Soko Joševački
ŽUTE OSE III
Žute ose III
Soko Joševački
2
Žute ose III Soko Joševački Transkript audio zapisa sa glavnog pretresa od 14. juna 2006. godine Konstatuje se da su na glavni pretres pristupili: zamenik Tužioca za ratne zločine Milan Petrović, iz Okružnog zatvora u Beogradu na pretres dovedeni optuženi Branko Grujić, Branko Popović, Dragan Slavković, Siniša Filipović, Ivan Korać i Dragutin Dragićević, branioci optuženih, advokat Milomir Šalić, koji će na početku glavnog pretresa menjati adv. Miroslava Perkovića i adv. Iliju Radulovića, te da je prisutan advokat Dragan Đokić, koji će na početku glavnog pretresa zamenjivati adv. Miroslava Đorđevića, uz saglasnost optuženih, te punomoćnici oštećenih, advokat Dragoljub Todorović i Nataša Kandić. Sud donosi R E Š E Nj E Da se glavni pretres nastavi. NASTAVAK DOKAZNOG POSTUPKA Sud donosi R E Š E Nj E Da se u nastavku dokaznog postupka sasluša svedok pod pseudonimom «V» SVEDOK «V» PREDSEDNIK VEĆA: Dobar dan. PREDSEDNIK VEĆA: Hvala Vam što ste se odazvali pozivu našeg suda. Znači, Vi ćete danas da svedočite pod pseudonimom, kao što smo juče doneli rešenje. Vi ste kao svedok dužni istinu da govorite. Za davanje lažnog iskaza krivično se odgovara. Predviđena je i zatvorska kazna do pet godina. Ja ću Vas sada pozvati da pročitate glasno taj tekst zakletve, a prethodno da Vas pitam, da li su to Vaši lični podaci, tu ispred Vas, na tom papiru? Samo, pogledajte, Vaši lični podaci. SVEDOK „V“: Naglas? PREDSEDNIK VEĆA: Ne, ne, ne, samo pogledajte, je li to u redu, jesu ti podaci, pošto nećemo pričati o Vašem ličnom identitetu? SVEDOK „V“: Jeste. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Hoćete li da pročitate sada taj tekst zakletve, to, «zaklinjem se»? SVEDOK „V“: Zaklinjem se, da. PREDSEDNIK VEĆA: Jel ima tu? SVEDOK „V“: Zaklinjem se da ću o svemu što pred sudom budem pitan, govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato, neću prećutati. PREDSEDNIK VEĆA: Hvala. Vi niste dužni da odgovarate na pojedina pitanja, ukoliko biste se time izložili teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju, znači Vas ili Vama bliska lica. Ovde pred sudom je u toku postupak protiv šest lica, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Između ostalog, stavljaju im se na teret i događaji koji su se odigrali u Domu, ja Vas molim malo samo, u Domu kulture u Čelopeku u proleće 1992. godine, pa da nam Vi sada ukratko ispričate, Vi ste dali već jedanputa u fazi istrage? SVEDOK „V“: U Sarajevu. PREDSEDNIK VEĆA: U Sarajevu izjavu, a davali ste izjavu i pred haškim istražiteljima? SVEDOK „V“: Jeste. PREDSEDNIK VEĆA: Pre, koliko je to, deset i po godina, u januaru 1996. godine, da nam kažete, da li Vi ostajete pri svojim iskazima? SVEDOK „V“: Ostajem. PREDSEDNIK VEĆA: Koje ste dali i da nam sada ispričate, malo da krenemo ranije, znači, gde ste Vi živeli u vreme otpočinjanja ovih ratnih sukoba, šta je to se desilo i kako je došlo 3
