Soko Joševački
Naravno, kada vakat dođe IV
Naravno, kada vakat dođe IV
Soko Joševački
2
Naravno, kada vakat dođe IV Soko Joševački utorak, 18.05.2010. (Otvorena sednica) (Optuženi su ušli u sudnicu) ... Početak u 10.17h SUDSKI SLUŽBENIK: Ustanite, molim. Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju počinje zasedanje. Izvolite sesti. SEKRETAR: Dobar dan, časni Sude, dobar dan svima u sudnici. Ovo je predmet IT-08-91T, Tužilac protiv Miće Stanišića i Stojana Župljanina. SUDIJA HALL: Hvala, sekretaru, dobro jutro svima. Molim da se predstave strane u postupku. TUŽILAC: Joanna Korner i Belinda Pidwell, Crispian Smith za Tužilaštvo. Adv. CVIJETIĆ: Dobro jutro, časni Sude. Za tim Odbrane gospodina Stanišića: Slobodan Cvijetić, Eugene O'Sullivan i Ivana Batista. Adv. PANTELIĆ: Dobro jutro, časni Sude. Odbrana Stojana Župljanina, Igor Pantelić, Dragan Krgović i Lennart Poulsen. Hvala. SUDIJA HALL: Hvala. Molim da poslužitelj uvede svedoka u sudnicu. Adv. PANTELIĆ: Izvinjavam se za ovo malo odlaganje jer mi smo morali da prođemo kroz sav ovaj materijal koji traje više od 30 minuta. Mi smo podelili zadatke, pa smo uspeli da sve obradimo. SUDIJA HALL: Hvala. Dok čekamo svedoka, ja Vam predlažem da radimo u dve sesije od po 90 minuta, tako da ćemo završiti u uobičajeno vreme kad se završavaju popodnevna suđenja, znači u 13.45h, a onda, ako bude potrebno, imamo rezervisanu salu i za deo popodneva. Dobro jutro, gospodine Traynor. Pre nego što dam reč gospodinu Panteliću da počne unakrsno ispitivanje, samo da Vas podsetim da ste još uvek pod zakletvom. Izvolite, gospodine Panteliću. SVEDOK: IAN TRAYNOR (nastavak) (Svedok odgovara putem prevodioca) Unakrsno ispituje Advokat PANTELIĆ: (Branilac ispituje putem prevodioca) Adv.PANTELIĆ: Dobro jutro, gospodine Traynor, ja sam branilac gospodina Stojana Župljanina. Juče ste svedočili o svojim ličnim kontaktima sa mojim branjenikom gospodinom Stojanom Župljaninom u vezi sa intervjuom koji ste obavili u prostorijama CSB Banja Luka. Je li to tačno? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: Tokom tog intervjua, pitanje, odnosno slučaj ubistva nesrba na planini Vlašić je pokrenuto, i Vi ste o tome razgovarali sa gospodinom Župljaninom. Je li to tačno? Svedok TRAYNOR: Tačno je. Adv.PANTELIĆ: Da li se sećate da dok ste boravili u prostorijama CSB-a, sećate li se jeste li otišli u neka druga odeljenja, kao što je forenzičko odeljenje ili krim-odeljenje u banjalučkoj policiji u vezi sa bilo kakvim pitanjem, u vezi sa nekom istragom koja je bila u toku? Svedok TRAYNOR: Ne. Adv.PANTELIĆ: Dakle, bili ste samo u kancelariji gospodina Župljanina i s njim ste razgovarali o raznim pitanjima? Svedok TRAYNOR: To je ono čega se ja sećam. Adv.PANTELIĆ: Juče smo videli, mislim da je to, ali ne znam, ne znam tačno na kojoj strani u kom trenutku, ali videli smo jedan video-insert, poslednji koji Vam je Tužilaštvo pokazalo, 3
Naravno, kada vakat dođe IV Soko Joševački i u jednom delu autor tog priloga, gospođica Marshall, Vam je pokazala kako funkcioniše Odeljenje za krivične istrage i u tom delu se pojavljuje i gospodin Župljanin. Da li ste Vi videli tu vrstu dokaznog materijala tokom Vašeg razgovora sa gospodinom Župljaninom? Svedok TRAYNOR: Ja mislim da ovaj insert se ne odnosi na to. Ja mislim da je to prilog koji je napravila američka kuća ABC. Oni su tu napravili neku rekonstrukciju, pravili su neke mape, dakle, drugim rečima, to nije bilo na televiziji ITN, a koliko se ja sećam, ja nisam posetio nijedno od tih mesta koja se spominju. Adv.PANTELIĆ: Nisu Vam pokazane nikakve fotografije koje se odnose na taj slučaj dok ste intervjuisali gospodina Župljanina?
