Soko Joševački
Komitet za zločine
Komitet za zločine
Soko Joševački
2
Komitet za zločine PREDGOVOR
Soko Joševački
Priloženi izveštaj sadrži slučajeve grubog narušavanja ratnog i humanitarnog prava od prvih sukoba u Republici Sloveniji do danas. Navedeni slučajevi se oslanjaju na materijale prikupljene od strane državnih organa, nevladinih organizacija i udruženja, kao i na izveštaje pouzdanih novinskih agencija. Za svaki navedeni slučaj dokumentacija se može staviti na uvid Komisiji eksperata radi daljeg proučavanja. Neki od navedenih slučajeva nalaze se u postupku kod nadležnih pravosudnih organa. Poštujući prvi navedeni rok od 30 dana od dana usvajanja Rezolucije, u Izveštaj nisu mogli biti uključeni mnogi drugi slučajevi koji predstavljaju ili ukazuju na jednako teška kršenja ratnogi humanitarnog prava. U priloženom materijalu naveden je samo manji broj svedočenja očevidaca jugoslovenskih i inostranih novinara. Postoji izuzetno veliki broj takvih svedočenja, od kojih će neki u narednim dopunama ovog Izveštaja biti navedeni sa svim relevantnim podacima. U SRJ se nalazi preko pola miliona lica izbeglih pred ratnim dejstvima i terorom u Hrvatskkoj i Bosni i Hercegovini. Najvećibroj njih su svedoci - očevici i neposredne žrtve povreda humanitarnog prava. Prisustvovali su ubistvima, proterivanjima i drugim zločinima izvršenim nad njihovim najbližim rođacima, civilima, kao i nad pripadnicima oružanih snaga SFRJ. Rad na prikupljanju i sistematizovanju dokaznog materijala za ratne zločine počinjene na terotoriji bivše Jugoslavije izuzetno je složen posao. Prilikom sistematizovanja prikupljene građe uzeti su u obzir, s jedne strane, izvori međunarodnog ratnog i humanitarnog prava, dok je, s druge strane, klasifikacija ratnih zločina izvršena u skladu sa karakterom oružanog sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije i odredbama nacionalnog krivičnog zakonodavstva bivše SFRJ. Međunarodno-pravni osnov kažnjavanja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslaviji, koji najvećim delom nalazimo u Ženevskim konvencijama o zaštiti žrtava rata (1949.) i Dopunskim protokolima I i II (1977.) uz ove konvencije, potrebno je upotpuniti odredbama Konvencije o suzbijanju i sprečavanju zločina genocida (1948), Međunarodne konvencije protiv uzimanja talaca (1979.), Haške konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba (1954.), imajući u vidu karakter i vrste počinjenih zločina. Sve pomenute konvencije ratifikovane su od strane bivše SFRJ. Posmatrano po vrstama međunarodnih pravnih pravila, sadržanih u osnovnim izvorima međunarodnog humanitarnog prava, u oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ učinjena dela mogu se svrstati u sledeće kategorije: namerno ubijanje civila, namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika, nehumano postupanje sa civilima, nehumano postupanje sa uhapšenicima – ratnim zarobljenicima, namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima, uzimanje talaca i stvaranje logora,
3
Komitet za zločine
Soko Joševački
razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe, razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika, etničko čišćenje Nehumano ubijanje civila, ranjenika i bolesnika kao i uhapšenika - ratnih zarobnjenika (razlika je nužna zbog menjanja pravnih svojstava oružanog sukoba) predtavlja veoma čest oblik kršenja međunarodnog humanitarnog prava. Po pravilu, vršena su po grupama, ređe pojedinačno. Te grupe su u više slučajeva mešane. Ubijeni su obično bili izlagani mučenjnjima i ponižavanjima. Izdvajaju se masakri Bjelovaru (veći broj pripadnika regularnih vojnih jedinica zarobljenih u tamošnjoj kasarni), Gospiću (najmanje 24), na mostu preko reke Korane u Karlovcu (13 pripadnika JNA) u Borovo Selu (civili), Na Kupreškoj visoravni (civili uhapšeni u više navrata), u selu Milići (civili) i sl. Najnovija saznanja o masovnim grobnicama u okolini Vukovara na koja ukazuje u svom izveštaju od 28. oktobra 1992. godine i specijalni izvestilac Momiteta za prava čoveka Tadeuš Mazovjecki tek treba da budu proverena, da bi se utvrdilo da li je reč o sistematskim ubijanjima civila od strane učesnika u sukobu radi odmazde i sličnih pobuda, ili o licima poginulim u toku borbi, koje su na tom prostoru trajale veoma dugo i bile krajnje teške. Primeri nehumanog postupanja sa civilima, ranjenicima i bolesnicima, te uhapšenicima, ratnim zarobljenicima su takođe brojni. Beleže se silovanja žena svih uzrasta, prinudnog odvođenja u javne kuće za pripadnike oružanih snaga, iznuđivanje izjava od uhapšenika - ratnih zarobljenika za televizijske emisije i novinske napise, izlaganje drugim vrstama fizičkih i duhovnih patnji.
