УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
1
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА НАУЧНИ СКУП СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ
Допринос Милоша С. Милојевића књижевности
Црна Бара, 23. јун 2018. године.
2
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА Научни скуп са међународним учешћем: Допринос Милоша С. Милојевића књижевности Преглед чланака, погледа, истраживања, повода, оцена и приказа Издавач Удружење Милош Милојевић – Црна Бара www.milosmilojevic.macva.info
За издавача Новица Крезић Корице и рачунарска обрада Novica.info Веб сајт скупа www.naucniskup.macva.info Електронска пошта naucniskup@macva.info Тираж: 100 Штампа Штампарија Грујић - Шабац
3
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
4
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Зборник резимеа је настао у оквиру пројекта: Научни скуп са међународним учешћем „Допринос Милоша С. Милојевића књижевности“ који је суфинансиран из буџета Општине Богатић.
Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
5
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
6
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
ОБАВЕШЕТЊЕ ОРГАНИЗТОРА ЗА УЧЕСНИКЕ СКУПА Учесници скупа у обавези су да организатору своје коначне научно-истраживачке радове, након завршетка скупа доставе најкасније до 15. септембра 2018. године, у електронском формату на адесу:
naucniskup@macva.info Организациони одбор скупа донео је одлуку да се у коначни Збoрник радова могу уврстити и остали радови који задовоље рецезентски поступак, а чији аутори нису били у могућности присуствовати скупу у Црној Бари 23. јуна 2018. године. Ово је уједно и позив за заинтересоване учеснике да узму учешће до горе наведеног датума, како би свеобухватије обрадили тему скупа. Планирано је да се Зборник радова објави и промовише на дан рођења великана Милоша С. Милојевћа 16. октобра 2018. године. Дигитално дело које проистиче из самог усменог излагања радова на скупу у Црној Бари 23. јуна 2018. године представљаће посебну целину која ће бити публикована као „Дигитални зборник излаганих радова“ www.naucniskup.macva.info www.milosmilojevic.macva.info 7
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
САДРЖАЈ Програм Научног скупа.....................................10 Организација скупа............................................11 ПРЕДГОВОР........................................................14 УВОДНА РЕЧ – Акад. проф. др Радомир Д. Ђорђевић..................................................................14 КЛЕТВЕ У «ПЕСМАМА И ОБИЧАЈИМА УКУПНОГ НАРОДА СРБСКОГ» МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА Проф. Др Зоран Милошевић................................21 ПОРУКА НАШЕ КОЛЕКТИВНЕ СВЕСТИ - СРБИ ПОБЕДНИЦИ У РАТУ, ГУБИТНИЦИ У МИРУ Драгослава Гога Копривица................................22 МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ И ЊЕГОВ ДОПРИНОС НА САКУПЉАЊУ АРХИВСКО-АРХЕТИПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ГРАЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Акад. проф. др Радомир Д. Ђорђевић...............23 ИСТОРИЧЕСКОЕ НАСЛЕДЕНИЕ МИЛОША МИЛОЕВИЧА В СОВРЕМЕННОЙ РОССИЙСКОЙ ИСТОРИОГРАФИИ — проф. др Виктор В. Мищенко (Русија)...................................................26 СЛАВЉЕНО И ОСПОРАВАНО ДЕЛО МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА - проф. др Сретен Петровић.......27
8
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
ЗЛАТНИ ГРУМЕН ОБЛИЈЕПЉЕН ЗЕМЉОМ - Вера Милосављевић........................................................29 СВЕДОЧАНСТВО СПИРИДОНА ГОПЧЕВИЋА МЛАЂЕГ О "ПЕСМАМА И ОБИЧАЈИМА УКУПНОГ НАРОДА СРПСКОГ" МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА Срђан Новаковић....................................................31 ОГЛЕДАЛО СРПСКОГ РОДА - Милка Стефановић Мими..........................................................................33 ДУЖЕ ПАМЋЕЊЕ СРБА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА - Миомир Филиповић Фића...........................................................................35 МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ И ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ВЕЗА И ЗНАЧАЈ ЗА МАЧВАНСКУ ТРАДИЦИЈУ И ПИСАНО СТВАРАЛАШТВО – Милана Давидовић................................................................39 ПРИЛОГ ЗА БОЉЕ РАЗУМЕВАЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ ЛИЧНОСТИ И ДЕЛА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА Миша Лазар.............................................................41 ПОДСЕЋАО ЈЕ ДА ПОСТОЈИ СТАРА СРБИЈА У КОЈОЈ ЖИВЕ СРБИ - Јово Бајић............................45 Прилог: ЦРКВА У ЦРНОЈ БАРИ – МЕСТО РОЂЕЊА ВЕЛИКАНА ЦРНОБАРСКОГ - Предраг Ђурић......48 Прилог 2: Песма „МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ“ – Бошко Безбрадица...............................................................56
9
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
ПРОГРАМ НАУЧНОГ СКУПА:
СУБОТА, 23. јун 2018. 10:00 Пријава учесника научног скупа 11:00 Отварање скупа и поздравне речи 11:30 Излагање радова учесника - 1. сесија 12:30 Кафе пауза, коктел, слано послужење 13:00 Излагање радова учесника - 2. сесија 14:00 Пленарна седница 15:00 Затварње научног скупа 15:30 Ручак 17:00 Туристички обилазак Црне Баре
10
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
ОРГАНИЗАЦИЈА СКУПА
Драгослава Гога Копривица НАУЧНО-СТРУЧНИ ОДБОР
Акад проф др Радомир Ђорђевић Акад проф др Зоран Милошевић Проф др Милосав Ж. Чаркић Милорад Андрић
ПОЧАСНИ ОДБОР
Љубинка Кнежевић Предраг Белић
Иво Андрић ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР
Предраг Ђурић Новица Крезић
11
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Драгослава Гога Копривица РЕДАКЦИОНИ ОДБОР
Акад проф др Радомир Ђорђевић Иво Андрић
СЕКРЕТАР СКУПА
Даница Живковић Ана Димитријевић Милинко Илић Јелена Видаковић
ТЕХНИЧКИ ОДБОР
Ружица Зекић Слађана Павић Душко Ђурић Славиша Зекић Драган Лукић Радиша Павић Душанка Видаковић Синиша Благојевић
ВОДИТЕЉИ СКУПА
Љубинко Јевтић
12
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
13
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
ПРЕДГОВОР Научни скуп је проистекао из потребе друштва Милоша Милојевића да активније и свеобухватније расветли научно деловање истакнутог Милоша Милојевића, како у књижевности, историји, ослободилачким ратовима тако и у несебичном залагању за очување православне вере и српства у суштини, што ће свакако у будућности бити неке од надолазећих тема на којима ћемо активно радити. Научни скуп представља свеобухватан приступ у расветљавању разних непознаница које и даље владају када је у питању лик и дело неумрлог Милоша С. Милојевића. Захваљујући раду друштва и несебичним залагањем наших истрајних сарадника мисија спознаје и враћања заслужног великана наставља се организовањем првог оваквог скупа и то баш у месту рођења, рекли би на изворишту истине, у Милошевој родној Црној Бари (некадашњем Јордану) где Дрина љуби Саву. Велику захвалност исказујемо свим учесницима који су се одазвали нашем позиву и својим учешћем доприносе да се Милојевић врати на заслужно место српских великана. Ово је само први у низу планираних скупова које ће наше друштво у будућности организовати, јер је потреба за оваквим окупљањем вишеструка што доприноси општем циљу спознаје заборављеног великана. Организациони одобр скупа. 14