Svedok TRAYNOR: Ne, koliko se ja sećam. Adv.PANTELIĆ: Mislim da ste spomenuli tokom svog svedočenja da je tokom tog intervjua gospodin Župljanin Vama naveo brojku koja se odnosi na žrtve sa planine Vlašić. Znači, nesrba. Ja mislim da ste rekli da je on rekao 40 ili 50? Svedok TRAYNOR: Ja mislim da sam ja njemu predočio jednu drugu brojku, a on je rekao da ta brojka nije tačna i onda je spomenuo cifru od oko 50 žrtava. Adv.PANTELIĆ: Na osnovu Vaših izvora informacija, ta brojka je bila mnogo veća, negde oko 150. Svedok TRAYNOR: Ja se sećam da mi je jedan međunarodni predstavnik u Banja Luci rekao 4
Naravno, kada vakat dođe IV Soko Joševački da je njemu rečeno od strane policije, banjalučke, da se radi o brojci od 188 i da su oni to njemu potvrdili. Adv.PANTELIĆ: Dakle, možemo se složiti oko činjenice da u stvari istraga koja se odnosila na taj masakr na Vlašiću je u to vreme još uvek bila u toku? Svedok TRAYNOR: Ja ne mogu da kažem šta je tada policija radila, ali tako mi je rečeno. Adv.PANTELIĆ: Zato što ste u svom prethodnom odgovoru rekli da ste iz policijskih izvora, odnosno, od te osobe iz neke međunarodne organizacije, da je ta osoba dobila potvrdu da se radi o brojci od oko 188. Svedok TRAYNOR: Da. To sam rekao. Adv.PANTELIĆ: Određena dokumenta govore sama za sebe, međutim, da bismo ovde imali jasnu situaciju, gospodine Traynor, a posle konsultacija sa mojim branjenikom, on se prisetio da je on to spomenuo na osnovu svojih ličnih saznanja i oficijelnih saznanja i da je tačna cifra bila bliža 100, odnosno oko 140, i da je u fazi koja je prethodila krivičnom postupku sprovedena istraga. Svedok TRAYNOR: Ne razumem potpuno šta mi kažete. Adv.PANTELIĆ: Ja tvrdim da na osnovu sećanja mog branjenika, o čemu je on govorio tokom intervjua, da je on spomenuo da nije bilo 50 žrtava na planini Vlašić, već da je masakrirano oko 140 ljudi barem. Da li se slažete sa mnom? Svedok TRAYNOR: Ne. Adv. PANTELIĆ: Možemo li videti dokazni predmet 2D35, molim? Gospodine Traynor, na ekranu pred Vama imate dokazni predmet Odbrane, što je u stvari jedan dokument - krivična prijava podneta u skladu sa odgovarajućim zakonom - i ta krivična prijava je podneta 8. septembra 1992. godine. Vidite li dokument? Svedok TRAYNOR: Da. Adv. PANTELIĆ: Molim Vas da pogledamo sada sledeću stranicu. Na žalost, u engleskoj verziji nemamo pečat i ime odgovornog lica, pa bih zamolio naše kolege iz prevodilačke službe da to urade. Međutim, sa leve strane u dokumentu na u B/H/S-u - a Vi, kako rekoste, ste manje-više verzirani u srpskom jeziku - vidimo potpis, vidimo ime i prezime i funkciju tog lica. I tu stoji: "Stojan Župljanin, načelnik Centra". Je li to tačno? Svedok TRAYNOR: Da. Tako i meni izgleda. Adv. PANTELIĆ: Molim Vas da se vratimo na prethodnu stranicu ovog dokumenta. Kao što vidimo ovde, relevantni delovi ove krivične prijave sadrže opis događaja. To je u 1. pasusu, onda u 3. pasusu vidite da... U stvari, to je...Molim Vas, možemo li da malo podignemo ovu stranicu? Na engleskom, da. U stvari, reč je o 2. pasusu odozdo gde se kaže da u skladu sa prethodnim informacijama prikupljenim od strane Službe za kriminalistiku, pokrenute su tužbe, odnosno navodi se da je na planini pronađeno 140 tela žrtava. Vidite li to? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: Dakle, imajući u vidu činjenicu da je ova krivična prijava podneta 8. septembra 1992., a Vi ste sa gospodinom Župljaninom razgovarali krajem septembra, da li ste sada u poziciji da ispravite svoju izjavu u vezi sa ovom brojkom koju ste Vi izneli tokom intervjua? - jer očigledno, gospodin Župljanin koji je potpisao ovu krivičnu izjavu je dobio informaciju da je ubijeno, odnosno lišeno života najmanje 140 ljudi. Svedok TRAYNOR: Ja sam onda u tom slučaju pitam zašto on nije spomenuo tu cifru od 140, jer ja se ne sećam da je tako bilo. Štaviše, on je zaista potvrdio da je u toku istraga i da su novinari putovali u razne delove zemlje; i ako možemo da stupimo u kontakt sa "ustašama" sa druge strane linije i da dobijemo njihovu pomoć, onda bi to pripomoglo da se istraga sprovede do kraja. Mislim, to je ono što je meni rekao. Adv.PANTELIĆ: U svakom slučaju, Vi ste tokom svog boravka u regionu bili u toj istoj 5
Naravno, kada vakat dođe IV Soko Joševački situaciji. Ponekad je to bilo pitanje tumačenja, pa da li dopuštate mogućnost da se radi jednostavno o grešci u tumačenju ili razumevanju ove konkretne činjenice, a radi se o broju žrtava? Da li dozvoljavate takvu mogućnost? Svedok TRAYNOR: Takva mogućnost uvek postoji, naravno. Adv.PANTELIĆ: Hvala. Sledeći događaj koji ste Vi spomenuli u svom svedočenju... Da, to je na stranici 11... SUDIJA DELVOIE: Ja bih molio da mi se pojasni ovo poslednje pitanje koje ste postavili. Vi ste pitali svedoka da li on dozvoljava mogućnost da je reč o prostoj grešci. Šta podrazumevate pod prostom greškom? Grešku koju je napravio svedok slušajući ono što mu priča gospodine Župljanin ili da je gospodin Župljanin napravio grešku tako što je naveo pogrešnu cifru? Adv. PANTELIĆ: Časni Sude, ja sam izneo ovom svedoku stav gospodina Župljanina u mojim ranijim pitanjima. Ovo konkretno pitanje se odnosilo na mogućnost da je došlo možda do pogrešnog tumačenja i ja sam hteo tu opciju da prodiskutujem sa svedokom. SUDIJA DELVOIE: Dakle, tumačenje svedoka? Adv. PANTELIĆ: Da budemo precizni. Reč je o prevodu sa engleskog na u B/H/S zato što je ovaj svedok radio sa prevodiocem kad je pravio taj intervju, tako da jednostavno ja dozvoljavam mogućnost da je možda reč o prevodu. Da li je pravilno prevedeno sa engleskog na u B/H/S i u B/H/S na engleski? SUDIJA DELVOIE: U redu. Ali da pitam sada svedoka: da li Vi dozvoljavate mogućnost da je gospodin Župljanin rekao 140, a da ste Vi shvatili da je rekao 50? Svedok TRAYNOR: Ja, koliko shvatam gospodina Pantelića - on sugeriše da je greška u prevodu, odnosno da nije spomenuta cifra od 140, već da mi je rečeno da je ona negde oko 50. Ja ne znam da li je reč o grešci, mislim da nije, da sam ja pogrešno zapisao. Naravno, uvek postoji mogućnost da je napravljena greška u prevodu jer je to jedna komunikacija koja je komplikovana. SUDIJA DELVOIE: Hvala Vam. Adv. PANTELIĆ: Sledeća tema o kojoj bi hteo da razgovaram s Vama se odnosi na Čelinac. O tom incidentu se govori na strani 11 Vaše izjave od 8. i 9. marta 2000. U svakom slučaju, Vi ste već svedočili da je gospodin Župljanin rekao da postoje određeni problemi, da je došlo do nekih incidenata u Čelincu gde, prema onome što on zna, sedam srpskih vojnika iz Čelinca su poginuli na liniji fronta i da je možda za očekivati da će doći do osvete. I na kraju, u to vreme, to je bila činjenica da je u Čelincu ubijen i određen broj muslimana. Da li se sećate toga? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: Istovremeno, gospodin Župljanin je rekao da je policija pohapsila navodne počinioce i da će određeni pravni postupci biti pokrenuti. Molio bih Vas da prokomentarišete dokazni predmet Tužilaštva broj P1279. Adv. PANTELIĆ: Pa bih molio da se to prikaže na ekranima. Ovde vidimo da je reč o optužnici protiv određenog broja počinilaca. Pa bi molio da pogledamo stranu broj 4 ove optužnice. Ovde u 1. pasusu obrazloženja vidimo - a to je uobičajena forma optužnice koja je u to vreme korišćena i formulisana prema zakonu - se kaže da su dva Srbina, Šugić Obrenko i Miladin, 7. jula 1992. godine, uz pomoć nekih drugih lica, lišili života jedan broj nesrba. Vidite li taj deo? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: Naravno, pretpostavljam da Vi niste stručnjak za pravna pitanja, ali ovo predstavlja jedan primer kojim se ilustruje da su i Srbi hapšeni, a to je gospodin Župljanin spomenuo u intervjuu sa Vama i da je na kraju javni tužilac podneo optužnicu što je ključni trenutak za pokretanje sudskog postupka. Da li se slažete sa tim? 6
Naravno, kada vakat dođe IV Soko Joševački Svedok TRAYNOR: Ja prvi put vidim ovaj pravni dokument. Ne znam šta je pozadina svega toga. Ja ne znam šta se u Čelincu desilo, ko je koga tu lišio života, ko je koga ubio, ko je pucao, i tako dalje. To je zvaničan dokument jedne opštine, a oni koji su se bavili pravima građana i ljudskim pravima su u to vreme smatrali da je to skandal. Svi su razgovarali o tim paralelama u vezi sa ovim pitanjem i o tome su se vodile velike rasprave. Ne znam da li se to odnosi na 7. juli 1992., ili na neki drugi period? Adv.PANTELIĆ: Slažem se s Vama, gospodine Traynor, ali ono o čemu se zapravo tu radi je da je policija učinila sve što je potrebno bilo u skladu sa Zakonom, te da je podignuta optužnica protiv ljudi koji su počinili ovo delo, a o čemu ste Vi razgovarali sa gospodinom Župljaninom, a on je spomenuo da je policija uhapsila počinioce i izvela ih pred lice pravde. To je ono što ja hoću reći. Je li tako? Slažete se sa mnom? Svedok TRAYNOR: Pa, ja nisam u mogućnosti to potvrditi. Adv.PANTELIĆ: Hvala. Sledeće pitanje je takozvana uredba iz Čelinca o čemu ste govorili juče. Časni Sude, evo ovdje, zapravo, u veliko pitanje dolazi koncepcija kompletnih dokumenata po pravilu 92ter, zato što ovaj dokument nije povezan ni s optužnicom, ni s opštinama u kojima Tužilaštvo tereti moga klijenta. Pristup po pravilu 92ter - ovo je, naime, dobar primer da se zapravo uzima jedan komplet dokumenata iz predmeta Brđanin, koji je potpuno drukčiji po samoj naravi - sada stvara određene probleme. TUŽILAC: Ne, on nikada nije svjedočio pre i nije bilo paketa 92ter iz predmeta Brđanin. Adv. PANTELIĆ: Ja sam, zapravo, govorio o kompletu dokumenata za gospodina Krzića. Zato što je ovaj komplet dokumenata predočen i uveden putem iskaza svedoka Krzića koji je svedočio u jednom drugom predmetu. Eto, to je problem zato što taj predmet, Brđanin, nije direktno povezan s ovim, a mi sada moramo pojašnjavati ovaj dokument. To sam hteo reći, časni Sude. Dakle, ako se vratimo na ovo konkretno, Vi ste juče rekli da je gospodin Župljanin tokom intervjua s Vama, zapravo potvrdio postojanje takozvane "čelinačke uredbe". To su bile Vaše reči. Svedok TRAYNOR: On je rekao da taj dokument više nije aktivan, da više se ne postupa u skladu s njim. Dakle, to nije bilo negiranje da je takav dokument postojao. Adv.PANTELIĆ: To je, dakle, Vaš zaključak? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: Ali, u Vašoj izjavi od 09.03.2000., Vi u vezi s tim takozvanim Čelinačkim dokumentom kažete, prema Vašim beleškama i Vašim sećanjima iz - naglašavam: 2000. godine - gospodin Župljanin je rekao sledeće: "Čelinački dokument nije na raspolaganju i praktički je van upotrebe." - što je potpuno različito od onoga što Vi pokušavate, rekao bih, dodati u Vašem iskazu juče kada ste... Svedok TRAYNOR: To je upravo ono što sam upravo kazao. Adv.PANTELIĆ: Kada ste izneli svoj lični zaključak na osnovu koga je on zapravo rekao da zna za taj dokument, što zapravo i nije bilo tako. Prema tome, gospodine Traynor, ja Vama sada tvrdim da: prvo, gospodin Župljanin nije Vama rekao da je upoznat sa postojanjem tog dokumenta. To je dakle prvo. A drugo, ja Vam tvrdim da je gospodin Župljanin kazao kako taj dokument ne može i nije na raspolaganju, te da postoje - ja bih rekao neke neslužbene informacije i glasine o tome, no da on za taj dokument ne zna. Slažete li se? Svedok TRAYNOR: Ne. Nikako se ne slažem s Vama. Naime, kako ja razumem engleski, kada kažete da nešto više nije u upotrebi, onda to znači da je nekada bilo u upotrebi. Adv.PANTELIĆ: To je Vaše tumačenje, naravno. Recite, gospodine Traynor - Vi ste na tim prostorima bili još od 1988. godine - koliko ste puta zapravo otišli u Banja Luku... samo u Banja Luku? 7
Naravno, kada vakat dođe IV Soko Joševački Svedok TRAYNOR: Pa, sve ukupno od 1988. - rekao bih četiri, pet puta - do 1992. i ovog putovanja, dakle to je tada bilo, ovo što Vi govorite prvi put. Adv.PANTELIĆ: A tokom 1992., jeste li kasnije odlazili u Banja Luku? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: Sećate li se koliko puta i kada? Svedok TRAYNOR: Mesec dana kasnije u oktobru. I onda opet, ne mogu Vam sada napamet tačno reći. Prošlo je, naime, 18 godina. To je bilo 1992., a u Bosni sam bio do 1995. Adv.PANTELIĆ: Zanima me samo 1992. Svedok TRAYNOR: Pa onda dva puta. Adv.PANTELIĆ: Budući da ste bili stacionirani u toj regiji, gospodine Traynor, bili ste prilično dobro informirani novinar o političkim događajima u Bosni i Hercegovini, rekao bih, zar ne? Svedok TRAYNOR: Moji su urednici, izgleda, tako mislili. Adv.PANTELIĆ: Vama je poznata činjenica da su negde sredinom oktobra 1991. u Skupštini Bosne i Hercegovine, zapravo, muslimanske i hrvatske stranke nadglasale, odnosno preglasale srpsku stranku SDS u pogledu takozvanog pitanja nezavisnosti. To znate? Svedok TRAYNOR: Da. Svakako. Adv.PANTELIĆ: U to vreme, jeste li se nalazili u Sarajevu ili negde drugde? Dakle, govorim o sredini oktobra 1991. Svedok TRAYNOR: Ne. Mislim da sam svakako bio u Hrvatskoj. Zato što je tamo tada besneo rat. Bio sam po mestima poput Vukovara, Dubrovnika i drugim mestima u Hrvatskoj i ja sam zapravo izveštavao o tome prvenstveno nego što sam izveštavao o ratu u Bosni. Adv.PANTELIĆ: Možete li Vi izneti svoj komentar o događajima koji su, suprotno ustavnim standardima u Bosni došli do toga da su hrvatska i muslimanska strana nadglasale srpsku stranu u pogledu vitalnog interesa? Svedok TRAYNOR: Ne znam o čemu hoćete da ja komentarišem? O politici Srba, Hrvata i muslimana u bivšoj Jugoslaviji? Adv.PANTELIĆ: Ne, mene samo zanima Vaš komentar o tom konkretnom delu. Dakle, šta su pokrenule hrvatska i muslimanska stranka protiv srpske u parlamentu. Da li su Vam poznati ustavni aspekti ovog događaja? Svedok TRAYNOR: Ja puno o tome znam. Mi smo zapravo bili u procesu dezintegracije, ne