Soko Joševački
Soko Joševački
Poizvodnja zaborava III
2
Poizvodnja zaborava III Soko Joševački Izdanje dnevnog lista „Politika“ od 26. juna 1992. godine MILOŠEVIĆ PREDLOŽIO KONFEDERACIJU SA GRČKOM (Atina, 25. juna): Predsednik Srbije Slobodan Milošević predložio je formiranje jugoslovensko-grčke konfederacije. U ekskluzivnom i intervjuu komercijalnoj grčkoj tv-stanici „Antena“ koji je dao u utorak u Beogradu, upitan o konfederaciji, Milošević je rekao: „Ja sam uveren da bi jedna grčko-jugoslovenska konfederacija bila, siguran sam, faktor velike stabilnosti u regionu, bila bi sigurno u interesu grčkog i srpskog naroda“. „Nas ne vezuju samo istorijske veze i tradicionalno prijateljstvo, već nas vezuju i veoma krupni aktuelni interesi i postojanje jedne takve države na Balkanu, u ovom delu Evrope, ne sumnjivo bi u političkom, i u ekonomskom, i u vojnom, i u svakom drugom pogledu, predstavljalo faktor stabilnosti u ovom delu ove naše planete“. Upitan „zašto to nije predložio“ premijeru Grčke Konstantinu Micotakisu, Milošević je odgovorio pitanjem: „A ko kaže da mu nisam predložio?“ U najavi televizijskog priloga je rečeno da je on to učinio tokom njihovih poslednjih susreta, što je tek sada obelodanjeno u Grčkoj. U tom kontekstu Milošević je rekao: „Ja ne verujem da bi bilo koji, ni grčki ni srpski političar, mogao da isključi takvu ideju“. Upitan da li bi u konfederaciji vojne snage bile zajedničke, Milošević bi rekao da bi se i o tome „sigurno moralo“ razgovarati. U kratkom upravo emitovanom televizijskom prilogu, u kontekstu razgovora o jugoslovensko-grčkoj konfederaciji koja se u najavi naziva „srpsko-grčkom“, ne pominju se drugi narodi, niti kakav bi, u tom slučaju, bio status Makedonije. Intervju u celini „Antena“ će emitovati kasno večeras u okviru redovne nedeljne emisije „Profil“ kojom predstavlja ličnosti ili aktuelne događaje. Najavljeno je da Milošević govori i o jugoslovenskoj krizi, o tome koliko još mogu trajati sukobi u Bosni, opasnosti od širenja i dalje internacionalizacije rata, budućnosti SRJ i osamostaljenih republika. *** ZA HITAN PREKID VATRE I TROJNI KONSENZUS U BiH (Strazbur, 25. juna): Predsednik Srbije Slobodan Milošević danas je u rezidenciji portugalskog ambasadora pri Evropskom savetu vodio dvočasovni razgovor sa lordom Karingtonom i njegovim saradnicima Kutiljerom, de Boseom i Vejnansom. Nakom sastanka, pošto su novinari obavešteni da je ponajviše razgovora bilo o ratu u Bosni i Hercegovini, Slobodan Milošević je izjavio: - Založio sam se za hitan i bezuslovan prekid vatre, a zatim nastavak konferencije o Bosni i Hercegovini na bazi principa triliterarnog konsenzusa tri konstitutivna naroda Bosne i Hercegovine. Snažno podržavam ideju o demilitarizaciji aerodroma u Sarajevu i samog grada Sarajeva. Već više puta sam ponovio da osuđujem bombardovanje Sarajeva koje je van svake normalne logike i zadovoljan sam što je juče postignut novi dogovor između srpskog rukovodstva u Bosni i Hercegovini i generala Mekenzija o povlačenju artiljerije iz delokruga aerodroma i koridora kojim će pristizati humanitarna pomoć. Verujem da će se nakon primirja stvoriti uslovi za nastavak konferencije o Bosni i Hercegovini. Srbija i Jugoslavija nemaju ni jednu vojnu jedinicu u Bosni i Hercegovini - naglasio je Milošević. - Predložio sam lordu Karingtonu da pošalje svoje predstavnike i proveri na terenu da li je to tačno. Takođe sam ga obavestio da srpsko rukovodstvo u Bosni i Hercegovini poziva članove UN da posete svaku jedinicu i provere da se vojnici u tim jedinicama samo brane, a da nikog ne napadaju - rekao je MIlošević. U svojoj sobi hotela „Hilton“ Milošević je dao posebnu izjavu izveštačima „Politike“ i Tanjuga. - Preneo sam lordu Karingtonu pozdrave i poziv predsednika Republike Dobrice Ćosića da poseti Jugoslaviju. Bilo bi dobro - objasnio sam mu - da zbog jednog nedovoljnog razumevanja ukupne situacije u Jugoslaviji provede sa nama nekoliko dana. 3