Nehumani uslovi pod kojima su držani u zatočeništvu civili različitih etničkih grupa, često zajedno sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima, dovodili su često u pitanje njihov opstanak i narušavali fizičko i psihičko zdravlje. Tako je bilo u logorima u tunelu Bradina, Trnopolju, Tomislavgradu, Sarajevu, Konjicu, i Mostaru Sudbina mnogih zatočenika u logorima u Hercegovini, na primer, i do danas je neizvesna. Preko 20.000 Srba, na primer, koji su se nalazili u tim logorima nestalo je i ne zna se šta se sa njima dogodilo. Zatočeni civili su često korišćeni za masovne razmene uhapšenika - ratnih zarobljenika, kojom sprilikom se odstupalo od nekih pravila humanitarnog prava: davani su u razmenu i počinioci veoma teških krivičnih dela, bilo da su predhodno suđeni, bilo da uopšte nisu ni izvođeni pred sud (učesnici u masakru na mostu preko Korane u Karlovcu, počinioci većeg broja ubistava u Vukovaru i sl.). Razaranje civilinih objekata koje se ne mogu pravdati vojnim potrebama vršili su pripadnici svih vojski i paravojski koje su se našle na ratištu u Hrvatskoj i naročito u Bosni i Hercegovini. U pitanju su namerna razaranja vezana za etnička čišćenja područja sa mešovitim stanovništvom. Jednostavno, zatirana su ognjišta da se na njih ne bi mogli vratiti odbegli stanovnici. Osnovno merilo je bila etnička pripadnost nekadašnjih stanovnika i tu se ponavlja ono što je započeto u 2. svetskom ratu pod vlašću NDH, s tim što su sada pored Srba ugroženi muslimani, Hrvati i drugi. Isti smisao svakako ima i sistematsko razaranje bogomolja, uništavanje grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika. Brojni značajni objekti te vrste u zapadnoj Slavoniji i istočnoj Hercegovini više ne postoje (Saborna crkva u Mostaru, manastir Žitomislić i drugi). Etničko čišćenje kao vid teških povreda međunarodnog humanitarnog prava, saglasno odredbama člana 147. Ženevske konvencije o zaštiti civila u vreme rata (deportacija i transfver zaštićenih lica, čemu se može dodati i razaranje civilnih objekata van vojnih potreba, ovde sa ciljem da se isključi svaka mogućnost povratka deportovanih, odnosno transferisanih lica u daljoj ili bližoj budućnosti, poprimilo je masovne razmere u 4
Komitet za zločine Soko Joševački oružanim sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije. Dokumentacija o ratnim zločinima koja se dostavlja Komisiji sadrži samo one izuzetno teške i masovne slučajeve etničkog čišćenja za koja se osnovano može pretpostaviti da sadrže elemente zločina genocida. Odredbe nacionalnog krivičnog zakonodavstva bivše SFRJ (Krivični zakon iz 1977. koji je još uvek na snazi u svim bivšim jugoslovenskim republikama)u potpunosti ju usaglašene sa preuzetim međunarodnim obavezama. U Krivičnom zakonu SFRJ, u Glavi XI - Krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava inkriminisani su genocid (čl. 141), ratni zločin protiv ratnih zarobljenika (čl. 144), organizovane grupe i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina (čl. 145), protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja (čl 146), protivpravno oduzimanje stvari od ubjanih i ranjenih na bojištu (čl. 147), upotreba nedozvoljenih sredstava borbe (čl. 148), povreda parlamentara (149), surovo postupanje sa ranjenicima, bolesnicima i ratnim zarobljenicima (čl. 150), uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika (čl. 151.), podsticanje agresivnog rata (152), rasna i druga diskriminacija (čl. 154).
