IN 2925 by Ibarske Novosti

Година LVII, Број 2925, 3. септембар 2010, 30 дин, Излази петком

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

45. КОЧИЋЕВ ЗБОР

„Кочићев збор“ је основан далеке 1966. године. Организован је на иницијативу групе младих људи чланова КАБ-а. То је Клуб академичара Бања Луке а чинили су га сту-

денти који су студирали углавном у Београду и Загребу и желели да створе манифестацију која би носила име и давала значај људима овога краја. Требало је да добије

Стратегија развоја туризма на подручју града Краљева

ПРИРОДНЕ РЕСУРСЕ стр.3 ПОЈЕЛА ПРИВАТИЗАЦИЈА Звонко Терзић, директор млекаре „Фармад“

ПОЉОПРИВРЕДА БЕЗ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА

статус какав је имао, и какав данас има, Вуков сабор у Србији и буде босанскохерцеговачка манифестација по мери Вуковог сабора. стр. 12

Јован Нешовић, народни посланик

ВЕЛИКА ОБЕЋАЊА И ПРАЗНЕ ПРИЧЕ стр. 7 Чудесни пут породице Артињан

ДРВО ВРЕДНИЈЕ ОД ЗЛАТА стр. 4-5

стр. 4

стр. 21

3. септембар 2010.

Јован Кркобабић, потпредседник Владе Републике Србије

ПОДРЖАЋЕМО СВЕ ВАШЕ ПРОЈЕКТЕ - Има смисла живети само ако човек нешто корисно ради, ако доприноси и има неког значаја за заједницу. - Последице приватизације стравичне због лошег закона по коме су извршене За време недавне посте Јована Кркобабића, потпредседника Владе Републике Србије Краљеву указано је на потребу удруживања сцих снага и памети да би се урадило оно што је могуће у овим условима. - Светска криза је дубока а још је дубља када се ради о нашој земљи јер нас је криза затекла у дубокој унутрашњој кризи. Нама је теже изаћи из проблема него другим земљама. Отуда имамо и веће захтеве па зато и улажем више напора него други људи јер је једино улагањем више напора могуће превазићи и надокнадити оно што други не морају, истакао је Кркобабић. У кризи се раде оне ствари које имају највећи приоритет. Зато је представницима локалне самоуправе сугерисано да се концентришу на реализацију оних пројеката који дају ефекте у најкраћем могућем року и који задовољавају најбитније потребе становништва. У том смислу од локалне самоуправе се очекује смисао за слективност и мудрост у одабиру пројеката који задовољите оне потребе које су у овом тренутку најбитније. - Најважније од свега је да делујете јединствено. Људи из ПУПС-а имају задатак да максимално уложе напор да афирмишу политику ове коалиције како бисмо у наредном периоду, у следећу изборну рунду, ишли са више сигурности и наставимо ово што смо почели, рекао је он. Оно што важи за ПУПС важи и за све остале партије у коалицији. - Ја коалицију не делим на

УНИВЕРЗАЛНА ПАМЕТ Нема универзалне памети смештене у глави једног човека. Универзална памет се прави тако што се прави симбиоза најпозитивнијих потеза, размишљања и промишљања екипе људи који узму на себе овабезу да неки задатак одраде. На тај начин се узајамно допуњују и оно што једном фали додаје други, што фали другом додаје трећи и на тај начин се ствара јединствена свест о томе шта радити, како радити и како најбоље завршити задатак.

партије. Ми смо ушли у коалицију да реализујемо један програм који смо заједно усвојили. Тај програм треба да нас везује толико да неке наше парцијалне, личне амбиције програме и задатке оставимо мало по страни а да опшшти задатак ставимо у први план. Једино то ће свима заједно а и поојединачно обезбедити да успешно превазиђемо проблеме и да у наредном периоду продужимо власт у овој земљи. Промена власти увек доноси читав низ позитивно негативних последица. Колико год била добра власт која се наново конституише има проблеме да уђе у проблеме који већ постоје. Ако постојећа власт то ради она има, испред себе, списак добро изу-

чених питања, зна шта су јој приоритети и гарант је да то може ићи и брже и боље и сигурније. КОАЛИЦИЈА Боља коалиција од ове не може да буде. Ја сам пре конституисања Владе разговарао и са супротном страном али нису имали ни воље ни храбрости да се ухвате у коштац са проблемима које смо имали пред собом. Онај ко није спреман да засуче рукаве, да укључи мозак и да изнад својих могућности учини све што може за овај народ, не треба ни да се укључује.

Локална власт у Краљеву познаје проблеме своје средине знате где су слабе тачке и како их треба отклонити и свако треба да зна да мора да подреди своје личне амбиције, себе и своје личне интересе општем интересу који се зове Краљево, а онда шире који се зове Србија. Само ако се буде размишљало на овај наин може очекивати помоћ Владе. Потпредседник Владе је свестан ситуације у којој се земља налази и свега што је претходило таквом стању. - Морам да вам кажем да кад самном разговарате о приватизацијама, ја сам љут као рис зато што је осамдесет одсто приватизација учињено супротно не закону, него је закон направљен наопако па су приватизације из-

вршене на један крајње наопак начин. Имамо 260 милијарди динара потраживања од најситнијих занатлија до великих система захваљујући чињеници што је тим законом регулисано да, чим се отвори процес приватизације, престају све обавезе плаћања. Дошли смо дотле да нам је буџет шупаљ. Да имамо те паре сада не би имали проблеме са Међународним монетарним фондом. Последице су стравичне не само овде него свугде. Индустријски капацитети су пропали, радника нема, оно што је неко као бајаги откупио, оно што је могао распродао је а држава узима на себе поново да исправља све. Ту смо где смо. Урадило се тако како се урадило. Ја га урадио нисам и да ме ико питао такав закон о приватизацији не би био донет, закључио је Јован Кркобабић. Т. Радовановић

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум Огласи 312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: redakcija@novine.in.rs, www.novine.in.rs

3. септембар 2010.

Стратегија развоја туризма на подручју града Краљева

ПРИРОДНЕ РЕСУРСЕ ПОЈЕЛА ПРИВАТИЗАЦИЈА - Приватизација Матарушке Бање, која траје три године и одлаже се петнаест пута, преполовила пословање овог приридног лечилишта. - „Весели спуст“, рафтинг на Ибру, ''Сребрни казан'' и друге манифестације присвојили организатори. - До Маглича се не може безбедно доћи а за средства намењена формирању Парка природе ''Голија'' тек се треба изборити. - Манастири увршћени у културни пут Савета Европе, али Министарство културе не уплаћује редовно средства, па пројекат ''Трансроманика'' стагнира ''политички'' контакти у министарству могли да помогну. Град Маглич је такође велики туристички потенцијал, али је до њега тешко доћи, јер је мост на Ибру небезбедан, а стаза до тврђаве неуређена. Донатори из Италије су обећали помоћ, али зар ми немамо толико дрвене грађе да се замене иструлиле платформе на бедемима?

Ибар

Мост преко Ибра у Магличу У информацији коју је Туристичка организација Краљева ових дана упутила помоћнику градоначелника за привреду, набројани су највећи потенцијали за развој туризма у нашем граду и тренутно стање у тим областима. Утисак је да су свуда проблеми велики и да невероватан дар природе стоји неискоришћен. О томе би се у наредном периоду, када буду прављени планови развоја града, морало повести много више рачуна, наглашава и Милан Младеновић, директор Туристичке организације.

Бањски туризам

По оцени стручне јавности, највећа шанса за развој укупног туризма у нашем граду су Матарушка и Богутовачка бања и извори лековите воде у Сирчи и Витановцу. То потврђују и шири подаци – све бање у Србији прошле године су имале већи број посетилаца него у 2008. години. Једино је Матарушка бања забележила пад посетилаца за читавих 55 одсто, чему је највише допринела неуспешна приватизација, која је одлагана петнаест пута и која траје већ три године. - Мислим да је интерсе и

Града Краљева и самих људи у Матарушкој бањи да се то питање коначно реши. Да се нађе стратешки партнер и обави транспарентна приватизација. Да не добијемо још један Магнохром, Фабрику вагона, Аутотранспорт. Мислим да би после неуспешних приватизација поменутих фирми град морао да се позабави тим питањем и да садашња гарнитура својим политичким утицајем обезбеди једну приватиза- цију која неће бити поништена, истиче Милан Младеновић. У информацији се позивају одговорни да статус природног лечилишта реше и на неки други начин, али да се то стање помери са мртве тачке на којој се налази већ три године.

Манастири Манастири Жича и Студеница су велики туристички потенцијали Краљева и, са још три манастира из долине Ибра, увршћени су у културни пут Савета Европе – Трансроманика. Ипак, тај пројекат није доведен до краја (обука водича, сигнализација) јер из Министарства културе касне средства, па би и ту

''Весели спуст'', ''Сребрни казан'', ''Нарцисима у походе'' су манифестације познате широј јавности и требало је да у Краљево доводу бројне госте. У информацији се међутим истиче да су те манифестације у ''најмању руку приватизоване од стране појединаца или у најбољем случају групе грађана''. Предлаже се да Град преко Туристичке организације пре свега оствари

''потпуну контролу финансијских токова на овим манифестацијама и да ће све остало бити лакши део посла''. У том случају би неке од тих манифестација за пар година биле профитабилне, истиче се у информацији. Иста је ситуација и са рафтингом на Ибру, јер постоје ''разни субјекти који илегално организују рафтинг, па би легализацијом овог посла (са адекватном рекламом и пропагандом) требало очекивати да то буде исплатив туристички бренд Краљева који би могао да траје од маја до октобра''.

Голија Формирањем Парка природе ''Голија'' у чијем саставу је и 18 одсто територије Града Краљева, велику шансу за развој добили би Рудно, Студеница, Станча, Мланча. Министарство за еконо-

мију и регионални развој је урадило стратешка документа и планове и предвиђена су позамашна улагања. Међутим, Парк се простире на територији пет општина, па ће требати доста напора и памети како би већи део тог колача припао Краљеву. - Градске структуре би морале да перманентним контактима са Министарством за економију и регионални развој, и конкретним предлозима шта треба урадити на Рудну и целом том простору, обезбеде прилив средстава из републике. Ту имамо пет општина и само најспретнији и најупорнији ће добити средства, истиче Милан Младеновић, директор Туристичке организације. Поред ових потенцијала у информацији је указано у ком правцу треба да се развија Гоч, где треба изградити један камп, зашто је Студеници неоходан хотел. В. Станојевић

Социјалдемократска партија

ДРЖАВА ОБРАЗОВАЊА Чланови Социјалдемократске партије Србије су у недељу на Тргу српских ратника промовисали програмски документ странке под називом "Држава образовања". Активисти СДП-а су на постављеном штанду упознали Краљевчане са идејом која се односи на реформу образовног система у нашој земљи. -Улагањем у образовање улажемо у будућност, а ако то радимо на прави начин онда ћемо у дужем периоду остваривати добре резултате. Морамо имати план како да ускалдимо образовни систем са потребама друштва у којем живимо, истакао је Дражен Самарџић, повереник СДП-а за Краљево. Чланови СДП-а су том приликом промовисали и нови број листа "Социјалдемократија". Показало се да је то била добра прилика да наши суграђани сазнају нешто више о деловању странке у Краљеву и да се упозању са програмским начелима Социјалдемократске партије Србије.

3. септембар 2010.

ИНтервју: Звонко Терзић,

ПОЉОПРИВРЕДА БЕЗ - Погрешном политиком, за само годину дана, 80 хиљада грла стоке завршило у кланицама. - Развојна средства, У Врдилима, надомак Краљева, већ неколико година млекара "Фармад" прави изузетно цењен краљевачки кајмак, и то од млека добијеног од крава музара са сопствене фарме. Ова млекара ускоро треба да добије и дозволу за извоз, а тиме и могућност да свој "краљевачки кајмак" пласира на инострано тржиште. Кајмак и сир ова млекара производи на традиционалан начин, али у савременим условима и под строгом санитарном и техничком контролом. Ако буде по плану, крајем године Краљевчани ће и званично имати аутентични производ за извоз у свет - кајмак. Од две велике фирме из Хрватске добили су понуду да буду заступници за њихове производе, а врло брзо, производе "Фармада" куповаћемо и под заштитним знаком трговинског ланца "Метро". Фарма и млекара "Фармад" почела је са радом 2002. године са 140 музних грла које су увезли из Немачке. Кренули су са пуно оптимизма, не знајући какве их све турбуленције очекују. Кредити које су тада подигли, везани су девизном клаузулом. Вредност евра у међувремену је порасла, млеко је појефтинило а сви постављени финансијски планови су девалвирани, каже Звонко Терзић, директор млекаре "Фармад". Каква је ситуација данас у "Фармаду"? - Пољопривреда у Србији није високо профитабилна делатност и не може да издржи ударе какви су у српској економији. Данас ова млекара дневно преради око осам тона млека. Од 2002. године када смо почели, ми смо проширили објекте за 300 музних грла. Због ситуације која се у последњу годину, две десила на банкарском тржишту, не можемо да увеземо грла иако имамо сву опрему и капацитате. То је проблем са којим се тренутно суочавамо. Грешка је што су за развој пољопривреде

продао, јер нема интереса да се задржи у овој делатности. Како ће се, по Вашем мишљењу, развијати ситуација на тржишту, када је млеко у питању? - Нема разлога да сумњам да ће опет доћи до неконтролисаног увоза млека у праху или млечних производа, што би био још један пораз свих нас који се бавимо пољопривредом у Србији. Оваквом погрешном политиком, без циља и плана, успели смо да у последњих десетак година смањимо и сточни фонд Србије. За само последњу годину дана сигуран сам да је 80 хиљада грла завршило у кланици. Можемо ли то да спречимо? - Један од услова за развој ратарства, што је у уској вези са развојем сточарства, је и укруп њавање поседа, чега у Србији још увек нема. Развојна средства, која по дефиницији треба

Страшно је то што се причало о бренду, а ми још увек не можемо да исконтролишемо шверцере који откупљују кајмак по улицама и тротоарима у нашој земљи, уместо националне банке за развој, задужене пословне банке. То су углавном стране банке и њих развој пољопривреде у Србији не интересује. Њих интересује само профит, а пољопривреда очито није она која ће им обезбедити зараду. У последње време много се говори о несташици млека, треба ли то да нас плаши? - Последњих десетак година циклично се појављују што несташица, што хиперпро-

стар Милосављевић, тада је одобрио увоз млека у праху и укинуо прелевмане. Појавио се вишак млека на тржишту што је довело до тога да млечна грла завршавају на кланицама. Последица тога јесте уништен сточни фонд. Није тешко схватити да ће такав фонд врло брзо покренути несташицу млека и тако у круг... Нема сарадње између министарстава пољопривреде, економије и трговине. Све је то последица непостојања стратегије развоја

реално високе, чак и у односу на Европску унију. Велики су рабати и намети на пољопривредни производ. Млекаре зависе од тих трговинских ланаца, јер без њих не могу да пласирају своје производе. Колико монополисти утичу на ову ситуацију? - Претпостављам да мислите на "Имлек". Проблем код "Имлека" је тај што је власник инвестициони фонд, а не неко ко је стратешки партнер и ко би водио више рачуна о опстанку

Пољопривреда не може да издржи ударе какви су у српској економији дукција млека. Било је ситуација, а то се десило пре две године, да произвођачи просипају млеко јер не могу да га пласирају млекарама, немају коме да га продају. Министарство трговине, односно мини-

пољопривреде. Немамо дугорочни план, квоте, много тога фали да би се озбиљно радило. У овом односу снага трговински ланци су ти који никада не могу да изгубе и они "скупљају кајмак". Трговачке марже су не-

сточарства као сировинској бази за развој млекарства, односно пољопривреде. У овој ситуацији он гледа да што рентабилније прође. Смањио је откуп како би повећао цену својих акција и што боље се

да буду пласирана за развој пољопривреде, код нас служе за социјално смиривање.Та средства су потрошена али не на оно на шта је требало. Нема раз воја пољопривреде без укрупњавања поседа. Влада и Министарство пољопривреде треба да направе јасну стратегију развоја коју ће да подржи и Министарство финансија и Министарство трговине, па чак и Министарство инфраструктуре. Изградњу једног објекта коче и административне зачкољице, бирократија... Министарство даје подстицај за куповину трактора до 40 коњских снага!! Тим трактором пољопривредник може само да покоси ливаду и да, уместо бициклом, оде њим до продавнице и купи намирнице! Претпостављам да им је то један од начина да дођу до гласача.... Не видим другу логику, јер такви трактори не

3. септембар 2010.

директор млекаре „Фармад“

СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА која по дефиницији треба да буду пласирана за развој пољопривреде, код нас служе за социјално смиривање могу да нам донесу просперитет о којем толико причају. Средства која је "Фармад" бесповратно добио од Европске банке, и то у износу од 140 хиљада евра, на основу Конкурса о складиштењу стајњака у циљу заштите слива Дунава, чекали смо годину дана. Од краљевачког Урбанизма сам месецима чекао да ми дају дозволу за изградњу помоћног објекта за одлагање осаке и течног стајњака. Урбанизму у нашем случају није било довољно уверење Министарства да је у питању помоћни објекат. Са друге стране, сви видимо како, такорећи преко ноћи, у Краљеву ничу вишеспратнице без дозволе и плана. Локална самоуправа не чини ништа да помогне привреднику и убрза процес када је администрација у питању. Понаша се као да се не ради о развоју сопственог града, па и регије. Чак је и ЛЕАП када смо почињали са изградњом имао примедбу на елаборат о заштити човекове околине, а урадилии су га врхунски и лиценцирани стручњаци из те области из агенције у Крагујевцу. Да не помињем високе таксе које је општина тражила да платимо. Имали смо кочнице на сваком кораку, што пре свега црпи и време и енергију за пласман и промоцију онога чиме се бавимо и због чега постојимо. Колико држава улаже у развој пољопривреде? - Немам тачан податак, али сам сигуран да до тренутка када се расподељују средства постоји једна прича - како је пољопривреда развојна шанса Србије у којој најбрже може да се поврати капитал. Међутим, када се расподељује буџет, пољопривреда је негде на дну лествице - из буџета тек 4 до 5 одсто одлази на њен развој. У другим земљама ситуација је другачија. Далеко развијеније земље, чији је буџет много већи, издвајају и до 40 одсто, кроз директна и индиректна да-

вања. Нама се пласира прича како је пољопривреда тржишна утакмица јер постоје продавци и купци и да треба сами да регулишемо те односе. То није тачно, јер држава итекако мора да учествује. Искуства из Немачке или Холандије јасно нам показују да држава кроз повластице, робне резерве и индиректна давања мора да утиче на стварање једне повољне климе за подстицај и развој пољопривредне производње. Они имају квоте и тачно знају за кога раде

Локална самоуправа не чини ништа да помогне привреднику и убрза процес када је администрација у питању нисмо имали пројекте кроз које би новац повукли. Јасно је да на развој сточарства може да се утиче добрим квалитетом. За економску исплативост бављења сточарством неопходно је бар 20 до 30 грла. Тек тада можемо да говоримо о професионалном бављењу пољопривредом. Они који имају 2 до 3 грла чине то за сопствене потребе и из хобија.Они треба да

Произвођачи су спремни да, као пре 30 година, са кантама млеко продају од куће до куће и по којим ценама. Како би Ви решили нагомилане проблеме, да живите и радите у држави која хоће да их решава? - У тој идеалној држави ја бих највероватније био члан неког Удружења пољопривредника или сточара, са којим би држава правила заједничке планове и чије би мишљење уважавала. Много новца враћено је из иностранства јер ми

изађу из система када је у питању помоћ државе. Много начина постоји како би се помогло робним произвођачима. Примера ради, семе једног квалитетног бика за осемењавање грла је 150 до 200 динара. Локална самоуправа може много паметније да употреби средства која издваја за развој пољопривреде. Уместо што даје кредите од 1000 евра за једну сетву, она може да

купи та семена и бесплатно их уступи пољопривредницима. Од тих истих средстава може да плати и ветеринарске станице како би бесплатно осемениле грла. На овај начин подигли би репродукцију а да произвођача не кошта ништа. Ако би се репродукција повећала за 20 %, добили бисмо 300 хиљада новоотељених јединки. Нека је половина женских, половина мушких. Ако то помножимо са 500 кг това добијамо онај "бејби-биф" који нам треба за извоз. То је и начин да дођемо до квалитетног, контролисаног семена. За све је, наравно, потребно време, поготово за говедарство, где за обрт треба најмање 3 године. Како коментаришете пад цене телади на сточним пијацама? - То ме не чуди, с обзиром да је цена сточне хране порасла. Због поплава многима је пропала детелина и први и други откос. Не исплати им се тов па гледају да се отарасе грла. Продају их за буд зашто...

