Граматика 2. разред 2019

ЂАКУ ДРУГАКУ!

Uz tvoju ~itanku pripremili smo poseban uxbenik SRPSKI JEZIK. U wemu se nalaze sadr`aji iz gramatike, pravopisa i jezi~ke kulture.

On }e ti pomo}i da pro{iruje{ i upotpuwuje{ svoje znawe, da prepri~ava{, pri~a{ i opisuje{. U~i}e{ o imenicama, glagolima, pridevima i brojevima. Nau~i}e{ kad se pi{e veliko slovo, kad se pi{u dve ta~ke i zapeta, kako se pi{e datum, skra}enice, re~ca li i re~ca ne uz glagole.

Iz ovog uxbenika }e{ u~iti, a nau~eno }e{ proveravati, utvr|ivati i primewivati u RADNOJ SVESCI.

VODI^ KROZ UXBENIK

PRO^ITAJ

ISPRI^AJ

ZAGONETKA

ZAPAMTI

NAPI[I

VA@NO

ODGOVORI NA PITAWA

PRO^ITAJ I NAPI[I

Dodatno znawe o gramati~kim pravilima i pravopisu srpskog jezika potra`i u kwigama: 1. “Pravopis srpskog jezika” Matica srpska, 2011.

2. “Zanimqiva gramatika” Milan [ipka

GRAMATIKA

GLAS, SLOVO, RE^

PONOVIMO

[ta vidi{ na slikama? [ta deca izgovaraju?

Izgovori iste glasove.

U na{em jeziku ima 30 glasova. Izgovorene glasove zapisujemo znacima – slovima. Svaki glas zapisujemo odgovaraju}im slovom.

SLOVA

d r u g a r i c a

RE^

drugarica

RE^ENICA

Neda je moja drugarica.

Izgovorene re~i su sastavqene od glasova.

Napisane re~i su sastavqene od slova.

Napisane re~enice su sastavqene od re~i.

6

ZAGONETKA Porodica od trideset lica, zagonetnih, ~udnih }utalica; al’ }utawe ovo ko razume, mnogo dozna, a mnogo i ume. (azbuka)

Najmawi deo izgovorene reči je glas.

Najmawi deo napisane reči je slovo.

SAMOGLASNICI, SUGLASNICI I SLOG [EST STIHOVA NA [EST SLOVA A-A-A {to se u~i, to se zna.

E-E-E niko odmah ne zna sve.

I-I-I moramo se trudit’ svi.

O-O-O ne paziti, to je zlo.

U-U-U samoglasnici svi su tu.

R-R-R ja tim glasom ve`bam vr.

Na{ jezik ima pet glasova koji mogu da se pevaju i da sami ~ine slog. Ti glasovi su: A, E, I, O, U. Oni se zovu samoglasnici.

Ostali glasovi ne mogu da se pevaju i da sami ~ine slog. Oni slog ~ine sa samoglasnikom. To su suglasnici i wih ima dvadeset pet.

Radujte se, ali ti{e, suglasnika ima vi{e.

Sve ih mora dobro znati, ko ho}e da ~ita, ko ho}e da pi{e.

Jovan Jovanovi} Zmaj

Pročitaj date reči. samoglasnici

samoglasnici

kwI - gA

U - lI - cA

slog

slog

slog

slog slog

samoglasnici

samoglasnik

stO - lI - cA

drUg

slog

slog

slog slog

Slog je deo re~i koji izgovaramo jednim otvarawem usta. Slogovi nastaju povezivawem samoglasnika i suglasnika.

Broj slogova u re~i zavisi od broja samoglasnika u toj re~i. jedan samoglasnik = jedan slog

Slede}e re~i podeli na slogove. {kola __________

ma{ina ____________

u~ionica _____________ 7

OBAVE[TAJNE RE^ENICE O ~emu nas obaveštavaju sledeće rečenice?

Stigla je jesen.

Lišće žuti i opada.

Vetar raznosi uvelo lišće.

Ptice su odletele u toplije krajeve.

Niz prozor se slivaju kišne kapi.

Veverica skakuće sa grane na granu.

Ove re~enice su iste po zna~ewu.

One nas o ne~emu obaveštavaju.

Re~enice kojima se neko o nečemu obaveštava ili koje pružaju neko obaveštewe nazivaju se obaveštajne rečenice.

Na kraju obaveštajnih rečenica uvek pišemo tačku.

Pročitaj sledeće rečenice i napiši o čemu nas one obaveštavaju.

Neda svira gitaru. ________________________________________ Baka plete čarape. ________________________________________ Ana je otišla u školu. ____________________________________ Mačka je ulovila miša. ____________________________________ Deca se igraju u parku. ____________________________________

Napiši nekoliko obaveštajnih re~enica. _______________________________________________________ _______________________________________________________ 8

UPITNE REČENICE DETE I BAKA Bako, stara bako, babuš~ice mila, jesi l’ i ti kadgod mlada bila?

Jesi l’ mogla kadgod ispraviti leđa?

Je l’ tvoja kosa bila kadgod smeđa?

Je l’ tvoja haqa bila kadgod kratka?

Je l’ i tebe kogod zvao: „Dušo moja slatka?”

Ta zar mora, bako, ostareti svako?

Hoću l’ i ja, bako, ostareti tako?

J. J. Zmaj

U pesmi „Dete i baka” dete je postavqalo pitawa baki.

Na svako pitawe baka je odgovorila detetu.

Šta je sve dete pitalo baku? _______________________________ _______________________________________________________ Koliko je pitawa dete postavilo baki? ________________________ _______________________________________________________ Re~enice kojima se nešto pita zovu se upitne re~enice.

Na kraju upitnih re~enica pišemo znak pitawa – upitnik.

Svako izgovoreno i postavqeno pitawe treba da bude jasno.

Ako je pitawe nejasno, teško je na wega odgovoriti.

Napiši nekoliko upitnih re~enica.

Kako __________________________________________________ Kad ___________________________________________________ Gde ___________________________________________________ Koliko ________________________________________________ 9

ZAPOVEDNE RE^ENICE Zapovednik quti naredbu daje: _ Na kraju zapovedne reченице узвичник стаје!

Ana, pro~itaj kwigu!

Ако је тиха молба, не квари срећу ђачку, на крају zapovedne реченице ти стави тачку.

Kupi novine!

Молим те, пozajmi mi gumicu.

Napi{i doma}i zadatak!

Ne uznemiravaj psa!

Idi u {kolu!

Кад пуца{ од узбуђења, ти свима јави, на крају uzvi~ne реченице узвичник стави.

D. Nikoli}

Re~enice kojima iskazujemo zapovest, zahtev ili molbu nazivaju se zapovednim re~enicama. Na kraju zapovednih rečenica naj~e{}e pi{emo uzvi~nik.

UZVIČNE RE^ENICE Bravo! Jupi!

Mnogo te volim!

Joj, {to boli!

Evo moje sestrice!

Re~enice kojima izra`avamo jaka ose}awa (qutwu, strah, radost) nazivaju se uzvi~nim re~enicama. Na kraju uzvi~nih re~enica pi{emo uzvi~nik.

Napi{i dve uzvi~ne i dve zapovedne re~enice.

Uzvi~ne: ___________________________________________________ Zapovedne: _________________________________________________ 10