Žute ose III Soko Joševački do toga da Vi dospete u ovaj Dom kulture? Izvolite. Znači, da krenemo malo od Diviča kada su počeli ti sukobi i kada je to sve krenulo, kada se zaratilo. Izvolite. SVEDOK „V“: Od posla gde sam radio, tu sam živeo na Diviču, a radio sam u «Šperploči» Zvornik, Karakaj. PREDSEDNIK VEĆA: Znači, putovali ste u Karakaj? SVEDOK „V“: U Karakaj, autobusom. Od 1992. godine, januara meseca, Srbi su išli na vojne vežbe, muslimani su ostajali svi, radili. Mi smo se pobunili što idu sve Srbi na vojne vežbe, a mi ostajemo. Ne možemo da izvršimo one zadatke koji su nam ostali i tako, oni su bili po deset, petnaest dana i bili su negde do marta. Išli su, kažu, u Bijeljinu dole na te vojne vežbe i mi smo, ja sam bio druga smena, 04. aprila, druga smena, došao nam je direktor i rekao: muslimani, idite kući, nije dobro, a i Srbi ako hoće, neka idu i oni. Mi smo oko 6 sati naveče izašli iz fabrike. Gore sam uočio uniforme šarene, maskirne, došao sam kući. U ponedeljak sam trebao da idem na posao, barikade su pale, zvane Meterize od srpske strane. PREDSEDNIK VEĆA: Tu su stavljene barikade? SVEDOK „V“: Stavljene barikade od srpske strane. Sada ne znam koji su stavili i nismo mogli ići na posao. Preko Radio Zvornika pozivani smo na posao da idemo, da ćemo, ako ne dođemo u roku, to je 24 sata, da ćemo dobiti otkaze. Ja nisam pokušao da idem. Neki su pokušavali, otišli su u druge firme, bili su utučeni. PREDSEDNIK VEĆA: To govorite za 06. april ili kada, koji je to datum, otprilike? SVEDOK „V“: Ne, ne, to je posle 08., kada je napad na Zvornik bio. PREDSEDNIK VEĆA: Nismo još došli dotle, da malo pokušamo ono hronološki. SVEDOK „V“: Dobro, dobro, izvinite. PREDSEDNIK VEĆA: Znači, kažete, sada tu barikade na tim Meterizama? SVEDOK „V“: Barikade su bile tu. PREDSEDNIK VEĆA: Vi ne idete više u Karakaj? SVEDOK „V“: Ne idem više. PREDSEDNIK VEĆA: Morate preko Zvornika da prođete? SVEDOK „V“: Moram preko Zvornika, neki su išli Srbijom, ali i tu je bilo već... PREDSEDNIK VEĆA: Pređete, znači, preko Drine, pa? SVEDOK „V“: Preko mosta pa dole na drugi most, pa u firme. Ja nisam hteo da idem i tako 08. april taj, Zvornik je napadnut oko 9 časova, ja mislim da je tu, 9, 10 sati bilo završeno sve. PREDSEDNIK VEĆA: Šta se dešava u Diviču dok to u Zvorniku se puca? SVEDOK „V“: Ne, nema ništa. PREDSEDNIK VEĆA: Ništa? SVEDOK „V“: Ništa u Diviču nema, ništa, posle. PREDSEDNIK VEĆA: Jel ima tu neke barikade, neke straže, nešto? SVEDOK „V“: Straže su počele, ja mislim jedno 03. ili 04. aprila, kada su pale dole barikade. PREDSEDNIK VEĆA: Onda su tu počele straže? SVEDOK „V“: Posle smo i mi... PREDSEDNIK VEĆA: Ali, nema borbi, nema ništa? SVEDOK „V“: Nema ništa. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro? SVEDOK „V“: Kada su borbe počele dole, tu smo držali straže. Niko nam nije ni dolazio od srpske strane, vojske. PREDSEDNIK VEĆA: Tu? SVEDOK „V“: Tu. PREDSEDNIK VEĆA: Gde je bila najbliža vojska? Jel bilo negde oko vas vojske, tenkova, 4