Хоће ли Краљевчани осетити несташицу млека? - Не верујем да ће до тога доћи. Произвођачи су спремни да, као пре 30 година, са кантама млеко продају од куће до куће. Али, млека ће бити. Врло брзо, до Нове године, а говорим ово из претходних искустава, очекујем да Влада увезе млеко како би неки увознички лоби зарадио. "Фармад" неће ово осетити јер се и сами ових дана спремамо за извоз. Без обзира на то, чињеница да овим потезом губи пољопривреда, никако не може да нам одговара... Докле се стигло са брендирањем кајмака? - У Краљеву је требало да буде формиран кластер, али од тога није било ништа. Страшно је то што се причало о бренду, а ми још увек не можемо да исконтролишемо швер цере који откупљују кајмак по улицама и тротоарима. Много реалнија је прича о заштити географског порекла, када је у питању краљевачки кајмак. То су Ужичани и Чачани већ урадили. Докле смо ми стигли, не знам. Какви су вам планови, где видите "Фармад" за пет година? - Много смо новца и знања уложили у све ово што "Фармад" данас има и представља, и то без неке велике помоћи ни Министарства али ни локалне самоуправе. Да је све било како смо планирали пре 5 година, данас би све изгледало другачије. Међутим, економска нестабилност Србије, високе камате код задуживања, осцилације у ценама које, између осталог, зависе од рода а род од временских услова итд... Много тога не зависи од нас, па никада нисмо сигурни шта може да се деси сутра. Ипак, планова је много јер знамо да имамо шта да понудимо - пре свега квалитетан производ због чега нас будућност, ипак, не плаши! Дубравка Малишић

3. септембар 2010.

НИС испитује геофизички састав земљишта на Јелици

Традиционално окупљање чланова Српског покрета обнове у Опланићима

ДОСАДАШЊИ РЕЗУЛТАТИ ЗАДОВОЉАВАЈУЋИ

СЕЋАЛИ СЕ ПРЕДАКА И БРИНУЛИ О ПОТОМЦИМА

У околини Краљева стручњаци Гаспромњефта врше сеизмичка испитивања као увод у истражна бушења ради бољег искоришћења нафтних и гасних лежишта Како би повећао производњу нафте и гаса и боље искористио нафтна и гасна лежишта, „Гаспромњефт“, власник већинскoг пакета НИС-а, почео је да реализује више инвестиционих пројеката. Међу тим пројектима су и геолошко-истражни радови, 2-де сеизмичка испитивања на простору Јелице у појасу Чачак – Краљево. Ова испитивања се обављају како би се издвојили најперспективнији блокови за будућа детаљна истраживања нафте и гаса. Истраживања су почела у марту, када је урађен регионални профил од Ариља до Неготина, у дужини од 300 километара. Ових дана у току је пројекат Јелица, односно његова друга фаза, будући да је већ урађен један део регионалног профила почетком године. Стручњаци Геофизичких сервиса НИС-Нафтагаса треба да ураде 380 кило-

метара дводимензионалних сеизмичких испитивања. Што се километраже тиче, испитивања су на половини. Један део тог пројекта је рађен у зони Чачка. Сада су вибратори и сва пратећа опрема у околини Краљева. По завршетку ових сеизмичких испитивања, следе обрада и интерпретација резултата. - Што се снимања ових сеизмичких профила тиче, резултати су прилично задовољавајући. Очекујемо да ће се наћи позитивне сеизмичке структуре, које ће бити предмет лоцирања истражне бушотине - каже директор Геофизичких сервиса НИС-Нафтагаса, Дејан Пејчиновић. Стручњаци Геофизичких сервиса НИС - Нафтагаса нас уверавају да су сви каблови, које мештани могу видети поред пута, велике машине – вибратори, као и мерења која се изводе, апсолутно безопасни. Вибрације земљишта, које се

простиру 20 метара око ових импозантних машина, апсолутно су контролисане, па не могу причинити никакву штету. - Поручио бих свим мештанима околине Краљева у зони где се радови изводе, да мирно пропрате наше радове. За сада никаквих проблема није било, а не верујем ни да ће их бити, рекао је Зоран Радошевић, шеф екипе која обавља испитивања на терену. Радошевић додаје да се специјални каблови који леже на путу користе само у сеизмичким истраживањима и не могу употребити низашта друго. -Било је случајева да се људи одваже да одсеку део кабла. Нама сваки метар тог кабла пуно значи а њима апсолутно ни од какве користи не би могао да буде, каже он Почетак такозваног истражног бушења предвиђен је за 2011. годину. Е.Т.

На дан када је 1943. године 1.800 младића из краљевачког краја положило заклетву краљу и отаџбини и отишло у четнички покрет недалеко од брда на коме се налази место Велике ливаде где се догађај збио, већ скоро деценију, краљевачки одбор Српског покрета обнове сећа се тог дана пригодним окупљањем и помињањем оних који се из великог рата нису вратили. Брдо се иначе зове Клип, налази се повише Трговишта недалеко од воденице у којој се налазио штаб Жичке бригаде Другог равногорског корпуса. -Подуго се већ окупљамо сећајући се тог дана. Не да промовишемо неку политичку идеју него да подсетимо овдашњи народ на дечаке и момке, домаћине овог краја који су у таквом броју тада положили заклетву за Србију, за коју се и данас залажемо, каже Миломир Шљивић, први човек Регионалног одбора Српског покрета обнове али и председник градског парламента у Краљеву. Много година после заклетве оних који су отишли у рат за Србију углавном њихови унуци, али и праунуци, били су у прилици да подсете на неправде које су нанете у историјским читанкама њиховим прецима али и да поразговарају о неким конкретнијим стварима које данас живот значе. У крајње неформалном издању на висећем мосту који повезује Сирчу, Опланиће и Грдицу, затекли смо тако баш председника градске скупштине господина Шљивића. На примедбу да клима, и да је поприлично труо није рекао реч против. На-

против. - Не само овај него и онај код „Магнохрома“. Ако је ишта приоритет то је да под хитно у буџету предвидимо средства за санацију ових комуникација. На територији Краљева је оваквих објеката, који су заиста угрожени, много и мораћемо да се и у сарадњи са републком побринемо да их бар доведемо у стање да на њима не стоје табле „забрањен за употребу“. По речима првог човека градског парламента проблем висећих мостова у долини Ибра биће највероватније решен изградњом серије преливних брана које ће уједно бити и комуникације са једне на другу обалу реке. - Свака од тих брана биће уствари и мост што ће омогућити становништву које има имање на другој обали реке да несметано прелази реку, каже председник Скупштине града Моравски висећи мостови, са друге стране, мораће да сачекају коначне пројекте за будућу обилазницу око града. И биће много важнији но што су данас. -Пројекти предвиђају да се два меандра, када крене изградња аутопута, исправе. На тај начин ће још више ораница које Сирчани и Опланићани имају са ове стране реке остати одсечено водом. Зато под хитно морамо да видимо како да обезбедимо квалитиену комуникацију ових села са просторима наслоњеним на град. Посебан проблем је то што је ова река потпуно непредвидива и уме за неколико година да потпуно промени свој ток, каже Шљивић. А.Тасић.

3. септембар 2010.

Градски одбор Г 17 плус

ВЕЛИКА ОБЕЋАЊА И ПРАЗНЕ ПРИЧЕ - У Фабрици вагона се ускоро очекује почетак рада у две смене. - Због политичких турбуленција касни реализација значајних пројеката. - У овој години неће бити радова на изградњи затвореног базена Највећи проблем државе Србије и града Краљева је незапосленост и лоша привредна активност. За људе из Г17 плус је јако важно да су, у последње време, што се тиче привредне активности, у Краљеву направљени одређени позитивни помаци. То се првенствено односи наФабрику вагона и Магнохром који су некада били понос привреде Краљева, истакао је народни посланик Јован Нешовић.

за национални нвестициони план је требало да настави да финансира градњу базена у овој и наставак у следећој години. Пошто до јуна у овом делу није урађено ништа Министарство за национални инвестициони план је проценило да не може да утроши у овој години та средства. Када је у јуну рађена измена уредбе те паре су скинуте а до данас није договорено како ће се изместит Ђериз и урадити потпорни зид. Ја не могу да тражим од министсрства те паре јер основни предуслови нису испуњени, наводи Нешовић

Фабрика вагона Фабрика вагона има неколико уговорених послова а у току је почетак реализације извозних послова у области вагоноградње, производње одливака и отковака. - Очекујем да се за месец дана деси нека невероватна ствар а то значи да ће Фабрика вагона у појединим деловима почети да ради у две смене. То значи запошљавање нових људи, веће приходе Фабрике вагона и њен сигуран опоравак. У јануару ове године, када је раскинут уговор о приватизацији, Г 17 плус је била једина странка која је дала подршку тадашњем руководству Фабрике вагона. Они су, после осам месеци, оправдали указано поверење, показали да знају да раде посао и успели да реализују оно за шта су многи сматрали да је немогуће а то је да ревитализују Фабрику вагона.

Магнохром У наредном периоду Г 17 плус ће се јако озбиљно, са руководством Магнохрома и Министарством економије и регионалног развоја, посветити покушају ревитализације делова Магнохрома који има руднике,

Обилазница сировину и производ који се данас тражи у свету. Без обзира на неуспелу приватизацију и разорено предузеће неопходно је започети ревитализацију некадашњг гиганта. - Није лако, није лако било ни са Фабриком вагона. Лако је гледати са стране и говорити да ће, када неки политичари дођу на власт, преокренути краљевачку привреду. Нисам приметио да је ико ушао у Магнохром или неко друго предузеће да се оно ревитализује, каже Нешовић. Због политичких турбуленцијау граду у прошлости неки пројекти који се финансирају преко ресорних министарстава касне са реализацијом а у Г17 плус настоје да ураде све што је у њиховој моћи да они не буду отказани. - Послаедња два месеца трајали су договори, преговори и размена документације са ресорним министарствима и очекујем да се распишу јавне набавке за четири велика пројекта. То су завршетак школске спортске сале у Сирчи, изградња спортске сале на Ратарском имању, почетак реконструкције термалног

нсирати у наредној години. Истог дана биће отворена школска спортска сала у Ушћу која је завршена средствима овог министарства.

Базен

Јован Нешовић блока у Агенсу и изградња канализација у делу Ковача и Матарушке Бање. Вредност ових пројеката је преко сто милиона динара а очекује се да послове добију домаћа предузећа што би значило упошљавање локалне грађевинске оперативе и запошљавање људи, каже Нешовић. У кризним временима нема развоја једног града без помоћи ресорних министарстава. Већ данас се у Краљеву очекује посета министра за национални инвестициони план. Разговараће се о помоћи министарства и пројектима који се могу фина-

Што се тиче затвореног базена Г17 плус је потпуно јасно рекао пре постоје озбиљни проблеми јер се локална власт није довољно посветила реализацији овог пројекта. -Добили смо уверавање да ће затореног базена бити а ни дан данас га нема. На почетку године постигнут је јасан договор око измештања Ђериза и изградње потпорног зида. Они који су преузели обавезу да обезбеде средства нису обезбеде паре и министарство је ускратило 60 милиона динара колико је било обезбеђено за почетак изградње базена. Министарство за просторно планирање и заштиту животне средине и локална самоуправа требало је да исфинансирају део пројекта односно измештање црпне станице Ђериз и изградњу потпорног зида. Министарство

Што се тиче обилазнице то је државни пројекат који је везан за аутопутеве Србије. У току је процес формирања предузећа Аутопутеви Србије. Идејни пројекта обилазнице око Краљева, односно аутопута од Прељине до Појата, је у фази израде а са државног нивоа се очекује да аутопут почне да се гради следеће године средствима која ће се добити после продаје Телекома. План Владе Републике Србије и Савета за инфраструктуру је да скоро 80 посто средстава добијених од продаје Телекома буде уложен у ревитализацију путева у Србији. Владајућа већина у Скупштини града је стабилна. - После годишњих одмора сви градски функционери треба да покажу шта знају. Оно што је за Г 17 плус јако важно је решавање проблема и реализација пројеката. Празне приче и велика обећања за нас нису битна. Надам се да ће грађани препознати свакога ко даје велика обећања и празне приче . Код својих функционера Г17 плус инистира само на две ствари а то су рад и резултати. М.Радовановић

3. септембар 2010.

Животни стандард

ЦУНАМИ ПОСКУПЉЕЊА ЗАПЉУСНУО РАФОВЕ - Најављени талас послупљења прети да опустоши кућне буџете. - После јестивог уља на реду су месне прерађевине, кућна хемија и електрична енергија

Прва реакција на саопштење Владе Републике Србије да је, у договoру са Међународним монетарним фондом, одлучено да се плате и пензије у јавном сектору, током наредне године, повећају три пута, у јануару, априлу и октобру, може се видети на рафовима продавница. Талас поскупљења полако

се претвара у цунами, који прети да опустоши кућне буџете. Први су одреаговали произвођачи јестивог уља, којима поскупљење од пре двадесетак дана није довољно, па је цена уља „Витал“ и „Сунце“ на рафовима најмање 145 динара за литар. У трговинама очекују да ће и остали уљари кренути путем који је утабао „Инвеј“.

На делу је, очигледно „картелско пословање“, због чега је и подигнута тужба против произвођача уља, који монополски положај на тржишту штедро користе. Током прошле године Влада је већ одреаговала интервентним увозом уља, и тада је, за неколико дана, цена уља оборена на око 80 динара. Након поскупљења јестивог уља, очекује нас поскупљење месних прерађевина. Због слабе понуде товљеника, свињско месо је током августа поскупело за 25 до 30 одсто. Јунетина је скупља за 15 до 20 одсто. Ове цене потрошач још није осетио на својој кожи, али чим месо у расхладне витрине стигне у облику саламе, хоће. Проблеми у снабдевању млеком су већ видљиви и то углавном на квалитету млечних производа. И поред нових цена, млека нема, јер нема ни

крава. Ни брзог решења нема, од обећаних субвенција државе, за сада само речи. На поскупљење меса надовезују се најављена поскупљења кућне хемије, козметике и слаткиша. Због пада вредности динара поједини кондитори су већ подигли цене за 15 одсто. Детерџенти за прање веша „Тајд“ и „Бонукс“ поскупеће 10, а „Мерикс“ за 4 одсто. Ако је за неку утеху, „Мерикс“ ће поскупети тек првог октобра. Током овог месеца поскупеће и козметика. Шампони за косу скупљи су 6 , шампони за негу тела 4,5 а регенератори и фарбе 5 одсто. Таман кад човек помисли да је поскупљењима, бар за неко време, дошао крај, јавио се директор Електропривреде Србије, Драгомир Марковић. Он је обавестио јавност да ће ЕПС до краја ове године затра-

жити друго поскупљење стује, које неће бити веће од десет одсто! Оваква информација је довољна да произвођачи одмах посегну за калкулаторима. Тиме ће талас поскупљења поново добити на снази. Највљена помоћ државе од 5 хиљада постаје потпуно безначајна. Ем је једнократна, ем је већ потрошена. Уколико се реченица са почетка овог текста некоме учини злонамерном, довољно је да укључите сопствени калкулатор. То је справа која просте рачунске операције лако претвара у чињенице. Шта просечном homo-srbikusu преостаје? Једино да приштеди на елементарним стварима које чувају здравље. Да мање троши струју (мање се греје), мање једе и мање се пере. Приредио А.К.

''Електродистрибуцији'' Краљево

НОВИ ИЗГЛЕД РАЧУНА ЗА СТРУЈУ - Од првог септембра рачуни за утрошену електричну енергију имаће потпуно нови изглед. - Биће једноставнији и имаће попуњену уплатницу, што ће потпуно искључити грешке приликом плаћања Нови рачун биће у А4 формату и имаће једноставан изглед. На предњој страни налазиће се информације о куп цу, текућем и укупном дугу за утрошену електричну енергију и ТВ таксу, као и налог за уплату. На полеђини ће, због потрошача који детаљно прате све ставке у рачуну, бити одштампани подаци који све појашњавају – колико је потрошено у којој тарифи, колика је надокнада за снагу, мерно место и ПДВ. Рачуне ће и даље доносити поштари. Налог за уплату ће бити детаљно попуњен, остаће пра-

зно само поље где ће се уписивати износ који се уплаћује. На тај начин ће могућност грешке приликом уплате бити потпуно искључена. - Као и досад рачун се може послати на адресу коју жели потрошач, без обзира на место где се налази бројило. Потребно је да купац пријави адресу за слање рачуна који ће му стићи у било које место у Србији и то бесплатно, истиче Милена Радивојевић, руководилац Сектора за трговину електричном енергијом. Све ово је речено на конференцији за новинаре одржа-

ној у уторак и том приликом је посебно наглашен проблем дугова.

Дуговања Домаћинства са подручја ''Електродистрибуције'' Краљево тренутно дугују близу 463 милиона динара или у просеку пет рачуна. Привреда дугује око 122 милиона динара или у просеку две фактуре. Тако велика ненаплаћена потраживања угрожавају функционисање електроенергетског система, а посебно при-

преме за предстојећу зимску сезону. - У циљу веће наплате у септембру ће бити организован већи број екипа на обуставама испоруке електричне енергије нередовним платишама. Такође ће се предузети и ригорозне мере наплате дуга судским путем. У исто време захваљујемо се редовним платишама и подсећамо да се уплатом дуга до петнаестог у месецу може остварити попуст од 5 одсто, нагласила је Драгана Јешовић, шеф Службе за претплатничке односе. Са конференције је упу-

ћено посебно упозорење лицима која самовласно прикључују објекте, уређаје и инсталације на дистрибутивни систем, односно користе електричну енергију без, или мимо, мерних уређаја, да тиме чине кривично дело. Последице су – искључење објекта и уређаја са дистрибутивног електроенергетског система, трошак по обрачуну за неовлашћено утрошену струју и кривична пријава надлежном органу за учињено кривично дело. В. Станојевић

3. септембар 2010.