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
УВОДНА РЕЧ Пре свега, на самом почетку овог списа, желим да изразим поштовање и захвалност, али и храброст свим учесницима и посетиоцима НАУЧНОГ СКУПА под називом “Допринос Милоша С. Милојевића књижевности”. Он ће се одвијати у оквиру великог и првог међународног научног скупа о истој личности, и који ће бити 23. јуна, ове године. Истовремено, одвијаће се и општа манифестација под називом: “Дани Милоша С. Милојевића” од 2224. јуна 2018.г. у Црној Бари - код Богатића, округ Мачва. Већ на почетку, изразио сам мишљење, да поред осталог, учесници научног скупа би морали да имају и “храбрости” да дођу на овај научни скуп. Да се све не би схватило погрешно, потребно је рећи, да под наведеним мислимо пре свега, на то, што се личност “Милоша С. Милојевића никада није до сада у тој мери експонирала, напротив, наша научна јавност, већ после његове смрти га 1897.г. у Београду, врши снажан притисак на све тадашње научне институције, да се личност и дело Милоша С. Милојевића “затре” свим средствима и његова личност временом потпуно изгуби из србске науке. То је учињено и од стране научне јавности која је дошла после другог Св. рата и која је као по дифолту наставила са истим акцијама. Тако је постепено дошло, да се на личност, Милоша С. Милојевића као научника и као војсковође у потпуности заборави, сем неких појединаца - ентузијаста, који су и даље 15
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
чували успомену на овог великог србског сина, који је за време свог живота и колико је живео, учинио за свој народ највише што је могао, док ће другима из његове бранше, ни цео живот да утроше, неће достићи величину и значај његовог рада за своју земљу и свој народ. Овај први научни скуп о “Милошу С. Милојевићу” који ће се одржати у његовом родном месту - Црној Бари у зеленој Мачви, имаће изузетан и велики значај, и како би се по први пут на научни начин осветлила личност “Милоша С. Милојевића”, овога пута из угла књижевности, јер је Милош С. Милојевић не само књижевник, већ надасве историчар. Ипак, за сада је у организацији научног скупа преовладало мишљење, да се о Милошевој активности говори из угла књижевности и његовом доприносу србској националној књижевности. Ово је учињено и из разлога самог научног деловања Милоша С. Милојевића, који је због потреба тадашње наше државе Краљевине Србије одлучено, да се на нашим окупираним деловима од стране тадашње Турске царевине изврши “тајна научна мисија” и како би се на самом терену, које је окупирала Турска у време 19. века - јужни делови Србије: од Ниша према средњим јужним деловима (нишка, лесковачка, прокупачка, копаоничка и пиротска област), а затим и даље Косово и Метохија као стара Србија, и Македонија као најјужнији део старе Србије. За такву делатност, изабран је Милош С. Милојевић, као надасве храбра личност али и изнад тога виспремна научна личност, родољуб 16
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
патриота. Својим деловањем на побројаним областима Милош С. Милојевић је оправдао своју делатност, доносећи у тадашњу Краљевину Србију под динанстијом Обреновића обиље научног материјала које је успео да забележи или исцрта док је био на терену. Већином је радио потајно и скривено, да турске снаге безбедности не би приметили његов рад. Сналазећи се како је знао и умео Милојевић је тадашњу границу између Србије и Турске-која је тада била између Ниша и Алексинца, прелазећи је уз помоћ својих верних јатака и затим се поново враћао да би донео прикупљени материјал. Милојевић је у овом периоду времена упоредо радио на сакупљању етнолошког, језичког, песничког, историјског материјала, користећи разноврсне научне методе и које су се и једино могле примењивати у датим околностима. Покушавао је да сазна како живи србски народ под окупацијом, записивао или вршио својеврсни попис србских кућа, становништва, цркве, црквена имања, откривао напуштене или полузатрпане руине грађевине и откривао средњовековне записе на многима од њих. Процењивао је колико има Срба, србских породица и на Косову и Метохији, њихов број кућа, имања, сточни фонд и остало, што је имало вредносне податке за Краљевину Србије. Како ће се и ускоро приближити србско-турски рат 1876-1878.г. ови подаци су били од великог значаја у ратним условима. Поред овог надсве плодоносног и 17
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
истраживачког рада М.С. Милојевић је имао толико воље и храбрости да запише или изврши попис народних србских песама о којима Вук Караџић није ни знао да постоје. Према евиденцији која је накнадно извршена, Милојевић је сакупио преко 700 народних песама из наших јужних предела. Отуда је и настала током 1869 г. књига под називом “Песме и обичаји укупног народа србског (прва књига) у којој преовладавају тзв. “обредне песме”. Књига је штампана у државној штампарији Краљевине Србије. Тадашња научна јавност се по први пут тада упознала са “народним песничким благом” србског народа са југа Србије. Резимеи радова који ће бити изложени у овом “сажетку радова”,одражаваће бит и суштину књижевне делатности Милоша С. Милојевића. Научни одбор научног скупа, сматрао је, да је величина Милоша С. Милојевића у тој мери значајна за будућа покољења, и да ће се путем радова који ће се саопштавати на научном скупу, по први пут чути и поједини али и конкретни резултати делатности нашег великана и научника и академика Србског ученог друштва, као почасног академика Србске краљевске академије. Свакако, ни овим научним скупом неће се у потпуности осветлити личност и дело Милоша С. Милојевића. Надамо, се, да ће данашња шира јавност, схватити значај његове делатности за будуће генерације и са којим се “судбина” поиграла на недостојан начин, марганализујући и потискивајући његову личност и значај за србску науку, само због тога, што је био 18
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
приљежан и веома вредан у свом раду, откривајући “ствари нечувене”(израз Милоша С. Милојевића, прим. Р.Ђ) када је говорио о старијој србској старијој историји, чему припада и делатност на пољу књижевности Старе Србије, о којој се ни данас на нашим факултетима и катедрама за србски језик и књижевност, још увек не говори, што из страха од стране државне власти и шта ће она рећи, и да ли ће то бити могуће, или пак из недовољног сазнања о надасве родољубивој личности, која је зла судбинабоље рећи “неки зли људи”, који су “закључили”, да је делатност Милоша С.Милоjевића “штетна” по србски народ и да га треба у потпуности остракирати из књижевности, али и пре свих из историје. Академик СКАНУ Проф. др Радомир Д. Ђорђевић
19
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
20
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Акад. проф. др Зоран Милошевић1 Институт за политичке студије Београд
