Magazin296

Краљевски

Година V * Број 296 * 20. август 2017. * Излази недељом

www.art.rs * magazin@art.rs

ISSN 2334-7678 (Online)

МАГАЗИН

МАГАЗИН

20.8.2017.

У овом броју: Шапат кроз вечност Мошо, пчелино чедо Стубови српске просвете Преображење песници Прецима земљоделатног рада Развојни потенцијали у рударству У виртуелном свету слободног пада

2

Град Краљево подржава реализацију пројекта „Баш краљевски“ којим се остварује јавни интерес у области јавног информисања

10 16 22 24 26 34 42

Награде спремне, чекају се кандидати Рудно туристичка регија Шоферско коло код Бугарске чесме Замукла бригадирска песма Крај рада на црно у пољопривреди? Српски физичари на крову света На репертоару Биоскопа „Кварт“ Времеплов

52 56 64 72 80 84 92 94

3

4

МАГАЗИН 20.8.2017.

5

6

МАГАЗИН 20.8.2017.

7

8

МАГАЗИН 20.8.2017.

9

20.8.2017.

МАГАЗИН

10

Жички духовни сабор – Преображење 2017.

ШАПАТ КРО - Прва манифестација овогодишњег, двадесет шестог по реду, „Жичког духовног сабора Преображење“ изложба „Шапат кроз вечност“ ћилима из етнолошке збирке Народног музеја чији је аутор етнолог Виолета Цветаноска. - Значај изложбеног пројекта, праћеног занимљивом публикацијом, огледа се у испуњавању основног циља манифестације установљеног 1992. године, а то је неговање, изучавање и афирмисање аутентичних вредности националне културе и баштине. - Музеј не треба да изгуби свој идентитет и постане забавни парк

Ш

еснаести дан августа је више од четврт века дан када краљевачки Народни музеј постаје место окупљања поштовалаца уметности пред свечано отварање Жичког духовног сабора Преображење. Као и претходних 25 организатори ове значајне манифестације су и ове године Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Народни музеј и Књижевни клуб, а домаћин град Краљево. Током четири августовска дана сваке године Краљево постаје центар култур-

них дешавања и духовности Србије, па је и овогодишњи Сабор окупио бројне песнике, књижевне делатнике, сликаре, музичаре. Већина програма је по традицији посвећена добитнику Жичке хрисовуље, ове године песнику Мошу Одаловићу коме је ово угледно признање уручено на Преображење господње 19. августа у трпезарији Манастира Жиче. Све то, а можда и нешто друго, окупило је на свечаном отварању неуобичајено велики број посетилаца које ни прилично спарно време, о коме сведоче

отворени прозори галерије музеја и велики број дамских лепеза, није омело у настојању да, чини се, пре буду виђени него да нешто виде. Интересантним се чини структура посетилаца у првим редовима, а због очекивано већег броја посетилаца знатно је повећан и број столица, међу којима је знатно мање представника Српске православне цркве него прошле године уз знатно веће присуство представника политичког живота и директора јавних установа. Градоначелника Краљева, који по традицији отвара Жички

Фото: М. Радовановић

ОЗ ВЕЧНОСТ 11

20.8.2017.

МАГАЗИН

12

духовни сабор Преображење, овога пута су пратила сва три помоћника, и два члана Градског већа, али је изостало присуство бројних других који су ранијих година примећивани у првим редовима. И поред констатације да је током четврт века било несугласица око садржаја које би манифестација требало да има око једног су сви били сагласни, да стожер свега тога мора бити Манастир Жича и његова велика духовност. Док се временом све остало мењало једино то је, чуло се на отварању, до данашњег дана остало стамено и неразрушиво али недовољно да трећу годину заредом привуче пажњу епископа жичког чије је одсуство требало да надомести присуство архијерејског заменика и још једног свештеника. Подсећања ради 2014. је владика Јустин био у друштву шест црквених великодостојника, градоначелника и председника Скупштине града. Церемонија отварања отпочела је наступом Градског хора „Црвчанин“, под руководством диригента Радоша Гвозденовића, који је извео две композиције Стевана Стојановића Мокрањца, „Када ми се Радосаве“ и „Кличем теби“. Манифестација Дани преображења покренута је 1992. године иницијативом председника краљевачког Књижевног клуба у време бунтовно националног полета и заноса са жељом да се допринесе духовном преображају средине у којој је настала. Временом је узела окриље и облик који јој одговара, пригрлила српску поезију и песнике као и овогодшњег добитника Жичке хрисовуље Моша Одаловића, и сама изабрала себи име Жички духовни сабор Преображење.

- Четврт века је већ дуг период и представља значајну традицију. Ми смо то прошле године успели да достигнемо током одржавања Жичког духовног сабора, а ове године смо наставили да продужимо одржавање ове значајне манифестације. Драго ми је што смо се данас сабрали и скупили, и представници државе, локалне самоуправе и цркве, на овом месту, што смо пронашли начин да славимо нашу традицију, нашу културу. Као што се преображава природа у ово доба године, у другој половини августа, надам се да ћемо и ми ове дане ис-

користити да се преобразимо у духовном смислу и постанемо бољи – рекао је градоначелник Краљева др Предраг Терзић проглашавајући Жички духовни сабор – Преображење 2017. отвореним. Уобичајено је да истог дана буде отворена и каква занимљива изложба, а ове године је то „Шапат кроз вечност“ ћилима из етнолошке збирке Народног музеја чији је аутор етнолог Виолета Цветаноска. Значај изложбеног пројекта, праћеног занимљивом публикацијом, огледа се у испуњавању основног циља манифестације установљеног 1992. године, а то је неговање, изучавање и афирмисање аутентичних вредности националне културе и баштине. На најбољи начин испуњава га изложба, будући да ћилимарство представља најзначајнији сегмент текстилног стваралаштва у Србији. Колекција ћилима Етнолошког одељења Народног музеја у Краљеву почела је да се формира са оснивањем ове установе 1950. године, а до данас је чини 142 предмета високе уметничке вредности који су у Музеј доспели путем поклона и откупа. Ћилими у музејској збирци разликују се по ликовним и техничким карактеристикама, али и по функцији, а на изложби је представљен 31 из заоставштина српских породица. Овај део српске традиције је занимљив због комбинације и вештих односа боја, и невероватне хармоније, због чега представља веома инспиративно културно наслеђе. У ћилиму се генеришу индивидуални и национални идентитет, али и личне интимне приче, због чега се сматра магијом ткања које представља својеврсну терапију. Он је одговор на људску пролазност, али и сведок свакодневног живота.

- Сви ћилими потичу из породичних заоставштина, а прикупљани су током деценија рада музеја. Ткани су на подручју Србије тако да се међу изложеним налазе пиротски ћилими као производи најпознатијег српског ћилимарског бренда. У данашње време брзих комуникација од музеја се често тражи да буде забаван. Овај захтев је оправдан, али то не значи да музеј треба да изгуби свој идентитет и постане забавни парк. Изложба „Шапат кроз вечност“ вешто избега-

ва ову замку, јер остварује интеракцију са публиком и савременим тренутком на један веома добар начин тако што нам изложене ћилиме истовремено показује и као узбудљиве творевине људског духа и традиционалне уметности, али као и део свакодневног живота наших предака. У прошлости ћилимима су застирани традиционални оријентални ентеријери, а убрзо их налазимо и као детаље у модерним европским ентеријерима модерне и слободне Србије. Ћилим је део мираза, поклон у свечаним и важним тренуцима, пре свих у фотографском атељеу, и на важним јавним манифестацијама каква је била венчање краља Александра Обреновића и краљице Драге 1900. године. Занимљив каталог ове изложбе сведочи како су у неком тренутку у прошлости седишта у вагонима наших возова, уместо уобичајене и ни по чему занимљиве плишане пресвлаке, покриване пресвлаком од тканог ћилима. Оно што је посебно важно јесте да је Виолета Цветаноска, у оквиру припрема за ову изложбу, спровела обимна теренска истраживања и забележила наратив о ткању ћилима и њиховој употреби, а међу њеним саговорницима нашле су се жене које су основале савремено удружење за очување старих заната и уметности ткања. То је Светлана Богданић из Милочаја, која је основала Удружење „Дар“, и Славица Ћирић из Пирота, која је основала задругу „Дамско срце“. Све ово казује да је прича о ћилиму прича о нама, али и део једне дуге и узбудљиве приче о уметности ткања. У ову причу уткано је много више од разнобојних нити које веште руке ћилимарки претварају у шаре мистичне лепоте и значаја. Изложба коју вечерас отварамо преноси нам као шапат кроз вечност неке узбудљиве делове ове приче – рекла је Драгиња Маскарели, виши кустос Музеја примењене уметности из Београда. Великом броју оних који нису показали превише интересовања за изложене експонате препоручено је да до 1. октобра још по који пут сврате до музеја и бар још једном послушају шапат кроз вечност. Т. Радовановић

13

14

МАГАЗИН 20.8.2017.