Пољопривредне машине у саобраћају

ЈКП „Чистоћа“

ТРАКТОРИ НАЈОПАСНИЈИ ЗА ЛЕПШИ И У САОБРАЋАЈУ ЧИСТИЈИ ГРАД

Пољопривредне машине представљају висок фактор ризика у несрећама и повредама учесника у различитим процесима пољопривредне производње

У Србији је 2007. године било: 550.000 трактора, 450.000 покретних машина на тракторски погон (грађевинске и друге машине), 60.000 приколица, 33.000 комбајна. Из овога произилази да укупан број покретних трактора и других пољопривредних машина са сопственим мотором у јавном саобраћају на путевима Републике Србије дост иже број од преко 1.100.000 покретних машина. Због повећаног обима пољопривредних и других радова наведени број покретних машина се повећава и представља висок ризик од појаве незгода у самом процесу рада, као и у јавном саобраћају или на јавним површинама. Анализе показују да се несреће на раду са пољопривредним машинама и саобраћајне незгоде највише догађају у сезони пролећних и јесењих радова, у насељеним местима због неприлагођене брзине и неисправне сигнализације, на местима укрштања локалних и главних путева и у данима викенда од 17-20 часова Најчешћи узроци несрећа су недовољна обученост руковаоца,

непознавање технолошког процеса рада машине, непажња у току рада, употреба алкохола у току рада, непридржавање превентивних радњи и непоштовање Закона о безбедности саобраћаја Подаци МУП-а Републике Србије, показују да возачи трактора већ дужи период на различитим категоријама путева и у саобраћајним ситуацијама, учествују са аларманттних 55-65% у изазивању свих сабраћајних удеса. Будући да су актуелни жетвени радови, транспорт летине у разним облицима и различитим транспортним агрегатима веома је интезиван. С тим у вези, наш саговор-

ник, Ненад Нешовић, саветодавац за ратарство и повртарство при пољопривредној стручној служби „Ибар“ Краљево, жели да пољопривредне произвођаче упозори на неколико правила којих се обавезно треба придржавати: проверити техничку исправност механизације, агрегат трактор –приколица у јавном саобраћају мора се кретати по одређеним категоријама путева без изазивања опасности по друге учеснике Приколица и трактор у јавном саобраћају морају бити обележени свим потребним светлосним и другим ознакама. Ово се посебно односи на транспорт у ноћним условима а транспортни агрегати могу угрозити безбедност учесника у саобраћају уколико нису правилно састављени. Веза трактор-приколица мора бити потпуно сигурна у свим условима кретања Агрегат је веома нестабилан на бочном нагибу и клизавој подлози због појаве заношења приколице а терет на приколици мора бити правилно постављен и обележен Зорица Радунковић

Шест стотина педесет типизираних посуда за одлагање смећа замениће 80 дотрајалих контејнера у Сијаћем пољу Након Хигијенског завода и Грдичке косе, становници Сијаћег поља добили су ове недеље од ЈКП „Чистоћа“ око 650 типизираних посуда за одлагање смећа појединачна домаћинства. Готово 80 контејнера у које су мештани овог насеља до сада одлагали отпад биће склоњени са улица. - Пројекат под називом „За чистије Краљево“ вредан је близу два милиона динара и један је у низу акција које локална самоуправа спроводи у сарадњи са ЈКП „Чистоћа“. Близина пијаце и фреквентност у овом делу града разлог су што се контејнери напуне врло брзо. Ово је начин да грађани одлажу отпад у својим кантама чиме ће се хигијена насеља подићи на виши ниво што је наш заједнички циљрекао је Љубиша Симовић, градоначелник Краљева. Поделом индивидуалних канти и уклањањем контејнера ЈКП „Чистоћа“ ће потпуно променити концепт комуналне хигијене у овом делу града а посао сакупљања и одвожења смећа обављаће се лакше и брже . - С обзиром да ове канте нису предвиђене за одлагање кабастог отпада, „Чистоћа“ ће уложити појачани напор и обезбедити накнадно одвожење таквог отпада. Грађани ће о дану када ће такав отпад бити одвожен бити накнадно обавештени, каже Далибор Димитријевић, вршилац дужности директора ЈКП „Чистоћа“.

Сијаће поље је насеље у ужем делу града, које је у последњих 30 година доживело највећу експанзију. Уске улице у неплански грађеном насељу представљају проблем и возачима и пешацима. Радници „Чистоће“ се суочавају са пропражњења контејнера који се налазе, малтене, на самом путу. Они су до сада возачима представљали проблем у саобраћају, а становницима овог насеља и то што се брзо напуне, па смеће, силом прилика, завршава не само у посуди, већ и поред ње. - Контејнер који је јуче испражњен, већ данас је пун смећа. Живим у кући поред, а контејнер ми је буквално испред прозора. Лети је посебно тешко када се из њега шире непријатни мириси, па је немогуће држати отворен прозор. Ове канте су заиста добродошле, тврди Слободан Миленковић, мештанин Сијаћег поља. Према речима Милана Вучетића, одборника у скупштини града, подела канти је само прва фаза у низу акција чији је циљ пре свега системско решавање проблема хигијене овог насеља. Следећи корак, тврди он, јесте укључивање Сијаћег поља у пројекат примарне селекције отпада, која ће подразумевати и ангажовање ЈКП „Чистоћа“ али и развијену свест грађана о важности и неопходности рециклаже отпада. Дубравка Малишић

3. септембар 2010.

Нико не зна колико има тачно Срба у Македонији!

СРБИ У МАКЕДОНИЈИ СУ ТАКО БЛИЗУ, А ТАКО ДАЛЕКО! - Између два пописа становништва у Македонији „нестало“ десет хиљада Срба. - Највише забрињава то што се не прихвата ниједна сугестија коју упућују Срби из Македоније Драгиша Милетић је рођен у кући која се налази на углу Улице Олге Јовичић и Обилићеве. Завршио је средњу уметничке школе у Нишу, потом Академију примењених уметности. Живот га је одвео у Скопље. Након распада СФРЈ, до јуче свој на своме, постаје апартрид. Каже да никада себе није видео као вођу и лидера. Међутим, стицајем околности, постаје председник Српске демократске странке Македоније да би, како то обично после српских деоба бива, данас био председник Српске напредне странке у Македонији. Један од његових честих долазака у Краљево искористили смо да сазнамо како живе Срби у Македонији. Драгиша, колико Срба има у Македонији? - То је још увек спорно питање. По попису из 1994. год. у Македонији је било 47 хиљада Срба. По попису из 2004. нестало је десетак хиљада, па је званични податак 35 хиљада! Реално, Срба у Македонији има око 150 хиљада.То су званично признали и лидери албанских партија који су рекли да Срба има много више него што то статистика показује. - Ово што сте сада рекли звучи невероватно. Где се сакрило 100 хиљада Срба? - Попис је фалсификован. То није само моја тврдња. То су рекли представници међународ не заједнице. Оловка је главни алат. Није могуће претворити исламско становништво у Македонце, већ се то ради са православним становницима Македоније. Истини за вољу, постоји и један део Срба који имају српско име и презиме, али се декларишу као Македонци. То су људи који сматрају да ће тиме себи олакшати живот, што не одговара истини. Ако се узму у обзир европски закони, на које се сви тако позивају, националне мањине морају бити заступљене у складу са својом бројношћу, у државним органима, судству, полицији, војсци итд. Са Србима у Македонији то није случај, за

разлику од Албанаца. Срба у Собрању Македоније нема. Политичке партије које окупљају Србе стално бојкотују изборе и оном ко посматра са стране, лако упада у очи чињеница да би, са 35 хиљада гласова, у држави која има 2 милона становника, Срби лако ушли у парламент. У чему је проблем? - Македонија је лукаво подеље на у шест изборних јединица. Ни у једној изборној јединици нема довољно Срба да би могли да изгласају свог представника у Собрању. У току је иницијатива да се гласови националних мањина збрајају са територије целе Македоније. Тим поводом сам и говорио у парламенту Македоније, захтевајући да се почне са применом закона који мањинама омогућава да нађу место у парламенту и на тај начин остваре загарантовано право у заштити мањинских интереса. Овако су представници мањина паравани у неким коалицијама. Свеједно је ко је у питању, ВМРО или СДС. Тог закона још увек нема, јер се њему противе Албанци. Уколико мањине уђу у Собрање, онда се без мишљења мањине не могу донети неки кључни закони. Овако, Албанци су ти од чије воље зависи у ком ће правцу ићи и како ће бити организована Македонија. У овом тренутку озбиљно се размишља о формирању блока који ће чинити националне мањине и који ће заједнички наступити на изборима. Како Срби живе у Македонији? - Народ уопштено у Македонији не живи добро. Основна уставна начела се не поштују. Срба нема нигде. Све националне мањине су запостављене у

корист Албанаца. Стекао сам утисак да су главни проблем, али и главни „играч“ на политичкој сцени Македоније, Албанци. Држава изгледа наступа са становишта - са осталима ћемо лако? - Македонија је већ једном имала велики проблем са Албанцима. Остале националне мањине су се у тим тренуцима понашале врло коректно. Стале су на страну државе Македоније. Није неважан податак да се највише Срба прикључило одбрани македонске државе. Нажалост, ти подаци се сада прикривају. Да неупућенима појасним ствари. У овом тренутку Албанци воде главну реч у Македонији. Све што су зацртали, до сада им се остварује. Било да је у питању политика, или економија. Уколико неко спомене срп ско питање, Албанци су први који се буне. Наш утисак је да држава Македонија ту греши, јер ће имати веће проблеме него што их Србија има у овом тренутку са још нерешеним статусом Косова. Да ли Срби који живе у Македонији признају Македонију као своју државу? - Да! Срби су лојални грађани. Срби признају Македонију као државу зато што је то и матица учинила. Морам да кажем

да су код обичних Македонаца, који немају везе са политиком, Ср-би врло прихваћени. О томе све- доче и резултати анкете чије је питање гласило: „ Са киме бисте желели да живите у заједници када бисте то морали да учините?“ Седамде сет пет одсто анкетираних Македона ца је рекло да би желело да живи са Србима. Какав је однос Србије према својој најближој ди-јаспори? - Нажалост, до сада смо имали амбасадоре, а било их је тројица, са којима је почињало и завршавало се српство! Напокон смо добили амбасадора који је правилно схватио свој задатак. Да он ту није постављен да дели Србе по партијској припадности, већ да штити интересе Срба, српско културно наслеђе, српску историју и језик. А то су данас најболније тачке. У контактима које смо имали са највишим представницима Републике Србије јасно нам је речено да Србија у овом тренутку нама начина да финансијски помогне Србима у Македонији, отварањем неке фабрике или неког погона. Ми разумемо проблеме у којима се налази Србија, али треба знати да су Срби настањени углавном у областима које се граниче са Косовом. Има ли бар помоћи када је културно наслеђе у питању? - Има, али то су неки ситни помаци. У Македонији скоро да нема места где нема српских гробова. Скопље је 100 година била српска престоница али се трагови српства перманентно бришу. Душанов мост сада је Камени мост, на црквама се имена српских ктитора бришу, а наша држава као да је глува за то, и поред наших упозорења.

Ми годинама тврдимо да држава Србија треба да нам да држављанство али ништа од тога. Бугари су то паметно урадили. Готово да Бугара није било у Македонији, а сада их има 50 хиљада. Они дају држављанство свима који потпишу да признају Бугарску као своју домовину. Зашто то Србија не би урадила? Е, онда би видели колико има Срба! Каква је будућност Срба у Македонији? - Будућност Срба у Македонији је иста као и судбина Македонаца. Ма шта причали политичари, треба очекивати поделу Македоније. Албанци константно врше притисак и уцењују. Инсистира се на спровођењу Охридског споразума до танчина, слави се Призренска лига. Неки аналитичари очекују да ће се врло брзо отворити и питање грчке покрајине Чемерије. За разлику од свих осталих народа, Албанци су се темељно и дуго спремали за ово што, корак по корак, спроводе у дело. Њихови политичари су школовани на најпрестижнијим светским универзитетима, дисциплиновани су, имају јаке лобије и заједнички циљ, Велику Албанију. Зна се и на чији рачун. Македонија ће опстати само ако уђе у НАТО. Да се вратим на питање, Срби који живе у најближој дијаспори имају утисак да је Србија апсолутно незаинтересована за судбину свог народа у Македонији. Највише нас забрињава то што се не прихвата ниједна сугестија коју Срби из Македоније упућују. Током НАТО агресије 1999.године, ви сте били један од организатора масовних протеста у Македонији, током којих су запаљене америчка, британска и немачка амбасада. Да ли је завршен судски процес који је против вас вођен? - Десет година је трајала та ујдурма и суд је утврдио да нисам крив! Разговарао А. Кнежевић

3. септембар 2010.

У Паризу преминуо генерал Пјер Мари Галоа, велики пријатељ Срба

ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ВОЛЕО И БРАНИО СРБИЈУ - Био је велики геополитички стратег. - Пилот РАФ-а. Отац француске атомске бомбе. Уметник – сликар. Српски витез. У Паризу је, прошле недеље у 99. години живота, преминуо велики пријатељ Срба – Пјер Мари Галоа. За посебне заслуге за српски народ Савез светске српске заједнице, овог великог човека прогласио је за Српског Витеза! Пјер Мари Галоа је од 1992. године био почасни члан Друштва српско-француског пријатељства „Света Јелена Анжујска“ у Краљеву, а требало је у октобру да, као знак признања, добије Повељу „Гавраново перо“ архиепископа Данила Другог. Великог Пјера упознали смо 1992. године у Паризу. Примио нас је у својој резиденцији и у интервјуу за РТС рекао: - Као ратник, антифашиста и као човек, разочаран сам политиком коју воде бивши савезници према Србији. Са српским народом Французи гаје вековне пријатељске везе. Ми смо морали бити на вашој страни. Борићу се за ту истину, иако је циљеви великих – игноришу. Пјер Мари Галоа, у току двадесетак година, одржао је бројне конференције за штампу борећи се за истину о Србији. Најтеже му је пало бомбардовање наше земље. Ко је био Пјер Мари Галоа? За време Другог светског рата као пилот РАФ-а, бомбардовао је Хитлерове јединице у Берлину. После рата, био је човек од највећег поверења у Де Головој влади. Генерал Пјер био је министар за Атомску енергију – отац француске нуклеарне индустрије. Француска је тада добила прву атомску бомбу. Деценијама је био један од најистакнутијих војно-стратешких теоретичара у свету, један од највећих геополитичких стратега који је разоткривао америчку политику моћи. - Зар се смело догодити да се

Из Полицијске управе Краљево

ЗНАТАН ПОРАСТ КРИМИНАЛИТЕТА Крај сезоне годишњих одмора требало је доведе до мирније ситуације у саобраћају и смањење броја незгода. Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 23. до 29. aвгуста 2010. године показује супротно. Број саобраћајних незгода је драстично повећан у односу на претходне недеље а са њим и број лакше и теже повређених лица. У овом периоду припадници Полицијске управе Краљево регистровали су двадесет три саобраћајне незгоде са повређеним лицима и двадесет са материјалном штетом. Пет особа је тешко повређено а чак деветнаест је прошло са лакшим телесним повредама. Матаријална штета у саобраћајним незгодама током претходне седмице премашила

је износ од милион динара а повећан је и број саобраћајних прекршаја који је достигао цифру од 362. Интензивнију активност показала су и лица склона криминалу тако да је у истом временском периоду регистровано чак 51 кривично дело које се сврстава у област општег криминалитета. Десет починилаца ових кривичних дела је познато инспекторима Полицијске упра ве Краљево док је чак 41 остало, бар за сада, непознато. Инспектори криминалистичке полиције улажу максималне напоре да се и они открију у што скоријем року. У осам регистрованих пожара причињена је материјална штета која се процењује на преко пет стотина хиљада динара.

ХЕРОИН

слави победа над трећим Рајхом без присуства Срба?- рекао нам је тада генерал Пјер Мари Галоа, који је оставио многа капитална дела, међу којима су и: „Европа пред изазовом“, „Атлантски савез“, „Стратегија нуклеарног доба“, „Равнотежа терора и страха“, „Парадокси мира“, „Збогом армијама“, „Рат који је трајао сто секунди!“... Пјер Мари Галоа у мислима је увек био са Србијом. Генерал са душом имао је, поред писања, и велику потребу да слика. Његов дом био је велика галерија у коју се посебно заљубио наш сниматељ Живота Јевтић. И док је пријатељима из Србије сам кувао чај, испричао нам је анегдоту о својој сликарској преокупацији. Иако је имао 82 године, стари Пјер, сам о свом трошку, уз дозволу градских власти, осликавао је муралима ружне фасаде париских зграда. То му је била релаксација и забава. Када је осликао једну од тих

зграда, после неколико дана му дође десетак дама из зграде преко пута. Жене, љуте и нервозне, кажу: - Мсје Галоа, са овом сликом учинили сте нам велику несрећу. Наши мужеви неће ништа да раде, него по цео дан блену у вашу слику. Пјер је извинио дамама и рекао да иду кући, да ће он тај проблем решити. Поново је направио скелу, узео боје и четкице и, уместо нагих, освануле су даме у одећи. Сви су били задовољни, изузев мужева којима нов призор на фасади више није био за гледање! За огромну и немерљиву подршку српском народу, који се деценијама бори за истину и правду, попут многих великана Француске, придружујемо се предлогу да генерал Пјер Мари Галоа у Београду, али и другим градовима Србије, добије своју улицу, која ће нас вечно подсећати на њега и његово дело. М. Глишовић

Припадници краљевачке полиције привели су у понедељак истражном судији Вишег суда у Краљеву Слободана Марковића (1967), Дејана Вељковића (1970) и Душана Јеремића (1976) из Крагујевца, због основа сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. У недељу 29. августа, око 1 час, у Богутовцу код Краљева, приликом контроле путничког моторног возила "застава 101" крагујевачке регистрације, којим је управљао Јеремић, са сапутницима Марковићем и Вељковићем, полицијски службеници су пронашли четири пакетића прашкасте супстанце за коју се сумња да је хероин, укупне масе 19,50 грама. Сумња се да је хе-

роин купљен у Новом Пазару ради даље продаје на подручју Крагујевца. Судија је осумњиченима одредио притвор у трајању до месец дана.

ПРЕВАРА Припадници Одсека за сузбијање привредног криминалитета Полицијске управе Краљево поднели су кривичну пријаву против Винка Берама (1957) из Краљева, због основа сумње да је извршио кривично дело превара. Сумња се да је Берам, наставник стручних предмета у области саобраћаја, запослен у

ЕСТШ «Никола Тесла» у Краљеву, у намери да себи прибави противправну имовинску корист, од Милана Трифуновића из Трстеника примио 500 евра, обећавши да ће његовој кћери, ученици ове школе, обезбедити наставнике за припрему полагања поправних испита из математике и енглеског језика, што није учинио.

3. септембар 2010.

