, ostao sam tu. PREDSEDNIK VEĆA: U grad? Svedok JOVIĆ: Nisam u grad dolazio do 13. maja, to se dobro sećam, bio je petak, 13., rekoh, baksuzan dan, otkud danas da se vratim i nisam dolazio u grad. PREDSEDNIK VEĆA: Vratili ste se s poslom ili ovako da dođete? Svedok JOVIĆ: Privatno. PREDSEDNIK VEĆA: A, privatno? Svedok JOVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, šta ste radili tu, dok ste bili, kažete, od 15. aprila u Karakaju? Svedok JOVIĆ: Ništa, radila se popravka vozila, tenkova. Uvek je bilo nekih problema, tako da je to mahom bilo održavanje. Formiralo se to jedno tehničko odelenje, da bi mogli da popravljaju ta sredstva. PREDSEDNIK VEĆA: Ko je bio smešten u «Standardu»? Svedok JOVIĆ: Pa, bili su i delovi te, kako se zove, Oklopno-mehanizovane brigade, mlada vojska, sećam se da je bila. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je bilo neke policije tu, u aprilu? 6
Žute ose II Soko Joševački Svedok JOVIĆ: Policija je bila jedno vreme, kažem Vam, jedno vreme, ne znam kada se tačno iselila. Bila je policija. PREDSEDNIK VEĆA: Tu isto u Karakaju? Svedok JOVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: I, dobro, da se vratimo sada na tu Teritorijalnu odbranu. Jeste li Vi postali neki pomoćnik za pozadinu? Ako jeste, kada, ispričajte nam to malo. Svedok JOVIĆ: Ja sam video da je jednim aktom Opštine, po meni nije baš neki bio kompletan akt, da kažem, ja sam postavljen, po onome, inerciji što sam radio u miru, oni su samo prepisali, tako da je tu bilo još ljudi iz Teritorijalne odbrane, ali to je bila jedna nekompletna grupa koja, koliko se ja sećam, bar ja nisam nikada učestvovao u radu te grupe, nije se nikada sastala ta, kao, nazovimo, komanda. PREDSEDNIK VEĆA: Komanda štaba Teritorijalne odbrane? Svedok JOVIĆ: Komanda štaba Teritorijalne odbrane. PREDSEDNIK VEĆA: Ko je bio komandant po toj Odluci? Svedok JOVIĆ: Teritorijalna odbrana Zvornika je razvijala jednu veliku jedinicu ranga
puka, tako da je tu trebalo dosta, dosta više ljudi nego što je tamo bilo, pet-šest ljudi, imenovanih. Mislim da ja nisam mogao biti tu, možda iz razloga tehničkih, jer je Karakaj od Zvornika udaljen pet-šest kilometara. Koliko znam, bio je Marko Pavlović komandant, postavljen po onome... PREDSEDNIK VEĆA: Kada je postavljen? Svedok JOVIĆ: Mislim da je krajem aprila, krajem aprila. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je to ta odluka o kojoj pričate? Svedok JOVIĆ: Da, da, da. PREDSEDNIK VEĆA: Jeste i Vi u toj Odluci? Svedok JOVIĆ: Jeste. Mislim da pojedini ljudi nisu, čak je jedan i umro, čini mi se, nije saznao da je bio na tome spisku. PREDSEDNIK VEĆA: Kao član štaba? Svedok JOVIĆ: Da, da. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, koji to opštinski organ je doneo odluku? Da li se sećate, ko je potpisao? 7