15

Двадесет шесто Вече са песником

МАГАЗИН

20.8.2017.

МОШО, ПЧЕЛИНО ЧЕДО

16

- Краљево је град који је имао библиотеке у Жичи и Студеници и пре свога рођења. - Десет година уназад постојеће и нове читаоце дочекују, над улазним вратима Дечјег одељења исписани, скакутави стихови Моша Одаловића „Ја имам, маму тату, бату, секу и народну библиотеку“. - Поезија Моша Одаловића укида границу између оне намењене деци и поезије за одрасле, што подразумева сасвим модеран квалитет и потврђује да чинилац исконске, митске непосредности нагло добија на цени у доба модерног преиспитивања поезије. - Мошо Одаловић је велика, племенита дечачина савремене српске поезије, једна од њених покретачких снага

17

18

МАГАЗИН 20.8.2017.

П

ре 26 година, иницијативом песника краљевачког Књижевног клуба, основана је манифестација под називом Данима преображења. Било је то време помало буновног националног полета и заноса, па се покретачима чинило да на овај начин доприносе духовном преображају и узлету средине. Манифестација је временом сама узела оквире и обим који јој одговара, сама изазбрала себи име Жички духовни сабор – Преображење и пригрлила српску поезију и песнике, као и овогодишњег добитника Жичке хрисовуље песника Моша Одаловића коме је посвећена изложба под називом „Мошо, пчелино чедо“ у просторијама краљевачке библиотеке. Био је то повод да се на месту које са поносом носи велико и свето име првог српског краља из рода Немањића, писца и светитеља Стефана Првовенчаног, окупе представници Српске православне, цркве, учесници Жичког духовног сабора Преображење 2017. и градске управе, директори јавних предузећа, школа, невладиних организација, писци, уметници, библиотекари, суграђани... У години кад се обележава осам стотина година од крунисања од крунисања Стефана Првовенчаног, и међународног признања српске државности и саборности, вршилац дужности директора народне библиотеке Милоје Радовић подсећа да је Краљево град који је имао библиотеке у Жичи и Студеници и пре свога рођења. Књига и библиотека које на овим просторима постоје осам стотина година посебно обавезују на свакодневни рад на очувању књиге, библиотеке и свог језика. Десет година уназад над улазним вратима Дечјег одељења библиотеке у Краљеву стајао је натпис који је дочекивао постојеће и нове читаоце. Били су то скакутави стихови Моша Одаловића „Ја имам, маму тату, бату, секу и народну библиотеку“ као подстицај деци за улазак у чаробни свет књижевности јер, кад им ту чаролију понуди њихов писац, имају ваљаног разлога да му верују. Стихови на најбољи начин потврђу-

је суштину постојања библиотека и библиотекарског посла, а баш то су имали у виду аутори несвакидашње изложбе „Мошо, пчелино чедо“ Ана Гвозденовић и Иван Спасојевић. Причу о уметнику Мошу Одаловићу отпочео је књижевник, аутор бројних књига за децу и одрасле, Бранко Стевановић подсећањем да овогодишњи добитник значајног књижевног признања не пропушта прилику да истакне како је прва сазнања о свету, о животу и занимљивим стварима које га чине, а за којима вреди трагати и посветити им се, стекао на Косову равном. Учио се да претвара добродошлу радозналост у лековиту лепоту и као дете открио да, поред књижевног, има смисла за вајарство, цртање и сликање. Мошо зна да из дрвета изрезбари и издеље рам за слику и огледало, полицу, кревет, сточић и столицу, да опреми читаву собу. Успео је да сагради мали замак, да измисли и створи необичну кућу за птице, колица за малог принца, а сам је направио и поуздану кацу запремине 200 литара од дудова дрвета.

- Мошо најрадије пише и црта у кухињи. Уме и да припомогне око шпорета, то његова супруга Гордана добро зна а и воли. Зна да направи косоварску питу са 54 коре и да о Никољдану умеси, украси и испече, славски колач. О свом пекарском умећу каже: „Баш ми је мило што сам са села. Веома рано научио сам како се производи и поштује хлеб. Данас умем сам да га умесим и печем, па кућа добије мирис васионе. То је моје важно достигнуће“. Нараво, Мошо уме и да напише одличну књигу и да је сам илуструје, а илустровао је и књиге својих колега писаца, Стевана Раичковића, Душка Трифуновића, Драгана Лукића, Милована Данојлића, Крстивоја Илића, Бранислава Црнчевића, Раше Попова, Добрице Ерића и многих других. Кажу да је око 150 књига илустровао. У томе и јесте песникова привилегија, казаће једампут. Потроши детињство а све му остане у некој строфи, у неком стиху. Мошо Одаловић и дан данас тврди да би једино у свом селу Старом Грацком

умео тачно да одреди стране света – казао је Стевановић. На изложби коју су приредили Ана Гвозденовић и Иван Спасојевић виде се само неки сегменти стваралаштва овог плодног ствараоца, а један број предмета дошао је из Музеја књиге Адлигата. За мало изненађење потрудила се власница књижаре „Прозор“ Зорица Јанковић која је Одаловићу уручила икону Милице Батајничке, рад Бојана Мирковића кога Никола Кусовац сматра најбољим иконописцем у Србији.

- Мени је веома необично кад се учиним важним, кад се неком чини да сам важан, јер сам рођен у десетици као осмо дете и звао сам се „Тамо се“. Ја сам свима био на сметњи, а и живећи на Косову и националним питањем звао сам се „Тамо се“. Ако су песници непрекидна свежина света ја се тих лепих промишљања одричем у славу музике. Музика је непрекидна свежина света и она је то узлетно поље за све остале делатности – рекао је видно узбуђен Одаловић одајући признање ученицима Етно одсека Музичке школе „Стеван Мокрањац“ који су присутне подарили уводним наступом. Други део програма под називом „Вече са добитником Жичке хрисовуље“ прилика је за подсећање на песника рођеног првог дана априла 1947. године у Старом Грацком на обали реке Ситнице и падинама планине Голеш. Песник из кога поезија извире спонтано, а који се не мучи годинама да би му на челу избила грашка мудрости, од 1994. живи у Смедереву у својих седам и по ари коначне отаџбине на којима се, каже, скућио и одомаћио. Ту се бави сликањем, илустровањем, калиграфијом, скулптуром, уметничком фотографијом, уметничком столаријом и писањем поезије за коју је добио више награда. Најзначајнијим се чине Горанова плакета, Невен, Забавникова, Златни Гаша, Златни кључић Смедерева, Књижевна награда Змајевих игара и почасни Змајев штап, Новосадско звонце популарности, Грачаничка повеља, Вукова награда... а

19

20.8.2017.

МАГАЗИН

20

подугачкој листи ове године се придружила и Жичка хрисовуља. Најбољи начин да се песник представи је да казује своје стихове, а то је Одаловић учинио пре него су о његовом песништву проговорили Владимир Дими-

тријевић и Бранко Стевановић. Председник жирија за доделу Жичке хрисовуље др Драган Хамовић указује на чињеницу да поезија Моша Одаловића укида границу између оне намењене деци и поезије за одрасле,

Одлука жирија Жири за доделу Жичке хрисовуље у саставу: Живорад Недељковић (у својству претходног добитника), Дејан Алексић, Ана Гвозеновић, Милош Милишић и Драган Хамовић (председник), једногласно је донео одлуку да добитник Жичке хрисовуље за 2017. годину буде Мошо Одаловић „због чисте духовне радости у песмама за децу и безазлене“. Признање сачињавају уникатна златнопечатна повеља и икона Преображења Господњег, која се уручује добитнику у Жичи. Књижевном делу добитника посвећује се зборник радова са скупа који се одржава у оквиру манифестације Жички духовни сабор, Преображење 2017.

што подразумева сасвим модеран квалитет и потврђује да чинилац исконске, митске непосредности нагло добија на цени у доба модерног преиспитивања поезије.

- Мошо Одаловић пева са животне стајне тачке детињства. У детињство тегобно и у кошницу своје многочлане породице смешта свој лични лирски мит, као и одушевљење што се обнавља. Фигуре блиских, а нарочито мајке – чији лик уверљиво узраста до богородичиног прволика – чине фину сакралну потку ове поезије. Јер човек је, према песнику, „зрнце васионе“ и космонаути немају шта да пронађу у превисоким висинама, мимо онога што су могли у непосредном животном окружењу, међу својима. Одрастање и сазревање на базичном и страдалном простору српског

предања и савремености утискује у песме Моше Одаловића додатни, дубок, али не и таман тон. Из ових песама местимице допире моногласје староштокавског говора и дах српскословенске основности којој се дивио и авангардист Растко Петровић. С подразумеваним епским Косовом кроз Одаловића проговара лирско Косово, најпре кроз упослену дневну симболику пчеле. Као у старосрбијанским усменим песмама, људи су пчеле што се окупљају у храму-кошници, у литургијском брују, а пчеле су и посредници између рајске оностраности и ове стране живота. Из такве традицијске подлоге могла је узрасти Одаловићева визија Жиче као чеда пчелињег труда и љубави, један од најизразитијих домета његове непатворене лирске духовности, што саговорнике испрва тражи у деци, а

потом и у онима што се безазленства нису одрекли – записао је др Хамовић на Спасовдан ове године кад је саопштено име добитника Жичке хрисовуље. О поезији овогодишњег лауреата писали су многи, а међу онима који имају високо мишљење о њој је и Милован Данојлић док подсећа да су песници мање или више деца, Одаловић изразитије од свих као велико дете у песми и животу, који се стихом и изгледом радује, тугује, воли и смеши као дете.