Змијање

ЧУВАЊЕ УСПОМЕНЕ НА ПЕТРА - „Кочићев збор“ одржава се на Змијању већ четрдесет пет година. - Замишљен првенствено као књижевна манифестација одржаван је и за време Отаџбинског рата у Републици Српској Змијање се налази у непосредном залеђу Бања Луке којој већим делом територијално припад. Простире се на подручју неколико општина у Босанској крајини, Бања Лука, Мркоњић град, Рибник, Оштра Лука и Приједор. Постало познато од Кочића и по Кочићу а помиње се и у епским песмама. Позната је епска песма о боју на Косову где спомиње од Змијања Рајко. - Кочић је метафора Змијања и Срба у Босни и Херцеговини, каже Лука Медар, члан Организационог одбора који се већ четрдесет пет година одржава на овом месту. Петар Кочић је овековечио начин живота и постојање људи овога краја, њихово бивствовање, идентитет и металитет у својим дјелима као писац и као народни трибун. Био је политичар, посланик у босанском Сабору у оквиру Аустро Угарске монархије. „Кочићев збор“ је основан далеке 1966. године. Први збор је организован на иницијативу једне групе младих људи чланова КАБ-а. То је Клуб академичара Бања Луке а чинили су га студенти који су студирали углавном у Београду и Загребу и желели да створе манифестацију која би носила име и давала значај људима овога краја. Манифестација је наишла на позитиван пријем код тадашњег политичког естаблишмента. Требало је да добије статус какав је имао, и какав данас има, Вуков сабор у Србији и буде босанскохерцеговачка манифестација по мери Вуковог сабора. Одвијао се увек последње недеље у августу најчешће под покровитељством ССРН-а. -Долазило се из почетка стидљиво на голу ледину. Организоване су изложбе слика окачених на сеоским плотовима. Извођне су оперске арије а наступала је и филхармонија на импровизованој позорници испред зграде месне заједнице. Долазили су водећи политичари тадашње Југославије да држе политичке говоре, каже Медар.

Било је то време у коме се све то сматрало нормалним. Људи су желели да пред својом кућом виде велико име. - Данас смо нешто уситнили државе па нам преко сваке двије улице сједи неки предсједник владе, предсједник државе, каже он. За разлику од Вуковог сабора „Кочићев збор“ није тако добро институционализован. Било је трзавица али су ентузијасти успели да одрже ову манифестацију свих 45 година. Посебни напори су улагани почетком деведесетих година прошлог века када су почеле турбуленције, распад државе и ратна збивања. Завичајно друштво Змијање које је обновљено поставило је себи задатак да манифестацију одржи али прилагођену новим условима. Кочићев збор је одржавана и у току рата али скромније него до тада. - Водећи људи на збору су били војне старешине. Неколико година председник Организационог одбора је био један од команданата војних јединица које су тада функционисале, акаже Лука Медар. Бања Лука је, за време отаџбинског рата, била једна од ретких средина у којој није било

Лука Медар ратних дејстава. Негде до Змијања су стигле снаге хрватске војске и Армије БиХ. На домак ових планина у јесен 1995. године и у Бања Луци су се чуле детонације. Збор је у то време одржаван симболично, на један дан, али прекида није било. Основни садржаји, културно уметнички и књижевни програм, додељивање књижевне награде и борбом бикова за награду Јаблан као илустрацијом Кочићеве приповетке Јаблан, су задржани. „Кочићев збор“ је првенствено књижевна манифестација. Почев од 1966. године до данас Кочићева награда је доде-

љивана писцима са посебном пажњом усмереном према онима који су тематски или жанровски писали приближно слично Кочићевом језику и тежњама, речим, циљевима... Велика имена су носиоци награде Петар Кочић. Међу њима су Добрица Ћосић, Милорад Павић, бањалучки писци. Добитник овогодишње Кочићеве награде је Миленко Стојичић, Змијањац у правом смислу те речи. У књижевном свету Кочићева награда је врло цењено признање а добитници су многа значајна имена. Председник Владе Републике Српске Милорад Додик је у Културном центру Бански двор у Бањалуци свечано отворио 45. јубиларну манифестацију "Кочићев збор". Додик, који је председник Организационог одбора "Кочићевог збора", рекао је да Влада Републике Српске и Град Бањалука, као покровитељи, желе да одрже републички и међународни карактер ове манифестације, због чега је Организациони одбор ове године учинио максималне напоре да то постигне. "Желимо да ова манифестација у годинама које долазе буде што боља и што масовнија, јер је Кочић снажна мјера идентитета

овог народа и овог краја и зато му се увијек с пажњом морамо враћати", рекао је Додик. Свечано отварање 45. "Кочићевог збора" обележено је наступом мешовитог хора Српског пјевачког друштва "Јединство". Овогодишњи Кочићев збор је трајао осам дана. Отворен је 22. августа. У тих осам дана одржана је ликовна колонија, Ликовно саборовање Змијање 2010. Дванаест сликара је неколико дана сликала змијањске пределе са темом Кочићевих ликова и дела. Први пут је отворена и изложба слика са овогодишњег ликовног саборовања које је организовано у Бронзаном Мајдану код Бање Луке. Уз осам књижевних садржаја изведен је и један драмски, монодрама „Кочић, последњи дани“ у извођењу глумца Бошка Ђурђевића, Змијањца, првака Народног позоришта Републике Српске у Бања Луци. Књижевне вечери су одржане у Мркоњић Граду, Бања Луци у Банском двору а и округли сто посвећен Милораду Павићу. Милорад Павић је добитник Кочићеве награде 1994. године. Због ратних збивања награда му никада није уручена. - Стицај околности је спречио да се њему као аутору лично уручи награда и да му се посвети примерена пажња. У међувремену је умро па је ове године организован округли сто да би се надокнадило оно што је пропуштено. На округлом столу је учествовало двадесетак књижевних критичара и писаца из Русије, Пољске, Србије, Републике Српске, Словеније, Немачке а присуствовала је и његова супруга. рганизатор „Кочићевог збора“ је Завичајно друштво „Змијање“, удружење Змијањаца и пријатеља Змијања које је функционисало од смрти Петра Кочића па до 1939. године а основано је са циљем да подигне споменик Петру Кочићу у Бања Луци. Споменик је подигнут у задатом року широком акцијом међународних размера.

3. септембар 2010.

Машински факултет

КОЧИЋА

Миленко Стојичић, добитник овогодишње Кочићеве награде Донације су давале и неке европске државе као и Сједињене америчке државе и Канада. Скупљено је више средстава него што је било потребно за изградњу споменика па је остатак утрошен је за изградњу Краљевог дома у коме се данас налази Народно позориште Републике Српске у Бања Луци. Подизањем споменика Завичајно друштво „Змијање“ извршило је функцију због које је основано и престало са радом јер се сматрало да више не постоји потреба за његовим деловањем. Споменик Петру Кочићу је за време Другог светског рата био уклоњен са места на коме је првобитно постављен. Бања Лука је у то време била у саставу Независне државе Хрватске којом је управљала усташка власт. - У то време је извршен један од најстравичнијих злочина у овм крају када је у једном дану поклано 2700 Срба. Покушало се уништаавње споменика на коме и данас постоје трагови резања на руци који на то указују. После рата и успоставе власти споменик је враћен на старо место, каже Медар. Бања Лука се поноси Петром Кочићем. Он је неспорно један од најцењенијих синова овог подручја. Иако је образовање стекао у манастиру Гомилица читав његов живот, па чак и време тамновања, везано је за Бања Луку. Још у време првог „Кочићевог збора“ направљен је план да се обнови кућа Петра Кочића

која је у касније потпуно оронула и пропала. Поново је актуелизована идеја о обнови његове родне куће и домаћинства али је мало коче админстративни проблеми због нерешених имовинско правних односа. Земљиште припада неколицини власника који живе у различитим крајевима земље па чак и изван ње а до скора није постојао закон који би регулисао решавање оваквих проблема. Сада, када су усвојени одговарајући закони Завод за заштиту културно историјског наслеђа има задатак да изгради спомен кућу која би била верна копија куће великог писца и државника са примереним простором који ће моћи да посећују сви они који то желе. Предмети који се сада налазе у спомен кући су аутентични и одговарају времену у коме је живео Петар Кочић. Од његове куће нажалост нема ништа. Године 1991. Завичајно друштво Змијање је обновљено са циљем да настави традицију чувања успомене на Петра Кочића, на Кочићево дело, на Змијање, на Босну и Херцеговину уцелини. - Змијањци су се расули по свету па нас има свугде. Гро Змијањаца је на простору Змијања и непосредно у најближим градовима, Бања Луци, Мркоњић граду, Градишки, Приједору а има их и у Војводини. Постоје секције у Сремској Митровици, Новом Саду, Београду а наши чланови делују и у иностранству. Т.Р.

ДОМ ЗА СВЕ СТУДЕНТЕ ПРВЕ ГОДИНЕ Машински факултет Краљево једини је у Србији који гарантује место у дому студентима прве године основних академских студија који имају просек из средње школе преко три Машински факултет у Краљеву је у првом конкурсном року ове године у прву годину основних академских студија уписао 60 одсто од одобрених 100 места на буџету. У току је конкурс за други уписни рок за преосталих 39 слободних места на буџету и 20 самофинансирајућих студената. Пријемни испит из математике одржаће се у суботу 4. септембра. За дипломске академске студије биће расписан конкурс за 64 места, док ће за докторске студије моћи да конкурише пет кандидата.... Развој универзитетске наставе из области машинства у Краљеву започет је 1970. године оснивањем одељења Машинског факултета из Београда, које је прерасло у ООУР за Тешку машиноградњу Машинског факултета, да би 1987. године форми ран Машински факултет у Краљеву у саставу Универзитета у Крагујевцу. Машински факултет Краљево је акредитовао три студијска програма, основне академске студије у трајању од три године, дипломске академске студије у трајању од две године и докторске академске студије. По акредитацији Машински факултет у Краљеву за основне академске студије добио је 100 места на буџету и двадесет самофинансирајућих. За дипломске академске студије тај број се мења у зависности од могућности министарстава просвете и науке. Тако да је прошле године било дозвољено 49 места на буџету и 15 самофинансирајућих студената. Сваке године одобри се и пет студената на докторским академским студијама. Машински факултет има одличну сарадну са средњим техничким школама у региону, међутим и оне имају проблем око уписа јер је привреда посрнула. Генерално, машинство у Србији, што се тиче уписа студената, показује благи пад у односу на раније године. - Што се тиче броја уписаних студената, у односу на број расположивих места, Машински факултет Краљево је изнад просека у односу на машинске факултете у Србији, каже др Радован Булатовић, доцент, проде-

кан за наставу Машинског факултета у Краљеву. Машински факултет Краљево једини је у Србији који гарантује место у дому студентима прве године основних академских студија који имају просек из средње школе преко три. У дому има места за 68 студената. Свака соба има прикључак на интернет. - Полазимо од логике да је боље помоћи студенту у првој години око смештаја, него у другој и трећој, јер ће се тада лакше снаћи и можда одлучити да станује приватно, истиче Радован Булатовић. Студенти краљевачког Машинског факултета углавном су из овог региона, Александроваца, Крушевца, Варварина, Трстеника, Ужица, Рашке, Пожеге, Чачка. Изненађује што је ове године знатно већи број студената који су дошли са стране.... - Раније је тај просек био 60 одсто студената из Краљева, а 40 процената са стране. Међутим, сада је та ситуација промењена, каже продекан за наставу. Постоје предности студирања на мањим факултетима, у одоносу на веће, јер сваки наставник познаје готово сваког студента, настава је подељена у мање групе, тј.заступљен је менторски рад. Два пута недељно студент може да дође код сваког наставника на консултације. Студенти који се упишу на буџет плаћају само трошкове пријемног испита, а пријављивање испита се не плаћа. Осим тога постоји адекватна литература на факултету, коју студенти не морају да је купују. Машински факултет је међу првим у Србији који се прилагодио Болоњској декларацији.

Прва година основних академских студија започета је још 2005. године. Ове године стиже прва генерација студената која звршава дипломске академске студије. Болоња иначе подразумева мобилност студената и наставника, могућност да студент започне студирање на једном факултету а настави на другом факултету ван Србије... - Осим тога Болоња подразумева и мобилност студената у смислу учешћа на неким научним конференцијама. Једна наша група од 6 студената отишла је на научну кондеренцију у граду Дамштату у Немачкој и то су једини студенти са Балкана који учествују на једном таквом скупу. Одлазак студената помогло је и Министарство науке тако да је то пример који потврђује мобилност студента. Један наш студент је прошле године провео месец дана у Болоњи, а наши професесори раде на великом међународном пројекту ФП7 и често гостују као предавачи на универзитету у Болоњи, истиче продекан за наставу. Наставни и научно истраживачки процес на Машинском факултету изводе 41 наставник и сарадник. Диплому на Машинском факултету у Краљеву стекло је више од 800 студената, одбрањено је више од 15 магистарских теза и 8 докторских дисертација. Студенти који заврше машинство имају могућност да искажу своју креативност у готово свим гранама привреде, а посао могу наћи у многим предузећима, почев од јавних, преко оних која се баве производњом или пројектовањем. Виолета Коњокрад

20. ав

ПОМОЋ ДЕЦИ РАДНИКА

На "Б" Првенству Србије доминирали краљевачки пливачи

ЖЕТВА МЕДАЉА НА КРАЈУ СЕЗОНЕ - Са „Б“ првенства Србије краљевачки пливачи вратили се са 83 освојене медаље. - После једномесечне паузе настављају се припреме за наредну такмичарску сезону

У великој сали Полицијске управе Краљево начелник Богољуб Живковић је уручито традиционалну новчану помоћ деци настрадалих и погинулих радника.

ОДОБРЕНО ЈОШ 250 КРЕДИТА До сада је око 7.000 пољопривредних произвођача преузело краткорочне и дугорочне кредите које субвенционише Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у укупном износу од 45 милиона евра. У оквиру кредитне подршке пољопривреди, коју спроводи Министарство пољопривреде у сарадњи са банкама, до сада je осам банака и то Pro Credit Bank AD Beograd, Erste bank AD Novi Sad, Credit Agricole Srbija AD Novi Sad, Banca Intesa AD Beograд, Metals, Hypo Alpe Adria bank AD Beograd, Komercijalna banka AD Beograd i Agrobanka AD Beograd одобрило 25.835.267,27 евра дугорочних кредита, који се најчешће подижу ради куповине комбајна, трактора, механизације, али и за изградњу складишних просторија и других објеката.. Истовремено је једанаест банака - Komercijalna banka AD Beograd, NLB banka, Credy banka AD Kragujevac, BANCA INTESA AD Beograd, Pro Credit Bank AD Beograd, Hipo Alpe Adria bank AD Beograd, Credit Agricole Srbija AD Novi Sad, Agrobanka AD Beograd, АIK banka, Metals banka и UBB AD Beograd исплатило 1.957.557.904,96 динара (око 19,1 милиона евра) краткорочних кредита, који се према подацима Министарства пољопривреде, најчешће користе за набавку ђубрива, семена, за плаћање радова на њивама и слично. Претходне недеље одобрено је jош око 250 кредита за пољопривредне произвођаче, у укупној вредности од око 1,7 милиона евра.

Кљајићево код Сомбора је протеклог викенда било домаћин „Б“ првенства Србије у пливању, које окупља клубове из градова у којима нема затвореног или зимског базена. У конкуренцији 10 клубова најбољи је био ВПК „Краљево“ чији су такмичари освојили 83 медаље. Иза Краљевчана су се пласирали Раднички из Крагујеваца са 49 и ОАЗА из Сремске Митровице са 42 медаље. - Остварили смо заиста фантастичан резултат и врло сам поносна на децу која су сјајно пливала. Остварено на овом првенству је награда за сав уложен труд како самих пливача, тако и клуба који је учинио колико је могао око њихових тренинга и напредовања. Потврдили смо да у овој конкуренцији доминирамо, а за више потребни су прави услови. Оно што може да радује јесте податак да сваке године стотину деце прође кроз нашу школу пливања, а ту се црпе нове снаге и таленти за наш клуб - наглашава Милица Милановић, тренер пливачица и пливача у ВПК "Краљево". Најзапаженији такмичари из ВПК „Краљево“ на овом првенству су били Стефан Кујунџић са 11 медаља, Исидора Андан са 10, те Кристина Пантовић и Стефан Ивановић са по 7 освојених одличја. Овим првенством завршена је летња пливачка сезона, а после

месец дана паузе краљевачки пливачи крећу са припремама у затвореном базену Хотела Бреза у Врњачкој Бањи. А. Даишевић

У току изградња

ЗАДРЖ Средствима За мање од две седмице реконструкција Дома омладине у Опланићима биће комлетно завршена, чиме ће Дом, у чијем су саставу спортске просторије и фудбалски терен, имати праву намену. - Треба подржати напоре села и приградских насеља да имају адекватне просторије у којима млади могу да се окупљају. На тај начин помажемо да се становништво у селима задржи, да се не селе у град. Опланићи су прелепо и богато село у којем млади треба да остану да живе. Ово је један од начина удруживања средстава и помоћи локалне самоуправе да се у овом селу подржи садржај који ће омогућити омладини да ту и остане, каже градоначелник Краљева, Љубиша Симовић. - Изградњом Дома омладине решавамо велике проблеме и отварамо простор за младе људе да креирају свој живот у Опла-

ФОТОГРАФИ

вгуст 2010.

а Дома омладине у Опланићима

ЖАТИ МЛАДЕ У СЕЛИМА из градског буџета, почела је реконструкција Дома омладине у Опланићима

СЛИКЕ МИЛАНА ГРБИЋА У галерији Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ отворена је јубиларана изложба слика поводом петнаест година рада краљевачког уметника Милана Грбића. Публика ће имати прилику да види преко двадесдет радова израђеним у свим ликовним техникама. Милан Грбић је члан Удружења ликовних уметника "Владислав Маржик" од 2000. До сада излагао на више самосталних и заједничких изложби у земљи и иностранству.

БОГАТА АКТИВНОСТ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ Настављајући богату културну активност Културни центар Рибница је и ове недеље Карљевчанима понудио интересантне садржаје. У среду је у Галерији Културног центра отворена изложба слика Милана Тодоровића Рубљова, сликара из Врњачке Бање. Вечерас је у 20 сати, на платоу испред Културног центра, концерт бенда Tribute to ABBA састављеног од музичара из Новог Сада и Зрењанима а сутра у 18, на истом месту, концерт Дечјег хора Чаролија из Београда којим диригује Леонтина Вукомановић.

