Lovas 5.

Soko Joševački

Soko Joševački

Lovas V

2

Lovas V Soko Joševački UTVRĐUJE SE da su na glavni pretres pristupili: -zamenik tužioca Veselin Mrdak, -punomoćnici oštećenih Nataša Kandić, Slavica Jovanović, -svi optuženi i -branioci advokati: Zvonimir Zdravković branilac opt. Ljubana Devetaka, Brankica Majkić branilac opt. Milana Devčića, Gradimir Nalić branilac opt. Milana Radojčića, Vojislav Vukotić branilac opt. Željka Krnjajića, Jasmina Živić branilac opt. Darka Perića, Branko Lukić branilac opt. Radovana Vlajkovića koji će braniti i opt. Miodraga Dimitrijevića, Branko Dimić branilac opt. Radisava Josipovića, Gordana Živanović branilac opt. Jovana Dimitrijevića, a braniće i opt. Aleksandra Nikolajidisa, Slobodan Živković branilac optuženih Saše Stojanovića i Dragana Bačića, Branislava Furjanovići branilac optuženih Zorana Kosijera i Petronija Stevanovića.

Sud donosi R E Š E Nj E Da se glavni pretres ODRŽI. Pretres je javan.

Glavni pretres SE NASTAVLjA u 09 časova i 53 minuta.

NASTAVAK DOKAZNOG POSTUPKA ISPITIVANjE SVEDOKA SVEDOK MIROSLAV PLAVŠIĆ PREDSEDNIK VEĆA: Izvolite.

Opt. DIMITRIJEVIĆ: Gospođo predsedavajuća, izvinjavam se što se ovako obraćam ali ja više ne znam kome da se obratim. Od kad je počelo ovo suđenje u ovom periodu, sad od 22., ja apsolutno ne mogu da čujem sa ovim sredstvima koja su pokvarena. Nekoliko puta navodno mi se menjalo i traženo je da ja menjam mesta tamo u onome što sam ja pokušao i to ne radi, gospođo.

PREDSEDNIK VEĆA: Ništa, dajte da proverimo sad da Vam zamene sa nekim.

Opt. DIMITRIJEVIĆ: Oni se ljute kad im ja vratim, ovo neka ko hoće proveri ja ne bežim od toga, neka proveri ako misle da ja lažem ili bilo šta radim. Da li čuju, jednostavno ne čujem.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Dajte da vidimo sad da se zamene te slušalice da čovek čuje pozadi ili da se premesti na neko mesto gde se bolje, makar da uđe u sudnicu ako ne čuje. Molim? Čuje se. Da li čujete sad? Neka uđe u sudnicu onda, ako se u sudnici čuje, evo neka sedne ovde. Ako su tamo neke smetnje neka uđe onda u sudnicu ima slobodnih mesta tu ovde pored nekog advokata neka sedne. Oslobodite tu stolicu pa ćemo da vidimo, tu pretpostavljam da bi moralo da se čuje u sudnici. Možda se dole gubi zvuk, da li se ovde čuje? Vidite ovde, da li čujete sad tu? Šušti? Sad će da donesu neke slušalice da čujete jasno. Evo sad, da li se čuje? Da li me čujete sad? Odlično. Miroslav Plavšić?

Svedok PLAVŠIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Dobar dan. Jesu Vaši lični podaci od oca Živote, po zanimanju ste radnik, adresa Valjevo, Vladimira Nazora 13, rođeni u mesto Dragodol, Osečina, 1959. godiište?

Svedok PLAVŠIĆ: Da. Sa ličnim podacima kao na zapisniku iz istrage od07.09.2007. godine.

PREDSEDNIK VEĆA: Jeste li u nekom srodstvu ili u zavadi sa Ljubanom Devetakom, Milanom Devčićem, Milanom Radojčićem, Željkom Krnjajićem, Miodragom Dimitrijevićem, Darkom Perićem, Radovanom Vlajkovićem, Radisavom Josipovićem, Jovanom Dimitrijevićem, Sašom Stojanović, Draganom Bačićem, Zoranom Kosijer, 3

Lovas V Soko Joševački Petronijem Stevanovićem i Aleksandrom Nikolajidis?

Svedok PLAVŠIĆ: Ne. Sa optuženima nesrodan, nije u zavadi.