- Весео и кад оживљава невесела сећања, несташан и тамо где би други утонули у туробна размишљања, он се уздигао до мудре раздраганости оних који су, после свих клонућа и пораза, открили добру осмишљеност свега што постоји и радост што смо, ипак и

упркос свему, живи. Свет је поприште чудесне игре променљивог садржаја, а песник тој игри приступа са невином преданошћу и озбиљношћу. Стихови навиру ако непосредни одјеци виђеног, доживљеног и запамћеног, настају из поигравања са бићима, стварима и речима, и често је немогуће ухватити из које тачке игра почиње, да ли се смисао рађа из звука, или се из речи уобличава збивање. Песник тако и чита своје стихове, полетно и пријатељски топло, дајући све од себе младој публици. Мошо Одаловић је велика, племенита дечачина савремене српске поезије, једна од њених покретачких снага – записао је Данојлић, а у све то су ове августовске вечери имали прилику да се увере поштоваци Моша Одаловића и његове поезије. Т. Радовановић

21

20.8.2017.

МАГАЗИН

Жички духовни сабор Преображење 2017.

СТУБОВИ СРПСКЕ ПРОСВЕТЕ 22

ту област српске историје, рад српских средњих школа у Османском царству: Призренске богословије, Српске гимназије у Цариграду, Српске гимназије „Дом науке“ у Солуну, Српске мушке гимназије у Скопљу, Српске мушке гимназије у Битољу и Српске гимназије у Пљевљима, као и рад првих виших српских женских школа осниваних крајем 19. века у већини наведених градова. Из школских клупа ових гимназија потекли су многи признати ствараоци из области науке и културе,

посвећени националном ослобођењу, о чему сведочи предавање праћено изузетно занимљивом презентацијом са драгоценим фотографијама градова, гимназија, ученика и наставника тога доба. Колико је тема предавања значајна, и интересантна, потврдило је присуство великог броја Краљевчана спремних да у директном разговору са ауторком добију прецизне одговоре и разреше бројне дилеме везане за овај период српске историје. Т. Радовановић

Фото: М. Радовановић

Ж

ички духовни сабор Преображење 2017. чини скуп бројних активности чији су учесници песници, сликари, музичари, научни радници и други, а само једна је предавање научног сарадника новосадске Матице српске Александре Новаков у коме је представила свој научни рад под називом „Стубови српске просвете у османском царству 1878-1912.“. Вишегодишњим преданим истаживањима Александра Новаков је осветлила до сада недовољно позна-

23

Традиционални скуп песника у дворишту Аџића куће

П Р Е О Б РА Ж Е Њ Е ПЕСНИЦИ

МАГАЗИН

20.8.2017.

Д

24

ан уочи Прображења по традицији је време за непосредни сусрет значајних српских песника са другим уечсницима Жичког духовног сабора – Преображење 2017. и љубитељима поезије у дворишту Аџића куће у којој је седиште књижевног часописа „Повеља“. Овогодишњи скуп био је прилика за подесћање да се, према неким стандардима, књижевне вечери на којима се говори поезија или се о поезији говори сматрају аутоматски успешним уколико у публици има више особа него што их има међу учесницима. Податак да ни претходних година није било другачије довољан је за закључак како се овогодишњи програм „Преображење песници“ сматра успелим. Као и ранијих година програм је прилика да се чује, и види, неколицина значајних српских песника који су достојни репрезенти одређених поетичких праваца и поетских пракси. То су и ове године махом аутори чија су песничка остварења објављивана у „Повељи“, или се њихове књиге

управо очекују, али и они који ће тек постати они иза којих ће стати најзначајнија издавачка кућа овог типа у земљи. Песник који је стваралачку афирмацију, али и пуну песничку зрелост, домашио дубоко обележавајући последњу деценију прошлог и прве деценије овога века, истински лирик који прозрачним једноставним стиховима растерећеним компликованих језичко-стилских регистара поезију приближава животу, а живот поезији, једном приликом потврдио да уколико онај који ствара песму и сам није отворен, уколико не допусти да у њега живот несметано улази и ако се сам не окрене свету, тешко ће створити поезију која ће бити вредна и неком другом осим њему самом. Реч је о Војиславу Карановићу, аутору који данас припада најужем кругу одабраних имена савремене српске поезије, коме је пружена прилика да први казује стихове пред окупљеним Краљевчанима. Пре него је стао пред микрофон чуло се да, поред поезије, Карановић пише радио

драме и есеје, а добитник је најзначајнијих књижевних признања и награда међу којима су награда Бранко Ћопић, Бранко Миљковић, Ђура Јакшић, Виталова награда, Меша Селимовић, Васко Попа, Дисова награда за песнички опус, Змајева награда... Прву књигу песама „Тастатура“ објавио је 1986. године а последње две, књига стихова „Унутрашњи човек“ из 2011. и збирка есеја „Ослобађање анђела“ из 2013. годне улазе у низ најзначајнијих наслова објављених у едицији „Повеља“. Ове године у издању „Повеље“ пред данас тако ретким читалачким посвећеницима појавиће се нова књига песама „Избрисани трагови“ Војислава Карановића чији су трагови у српској поезији неизбрисиви. У оквиру овогодишњег програма „Преображење песници“ наступили су и Раде Танасијевић, Предраг Бјелошевић, Небојша Лапчевић, Јана Алексић, Милојко Милићевић, Оливера Недељковић и Бојана Стојановић Пантовић. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

20.8.2017.

МАГАЗИН

26

Обраћање добитника Жичке хрисовуље

ПРЕЦИМА ЗЕМЉОДЕЛАТНОГ РЕДА

27

Фото: М. Радовановић

МАГАЗИН

20.8.2017.

У

28

овом свечаном тренутку, а у злим временима, не знам с које стране да почнем причу!? Онамо, у древних Косоваца, могла се и може чути једна дивна упозорилица: Кад збориш нешто пред мнозину, сваку реч цвтсто да ставиш на своје место, то се не сипа с лопату! У неколико протеклих векова... Ево, у истом трену, тако олако сипам векове лопатом, а хтедох да причам – како у Србији није толико другијех времена, сем пустошних, погибељних, жалостивих. Повремено би надошли дани бољитка, ал убрзо буду затрпани тешком глобом. Глоба је многозначна у речницима. Глобећ народ, реч је саму себе дохрањивала до надимања и уздигла се фашизоидним подригивањем у необуздану реч глобализација. Мале, небрањене земље, каква је наша, не знају тачно – јесмо ли народ у међународној заједници!? Има ли МЗ адресу, бар да приупитамо – како нам је онамо у глобализацији. Под нашим кровоима умножавају се уздаси и страхови од сутрашњег дана и гладовања, а то прикривамо као кужну болест. Умножавају се и самопрекори: јесмо ли могли да се бавимо неким другим послом, уместо овим којим се бавимо, е да бисмо очували здравље и породичност. Узбуђен гласом о драгоценој Хрисовуљи – на дар мом имену и песми, скрушен здравом преображењском дрхтавицом у знак захвалности осетих истом зебњом да за мном овамо, генетским кодом и ходом, пристижу намргођени преци. Сељачке провинијенције, како би рекли знанци глобиш-језика, ал умеју да пропитају: шта то радим у животу, којом алатком, од чега живим? Само што непитају: „Куд се деде цар Немање благо?“ Да речем – бавим се речима, нашим словом, људским разговором, сачекаће ме исмевање, јер тога, дакако, имаху и они у сваком послу. Упоран, објашњавам да су речи језика нашег умилно стадо, а да их песник, богомдани пастир, држи на окупу. Придодам, грешан, како је у бољих песника умилније и раскошније стадо, те да се, у таквих, брже разабере о чем причам. И ја придигнем глас, браним се. Причам да се песникова радна површина, као у кртице, налази тамо негде ИСПОД.