5
Komitet za zločine Soko Joševački 03. novembar 1992. Beograd. I - 001 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Borovo Naselje, 04. juli 1991. KRATAK OPIS: U cilju zastrašivanja srpskog naroda i etničkog čišćenja teritorija ubijeni su Dragan Mijatović, Stojan Stojanović i neki drugi, za sada neidentifikovani građani srpske nacionalnosti. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Počinioci su pripadnici ZNG Republike Hrvatske i MUP Hrvatske Zdravko Komšić, Marko Nujić, Stjepan Mačković, Tade Ištuk. DOKAZI: Protiv pomenutih ličnosti pokrenut je zahtev za sprovođenje istrage od strane Vojnog tužilaštva u Beogradu. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela kao i izjave svedoka nalaze se u spisima predmeta pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu - I VTK br. 1139/92. NAPOMENA: Sva ova lica su shodno sporazumiu između Vlade SR Jugoslavije i Hrvatske o razmeni zatvorenika razmenjene u Nemetinu 14. avgusta 1992. I - 002 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Borovo selo, 13. juli 1991. KRATAK OPIS : Đuričić Milenko odveden je tog dana u 17 časova od strane dva lica pripadnika Zbora narodne garde i ubijen. Njegovo telo pronađeno je u Dunavu kod Begeča 17. jula 1991. godine. Familija je 27. jula prepoznala telo pokojnog Đuričića koji je zatim sahranjen u Novom Sadu. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pretpostavlja se da je jedan od ubica Nebojša Hodak koji je i uhapsio Đuričića. DOKAZI: Izjave supruge ubijenoga koja je data Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida 7. aprila 1992. godine. Potvrde o smrti Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, obdukcioni zapisnik br. SP566/91 Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu kao i drugi relevantni dokumenti Ministarstva unutrašnjih poslova odnosno Okružnog sudije u Novom Sadu. NAPOMENA: Ime Nebojše Hodaka vezuje se i za ubistvo srpske porodice Zec u Zagrebu. I - 003 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Selo Sotin, Vukovar, 29. juli 1991. KRATAK OPIS: U cilju uništenja srpske nacionalnosti i pravoslavne vere ubijen je Mihajlo Nađ. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Počinioci su Zdravko Komšić, Stjepan Mačković, Ivan Mikulić i Tade Ištuk, pripadnici ZNG Republike Hrvatske. DOKAZI: Protiv pomenutih ličnosti pokrenut je zahtev za sprovođenje istrage od strane Vojnog tužilaštva u Beogradu. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela kao i izjave svedoka nalaze se u spisima predmeta pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu I VTK br. 1139/92. NAPOMENA: Sva ova lica su shodno sporazumu između vlada SR Jugoslavije i Hrvatske o razmeni zatvorenika razmenjena u Nemetinu 14. avgusta 1992. godine. I - 004 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila 6
Komitet za zločine Soko Joševački MESTO I VREME: Mirkovci (Teritorija sada pod zaštitom UNPROFOR), period juliavgust 1991. KRATAK OPIS: Od strane pripadnika ZNG na svirep način ubijeni su sledeći meštani ovog sela: Macura Milan, Šivčić Svetko, Šašić Pajo, Šašić Marija, Građanski Dragoljub (zaklan na spavanju). INDICIJE O IZVRŠIOCU: Vojne i policijske snage ZNG. DOKAZI: Izjave nadležnih vlasti u selu Mirkovcima, koje su poslate Crvenom krstu u Novom Sadu i Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida. I -005 KVALIFIKACIJA DELA : Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Sarvaš, Vukovar, 02. avgust 1991. KRATAK OPIS: Pripadnici hrvatske paravojne jedinice su toga dana upale u kuću Veselina Adamovića i ubili njega i njegovu ženu Gospavu, Kada ih je pronašla mrtve Gospavina majka, pošla je po lekare ali je kada se vratila videla da njihova tela odvozi u nepoznatom pravcu Igor Farčić, Hrvat iz Sarvaša. INDICIJE O IZVRŠIOCU : Pripadnici ZNG Republike Hrvatske. DOKAZI: Izjava komšinice Bogdanke Radović, registrovana kod Državne komisije za ratne zločine. I - 006 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Sarvaš, 02. avgusta 1991. KRATAK OPIS.: Ubijeni su: Bojanić Melanija (1927), Bojanić Dušan (1950), Bojanić Branka (1952), Adamović Veselin (1944), Adamović Gospava (1949), Jerenić Lazar (1954), Petrović Zorka (1926), Sandić Svetislav (1939) i Milojević Dušan (1964). Svi ubijeni su bili civili srpske nacionalnosti. INDICIJE O IZVRŠIOCU : Pripadnici MUP i ZNG Republike Hrvatske. DOKAZI: Izveštaj Mesne zajednice Jelenovo (Ranije Sarvaš), Izjave Veljka Tepavca, Simić Radomira i službenika koji nije hteo da otkrije svoj identitet.