PREDSEDNIK VEĆA: Gospodine Plavšiću, bićete saslušani kao svedok, kao svedok ste dužni istinu da govorite, davanje lažnog iskaza je krivično delo. Niste dužni da odgovarate na pojedina pitanja ukoliko bi sebe ili nekog svog bliskog srodnika izložili teškoj sramoti, znatnoj materjalnoj šteti ili krivičnom gonjenju i pre nego što krenete da dajete iskaz položićete zakletvu pročitavši taj tekst ispred Vas. Izvolite.

Svedok PLAVŠIĆ: Zaklinjem se da ću o svemu što pred sudom budem pitan, govoriti samo istinu i da ništa od onoga što mi je poznato neću prećutati.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Možete da sednete ako ima tu stolica i da taj mikrofon spustite.

Opomenut, upozoren, a nakon polaganja zakletve izjavljuje: PREDSEDNIK VEĆA: Pred ovim sudom protiv ovih četrnaest lica koja sam Vam pročitala vodi se krivični postupak zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Predmet optužbe su događanja u mestu Lovas u oktobru i novembru mesecu 1991. godine, napad na Lovas, protivzakonita zatvaranja, mučenja, telesna povređivanja, ubistva civilnog stanovništa i zadnji deo optužnice događaji stradanja civila na minskom polju. Vi ste davali iskaz u istrazi 07.09.2007. godine, iz toga se vidi da ste u tom periodu bili tamo. Ispričaćete sudu sve što je Vama poznato u vezi toga, kojim ste Vi formacijama pripadali, gde ste bili, sve što znate u vezi ovoga što je predmet optužbe. Izvolite.

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, došli smo iz Čakovaca, prebačeni smo jedno veče, oko četiri sata posle podne smo krenuli iz Čakovaca.

PREDSEDNIK VEĆA: Samo glasnije, ja mislim da Vas optuženi ne čuju i taj mikrofon malo približite.

Svedok PLAVŠIĆ: Jedno veče iz Čakovaca smo krenuli oko četiri sata popodne, kamionima smo prevezeni u selo Lovas. Tamo smo po dolasku, šta znam, nismo imali nikakva posebna zaduženja, tu smo se smestili u školsku zgradu, na spratu školska zgrada je bila. To veče nismo imali nekih posebnih zaduženja, moja dva vojnika su bila na ulazu, stepenište na ulazu u školsku zgradu, to je bilo to prvo veče. Posle da li smo, sutradan smo imali postrojavanje, šta ja znam, ispred školske zgrade, onda smo prešli, posle izvesnog vremena smo otišli pred neku drugu zgradu, ja mislim zadruga kako oni zovu to, kao poljoprivredna neka prostorija, zgrada, ne znam, ima dvorište. Tu smo bili par minuta, ne znam, možda nekih pola sata ispred te ograde, ispred te zgrade i onda su kasnije počeli da izlaze neki vojnici koji nisu bili u našem sastavu jedinice i civili takođe. Šta znam, onda su izvedeni ispred na put ispred te Zadruge, onda je se krenulo. Jedan je od tih iz te jedinice što nisu nama pripadali poveo njih ispred tamo putem i rekao nama da se priključimo za njima. Tako smo išli, ne znam, nekih možda ne mogu tačno da odredim koliko je bilo, ovaj, razdaljina, počeli su incidenti neki, šta znam, oni su, jedan od tih je skrenuo sa puta iz te jedinice što nije pripadala nama skrenuo je sa puta i bacio bombu na jednu kuću, sačekao da mi malo prođemo napred. Kasnije je još gore iznad možda nekih opet jedno petsto metara jedan od civila je ubijen uz put, izašao je iz stroja i šta ja znam stao. Mi smo posle prilazili onda je jedan od ovih prišao njemu i povukao ga za ruku da se vrati u stroj.

On je odbio, šta ja znam, tu su se oni malo pogurali, on je odbio da se vrati u stroj, rekao je, šta ja znam, «ne mogu dalje, ubite me» tako nešto u tom smislu. I onda je jedan taj što ga je i povukao tu da uđe u stroj pomerio ga tamo u stranu nekih pet-šest metara, šta ja znam, u kanal neki i tu ga je, ovaj, ubio.