Žute ose III Soko Joševački nečega? SVEDOK „V“: Bilo je u Zvorniku. PREDSEDNIK VEĆA: U gradu? SVEDOK „V“: Bilo je na Centrali mitraljeska gnezda. PREDSEDNIK VEĆA: Na Hidrocentrali? SVEDOK „V“: Hidrocentrali. PREDSEDNIK VEĆA: A sa koje strane? SVEDOK „V“: Celom dužinom od Srbije do Bosne. PREDSEDNIK VEĆA: I sa jedne? SVEDOK „V“: Da, cela duž, preko mosta. PREDSEDNIK VEĆA: Znači, sa srpske strane? SVEDOK „V“: I sa srpske. PREDSEDNIK VEĆA: I sa bosanske? SVEDOK „V“: I sa bosanske, to je bilo ujedno, to je možda od Diviča jedno dvesta metara, do Centrale. Tu su poredana mitraljeska gnezda vrećama peska. Možda je bilo 20, 21, tako nešto, a dva tenka su bila više Centrale na Vile, takozvane «Vile»; gde su kuće bile te gore, te vile, tu su bila dva tenka. Kada su Zvornik napali, branioci su se povukli na Kula-grad. Oni su iz tenkova gađali gore iz Srbije, te vile, gde su gore, gađali su po Kula- gradu. Kod centrale bio je jedan top, tu je postavljen bio još jedan. Rovovi su se kopali duž centrale, pa gore Sakar, vojska, bili su gore ova snajperska gnezda, pošto sam uočio noćom baterije one i gađali su odozgo. 26. april kada je Kula pala, kada su bili ovi branitelji i kada je Kula pala, ja sam bio na straži, tzv. Tuščina sina, to je odmah na Diviču, uočio sam kamioni dolaze u grad, u te Proklete jerine, to je dole na putu prema Zvorniku, tunel ima jedan, uočio sam kamione da su stali tu i da idu prema Kuli gore, u 6 sati ujutru. U 9 sati je pala Kula. PREDSEDNIK VEĆA: Kakvi su to kamioni? SVEDOK „V“: Vojni. PREDSEDNIK VEĆA: Vojni? SVEDOK „V“: Vojni kamioni. PREDSEDNIK VEĆA: Koja vojska je to? SVEDOK „V“: Pa, srpska, verovatno, nije... PREDSEDNIK VEĆA: Ne, mislim, kako izgleda, oznake i to? SVEDOK „V“: Nisam mogao uočiti, to je možda jedno kilometar od Diviča. PREDSEDNIK VEĆA: Da idu? SVEDOK „V“: Da. PREDSEDNIK VEĆA: A niste nam rekli, šta se dešava do 26. u Diviču? Pao je Zvornik? SVEDOK „V“: Niko nije nama dolazio. PREDSEDNIK VEĆA: Vi tu? SVEDOK „V“: Tu smo bili, nemamo ni jesti ništa, mislim onako ispraznilo se sve, nisi mogao u Zvornik dole otići. PREDSEDNIK VEĆA: Nešto ste pred istražiteljima pominjali neko naoružanje, pregovore, nešto? SVEDOK „V“: Ne, ne, to sada posle Kule kada je pala. PREDSEDNIK VEĆA: To se posle dešava? SVEDOK „V“: Posle. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. SVEDOK „V“: 26., Kula pala, u pet do devet ili devet i pet, ne mogu, zastave na tablu gore, da li je bila tabla neka velika, pa su tu zastavu stavili i čuo sam gore, hvatajte ih žive. To je se završilo, sišao sam odatle dole kućama, automobil je naišao Srbijom i sa megafona pozivao Divičane da predaju naoružanje do 10 časova. Otišao je pored Centrale gore prema 5