КЛЕТВЕ У «ПЕСМАМА И ОБИЧАЈИМА УКУПНОГ НАРОДА СРБСКОГ» МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА Према Светом Писму у почетку је била реч. Ова чињеница да је реч стварање веома је поштована код Срба. Моћ речи се, дакле, може пратити у укупној култури Срба. Сегмент ове културе је и клетва, односно проклињање. Веровање да се клетвом може исправити нанета неправда (Срби увек куну када им се нанесе неправда, а не ради наношења зла). Клетва према српском веровању траје шест генерација. Ако се покуша успоставити хијерархија клетви, односно сазна која клетва је најгора долазимо до занимљивих виђења. Према одређеним веровањима најтежа је кумова клетва, према другим родитељска. Најстаријом се (што је нетачно) сматра клетва цара Лазара. Према «Песмама и обичајима укупног народа србског» најтежа је девојачка клетва. У овом чланку покушаћемо да укажемо зашто је то тако. Кључне речи: клевете у пемама Милоша С. Милојевића, клевета Цара Лазара. 1
zoran.milosevic@yandex.com
21
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Драгослава Гога Копривица2 новинар, књижевник, политиколог, публициста
ПОРУКА НАШЕ КОЛЕКТИВНЕ СВЕСТИ - СРБИ ПОБЕДНИЦИ У РАТУ, ГУБИТНИЦИ У МИРУ Анализа позадине овакве једне поруке наше колективне свести. Затирањем истинске историје српског народа, над њим извршен културни и духовни геноцид. Српски великани и научни истразивачи попут Милоша Милојевића и многих других, потиснути су из нашег знања и самосвести. Критички осврт на научну критику и аргументацију којом се оспорава аутентицност сабраних песама Милоша Милојевића, оличену у чланку др. Љубинка Раденковића "Кривотворење фолклора и митологије – неки словенски примери". Кључне речи: Милош Милојевић, затирање историје, оспоревање, сабране песме, Љубинко Раденковић.
2
gogakoprivica@gmail.com
22
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Академик, проф. др Радомир Д. Ђорђевић3 Филозофски факултет, Косовска Митровица Катедра за социологију
МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ И ЊЕГОВ ДОПРИНОС НА САКУПЉАЊУ АРХИВСКО-АРХЕТИПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ГРАЂЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ Део овог рада се бави о Милошу С. Милојевићу и његовом доприносу српској књижевности. До сада, се о Милошу С. Милојевићу, није званично ни експлицитно, говорило, јер је владала прећутна тишина о његовој личности, али и о његовом животу и раду. Изузетно је значајно за културну и научну јавност Србије, да се осветли ова намерно затањена личност наше историографије и једног од првог сакупљача народних песама са подручја некадашење територије Турске - а данашњег Косова и Метохије, као и некадашње Старе Србије.данашње Македоније. Свакако, морамо да се упитамо, одакле оваква мистериозност, о овој надасве слободарској српској личности, и која се борила у српско-турском рату 1876-1878.г., као и врсном научном раднику - академику Српског научног друштва, а касније и почасним чланом Српске краљевске академије у 19 веку. Милојевић је 3 radomir.djordjevic@hotmail.com 23
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
понајвише познат као историчар и истраживач српских старина на Косову и Метохији, јер је и таква сазнања стицао и студирао у Русији на престижним Универзитетима, и одатле понео у Србију. Она су садржавала.низ корисних сазнања о далекој старости Срба у давнини. Вероватно је и то био разлог, што је изопштен из науке, јер његова сазнања нису одговарала тадашњим Великим силама. Његова књижевна делатност огледа се на пољу пре свега пописа оних старинских српских песама са Косова и Метохије и Македоније, и које Вук Стефановић Караџић није обухватио. Сматра се, да је Милојевић скоро у немогућим условима, сакупио сам и уз помоћ својих сарадника, преко 700 народних песама, низ народних обичаја, фолклорног и етно-матерјалних доказа о присуству Срба у тим областима од старина, и које су биле окупиране од стране Турака. Успео је да својим радом попише низ археолошких ископина и цркава, у време када је Србија била краљевина и царевина., док је многе мање археолошке предмете пребацио у тадашњу кнежевину Србију. Издао је једну од првих својих књига под називом:”Песме и обичаји укупног народа србског - обредне песме”, у три тома. Задње издање је изашло ове године 2018.г.- први том, у оквиру Друштва”Милош Милојевић” из Црне Баре. У раду се говори о Милошевом доприносу на пољу књижевности, пре свега народних песама, и његовом покушају да се не забораве од самог народа и који их је створио на датом простору. Методе које 24
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
су употребљене у овом раду разумевања, метода анализе археолошка. Кључне речи: Милош књижевност, споменици хрисовуља
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
су пре свега метода метода историјско С. Милојевић, песме, културе, дечанска
25
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Виктор В. Мищенко4 к.и.н., доцент ФГБОУ ВО «Брянский государственный университет имени академика И.Г. Петровского» г. Брянск, Россия
ИСТОРИЧЕСКОЕ НАСЛЕДЕНИЕ МИЛОША МИЛОЕВИЧА В СОВРЕМЕННОЙ РОССИЙСКОЙ ИСТОРИЈОГРАФИИ Аннотация: В статье говорится об историческом наследии сербского ученого Милоша Милоевича и о том, как его исторические теории интерпретируются в современной российской науке. Идеи Милоша Милоевича актуальны и сегодня в плане защиты славянской идентичности от идей глобализма. Ключевые слова: Милош Милоевич, автохтонность сербов, славяне, история сербов, российская историография
4 vicpost@inbox.ru 26
Проф. Др Сретен Петровић5 филозоф, културолог, научник
СЛАВЉЕНО И ОСПОРАВАНО ДЕЛО МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА У покушају да осветлим преко мере заслужан рад просветног и књижевног радника, али и упадљиво истрајнога родољуба Милоша С. Милојевића, почећу од парадигматичне кампање против његовога књижевног дела коју су водили поједини салонски интелектуалци престонице, уверени да је то на корист режиму и његовој државној и културној политици. Одувек је било удворичких интелигената који су безрезервно трошили своје услуге у испомоћи вођству у његовој спољној политици, свеједно што је, као у овом случају, тим истим дворјанима недостајао прави увид у реално стање односа на Балкану. Како ће се испоставити, нису разумели да је осамостаљена Србија, не само Турцима, већ и многима била трн у оку. Таква илузија о братској љубави међу Јужним Словенима започела још пре српско-турских ратова 1876. године. Оно што се потом одигравало показаће како су појединим нашим врлим културидеолозима недостајала елементарна сазнања о сложености и о, надасве, непријатељском односу суседа према ондашњој Србији и српском народу. Наиме, по окончању ратова 1878. године, а и за време његовог трајања, постало је сасвим јасно да су наша браћа са источне стране Кнежевине Србије настојала профитирати на рачун ратних успеха 5 sreten.petrovic940@gmail.com
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Србије, упркос беневоленцији српске интелигенције и режима у настојању да се пружи братска солидарност за свеколику јужнословенску ствар. У другом делу овога рада, осветлићу лик и дело Милојевића из пера његових савременика, међу којима је, осим противника, било и оних који су високо вредновали резултате овога јединственог духовника. Кључне речи: Милош Милојевић, културна политика, Јужни Словени.