Poizvodnja zaborava III Soko Joševački Zahvalio je i obećao da će doći kada proceni da za to postoje pogodni uslovi. Dugo smo razgovarali o poštovanju integriteta BiH ili kako oni kažu, priznavanju ove republike od strane Srbije. To pitanje, rekli smo, može da se rešava isključivo na saveznom nivou Jugoslavije. Već je danas jasno da su dva bitna politička događaja uslovila pravce tog rešavanja. Prvo, proglašavanje Ustava Jugoslavije i Deklaracije koja je tada usvojena u Skupštini,a drugo, inauguracioni govor predsednika Republike prilikom preuzimanja dužnosti. Njihova sadržina pokazuje da smo orijentisani na dobre odnose sa celim okruženjem i da Jugoslavija nema nikakvih teritorijalnih pretenzija, da nikoga ne ugrožava. O ratu u BiH rekli smo da ni Srbija ni Jugoslavija ni na kakav način ne podržavaju nastavak sukoba, niti su svojim postupcima prouzrokovali te sukobe. Ne postoji nikakvo vojno angažovanje Jugoslavije. Nema ni jednog vojnika na teritoriji BiH. Ali, što se tiče pomoći u odeći, hrani, medicinskoj opremi, gorivu, u obezbeđivanju nasušnih životnih potreba - niko od nas ne može zahtevati da mi nekakvom svojom blokadom ostavimo taj narod na cedilu i da mu ne pomognemo da što normalnije živi u ovim teškim uslovima. Ne možemo da „udavimo“ svoj narod blokadom, ali to je civilna
pomoć, a ne podrška ratnim dejstvima. Danas je bilo reči i o Kosovu, naglasio je Milošević. Podsetio sam lorda Karingtona da su poslednjih nekoliko meseci predstavnici Albanaca četiri puta odbili da dođu na razgovore sa predstavnicima vlade Srbije, pa je jednom prilikom i predsednik vlade išao na Kosovo da bi došlo do dijaloga o problemima koje oni pokreću. Kada je reč o pravima manjina, sve najviše standarde KEBS-a Jugoslavija je već obezbedila. Čak smo u nekim oblastima (školstvo) i iznad tih standarda. Ali, i danas smo naglasili da o političkim odnosima i o autonomiji može da se govori isključivo u okvirima odredaba Ustava Srbije. Za nas je veoma važno što su lord Karington i njegovi saradnici istakli da su apsolutno protiv bilo kakvog pokušaja izdvajanja Kosova i bilo kakve decentralizacije Kosova iz Srbije. Možemo svim nacionalnim manjinama, pa i Albancima, da ponudimo samo ravnopravnost, ali ne možemo da im nudimo da formiraju svoju državu na tlu naše države. Lord i njegovi saradnici danas su istakli da postoje neki dokazi o preletu naših ratnih aviona preko teritorije BiH. Odgovorio sam da u okviru svojih saznanja kojima raspolažem, a uveren sam da sam dobro informisan, nikakavih letova Jugoslovenskog 4
Poizvodnja zaborava III Soko Joševački ratnog vazduhoplovstva nije bilo nad teritorijom BiH. Reč je o propagandi vlasti Alije Izetbegovića. Oni su insistirali da se lično založim kako bi se ispitalo da li je bilo učešća jugoslovenske vojske u poslednjem bombardovanju Dubrovnika. Ja sam kategorički odgovorio da apsolutno isključujem takvu mogućnost, ali ću zamoliti savezne kompetentne organe da to još jednom provere. Nadam se da će ovi današnji razgovori u Strazburu dovesti do nastavka konferencije o Jugoslaviji, rekao je Milošević, ne odbijajući mogućnost da se susretne i sa članovima drugih delegacija koji su došli u Strazbur na sastanak sa lordom Karingtonom ukoliko takvi kontakti vode mirnom rešavanju krize u Jugoslaviji. Lord Karington, u času kada ovo javljamo, još razgovara sa hrvatskim predsednikom Franjom Tuđmanom, a zatim će primiti Harisa Silajdžića, bosanskog šefa diplomatije, jer je predsednik Izetbegović svoj dolazak uslovio otvaranjem sarajevskog aerodroma pa zato nije stigao u Strazbur. (Darko Ribnikar) *** POŽAR NA AERODROMU „BUTMIR“ Bez prestanka, dva dana i dve noći, na hercegovačkom ratištu vode se žestoke artiljerijske borbe. Dopisnik „Politike“ N. Asanović ocenjuje da je sve jasnije da artiljerija u stvari priprema teren za - pešadijski sukob širih razmera duž cele linije fronta u Hercegovini. Čelni hadezeovac u BiH Mate Boban nedavno je izjavio da je hrvatska vojska zaokružila svoje teritorije, sa Mostarom kao centrom. Podsećajući na tu izjavu izveštač „Politike“ navodi da pripadnici HOS-a, potpomognuti elitnim jedinicama hrvatske armije, očigledno žele da poprave zamišljenu granicu na štetu srpskih teritorija. Jedinice hercegovačkog korpusa, međutim, ne pomišljaju da ustupe ni stopu zemlje i odlučne su da pod kontrolu stave sve prostore sa leve strane Neretve, teritoriju koja se, kako se navodi u izveštaju, odavno smatra „prirodnom granicom između srednje i zapadne Hercegovine“. Plotuni odjekuju, stižu vesti o poginulim i ranjenim, u isto vreme hercegovačka sela i gradovi pune se izbeglicama. Kako zveštava N. Asanović, pored lične nesreće, porodičnih tragedija i tuge u očima, izbeglice donose i glad. Izveštavajući sa derventsko-dobojskog ratišta B. Teofilović je javio da se od juče ujutro u Modrči vode žestoke borbe. Dopisnik je izvestio i o neuspelom pokušaju grupe pripadnika hrvatske terorističke organizacije koja je imala zadatak da se na prevaru ubaci u srpske redove i likvidira određen broj oficira Srpske vojske BiH. Jedan zarobljeni pripadnik ove grupe (11 likvidirano), izjavio je da je na teritoriju derventske opštine iz Hrvatske ubačeno