Žute ose III Soko Joševački Sakaru. Mi nismo imali naoružanja. 15 do 10 počelo je granatiranje. Oni su rekli, ako ne predate do 10, da ćemo vas sravniti sa zemljom. 15 do 10 počelo je granatiranje. Tenkovi su gađali, taj top bio je dole kod centrale, gađali su džamiju, ja ne znam, jedno dvadeset puta se pogodilo. PREDSEDNIK VEĆA: Iz pravca? SVEDOK „V“: Iz pravca Centrale, tu gde je bio postavljen top. PREDSEDNIK VEĆA: A na kojoj strani? SVEDOK „V“: Na srbijanskoj je bio, a na bosanskoj je bila džamija. PREDSEDNIK VEĆA: Da, da, znači i sa srpske strane gađaju džamiju u Diviču? SVEDOK „V“: Jeste. PREDSEDNIK VEĆA: Jesu neke kuće granatirane? SVEDOK „V“: Jesu i kuće su granatirane, ima izgorelih. PREDSEDNIK VEĆA: Jel bilo stradalih, da li je neko stradao od meštana? SVEDOK „V“: Bio je samo jedan ranjen u ruku, jedan u ruku. To je trajalo sve do 2 sata posle podne. PREDSEDNIK VEĆA: Jeste imali neka skloništa da se sklonite negde? SVEDOK „V“: Imali smo svoje podrume u kućama. PREDSEDNIK VEĆA: Jesu se meštani sklanjali? SVEDOK „V“: Jesu. PREDSEDNIK VEĆA: Jesu? SVEDOK „V“: Do 2 sata posle podne, tu je negde bilo i prestali su, niko više nije ni... Sugradan su opet zapucali. PREDSEDNIK VEĆA: To je već sada 27? SVEDOK „V“: Da, 27. april zapucali. Nema, za sat vremena ušli su u Divič, pet do šest tenkova, jedan transporter ispred tenkova. Ušli su u Divič, pokupili nas i doveli gore kod «Vidikovca». PREDSEDNIK VEĆA: Kod hotela? SVEDOK „V“: Jeste. PREDSEDNIK VEĆA: Koga, koga su pokupili? SVEDOK „V“: Meštane tu Diviča. PREDSEDNIK VEĆA: Koliko je bilo? SVEDOK „V“: Možda je bilo jedno do 300, 250, 300. PREDSEDNIK VEĆA: Oba pola, svi? SVEDOK „V“: Svi, i deca. PREDSEDNIK VEĆA: A gde su ovi ostali Divičani, bilo je, pretpostavljam više? SVEDOK „V“: Oni su otišli pre. PREDSEDNIK VEĆA: Pre? SVEDOK „V“: Jeste. Oni su pre otišli. PREDSEDNIK VEĆA: Gde su oni otišli? SVEDOK „V“: Otišli prema Tuzli, otišli, gde je ko mogao, otišli su prema Austriji tamo, gde je ko mogao. PREDSEDNIK VEĆA: Vi niste nigde hteli da idete iz svog mesta? SVEDOK „V“: Nisam. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. SVEDOK „V“: Ostao sam sa ženom i majkom, decom, ajde. Oni su nas pokupili na Vidikovcu gore. Ja sam bio raspoređen da stanem u kuću Salih Pašić, ta jedna grupa, možda stotinjak, sto i više, a druga ne znam gde je grupa. PREDSEDNIK VEĆA: To su raspoređivali? SVEDOK „V“: Da, razdvajali. 6
Žute ose III Soko Joševački PREDSEDNIK VEĆA: Ko je to bio, ko vas je to iskupio kod Vidikovca? SVEDOK „V“: I mi smo došli gore, jedan je stajao tu, kaže, ja sam major Pavlović. PREDSEDNIK VEĆA: Taj koji je došao? SVEDOK „V“: Jeste, stoji na tenku, ovo je Jugoslovenska narodna armija. PREDSEDNIK VEĆA: Kako je izgledao taj čovek? SVEDOK „V“: Pa, srednjeg rasta. PREDSEDNIK VEĆA: Kojih godina, da li je imao nešto specifično? SVEDOK „V“: Možda je imao 30, 35 godina, tako nešto, ne znam. Kada smo pošli u kuće tamo ulaziti, nismo mogli stati. Verovatno i ovi, ne znam u drugoj kući, ne, rekli su, svi svojim kućama. PREDSEDNIK VEĆA: A šta je on rekao, ja sam major Pavlović i ovo je vojska JNA? SVEDOK „V“: Jugoslovenske narodne armije. Ja sam video da to, znam kakva je bila Jugoslovenska narodna armija. PREDSEDNIK VEĆA: Kakva je ova bila? SVEDOK „V“: Ova je bila, kose, minđuše, svega, ako je to Jugoslovenska narodna armija... PREDSEDNIK VEĆA: Jesu imali, kako su bili obučeni, jesu imali uniforme? SVEDOK „V“: Obučeni su, imali su i maskirne uniforme, imali su i SMB, imalio su i kokarde na glavi. PREDSEDNIK VEĆA: Na kapama? SVEDOK „V“: Na kapama. PREDSEDNIK VEĆA: Kakve su kape imali? Jesu li imali svi jednoobrazne ili? SVEDOK „V“: Nisu. PREDSEDNIK VEĆA: Ne? SVEDOK „V“: Imali su i ove kao čarape, ono oči samo da... PREDSEDNIK VEĆA: Maske one? SVEDOK „V“: Maske, jedno trojicu sam video takvih i mi smo došli kućama, rekli su da ne smemo izaći nigde iz kuća. PREDSEDNIK VEĆA: Šta Vam je rekao još taj major, samo se predstavio? SVEDOK „V“: Da, ja sam major Pavlović. PREDSEDNIK VEĆA: I ništa više? SVEDOK „V“: Rekao je, ako mom vojniku fali dlaka na glavi, da će nas nestati, tako je rekao Tu smo noćili, oni su se rasporedili, negde po kućama, snajperi su bili. PREDSEDNIK VEĆA: Jesu oni ušli u Divič? SVEDOK „V“: Jesu, jesu. PREDSEDNIK VEĆA: Sa tim tenkovima? SVEDOK „V“: Da, gore su bili oko Vidikovca, duž puta, vidim da gore imaju na kućama sa snajperima, sa. Sutradan smo ustali i pred džamiju svi, svi pred džamiju. Takva je tortura bila svaki dan. PREDSEDNIK VEĆA: Da izlazite? SVEDOK „V“: Da izlazimo, da se postrojavamo na igralište, na, bila je počela pljačka automobila, odvoženje. PREDSEDNIK VEĆA: Iz mesta? SVEDOK „V“: Iz mesta, kupili su kome je šta trebalo, po kućama zlato. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je bilo nekog oružja da traže ili da je bilo? SVEDOK „V“: I oružje da se preda. PREDSEDNIK VEĆA: Ko je to tražio? SVEDOK „V“: Tražio je Pavlović da se odnese gore ko je imao oružje, ko je imao, imao je privatni pištolj, ja ne znam, nisam ja. PREDSEDNIK VEĆA: Da li se nešto negde predavalo, gde se to? 7
Žute ose III Soko Joševački SVEDOK „V“: Ja nisam imao ništa, a oni su gore nosili ja mislim na Vidikovac, gde, ne znam, ko je imao pištolj, lovačku pušku ili nešto. I tako oni su počeli to automobili. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je bilo nekih pregovaranja, nešto? SVEDOK „V“: Jeste, bilo je pregovaranja, Mirsad Halilović, ja mislim, jeste Mirsad Halilović on je ispred nas išao sa majorom Pavlovićem, pregovarali su i tako. PREDSEDNIK VEĆA: Jeste ga vi meštani ovlastili? SVEDOK „V“: Mi smo ga ovlastili da on kao pojedinac. PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Da li znate koliko puta je išao? Da li