28
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Вера Милосављевић, 6 етнолог
ЗЛАТНИ ГРУМЕН ОБЛИЈЕПЉЕН ЗЕМЉОМ У раду под овим загонетним насловом говори се о монографији Обредне пјесме древних Срба из Индије коју је објавила београдска издавачка кућа „Мирослав“ 2008. године. Овим изразом аутор монографије је означио примерак књиге Милоша Милојевића пронеђен 2004. године у старој књижници манастира Бођани. Реч је о Милојевићевој књизи Песме и обичаји укупног народа србског – обредне песме (Државна штампарија у Београду 1869). Пронеђени примерак књиге нико раније није читао што се дало закључити по нерасеченим листовима. Петнаест србских народних песма у Милојевићевој књизи у којима се помиње Индија подстакле су проналазача недирнутог примерка ове старе и ретке књиге да напише обимну полихисторијску студију о Милојевићу и о питањима старе историје Срба. Садржај ове значајне студије приказује се у моме раду. Још једна загонетка прати издање ове монографије. На корицама, на насловној страни и у 6
vera@gmail.com
29
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Каталогизацији у публикацији (СIР) наведено име аутора је Аљоша Бранков Арсеновић. Међутим, стварни аутор монографије био је Аљошин отац, сада већ блаженопочивши монах Светоархангелског манастира у Ковиљу Галактион (Арсеновић), познат у свету као инжињер грађевинарства Бранко Арсеновић. Име монаха Галактиона у његовој књизи нигде није поменуто. Исти аутор је под својим именом Галактион М. Арсеновић и именом сина Аљоше Б. Арсеновића објавио исто тако значајну књигу Куће Лепенског Вира коријени србске баштине (МЦИ, Београд 2011) а са кћерком Дарјом Арсеновић – Трго књигу Које име србско дати ( АРС књига, Београд 2012). Кључне речи: Манастир Бођани, Аљоша Бранков Арсеновић, Милош Милојевић песме и обичји.
30
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Срђан Новаковић7 публициста
СВЕДОЧАНСТВО СПИРИДОНА ГОПЧЕВИЋА МЛАЂЕГ О "ПЕСМАМА И ОБИЧАЈИМА УКУПНОГ НАРОДА СРПСКОГ" МИЛОША С. МИОЛОЈЕВИЋА Рад је приказ аутентичног сведочанства Спиридона Гопчевића из књиге "Стара Србија и Македонија" о мукотрпном националном прегалаштву Милоша Милојевића на прикупљању најстарије србске баштине и о делима Милојевићевим "која садржавају у себи право благо, и која су богат мајдан за србску историју и за познавање србских старина", по речима једног од највећих генија Европе свога доба - Спиридона Гопчевића Млађег. Биће речи и о тадашњем антисрбском ставу и предрасуди "Ученог друштва" Србије које Милојевићев рад није хтело финансирати а обасипало је дукатима бугараше и штампало њихове агитационе брошуре..."Учено друштво" је било готово штампати Милојевићев рад, али под условом, 7
seletela@libero.it
31
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
да песме не назове српскима, већ "словенскима"! Кључне речи: друштво,
Спиридон
Гопчевић,
Учено
32
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Милка Стефановић Мими8 Београд
ОГЛЕДАЛО ДУШЕ СРПСКОГ РОДА Књигом Песме и обичаи укупног народа србског, Милош Милојевић је извршио свету дужност према свом српском народу, коме српски род много дугује. Ово дело је заправо печат, “сабирник” српског памћења, духовног богатства и чињенична историја етичких особина српског народа. Поменута књига је велико откриће и непознаница свести наших предака, њихових надахнућа, традиције, народног лика и душе, као и заборављеног живота и стваралаштва. Књига Песме и обичаји укупног народа србског уводи нас у чаролију енигме блага наше дубоке прошлости и у живи говор наших предака. Широм Старе Србије и српских простора М. Милојевић је сакупљао народно семе да би му живот продужио и поколењима оставио, као што је то чинио и његов претходник Вук Стефановић Караџић. Збирка Песме и обичаи укупног народа србског је подељена у 29 лирских целина. Песме садрже пет до осам слогова, са припевима који се понављају после сваке врсте. Целине записа одређених обредних песама 8 ххх 33
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
распоређени су по времену у години и значају разних божанстава којима се српски народ у својој беспомоћности молио, приносећи жртве при молитвеним обредима како би умилостивио њихова духовна бића да српском народу пруже благодет живота. Кључне речи: Књига Песме и обичаји укупног народа србског, Вук Стефановић Караџић.