НАЈЛЕПША ИКОНА ПРЕОБРАЖЕЊА

Уважени добитниче Жичке хрисовуље, желим да вас поздравим у име његовог преосвештенства епископа жичког господина Јустина. Честитам вам добијање и уручење овог значајног признања. Ведрином духа, мудрошћу пчеле и пером птице лакоперке лако, разумљивом речју ви сте својом поезијом испричали, или исликали, свеједно је, најлепшу икону Преображења. Ваше песничко стваралаштво је бесцен дар нашој песничкој и духовној ризници, посебно за оне најмлађе. То је ваше уздарје за многоструко примљене дарове и захвалнст богу и роду. Ви благовестите створитеља, прослављате рађање, узрастање, стварање, грађење, сами кажете Србија се ширила и манастирила, славите успон ка небу, прослављате природу, биљке, животиње, а природа у вашој поезији просла-

вља, слави свога творца. Ви опевавате радост рађања, радост давња, даривања. Родило је, свега има, донесите мајсторима. Породица има посебно значајно место у вашој поезији, као благословена радионица у којој се обликује личност од детета до човека, од анђела до иконе. Ту је прадеда, деда, отац, бака, понајвише мајка, те бата и сека. И зато, својим животом и својим стваралаштвом, засведочили сте да је породица једна мала отаџбина, да је то манастир са благим старешином, да је то кошница са благородном матицом. И ваша поезија јесте спона за спајање светова, за бескрај да правите завежљаје. И најзад, ви сте на песнички тавор високо уздигли заставу, а све ради тога да се сунце устоличи како небу и приличи, ту у Жичи. Срећно вам било.

Мошо Одаловић

29

20.8.2017.

МАГАЗИН

30

Силазимо до дна рудника језичке руде, тражећ светлуцаву реч – старинске позлате, е да бисмо великим трудом и вештином изнели славозборје. Нелагодно ми, преци једу моји, ал клонем ли – ето њима тријумфа и потврде да се бавим узалудним послом. Умни Данојлић, негде у неком причању, истаче, као белу заставу, да се бави писањем, јер то је једини посао узалуднији од земљорадње... Моји преци, сложни и осорни, као да бране имање земљоделатним алаткама, радо би ми белу заставу, као завршну реплику, стрпали у уста. Ал надам се, браним се на свом поседу. Малчице се примирише, кад видеше да знам сваку њихову алатку и која чему служи! У многим сеоским пословима, дугим радним искуством, умео сам да налазим поступке и вештине – сродне песмотворењу!? Питам претке – јесу ли им знане и драге речи: зрела трава, здраве влати, откос, навиљак, пласт... стожина (стожер), стог? Јесу ли правили стогове? Јесу! Јесам ли правио стогове, јесам! Направити стог деликатан је домаћински посао! Око стожера набаци се, с почетка, који сноп кукурузовине (тале), као изолација, потом већа количина се-

на. Пажљиво насложити кружним садевањем, а тиме је, већма, одређена и величина стога. Сталним додавањем, правилним наношењем слојева, равнањем вилама и гажењем, чепањем... стог се према врху сужава. То се тако добро „зида“, наслаже као купа, а помоћни радник грабуљама „низ длаку“ – низ травку, као да прочешљава девојачке шишке, и благим ударима сабија сено према стожини. Онај део сена око саме стожине непрекидно се сабија, јаким гажењем, јер ако стог покисне средином, оде сено у трулеж. Посркат ћемо сузу, што би значило – неће бит’ млека. При самом довршењу, приносе мајстору стубе, с којих обликује врх стога. Понеко ставља метални обруч, а добри мајстори, са три-четири прислоњена дрвета, према врху, ставе тачку на работу и мирно спавају. Стог је водоотпоран, ветроотпоран, небоотпоран, а траје кравама, нашим млекарама, до јунске испаше! Исто нам је садевање песме. Лош стих, кабаста строфа, неуредна мисао, једна једина реч, па и слог, може да уруши песму. Неће презимети. „Кад цветају село и пољопривреда, цветају и људски послови!“ Тако говора-

ху Стари Грци и Стари словени - селу и држави на радост, верућ у бољи сутрашњи дан. У моћном селу цветају и људски разговор и поезија! Ал наше село је толико згасло, да нема у њему оних драгоцених разговорџија од каквијех је Вук насложио Речник. Не може језик да се прикупи и негује у Кнез Михајловој, на Маракани, Гучи, Егзиту, мега-маркету. Још се двоумим, троумим: мега- маркет са цртицом, без цртице, а може и мегамарект, као једна реч – ако нам тако јаве. На сусретима с децом увек говорим да све што кажемо, напишемо, помислимо, додирнемо, чујемо, видимо – стане у 30 вукових кућица. Хајде, па нађимо грађевину у коју може стати толико! У свакој кућици слово, а свако слово од перја и паперја! Слова окрилате реч, речи реченицу – ето нама фина разговора! Да издвојим и ово у овом дану: све што написах до драге ми Жичке хрисовуље, и ово обраћање – стало је у 30 Вукових кућица! Мојим сумњичавим прецима, накострешеним, не покушах да објасним како је то што радим потребно и корисно деци!? Знају они да деца морају бити нама од користи. Њиховом одрастању – веле

преци – потребан је прут, колико и оном стаду које чувају. Ипак, да доречем оно што мишљах. Добра песма је она која саму себе води лепотом језика. Наравно, умекшаном синтаксом – до пуне јасноће, јер доброј песми сувишна су и увредљива накнадна појашњења. Да будем сликовит: узмемо рукохват снега, правимо грудву (песму), пажљиво, да јој средиште, тврдо језгро, не остане празно, а притежемо и обликујемо до прве капи, да не исцури. Имамо и топлију, пролећну варијанту, кад песник је сејач плодова на благородном пољу, а помажу му сунчевићи. Ако је дете лоптица – скочица и не можемо да доскочимо колико одскочи, тада га песник (досеткар) сусреће непредвидљивим стихом, а учини нам се да се дете и стих утркују! Песма је исто што и хлебно жито, клас пшенице – где свако зрно (реч) на свом је месту. Себи у славу – песник рече да поезија настаје у светом заносу! Нека буде од блискости истини да хлеб настаје у светом заносу, ал сељак није умео да срочи тако. Добра дечја песма је устав у царевини одрастања, ал без комада мајчина хлеба, пуног душе и завичајног неба – нема одрастања.

Примирио бих очас ово брзоплето недоречје – у одбрану песничкога посла. Могло би се рећи – да то обављамо готово кришом у својим мучалницама. И усвојим породицман еприметни, као да се пдоразумева некакав уговор о забрањеном надлетању и надгледању. Мојим прецима нек буде драго да сам на свом имању, као и они, пре Сунца, док има јутарње росе и радне мекоте, подесне длановима. Никог не ометам у свом послу. Песницима не сметају спољни препознатљиви звуци и одјеци, умножени гласови, граја, навијачка раја, сирене и шкрипа, зујања и брујања, звечке, шерпе, лонци и поклопци. .. Песници су сами себима сметња!? Колико непријатно, толико и лагодно, под кровом наше Свете саборне куће може се с прекором припоменути – да имамо три књижевне групације; Удружење књижевника Србије, Друштво књижевника Србије и Удружење књижевника електронског поднебесја. Језиком дечјег песника, ал не безазлено и наивно, нек буде речено: Сами себе саплићемо, а тешко се расплићемо, коларићу-панићу! Ово бих да испричам при крају. На Косову постоји планетарни феномен би-

фуркације. Кренула сирота речица Неродимка у два мора и саму себе пресахла. Једним краком, преко Лепенца и Вардара – до Егејског мора, а другим краком у Ситницу, па између мог родног села Сатрог Грацког и моје Грачанице до Ибра и Мораве поред једнако моје и ваше исцелитељке Жиче. Па опет низбрдицом, низречицом – из Мораве у мало већу Мораву до Смедерева и моје коначне отаџбине од седам и по ари. Одатле Дунавом до Црног мора и утопи се, неста наша вода у општем расулу воде. И ваша је повратна карта, добри моји преци, болно једноставна. До Косова – све вам је уз брдо и уз реку. Узбрдицом и узречицом, држте се путева густе гробљанске црнине, а имамо их на све стране. Нека вам узречица буде: Ох, мили Бого, те, уз милост божју, стигнете онамо где душе праведних настањене јесу. ОДНЕКУДА НЕКА ТУГА ПОЉЕМ ЈЕЧИ. КАЖИ НЕШТО У ТРИ РЕЧИ, А ДА МОЈУ ДУШУ ЛЕЧИ, МИЛАДИНЕ! ЖИЧА ЖИЧА ЖИЧА ЖИВ МИ БИО, ЖИВАДИНЕ! Мошо Одаловић, Преображење 2017.

31

32

МАГАЗИН 20.8.2017.

33

Експозе премијерке Ане Брнабић (8)

МАГАЗИН

20.8.2017.