Bosne nego bio je proces dezintegracije Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Slovenija se odcepila, Hrvatska je bila usred rata, Bosna i Hercegovina je takođe bila u tom procesu dezintegracije i verovatno se isto događalo u Makedoniji. Bilo je problema. Dakle, problema je bilo svuda u toj zemlji koja se raspadala. Prema tome, ja ne mogu videti šta Vi zapravo sugerišete, naime, šta je bilo ustavno, šta se događalo u Skupštini u Sarajevu 1991. i da se to može shvatiti izolovano od svega ostalog. Adv.PANTELIĆ: Ali, u svakom slučaju, složićete se sa mnom da je taj događaj... Zapravo, gospodine Traynor, Vi ste znali za konkretni ustavni okvir Bosne i Hercegovine sa tri konstitutivna naroda koja su zapravo činila Bosnu i Hercegovinu. To Vam je poznato? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: I znate da svaki ustavotvorni narod ima, odnosno upražnjava svoje pravo na zaštitu svojih vitalnih interesa. To Vam je poznato? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: Moje pitanje glasi ovako: Da li je Vama poznata činjenica da je sredinom oktobra 1992., suprotno vitalnom interesu srpskog naroda u Bosni i Hercegovini su druga dva naroda neustavno nadglasala srpski deo u Skupštini Bosne i Hercegovine. Da li Vam je to poznato ili nije? 8
Naravno, kada vakat dođe IV Soko Joševački Svedok TRAYNOR: Mislim da mislite na oktobar 1991. Adv.PANTELIĆ: Oktobar 1991. Svedok TRAYNOR: I znam. Adv.PANTELIĆ: Smatram da raspolažete velikim brojem informacija u pogledu nastojanja međunarodne zajednice tokom 1991., ali sada ću se fokusirati na prvu polovinu 1992. - dakle, raznih pregovarača iz međunarodne zajednice, predstavnika Evropske Unije, naravno, predstavnika SAD-a. Naravno, Vi znate za sve te aktivnosti? Svedok TRAYNOR: Da. Ja sam to nastojao pomno pratiti. Vi verovatno znate i za takozvani Lisabonski sporazum u kojem je portugalski diplomata, Jose Cutilheiro, u svojstvu izaslanika Evropske unije bio zapravo predsedavajući Komisije koja je trebala naći mirno rešenje za Bosnu? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: U to vreme, u skladu sa predlozima međunarodne zajednice i u skladu s nekim, rekao bih, političkim stavovima tri naroda u Bosni, stvoren je taj Lisabonski sporazum. Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: U tom Sporazumu, određeno je da Bosna i Hercegovina bude nezavisna i suverena država s tri kantona kojima upravljaju tri naroda u Bosni i Hercegovini? Svedok TRAYNOR: Tako je. Adv.PANTELIĆ: I odjednom, ima puno dokaza o tome, uključujući i iskaz bivšeg američkog ambasadora Zimmermana u Srbiji. On govori o toj epizodi u svojoj knjizi. Dakle, odjednom je gospodin Izetbegović povukao svoj pristanak, svoj potpis s tog Sporazuma. To Vam je poznato? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: Znate li, možda, iz Vaših izvora ili ličnih saznanja, šta je to motivisalo gospodina Izetbegovića da povuče svoj pristanak, odnosno svoj potpis s tog konkretnog, rekao bih, osnovnog, važnog Sporazuma za Bosnu i Hercegovinu? Imate li kakvih podataka o tome? Svedok TRAYNOR: Ma... ja imam različita mišljenja, ali stvarno ne znam. Teško je reći. Znate, radi se o složenoj, komplikovanoj izuzetno dugačkoj stvari da se tek tako može sažeti u jednu rečenicu. On je možda mislio da će se stvar loše razvijati po njega, da neće funkcionisati; možda mu je obećano nešto drugo od velikih sila, svakakvi razlozi mogu biti