34
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Миомир Филиповић Фића9 новинар
ДУЖЕ ПАМЋЕЊЕ СРБА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА Кроз дугу историју још се није утврдило да ли Срби не знају или не воле да памте своју дугу у богату прошлост. Некако су навикли и да прихвате оне који су тренутно на власти да историја почиње од њих, а оно што је пре тога било велики се труд чини да се заборави или омаловажи до те мере да није ни за спомињање у лепом светлу наше прошлости. Додуше, и други су нам много помагали да скратимо своју дугу и богату историјску прошлост. Нарочито су то чинили умни људи народа са запада Европе, под будним оком својих владара, како се не би догодило да им бар у томе парирамо или чак будемо испред њих у богаству постојања. После вековног ропства под империјама Турске и Аустрије, али и у времена на искрају трајања ових некад европских сила, млади људи са свих српских простора имали су најчешће прилику да се школују у разним струкама, у запдним земљама Европе. Школовање у Турском царству подразумевало се потуном асимилацијом и најчешће у војничком смислу. Због тога је велики број Срба био на челним војним положајима у Отоманској 9 seoskenovine@hotmail.com 35
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
империји. Велики број младих школованих Срба у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, Мађарској, Француској или Енглеској, па и у словенским земљама Чешкој и Словачкој био је усмерен о историји Срба онако како су то одредиле високошколске установе у складу са политиком тих земаља. Срби се помињу од тада и тада, а пре тога није нас било. Зато се у нашем народу уврежила мисао да нам све почиње са Немањићима. Тако нам је сервирала и национална Радио-телевизија Србије, као да ништа пре тога није било од Срба и њихове историје. Е, управо је први и прави борац за истину и дуже пмаћење Срба о себи и богатом историјском трајању Милош Стевана Милојевића, рођен у мачванском селу Црној Бари, због кога су га савременици једноставно звали Мачванин. А неког тако назвати је за за нас Мачване понос. Такву привилегију од више стотина умних Мачвана у протеклим временима имао је само блаженопочивши сликар васионе Милић од Мачве за кога смо то знали сви. За Милоша јако мали број, па зато ово сад истичем да је велика привилегија неког назвати надимком Мачванин. Велики значај Милоша С. Милојевића, поред тога што је оно научено о историји свог народа несебично преносио младим нараштајима је и његово сакупљање усмене књижевности широм српских простора на читавом Балкану и тако то претварао у писан траг о српској културној 36
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
баштини. Слободно се може рећи да је мисија путешествија Милоша С. Милојевића по, пре свега, јужним крајевима где су Срби живели у време кад су ти крајеви били под турском влашћу, била равна оној коју је извео знаменити реформатор српског језика Вук Караџић. Сакупљајући песме, предања, приче, народне обичаје у различитим облицима презентирања културног наслеђа сеоског народа од најчешће неписменог народа, Милош С. Милојевић је сачувао велико богаство нашег битисања и културног стваралаштва на просторима где Срби и данас живе. Тај трајни незаборав Милоша С. Милојевића сврстава у ред најзнаменитијих личности српске прошлости и велики залог за бољу будућност српског народа. Самим тим чином деловао је снажно на један неписмени народ да ствара себи богату културну баштину са којом се ми данас поносимо у целом српском роду, а посебно у Мачви. За Мачву би требало да буде привилегија што је изнедрила таквог горостаса у српском роду који је гледао вековима уназада али и унапред, оснивајући дружине учености и опште културе где год су Срби живели, пре свега на просторима Балкана. О његовим делима написали су други и он бројне књиге и о њему су рекли речи хвале знаменити Срби и српски пријатељи. Нама Мачванима остаје да гајимо сећање и трајно обележје на лик и дело Милоша С. Милојевића и 37
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
зато велико хвала људима, пре свега, у његовој родној Црној Бари, што покренуше да се окупимо око дела Милошевог,али и свим другима који то подржавају и тако нам историју и памћење продужавају до стварне истине о нама Србима. Кључне речи: Милош Милојевић, Мачва, Црна Бара, књижевност.
38
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Милана Давидовић10 председник удружења писаца „Јанко Веселиновић“ Богатић
МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ И ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ ВЕЗА И ЗНАЧАЈ ЗА МАЧВАНСКУ ТРАДИЦИЈУ И ПИСАНО СТВАРАЛАШТВО С обзиром да се увек треба поносити својим коренима и понављати нашим нараштајима, ко смо и ко нам је оставио знамење које треба чувати од заборава, неизоставно је свакако поменути два великана какве је Мачва имала као што су Милош Милојевић и Јанко Веселиновић. С обзиром да је Јанко Веселиновић један од оснивача и први председник УКС-а, на чијем челу је остао до своје нажалост преране смрти у 43.г живота, написао најчитанији роман свих времена „Хајдук станко“, а Милош Милојевић српски историчар који је знатан део свог живота и рада посветио подизању националне свести у српском народу, можемо слободно рећи да постоји једна невидљива веза, али која гради свој будући пут на темењима ова два великана. Мачва и њен народ имају итекако велики задатак и обавезу очувања 10
davidovic.milana975@gmail.com
39
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
стваралаштва два имена која ни ова а ни генерације које тек долазе не смеју заборавити, већ шта више, морају трагати и изуцавати њихов рад по коме наша Мачва тек треба да се представи и напокон ова два велика имена врати на пиједестал на коме они поносно треба да стоје. У настојању да приближимо значај и Јанка и Милоша за Мачву, и да њихова имена сачувамо од бледила заборава, удружења која су основана у част обојици наших великана, удружили су се и заједно раде на стварању једног пројекта, које ће достојанствено представњати и имена поменутих великана као и значај Мачве кроз њихов допринос. Драго ми је што сам почаствована да присуствујем и дам свој допринос овакввом пројекту са надом да цемо кроз будуће деловање да будемо они што се заједно боре и порушимо неписано правило својствено српском народу, а то је да се раздвајамо по било ком основу. Са цињем да ће наш заједнички рад и труд допринети подизању културне свести Мачве, испред удружења писаца “Јанко Веселиновић“ желим да се захвалим на позиву за учешће и да се надам да ћемо достојанствено представити наше мачванске ствараоце и нашу Мачву. Кључне речи: Милош Милојевић, Јанко Веселиновић, Хајдук Станко.