РАЗВОЈНИ ПОТЕНЦИЈАЛ У РУДАРСТВУ

34

- Отварање пет нових рудника у Србији би било пропраћено повећањем инвестиција у износу од 4 милијарде евра, што би довело до отварања око 5 хиљада нових радних места. - У периоду од маја 2014. до маја 2017. наплаћена је рудна рента у износу од 20 милијарди динара, док је за седам година пре тога наплаћено 14,7 милијарди. - У овом периоду издата су 94 одобрења за истраживање минералних сировина и 169 одобрења за хидрогеолошка истраживања, оверено је 47 елабората о резервама, а у 2017. се очекује овера резерви најзначајнијих налазишта, - У 2016. години број заштићених купаца електричне енергије био је вишеструко мањи од броја купаца које би, према евиденцији надлежних институција, требало заштитити. - Унапређење енергетског сектора није само комерцијално питање, већ питање стабилности и безбедности друштва. - Цена електричне енергије у Србији је за око 30% нижа од цене електричне енергије у било којој другој земљи у Европи

35

МАГАЗИН

20.8.2017.

У

36

склопу свог фокуса на економију постараћу се да осигурам да Влада помогне у стварању што више добро плаћених послова за српске грађане и да подржи равномеран регионални развој. Стога морамо да се концентришемо на оне привредне гране у којима имамо природне предности. На гране у којима смо конкурентни. Рударство као привредна грана је одличан инструмент за постизање ових циљева, с обзиром да генерише добро плаћене послове у широком дијапазону струка (рударски, хемијски, металуршки, машински инжењери, геолози, рудари, економисти, рачуновође и много других у целом ланцу). Такође доприноси националном, регионалном и локалном развоју и повећава приходе од пореза којима можемо да финансирамо изградњу инфраструктуре, побољшање здравства и образовања. Потенцијални ефекти су од изузетног значаја. Супротно увреженом мишљењу, плате у рударству су по правилу знатно више од просечних у земљи, а послови који се у тој области генеришу су високостручни послови. Према проценама стручњака из овог сектора, отварање пет нових рудника у Србији би било пропраћено повећањем инвестиција у износу од 4 милијарде евра, што би довело до отварања око 5.000 нових радних места, како директних, тако и индиректних. Имајући ово у виду, значајне капиталне инвестиције које прате отварање рудника нарочито би могле да помогну неразвијеним крајевима Србије у којима су регистроване велике рудне резерве и на тај начин подрже регионални развој. Узмимо за пример потенцијал рудног локалитета Јадар близу Лознице. Јадар је лежиште новооткривеног минерала литијум-бората, тј. јадарита (компанија Rio Sava ExploraUon је до сада инвестирала више од 90 милиона евра у истраживање). Јадар је рангиран као једно од највећих лежишта литијума на свету (136 милиона тона резерви ове руде), које, када се пројекат развије, може да задовољи већину светских потреба за том рудом. Сувишно је даље елаборирати на тему развојног потенцијала оваквог рудног богатства. Предузеће „Rakita ExploraUon” открило је скоро 70-100 милиона тона чврсте руде бакра. Влада је ангажовала близу 180 предузећа из области рударства да израде читав спектар пројеката широмСрбије. Усвајањем новог Закона о рударству и геолошким истраживањима омогућено је много ефикасније издавање одобрења за истражне

радове и извођење рударских радова, што је значајно повећало интересовање домаћих и страних компанија. Колики је значај рударства сведочи и следећа чињеница: у периоду од маја 2014. до маја 2017. наплаћена је рудна рента у износу од 20 милијарди динара, док је за седам година (у периоду од 2007. до 2014.) наплаћено 14,7 милијарди динара. У овом периоду издата су 94 одобрења за истраживање минералних сировина и 169 одобрења за хидрогеолошка истраживања. У истом периоду оверено је и 47 елабората о резервама, а у 2017. се очекује овера резерви најзначајнијих налазишта, Чукари Пеку (код Бора - Ракита/Невсун) и Јадар. Величина сектора рударства би могла значајно да се промени набоље уколико наставимо да побољшавамо инвестициону климу у нашој земљи и систематски будемо отклањали бирократска уска грла у том сектору.

Унапређење енергетског сектора Развој енергетских потенцијала Републике Србије је наш императив. Унапређење енергетског сектора није само комерцијално питање, већ питање стабилности и безбедности нашег друштва. Како бисмо одговорили на домаће и међународне изазове, енергетски сектор морамо да унапредимо на начин који ће побољшати и живот наших грађана и учинак привреде. Направљени су значајни кораци ка стабилном енергетском снадбевању Србије. Желим да напоменем да још увек представљамо једно од најјефтинијих тржишта електричне енергије у Европи. Полако почињемо да оживљавамо националну енергетску инфраструктуру, а то ће захтевати паметну штедњу и паметна улагања. То намеравамо да урадимо на следеће начине: Прво, настојаћемо да консолидујемо нека државна предузећа у сектору енергетике и рударства, друга ћемо постепено гасити, а некима пак пронаћи стратешке партнере да им помогну да се врате на пут развоја. Реорганизација и реструктурирање јавних предузећа јесте једини начин да се осигура њихова дугорочна одрживост. Реорганизовали смо ЕПС у одвојене платформе за производњу и дистрибуцију. Ово ће помоћи да се реорганизује пословање на здраворазумски начин у правцу развоја. Друго, повећаћемо приходе из постојеће енергетске инфраструктуре. Србија и даље има најнижу цену електричне енергије у Европи. Тачније, још увек је цена електричне енергије у Ср-

37

20.8.2017.

МАГАЗИН

38

бији за око 30% нижа од цене електричне енергије у било којој другој земљи у Европи. За одржив развој енергетских система веома је важна адекватна дугорочна политика регулисаних цена, предвидљива за купце и инвеститоре. Повећање цена електричне енергије у 2016. јесте корак ка достизању тржишног нивоа велепродајне цене и оправданог нивоа цена дистрибуције и преноса електричне енергије. Овакве цене електричне енергије и мрежних услуга омогућавају неопходна средства за инвестиције постојећих енергетских предузећа, делују стимулативно на инвеститоре и подстичу повећање енергетске ефикасности. Желим да нагласим да је неизоставан предуслов за промене цена електричне енергије за домаћинства управо повећање броја заштићених социјално угрожених купаца, јер је и у

2016. број заштићених купаца вишеструко мањи од броја купаца које би, према евиденцији надлежних институција, требало заштитити. Дакле, засигурно ћемо наставити да помажемо оне којима је потребна наша помоћ. Ово ће захтевати посебну бригу надлежних органа и ми смо као тим спремни да се томе посветимо. Потребно је да унапредимо постојећу електроенергетску инфраструктуру, како бисмо, не само смањили трошкове рада све старијих електрана, већ и изградили нове електране у циљу задовољавања потреба будућих делатности. То улагање се не може реализовати све док су наше цене електричне енергије најниже у Европи. Потражња за електричном енергијом и гасом, нарочито у индустрији, расте. Стратегијом развоја енергетике за период до 2025. године, прогнозиран

је раст потрошње електричне енергије од мање од просечно 1% годишње. У том периоду би ова потрошња требало да се покрива продужењем радног века, као и повећањем снаге постојећих и изградњом нових електрана. Трећи блок у ТЕ Костолац Б је најзначајнији пројекат за који постоје услови за реализацију. Тај пројекат, вредан милијарду долара, помоћи ће даљој индустријализацији и отварању нових радних места широм Србије. Ово је први нови велики подухват у области енергетике који је Србија реализовала у последњих више од 25 година (joш од 1991. године), a планирамо да га завршимо до 2020. године. У овом тренутку су у различитој фази реализације пројекти за изградњу више од 400 МW из обновљивих извора, у највећој мери велики ветропаркови који ће бити завршени крајем

2018. и током 2019. године. Изграђена је трафо-станица (ТС) Београд 20 о којој се причало више деценија, која представља кључну тачку сигурног напајања Београда, ТС 400 kV Врање са далеководима који су део интерконекције са Македонијом, као и 400 kV прелаз преко Дунава. Изграђене су и стављене у функцију 182 електране из обновљивих извора укупно инсталисане снаге 79,95 MW (међу њима први мали ветропаркови и постројења на биомасу). У току су активности на проширењу копа Дрмно и повећању производње угља са 9 на 12 милиона тона годишње као део уговореног пројекта изградње Блока Б3 снаге 350MW у ТЕ Костолац. Потписан је финални Меморандум о разумевању за изградњу пројекта гасног интерконектора Бугарска-Србија, уз договорени грант ЕУ у износу од 49,6 милиона евра.

У току је изградња прве фазе пројекта Трансбалкански коридор – прве секције двоструког далековода 2х400 kV, Панчево-Решица (Румунија), као и почетак реализације друге секције. Тиме је започет пројекат повезивања источне и западне Европе преко територије Србије водовима од 400 kV, што ће додатно повећати сигурност снабдевања у Србији и допринети њеној дугорочној енергетској безбедности. За преносну мрежу од 400 kV у плану су дефинисани пројекти интерконекције и пројекти унутрашње 400 kV мреже. Поред изградње далековода Панчево-Решица, најзначајнији планирани пројекат интерконекције је између Србије, БиХ и Црне Горе, који представља Секцију 4 Трансбалканског коридора. Од планираних пројеката унутрашње 400 kV мреже могу се издвојити:

• изградња новог далековода 400 kV ТС Крагујевац 2 – ТС Краљево 3, који представља Секцију 2 Трансбалканског коридора; • у региону западне Србије подизање мреже 220 kV на 400 kV напонски ниво - подизање чвора Бајина Башта на 400 kV напонски ниво и изградња новог двоструког 400 kV далековода између ТС Обреновац и ТС Бајина Башта, што представља Секцију 3 Трансбалканског коридора; • изградња постројења 400 kV уместо 220 kV у ТС Србобран и изградња водова за прикључење ТС Србобран; • доградња постојеће ТС Смедерево 3 и водова за прикључење. У погледу преносне мреже 220 kV напонског нивоа, стратешко опредељење ЕMС-а је постепено укидање ове мреже, односно њено подизање на 400 kV напонски ниво у склопу пројекта Трансбалкански коридор.