Onda smo nastavili dalje, opet ne mogu da procenim koliko smo to putovali ukupno kolika je razdaljina. Kad smo gore prišli, ne znam, bio je put neki, da li poprečni, da li, ne znam ni 4

Lovas V Soko Joševački ja, onda su, ovaj je jedan, taj što je vodio to napred taj da li im je komandir ili šta je ne znam, on je, nešto je gledao tu po putu, šta ja znam, i onda je naredio, pokazivao je rukama, ja sam video ovamo sam bio negde pri kraju te kolone, pokazivao je rukama tim civilama da skrenu tamo detelina, posle sam video da je to bila detelina kad smo i mi skrenuli. Skrenuli su i video sam da se raspoređuju, ovaj, kako se zove, u vrstu preko ti civili i da kreću tako po toj detelini. Onda smo, iza njih su bili ovi iz te jedinice, taj isto neki visoki je bio on je to njima tako rasporedio, nama je rekao da se odvojimo nekih šta ja znam, možda do osamdeset, do sto metara iza njih, isto tako da smo išli i mi u vrsti. I došlo je jednog momenta do eksplozije. Ja sam prvo video sam samo prašinu kad sam čuo taj pucanj, ovaj eksploziju. Video sam prašinu, zemlju da se podigla i onda je, ja sam pomislio da to nas neko gađa, otkud znam, nisam...

Onda počela je pucnjava, kako je to počelo kad je kao pukla ta bomba, šta je puklo, minobacač, ne znam, onda smo, to je počela pucnjava, tu smo gde se ko našao tako smo zalegli, ne znam, pucnjava je trajala nekih možda, ne znam, ne mogu da procenim tačno, možda nekih pet minuta, možda manje, ne znam, mislim to su trenuci neki gde ne može da se nešto proceni koliko traje to. Zatim je, posle toga je, ne znam, jedan je taj što je komandovao, taj visoki, on je pitao kad je to stala pucnjava i mi smo malo prišli, ovaj, tamo bliže, onda je taj pitao ko je ranjen da podigne ruku od tih, ne, ko nije ranjen da podigne ruku i onda su neki tu, šta ja znam, koliko je njih podiglo ruku i onda je, ovaj, jedan u SMB uniformi je bio, šta ja znam, on je sa puta rekao njima, naređivao da gledaju te mine, šta ja znam, pita kakva je mina kad oni dođu do mine, oni su to pretraživali taj teren civili. I on pita sa puta kakva je mina, ovaj njemu objašnjava otuda iz deteline, ne znam, ima žicu, ima ovo, ono, ne razumem to, i onda kaže im kako da izvade i oni su to iznosili te mine i stavljali na put gore, na put pored deteline, ne znam, tamo jednu pored druge kako su vadili.

Ne znam koliko je to potrajalo, možda nekih pola sata, možda to dok su se te mine vadile i ne znam, mislim da je i ne sećam se tačno, ali čini mi se da je jedna aktivirana u toku vađenja da je jedan od njih nagazio, ponovo, ne znam, tako mi se čini, znam da je jedna ili dve pukle, tako, mislim u toku vađenja. Posle toga smo se mi vratili i ti ranjenici što su bili, ne znam kako su oni se vratili, ne sećam se tačno. Mi smo se vratili ponovo u školsku zgradu, vojska, mi iz Valjeva. Onda sam ja, moj vod je dobio, ne znam, zaduženje da obezbeđujemo neku kuću na kraju sela gore, ambulanta neka bila, šta ja znam, tu sam došao po podne, pred veče, ne znam i noćio sam tu noć tu sa nekih mojih možda osam, devet ljudi, deset, ne znam tačan broj koliko ih je bilo iz mog voda. Onda smo, sutradan sam se vratio možda oko deset sati došla je neka smena, ne znam ko je, nije bila vojska iz naše valjevske jedinice i to veče smo se, ja mislim taj dan smo se vratili za Valjevo posle te noći što sam proveo gore u ambulanti i tu su, kad sam došao gore u ambulantu video sam da ima, šta ja znam, bilo je ranjenih civila, ne znam koliko možda desetak, ne znam, tako po nekoj slobodnoj proceni. To je sad tako u suštini sad ako, posle smo se sutradan kad sam se vratio vraćeni smo za Valjevo mislim predveče, ne znam tačno koje je vreme bilo otišli smo u Šid pa smo posle iz Šida autobusima vraćeni za Valjevo, a do Šida smo sa kamionima čini mi se vraćeni.