40
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Миша Лазар11 писац
ПРИЛОГ ЗА БОЉЕ РАЗУМЕВАЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ ЛИЧНОСТИ И ДЕЛА МИЛОША С. МИЛОЈЕВИЋА (Они, који су из колонијалног користољубља прокламовали``еволутивног човека``, свим силама се труде да исти остане“мајмунски погнут”, а не “анђелски усправан”- М.Л) Овај свој скромни оглед ради коначног осветљавања, нажалост, само једне у низу запретаних великих истина српских, могао бих насловом, уместо ``за боље разумевање``, усмерити и, рецимо, ``за поштеније разумевање``. Чињеница је, да се у свету добра и зла, свака битна истина мора ``ставити на распеће``, у намери тренутно моћнијег зла, да се истој одузме ``јавни живот``. И Свети владика Николај Велимировић, ``нови Златоусти``, упозорава да је највећи проблем света етичке природе. На једном месту он каже: ``... Многобројне етике нису ништа друго до етикете. Оне се појављују у декадентним временима, кад год нижа природа човекова пожели господарство над вишом; кад разум човечији узурпира команду над царством моралним...`` , као и следеће: ``... Етика у 11 misa.misino.lazar@gmail.com 41
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
којој на првој страни није насликан ђаво, није етика, него лажна естетика душе...`` (Мисли о добру и злу). И Милош С. Милојевић, велики истражитељ истине о Српству, може се рећи, и један од пионира тог подвига, управо је живео и радио у време, кад је англо-германски империјализам свету наметнуо, између осталог, Дарвинову ``теорију еволуције`` и Ничеову филозофију о надчовеку. Иако данас поуздано знамо скоро све о интимном, креативном и моралном ``нездрављу`` њихових личности ( Дарвин бивши свештеник, склон алкохолу и авантурама, на самрти признао да нема довољно доказа о еволуцији и покајао се! Ниче, нестабилни и фанатични мислилац, који одбацивњем Бога, а умишљањем Надчовека урања у неповратно лудило!), иако и даље немамо довољне научне доказе о свом ``мајмунском пореклу``, а иза себе имамо горко и крваво искуство, прво са ``германским надвођама`` (цареви Вилхелм и Фердинанд, Хитлер са нацистима), а онда и са ``првим полицајцем света`` тј. САД, које отворено спроводе Дарвин-Ничеово ``царство најмоћнијих и најбескрупулознијих`` - под сталном смо и присмотром и принудом, да откривањем неких истина, и усконационалних и широко универзалних, не раскринкамо те, заиста ништа друго до етикетедекадентних и ођавољених моћника света. Зли господари света, просто, дозвољавају од ``Нашег Истинитог``, само оно што се може уклопити у ``Њихово Важеће``! И то је заиста``велики кључ``, који и научно провоцира и 42
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
морално подстиче све прометеје истине, какав је био и свестрани и проницљиви Милош С. Милојевић у свом времену и у тадашњој геополитичкој поставци света, и у њој мале-велике Србије, која се после пола миленијума роп ства поново усправљала и васпостављала. Баш због таквог ``кључа``, и све досад здраво српско, маргинализовано или том ``етикетом`` споља или немарним и нездравим одбацивањем изнутра, добија пуно оправдање за ревизију, ново осветљавање и праведно (поштено) вредновање, ма колико то неког и негде болело! Не могу ни ја овде заобићи ту викторијанскогерманску ``катедру``, која је, што рођачкоцарским, што империјално-политичким мрежама, у покори држала целу Европу, а тиме и цео свет. И само школовање будуће српске елите по Бечу, Германији и про-европској Русији, логично, морало је доћи под њен утицај и мишљење. Али, све велике империјалистичке катедре не трпе другачија мишљења, и најбоље се ``исплате``, ако масовно ``производе`` оне, који прихватају ``здраво за готово``. Ако томе иде у прилог и тренутно политичко и друштвено расположење у отаџбини ``научених``, онда морамо свештати и сву озбиљност и сву ``јеванђељску`` муку Милојевића, не ``својеглавог и сумашедшог``, како су га небројени опоненти проглашавали, већ човека, родољуба и истраживача са интегритетом, талентованог, посвећеног и мислећег ``својом главом``, који, у тој од Европе свеже-признатој 43
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Србији, све пунијој ``самоуверених``, али ``одверених`` глава, покушава изразити сумњу у Велику Етикету империјалиста о ``малој, одскорашњој и небитној Србији``. Такође, раније ``увезени јевропски класицизам и романтизам``, већ су били и овде на издисају под налетом ``нових идеја и струјања`` о друштву, нацији и човеку, да се све од Милојевића истраживано и обнародовано, подведе само под романтични занос једног свемислећег Србина. Такав је пре њега био Вук Караџић (и он се дотиче неких открића да су Срби постојали и пре Словена!), који је, знамо то, цео свој тешки, а светли живот, посветио реформи српског језика, писма и књижевности (и успео!), тиме још више потврђујући исконско српско биће, јер је оно разбацано и несређено народно (што се преносило с колена на колено, и било сам ``историјски запис (паметарница)`` у бићу српском) сакупио, уредио и унапредио (до савршенства). Ја Вука видим као самог Божијег човека (и у Библији је много примера, где обични чобани и рибари постају духовне величине!). И сам у муци, на којој је пре њега био Вук, Милојевић у својој првој књизи обредних песама, упућујући где их заинтересовани могу набавити, каже: ``...Ове могу купити и по сборницима неумрлог нашег Вука Караџића и осталих мученика за народност нашу``... Кључне Караџић.
речи:
Николај
Велимировић,
Вук
44
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Јово Бајић12 новинар, публициста
ПОДСЕЋАО ЈЕ ДА ПОСТОЈИ СТАРА СРБИЈА У КОЈОЈ ЖИВЕ СРБИ У свим својим делима Милош С. Милојевић држао се руске славистичке школе, њених научних достигнућа, принципа и метода рада, која је усвојио у време трогодишњег школовања на Московском државном универзитету. Ако се изузму богослови, био је један од ретких Срба свога времена који се школовао у Русији, и то на Катедри за славистику Московског филозофског факултета коју је водио професор Осип Бођански. Руска и московска славистика у многоме се разликовала од славистичке науке која је у то време развијана на Бечком универзитету и неким другим западноевропским универзитетима. Упоредо са руском славистиком и осталим сродним наукама јачао је и словенофилски или пансловенски покрет, основан у Русији, који је имао за циљ да око Русије окупи све словенске народе, и усмери њихов историјски пут и развитак. Међу словенофилима било је руског племства, политичара, официра, уметника, научника, јавних 12 bajicjovo@gmail.com 45
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
радника који су утицали на спољну политику светске силе Русије и на њене поједине политичке потезе. Посебну пажњу овај покрет поклањао је балканским хришћанима, а пре свега Бугарима, Грцима, Србима који су живели у турском ропству. У то време, на Московском универзитету и осталим руским универзитетима школовали су се млади Бугари. На студије у Русију долазили су са већ формираним политичким ставовима који су се касније исказали у деловању Бугарске егзархије или ВМРО. Бугарски студенти у Русији масовно су се укључивали у словенофилски покрет где су руским словенофилима предочавали „доказе“ да је средњовековна бугарска држава била најзначајнија на Балкану, да су све цркве и манастире, не само у Бугарској, него и Старој Србији сазидали бугарски владари, да су Бугари створили словенску средњовековну књижевност, народну поезију, фолклор. Пошто се међу словенофилима није чуо другачији српски глас, бугарски политички ставови улазили су у програме словенофила: српско је, што се тиче Старе Србије, само оно што се налазило у границама тадашње Кнежевине Србије. Захваљујући томе, царска Русија је створила Бугарску егзархију и бугарску државу. Када се из Москве вратио у Србију, први Милојевићев задатак је био да укаже на подмуклу делатност Бугара, о чему је писао у „Световиду“, а онда упозорио и кнеза Михаила. Предузео је и практичне кораке, доказујући да у Старој Србији, ван граница Кнежевине Србије, не живе Бугари, 46
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
него Срби, да славе крсну славу, имају епску народну поезију и обичаје као и остали Срби. Да су цркве и манастире у Старој Србији градили српски владари и српско племство. Своје ставове доказивао је књигама „Песме и обичаји укупног народа српског“ и „Путопис дела Старе (Праве) Србије“. Кључне речи: Милош Милојевић, славистичке науке, Русија, Стара Србија, Бугарска.