39

40

МАГАЗИН 20.8.2017.

41

Покрет за Краљево годину дана после локалних избора (2)

МАГАЗИН

20.8.2017.

У ВИРТУЕЛНОМ СВЕТУ СЛОБОДНОГ ПАДА

42

- Обесправљен човек, доведен на ниво просјака који вегетира, и не показује превелику жељу да се буни. - Део опозиције служи као полуга власти да каналише и исцрпи незадовољство одређеног дела грађанства који делује на неку друштвену аномалију. - До бољитка не може доћи пре него се позову на одговорност они који су земљу довели у овакво стање. - У школама је дивно бити наставник, бити професор, сметају само ђаци и програми. - Бити лекар је фантастично, али ти ђавољи пацијенти нам не дају мира. - Незаинтересованост за културна дешавања је последица апатије, она последица лошег живота, бесперспективности, илузије даљег живљења и недостатка амбиције, или других услова да се побегне из деструктивног миљеа. – Свака власт црпи моћ из озакоњене крађе. - Транзиција сувише дуго траје да би стање било нормално стање, па је ненормално и деструктивно

Фото: М. Радовановић

Др Љубиша Јовашевић

43

МАГАЗИН

20.8.2017.

Б

44

езнадежна ситуација у којој се налази држава, али и Краљево, основни је узрок што нема енергичније реакције на такво стање па, док највећи број људи диже руке од свега, неталентовани заузимају одређена места, а нико се не буни јер то и не може. Ово је опис тренутног стања у локалној заједници каквим га види први човек Покрета за Краљево др Љубиша Јовашевић, а заснован је на уверењу да обесправљен човек, доведен на ниво просјака који вегетира, и не показује превелику жељу да се буни. Много пута је поновљено како се успешност локалне власти огледа у функционисању јавних предузећа. Бројни годишњи извештаји о њиховом раду потврђују да су пословали успешно, чак много боље него слична у другим градовима, што је одборницима владајуће већине увек довољно да их прихвате као такве. Међу онима који на седницама изговарају по коју реч критике постоји знатна доза сумње у овакве ставове тим пре што нико, сем минималним износом у једном случају, није обелоданио колико је средстава од остварене добити уплатио на рачун оснивача. Онима који на последњим локалним изборима нису успели да прескоче праг од пет одсто, колико је потребно да се обезбеди минимални број одборничких места у Скупштини града, смета и што опозиција не реагује агресивније на понашање представника владајуће већине. Овакво понашање у редовима Покрета за Краљево изазива сумњу, засновану на расположивим подацима, да део опозиције служи као полуга власти да каналише и исцрпи незадовољство одређеног дела грађанства који делује на неку друштвену аномалију.

- Не можете очекивати да било ко ко се бави озбиљном политиком тако исхитрено, сем ако разлози нису емотивни, улети у било који покрет. Само незадовољство против власти решава се на улици, а не преко покрета који настаје преко ноћи. Разлог што се ништа не догађа је јако лош систем цен-

трализоване државе и све док се буде питао један човек, који ће управљати усмеравањем средстава и интересовања страних инвеститора, дотле ће Краљево, ако није прихватљиво за властодршца, бити елиминисано из игре – каже Јовашевић. Најбоља потврда је понашање према инвеститору, америчком држављанину чија фирма производи медицинску опрему, заинтересованом да купи Хотел „Термал“ у Матарушкој Бањи и да, у низу амбуланти на овом простору, пацијентима из иностранства пружа у слуге из области стоматолошке протетике и неких елемената естетске пластичне хирургије. Податак да локална самоуправа нема никакве ингеренције у процесу промене власничке структуре водио га је ка надлежним структурама у Београду и поразном сазнању да се договор о томе, са особом овлашћеном за преговоре о страним инвестицијама, постиже у једном од угоститељских објеката. Можда би будући инвеститор и то могао да прогута да се као особа овлашћена за преговоре није појавио први човек некада моћне партије на власти која на прошлогодишњим ванредним парламентарним изборима није успела да прескочи праг за улазак у парламент. Према информацијама којима располаже др Јовашевић захвалио се на информацијама, потврдио да ће размислити и више се није јављао. Да појава није усамљена потврђује приличан број непотврђених информација сличне врсте и уверење да до бољитка не може доћи пре него се позову на одговорност они који су земљу довели у овакво стање.

- У „Термалу“ смо 26 година имали директора који је управљао природним лечилиштем, а у том периоду није упропастио само своју фирму него и ово место. Тог човека више нико не зове, нико више ништа не пита, нико није проверио коју имовину има. Ја сам дуго био директор „Агенса“ и на тој функцоји волонтирао седам година. Парама које су ту зарађене без помоћи државе и министра реновирао сам зграду, отворио библиотеку, апотеку, дијагностику за остеопорозу, на-

бавио апаратуру и отворио нову лабораторију, унео рендген, реновирао 52 купатила, затворио терасе и проширио капацитете, завршио стари део, увео привремену топлану и направио бунар за пијаћу воду. После мене је дошао чувени Г17 који је одмах почео да руши купатила стара годину дана, да прави нова и некакве преграде па су избацили рендген, јер им није потребан. Нестала је опрема за дензиметрију која кошта 25 хиљада евра, нестала је опрема за лабораторију коју је, преко својих канала, донео Александар Карађорђевић, укинута је апотека, фризерски салон, терапија блатом и лабораторија, продати су аутобуси и санитет који је имао платформу дизалицу. Кренули су у реконструкцију и силне паре дали без тендера за фонтану, а нико их ништа није питао. Промењено је доста директора, пацијенти су незадовољни храном и условима, тамо су људи закључани, па не могу да изађу. Отворио сам собу за дежурне лекаре, а они одмах враћени у нови део да их пацијенти не узнемиравају кад ноћу спавају. У школама је дивно бити наставник, бити професор, сметају само ђаци и програми. Бити лекар то је фантастично, али ти ђавољи пацијенти нам не дају мира – каже др Јовашевић. За локалну самоуправу значајнији је Дом здравља издвојен из Здравственог центра „Студеница“ након дугог периода одлагања, за шта се најодговорнијим сматра тадашњи директор ове установе. У време кад су се сводили рачуни и разграничавали власнички односи из Покрета за Краљево су стизала упозорења да би Дом здравља могао остати кратких рукава. Да прође као бос по трњу требало је да омогући комисија у којој су већину имали представници Опште болнице, а директор Дома здравља који се побунио убрзо је смењен. У таквим околностима све изгледа добро нашминкано, у здравству цветају руже, а пацијенти који дају изјаве новинарима су презадовољни. Кад се камере искључе, каже др Јовашевић, може да се чује свашта. Не разликује се много ни ситуација

45

20.8.2017.

МАГАЗИН

46

у култури, па извештаји о раду установа чији је оснивач град потврђују успехе на широком плану, често и на нивоу државе, високу професионалност и врхунске уметничке домете. Са друге стране има и оних који се сматрају довољно компетентним за оцену стања у овој области, а имају дијаметрално супротне ставове.