PREDSEDNIK VEĆA: Je li to sve?

Svedok PLAVŠIĆ: Molim?

PREDSEDNIK VEĆA: Je li to sve?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, to je to.

PREDSEDNIK VEĆA: Recite nam, gospodine Plavšiću, kojim formacijama ste Vi pripadali i šta ste Vi bili?

Svedok PLAVŠIĆ: Ja sam bio komandir 3. voda u Protivdiverzantskoj četi u rezervnom 5

Lovas V Soko Joševački sastavu. Jedinica rezervnog sastava protivdiverzantske čete i komandir Trećeg voda.

PREDSEDNIK VEĆA: Recite mi ko je Vama bio neposredno nadređeni?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, iznad mene su bili po činovima Josipović, Vlajković i Darko Perić, mislim stariji oficiri kako se zove, i bio je vodnik jedan isto komandir 2. voda ali on, mi smo, nas dvojica smo kao isti čin.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, ja Vas pitam ko Vam je bio nadređeni, ko je Vama izdavao naređenja?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, glavni komandir je bio Darko Perić za celu jedinicu.

PREDSEDNIK VEĆA: Za celu jedinicu, to mislite na ceo odred?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa da, na kompletnu jedinicu.

PREDSEDNIK VEĆA: Vi ste komandir voda u sastavu neke čete?

Svedok PLAVŠIĆ: Ne, ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Molim?

Svedok PLAVŠIĆ: Samo za našu jedinicu komandir.

PREDSEDNIK VEĆA: Ja Vas pitam ko je Vama bio neposredno nadređeni?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, posle iza njega je bio Vlajković.

PREDSEDNIK VEĆA: Ko je Vama izdavao naređenja? Vi ste komandir voda i ko Vama izdaje naređenje?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, kad smo imali na nekom sastanku onda Darko priča to šta se dogovaramo, posle Vlajković izdaje dalje komanduje.

PREDSEDNIK VEĆA: A kad niste na sastanku, kad nije Darko Perić tu, ko Vama izdaje naređenje?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, ne izdaje niko, mi smo bili raspoređeni, lupam, gde smo, ako držimo jedno selo ako je moj vod raspoređen u jedan deo sela onda sam ja tu komandir u tom delu sela i onda nemamo, imamo radio stanice smo imali u slučaju nekih potreba da se čujemo.

PREDSEDNIK VEĆA: Pa, da li je komandir čete Radovan Vlajković Vaš neposredno nadređeni?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa jeste, on mi je komandir čete.

PREDSEDNIK VEĆA: Pa, ja Vas to pitam, a Vi stalno nešto pričate nešto, ko je Vama 6

Lovas V Soko Joševački neposredno nadređeni, jednostavno pitanje?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa dobro, Vlajković, ja sam mislio da ste me pitali ko je glavni komandir.

PREDSEDNIK VEĆA: Ne, ja sam vrlo jasno postavila pitanje ko je Vama neposredno nadređeni i ko Vam izdaje naređenja, a recite mi kakva naređenja je Vama izdavao Vlajković i na koji način? Od kad ste pošli iz Valjeva, pa Čakovci, itd.

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, u Čakovcima ima, samo nam je izdavao naređenja kako da postavimo zasedu, lupam, ako idemo u zasedu koliko ide ljudi, ako je bunker da se zaštitimo dobro, da imalo je i peska tu da se zaštiti bunker, vodili smo po pet, šest ljudi je bilo u tim zasedama, to su bila naređenja, ništa nam nije naređivao, znači obezbeđujemo selo, čuvamo stražu, ništa drugo, ako nas neko napadne da se branimo, a noću, mi smo dobili informaciju kad smo došli u Tovarnik da od šest sati uveče do šest sati ujutru nema kretanja nikakvog, znači nije bilo smene straže ili patrole, ovaj, zasede, nego se postavi to pre šest sati uveče i bude se do ujutru i ujutru kad svane onda se menja drugi ljudi.

PREDSEDNIK VEĆA: Recite mi ko je bio nadređeni Darku Periću?