više teroristički grupa. Sličan pokušaj onemogućen je u kasarni Lukavica, kod Sarajeva, gde su diverziju pripremale „zelene beretke“ (njih 14) koji su nosili lažne lične karte koje su glasile na srpska imena. Sarajlije više nemaju volje da govore o tome šta se zbiva i kako je u njihovom gradu, sve se svodi na najviše dve reči: „Očajno, grozno“. Uzgred pomenu, recimo, da je u Sarajevu juče padala kiša, letnja... Znak koji najavljuje „vazdušnu opasnost“, kao da sve manje uzbuđuje žitelje grada na Miljacki. Oni, inače, moraju da se pridržavaju odluke o radnoj obavezi. Počele su i prodavnice da se otvaraju, to su privatne radnje, jer su druge opustošene. Centar službi bezbednosti Sarajeva saopštio je, što prenosi Tanjug, da je na aeodromu „Butmir“ oko ponoći izbio požar na hangaru u blizini pristanišne zgrade. Prema istom izvoru, u trenutku kada je hangar počeo da gori, oko aerodroma se pucalo, ali nisu vođene prešadijske borbe. Kasnije je Tanjug proširio informaciju tvrdnjom Centra službi bezbednosti da je vatra 5
Poizvodnja zaborava III Soko Joševački izazvana eksplozijom jedne cisterne. Uz to je primećeno da je teško reći koliko će još i ovaj incident uticati na otvaranje sarajeskog aerodroma ali se dodaje da - malo ko u Sarajevu veruje u njegovo skoro otvaranje. Iz Sarajeva, gde se ratuje, dolazi i jedna vest iz ANU BiH. Akademija nauka i umjetnosti BiH, kako javlja Tanjug,“izražava svoju punu podršku legalnim institucijama Bosne i Herecegovine“. U svom obraćanju javnosti, ova naučna institucija navodi da je „svjesna da su rijetki njeni članovi dozvolili da budu umiješani u događaje koji su uzrokovali teška ratna razaranja, brojne zločine i nasilja...“ U informaciji Tanjuga kaže se da Akademija osuđuje takvo ponašanje i u skladu sa običajima civilizovanih društava ne smatra nikoga osuđenim sve dok to ne bude rezultat zakonom predviđenih procedura, ali smatra da ima pravo da i od svojih članova zatraži prihvatljivo objašnjenje sopstvenih stavova i dela, te osudu zla, bez obzira na to ko ga vrši. (M. D.) Izdanje dnevnog lista „Politika“ od 26. juna 1992. godine ŠEŠELJ OPTUŽUJE DRAŠKOVIĆA I LIDERE STUDENATA Srpska radikalna stranka moli srpski narod da se ne odazove pozivu da učestvuje na predstojećem Vidovdanskom saboru demokratske Srbije. Jer, po rečima njenog predsednika dr Vojislava Šešelja taj skup predstavlja „demonstracije u službi stranih interesa, organizuju ih izdajnici srpskog naroda i imaju jedan jedini cilj - da izazovu bratoubilački rat u Beogradu“. Lider srpskih radikala tvrdio je, u jučerašnjem susretu sa novinarima, da njegova stranka raspolaže „verodostojnim podacima, po kojima je Vuk Drašković, predsednik Srpskog pokreta obnove, od nemačke obaveštajne službe dobio pet miliona nemačkih maraka“. Polovinu te sume, Drašković je - tvrdi Šešelj - utrošio tako što je članovima svoje stranke davao po sto maraka, uz uslov da u nedelju, 28. juna, prisustvuju Vidovdanskom saboru. To je činio - optužuje dalje Šešelj - u Zaječaru, Čačku, u Kragujevcu... Druga polovina dobijenih para (2,5 miliona nemačkih maraka) završila je, opet, po Šešelju, u džepu lidera SPO. Jučerašnju konferenciju za štampu Šešelj je iskoristio da novinarima pročita pismo koje je Drašković, 8. maja ove godine, poslao Jiržiju Dinsbiru, češkoslovačkom ministru spoljnih poslova. U njemu, Drašković moli Dinsbira da se u Srbiju i Crnu Goru pošalju grupe posmatrača, zatim žali se na očajno stanje u kome se nalaze demokratske snage Srbije, pa na politiku režima koji vodi u sunovrat... Na kraju, Drašković moli ministra Dinsbira da pismo prosledi Centru za demokratske institucije i ljudska prava KEBS-a. Šešelj je juče tvrdio i to da je pare „na ruke“ (i to od 10 do 20 000 nemačkih maraka) dobilo i 12 članova organizacionog odbora studentskog protesta, čija je imena lider srpskih radikala takođe pročitao. Smatrajući da je samo rukovodstvo studenata izdajničko, a da su ostali ili izmanipulisani, ili, pak, da su tu radi zabave i koncerata, Šešelj je pozvao studente da prekinu sa protestom. Pogotovo što, po njemu, ono što studenti traže (ostavka Slobodana Miloševića) neće pomoći da se oslobodimo blokade. „Nije predsednik Milošević uzrok sankcija. Zapad hoće da natera Srbe da se odreknu Kosova i Vojvodine. I sve dok to ne postignu, sve dotle će srpski narod držati pod blokadom“, rekao je dr Šešelj i dodao da nam je, upravo zbog toga, u ovo vreme, sloga i te kako potrebna. Zamoljen da prokomentariše dolazak princa Aleksandra II Karađorđevića, dr Šešelj je rekao da oni nemaju ništa protiv njegovog povratka, niti protiv toga da se dinastiji Karađorđević vrati oteta imovina. „Ali, nismo zato da Aleksandar bude kralj, jer to on ne zaslužuje“, reče Šešelj. (S. R) 6