47
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
ПРИЛОГ: О историјату црнобарске цркве – Помен Милошу С. Милојевићу 24. јун 2018. Црквена порта у Црној Бари
Предраг Ђурић13 Београд
ЦРКВА У ЦРНОЈ БАРИ – МЕСТО РОЂЕЊА ВЕЛИКАНА ЦРНОБАРСКОГ Мачва, па тако и Црна Бара (Бивши Јордан), настањена је још у доба раног неолита, тачније у време Старчево културе. Локалитет Старчевачке културе на простору Црне Баре налази се у потесу звани Луг крај баре Рибњача. После старчевачке културе на простору данашње Црне Баре имамо локалитете и насеља винчанске културе на ушћу Дрине - Парашница и Луг у Рибњачи. На локалитету Луг постоје локалитети сахрањивања под хумкама који су датовани на око 2.800 година пре н. ере. Измлађег говозденог постоји локалитет у Средњем пољу у данашњем атару Црне Баре, а недалеко од данашњих Црквина (Место где се некад налазила црква, а данас је ту гробље.). Све ово указује на континуитет живљења на овом простору, до времена када су Срби покорени од Римљана у I веку пре нове 13 djura.civija@gmail.com 48
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
ере, па до примања Хришћанства од Апостола Св. Петра и других. Хришћанска религија била је забрањена у римској империји, а последица тога је и прва позната хришћанска жртва, први сирмијски епископ Иринеј. Иринеју су одсекли главу 6. априла 304. године на дијанином мосту. Пострадао је и ђакон Димитрије, по коме је данашња Митровица добила име. На локалитету Зидине у оквиру гробља откривена је мања црква маритрум, у спомен на догађаје око погубљења Св. Иринеја. На месту где је сахрањено тело Сб. Иринеја саграђена је базилика, чији су остаци откривени августа 1976. године у Ср. Митровици. До сада нађен најстарији помен Црне Баре, која се некада звала Јордан (Село Јордан налазило се поред истоимене реке Јордан.), имамо у познатој даровници српког кнеза Лазара Хребљановића из 1381. године којом манастиру Раваница дарује села у Мачви и Битви, и међу њима бару Црну Млаку, односно Црну Бару. Црна Бара се помиње и касније под Турцима, да би потпуно опустела у време сеобе 1690. године под Арсенијем Чарнојевићем, и тако ће остати све до мира 1718. године када ће је населити ново становништво придошло из Херцеговине,потом и из Црне Горе. Након окупације од Аустрије 1717. године успостављени су центри војних округа компанија у Мачви Црна Бара и Прњавор. Компанијом у Црној Бари командовао је пуковник Вук Исаковић, који је учествовао на великом сабору у Краловцу 1726. године, и чијом заслугом, поред осталих, је извршено спајање Београдске и 49
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Карловачке митрополије. У попису Митрополије београдске из 1735. године, као црквенопарохијски храмови, у Мачви су записане 4 цркве: У Дреновцу црква Св. Архистрига Михајла и Гаврила, у Богатићу црква Св. Николаја, у Прњавору црква Св. Архистрига Михаила и Гаврила, и Црној Бари црква Св. Георгија. Према наводима из књиге "МАЧВА историја, становништво", Миливоја Васиљевића, Богатић 1996. године, црква Св. Георгија у Црној Бари била је озидана од черпића и покривена храстовом шиндром. Дуга је 7, широка 3 клафта, а висока 1 клафтер и 3 шуха. црква је била освећена 1732. године од стране ваљевског владике Доситеја Николића. Олтар је преграђен черпићем и циглом пола, а пола даскама. Олтар и женска паперта патосани су циглом. Има звонару са једним звоном. На цркви су крстови од лима. свештеник и парох је Павле Црнобарски. Друга сазнања говоре да је овог пароха Црнобарског Павла Ивановића довео Вук Исаковић из Села Букина, данашњег Младенова у Бачкој, и да је он предак фамилије Милојевића из које је свештеник Стеван Милојевић. У књизи "МАЧВА..." имамо и навод: На карти шабачког дистрикта из 1718. године налази се и Гробиан (Гробљан) данас непознати манастир или црква. У данашњем С. Црнобарском одмах до потеса Шокачко поље је место звано Гробље. У једној њиви налази се већи камен, добро уређен, који је највероватније део часне трпезе. Наоколо има неколико обичних надгробних споменика. Власници њива често овде изоравају остатке шута, 50
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
опеку и камен. (...) У Мачви је по црквеној подели постојао протопрезвитерај. Као мачвански протопрезвитер помиње се 1790. године Ђурађ Берић из Богатића. По попису кнежине Мачва из 1788. године, Црна Бара је имала 90 кућа (Исто колико и Богатић.). У бежанији из Мачве у Срем 24. октобра 1813. године пописан је и свештеник из Црне Баре Стеван Миловановић са 28 душа. И данас на локацији Црквина - старо село поред Стараче постоје трагови шанца у Црној Бари. Министарство унутарњих дела издало је крајем марта 1839. године налог свим окружним начелницима да образују општине. Први закон о општинама обнародован је 13, јула 1839. године под именом "Устројенија обштина", док је "Уредба о избирању кметова, њиховој плати и дужностима", донета 23. маја 1840. године (Те године је рођен и Милош С. Милојевић). Седиште општине Црнобарске је било у Црној Бари, а веће су чинили Живко Јуришић, председник и чланови Игњат Поповић и Јован Мирковић. Током устанка многе мачванске цркве су запаљене, порушене и опљачкане. Прва од цркви страдала је у лето 1806. године, то је била црква св. великомученика Георгија у Црној Бари коју су Турци запалили. Ову цркву подигао је капетан Вук Исаковић. Од ове цркве сачуване су царске двери, данас чуване у шабачком музеју. У попису Шабачке епископије који је састављен после 30. новембра (11. децембра) 1836. године, у 51
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