vam je davao neke povratne informacije šta sazna, šta se dogovorio, šta je pregovarao? SVEDOK „V“: Ja nisam, nisam, mislim. PREDSEDNIK VEĆA: Lično? SVEDOK „V“: Lično, ali, izgleda da to nije vredelo ništa. Noćna pucnjava, mi po kućama, to se puca, maltretira, izvode se pojedini, tuku se. Efendija koji je obavljao svoje dužnosti u džamiji tu, Rued ime, ne mogu prezimena se setiti, oni su njega tukli, pa tukli su i jučerašnjeg svedoka, Kuljanin Sabita, Hodžić Mehmeda. PREDSEDNIK VEĆA: Za taj period, znači, posle? SVEDOK „V“: Jeste. PREDSEDNIK VEĆA: 27? SVEDOK „V“: Odvodili. PREDSEDNIK VEĆA: Jeste čuli kakvi su rezultati pregovora, uopšte, u kom pravcu se pregovara? SVEDOK „V“: Ja sam čuo samo kada je bila deportacija iz Diviča. PREDSEDNIK VEĆA: Jeste čuli da se pominje da vi tu imate neke «zelene beretke» ili da tu negde u blizini ima? SVEDOK „V“: Da, to je preko Radio-Loznice, Radio-Zvornika da ima 14.000 «beretki». PREDSEDNIK VEĆA: A, gde? SVEDOK „V“: U Diviču. PREDSEDNIK VEĆA: Oni kažu, na radiu? SVEDOK „V“: Da, na Radio-Zvorniku, 14.000 «zelenih beretki» da ima. Ja ne znam, ja nisam video ni jedne «zelene», a mogao je i major Pavlović se uveriti kada je ušao, da nikakvog otpora nije bilo, nikakvog. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je dolazio u mesto, da se uveri ili? SVEDOK „V“: Dolazio je, bio je prvi dan kada je ušao tu. PREDSEDNIK VEĆA: Ne, posle, da li je dolazio? SVEDOK „V“: Dolazio je u Vidikovac, u Vidikovac je dolazio na pregovore. PREDSEDNIK VEĆA: I šta bi sa tim oružjem, da li se predavalo ili nije? SVEDOK „V“: Pa, neko je, ja mislim, odneli su pištolj, kaže, dobićete potvrde za to, nisu ni davali potvrde, eto to. PREDSEDNIK VEĆA: I šta se dešava posle? SVEDOK „V“: Ali, imali su nekakve spiskove postrojavanja. Mene kada su našli u kući, ja sam, mene su dva vojnika sa naoružanjem i bilo postrojavanje, jer meni je već bilo, ja nisam hteo da idem, pa neka me ubiju, ne moreš više da izdržiš. PREDSEDNIK VEĆA: Kakve spiskove, šta? Kažete, neke spiskove su imali? SVEDOK „V“: Da, kada sam došao tamo gde su ove žene i decu i ove ostale postrojili, jedan je uzeo, kako se zoveš, tako i tako, pogledao je, ajde tamo, među one... PREDSEDNIK VEĆA: Da li je to bilo onog dana kada ste već krenuli? SVEDOK „V“: Ne, ne, ne.
8
Žute ose III Soko Joševački PREDSEDNIK VEĆA: Ranije? SVEDOK „V“: Ranije. Tada su uhvatili Nijaza Hadžiavdića, Nijaza Hadžiavdića su uhvatili. Sada ja ne znam koji, samo je ta vojska bila tu, da li su paravojne jedinice ili, Šefko, sada ne mogu Vam reći kako se i on preziva, on nije bio meštanin, ali živeo je tu. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je bio major Pavlović pred džamijom? SVEDOK „V“: Jeste. PREDSEDNIK VEĆA: Da li je tu nešto pričao više ili? SVEDOK „V“: Pričao je, kaže. PREDSEDNIK VEĆA: To ste u istrazi pominjali nešto, da Vas je on iskupio pred džamijom?