Svedok PLAVŠIĆ: Ne znam to, Darko je bio nama glavni komandir, a iznad njega ko je bio ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Kada ste došli u Lovas, kad krećete u Lovas šta je vama rečeno zbog čega vi to tamo idete, šta ćete sad tamo da radite, kakva je situacija u selu?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, ja sam to saznao ujutru kad smo postrojeni da se ide u neki pretres vinograda, šta ja znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Ne, ne, pitam iz Čakovaca kad krećete za Lovas od koga saznajete da idete, zašto idete?

Svedok PLAVŠIĆ: To nam je Darko Perić rekao da se premestamo to veče da se pripremimo za polazak i da idemo u Lovas, sad ne znam da li se sećam ja tačno da li je rekao Lovas, uglavnom znam da smo pošli u Lovas, e sad zbog čega to, šta znam ja to se, komande.

PREDSEDNIK VEĆA: Je li održao Darko Perić neki sastanak pa vama komandirima vodova preneo to ili na koji način to?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, ne znam da li je bio na sastanku uglavnom nam je rekao to veče kad je trebalo da se pođe da se pripremimo za polazak i da menjamo mesto, a da li je bio pre toga sa kim na sastanku to ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Šta vam je rečeno, šta ćete sad u Lovasu da radite, koji je vaš zadatak kad dođete u selo?

Svedok PLAVŠIĆ: Nije nam rečeno ništa, ja sam mislio idemo za šta smo bili i u Čakovcima, verovatno na obezbeđenje sela.

PREDSEDNIK VEĆA: Kad stižete u Lovas, šta vama vaš neposredno nadređeni Radovan Vlajković kaže?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, rekao nam je da se rasporedimo u školsku zgradu, tu imale su učionice prazne neke, moj vod je bio u jednoj učionici, onda drugi vod u drugoj, šta ja znam, tu smo se razmestili i ja sam dobio zaduženje da dvojicu vojnika odredim što će biti na ulazu unutra u školi na stepeništu na straži uveče kad je počeo mrak, a mi smo došli maltene pred sam mrak tamo i onda su tu moja dva vojnika bila iz mog voda, ostalo nismo imali zaduženja tu noć ništa, gore smo malo sedeli, posle spavali ko je bio umoran, ko nije.

Do duše nismo ni spavali mnogo, tako to.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li je te večeri bio neki sastanak komandira vodova sa Darkom Perićem?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, ja se ne sećam tog sastanka.

PREDSEDNIK VEĆA: Komandantom odreda?

7

Lovas V Soko Joševački Svedok PLAVŠIĆ: Ja se ne sećam tog sastanka jer su me, pitali su me i ovde kad sam bio na sastanku, ovaj, na saslušanju toga se ne sećam stvarno, mi smo imali u Čakovcima nekih sastanaka pa možda sam pomešao to, ali baš to veče se ne sećam da sam bio na sastanku, ne sećam se uopšte detalja nikakvih da je nešto o tome vođena diskusija i ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li je to veče nešto rečeno ako nije bio sastanak sutra ćemo raditi to i to, imamo neku akciju ili ćemo?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa ne, ja sam ujutru saznao to, ja sam ujutru saznao kad smo postrojeni da se ide, jer tu noć je bilo malo neke pucnjave, šta ja znam, i tako, ne znam ja sam bio tamo u učionici sa mojim vojnicima iz mog voda, osim ove dvojice što su bili na ulazu, tako da izašao sam ono do stepeništa tu pošto je to puklo, čuo se pucanj zato što sam znao da su to moja dvojica vojnika i izašao sam tu, međutim to nismo izlazili napolje ništa, tamo su izašli su ovi iz ove jedinice što su bili s nama tu dvojica, ne znam, trojica koliko ih je izašlo, u drugim uniformama izašli su napolje tamo i pucali su.

PREDSEDNIK VEĆA: Kad to pričate u toku jutra, noći?

Svedok PLAVŠIĆ: Ne, ne, tu noć kad smo došli, kad je pukao metak dole na ulazu.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, zadržimo se sad na jutru, šta se tu dešava ujutru ko poziva da vi idete ne postrojavanje, ko to poziva da vi idete?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, Darko Perić je postrojio vojsku ujutro ispred škole.

PREDSEDNIK VEĆA: Objasnite mi na koji način, da li to on dolazi kod svakog u spavaonu pa vas?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa ne posebno, bili smo tu maltene u toj zgradi imali smo doručak tu, ja mislim, ne znam, ne sećam se tačno, uglavnom izašli smo napolje na postrojavanje i Darko Perić nas je tu postrojio, bio je tu s nama.