нићима – додао је Александар Терзић, председник Месне заједнице и одборник у градској Скупштини. У месној заједници Опла-

ИЈА НЕДЕЉЕ

нићи потпуно су свесни да реконструкција Дома омладине, као и сеоског пута, нису довољан мотив да млади остану да живе у овом селу. Решења, кажу,

има. - Када створите квалитетну инфрастуктуру младим људима, они неће имати проблем да раде на неком другом месту, а да станују у селу. Очекујемо да млади буду предузимљиви, да почну сами да раде и у селу, да се баве послом било које природе. Треба им створити квалитетне услове за живот, а ми на томе радимо, истиче Александар Терзић. У току је санација дела пута Опланићи - Милочај, где се појавило огромно клизиште, услед саобраћајног оптерећења. Радове изводи предузеће „ Путеви Нови Пазар“, а средства за реконструкцију обезбеђена су из републичког буџета. - Успели смо захваљујући разумевању у ресорном министарству да обезбедимо средства за реконструкцију овог дела пута. Мештани нису били дужни да трпе штете, настале због преоптерећења у саобраћају на Камиџорском мосту, будући да су они издвојили средства за изградњу овог пута, додао је градоначелник Симовић, обишавши радове на санацији дела пута Опланићи - Милочај. Проблема у Опланићима има. Многи од њих су решени. Оно што предстоји јесте уређење канализационе мреже, као и асфалтирање споредних путева, најављују из Месне заједнице Опланићи. А. Милошевић

СРПСКИ ФИЛМ НИЈЕ ПРИКАЗАН У ЛОНДОНУ Победник овогодишњег Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи "Српски филм" Срђана Спасојевића, који је требало да буде на програму фестивала Фрајтфест у Лондону, није приказан зато што су организатори одбили да прикажу цензурисану верзију филма. Управа фестивала је одлучила да не прикаже цензурисану верзију, коју је одобрио Британски одбор за класификацију филмова (BBFC), истичући да "филм овакве природе треба приказати у целини", наводи британски Гардијан. ББФЦ је проценио да "Српски филм" садржи сцене шокантног насиља и затражио да се за приказивање из филма избачи скоро четири минута траке.

ЗАТВАРАЊЕ ПРУГЕ СТАЛАЋ-КРАЉЕВО-ПОЖЕГА На прузи Сталаћ - Краљево - Пожега, због санације надвожњака за друмски саобраћај у Адранима, привремено ће до 1. октобра бити затворена пруга на релацији Краљево - Адрани, саопштило је јавно предузеће "Железнице Србије". Обуставе ће до 4. септембра трајати од 11 до 13.40 часова и од 15.10 до 17.40 часова, док ће од 5. септембра до 1. октобра пруга од Адрана до Краљева бити затворена за саобраћај од 11.40 до 13.40 и од 15.10 до 17.40 часова, наведено је у саопштењу.

3. септембар 2010.

Графити - урбана уметност или жврљотина

НЕ ЛЕТИ СЕ СВЕ ШТО ЈЕДЕ! Самозвани „уметници“ исписују поруке различите садржине свуда, само не у својој кући

Потпуно препотентно тврдим да спадам у вишедеценијске хроничаре графита, како се последњих двадесетак година зову жврљотине, које нам се кезе са са зидова зграда. Неко је графит дефинисао као урбани облик изражвања?! На жалост, жврљотине на овдашњим зидовима потичу из сасвим друге гране. Оне свој геном вуку из клозетских жврљотина и врмена када су нус-просторије биле једино место где је неко, углавном неписмен, смео да свој гениј изложи оку јавности која је на то место натерана муком. Зато нам град и изгледа као врата запуштеног клозета. Не постоји зид на који се неко није намерачио, са циљем да потоњим поколењима, остави своје грааандиииооозно име на дарак. Психолози би можда објашњење пронашли у потрази за идентитетом, малдалочком бунту и сично. Та теорија, на жалост, пада у воду јер су заиста

ретки они чија мисао исписана на зиду, може неког да натера са застане, замисли се или се бар насмеје. У овом тексту желим да цитирам најоригиналније. Разлог? Толико их је мало да их у мору осталих жврљотина нико и не примећује. Без намере да правим топ-листу грфита желим да укажем на неке, а да при том, нисам сигуран да тај бледуњави одраз интелигенције има смисла. На згради општине још пре десетак година неко је написао „Не лети се све што једе!“ Одмах, преко пута, на згради Поште у време неких избора зид је освануо са паролом „Рашу Попова за председника!“. Овај графит истичем јер је трајао један дан. Одмах су га партијски апаратчићи прекречили, што је јединствен пример у историји града. Након објављених снимака батинања штићеника у „Центру за рехабилитацију наркомана“ на зиду Атељеа „Спа-

сојевић“ угнездио се графит поучне садржине „Све вас чека Црна Река!“. На Згради Окружног суда, у време док су комуналци сређивали парк огромним словима неко је исписао „Дм, по

дм, пањ!“ Срамота ме је да признам, али данима сам разбијао главу покушавајући да схавтим шта је то „ДМ“ док ми једног јутра није синуло да се ради о онамтопеји секире. Дакле, ударац секире, по ударац секире, логично, пањ! Има и неколико симпатичних изјава љубави које су међувремену преживљене, тако да аутори истих прелазе на други старну улице у страху да ће их неко оптужити за недело. Зато их нећу цитирати. Све остало је ужас и примитивизам невероватних размера. Фасаде су нечије власништво. Невероватно је да нико, не познаје иког, ко зна неког, да је чуо, како је тамо неки, новчано кажњен, што је некоме из чиста мира и ничим изазван, наружио фасаду. Од када сам угледао име, неког Марка, исписног високо на постаменту Милутина, потпуно сам сигуран да ће за коју годину да му офарбају бркове,

промене боју капе или учине неку другу козметичку корекцију јер, то је у моди. Неписменост ултранационалисте који упорно, паролу „Радован, српски јунак!“ пишу са словом „б“ уместо слова „п“ је језовита и тужна. Нечијим мозговима нејасно је, да ако је неко Србин, мора да буде српски , а не срБски. Ваљда до лекције у којем се чување матерњег језика сматра патриотским чином нису ни стигли. Навијачи клуба (за који навијам) досетили су како да доакају локалној власти прекривајући град жврљотином ДС КВ. То, каааоо, само они разумеју. Делије Србије Краљево! На тај начин, рачунају, обезбедили су се од разуларених брисача графита који са кантама и четкама у рукама јуре улицама Краљева у намери да затру сваки графит у граду. Џабе су се мучили! Ко год да је на власти, апслоутно га није брига шта по зидовима Краљева пише. Још мање, ко пише? Они, црно бели окитише град текстовима „Гробарских“ химни. Лик господина Путина и даље за мене представља нерешиву енигму. Од куда он? Рашта то, и чему? Логичније је да нпр. као графит стоји лик Мађара, Јаноша Хуњадија у народу познатијег ко Сибњанин Јанко. Тај је проливао крвцу за земљицу српску. Заборавих, да има логике, овог текста не би ни било. Графитима се, као врлина, може признати демократичност. Аутори графита не фермају никог. Жврља се свуда. По бистама хероја, на огради цркве, на зиду Духовног центра, на згради суда, на Градској тераси, по Милутину, школи, у пролазу, хаустору, саобраћајном знаку... Е, једино се не жврља у кући! Зато што лепо васпитна деца не пишу по зидовима станова својих родитеља. То, као сва нормална краљевачка деца, упражњавају искључиво у екстеријеру. А.К.

3. септембар 2010.

Пред почетак школске године

КОЛИКО КОШТА БЕСПЛАТНО ШКОЛОВАЊЕ?

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА

Последњи владар ветрова (The Last Airbende) 2. – 8.9. од 18.00

Када овај број Ибарских новости буде у рукама читалаца ђаци ће увелико седети у школским клупама, а њихови родитељи прерачунавати колико кошта бесплатно школовање у Србији. Свима је одавно јасно да да је „бесплатно школовање“ само фраза која је одавно изгубила смисао. Од како је држава либерализовала процес израде уџбеника на тржишту се појавило десетак издавача чији су уџбеници на располагању школама које,на крају, одлучујуиз којих и кавих књига ће ђаци учити. Конкуренција очигледно није превише утицала на цену удбеника, јер се цене књига од издавача до издавача не разликују превише. Не разлукију се ни квалитет штапме, избор папира, фотографија и сличне ситнице. Оно што их чини другачијим су аутори и приступ наставном градиву. Без обзира за ког се издавача школа одлучила, да би се напунила ђачка торба треба доста пара.

Завод за уџенике Србије припремио је све књиге за нову школску годину, а комплет уџбеника за основну шоколу, зависно од разреда, кошта од 4.500 до 9.000 динара. Представница за односе са јавношћу Завода Јелена Ивановић навела је да уџбеници за трећи и четврти разред основне школе коштају 4.500, односно 5.000 динара. Уџбенички комплети за старије разреде коштају од 6.000 до 9.000 динара, а најскупљи је онај за ученике осмог разреда. - Ретко је да се школе опредељују за целе уџбеничке комплете једног издавача, па је због тога у пракси тешко и прецизно одредити цену уџбеничког комплета, објаснила је Ивановићева. Она је навела да је просечна цена уџбеника за основне школе 450 динара, док а за средњошколце 500 динара. Овај издавач досетио се те родитељима и ђацима пружа погодност да књиге могу набавити поруџбеницом у било којој

филијали Пошта Србије. Уџбеници ће у року од три дана бити достављени на кућну адресу без трошкова доставе а преко кол центра Поште могуће их је поручити и телефоном. Кад на цену уџбеника додате све оно без чега један ђак не може: оловке, гумице, лењире, фломастере, боје, блокове, спортску опрему, осигурање коначни збир учиниће да се многи родитељи одузму. Нису занемарљиве ни цене екскурзија, школа у природи и других сличних активности које родитељи плаћају из свог џепа. Рачуница, коју су извели статистичари, каже да је за опремање ђака за полазак у школу у Србији потребно издвојити 20 хиљада динара. Уколико имате више од једног ђака у породици рачуница се изводи простом рачунском операцијом множења. Да је у Србији школовање обавезно то се зна, али да је бесплатно, то је већ само прича! А.К.

СВЕБОР дружина Свети кнез Лазар

ПРЕДАВАЊЕ О ЧАСТИ И СВЕБОР-У СВЕБОР дружина Свети кнез Лазар за све поштоваоце српских вештина борења сутра организује предавање о части и СВЕБОР-у са приказом српских вештина борења. Предавање ће бити одржано испред

Духовног центра Свети владика Николај Велимировић а почиње у 18 сати. Гости на предавању ће бити Предраг Бата Милошевић, пуковник др Раде Рајић и Светлана Стевић.

У случају да временске прилике не дозволе одржавање испред Духовног центра предавање ће бити одржано у Народном музеју. Улаз на предавање је слободан. Иван Лазић

Жанр: акција, авантура, породични, фантазија Трајање: 103 минута Режија: M. Night Shyamalan Сценарио: M. Night Shyamalan Улоге: Noah Ringer, Dev Patel, Nicola Peltz, Jackson Rathbone, Shaun Toub, Aasif Mandvi, Cliff Curtis, Seychelle Gabriel, Katharine Houghton, Francis Guinan, Damon Gupton, Summer Bishil, Randall Duk Kim, John D’Alonzo, Keong Sim О филму: Ваздух, Вода, Земља, Ватра. Четири нације које је повезивала судбина, пре него што је народ Ватре покренуо бруталан рат против осталих. Читав век је прошао без изгледне наде да ће доћи крај овом разарању. Растрзан између борбе и храбрости, Анг открива да је он једини Аватар који има моћ да манипулише са сва четири елемента. Анг се удружује

са Катаром и њеним братом Соком, владаром Воде, како би вратили мир у њихов ратом уништен свет. Заснован на изузетно успешној анимираној серији телевизије Ницкелодеон, играни филм „Последњи владар ветра“ представља прво поглавље Ангове борбе за опстанком.

Секс и град 2 (Sex and the City 2) 2. – 08.09. од 19.40, 22.00

Жанр: романса, комедија, драма Трајање: 146 минута Режија: Michael Patrick King Сценарио: Michael Patrick King, Candace Bushnell Улоге: Raza Jaffrey, Sarah Jessica Parker, Kim Cattrall, Kristin Davis, Cynthia Nixon, Chris Noth, David Eigenberg, Evan Handler, Jason Lewis, Mario Cantone, Willie Garson, Max Ryan, Miley Cyrus, Penélope Cruz, Waleed Zuaiter, Peter Conboy, Alice Eve, Alexandra Fong, Parker Fong, Joseph Pupo, John Corbett, Liza Minnelli, Omid Djalili, Goldy Notay, Tuesday Knight, Neal Bledsoe, Megan Boone, David Alan Basche, Dhaffer L’Abidine, Alexander Wraith, Renee Diamond, Noah Mills, John Antorino, Raya Meddine, Anoush NeVart, Zack Clark О филму: Иако се заплет новог дела држи у строгој тајности, оно што је сигурно јесте да овај филм поново окупља Сару Џесику Паркер, Ким Катрал,

Синтију Никсон и Кристин Дејвис, које су се прославиле играјући четрири најбоље пријатељице Кери, Саманту, Миранду и Шарлот у једној од најпопуларнијих серија свих времена. У новом филму ће им се придружити Мајли Сајрус, Лајза Минели и Пенелопе Круз. Сценарио и режију филма још једном потписује Мајкл Патрик Кинг.

ПРИКАЗИВАЧ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ РЕПЕРТОАРА

3. септембар 2010.

Оболели од мишићне дистрофије у све тежем положају

ГРАД ФИНАНСИРА САМО ПРОЈЕКТЕ - Седамдесет пет чланова Удружења дистрофичара без помоћи локалне самоуправе. - У деловима који се тичу хуманитарних организација локална самоуправа би морала бити бржа у решавању проблема Драгана Четровић, професорка математике у пензији, оболела је од мишићне дистрофије пре 12 година. Иако је још од своје седамнаесте године знала да ће болест узети маха, школовала се, радила и осећала пуноправним чланом друштва. Драгана данас живи сама од инвалидске пензије и туђе неге и помоћи. - Помоћ сам имала од Удружења дистрофичара. Међутим, у последње време и та помоћ је изостала. Контактирала сам секретара удружења и обавештена сам да локална самоуправа не даје више никаква средства Удружењу, да чак не добија средства ни за материјалне трошкове, тако да он инвалидима не може да помогне ништа. Раније смо имали помоћ војника који су цивилно служили војни рок. Њихова помоћ нам је значила. Било је ту стварно дивних момака, хтели су да ме изведу у шетњу колицима на ваздух, да ми набаве намирнице, лек, прича Драгана. Драгана је једна од седамдесет и пет чланова Удружења дистрофичара Краљево, које покрива територију 5 општина.

Удружење постоји 35 година и бави се људима која су, у 60 посто случајева, везани за инвалидска колица. Допис који је секретар удружења, Стеван Тодоровић, упутио медијима, требало је да скрене пажњу јавности на ову маргинализовану друштвену групу и проблеме које, како наводи, Удружење има, јер га је од ове године локална самоуправа избрисала са свога списка. Потпредседник Удружења дистрофичара Краљево, др Нинослав Крпић, наводи да је све оно што су од Удружења законодавац и локална самоуправа тражили, испуњено. -Тражена су имена, презимена наших радника, дијагнозе болесника, шифре оболелих, затим да конкуришемо - конкурисали смо. Неке пројекте које су захтевали - урадили смо. Све смо то завршили и предали њима. Реализација пројекта од јануара, кад је то тражено, а сада је већ 1. септембар на прагу, ми низашта новац нисмо добили, тврди Крпић. - Ја људима који воде локалну самоуправу не замерам буквално ништа, али мислим да

Драгана Четровић би у деловима који се тичу хуманитарних организација морали бити бржи у решавању проблема. Промена власти у Краљеву утицала је на ово, ја то схватам. Али, не могу да схватим да и поред тога, ни стара ни нова власт није могла овај део посла да реши, каже Крпић. Сходно новом Закону о удружењима грађана и скупштинској одлуци, ово удружење, али и још 150 других у Краљеву, финансирају се искључиво преко пројеката. - Град Краљево не финансира материјалне трошкове, него финансира пројекте, каже

помоћник градоначелника за социјална питања, Милун Јовановић. Град Краљево је 1. априла са Удружењем дистрофичара склопио уговор о реализовању пројекта „Покрени комуникацију, сруши дискриминацију“. Из буџета града за овај пројекат одобрено је 150 хиљада, а Удружење има обавезу да обезбеди минимални износ од 111 хиљада 581 динар. Из градске касе удружењу је 21. маја уплаћено 75 000 а до 27. маја још 75 000 динара, чиме су обавезе града, по овом уговору, у потпуности изми-

рене. То се не може рећи и за Удружење, које, како сазнајемо, још увек није доставило коначан извештај о реализацији овог пројекта. Ових дана у току је утврђивање износа буџетских средстава која ће бити на располагању удружењима грађана за пројекте у другој половини године. Помоћник градоначелника за социјална питања очекује да тај конкурс буде расписан следеће недеље. -Позивам овом приликом сва удржења грађана да по тој одлуци конкуришу својим пројектима. Моја је процена да ће то бити између 6 и 7 милиона динара за удружења грађана из ове области, каже Јовановић. Са пројектом или без њега, Драгана и даље не може у шетњу инвалидским колицима, јер је акумулатор дотрајао, а нема ко да га замени. -Не знам шта да кажем ... врло је тешко зависити од помоћи другог и очекивати помоћ другог. Много је лакше помагати, него чекати помоћ, много је лакше давати, него узимати ... и лепше, поручује Драгана Четровић. Е.Т.

Предшколска установа Олга Јовичић Рита

НОВА ШКОЛСКА ГОДИНА И ЗА ПРЕДШКОЛЦЕ У нулти разред уписано 1190 деце рођене између марта 2004. и марта 2005. године

Првог септембра, у нулти разред кренуло је хиљаду сто деведесет осморо предшколаца. Осим у Жичи и Витановцу, припремни предшколски програм похађа мање деце него претходне године. Предшколцима је обезбеђена лиценцирана литература, али их очекује и низ забавно-спортско-рекреативних садржаја. У припремни предшколски програм ове године уписана су деца рођена од 1. марта 2004. до 1. марта 2005. године. У 84 вас-

питне групе уписано је 1 198 деце. - За припремни предшколски програм при целодневном боравку имамо 13 група са 236 деце, при вртићима 15 група са 266 деце а при месним заједницама и основним школама 56 група са 696 деце, каже Драгана Митић, директорка Предшколске установе „Олга Јовичић Рита“. Овом броју треба додати још четрдесеторо деце која су поновила упис у припремни пред-

школски програм, али сада имају обавезу да се упишу у први разред. На приградском подручју најудаљеније су припремне групе у Гокчаници, Руд ну, Мланчи и Закути. - У већини група дошло је до благог пада броја уписане деце. У Жичи и Витановцу уписан је већи број деце него претходне године тако да је дошло до проширења група у тим местима, додала је директорка градских вртића. Од ове школске године пред-

школска установа Олга Јовичић Рита уводи нов облик рада и окупљања деце на сеоском и приградском подручју. У основној школи у Врби, са шесточасовним радним временом, отворена је мешовита група за децу узраста од 3 до 6 година. Директорка градских вртића каже да је велико интересовање да се овакве групе формирају и у другим сеоским и приградским школама. И ове године предшколцима је обезбеђена лиценцирана ли-

тература, прилагођена њиховом узрасту. Након процене групе, васпитачи одлучују које књиге ће користити. Поред припреме за школу, децу која похађају нулти разред и ове године очекује низ забавно, спортско-ре- креативних манифестација, по-пут „Трке за срећније детињство“, „Дечје недеље“, излета у зоолошки врт и тако даље. Предшколска установа Олга Јовичић Рита организоваће предшколцима зимовање на Златибору, као и једнодневне излете. А. Милошевић

3. септембар 2010.