SVEDOK „V“: Da, jeste. PREDSEDNIK VEĆA: Šta je to bilo? SVEDOK „V“: Pa, govorio da neće ništa biti, da će sve dobro proći, mada tu nije dobro, jer mi smo osetili pored svega, a kada su Nijaza Hadžiavdića uhvatili i dan- danas ga nema, pa Šefko. Ja ne mogu mu prezime. PREDSEDNIK VEĆA: Znači, to se sve dešava za to vreme, dok vi niste krenuli? SVEDOK „V“: Da, sve dok nismo deportovani. PREDSEDNIK VEĆA: Da ne staju? Pa, koliko je ljudi tako nestalo? SVEDOK „V“: Šefko, Nijaz. 9
Žute ose III Soko Joševački PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste se nešto raspitivali, šta je sa tim ljudima? SVEDOK „V“: Pa, nema, kod koga ćemo se raspitivati. PREDSEDNIK VEĆA: Pa, taj Mirsad, da li je nešto pokušavao da sazna? SVEDOK „V“: Ne. PREDSEDNIK VEĆA: Nije? SVEDOK „V“: Ne. I kada su 26. Mirsad pregovarao sa Pavlovićem. PREDSEDNIK VEĆA: To je već maj? SVEDOK „V“: 26. april. PREDSEDNIK VEĆA: Sada se vraćamo opet. SVEDOK „V“: Ne, ne, ne, 26. maj, da. PREDSEDNIK VEĆA: Maj, dobro? SVEDOK „V“: 26. maj kada je pregovarao, kaže da moramo, kaže major je rekao da moramo napustiti mesto. PREDSEDNIK VEĆA: Jeste Vi među sobom koji ste ostali u Diviču, razmišljali o tome da odete ili ne? SVEDOK „V“: Nismo. PREDSEDNIK VEĆA: Niste? SVEDOK „V“: Ma, nisam ja imao pojma da će ići. PREDSEDNIK VEĆA: Pa, jel to za Vas bilo iznenađenje što on kaže moramo? SVEDOK „V“: Normalno da je bilo. Ako si ti vojnik JNA, da štitiš nas i svoje vojnike, što nas nisi štitio. PREDSEDNIK VEĆA: Šta kaže Mirsad, kako je došlo do toga da ovaj kaže, mora da idete? SVEDOK „V“: Došlo je, kaže, da morate napustiti, kaže, svoje mesto. Bio je i Pavlović taj dan. PREDSEDNIK VEĆA: Tog maja? SVEDOK „V“: Jeste, jedno dva-tri dana, morate napustiti, žene i deca nisu htele. Izašli su oni tamo kod igrališta. Žene i deca nisu hteli da idu, da ulaze u autobuse. PREDSEDNIK VEĆA: Čekajte, kada su došli autobusi? Sada smo već, znači, došli do tog? SVEDOK „V“: Autobusi su došli negde oko 9, 10 sati. Jedan je sa autobusa, video sam da su poredani od igrališta gore. PREDSEDNIK VEĆA: Koji je to bio datum? SVEDOK „V“: 26. PREDSEDNIK VEĆA: 26? SVEDOK „V“: 26., poredani autobusi, žene i deca nisu hteli da ulaze u autobuse, to je plač, vrisak, ja mislim do jedno 1 sat, posle su zapucali. PREDSEDNIK VEĆA: Kakvi su to, čiji su to autobusi? SVEDOK „V“: «Drina-trans». PREDSEDNIK VEĆA: Jeste Vi znali da će, kako se oni tu stvoriše, ko je njih tu? SVEDOK „V“: Ništa ja nisam znao. PREDSEDNIK VEĆA: Ne znate? SVEDOK „V“: Ne znam, to je spremljeno bilo. PREDSEDNIK VEĆA: Da li ste imali vi vremena da se popakujete, da se spremite? SVEDOK „V“: Da Vam kažem, to je rečeno da, ne smeš zaključati kuću. PREDSEDNIK VEĆA: Ko kaže to? SVEDOK „V“: Tako nam je Mirsad preneo. PREDSEDNIK VEĆA: Da se ostavi? SVEDOK „V“: Da se ostavi, i vojska je ova, koja, kažete, ne smete zaključavati kuću, mora sve ostati otvoreno. Neko je poneo nešto malo hrane da ima u autobusu i tako. PREDSEDNIK VEĆA: I gde Vi idete, šta kaže Mirsad? 10