PREDSEDNIK VEĆA: Recite mi da li Darko Perić inače vrši postrojavanja vaše čete?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, vrši nekad kad je tu, nije uvek, ako je tu nekad on, nekad Vlajković, zavisi kako se oni dogovore.

PREDSEDNIK VEĆA: Ko je vašim vojnicima, Vi ste komandir voda, ko je vaše vojnike pozvao da tu izađu na postrojavanje?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, tu smo mi bili već svi maltene na ulazu, to je velika zgrada, ima hol dole, sad da li smo bili na doručku u sali, da li smo, ne znam, u suštini smo bili tu zajedno i ostali vodovi i onda, kad se komanduje postrojavanje onda se ide u stroj svi, znači ako komanduje jedan nemamo mi potrebe da komandujemo komandiri vodova.

PREDSEDNIK VEĆA: Recite mi šta je Darko rekao na tom postrojavanju, je li nešto saopštio?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, poveo nas je tamo do te Zadruge i tamo...

PREDSEDNIK VEĆA: Sačekajte malo, šta je rečeno na tome?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, rekao nam je tu da se ide, ja sam tad i saznao da se ide u taj pretres vinograda i da se ide u neku akciju. Ja sam to shvatio kao, nisam ni znao za te civile, shvatio sam to kao ne znam, akcija da mi nešto pretresamo, da li ima neki bunkeri, neke zasede, otkud znam, to.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, reče li još nešto sem toga da idete u pretres vinograda?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, ne sećam se to ništa. Ne sećam nismo o tome diskutovali, nikako drugo, ne znam, ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Samo pretres vinograda i ništa više nije?

Svedok PLAVŠIĆ: Da. PREDSEDNIK VEĆA: Je li pominjao nešto šta će se dešavati, koji je cilj te akcije, ko je to njemu naredio ili?

Svedok PLAVŠIĆ: Nije to ništa pominjano, to samo taj pretres vinograda.

8

Lovas V Soko Joševački PREDSEDNIK VEĆA: I šta sa tog postrojavanja Vi direktno polazite?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa ne, mi smo stajali išli smo do Zadruge i tu smo stajali.

PREDSEDNIK VEĆA: Ne, recite mi to postrojavanje je tu bilo i šta sad, Vi odmah idete?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, idemo dole prema Zadruzi.

PREDSEDNIK VEĆA: Je li vršen neki odabir vojnika, ko će da ide, ko će da ostane?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa nije, ostao je drugi vod. Oni su ostali da obezbeđuju školu.

PREDSEDNIK VEĆA: Ko je to odredio da drugi vod ostane da obezbeđuje?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Molim?

Svedok PLAVŠIĆ: Ne znam ko je rekao.

PREDSEDNIK VEĆA: Ne znate.

Svedok PLAVŠIĆ: Stojković je komandir 2. voda, a ko je njemu rekao to ne znam.

PREDSEDNIK VEĆA: Recite mi koliko vaš vod ima vojnika?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, možda 20-tak tako, neki su pozvani pred sam polazak iz Valjeva, neki ljudi koje nisam ja ni poznavao.

PREDSEDNIK VEĆA: Jesu svi Vaši vojnici krenuli?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, ne znam, ja mislim da su svi, dvojica su otišla pre na dan pustio ih je Darko Perić, imali su neko ne znam da li neko veselje, da li nešto.

PREDSEDNIK VEĆA: A tad kad idete to postojavanje ispred škole i kad krećete tamo, jesu oni svi krenuli?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, ja mislim da su moji svi koji su sa mnom bili.

PREDSEDNIK VEĆA: Koliko Vas je ukupno bilo?

Svedok PLAVŠIĆ: U mom vodu ili?

PREDSEDNIK VEĆA: Kažete 20, mislim na celu četu, koliko je bilo vojnika koji su krenuli?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, možda nekih 40 vojnika ne znam, zato što je, ako je taj vod je drugi ostao, znači otprilike jedan vod 20 ljudi, 21,22 zavisi kako je koji vod imao, oko 40 ljudi.

PREDSEDNIK VEĆA: Da li je tu bilo nekih pitanja, kakva je to akcija kakav pretres, gde idemo?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, šta znam, ne sećam se toga baš u detalje da li je neko nešto, mi smo tu ostali i čekali ispred te Zadruge na putu.