Чудесан пут породице Артињан: Јереван, Адис Абеба, Солун, Врњачка Бања

ДРВО ВРЕДНИЈЕ ОД ЗЛАТА Како је „Артињан“ из Врњачке Бање, на велика врата без виза ушао у Европу. Извози у шест земаља: Енглеску, Белгију, Холандију, Француску, Црну Гору и Италију. Инвестиција у нове производне линије, гарантује будућност фирме

Ово није класична рекламна прича. Реч је о ЧЕДИ АРТИНОВИЋУ, младом пословном човеку, који је 1992. године са својих 30 година, започео производњу бродских подова и других производа, од храстовог и других врста дрвета и уз помоћ тима врсних стручњака, постигао савршенство и квалитет, о коме Европа прича. - Није било једноставно, многи су се чудили, јер од оца Дикрана наследио сам златарске радње у Врњачкој Бањи и Трстенику. Говорили су „шта ће теби дрво када имаш у руци злато“? Гени су учинили своје. Прадеда, деда, отац, сви су нас учили да ваља имати увек два посла, јер онај један може да пропадне. И нисам погрешио. Почео сам са најтежим пословима сече, транспорта, извлачења, резања, а затим сложенијом технологијом сушења, производње еко паркета – бродских подова и коначног пласмана на инострано и домаће

тржиште – каже Чеда Артиновић, чији корени вуку из далеког Јеревана. Чеда Артиновић, никада не заборавља, којим су путевима и трновитим стазама његов прадеда Дикран, деда Јерван, отац Дикран, спасавали своје породице, бежећи испред турског ге-

Чеда Артиновић ноцида. У Србију су стигли преко Адис Абебе и Солуна 1923. године. Прво у Врање, затим у Приштину, где је Чеда рођен. У Солуну породица је остала без великог имања, чија судбина још није решена. То сећање на претке и крсна слава Свети Никола, дају му посебну снагу.

Да би се одржао у Европи, на пробирљивом западном тржиш ту, „Артињан“ сваке године уводи по једну нову модерну технолошку линију. Само за две последње, из Немачке и Италије, уложено је око 500.000 евра. Нове хале и погони, захтевају савремена знања о чему се посебно води рачуна. У породичном тиму значајно место има и супруга Данијела. - Схватио сам да у будућем времену једино може да се живи од производње. Зато сам посао проширио и на грађевинске и занатске радове. У кооперацији са власником земљишта, Љубодрагом Попчићем, завршавамо вилу „Загорку“ са 4.500 квадрата, за потреба туризма у центру Бање, са садржајима као што су апартмани, рецепције, дворане, теретане... Вредност инвестиције – 7 милиона евра. Верујем да ће то бити значајан допринос развоју бањско туризма – вели Чеда. Сваке године, у Чедин дом у

АРТИЊАНИ За породицу Артињан, која је под налетом турског геноцида напустила Јереван и преко Адис Абебе и Солуна стигла у Србију, везано је много занимљивости. Прадеда Дикран, говорио је осам језика и био конзул у Солуну. Био је и градоначелник Приштине. Баба и мајка биле су Врањанке. Иначе, Врњачка Бања је позната по четири породице Јермена. У нашем најпознатијем бањском лечилишту живе породице: Артињан, Дербогосијан, Беланијан и Сеферкијан. Врњачку Бању, долазе амбасадори и конзули Јерменије, познати музичари и спортисти, пријатељи са свих страна. Из Париза, Амстердама, Брисела, Лондона, Барселоне... То је, каже, највеће богатство, кад имаш где да одеш и да ти пријатељи дођу. Жао му је што још није обишао постојбину својих предака. На прадедовском огњишту у Јере-

вану има још потомака Артињана. Чеда Артиновић није само опседнут бизнисом. Увек је био човек који воли људе, друштво... Имао је чувени хеликоптер, са којим је пилотирајући помагао болесне, извлачио унесрећене, често ризикујући и свој живот. Тај хеликоптер је сада у Словенији. Чеда је и даље активан у Аеро клубу Краљево, помаже и Трстеник. Опуштање од свакодневног напорног посла у фабрици и на путу, Чеда налази у лову, најчешће иде у Јужни Кучај, са групом пријатеља, или у риболов, на Мораву. Да овај врњачки бизнисмен није погрешио у својим проценама, говори тржиште. И у најмодернијим зградама, породичним кућама, црквама, дворанама и школама – дрво постаје поново доминантно, од подова до прозора и врата. Дрво, храстово пре свега, враћа лепоту и топлину објектима. Коначно је схваћено да човек још није нашао праву замену за њега. Чеда се једноставно није дао збунити пластичним подовима и успео је! М. Глишовић

3. септембар 2010.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ШУМАРСКИ ФАКУЛТЕТ Београд, Кнеза Вишеслава 1

УКРШТЕНЕ РЕЧИ СУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница 301-988 Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

Оглашава

ЈАВНУ ЛИЦИТАЦИЈУ Следећих основних средстава: 1. Теретно возило – камион сандучар ФАП – Мерцедес 2235 ВБД/ 45 рег.ознаке БГ 267- 634 Процењена вредност 514.800,00 динара 2. Теретна камионска двоосовинска приколица са дуплим точковима ФВК ПТ 14 АЛ – Рег. ознаке 26- 55 БГ Процењена вредност основног средства 280.800,00 дин. 3. Лада Рива рег. ознаке БГ 404-584, Процењна вредност 12.000,00 динара 4. Комби Мицубиши, рег. ознаке БГ 257- 686, Процењена вредност 172.000,00 динара 5. Тракторска приколица 3.1 Процењена вредност 19.800,00 динара 6. Вибрациони ваљак ДВВ 10, Процењна вредност 103.500,00 динара 7. Осам расходованих моторних тестера Процењена вртедност 14.500,00 динара Продаја основних средстава под тачком 1. и 2. условљенљ куповином оба средства. Лицитациони скок је 10% вредности за свако основно средство. Средства се продају у виђеном стању. Лицитација ће се одржати у просторијама Шумарског факултета на Гочу 17.09. 2010. године са почетком у 12 часова. Учешћем у лицитацији учесници прихватају као почетну цену процењену вредност возила. Возила се могу прегледати у Наставној бази Шумарског факултета '' ГОЧ '', на Гочу, Краљево. Контакт особа за све информације и преглед возила је Управник Наставне базе '' ГОЧ '' Александар Влајнић, тел. 064/8764736. Све је чешћа појава да се млади после факултета враћају кући. Ја сам већ код куће, зашто бих уопште ишао на факултет.

ВОДОРАВНО

Необична лепота (стр.)

1. Јединица за јачину звука (мн.), 9. Друго слово азбуке, 10. Ознака за летонску валуту, Латс, 11. Борилиште, 13. Мера за површину земљишта, 15. Иста слова, 16. Египатско божанство, 17. Презиме француског сликара, Барок, Никола, 20. Име атлетичара из Тринидада, Болдон, 21. Острво у Полинезији, 23, Апострофирани везник, 24. Познати француски шансоњер Монтан, 25. Ући јашући, 27. Вредност, марљивост, 29. Атол у Полинезији, 30. Показна заменица, 32. Грга Новак, 33. Техничке новине, 34. Озледа, 35. Скр. Институт за урологију и нефрологију, 37. Четврто слово азбуке, 38.

УСПРАВНО 1. Пето слово азбуке, 2. Шпански граматички члан, 3. Град у Немачкој, 4. Земља Илира, 5. Ознака за елемент бор, 6. Ужичанин, 7. Главни град Перуа, 8. Научноистраживачка установа, 9. Велики град у САД, 12. Име познатог стонотенисера, Лиу, 14. Острво у Полинезији, 18. Народна република, 19. врста минерала, 22. Атол у Полинезији, 26. Коњ, 28. Степен, чин, 31. Провалија, 36. Ауто ознака за Никшић, 39. Осамнаесто слово азбуке, 40. Прво слово азбуке

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем комплетно сеоско домаћинство у Новом Селу. 036/ 632-599; 064 47-73-070 Продајем стан 55 ,2 на Кеју, Чика Љубина улица, новоградња, ЦГ. 1000 евра по квадрату. Могућ договор. 063/ 10-70 398 Продајем стан 23 м2 у Врњачкој Бањи. Може и замена за стан у Краљеву. Повољно, 061/31-86-899 ; 060/15-22-422 Продајем трособан стан у строгом центру, могућа замена. 036/322-135; 063/10-27-340 Продајем нов бојлер Леов 50 л, са гаранцијом. 064/ 15-29-040 Издајем кућу у центру Кра-

љева. 036/235 -058 Издајем намештену собу, са употребом купатила , ЦГ. Самцу или самици. 036/353-760; 064/ 46-66- 539 Издајем објекат 300 м2, погодан за све делатности. 063 / 627-653 Потребни радници за рад у шуми, плата по договору. Звати од 20 – 21 х. 036/ 421-797 Аутоперионици потребан радник. 063/ 86-86-86-6 Искусан музичар држи часове клавирне хармонике за децу. Научите лепо да свирате и забавите друге. 069/ 627-653

92 93 94

977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560

3. септембар 2010.

ХОРОСКОП за период од 3. до 9. септембра

Пише Ружица Ракочевић ruzicaastrolog@yahoo.com, 063 – 823 77 63

АСТРОЛОШКА - ПРИЧА ЗА СЕПТЕМБАР НОСТАЛГИЈА ЗА ЗИМНИЦОМ Стигао је још један септембар! Видим ја, ових дана ми свуда мирише целер и зимница! Не, не осећам ја то само око пијаце, тај такав мирис ми се провлачећи долази и између зграда..., и на семафору.., и кад сам на булевару... Чак и у Кнез Михајловој и Мичиген Авенији, које иначе, миришу на лепе девојке и жене, на заводљиве и преплануле мушкарце. Сви миришу на свакојака млека од кокоса, авокада, јојобе и бадема, али до мене ипак допире мирис печене паприке и белог лука! А мени, и ове године се дешава исто. Што због тога што више немам шпајиз, што због услова у новчанику, или присилне промене у размишљању, тек, после много година, на дечји предлог, престала сам да спремам зимницу. АЛ' САМО ЛИЧИ Кад, ето јуче, видех на Каленићевој пијаци ону жену од које сам прошле године купила ајвар. И сетих се те, моје прве куповине тегле ајвара. Било је то к`о да бирам девојачку спрему: гледам и загледам тај пијачни ајвар, па процењујем и скенирам недужну продавачицу тог „црвеног злата“, к`о да ми је супарница! Млада је, и види се, добра и вредна жена, што се сада зове „позитивна“, па ми нешто блиска. Гледам је како лепо брише своје тегле к`о да их милује, па их онако задовољна ређа свуда по тезги, те се ја једва одлучих и коначно приђох да пробам - и њен ајвар. Да нисам толико искусна и тако сумњичава, рекла бих да је добар, али овако, само процедих: "Па, личи"! И да вам кажем у поверењу: чак га и моја деца слатко појела, а ја мислила да ни један други ајвар, осим мој или бабин, не долази у обзир. Али ето, шта ћу, признајем. И док

продавачица-вредница ми учтиво и топло нуди и објашњава све од почетка како га је спремала, и како су код куће остале мајка и комшинице још да пеку, ја се са благом сетом сетих својих „дана ајвара“ свих протеклих година, те колективне куповине паприке, па џачића по гепецима кола, летњим кујнама, опраним теглама, ванглама и ђевђирима… Сетих се и шпорета на дрва у маминој летњој кујни, или у дворишту који се износи специјално за сезону паприке, а то је знало да траје све од августа до краја новембра, кад се завршавало са чварцима и остављањем печенице за Божић. И тако годинама... АЈВАР ЖУРКЕ Али,кад сам ја постала тзв. самостална домаћица, хтела сам да то дириговано остављање зимнице постане лакше и претворила сам га у дружења и „ајвар журку“, у забаву, па сам са другарицама и колегиницама организовала „пикник“ печење паприке, са свом нашом децом, тонама поврћа и миришљавог лишћа и гомилу рецепата из службених роковника и цедуљица писаних по канцеларијама, које су нам дактилографкиње задовољне прекуцавале као да су докторске тезе! Мали караван “викендаша” је одлазио негде у природу, на нечији плац од викендице, и ту смо пекле паприке, кувале џемове, спремале пите и палачинке све до бесвести… јер никад доста за све и сву дечурлију! Сетих се и детињства и мамине сезоне зимнице која је почињала са слатким од првих шумских јагодица и миришљавих ружиних латица, па преко слатка од бостана и шљива са орасима, све до слатка од дуња, и ренданих и сецканих, и тако до у дубоку јесен, као да само гледа шта би још могла да стави у теглу.

Kоментаре и питања можете слати на емаил адресу ruzica_rakocevic@yahoo.com

Ован, 21. 3. - 20. 4. Нове информације су већ почеле да пристижу, па и у петак. А субота и недеља су оптерећени породичним обавезама или кућном атмосфером, па вам је мало тесна кућа! Али, зато, у понедељак и уторак ће бити већ повољније. Среда и четвртак служе за екстра детаљисање, анализу као и обавезе које су вама досадне. Бик, 21. 4. - 20.5. И у петак ће бити гласова као и нових најава о предстојећим догађајима. Субота и недеља су намењени за породично-кућну-емотивну атмосферу. У понедељак и уторак су веома активни дани, чак и прејаки, али су предузимљиви и са вишим друштвеним нивоом. А у среду и четвртак је рационално смиривање, сређивање ситуације. Близанци, 21. 5. - 21.6. Петак је још један дан са пуно информација, гласова које је мало теже организовати и сложити и то баш због ваше перфекционизма. А овог пута - дуплог! И пошто се изузетно везани за породицу, а веома често и жртвовани због тога, у суботу и недељу ћете бити у пријатној кућном окружењу. Понедељак и уторак још делотворнији, а у среду и четвртак сређивање свега претходног. Рак, 22. 6. - 22.7. Још само у петак је информативна припрема за важан предстојећи викенд у коме ћете успети да се окрепите уз вама одговарајућу атмосферу и активности. А тек понедељак и уторак ће бити предузимљивих догађаја који ће вас погурати и дати вам подстрек за даље. Среда и четвртак су пословни дани за регулисање обавеза. Лав, 23. 7. - 23.8. И у петак ћете добијати нова сазнања и информације у вези куће и породице које ћете током суботе и недеље и да реализујете. Понедељак и уторак ће бити ваши дани са екстра обављеним обавезама, и све ће бити успешно. Среда и четвртак су дани када треба завршити и неке ситнице које су преостале. Девица, 24. 8. - 22.9. Ни овог петка вам неће бити тешко да се организујете са новим сазнањима и спознајама. Потом, у суботу и недељу следе дани за породична окупљања и догађаје, а у понедељак и уторак се крече са жестоким темпом који ви савладавате. У среду и четвртак следе наглашено радни дани пуни обавеза које успешно обављате. Вага, 23. 9. - 22.10. И петак ће бити интересентан за ваш знак, и то по питању нових сазнања али и спознаја у вези ситуација које следе. Субота и недеља ће вас мало гушити са емотивним односом у породици или због породице. А у понедељак и уторак следе прејака задужења за вас и за важе садажње стање. У среду и четвртак су тривијалне обавезе, бар по вашем мишљењу. Шкорпија, 23. 10. - 22.11. У петак ћете се забавит и то ће бити довољно као припрема за предстојећу суботу и недељу које ће бити пуне емоција, па и промета новца. Тако ћете акумулирати довољно топлине и енергије за понедељак и уторак који ће вас преоптеретити због начина на који ћете морати да реагујете. У четвртак, наравно, све се стишава , распоређује, намешта и добро организује. Стрелац, 23. 11. - 21.12. Ни сами не знате како ћете се организовати ових дана, па и у петак. Биће зујање телефона, хаос у разговорима, договорима и терминима... У суботу и недељу ћете бити окупљени породичним догађајима и обавезама. Спремите се за понедељак и уторак када ће бити динамике и активности по вашем укусу. А у среду и четвртак ћете морати добро да се организујете. Јарац, 22. 12 - 20. 1. Информације о рођацима или шире које ћете примити у петак ће вам пуно значити за суботу и недељу који ће вас мало оптеретити. Али зато у понедељак и уторак можете све успешно да одрадите, и то са круном на глави! Среда и четвртак ће вам послужити да све што се дешавало претходних дана, лепо средите и обавите са лакоћом. Водолија, 21. 1. - 19. 2. Вести које цете примити и у петак неће вас превише занимати јер се тичу само оног дела породице који вас не дотиче.Субота и недеља ће бити углавном у кућном фазону, што вас често и спутава. Зато се спремите за понедељак и уторак када ћете морати да будете конкретни и активни. А у среду и четвртак ћете са лакоћом обавити све што сматрате да треба. Рибе, 20.2. - 20. 3. Пошто у петак зује телефони и информације свуда око вас и ви не знате шта ћете пре, у суботу и недељу ћете моћи лепо да се организујете како је вама згодно, и то уз новац. Али, спремите се за понедељак и уторак када нећете моћи лако да се провучете и избегнете жесток ритам догађаја. У среду и четвртак се треба добро потрудити.

3. септембар 2010.

ЛЕПОТА ИЗ ТАЊИРА

МАСКА ПРОТИВ БОРА

Четири намирнице за блиставу кожу Уколико желите да имате лепу и неговану кожу, креме нису довољне. Морате припазити и на исхрану. Одређене намирнице попут шаргарепе или бадема помоћи ће да ваша кожа буде лепа и здрава. Одабрали смо 4 најважније намирнице које ће вам помоћи да задржите лепу и глатку кожу.

Одвојте мало времена за себе и пружите свом лицу најбољу негу. Тестирајте чувену италијанску маску против бора од поморанџе и маслиновог уља. Маска од поморанџе и маслиновог уља препорука је Италијанки за сјајан и младалачки изглед. Помешајте две кашичице маслиновог уља са соком и ренданом кором од једне поморанџе. Смесом измасирајте лице, врат и деколте, а вишак скините папирном марамицом.

Бадеми

Дејство

Бадеми су семенке богате витамином Е који је више него здрав за кожу. Помаже кожи и код излагања сунцу јер ју штити од УВ зрака. Осим Црна чоколада тога, витамин Е је и антиоксиданс који спречава утицај остаЦрна чоколада има низ лих штетних материја из здравих својстава. Флавоноиди околине на вашу кожу и обна- у црној чоколади смањују храваља оштећене ћелије коже. павост коже и штите је од сунца. Истраживања су покаШаргарепа зала да жене које конзумирају црну чоколаду имају бољу текОво сјајно поврће људском стуру коже и да су отпорније на организму доноси низ користи, штетне сунчеве утицаје. Ипак, а обилује витамином А. Реч је немојте претеривати с црном о витамину који спречава раз- чоколадом. Довољно је нековој злоћудних болести коже. лико коцкица дневно. Шргарепа кожи враћа сјај и природан здрави изглед.

Семенке сунцокрета

Маслиново уље има сличан састав као и природан лој, масноћа која вашу кожу чини меком и глатком. Добро упија и пегла уморну и

суву кожу, али погодна је и за мастан тен. Витамин Ц из сока од поморанџе подстиче продукцију колагена и јача влакнасту структуру коже. Воћне киселине ослобађају кожу од мртвих ћелија коже и чине кожу нежнијом. Направите сами Маску за негу осетљиве коже направите тако што ћете помешати две кашичице обичне креме за лице с једним жуманцетом, кашичицом маслиновог уља и с пар капи поморанџиног сока. Добијену смесу нанесите четкицом на лице, али изоставите предео око очију. Вишак нежно одстраните папирном марамицом.