Žute ose II Soko Joševački Svedok JOVIĆ: Ne znam da li je Krizni štab ili Privremena vlada, ne mogu se sada setiti. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je Vas neko pitao, pre nego što Vas je stavio u sastav? Svedok JOVIĆ: Nije, nije niti pitao, niti obavestio. Pretpostavljam da je išlo po inerciji, jer su prevedeni svi ovi koji su radili. PREDSEDNIK VEĆA: Jeste tada dobili to zvanje pomoćnik za pozadinu ili? Svedok JOVIĆ: Pa, ja nisam nikada bukvalno postao pomoćnik za pozadinu. Ja sam celo vreme ostao, jer sam bio po onome, ne znam da li ste, verovatno jeste dobro upoznati, po onome mirnodopskom vojnom rasporedu, ratnom, bio sam načelnik tehničke službe u štabu Teritorijalne odbrane i nastojao da vršim tu dužnost. PREDSEDNIK VEĆA: Da ostanete na toj dužnosti? Svedok JOVIĆ: Da, da. Jer, prvo, ti pomoćnici su morali malo da budu prvo jači po činu, jači po autoritetu, tako da nisam, istina da sam primao platu, verovatno po inerciji Opštine, pošto su imali spiskove. Oni su i dalje davali mi platu pomoćnika, to sam negde skoro baš i video, da je uplaćivani samo doprinosi i to, po onom obrascu M-4. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, kada ste upoznali Vi onda Marka Pavlovića? Svedok JOVIĆ: Marka sam, da Vam bolje kažem, upoznao bolje na Saboru trubača u Guči 1994. godine, a sa Markom sam se sreo jednom službeno, da kažem, kada sam ga informisao na krugu ovoga, kako se zove, preduzeća «Standard», da je stiglo naoružanje Teritorijalne odbrane, ono koje je bilo u miru, stiglo je vojnim kamionima iz Tuzle. Kompletno naoružanje je stiglo sa nekih dvadeset i nešto kamiona, prebačeno, vraćeno Teritorijalnoj odbrani Tuzla. PREDSEDNIK VEĆA: Ono oružje, što je ranije bilo sklonjeno u Tuzlu? Svedok JOVIĆ: Jeste, što je odnešeno radi bezbednosnih razloga. Oni su to vratili. PREDSEDNIK VEĆA: To oružje, koje je pripadalo Teritorijalnoj odbrani? Svedok JOVIĆ: Jeste, koje je bilo vlasništvo, to je bilo čak kupljeno od strane Teritorijalne odbrane Zvornika, odnosno Društveno-političke organizacije. PREDSEDNIK VEĆA: I kada je to bilo, da li se sećate datuma? Svedok JOVIĆ: Pred kraj aprila, ja mislim, možda čak i 01. maja. PREDSEDNIK VEĆA: Da li Vas je on pozvao? Svedok JOVIĆ: Ne. PREDSEDNIK VEĆA: Nego, kako je došlo do tog susreta? Svedok JOVIĆ: Do susreta? Ja sam ga video da ide na krugu, nosio je, čini mi se, neki, da li neki automat, šta li, onaj mali. PREDSEDNIK VEĆA: Jel bio u uniformi ili u civilu? Svedok JOVIĆ: Jeste, imao je neku uniformu, imao je neke duge čizme, koliko se sećam. Ja sam prišao onako, da ga informišem kao komandanta. PREDSEDNIK VEĆA: Kako ste znali da je on? Svedok JOVIĆ: Već se to čulo da je Marko komandant, što je, ja mislim i Radio-Loznica objavila, da je u taj štab imenovan. Prišao sam da ga informišem i rekao sam mu, pročitao sam mu, odnosno iz moje sveske, šta je došlo i to je bilo složeno onako kao što je i pre bilo u magacinima, složeno po onim jedinicama, šiframa jedinice, jer su oni vratili kompletno oružje. PREDSEDNIK VEĆA: Koliko je tu bilo oružja? Svedok JOVIĆ: Bilo je naoružanje za negde blizu pet hiljada ljudi, toliko je brojala bivša Teritorijalna odbrana. PREDSEDNIK VEĆA: Jel to sve zaprimila Teritorijalna odbrana? Svedok JOVIĆ: Sve, sve, sve. PREDSEDNIK VEĆA: Jeste Vi bili nadležni da to primite? Svedok JOVIĆ: Pa, ja ne verujem da sam bio nadležan po onom, hijerarhiji, ali pošto je na 8