Poizvodnja zaborava III Soko Joševački Izdanje dnevnog lista „Politika“ od 27. juna 1992. godine OBUSTAVA ARTILJERIJSKE VATRE NA SARAJEVO (Sarajevo, 26. juna): Predesednik Srpske Republike BiH Radovan Karadžić saopštio je danas da je rukovodstvo te republike naložilo da se odmah obustave sva artiljerijska dejstva po Sarajevu. Saopštenje, koje prenosimo u celini, glasi: „Rešeno da doprinese miru i korenitom zaokretu u prevazilaženju krize u Bosni i Hercegovini, rukovodstvo Srpske Republike BiH naredilo je da se odmah obustave sva artiljerijska dejstva ka gradu Sarajevu, da se povuku protivavionska oruđa, radi njenog stavljanja pod zaštitu UNPROFOR-a i da se omogući i garantuje bezbedno i nesmetano kretanje konvoja sa humanitarnom pomoći kroz sve teritorije koje se nalaze pod kontrolom Vojske Srpske Republike BiH. Odlučeno je da se ostala artiljerijska oruđa jednostrano odmaknu od sadašnjih položaja. Rukovodstvo Srpske Republike BiH smatra da će prvi konkretni koraci doprineti što skorijem nastavljanju rada konferencije o BiH, radi postizanja dogovora tri konstitutivna naroda o budućem ustavnom uređenju BiH“, kaže se u saopštenju predsednika Srpske Republike Bosne i Hercegovine. *** SRJ NE OSPORAVA NEZAVISNOST BiH U ime SR Jugoslavije pozdravljam i podržavam donošenje odluke rukovodstva srpskog naroda u BiH o jednostranom uklanjanju ostalih artiljerijskih oruđa od sadašnjih položaja, momentalnoj obustavi svih artiljerijskih dejstava ka gradu Sarajevu, povlačenju protivavionskih oruđa iz okoline aerodroma u cilju njegovog otvaranja i u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti o njegovom stavljanju pod kontrolu UNPROFOR-a, kao i odluku o garantijama za bezbedni prolaz konvoja sa humanitarnom pomoći kroz teritorije koje kontroliše vojska srpskog naroda BiH, kaže se u jučerašnjoj izjavi predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića. Ocenjujući ove konkretne odluke i akcije nedvosmislenim prilozima uspostavljanju i stabilizovanju mira u rejonu Sarajeva, kao deo hitne i neodložne potrebe za obustavom oružanih sukoba u celoj BiH, pozivam u ime SR Jugoslavije druge dve strane u građanskom ratu da odmah odgovore vlastitim miroljubivim ponašanjem, a međunarodnu zajednicu, posebno najviše involvirane političke činioce, da se maksimalno založe za okončanje borbenih dejstava muslimanske i hrvatske strane i otvaranje dijaloga u cilju rešavanja svih aspekata krize u BiH. U tom smislu, apelujem u ime SR Jugoslavije na predsedavajućeg konferencije o Jugoslaviji lorda Karingtona da u najkraćem roku obezbedi nastavak konferencije o BiH na bazi njenih dosadašnjih rezultata i da se ovoga puta njen rad ne prekida do postizanja konsenzusa tri konstitutivna naroda o svim pitanjima budućeg ustavnog uređenja BiH. SR Jugoslavija nema nikakavih teritorijalnih pretenzija prema BiH i poštuje njen teritorijalnih integritet i granice. SR Jugoslavija ne osporava nezavisnost BiH i spremna je da, posle uspešnog završetka konferencije o BiH pod predsedavanjem 7
Poizvodnja zaborava III Soko Joševački ambasadora Kutiljera, odnosno dogovorom sva tri naroda BiH, to i potvrdi uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa tom republikom. I ovom prilikom želim da pružim snažna uverenja međunarodnoj zajednici i svim stranama u oružanim sukobima da će SR Jugoslavija ispunjavati zahteve iz rezolucije Saveta bezbednosti 752 i 757 i nastaviti sa odlučnim podržavanjem svih miroljubivih i konstruktivnih stavova i ponašanja, kako bi se bratoubilački rat i kriza u BiH što pre prevazišli na miroljubiv, razuman i pravedan način, kaže se u jučerašnjoj izjavi predsednika Ćosića. *** ISTINA O UMRLIM BEBAMA PRODIRE U SVET Istina o bebama umrlim u banjalučkoj bolnici, iako ne bez otpora, ipak prodire u svet. Republički zavod za međunarodnu saradnju i Ministarstvo za informacije Republike Srbije dogovorili su se sa Savezom radio-amatera Srbije da svi radio-klubovi iz naše republike, koji inače održavaju veze sa kolegama u inostranstvu, distribuiraju vest o nastradalim bebama na sve strane sveta. Zavod za međunarodnu saradnju i Ministarstvo za informacije, u saradnji sa Savezom radio-amatera, plasiraju u svet i druge informacije o zbivanjima u Srbiji i Jugoslaviji, kaže se u saopštenju Ministarstva za informacije Republike Srbije. *** RADNICI PODRŽAVAJU LEGALNO IZABRANU VLAST I juče su povodom studentskog protesta i