обиру које је био и Мачвански протопрезвитерат, пописан је и Стефан Милојевић, јереј у Црној Бари, рукопложен 5. децембра 1831. године од архијереја Герасима у Шапцу, од када има и сингелију такође од Герасима. (Међу пописанима је и јереј Игњат Васић, из Богосавца, иначе брат Софије жене Стефанове и ујак Милоша С. Милојевића.). Милош С. Милојевић у књизи "Песме и обичаји укупног народа Српског, II књига Сватовске, уз песму "Јордан Јово и Јорданске девојке" бележи и ово: "Јордан је се звала дан: Црна Бара у Мачви. То је гњездо Голих Синова. Ту је негда била огромна варош и трђава, од које се и данас познају валови, који се до данашњег дана зову: "Парашница", даље Батар, Журава, Битва, Битвић, Језава е тако даље. Прије неколико година Дрина и Сава израњивале су огромне и читаве црне телесине људске које још нису биле изтрулиле, него се уарбонисале. У Крсмића башти било је огромно старо гробље са огромним биљезима и плочама са надписима чисто словенским, или старосрбским колико се као дете опомињем, но је скоро све полупано и однето; за подмост-калдрму-шабачку. Не само сво поменуто село но и оближња ради те цијели лупала су га и носила. Тако се чувају неоцени споменици наши?!". Парох Црно Барски био је и Намесник Мачвански, Редовни члан Великог Духовног Суда, протојереј ставрофор Хаџи Михаил Вучетић. Црнобарска црква пострадала је и у Првом светском рату од топовских и пушчаних метака, како је о томе писао Загребачки ИЛУСТРОВАНИ ЛИСТ у броју 47. од 21. студенога 52
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
1914. године. Из Шабачког Гласника дознајемо да је у време 40. годишњег помена Милошу С. Милојевићу у Црној Бари, служеног 27. јуна 1937. године, свештеник Црнобарски био Брана Ђорђевић. У научном раду аутора: Срђан КАТИЋ, Татјана КАТИЋ, и нашег Мачванина, Радомира Ј. ПОПОВИЋА из Историјског института у Београду под насловом: "ОБНОВА ЦРКВЕ У МАЧВАНСКОЈ ЦРНОЈ БАРИ 1781. ГОДИНЕ", између осталог имамо следеће наводе о цркви у Црној Бари: "У раду је приложен османски документ из категорије силама од 2. јула 1781. године о обнови цркве у Црној Бари у Мачви. Документ се чува у Архиву Председништва Владе Републике Турске у Истанбулу и сведочи о процедури обнове хришћанских богомоља у 18. веку, али и о функционисању османске власти у Београдском пашалуку. Црква у Црној Бари једна је од најстаријих цркава у Мачви, саграђена је вероватно почетком 18. века. Турци су је уништили у време Првог српског устанка. Поново је саграђена 1927. године. (...) Црна Бара захваљујући књижевном делу Јанка Веселиновића једно je од најпознатијих мачванских насеља. У османским пописима из 16. и с почетка 17. века село Црна Бара не наводи се међу селима нахије Горња Мачва у Зворничком санџаку. У дефтерима се, уместо села, помиње само бара Црна Бара, поред друма који је од скеле на 53
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Сави код Митровице водио у правцу југозапада, а која нема везе са данашњим селом. У историјским изворима о овом селу, као за већину мачванских села, више се зна од времена аустријске окупације Србије (1718–1739). У том раздобљу у Црној Бари налазио се погранични одред српске народне милиције под командом знаменитог Вука Исаковића. Положај Црне Баре описује аустријски ухода Перетић осамдесетих година 18. века. За време Првог српског устанка у Парашници код Црне Баре налазила се устаничка добровољачка војска, „голи синови“ Зеке Буљубаше, што је описано у Веселиновићевом роману Хајдук Станко. Црква у Црној Бари једна је од најстаријих цркава у Мачви. У историографској литератури и периодици о њеној прошлости није написана ниједна студија, док у народном предању постоје нејасне представе о њеном постојању. Из постојећих објављених извора и литературе извесно је да је црква у Црној Бари постојала пре 1715. године. Наиме, администратор Ваљевске епархије Андреј Јоакимовић у извештају београдско-карловачком митрополиту Вићентију Јовановићу оставио је детаљан опис црнобарске цркве средином тридесетих година 18. века – о чему ће бити још речи – наводећи да је антиминс (четвороугаона тканина у којој су умотани и ушивени делови светитељских моштију) у црнобарској цркви године 1715. освештао тадашњи епископ Јоаникије Мартиновић. С обзиром на то да се Црна Бара не помиње у османским документима 15. и 16. века, то значи да је село Црна Бара 54
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
основано током 17. или најкасније почетком 18. века. Црква је постојала током 18. века, о чему сведочи и овај османски документ, све док је Турци нису срушили за време Првог српског устанка 4/16. маја 1809. године. После завршетка Другог српског устанка мачвански старешина Симо Катић Прекодринац је у Глоговцу, селу у којем је живео, саградио нову цркву 1817. године. Црнобарски свештеници су током 19. века службу вршили у глоговачкој цркви која је тако постала матична црква за околна села: Црну Бару, Баново Поље, Совљак, Клење, Црнобарски Салаш и житеље карантина на Рачи. Када је глоговачка црква затворена 1912. године, служба у Црној Бари вршена је у школској учионици. Садашња црква посвећена Вазнесењу господњем свечано је освећена 1927. године.". На основу свега изнетог да се закључити да историјат постојања цркве у Црној Бари, некадашњем Јордану, крај реке Јордан. сеже и у период пре Вука Исаковића ка временима пријема Хришћанства од самих апостола. У овом случају обухватили смо њено постојање од времена Вука Исаковића на овамо, које се поклапа са службовањем Павла Ивановића претка Милојевића, потом свештеника Стевана Милојевића оца нашег знаменитог Црнобарца Милоша С. Милојевића, до данашњих дана. Сасвим је сигурно да нам предстоји рад, како су и научни сарадници из Историјско института у Београду рекли, на писању монографије Црнобарске цркве. 55
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ
Кад се тај величанствени поредак планета десио још од памтивека, онда су се богови договорили и тебе нам поклонили.
А ти си већ по рођењу велики геније био, о Божијој правди снио, и да се своме српском роду жртвујеш за слободу.
И са пером у руци чули су се твоји болни, пригушени крици, а са пушком у руци, на бранику Отаџбине, показао си своје остале врлине.
Па ипак ти зли монархисти, као и њима слични комунисти, много су ти зла нанели али ти душу нису убили! 56
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Много ће векова проћи, али мало ће ко постићи твоје родољубиве висине, велики србски сине.
И један и други систем је пао, али ти си васкрсао. Многи ни данас за тебе не маре, а ти си заувек постао почасни грађанин твоје родне Црне Баре.
Бошко Безбрадица, члан Србског историјског друштва "Милош С. Милојевић" Сомбор
57
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
ЗАХВАЉУЈЕМО:
ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЦРНА БАРА 58
УДРУЖЕЊЕ МИЛОШ МИЛОЈЕВИЋ
ЗБОРНИК РЕЗИМЕА
Медијски спонзори:
59