Žute ose II Soko Joševački onim stok-listama koje su bile tamo, bilo moje ime, pa su oni našli mene, kažu, evo, ovo je na Vaše ime. PREDSEDNIK VEĆA: Neko mora da primi? Svedok JOVIĆ: Molim? PREDSEDNIK VEĆA: Neko mora da primi to? Svedok JOVIĆ: Pa, mora da primi. Bilo je moje ime na onim listama koje su bile od pre rata, odnosno u miru, na tim stokovima naoružanja, odnosno po šiframa jedinice. PREDSEDNIK VEĆA: Čije je to sada postalo naoružanje, ko je zadužen tim? Svedok JOVIĆ: Pa, evo ovako, čije je postalo? Verovatno je postalo zvorničke Teritorijalne odbrane, odnosno kasnije brigade, jer ja sam mislio da će to ići, pošto je oružje bilo formacijski složeno, da je samo trebalo znači formirati jedinice i podeliti naoružanje. Međutim, nije baš išlo tako. Pošto je bilo manje automatskog naoružanja, a ono poluautomatsko nije hteo niko da uzme, pa su brzo pokupili ono automatsko, a ono poluautomatsko se vuklo sigurno tamo. PREDSEDNIK VEĆA: Ispričajte nam sada malo o toku, o putevima tog naoružanja, šta se dešava? Ono se tu uskladištilo u «Standardu» i? Svedok JOVIĆ: Da, da, formira se, formiran je prvo neki odred, odred, zvornički, negde, negde, čini mi se pet stotina ljudi i oni su zadužili. PREDSEDNIK VEĆA: Odred pri Teritorijalnoj odbrani? Svedok JOVIĆ: Odred Teritorijalne odbrane, da. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro? Koliko je brojao ljudi? Svedok JOVIĆ: Mislim da je bio blizu pet stotina ljudi. PREDSEDNIK VEĆA: Ko su ti ljudi bili? Jesu to bili rezervisti ili? Svedok JOVIĆ: Bili su mahom rezervisti, da. Bili su to ljudi koji su bili i ranije po evidencijama u tome Odredu, mahom su bili oni. PREDSEDNIK VEĆA: To su ti meštani, okolni? Svedok JOVIĆ: Taj Odred je postojao i ranije, da, da. PREDSEDNIK VEĆA: Koja je uloga bila njihova, vezano za oružje, ako je bila? SVEDOK JOVIĆ: Pa, vidite, Odred se vrlo brzo i rasformirao i nije imao zadatak, nije bio pripremljen totalno, jer pet stotina ljudi treba negde smestiti da spavaju, da borave, a to je bilo ovako, da kažem, ad hoc, formiraj odred, a bez zaduženja, bez zadatka i onda je vrlo brzo se to razišlo kućama, tako da je to oružje, odneli kući ljudi. PREDSEDNIK VEĆA: A ti ljudi su dobili to oružje? Svedok JOVIĆ: Dobili oružje, formirana jedinica, ali ne može da se održi jedinica, nema gde da spavaju, nemaju gde da borave, nemaju gde da... PREDSEDNIK VEĆA: Da li je bilo potrebe za nekim vojnim operacijama, da li je bilo nečega? Svedok JOVIĆ: Nije u to vreme, čini mi se, nije, nije, nije. Verovatno su se zato i razišli, nije bilo. To je neki period, čini mi se... PREDSEDNIK VEĆA: Jel svo oružje podeljeno ili je ostalo? Svedok JOVIĆ: Nije, nije, kakvi sve, bilo je to, ne može... PREDSEDNIK VEĆA: Kažete da je bilo za pet hiljada ljudi? Svedok JOVIĆ: Pa da, ne može se sve podeliti. PREDSEDNIK VEĆA: Ko im je to delio, da li su se neki reversi izdavali? Svedok JOVIĆ: Pa, bio je magacioner, da, bili su magacioneri. Istina da su bili magacioneri iz preduzeća, koji nisu znali baš tu vojnu terminilogiju, pa nisu baš onako kako bi trebalo, to delili. PREDSEDNIK VEĆA: Kako je to oružje deljeno, da li je bilo neko pravilo, nešto? Svedok JOVIĆ: Pa, verovatno je bilo, ovaj, da dođe sa spiskom formacijskim, deli se tamo, 9