zbivanja oko njega stizali telegrami podrške i osude. Podrške predsedniku stigle su iz brojnih mesnih zajednica, boračih i penzionerskih organizacija. Iz samostalnog sindikata, koji kako se navodi, čini oko 80 % radnika DMB-a, demantovalo je izjavu o navodnoj podršci radnika deoničarskog društva „21. maja“ studentskim zahtevima. Podršku studentima dalo je rukovodstvo Nezavisnog sindikata, u ime svojih članova, kaže se u dopisu Predsedništva, samostalnog sindikata „21. maj“. Radnici DMB-a, članovi Samostalnog sindikata, podržaće svaku legalno izbranu vlast koja vodi računa o klasnim i nacionalnim interesima građana Srbije i SR Jugoslavije i mole i poziciju i opoziciju da ne manipulišu sa realno lošom egzistencionalnom situacijom radnika, koristeći ga u političke svrhe. Nastavnici i studenti Medicinskog fakulteta u Prištini najoštrije osuđuju, kako javlja Tanjug, politizaciju univerziteta, jer su i sami godinama bili izloženi ucenama šiptarskih separatista i uvideli šta to znači. Zato pozivaju sve nastavnike i studente koji su protiv štrajka da dođu na Prištinski univerzitet i tu, kako se kaže, obave svoje radne i građanske obaveze. U pismu koje je u ime nastavnog kadra Medicinskog fakulteta potpisala Rada Vujačić-Trajković Slobodanu Miloševiću se poručuje da nastavnici uvažavaju njegov legitimitet i legalitet i žele da nastavi da obavlja svoje poslove. Predsednika Miloševića podržao je i Opštinski odbor Saveza udruženja boraca NOR-a Zvezdara u kome se moli da on ostane dosledan u svojim državničkim shvatanjima. Delovima opozicije borci NOR-a opštine Zvezdara u pismu poručuju da se ne odriču četiri ocila, jer je to, kažu, jedini način i put da isprave svoje usko partikularističke prohteve. U „Vidovdanskoj patriotskoj poslanici sloge i mira“ Demokratsko-pedagoške stranke Jugoslavije, ističe se da „nedemokratski borci za vlast u Srbiji, u nevreme i na pogrešnom mestu sazivaju svoj narod da učestvuje u pacifističkoj revoluciji za demokratsku Srbiju i prisustvuje rođendanu Srbije. Zar je moguće, pitaju u pismu članovi Demokratskopedagoške stranke, da i srpske sestre i vladike podržavaju studentski politički pohod na nedemokratsko rušenje vlasti i neslogu u vreme kada ljude treba približiti slobodi ličnosti i slobodi duha, jer smo umorni, kaže se, u dopisu, od rata, zastava, nacionalizma i praznih obećanja“. 8
Poizvodnja zaborava III Soko Joševački Podršku je poslala i opštinska organizacija penzionera iz Majdanpeka, MZ Bratići, Ćićevca, Banjske... Tražimo od Vas da ne posustanete pred jurišnicima, fašistima i dolarskim izdajnicima, čiji je cilj razbijanja čuvara pravoslavlja, kaže se u podršci grupe radikala Narodne banke Kosova i Metohije u Prištini. (M. Rajić) *** SRBIJI JE NEOPHODAN GRAĐANSKI MIR Zahtev za ostavkom Slobodana Miloševića mladi socijalisti vide kao zahtev za nacionalnu kapitulaciju što je nedopustivo u ovom trenutku - rečeno je na jučerašnjoj konferenciji za štampu podmlatka Socijalističke partije Srbije. Po mišljenju mladih članova vladajuće stranke u Srbiji, bolje bi bilo da opozicija izađe sa svojim jasnim stavovima o sankcijama umesto što traže odlazak „čoveka koji je poslednjih godina opštenarodnim demokratskim pokretom na čijem je čelu ostvario preobražaj privrede i uspostavio državno-pravno i političko jedinstvo Kosova i Vojvodine sa Srbijom“. Sankcije protiv Srbije i Crne Gore su uvedene zbog pomoći Srbije u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, podsetio je Goran Perčević, predsednik Mladih socijalista Srbije, a to je bila u osnovi jedna ispravna politika. Zato mi ovu blokadu osuđujemo kao duboko nepravednu jer šteti interesima srspkog naroda. Zabrinuti za dalju sudbinu institucija parlamentarne demokratije, Mladi socijalisti su juče izašli sa Poveljom koju će ponuditi podmlacima svih političkih stranaka Srbije na potpisivanje. „Srbiji su neophodni građanski mir, tolerantan i odgovoran demokratski dijalog, zaštita dostignutog stepena demokratije i demokratskih institucija i njihov dalji razvoj u skladu sa opredeljenjima demokratske većine građana“, kaže se, između ostalog, u ovom dokumentu mladih socijalista. Mladi socijalisti u osnovi nemaju ništa protiv zahteva dela studenata Beogradskog univerziteta. Ono što je sporno, napominje Perčević jeste činjenica da se takav protest izražava na fakultetima uz napomenu da se time krši međunarodna povelja „Magna karta“ čiji je potpisnik i BU. Povodom ovih studentskih događanja u kojima učestvuje desetak hiljada studenata od 50 koliko ih ima na beogradskim fakultetima, mladi socijalisti