- Ако смањујеш број учесника на свим манифестацијама ради се о незаинтересованости а то је последица апатије, она последица лошег живота, без перспективности, илузије даљег живљења овде и недостатка амбиције

или других услова да се побегне из деструктивног миљеа. Култура мора да прати одређене трендове и смернице. Ја знам врло добро да ће мало људи да чита Шопенхауера, још мање Јунга, можда нико неће узети да прочита Фрома, али да ли то значи да треба да се лишимо Лорке, Дучића Ракића, америчке модерне или руске класичне књижевности? Понуда мора да постоји, јер нису сви академици. Има овде и основаца, а бити основац не значи да си глуп или необразован. Немој ме терати на фудбалску утакмицу, а нема ни тамо заин-

тересованости, немој ме терати да читам кинеску поезију или филозофију, коју могу да знам реда ради као солидно образован човек, али ми допусти да се бавим или да упражњавам оно што ми одговара и за шта сам заинтересован. Ја немам више ни понуду, а и кад имам она је површна. Пошто је површна, а немам више ни амбиција јер сам у апатији због ове државе и овога друштва, онда ништа немој да ми нудиш. Сналазићу се сам – каже др Јовашевић. Годинама уназад једна од најактуелнијих тема су инвестиције, ако не

иностране онда било какве. Због тога што нема никаквих најодговорнијом се сматрају владајућа већина и мали број појединаца који, док држе све конце у рукама, одлучују о свему. То што нема резултата последица је непостојања способног тима и квалитетног елабората који би показао шта понудити инвеститорима. Актуелном стању је у доброј мери кумовао и Закон о приватизацији који је централним властима омогућио да локалним самоуправама узме готово све ресурсе, а уз десетак одсто преостале вредности остави сиротињу и социјалне проблеме бивших

запослених. Тога ни једна власт није хтела да се лиши јер је, каже др Јовашевић, црпила моћ из озакоњене крађе. У компликованим околностима јединим решењем се сматра суштинска децентрализација за коју се Покрет за Краљево залаже годинама уназад. Уколико се не спроведе прети опасност од сецесије уз уверење да би и Краљево могло да се одвоји од Београда. Да за све проблеме није крива влада потврђују истакнуте личности локалне самоуправе и процена вредности изнајмљивања простора

Медијапана од неколико милиона евра да би овај, након промене власти 2012. године, био продат за износ који се креће између 250 и 350 хиљада. Уколико су процене тачне могло би се закључити да толико вреди бетонско гвожђе уграђено у објекат.

- Имамо заменика градоначелника који каже да не припада тиму градоначелника. Овај град се налази у процепу између заменика који претендује да буде градоначелник и градоначелника кога хоћеш да отераш, а у том сукобу Српске напредне странке град тоне све дубље, јер нису ништа урадили да на-

47

МАГАЗИН

20.8.2017.

праве бољу организацију. Имамо Комуналну полицију, комуналну и грађевинску инспекцију које међусобно не контактирају као да се налазе у различитим градовима.

- Шта имамо од града, циркус, масу кафића који се налазе на улици, па људи не могу да прођу од столова. Пацови шетају по центру, мала деца мисле да су мачићи, а једно хтеде да по милује пацова који траже храну па и пси луталице беже од њих. Ми живимо у једном имагинарном, виртуелном свету. Наша стварност постаје виртуелна јер је проблем број новчаних јединица, колико запослени има плату, колико других издржава и ко је на пензији опстао. Транзиција сувише дуго траје да би стање било нормално стање, па је ненормално и деструктивно а може да траје још десет година, јер уопште не зависи од нас. Зависи од Европске уније, страних

48

сила и центара моћи, јер смо ми учинили све да изгубимо самосталност и сувереност. Подсећање да смо побољшали позицију у свету значи да смо постали еластичнији, прилагодљивији, послушнији, мање се бунимо, мање захтевамо, мање тражимо, а срећни смо кад можемо да избегнемо продуктивне младе и школоване. Боље да иду него да остану овде и праве социјални бунт. Нема никакве перспективе, не ради ништа, нема инвестиција, нема инвестиционих програма, нема запошљавања, на кључним позицијама се запошљавају партијски кадрови који немају квалификације а постају директори републичких институција. Ми смо једини град где човек има докторску диплому која је старија од дипломе матичног факултета. У овој земљи је све могуће, па чак и оно што је немогуће – каже др Јовашевић.

Могуће је да и град некада препун зеленила буде претворен у бетон, да је парк поред железниче станице запоседнут проституткама и наркоманима, онај код Пљакиног шанца аутомобилима, а градски је заузело обданиште. У најужем делу града је све мање приватних кућа са двориштима пуним зеленила, а својеврсни „кинески зид“ новосаграђених вишеспратница онемогућава проветравање града. Узрок оваквом стању тражи се у круговима урбаниста у коме, и ако се промене лица, остаје исти систем рада који повлашћенима одговара више него да су инвеститори, јер би тако имали мање станова у различитим градовима. Седмогодишњи одборнички статус, и три и по године у власти, довољно је да се бар загребе у различите сфере, а информације прикупљају из различитих извора. Иако се не сматра одговор-

ном баш за све што није добро актуелној власти се замера што је уништила „Електросрбију“, која је имала седиште у Краљеву, функције Привредног суда и седишта царине сведене су на знатно нижи ниво, Српска банка затворена уз латентну претњу да исту судбину доживе и друге домаће.

- Ми смо направили зграду Медицинске школе, успели да отворимо Уметничку школу, нове програме и одељења у Гимназији, а хтели и спортску али нисмо успели. Поред постојећег подигнут је нови мост преко Ибра који функционише адекватније него овај који има комуникационе проблеме, јер није изабрана добра локација. Решили смо проблем водоснабдевања за наредних педесет година, отворили Дечје СОС село... Мислим да ће наредних година да ударе шминку, или козметику, где ће нас као сваког умирућег пацијета убе-

дити да ћемо преживети још сто година, а ми ћемо, као онај на самрти, поверовати. У наредним годинама видим град испражњен, видим велики број људи који ће да се одселе, јер је Краљево заобиђено саобраћајницама, као и овај део Србије, па ће постати паланка. Дивим се истрајности и упорности људи да остану на власти ради саме власти. Зато нема општег напретка, нема оправдања за држање власти и нема резултата. Уколико се процени да ће власт да изгубе у Београду онда ће да крену на ванредне парламентане изборе, а онда нису далеко од локалних ако промене устав, јер кад су велике гужве, и избори на свим нивоима, имају више шансе да победе – каже др Јовашевић најављујући тужбу против НН судија Уставног суда који није имао ингеренције да мења устав нити доноси решења која ће има-

ти ретроактивно дејство. Као и много пута раније из Покрета за Краљево стиже порука грађанима да се опамете и схвате да су купац пред политиком у улози продавца, да добро погледају робу и кад бирају пажљиво анализирају политику и њене представнике, да не би доживели оно што би у будућности могло да буде покретач њиховог незадовољства, безнађа и трагичне ситуације. А каква је она потврђује став да је давно пробијено дно, па се народ налази у бестежинском стању. У политици, каже наш саговорник, постоје врло јаке силе гравитације које достижу 9,81 метар у секунди на квадрат што води ка метеорском паду. У таквим околностима не постоји свест о удаљености од реалних вредности, па пад не може да се заустави. Гором од ове сматра се ситуација у којој овај народ више неће постојати. Т. Радовановић

49

50

МАГАЗИН 20.8.2017.

51

МАГАЗИН

20.8.2017.

У сусрет Краљевдану

52

НАГРАДЕ СПРЕМНЕ, ЧЕКАЈУ СЕ КАНДИДАТИ

Фото: М. Радовановић

- Признања и награде града Краљева дипломе заслужног грађанина, предузећа, установе, спортске организације, образовне установе и заслужног удружења, Октобарска награда града Краљева и Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“. - Позив грађанима, предузећима, установама, организацијама, месним заједница, друштвима, стручним и другим удружењима, да поднесу предлоге за доделу октобарских признања и награда. - Рок за подношење образложених предлога 4. септембар. - У разматрање ће бити узети само благовремено поднети предлози, а признања и награде биће уручени на Дан града Краљева, Краљевдан - 7. октобра 2017. године

53

Д

МАГАЗИН

20.8.2017.

ан Краљева Краљевдан, који се годинама уназад обележава 7. октобра, добар је повод да се на посебан начин изрази поштовање према организацијама и појединцима који су између два празника показали посебне резултате у различитим областима друштвеног живота. Позивајући се на одлуку о признањима и наградама, Комисија за награде и признања Скупштине града је ових дана упутила позив грађанима, предузећима, установама, организацијама, месним заједница, друштвима, стручним и другим удружењима, да поднесу предлоге кандидата за доделу октобарских признања за ову годину. Од предлагача се очекује да образложене предлоге у писаној форми доставе до најкасније до 4. септембра, а додатне информације могу се добити у Одељењу за послове органа Града Градске управе града Краљева - Одсек за по-

54

слове Скупштине града. Признања и награде града Краљева су дипломе заслужног грађанина, предузећа, установе, спортске организације, образовне установе и удружења, Октобарска награда града Краљева и Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ Диплома заслужног грађанина додељујe се за учињена хумана дела, за дугогодишњи рад и остварења у области научно-истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град. Диплома се може доделити и грађанима који немају пребивалиште на територији града Краљева, као и страним држављанима, уколико је њихов допринос од изузетног значаја за ову средину.