Ове семенке богате су омега-3 масним киселинама које уклањају мрље на кожи и ублажавају боре. Истраживање је показало да се кожа људи који су тоеком шест недеља јели само по два грама сунцокретових семенки дневно знатно побољшала. Нестали су ожиљци од акни и друге кожне иритације. Осим тога, сунцокретове семенке имају и хидратизирајућа својства која добро утичу на кожу.

ПЕТ ЗАБЛУДА О КОЖИ 1. Соларијум није штетан у умереним количинама Какво год излагање УВА и УВБ зрачењима је штетно и проузрокује 90% симптома прераног старења коже. Оба зрачења могу проузроковати оштећења коже, боре, смањен имунитет на инфекције, старење и рак коже. Дакле, колико год били умерени, утичете на своју кожу, стога опрезно! 2. Акне су последица лоше прехране Често нам разни произвођачи козметике сервирају криве и застрашујуће податке у својим рекламама и огласима. Наравно, није све истинито и о свему треба два пута размислити пре него то прихватимо као непобитну чињеницу. Ево неколико заблуда о кожи.

Акне су узроковане прекомерном производњом себума (уља) које узрокује зачепљење пора. Лучење себума регулишу искључиво хормони, а не храна коју једемо, ту у воду пада мит о вези лошег тена и чоколаде, чипса и брзе хране (што, наравно не значи да не требате

јести здраво). 3. Најбољи су само “природни” производи за негу коже Питање је, што тачно значи природно? Нажалост, овај појам козметичке куће често користе, он обично осигурава и добру продају и на њега волимо наседати. Не постоји 100% природан производ. Ако је нека крема биљног порекла, није нужно природна. Сви козметички производи добијају се прерађивањем у лабораторијима, у сваком се налазе вештачки, синтетички састојци. 4. Хидратација успорава појаву бора Боре узрокују многи фактори, који се повећавају са старењем коже. Иако наборана кожа изгледа

боље када је намазана кремом и добија одређену количину влаге, не постоје докази како хидратација коже има утицаја на боре. Ефект, који се постиже је само површински, дакле нема дуготрајног утицаја на дубинску појаву бора. 5. Скупи производи бољи су од јефтиних Цена неког производа апсолутно није мерило квалитете! Но, добро, ово баш и није

неко велико окриће, међутим има људи који стварно верују да је тако. Многе козметичке фабрике у своје производе стављају разне скупе састојке (златне честице, кавијар, и сл…) како би на тај начин добили на ексклузивности и привукли купце. То не гарантује нужно и бољу ефективност. Стога запамтите, за квалитету није битна цена са пуно цифара, све је то само питање престижа и добре рекламе.

3. септембар 2010.

ЛЕДЕНИ ЕУРОКРЕМ

У врућимлетњим месецима тело је потребно неговати више него иначе. Козметички салони нису увијек најбољи избор јер кожу можете нахранити и неким намирницама које користите у свакодневној исхрани.

Потребан материјал: 4 јаја, 200 гр шећера, 100 гр шлага у праху, 200 мл млека, 200 гр еурокрема, прелив од карамеле или чоколаде

Лимун је савршен избор за негу лица

Припрема: Јаја умутити са шећером. Шлаг умутити са млеком. Умућени шлаг додати јајима и додати еурокрем. Пажљиво све сјединити миксером. Сладолед ставити преко ноћи у замрзивач. Пре служења прелити неким од прелива.

Године су оставиле траг на вашем лицу, а ви немате времена нити новца за скупоцене третмане у козметичким салонима? Не очајавајте! Нудимо вам неколико савета како подмладити кожу намирницама из фрижидера. Овај пут недоста-

САЛАТА СА МАКРОНАМА Потребан материјал: 250 гр макарона по жељи, 150 гр кукуруза шећерца, 250 гр грашка, 3 јаја, 150 гр пилећег паризера, 400 мл киселе павлаке, 100 гр мајонеза, со Припрема: Кукуруз и грашак скувати у одвојеним посудама. Процедити и охладити. Јаја скувати, ољуштити, охладити и ситно насецкати. Паризер нарендати или ситно исецкати. Макароне скувати уобичајено, процедити и охладити. У пластичну ванглицу или чинију ставити макароне, па додати кувано поврће, јаја и паризер. Посолити по укусу. Ставити киселу павлаку и мајонез, па измешати лагано да

се све лепо сједини. Оставити да се охлади у фрижидеру пре служења.

ЈАЈА ПУЊЕНА КАПРОМ Потребан материјал: 6 јаја, 50гр шунке, 2 кашике маринираног капра, 1 кашика мајонеза, со, свежи першун Припрема: Јаја скувати уобичајено. Охладити и ољуштити па пресећи уздужно на пола. Шунку ситно исецкати или нарендати. Маринирани капар оцедити од течности и ситно исецкати. Жуманца одвојити од беланаца и ставити у посебан суд и изгњечити виљушком. Жуманцима затим додати сецкану шунку, капар, мајонез и посолити по укусу. Све заједно промешати да се лепо сједине састојци па том

ПОДМЛАДИТЕ КОЖУ ЛИМУНОВИМ СОКОМ

масом пунити полутке пеланаца. Сваку полутку украсити листићима свежег першуна.

така на телу решавајте са лимуном!

користите. Масна кожа

Сува кожа У летњим месецима со и сунце додатно исушују кожу. Како би јој вратили сјај и еластичност, измутите жуманце са кашичицом маслиновог уља па додајте кашичицу лимуновог сока. Добијену смесу нанесите на кожу и држите око пола сата. Након тога кружним покретима измасирајте лице отприлике десетак минута. Испе рите топлом водом и нанесите хидратантну крему коју иначе

Исциједите пола лимуна па текућину помјешајте с плавом глином и соком од пола наранче. Смјесу добро измијешајте док не буде потпуно глатка. Затим је одмах нанесите на тијело. Првих двадесетак минута дио тијела на које сте нанијели смјесу, прекријте прозирном фолијом. Након тога ју скините, а приправак оставите да дјелује још десетак минута. Маску исперите млаком па хладном водом. Хидратантну крему нанесите касније.

КРАЉЕВЧАНКЕ

3. септембар 2010.

Последњи поздрав драгом колeги

Последњи поздрав

Бранку Бркићу

Бранку

Пореска управа филијала Краљево

Породица Радовановић

Навршава се година од како смо остали без наше

Умро је наш пријатељ добри човек

Бранко Бркић Весељак, боем и стари чаршијан. Нека му је лака земља! Воја и Нађа

Радмиле Беочанин

Дана 4. 9. 2010. год. навршава се двадесет година од смрти

Дана 4.9.2010. године даваћемо полугодишњи помен

Милутиниз Рибнице Савић Миле

Бранислав Живаљевић

Много нам недостаје твоје велико срце, племенита душа и љубав коју си нам пружала. С поносом те помињемо, с љубављу чувамо у срцу, с тугом и болом живимо без тебе. Ћерка Јелена и супруг Миломир

Двадесет година није са нама, али живи у нашим срцима. Гојко и Снежа са породицама

Заувек у нашим мислима и срцима. С љубављу и поштовањем Твоји најмилији

3. септембар 2010.

29. августа 2010. године напустио нас је наш драги

Бранко Бркић 1952 - 2010.

Волели смо га, волећемо га и носити у нашим срцима до краја живота. Његови: Живка, Бојан, Маја, Сандра, Небојша, Бошко и Тара Посебну захвалност дугујемо др Драгану Арсићу и др Александру Спасићу

3. септембар 2010.

Дана 8. септембра 2010. године 12. година je од када није са нама наш вољени

Сећање

Мирко Маркиш

Грујић Раде Игор

из Краљева

14.2.1960. – 25.5.2009.

12.5.1985. – 1.9.2007.

Тешко је живети без љубави, осећати потребу за њом и не наћи је, али је много теже имати ту љубав и изгубити је. Време није лек, већ тиха патња и вечна туга за тобом, јер живети с тобом била је привилегија. Твоји : супруга Наталија, синови Петар и Саша, снахе и унуци

Сећање на драгу мајку и баба - Кеву

Постоји љубав која ни после смрти не престаје и туга коју ни време не лечи. Воле вас ваши : Иван, Жаклина, Миљојко и Љубинка

Обавештавамо родбину, пријатеље , кумове и комшије да ћемо нашем драгом и никада прежаљеном

Милошу Николићу из Краљева

Давати четрдесетодневни помен, дана 4.9.2010. год. у 14 сати на Старом гробљу у Краљеву.

Породица Николић

Дану Ракочевић рођ. Балшић

Сећање на драге родитеље

из Краљева 1933- 2001.

Драга моја мајко! Са благошћу великог срца и велике душе које си имала за све, ми мислимо на тебе сваког дана и много нам недостајеш! На моје велико задовољство, а знам да би било и твоје да их чујеш, твоји унуци памте и понављају реченице и поруке које су од тебе научили и запамтили и које им дају путоказ и снагу за будућност. Иако си од болести отишла пре девет година, ми знамо да нас и даље чуваш! Захвални сто шмо смо те имали и за све што си учинила. ћерка Ружица и унуци Милан и Владимир

Анка Митровић 2.9.2000. – 2.9.2010.

Витомир Митровић 10.5.2009. – 10.5. 2010

Ћерка Гордана са породицом

3. септембар 2010.

БИЦИКЛИЗАМ Милош Борисављевић и Марко Полумирац балкански прваци

МЕТАЛАЦ НАЈБОЉИ НА БАЛКАНУ - У вожњи на хронометар Милош Борисављевић оставио Словенце за више од 30 секунди. – Марко Полумирац у друмској вожњи на Авалу стигао у спринту до злата Бициклистички клуб Металац из Крaљева ове године слави вредан јубилеј, 60 година постојања и рада. Најлепши поклон за рођендан, овај узорни спортски колектив, добио је од својих кадета који су на Балканском првенству у Београду освојили две златне медаље. Милош Борисављевић је био најбољи у вожњи на хронометар, док је Марко Полумирац победио у друмској вожњи. - Металац је потврдио да му ове сезоне нема равна када су млађе категорије у питању. Не само што смо најбољи у Србији већ смо потврдили да смо најбољи и на Балкану. Презадовољан сам учинком и резултатом мојих бициклиста, били су изванредни. Ово је највећи успех Металца када су млађе категорије у питању. Милош Борисављевић је у трци на хронометар био убедљив у изузетно јакој конкуренцији. Показао да је један од највећих талената у српском бициклизму. Марко Полумирац је на друму, на захтевној стази одлично возио, на Ава лу је стигао у сјајном спринту и дуплирао наше славље – преноси утиске са бициклистичке Балканијаде Радиша Чубрић, тренер у БК Металац и селектор нашег државног тима. Милош Борисављевић је победио најбоље словеначке бициклисте. Своју доминацију је показао оставивши иза себе првог пратиоца за више од 30 секунди. - Ово је резултат великог рада са мојим тренером. Отишао сам на Балканско првенство спреман и у трку ушао јако концентрисан. Био сам свестан колико сам иза себе оставио километара док сам се спремао за ово такмичење и то ми је дало додатну снагу. Заиста сам одвозио сјајну трку и мојој срећи није било краја. Све је употпуњено Марковим златом на друму

где сам и ја могао боље, али и овако је изванредно – каже Милош Борисављевић, који тек две године тренира бициклизам у Металцу. У друмској вожњи Марко Полумирац је на Авалу стигао у друштву словеначког бициклисте који је возио ван конкуренције. Одлучио је спринт. - Јако тешка трка. Добро сам се спремио, био сам мотивисан, имао сам помоћ другова и тренера. Надао сам се једној од медаља пре трке, али злато нисам очекивао. На крају је испало сјајно, како за мене тако и за клуб и Србију. Освојити два злата, то не може свако, а Металац у овој категорији заиста доминира – наглашава Марко Полумирац, првак Балкана у друмској вожњи. Овај леп успех употпунио је Стефан Филиповић који је у овој конкуренцији био осми, и Милош Стојановић који је у конкуренцији јуниора био шести. - Ако се зна у како тешким условима егзистира клуб, да ћемо тешком муком завршити сезону у Лиги Србије, да такмичари Металца возе најлошије бицикле, онда је ово успех изнад свих очекивања. Иза нас је велико одрицање, много крвавог рада, непроспаваних ноћи, али ови дечаци имају велико срце и то су показали не само на овом првенству – закључује Радиша Гиле Чубрић, тренер бициклиста из града на Ибру. У ову причу се уклапа и резултат Ивана Јовановића који је победио на Старој Планини у трци у планинском бициклизму која се бодује за Лигу Србије. Пре две године селектирана нова генерација бициклиста у Металцу показује да за њих ради време и када би се у ове дечаке уложило колико заслужују, српском спорту и овом граду вратило би се стоструко. А. Даишевић

ШАХ У Врњачкој Бањи завршено такмичење Прве лиге Србије

СЛОГА АМИГА НАПУШТА ЕЛИТУ

Краљевачки шахисти завршили првенство на претпоследњем месту и после шест година прелазе у нижи ранг такмичења Престоница српског туризма, Врњачка Бања, била је домаћин такмичења Прве шаховске лиге Србије. У конкуренцији 12 клубова нашли су се и шахисти краљевачке Слога Амиге, који су ове сезоне имали седми или осми тим по рејтингу. Ипак, прогнозе су једно, а стварност нешто сасвим друго. После 11 исцрпљујућих кола краљевачки шахисти су лигу завршили на претпоследњем, 11. месту, са 26 и по поена што је значило да Слога Амига после шест година мора да напусти елитно друштво. - Наравно да смо сви разочарани, јер нико у клубу није очекивао да ћемо испасти из лиге. Имали смо такмичаре са солидним рејтингом, мислим да је ове сезоне било и лошијих екипа од Слога Амиге, али десило се најгоре. Разлога је више, али је основни хрoнична беспарица. Из градског буџета добили смо 166 хиљада динара, што је било довољно да платимо најосновније трошкове у нашим просторијама. Нисмо могли да учествујемо на Купу Србије, није било праве припреме за наше шахисте, није било учешћа на квалитетним турнирима и могу да кажем да смо неспремни ушли у шампионат. Резултат свега је испадање из лиге – каже капитен ШК Слога Амига, Срђан Спасојевић. Слогина судбина се решавала у последњем колу, победа против суботичког Спартака и пораз Старе Пазове од београдске Ласте остављао је Краљевчане у елити. - Ласта је очекивано победила Стару Пазову, ми смо имали отворен меч са Суботичанима, у једном тренутку смо боље стајали, али све се у финишу окренуло и пресудио је пораз на другој табли нашег велемајстора Драгана Пауновића за коначних три и по према два и по. На крају уз нас и Пазовчани су напустили Прву лигу, док је Спартак опстао. Колико год тешко пао овај

неуспех у ШК Слога Амига живот тече даље, размишља се о будућности. Експресни повратак у друштво најбољих није могућ без адекватне финансијске подршке града.

РЕЗУЛТАТИ СЛОГА АМИГЕ У ПРВОЈ ЛИГИ СРБИЈЕ Слога Амига – Новосадски шах клуб 3-3, Стара Пазова – Слога Амига 3,5 – 2,5, Слога Амига – Планум Турс 3-3, Раднички – Слога Амига 2,5 – 3,5, Слога Амига – Ласта 2 – 4, Ниш – Слога Амига 3,5 – 2,5, Слога Амига – Смедеревски шах клуб 2,5 – 3,5, Слога Амига – Београд Агробанка 1,5 – 4,5, Водовод (КГ) – Слога Амига 4,5 – 1,5, Слога Амига – Ваљевски шах клуб „Св. Николај“ 2 – 4, Спартак – Слога Амига 3,5 – 2,5 - Били смо шест година у елити, представљали један од најбољих клубова у земљи, једно време код нас су играли наши најбољи шахисти. Имали

смо сјајно организовану Лигу у Матарушкој Бањи, мајсторицу за појединачног првака државе и много тога на шта смо поносни. Покренули смо Школу шаха, тражимо нове таленте, будућност клуба и овог спорта, ту су и нове просторије. Око повратка у прву лигу не размишљамо, јер без улагања не може доћи ни резултат. Упозоравам градске структуре да, ако се овако настави и не подржи спорт, као што ми нисмо подржани, и други клубови ће доживети судбину Слога Амиге – закључује Срђан Спасојевић, капитен краљевачких шахиста. Титулу првака Србије освојила је екипа Смедеревског шах-клуба, испред Београд Агробанке и крагујевачког Водовода. Лигу напуштају Планум Турс, Слога Амига и Стара Пазова. Слога Амига је на првенству Прве лиге Србије у Врњачкој Бањи наступила у саставу: велемајстори Константин Сакаев, Драган Пауновић, Душан Рајковић, интернационални мајстори Горан и Зоран Арсовић и Иван Маринковић. А. Даишевић

ФУДБАЛ: Претколо Лав купа Србије

СЛОГА – РАДНИЧКИ (НИШ) 2:1 (2 :0) У претколу Лав купа Србије фудбалери Слоге су на Градском стадиону пред око 200 гледалаца савладали екипу нишког Радничког резултатом 2:1. После боље игре домаћи фудбалери су обезбедили победу још у првих пола сата игре головима Мемедовића у 18. и Василића у 29. минуту. Гол наде за госте стигао је доста касно. Три минута пре краја меча Митић је погодио небрањени део мреже голмана Божовића. Жуте картоне добили су Ровчанин и Дринић из домаћег а Миленковић и Пауновић

из Радничког. А. Даишевић ПОЈАЧАЊА Последњег дана прелазног рока нови члан Слоге постао је искусни нападач Миодраг Васиљевић, бивши голгетер Хајдука из Куле, који је протеклу сезону провео Аустралији. Тако је Слога после Дринића и Деснице, са простора Војводине довела и треће појачање и како сада изгледа у потпуности погодила. А.Д.

3. септембар 2010.

ФУДБАЛ Окружна лига

Квалитетна лига Србије

АДРАНЦИ ПОВЕЛИ ТРКУ На старту првенства једину победу у гостима извојевао адрански Борац Протекло коло обележили су фудбалери Борца из Адрана који једини имају максималан учинак уз одличну гол разлику 6-1. Крај Ибарске магистрале гостовао је Пролетер Ласта из Печенога, али за Борац није било великих проблема. Најпријатније изненађење овог кола је Радник из Ушћа. Оно што нису успели у првом колу код куће учинили су у Баљевцу где су некадашњег срп сколигаша победили више него убедљиво. Убедљив је био и Борац у Вранешима ставивши до знања „хајдуцима“ из Јарчујака да неће бити ништа од ћара. Буран реми одигран је у Ковачима где су Конаревци потврдили да ће и ове сезоне бити тим за горњи дом. После два кола три екипе немају освојен бод; Магнохром је платио данак распореду, јер је два пута везано гостовао, па је после Јарчујака остао кратак и у Лађевцима. Ибар из Матарушке Бање је поражен у Грдици, мада су пружили добру игру, док су „мундири“ из Сирче поклекли на свом терену код Мораве против Карађорђа.