su izdali apel u kome se između ostalog kaže: „Ultimativni zahtevi koji su dugotrajnom propagandnom kampanjom nametnuti studentima koji danas protestuju u stvari su zatvaranje vrata demokratskom dijalogu o okretanje leđa demokratskom jedinstvu. Rušenje državnih institucija koje na Vidovdan priželjkuje parapolitička organizacija DEPOS, proteza za SPO i njenog osramoćenog lidera, u vreme ratnih pretnji protiv otadžbine, predstavlja akt izdaje, čime god da se pravda“. (M. Pešić) *** VOJNI ROK PRODUŽAVA SE TRI MESECA Bez obzira što je Predsedništvo SRJ u svojstvu Vrhovne komande nedavno ukinulo stanje neposredne ratne opasnosti, i dalje važi naredba Predsedništva doneta 10. decembra prošle godine prema kojoj se vojnici, koji su služenje vojnog roka započeli u 1991. godini, zadržavaju još tri meseca u oružanim snagama. Dakle, regruti koji su odužili godinu dana roka i dalje ostaju u sivomaslinastim uniformama najduže tri meseca, ali u svojstvu vojnih obveznika, odnosno rezervista. Da bi se otklonile neke dezinformacije koje kruže u javnosti, vojne vlasti napominju da svi vojnici koji su odradili i ovaj tromesečni „produžetak“ obavezno su pušteni ili se puštaju kućama. (R. P.) *** ČEKAJUĆI STRANU VOJNU INTERVENCIJU Sve dublje, Sarajlije se uvlače u sebe, od juče se oseća veća nepoverljivost izražena posebno u telefonskim razgovorima. Ne može da se sakrije sve veća nervoza, pomešana sa strahom. Čini se kao da se u Sarajevu nešto veliko naslućuje i iščekuje... Građani Sarajeva, 9
Poizvodnja zaborava III Soko Joševački kako izveštava Tanjug, pomno prate vesti o stavljanju u stanje pripravnosti američke Šeste flote i pokretanju velike operacije slanja humanitarne pomoći Sarajevu. O stranoj vojnoj intervenciji u Sarajevu se, po Tanjugu, sve češće govori kao o „gotovoj stvari“ i pitanju dana. Postoji i naziv „Akcija Sarajevo“, o kojoj se govori kao o akciji - doturanja pomoći. Da ne treba potcenjivati rešenost na intervenciju, izjavio je komandant vojske Srpske Republike BiH general Ratko Mladić, po čijim rečima je narod Srpske Republike Bosne i Hercegovine spreman za borbu. Mladić se uz to založio za miran način rešavanja problema, ali je dodao da cela međunarodna zajednica ostaje na to gluva, optužujući i dalje srpsku stranu kao agresorsku dok je uz dolare i marke potpaljen ratni požar. Sarajlije ostaju zatrpane sopstvenim brigama, pre svega o tome kako da prežive. Juče nije bilo hleba. Tanjug javlja da je hleb obezbeđen samo za bolnice. Izaći na ulicu veliki je rizik. MUP BiH je dao preporuku da se građani kreću krajnje oprezno i da izbegavaju okupljanje u redovima za hranu, ili za novac pred bankama. Na sarajevskim ulicama, stoga je bilo mnogo manje sveta. Od ranih jutarnjih sati juče u Dobrinji su, kako je saopštio Centar službi bezbednosti, dejstvovali tenkovi. Isti izvor saopštio je da se „puca sa piste aerodroma Sarajevo“, dok je izveštač Radio-Beograda javio da se puca - „prema aerodromskoj pisti“. Informacije dolaze iz više izvora, razlikuju se i teško je, što zaključuje i novinar Tanjuga, dobiti pravu sliku zbivanja u gradu. Jedino je sigurno da oružje ne miruje i da ga je teško obuzdati. Mojmilo, Nedžarići, Dobrinja, nazivi su sarajevskih naselja iz kojih stalno dolaze vesti u kojima se pominje pucnjava i detonacije. Oko Dobrinje se vode ulične borbe „prsa u prsa“. Javljeno je da je izgoreo „Strojorad“, kao i da je otvoren front prema Vogošći. Izveštač Radio-Beograda javio je, pored ostalog, o nasilnoj mobilizaciji Srba i njihovom odvođenju od Alipašina polja, preko železničke stanice do stadiona u Koševu. Probleme Sarajlija stvara čak i vreme, jer je kiša poplavila mnoge ionako već razrušene kuće i stanove. Srpska novinska agencija SRNA javila je o minobacačkom napadu na Čekrčiće. Ista agencija je emitovala izveštaj o tome da se Milivoje Solak, major vojske Srpske Republike BiH koji se nalazio u zatočeništvu u naselju Dobrinja, sreo sa svojom porodicom koja je takođe svakodnevno bila maltretirana. SRNA je javila i o jakom napadu iz Hrvatske na derventskom frontu. Iz Dervente se javio dopisnik „Politike“ Boro Teofilović, koji je izvestio o žestokim borbama na gotovo celom ratištu u bosanskoj Posavini. U srpskom selu Podnovlje u dobojskoj opštini, od granate su poginule četiri žene koje su u tom momentu radile na njivi. B. Teofilović saznaje da je u srpska sela koja se nalaze u podnožju planine Motajice ubačeno više terorističkih grupa iz Hrvatske. One su prešle reku Savu kod Bosanskog Dubočca i Bosanskog Kobaša. (M. D.) *** KORZO OPUSTEO ZBOG PROMENA