PREDSEDNIK VEĆA: Samo malo zato što ste i dalje ispred škole, jel Vi se vraćate nešto u školu da uzmete neku opremu, naoružanje, nešto, ili idete pravo?

Svedok PLAVŠIĆ: Mi smo poneli, na postrojavanje se nosilo naoružanje, mi smo već poneli.

PREDSEDNIK VEĆA: Sve ste opremljeni ste tu već bili?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, poneli puške i šta znam municiju, nismo nosili, imali smo mi tu opreme ovako nekih ćebadi i podmetača gde smo spavali i, to je ostalo, neko je nosio, ne znam uglavnom puške su bile i to se išlo na postrojavanje i puška se uvek nosila uza sebe jer to je rat bio.

PREDSEDNIK VEĆA: I samo Vam Darko rekao idemo u pretres vinograda i ništa više?

Svedok PLAVŠIĆ: Da, ništa ja više nisam znao, ništa u detalje.

PREDSEDNIK VEĆA: Jeste li pitali Vlajkovića gde ćemo to, šta, kakav pretres?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, nisam ništa pitao.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro. Šta se dalje dešava?

Svedok PLAVŠIĆ: Kad, kad smo se...

PREDSEDNIK VEĆA: Pa, eto vas ispred škole tako opremljeni, sve, krećete i?

Svedok PLAVŠIĆ: Tu smo čekali nekih 15-20 minuta i onda su počeli da izlaze, otvorena je kapija i počeli su da izlaze jedno dvojica ljudi od tih, drugačija je uniforma bila nego 9

Lovas V Soko Joševački naša. Jedan je bio visok ćelav onako krupan čovek i iza njih civili su bili ja mislim, čini mi se u dve kolone i oni tako raspoređeni. Izašli su i kako su izlazili tako su krenuli putem i ovaj nam je, taj visoki...

PREDSEDNIK VEĆA: Sačekajte malo, kako su izgledali ti civili?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, imali su nekih povreda ovako, podliva.

PREDSEDNIK VEĆA: Je li bilo krvavih ljudi da su nešto?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, nisam baš u detalje, da li je bilo krvavih, ali imalo je, videlo se na nekima da su imali plavo ispod oka, i šta ja znam, bili su uplašeni, bili su tako su delovali, znaš, ćutali su niko ništa ne spominje.

PREDSEDNIK VEĆA: Jeste li Vi pitali nekoga, jeste pitali vašeg komandira čete šta je ovo, koji su ovo ljudi, gde će?

Svedok PLAVŠIĆ: Nisam.

PREDSEDNIK VEĆA: Jeste pitali Darka Perića?

Svedok PLAVŠIĆ: Nisam ni toga.

PREDSEDNIK VEĆA: Recite mi zašto niste pitali?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, šta znam, vojska, ne znam kako da se izrazim, mi smo slušali naredbe, nismo postavljali neka pitanja direktno bez potrebe, šta ja znam, nisam tog momenta osetio potrebu ni, ne znam, niko nije, nisam primetio, možda je neko i pitao ali ja nisam lično pitao nikoga i nisam primetio da je neko.

PREDSEDNIK VEĆA: Čekajte, Vi komandujete vodom od 20 ljudi, morate tim ljudima da objasnite gde mi to sad idemo, idu neki ljudi povređeni i to civili, i šta, mislim, a Vi nikog ne pitate niti ste čuli ni ujutru, ni prethodnog dana, ništa ne znate i sad tu ste?

Svedok PLAVŠIĆ: Nisam, rekli smo, znači idemo u tu akciju i ja mislim da nije imalo potrebe više postavljati pitanja.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro.

Svedok PLAVŠIĆ: A nisam znao zbog čega se ide.

PREDSEDNIK VEĆA: Kad ste bili ispred te Zadruge, da li je neki deo vaše čete ulazio unutra?

Svedok PLAVŠIĆ: Pa, ne znam to, nisam primetio. Ne znam sigurno to, šta ja znam, ne sećam se toga. Znam da ja nisam ulazio i ovi iz mog voda. Nisam primetio.

PREDSEDNIK VEĆA: Dobro, da li je Vama poznato da je neko iz Vaše čete učestvovao u

10