Резултати другог кола: Браћа Вуковић - Магнохром 2:0, Борац (В) - Краљево Хајдук 4:0, Матаруге - Гоч 1:0, Борац (А) - Пролетер Ласта 4:1, Грдица - Ибар 2:1, Морава - Карађорђе 1:3, Раднички - Будућност 1:1, Рудар Радник 1:4 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Борац (А) Радник Карађорђе Будућност Грдица Борац (В) Матаруге Бр Вуковић Гоч Рудар Пролетер Л Краљево Ха Раднички Магнохром Ибар Морава

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 2 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 0 2 2 2

6 4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 2 0 0 0

Радник - Браћа Вуковић, Будућност – Рудар, Карађорђе – Раднички, Ибар – Морава, Пролетер Ласта – Грдица, Гоч Борац (А), Краљево Хајдук – Матаруге, Магнохром - Борац (В)

ИЗ ТРИ МЕЧА САМО ДВА БОДА Претходног викенда одиграно је 4. коло у Квалитетној фудбалској лиги Србије. Све три Слогине селекције за противнике су имале београдске екипе, а после напорних мечева освојена су само два бода. Омладинци краљевачког српсколигаша дочекали су Чукарички, али су дечаци са Бановог Брда показали више умешности и однели цео плен славивши победу резултатом 1-2. Слога је повела у Јарчујаку

голом Драгољуба Анђелковића, који је пре истека првог полувремена морао да напусти игру због повишене температуре. Гости су потом преокренули резултат и у престоницу се вратили са три бода реванширајући се "белима" за пораз из прошле сезоне на Бановом Брду. Слога је после две стартне победе уписала два пораза и са шест бодова се налази на осмом месту на табели. У наредном колу, овог викенда, омладинци "белих" госту-

Слога – Рад 1 – 1 (0 – 0) Стадион: у Јарчујаку Гледалаца: 200 Судија: Драган Чоловић (Баљевац) 8 Стрелци: Крунић у 90. минуту за Слогу, а Трипковић у 61. минуту за Рад Жути картони: Тасић (Слога), Тодорић, Трипковић, Вукотић (Рад) СЛОГА: Кошанин 7, Андрић 6 (Милосављевић -), Парезановић 6,5, Јанићијевић 6 (Јевтовић -), Пантић 7, Јовић 7, Ст. Јовановић 6 (Дацић 6), Тасић 6 (Шапоњић 6),

Јаблановић 7, Цмиљановић 6 (Крунић 7), Ср. Јовановић 6 (Обровић 6) РАД: Дикић 5,5, Станимировић 6, Тодорић 6, Обрадовић 6,5 (Ђуровић -), Слијепчевић 6, Филиповић 6,5, Вуковић 6, Вукотић 6 (Урошевић -), Јокић 6, Трипковић 7 (Марисављевић -), Ровчанин 7 (Поповић -) Играч утакмице: Страхиња Јаблановић (Слога)

Слога (К) - Чукарички 1:2 (1:2) Гледалаца: 100. Судија: Б. Николић (Крагујевац) 7. Стрелци: Анђелковић у 21. минуту за Слогу, а Трифуновић у 38. и Филиповић у 41. минуту за Чукарички. СЛОГА: Мирјанић 6, Ерац 6, Килибарда 7, Пријовић 6, Марушић 6,5 Стевановић 6 (Гуњић 6), Анђелковић 7 (Радовић 6), Тасић 6, Ћуковић 6,5 (Божиновски 6,5),

Цмиљановић 6, Вулић 6 (Антонијевић -). ЧУКАРИЧКИ: Смиљанић 6,5 Булатовић 7, Ђукетић 6,5 (Спасић 6), Ђаковић 6 (Андрејевић -), Филиповић 7, Мандић 6,5 Лазовић 6 (Хркаловић -), Јовановић 6 (То-шић 6,5), Андреић 6 (Питулић -), Трифуновић 7,5, Пантелић 7. Играч утакмице: Трифуновић

ју БСК-у из Борче. Кадети Слоге су одиграли један тежак и не много квалитетан меч са вршњацима београдског Рада. У утакмици без шанси "грађевинари" су повели средином другог полувремена, али да барем бод остане у Краљеву, потрудио се резервиста Урош Крунић и то јако лепим голом у 90. минуту сусрета. Пулени Владислава Стојановића су најслабије стартовали од свих Слогиних селекција и са 4 бода су на осмом месту али, у овој категорији много је неодиграних мечева због обавеза репрезентације. Кадети Слоге такође гостују у Борчи овог викенда. Пионири су највише на себе скренули пажњу, како због добрих игара тако и због маестралног Немање Главчића, са 7 голова најбољег стрелца лиге. Претходног викенда пулени Дарка Луковића су у гостима са ОФК Београдом одиграли нерешено 2-2, а оба гола за "беле" дело су поменутог Главчића. Могла је Слога и до победе, али ни са бодом са Карабурме нико није незадовољан. Најмлађа селекција српсколигаша из Индустријске улице налази се на 5. месту са седам бодова, а од девет постигнутих голова, седам је дело Немање Главчића. И у овој лиги има доста неодиграних мечева, а Слога овог викенда у Јарчујаку, у суботу, дочекује вршњаке Смедерева, тренутно другопласирани тим на табели са максималним учинком из 3 одиграна меча. А. Даишевић

Међуопштинска лига

ТРИЛИНГ НА ВРХУ 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 2 0 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 0 2 2 2

6 4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 2 0 0 0

Резултати другог кола: Врњци - Морава 0:2, Рибница - Јединство 4:0, Млада крила - Жича 4:2, Гранит Младост 3:1, Гружа - Јединство 3:0, Напредак - Шумадија 2:0, Лазац - Полет 1:1, Чибуковац - Олимпик 1:2 Парови трећег кола Олимпик – Врњци, Полет – Чибуковац, Шумадија – Лазац, Јединство – Напредак, Младост – Гружа, Жича – Гранит, Јединство - Млада крила, Морава - Рибница

На осам утакмица постигнуто 26 голова

Ако се по јутру дан познаје, онда ће ова сезона Међуопштинске фудбалске лиге бити врло интересантна и ефикасна. И у 2. колу на осам утакмица виђено је 26 голова, а највише у Метикошима где су Млада Крила победила Жичу. Убедљива је била Рибница из Јовца која максималним стартом најављује највише амбиције, а пријатно изненађење је Гружа из Витановца. Повратак у овај разред краљевачког фуд-

бала очигледно није био случајан, па Витановчани показују да би могли ускоро и ранг више, тамо где су дуго година били. Врњци су разочарали своје навијаче. После убедљиве победе на старту првенства у гостима, Врњци су поклекли као домаћини пред Моравом из Мрсаћа. Домаћи су тешко поднели пораз, било је вруће после утакмице, али без инцидената. Добар старт и за Олимпик из Новог Пазара који је после ре-

мија код куће прву победу остварио у гостима, код Старог Јасена. Чибуковац је показао да распоред не мора да буде пресудан, два везана меча код куће оставили су тим из Карађорђеве улице без бодова и некадашњи јак зонаш сада је највеће разочарење у овој лиги. Лазац је још једном показао да на свом „буњишту“ тешко губи бодове, иако је Полет важио за фаворита, више од бода није успео да освоји. А. Даишевић

3. септембар 2010.

ФУДБАЛ - Зона Морава Скроман учинак краљевачких зонаша

ПРВИ БОД ОПЛАНИЋАНА, МЕТАЛАЦ У МИНУСУ - Младост водила у Крагујевцу 2-0, на крају 2-2. - Металац одиграо добар меч, али изгубио у Церовцу. - У суботу код Ложионице (16:30ч) гостује Орловац, док у недељу (11ч) Младост против Победе чани су имали своје шансе, а домаћин преко Степановића у 68. минуту стигао до целог плена. Гол домаћина изазвао је протесте фудбалера Металца, тражили су фудбалери са Ложионице прекршај над голманом Вујанцем, али одлука није промењена. На крају пулени Петра Ђекића остају са једним освојеним бодом на 13. месту и већ у суботу морају да победе Орловац и крену ка горњем делу табеле. Протекло коло било је коло изненађења. Поред Опланићана који су са Шумадијом у Крагујевцу одиграли 2-2, заблистао је Омладинац из Новог Села Краљевачки тимови су и даље међу онима који су најлошије стартовали у новој сезони. У 3. колу, претходног викенда, Младост из Опланића је у Крагујевцу са јаком Шумадијом одиграла 2-2 и тако освојила први првенствени бод, док је Металац доживео други пораз ове сезоне и то у Церовцу код новог зонаша Партизана резултатом 1-0. "Пескари" су на "Бубањ" отишли већ прежаљени после два убедљива пораза од Бана код куће и у Мрчајевцима. Ипак, смогли су снаге да изненаде Шумадију која важи за јед-

РАДИО КРАЉЕВО 98,5 MHz

ног од фаворита у овом рангу такмичења. Успели су Опланићани да поведу 2-0 (стрелци Оташевић и Рибаћ), али у самој завршници Крагујевчани су смањили, а минут пре краја искористили грешку голмана Понорца и стигли до бода. Имају за чим да жале у Младости, али да им је неко пре овог гостовања понудио бод, прихватили би га оберучке. Реми у Крагујевцу требало би да буде велики мотив за популарне "пескаре" да крену са још бољим играма и да вредно скупљају бодове, а права прилика за то биће недељни матине са Победом из Белошевца у Опланићима. Истовремено, у Младости демантују "чаршијска" наклапања о смени тренера, па је сасвим јасно да ће Мајо Парађанин и даље бити на клупи "пескара". Металац је у Церовцу против новајлије у лиги, Партизана, одиграо добар меч, али шта вреди када су бодови остали на стадиону поред пута Крагујевац-Топола. Краљев-

ПАРТИЗАН - МЕТАЛАЦ 1-0 (0-0) Стадион: у Церовцу Гледалаца: 300 Судија: Љубиша Борисављевић (Ивањица) 6 Стрелац: Стевановић у 68.минуту Жути картони: Срећковић, Божиновић (Партизан), Саздов (Металац) ПАРТИЗАН: Петровић, Н. Грујовић, Тодорић, Јовановић, Вукојевић, Гајовић, Ђ. Грујовић, Влачић, Срећковић

(Лукић), Степановић, Божиновић (Гачић) МЕТАЛАЦ: Вујанац, Обреновић, Аврамовић, Драшковић, Саздов, Адамовић, Радованчевић, Барјактаревић, Белопавловић, Крстић (Ерак), Ивановић Играч утакмице: Степановић (Партизан)

ШУМАДИЈА 1903 – МЛАДОСТ (О) 2 – 2 (0 – 1) Стадион: Бубањ Гледалаца: 200 Судија: Владан Јевтић (К. Митровица) Стрелци: Н. Ракић (из једанаестерца) у 75. и М. Ракић у 90. минуту за Шумадију, а Оташевић у 32. и Рибаћ у 56. минуту за Младост Жути картони: Алексић, Мимовић (Шумадија), Игњатовић, Понорац, Милинковић, Б. Грачанац (Младост) ШУМАДИЈА 1903: Настић, Белоица, Мимовић, Сте-

фановић, Томић (Петровић), Алескић, М. Ракић, Стојановић, Живић (Н. Ракић), Видојевић, Кељевић (Симић) МЛАДОСТ (О): Понорац, Чејовић, Рибаћ, Д. Грачанац, Маркићевић, Б. Грачанац, Игњатовић (Стевановић), Оташевић, Милић (Милинковић), Марковић, Нешовић (Бижић) Играч утакмице. Мишо Оташевић (Младост)

Резултати 3. кола: Мокра Гора - Славија 3:1, Трепча Таково 3:0, Водојажа - Јошаница 3:2, Партизан (Ц) - Металац (К) 1:0, Орловац Омладинац (НС) 0:1, Бане Полет (Т) 1:2, Шумадија 1903 - Младост (О) 2:2, Победа - Тутин 2:0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Мокра Гора 3 Водојажа 3 Трепча 3 Победа 3 Омладинац 3 Партизан (Ц)3 Орловац 3 Бане 3 Полет (Т) 3 Шумадија 3 Тутин 3 Јошаница 3 Металац (К) 3 Славија 3 Младост (О) 3 Таково 3

3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 1 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1

0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2

9 7 6 6 6 6 4 4 4 4 4 3 1 1 1 1

Парови 4. кола: Славија – Тутин, Младост (О) – Победа, Полет (Т) - Шумадија 1903, Омладинац (НС) – Бане, Металац (К) – Орловац, Јошаница - Партизан (Ц), Таково – Водојажа, Мокра Гора - Трепча који је у Мрчајевцима победио домаћи Орловац. Полет из Трбушана је покорио Рашку, па Бане ни у другом мечу пред својим навијачима није славио. Мокра Гора остаје на врху табеле после треће узастопне победе, овога пута против Славије. Куриозитет досадашњег тока лиге јесте 15 голова екипе из Зубиног Потока, чак десет примљених голова Младости из Опланића и очајан старт Такова из Горњег Милановца који још није постигао гол. А. Даишевић

3. септембар 2010.

ФУДБАЛ - СРПСКА ЛИГА Слога у Аранђеловцу коначно забележила победу у гостима

ЛАЈКОВАЧКОМ ПРУГОМ КА ВРХУ ТАБЕЛЕ - Слога победила неугодни Железничар из Лајковца 3-2. - Раде Влашић двоструки стрелац. - У недељу (16:30ч) у Чачку са Слободом

Краљевачки српсколигаш је угостио до овог кола непоражени Железничар из Лајковца, екипу која до доласка на стадион код Спомен гробља није примила гол у лиги. Слога је одиграла врхунско прво полувреме и имала прилику да декласира ривала из Лајковца, али после вођства од 2-0 Дринић није искористио једанаестерац и ту као да се завршила игра која је награђена громким аплаузом на крају првог дела. Мало је недостајало да се од готовог направи вересија. Слога је већ у 12. минуту имала колосалну прилику, али је после центаршута Радовића главом шутирао Мемедовић, но Крсма новић чудесно брани. У 23. минуту евро гол Дарка Дринића који је толико био необичан, из тешке позиције искоса у саме рашље, да је публика реаговала тек десетак секунди касније. У 37. минуту Мемедовић је био срушен на 18 метара од гола, а Радослав Влашић, штопер који је цео меч играо у самом шпицу, сјајно погодио горњи десни угао гола гостију за вођство "белих" од 2-0. Само два

минута касније поново неухватљиви Мемедовић бежи својим чуварима који га руше, али пенал није претворио у гол Дринић. У другом полувремену гости су из првог напада смањили предност, али гол Томића иде на душу вратара "белих" Далибора Дивца који је примо

минута касније и Влашић проба лоб ударцем да изненади Крсмановића који је већ био савладан, али је лопта опет отишла поред стативе. У 61. минуту фантастичан потез Обрадовића, ухватио је волеј са двадесетак метара и погодио место где се спајају пречка и

СЛОГА - ЖЕЛЕЗНИЧАР 3 - 2 (2 - 0) Градски стадион Гледалаца: 300 Судија: Томислав Ђуровић (Ужице) 8 Стрелци: Дринић у 23., Влашић у 37. и 64. минуту за Слогу,а Томић у 48. и Марковић у 87. минуту за Железничар Жути картони: Василић, Гојковић (Слога), Ђурђевић, Марјановић, Латковић (Железничар) СЛОГА: Дивац 7, Василић 7, Гојковић 7, Десница 7, Влашић 8,5 (Анђелковић -), Бабић 7,5, Мемедовић 8 (Милетић -), Ровчанин 7, Дринић 8,5, Јанићијевић 7, Радовић 7 (Гобељић 7) ЖЕЛЕЗНИЧАР: Крсмановић 6, Ђурђевић 6,5 (Петровић 6), Марјановић 6,5, Обрадовић 7,5, Симанић 6,5, Милић 6, Илић 6,5, Латковић 7, Јовановић 6,5 (Марковић 7), Радованчевић 7,5, Томић 7 (Миросављевић 6) Играч утакмице: Дарко Дринић (Слога)

гол скоро са аут линије. Слога узвраћа преко Дринића који је био централна фигура меча, али у 51. минуту шутира за мало поред гола. Само четири

статива, али лопта није хтела у гол. У следећој акцији Слога је увећала предност, Дринић је једну дубинску лопту главом спустио до Влашића, а овај као

расни голгетер са десетак метара погодио саме рашље гола гостију. У 70. минуту нова колосална шанса за Дринића, али Крсмановић брани, а гости имају преко Илића добру прилику, но Дивац брани. И на крају ове добре фудбалске представе, после корнера и лоше интервенције одбране домаћих, Марковић се лепо снашао и матирао Дивца за коначаних 3-2. - У овом тренутку сам пресрећан победом мог тима, оверили смо тријумф у Аранђеловцу и победили јако неугодни тим из Лајковца. То што сам постигао два гола није толико битно, сутра ће јунак бити неко други, важно је само да Слога побеђује. Имамо сада тешко гостовање у Чачку, али ако желимо што пре на врх табеле морамо наставити ову победничку серију - јасан је двоструки Слогин стрелац на недељном мечу, Радослав Влашић. - Одиграли смо јако добро прво полувреме, могли да декласирамо веома јак тим Железничара, на крају је наша победа минимална, али заслужена. Млад тим који Слога поседује игра са осцилацијама, то се зна, отуда мало слабије друго полувреме, али се трудимо да осцилација буде што мање. Сада је најважније што смо везали две победе, кренули ка коначном циљу који је далеко, јер има још много утакмица пред нама. Покушаћемо да прођемо међу 32 екипе у Купу Србије и да на нашој трави победимо нишки Раднички. Наравно да највише размишљамо о гостовању у Чачку, јер против Слободе екипа мора да покаже карактер зрелог састава - нагласио је Игор Туфегџић, тренер Слоге. Слога је у среду одиграла

Резултати трећег кола: Слога (ББ) - Шумадија (А) 4:1, Полет (Љ) - Партизан (ББ) 2:0, Мачва - Слога (ПМ) 3:0, Рудар (К) - Вујић вода 3:1, Будућност - Слога (П) 0:1, ФАП - Раднички Стобекс 1:0, Јединство - Слобода (Ч) 2:2, Слога (К) – Железничар 3:2 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Рудар (К) 3 Мачва 3 Слога (ББ) 3 Железничар 3 Слога (К) 3 Партизан 3 Слобода (Ч) 3 Полет (Љ) 3 Вујић вода 3 Јединство 3 Раднички 3 ФАП 3 Слога (ПМ) 3 Слога (П) 3 Будућност 3 Шумадија (А)

3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 3

0 0 0 0 0 0 2 1 1 1 0 0 0 0 1 0

0 1 1 1 1 1 0 1 1 1 2 2 2 2 2 0

9 6 6 6 6 6 5 4 4 4 3 3 3 3 1 3

Парови четвртог кола: Шумадија (А) – Железничар, Слобода (Ч) - Слога (К), Раднички Стобекс - Јединство, Слога (П) - ФАП , Вујић вода – Будућност, Слога (ПМ) - Рудар (К), Партизан (ББ) – Мачва, Слога (ББ) Полет (Љ) Куп сусрет са нишким Радничким на Градском стадиону, евентуални пролаз би донео и неког атрактивног госта у 1/16 финала Лав Купа Србије. У недељу (16:30 ч) Чачку "бели" гостују Слободи, а на "Колонији" никада није било лако ни играти ни освајати бодове. Слобода једина, уз лидера из Костолца, нема пораз у лиги и то довољно говори о њеном квалитету, али зато и тријумф у комшилуку има двоструку вредност. А. Даишевић