NAZIVA ULICE (Priština, 26. juna): Da sve na Kosovu i Metohiji ima političku pozadinu pokazuje i čuveni prištinski korzo. Na ovom šetalištu u centru Prištine, u ulici koja je nekad nosila ime maršala Tita, već nedeljama nema šetača, pripadnika albanske nacionalne manjine. Oni su se preselili na Sunčani breg, gde svako veče šeta između tri i pet hiljada Albanaca, uglavnom mladih ljudi. Razlog za preseljenje korzoa je promena imena Ulice maršala Tita u Vidovdansku ulicu. (Z. Z.) *** OBNOVA NACIONALNE SAMOSVESTI Ova knjiga predstavlja prvi i pravi poduhvat ove vrste u nas: da se na jednom mestu prikupe i sintezuju svi relevantni naučni podaci i argumenti o istorijskom, antropološkom i kulturnom biću srpskog „naciona“, o njegovom istorijskom i kulturnom hodu, mestu, 10
Poizvodnja zaborava III Soko Joševački značaju i ulozi kako na Balkanu tako i u širem evropskom geopolitičkom prostoru sastavljena je sa očiglednom namerom da ospori sve zablude, obmane i falsifikate koji vladaju dominantnim delom evropske nauke koji se, voljno ili nevoljno, stavio u službu svetskomisionarske i kolonijalističke ideje o apsolutnoj supermatiji Zapadne Evrope nad ostalim svetom, u prvom redu nad varvarskim, primitivnim i „vizantijskim“ Balkanom. Iako ovaj naučni Zbornik uvažava sve što se danas moglo održati u našoj i svetskoj tradicionalnoj nauci, njegovo je težište na onim prilozima i naučnim otkrićima koja smelo i argumentovano proširuju ili ruše konvencionalne predstave o Srbima građene i negovane na osnovu ideološkoh i političkih interesa vladajućih krugova Zapada. U tom smislu, Zbornik je sinteza nekonformističkih istraživanja i shvatanja koja izn osnova menjaju tradicionalnu i preživelu metodologiju i pružaju siguran i pouzdan osnov za stvaranje nove slike o istorijskoj i duhovnoj egzistenciji srpskog naroda kao kulturnog i političkog subjekta. Na osnovu svega, dobija se jedna sasvim nova, nekonvencionalna, impozantna i na objektivnim naučnim merilima izgrađena integrativna kulturna sinteza svih značajnih istorijskih učinaka srpskog naroda. Ta slika bitno menja u njegovu korist istorijsko, kulturno i političko mesto Srba u evropskoj porodici naroda kao i u njihovoj kulturnoj istoriji. Potvrđuje se da je Balkan najstarije kulturno stanište Evrope u kome se između 7000 i 3500 godina pre Hrista, pojavile najranije autohtone kulturne forme evropske civilizacije. Dok prvi tom obesnažuje izmišljenu superiornost i evropocentričnu samoobuzetost Srednje i Zapadne Evrope, koje sebe smatraju centrom i izvorom evropskih i svetskih kulturnih zbivanja u drugom tomu autori se najpre bave fenomenologijom evropske destruktivne i agresivne politike prema srpskom narodu i njegovoj kulturi. Pred nama izrasta slika monstruozne istorijske uloge Vatikana u njegovoj nimalo hrišćanskoj borbi za svetsko gospodarstvo; raspliću se i otvaraju skrivene i neslućene veze između glavnih činilaca svetske kolonijalno-osvajačke politike na Balkanu; otkriva se nakazni profil i patološko naličje hrvatskog ustaštva, njegovi rasističko-genocidni izvori i inspiracija, neprekinuti lanac antisrpske propagande, od Zmajevića (početak 18. veka) preko Starčevića (19. vek) do Franka, Pavelića, Budaka i Tuđmana u ovom veku. Značajno mesto zauzimaju i poglavlja koja se bave istorijskim i duhovnim posledicama srpskih migracija, rasejanja i seoba usred čega dolazi do formiranja duhovnih i kulturnih središta u srpskoj dijaspori. Da bi se shvatila sadašnja situacija na Balkanu kao i položaj srpskog naroda na svetskoj vetrometini, osvetljeni su i događaji iz Drugogo svetskog rata i naše najbliže, „brozovske“ prošlosti, i izneta njihova međunarodna, interesna i ideološka, pozadina, sa svim katastrofalnim posledicama po Srbe. Iako su Srbi najviše (da ne kažemo: JEDINO oni) stradali kao narod od genocidnih zlikovaca naci-fašističkog i hrvatsko-ustaškog tipa (činjenica koja do pre neku godinu uopšte nije smela biti u javnom opticaju radi „mira u kući“!); iako su se na ovom prostoru sve do kraja 1942. godine, kad je svakom postalo jasno da Sile osovine gube rat, gotovo jedini borili protiv fašističkih okupatora i njihovih hrvatsko-ustaških satrapa, Srbi su posle završetka Drugog svetskog rata ispali žrtve one iste politike koju je protiv njih u ratu vodio fašistički okupator. Avnojevskim odlukama srpski narod je ponovo razbijen na nekoliko republika za koje je unapred isplanirano da „prerastu“ u samostalne države i tako pravno i politički ovekoveče razbijanje i podelu srpskog naroda predstavljajući je kao svršenu istorijsku činjenicu.