za to. Ali, možda Vi mislite da su Srbi zapravo dobili lošu ponudu ovde, budući da su bili jedan od konstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini. S tim bih se donekle složio s Vama. Zapravo, raspadala se Jugoslavija i Srbi su imali prilično jak argument na svojoj strani – šta će biti sa Srbima u Hrvatskoj, u Bosni, na Kosovu?! To je svakako bila jedna u celosti legitimna i osnovana zabrinutost. Problem je zapravo - ako uđete u rat, ako imate nekakav argument, kako Vi sprovodite taj svoj argument. Isto tako se može desiti, po mom mišljenju, da Vi praktički poništite ono što je Vaša teza, ono što je na Vašoj strani. Ako to činite tako kako se zapravo dogodilo, oni su zapravo svoj argument uzeli i izgubili su zapravo moralnu argumentaciju na tome. Adv.PANTELIĆ: Ali, generalno govoreći, ja se mogu samo složiti. Ali, u krivičnim predmetima se bavimo individualnom odgovornošću i ne idemo tako široko. Ali... Svedok TRAYNOR: Ne. Ja nisam pisao Cutilheirov plan. Adv.PANTELIĆ: Ne, ali ono što ja vama hoću reći je - možda Vi to znate, a možda i ne – ali, shodno Lisabonskom sporazumu, svaka konstitutivna jedinica trebala je u toj novostvorenoj Bosni i Hercegovini imati svoju policiju. Znate li za to? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: I na kraju, 1995., kruna međunarodnog posredovanja i mirovnih nastojanja 9
Naravno, kada vakat dođe IV Soko Joševački je, zapravo, Dejtonski mirovni sporazum koji je potpisan. Je li tako? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: I opšte je poznato da u skladu s ovim međunarodnim instrumentom postoje dve konstitutivne jedinice Bosne i Hercegovine, Republika Srpska i bosanska, odnosno muslimansko-hrvatska federacija. Je li tako? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: Naravno, obe te jedinice imaju nadležnost nad policijom, imaju svoje vlade, naravno, neki delovi ovlašćenja prenešena su na zajedničke organe Bosne i Hercegovine. Je li tako? Svedok TRAYNOR: Da. Adv.PANTELIĆ: U redu. Sada bih, gospodine Traynor, postaviti Vam nekoliko pitanja o Vašem jučerašnjem iskazu i Vašim komentarima u vezi s prostorom Prijedora, Kozarca, i tako dalje. Prvo, gospodine Traynor, kada ste iznosili svoje komentare o selu Kozarac, a u vezi s razaranjem, dozvoljavate li mogućnost da je do tih razaranja došlo usled oružanog sukoba
na tom području? Svedok TRAYNOR: Pa, nisam ja bio tamo krajem maja 1992. kada je mesto razoreno. Sve što sam čuo o tome je da je mesto bilo opkoljeno i granatirano, te da su ljudi iz međunarodne zajednice istraživali šta se tamo dogodilo. Problem je u tome šta je bilo sa civilni stanovništvom koje je još uvek bilo tamo u svojim kućama. Adv.PANTELIĆ: Jeste li Vi prikupili određene podatke u vezi s muslimanskim oružanim snagama na tom prostoru u to vreme – maj, jun 1992. Imate li kakvih saznanja o veličini i o brojnom stanju njihovih snaga? Svedok TRAYNOR: Ne. Adv.PANTELIĆ: Kada bih Vam ja sada rekao da je na prostoru Kozarca i Prijedora bilo najmanje 3.000 naoružanih vojnika muslimana, da li biste prihvatili tu tvrdnju? Svedok TRAYNOR: Morao bih Vam verovati na reč. Ne mogu je ni prihvatiti, ni odbaciti. Adv.PANTELIĆ: Ali, bio bih Vam zahvalan ako biste nam objasnili kada ste došli do određenih podataka, da li Vi obično to proverite i iz nekog drugog izvora. Znači, izvršite dvostruke provere. Na primer, ako ste Vi videli ta razaranja u Kozarcu, da li ste onda zatražili 10