I-007 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Sisak, između 23. i 27. avgusta 1991. KRATAK OPIS: Zoran Vranešević, radnik „Karić Banke“ u Beogradu .- ranije zaposlen u MUP-u Sisak, ubijen je prilikom putovanja u selo Kinjačku na sahranu svoga oca. Ubistvo je izvršeno hicima iz vatrenog oružja u glavu i grudi. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici Oružanih sastava Republike Hrvatske. DOKAZ: Izjava Ljubice Vranešević (Ul. Mišarska br. 8 - Beograd). NAPOMENA: Prema izjavi Aleksandra Banjanina iz Siska, Zoranovo telo je nađeno kod Starog grada obešeno o vrbu i spušteno u reku Kupu. Telo je sahranjeno 28. avgusta 1991. na groblju u Sisku. I-008 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Borovo naselje, Vukovar, 26. avgust 1991.
7
Komitet za zločine Soko Joševački KRATAK OPIS: Ubijen je Ilija Lozančić od strane pripadnika ZNG koji su učestvovali u zastrašivanju i pljačkanju civilnog stanovništva srpske nacionalnosti, a sa ciljem iseljavanja tog stanovništva sa navedene teritorije. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Ivo Živković i drugi pripadnici ZNG Republike Hrvatske. DOKAZ: Vojni tužilac u Beogradu podneo je zahtev za sprovođenje istrage protiv Ive
Živkovića. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela, kao i izjave svedoka nalaze se u spisima predmeta pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu I - VTK 1142/92. NAPOMENA: Pomenuto lice je shodno sporazumu Vlade SRJ i Hrvatske razmenjeno.
8
Komitet za zločine Soko Joševački I-009 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Vukovar, avgust-novembar 1991. KRATAK OPIS: Ne manje od 200 civila srpske nacionalnosti izvedeno je iz skloništa u Vukovaru i Borovo naselju, a potom likvidirani. Tela ubijenih najčešće su bacana u Dunav. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Novak Zdenko, Brođanac Đuro, Piplica Ksenija, Martin Sabljić, Zoran Šipoš i još devet pripadnika ZNG Republike Hrvatske u Vukovaru. DOKAZ: Spisi Vojnog suda u Beogradu I - K br. 108/92, 112/92, 125/92, 133/92 i 144/92. NAPOMENA. Pomenuta lica su razmenjena 14. avgusta 1992. godine u Nemetinu, shodno sporazumu u Budimpešti. I-010 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Vukovar, Hrvatska, septembar - oktobar 1991. KRATAK OPIS: Neposredno učešće u organizovanju ubijanja ljudi srpske nacionalnosti, civila i pripadnika JNA i TO koji su kao ranjenici dopremljeni u vukovarsku bolnicu. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Njavro Jure - lekar, Bilus Sadika - lekar, Kučan Berislav i supruga Ljilja - medicinska sestra, Mandić Mirko - gipser, Adela Kolesar - medicinska sestra, Štef - zubar, Sijanović Andrija - lekar, Meretler Tomislav i supruga Ljubica, medicinska sestra, Došen Martin i njegov brat zvani Bokser, Šain Braco, kao i veća grupa ostalog medicinskog osoblja za koje se osnovano sumnja da su učestvovali u zlodelima. DOKAZ: Izjava svedoka date Saveznom SUP-u. I-011 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Borovo naselje, početkom oktobra 1991. KRATAK OPIS: U cilju sprovođenja etničkog šišćenja ubijen je Srbin Milo Đukić i još dva neidentifikovana civila srpske nacionalnosti. Pre toga bili su zatvoreni, fizički maltretirani i mučeni, između ostalog nanošenjem rana po telu nožem, gutanjem soli i dr. INDICIJE O IZVRŠIOCU: U mučenju je učestvovao Stevan Demetar, a počinioci su Vlado Sabljić, Vlado Šterc i Marko Filković. DOKAZ: Protiv pomenutih lica podnet je zahtev za sprovođenje istrage. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela, kao i priznanja, tj. izjave svedoka nalaze s u spisima predmeta pri Vojnom tužilaštvu u Beogradu I - VTK br. 1364/92. NAPOMENA: Pomenuta lica su shodno sporazumu Vlade SRJ i Hrvatske razmenjena. I-012 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Borovo naselje, polovina oktovra 1991. KRATAK OPIS: Posle hapšenja Čedo Jović, N. Vojvodić, Pantić (konobar), Milan Silađin i još 6 nekvalifikovanih lica srpske nacionalnosti odvedeni su u Vukovar i ubijeni. Ova akcija izvedena je u sklopu privođenja civilnih lica iz skloništa , kuća i stanova za potrebe nasilne mobilizacije. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Postoje dokazi da su počinioci Vlado Šterc i Vlado Dametar, pripadnici vojne policije ZNG Republike Hrvatske. DOKAZ: Protiv pomenutih ličnosti podnet je zahtev za sprovođenje istrage u vojnom tužilaštvu. Svi dokazi o svojstvu i vremenu izvršenja krivičnog dela, kao i izjave svedoka nmalaze se u spisima predmeta pri vojnom tužilaštvu u Beogradu, I - VTK 1364/92. 9
Komitet za zločine Soko Joševački NAPOMENA: Obv počinioca razmenjena su shodno sporazumu između Vlada SR Jugoslavije i Hrvatske. I-013 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Kukin Do, u rejonu sela Široka Kula kod Gospića, 16 - 18. oktobar 1991. KRATAK OPIS: Nakon mučenja likvidirano je 24 civila srpske nacionalnosti iz Gospića. Sudsko-medicinskom ekspertizom identifikovano je 11 lica: Branko Štulić, Ljubica Trifunović, Stanko Smiljanić, Dane Bulj, Simo Kljajić, Željko Mrkić, Mirjana Kalanj, Đorđe Kalanj, Dragica Vraneš, Nikola Gajić i Barać Radovan. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP i ZNG Republike Hrvatske. DOKAZ: Zapisnici o sudsko-medicinskoj ekspertizi, video zapis sa mesta zločina, video zapis sa iskazima članova porodica ubijenih, časopis Vojno-sanitetski pregled br. 2/92. NAPOMENA: Prema kazivanju svedoka, u Gospiću je do kraja oktobra 1991. nestalo oko 500 žitelja Srba, za koje se pretpostavlja da su ubijeni. I-014 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Selo Zagoni, Bratunac, maj-juni 1992. KRATAK OPIS: Svirepo mučenje civila srpske nacionalnosti (vađenje mozga, očiju, lomljenje kostiju lica, lomljenje rebara, probadanje stomaka nožem i dr.) - ubijeni su: Paunović Dušanka, Milošević Rada, Madović Miodrag, Gvozdenović Dragoljub i Jovanović Miloš - Špat. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske snage. DOKAZ: Zapisnici o pregledu leševa učinjeni u Domu zdravlja Bratunac, a koji su dostavljeni Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida. I-015 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Vukovar, novembar 1991. KRATAK OPIS: Podmetanje minsko-eksplozivnih materija pod civilne objekte u rejonu Vukovara, od kojih je poginuo veći broj civilnih lica, među kojima su bila i deca. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Zdenko Nova, (1959), ranije sa prebivalištem u Vukovaru, Brođanac Franjo (1969), ranije sa prebivalištem u Našicama i Cako Zoran (1960), ranije sa prebivalištem u Đenovcu - SO Našice. DOKAZ: Zapisnici o obdukcijama nastradalih lica, izjave svedoka i delimično priznanje okrivljenih nalaze se u krivičnom spisu kod Vojnog suda u Beogradu, KI br. 125/92. NAPOMENA: Protiv okrivljenih podignuta je optužba.
I-016 KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila MESTO I VREME: Borovo naselje, neutvrđenog dana u novembru 1991. KRATAK OPIS: U cilju uništenja srpskog stanovništva na ovoj teritoriji ubijeni su Milan Vezmar, Milorad Zorić i Boško Grbić koji su bili u skloništu. INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici vojne policije ZNG Republike Hrvatske. DOKAZ: Zahtev za sprovođnjnje istrage pokrenut je od strane Vojnog tužilaštva protiv Mate Jozičića i Darka Babića, hrvatskih državljana koji su pomenuta lica srpske 10