11
Soko Joševački
Poizvodnja zaborava III
Nema nikakve sumnje da će ovaj zbornik doprineti buđenju i osvešćivanju uspavane nacionalne svesti i da će odigrati višestruku produktivnu i pozitivnu ulogu ne samo u našem nego i u svetskom kulturnom prostoru. On će dati nov i snažan podstrek smelim nekonformističkim i nepristrasnim istraživanjima, uticaće presudno na promenu istorijske i kulturološke metodologije, pružiće najbitnije elemente i stvoriti integracionu osnovu za stvaranje nove slike o istorijskj i duhovnoj egzistenciji srpskog naroda. U njemu se mogu naći najsuptilniji argumenti u prilog istorijkih zahteva i pretenzija srpske državnosti i korifejske kulturne misije na Balkanu. Odnose srpske i zapadnoevropske kulture ovaj zbornik odlučno i nepobitno menja u korist srpskog kulturno-istorijskog primata, što zahteva i nameće hitnu i temeljnu reviziju evropske preistorijske kulturne hronologije u korist balkanskih naroda i Srba. Srednja i Zapadna Evropa konačno se moraju pomiriti sa činjenicom da svoju političku i ekonomsku dominaciju u savremenom svetu ne mogu više zasnivati na lažnoj kulturnoj superiornosti i civilizatorskoj misiji, jer su balkanski prostori konačno definisani kao istočnik i pokretač civilizacijskog procesa u Evropi. Predstoji dakle radikalna izmena i ponovo iscrtavanje geografske karte evropske kulturne prošlosti. Na toj karti će slovenski etničko-kulturni činilac, koga je kulturna istoriografija Zapada stolećima držala na istorijskoj i kulturnoj margini, ponovo dobiti mesto jednog od središnih pokretača i nosilaca najranijih i po ceo tok evropske kulturne evolucije presudnih procesa kulturne emancipacije. U tom smislu, najveća je zasluga ove knjige u tome što sistematskim i razložnim uvidom u gotovo beskrajni niz proverenih kulturnih i istorijskih činjenica razbija iluzije o „civilizovanoj“ i „hrišćanskoj“ Evropi objašnjavajući argumentovano šta se sve krije iza evropske „indiosinkrazacije“ prema srpskom narodu. Ne može se dovoljno oceniti dragocenost ove knjige. Bez nje, bez ogromnog fonda dragocenih činjenica koje su u njoj sintetizovane, nema snalaženja u zamršenoj i izvitoperenoj situaciji u koju smo bačeni, ne bez svoje krivice. Jer, krivica je i neznanje, ali krivica koju istorija ne prašta. U ovoj je knjizi sakupljen najveći deo onoga što naš čovek mora znati ako hoće da opstane u sadašnjem i budućem svetu. Onaj ko ne zna identitet svog naroda, ali i realan istorijski i geopolitički raspored sila dobra i zla, ko na vreme ne otkrije izvore opasnosti ali i duhovnu snagu sopstvenog naroda, taj je unapred osudio i sebe i svoj narod na propast, zavaran lažnim obećanjima potrošačkog Mamona preko koga Evropa krči propast i sebi i drugima. (Zoran Gluščević) *** USTOLIČENJE VLADIKE ATANASIJA NA VIDOVDAN Ustoličenje vladike Atanasija Jeftića na episkopski tron Eparhije zahumskohercegovačke obaviće se, u Trebinju na Vidovdan, 28. juna, saznaje Tanjug juče u Patrijaršiji u Beogradu. Episkopa Atanasija će, kako saznajemo, u Crkvi svetog preobraženja gospodnjeg u Trebinju ustoličiti mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović. Kao što je poznato, Atanasije Jeftić je do sada bio episkop banatski, a po svojoj 12