Žute ose II Soko Joševački ima komandir odeljenja, dobija pušku, automatsku, ovaj dobija pištolj, onaj puškomitraljez, i tako dalje. Po formaciji, otprilike. PREDSEDNIK VEĆA: Da li se dešavalo da neko i duplo dođe, pa da Vi nemate evidenciju ili nešto? Svedok JOVIĆ: Pa, jeste, jeste, kako ne. Kada ode kući, da ne bi sada, kaže, nemam oružje, mislili su da ga neće niko zadužiti, on ostavio kući, pa, daj mu još jedno da se ne bi vraćao kući. PREDSEDNIK VEĆA: Jel bilo tada borbi, jel bilo sukoba, to, krajem aprila? Svedok JOVIĆ: Koliko se ja sećam, nije bilo borbi. PREDSEDNIK VEĆA: Da li znate, kada je pao onaj Kula-grad? Svedok JOVIĆ: To je nekoliko dana ranije. PREDSEDNIK VEĆA: To je bilo pre? Svedok JOVIĆ: Da, da. PREDSEDNIK VEĆA: Jel posle bilo borbi? Svedok JOVIĆ: Ne bi trebalo, početkom maja nije bilo borbi. Možda negde sporadičnih tamo na linijama ovim. PREDSEDNIK VEĆA: Koliko su te linije bile daleko od grada, da li Vi znate? Svedok JOVIĆ: Pa, vidite, opština Zvornik se prostire duž leve obale Drine, u dužini od nekih možda i šezdesetak kilometara, tako da je to bilo, kada se uzme konfiguracija terena, verovatno je bilo možda i čitavih sedamdesetak, osamdeset kilometara linije. PREDSEDNIK VEĆA: Jeste Vi bili u maju i junu tu, u «Standardu»? Svedok JOVIĆ: Jesam. PREDSEDNIK VEĆA: Spavali ste kući, jel tako, u Roćevićima? Svedok JOVIĆ: Da, ne, ne, ne, u Loznici. PREDSEDNIK VEĆA: U Loznici, znači, prelazili ste most? Svedok JOVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Onaj Karakajski? Svedok JOVIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, maj i juni, jel bilo borbi? Ako je bilo, koliko, kolikog intenziteta, koliko često u kojima su učestvovali, na primer, ti teritorijalci, koji su pripadali štabu? Svedok JOVIĆ: Pa, nisu oni bili, bila je jedna još formirana, kasnije, jedna manja jedinica vojna policija. Oni su malo više. Ovaj Odred se raspao vrlo brzo, nije ostao u funkciji, nije imao zadatak. PREDSEDNIK VEĆA: Da li Vi znate, obzirom da ste radili to, da li znate, koliko je bilo teritorijalaca mobilisanih? Svedok JOVIĆ: Pa, vidite, to je jedno ovako... PREDSEDNIK VEĆA: Otprilike? Svedok JOVIĆ: Relativno pitanje, jer Teritorijalna odbrana je imala, takozvane manevarske jedinice i prostorne jedinice. Prostorne su oni bili koji su bili, maltene, kod svojih kuća. Sada ne znam koliko je bilo onih, bilo je, svako, maltene, selo je imalo neku svoju jedinicu. PREDSEDNIK VEĆA: To je oni što bi po pozivu bili? Svedok JOVIĆ: Nisu oni bili, možda je bilo i više samoorganizovanja, nisu to bili svi. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, ovi manevarski? Svedok JOVIĆ: Manevarski od tih, kažem Vam, formiran je taj Odred i ta vojna policija. Vojna policija je možda bila malo manja jedinica, pa je i ostala da se očuva, jer mogla je da se smesti u «Standard», da se hrani. PREDSEDNIK VEĆA: Kada je formirana vojna policija? 10