Диплома заслужног предузећа и установе додељује се за дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији града, а може се доделити и предузећима и установама чије седиште није на територији Краљева, као и страним предузећима и установама, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Диплома заслужне спортске организације је ново признање спортским организацијама за дугогодишњи рад и изузетне успехе у спорту и физичкој култури којима се доприноси развоју и афирмацији града, а може се доделити и спортским организацијама чије седиште није на територији града, као и страним спортским организацијама, ако је њихов допринос од изузетног

значаја за град. Позив за подношење предлога потврђује да се Диплома заслужне образовне установе додељује за дугогодишњи рад и изузетне успехе у области просвете којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. И она се може доделити образовним установама чије седиште није на територији града Краљева, као и страним образовним установама, ако се процени да њихов допринос има изузетан значај. Диплома заслужног удружења грађана додељује се удружењима грађана за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе, којима се доприноси развоју и афирмацији Краљева, а диплома се може доделити и удружењима чије седиште

није на овој територији, као и страним удружењима, ако је њихов допринос од изузетног значаја за град. Октобарска награда града Краљева додељује се појединцима, или групама аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. септембра 2016. године до 31. августа 2017. године. Октобарска награда се додељује лицу које је држављанин Републике Србије, а може се доделити и за целокупно стваралаштво. Специјална награда за подстицај хуманости „Миломир Главчић“ од ове године се додељује грађанима, преду-

зећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама, за хумана дела и подстицај хуманости у различитим областима друштвеног и јавног живота у периоду од 1. септембра 2016. године до 31. августа 2017. године. Специјална награда се може доделити и грађанима, предузећима, установама, удружењима, организацијама или месним заједницама чије пребивалиште, односно седиште, није на територији Краљева, као и страним држављанима, предузећима, установама, удружењима или организацијама, уколико је њихов допринос значајан за град. У разматрање ће бити узети само благовремено поднети предлози, а признања и награде биће уручени на пригодној свечаности поводом Дана града Краљева, Краљевдана 7. октобра. Т. Радовановић

55

20.8.2017.

МАГАЗИН

56

Први Сајам сеоског туризма

РУДНО ТУРИСТИЧКА РЕГИЈА

- Туристичку понуду представила домаћинства са Рудна и десетак других са територије града Краљева која се баве сеоским туризмом.

– Предавања на тему „Сеоски туризам данас“ и „Туризам и медији“.

– Панел дискусија је прилика да представници комуналне и туристичке инспекције, пореске и управе за финансије, пројектног центра и други везани за туризам, заинтересованима у директном разговору разјасне бројне недоумице из закона и других прописа који се односе на ову област. – Рудно жила куцавица Краљева, нови Златибор или Копаоник. - Да би Рудно постало туристичка регија потребно је да се овим послом бави бар тридесет домаћинстава.

– Из градског буџета прошле године издвојено осам, а ове планирано седам, милиона динара за подстицај развоју сеоског туризма

57

58

МАГАЗИН 20.8.2017.

59

П

МАГАЗИН

20.8.2017.

риликом дефинисања плана и програма рада за ову годину Туристичка организација Краљева је препознала посебну прилику да се сеоски туризам унапреди као привредна делатност. То је био један од мотива да се организује Сајам сеоског туризма са жељом да се медијски осветле домаћинства која улажу велики напор у унапређење посла за који би се, у овом тренутку, мало ко определио да почне. Уверење да је у данашње време и сама жеља за останком на селу велики успех, посебно у крају који је читавих сто километара удаљен од административног центра, одлучујуће је деловао на опредељење туристичких радника да Сајам буде одржан на Рудну. То је и прилика да се, поред неколицине који су већ дубоко загазили у ову област, охрабре и други ма колико је њихов положај, кад је у питању подмирење основних потреба неопходних за пријем гостију, далеко тежи него у другим срединама. Директорка Туристичке организа-

60

ције Краљева Ана Миросављевић посебно наглашава иницијалну идеју да се медијски осветли ова дестинација за коју сматра да, у наредном периоду, може постати значајна туристичка регија. До тог статуса стиже се заједничким напорима локалне самоуправе и Туристичке организације уз помоћ сличних из околних градова које су узеле активно учешће на сајму.

- Кад смо кренули у ову причу видели смо да је наишла на леп одзив туристичких организација из суседних градова, па смо имали прилике да овде угостимо туристичке организације из Крагујевца, Крушевца, Чачка, Рашке, Нове Вароши, представнике општине Горњи Милановац и других, посебно представнике великог броја медија. Занимљиво је било да су многи од колега питали за износ котизације, јер није уобичајено да све буде бесплатно – каже Миросављевић уз подсећање да је припрема Сајма сеоског туризма потврдила како није ни мало једноставно манифестацију овог формата, и значаја, организовати на локацији то-

лико удаљеној од града. Туристичка организација Краљева је, у припремама за сајам, свим регистрованим сеоским домаћинствима упутила позиве за учешће под једнаким условима и обезбедила одговарајуће штандове како би на најбољи начин представили туристичку понуду. На адекватан начин искористили су је они који имају највише искуства у овој области, и на најбољи начин схватају значај медијске промоције, представници Домаћинства „Шеклер“, Виле „Селена“ и Пансиона „Небо“ који су укључени у одбор за организацију сајма. Туристичку понуду представило је и десетак других сеоских домаћинстава са територије града Краљева која се баве сеоским туризмом, а прилику да то учине нека су пропустила због заузетости, процене да је догађај ове врсте сувише велики за њих, или неких трећих разлога. Сајам сеоског туризма на Рудну обогатила су два предавања и једна панел дискусија. Прво на тему „Сеоски туризам данас“ одржао је представник

Туристичке организације Србије Павле Ђукић, ресорно задужен за развој сеоског туризма, а друго аутор најгледаније телевизијске емисије „Гост“ на програму Радио-телевизије Србије новинар Милан Поповић. Он је говорио на тему „Медији и туризам“ и настојао да укаже на начине како да туристички посленици заиинтересују медије који се сматрају суштински важним за бављење туризмом. Панел дискусија је прилика да представници комуналне и туристичке инспекције, пореске и управе за финансије, пројектног центра и други везани за туризам, заинтересованима у директном разговору разјасне бројне недоумице из закона и других прописа који се односе на ову област. Колико је пословање сеоских домаћинстава која се на Рудну баве туризмом оптерећена бројним проблемима потврђује податак да су, због обавезе да и за само неколико гостију уплате боравишну таксу у Туристичкој организацији, приморани да превале две стотине километара и из-

ложе се значајним трошковима. Могућност решавања на други начин само је једно од питања на које су овог дана очекивали одговоре од представника надлежних служби.

- Град је препознао значај рада ових људи, па инспекцијске службе делују пре свега превентивно. Договорено је да то траје годину дана како и ово мало њих не би гасили делатност, јер би у том случају добили мртво Рудно које може да буде жила куцавица Краљева, неки нови Златибор или Копаоник. Прошле године град је поделио осам, а ове предвидео седам, милиона динара бесповратних средстава као подстицај развоју сеоског туризма, а приметно је и настојање да се исправе неке аномалије из претходног периода. Да би Рудно постало туристичка регија потребно је да се овим послом бави бар тридесет домаћинстава, али је добро да су ова која се баве сеоским туризмом почела да размишљају на правилан начин и једна другу не сматрају конкуренцијом – каже Мироса-

вљевић. Досадашње искуство потврђује да гости са Рудна по правилу одлазе задовољни, што у Туристичкој организацији сматрају најбољом рекламом за погодности које пружа овај крај, а да би задовољство било још веће треба урадити много тога, што се сматра реалним. Туристички радници очекују значајнију подршку кровне организације, и ресорног министарства, како би на Рудну били реализовани различити пројекти значајни за читав крај, пре свега побољшање инфраструктуре. Туристичка организација Краљева планира отварање инфо центра на Рудну, а помоћ локалне самоуправе очекује се у обезбеђивању адекватног објекта у власништву града који се не користе. Све то би, уколико на прави начин буде препозната уога Туристичке организације, у значајној мери могло да допринесе бољој посети туриста овом крају. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

61

62

63

20.8.2017.

МАГАЗИН

64

Трећи скуп власника мотокултиватора у Прогорелици

ШОФЕРСКО КОЛО КО - Податак да свака пета породица у Прогорелици поседује мотокултиватор води ка простој рачуници о највећем броју ових машина по броју становника на ширем простору земље. – Организатори забавно-ревијалне манифестације, под називом „Фрезијада“, Месна заједница Прогорелица, локални фудбалски клуб и Удружење грађана „Долина краљева“. - Киша основни разлог за одустајање од учешћа на „Фрезијади“ многих који су то одавно планирали и најављивали.

– Власницима најоригиналнијих возила печено прасе, вечера за две особе и гајба пива. – Фудбалери Прогорелице победници турнира

Н

а десетак километара од Краљева према југу дуж леве обале реке, на половини пута између Матарушке и Богутовачке Бање на самом уласку у Ибарску клисуру, сместила се Прогорелица за коју је у енциклопедији записано да се простире на површини од 1.233 хектара, а према попису из 2011. године има 882 становника просечне старости преко 42 године, од којих 750 пунолетних. Сви они сврстани су у 289 домаћинстава и деле судбину већине српских села која полако одумиру. Све до 1991.

године број становника је растао да би за тридесетак премашио хиљаду, а онда је почело опадање које потврђује да је за две деценије смањен за две стотине. Подаци о броју домаћинстава и становника варирају, а последњи показују да се њих 820 налази у оквиру 250 породица. Капија Долине јоргована и старе српске државе Немањића први пут се као насељено место помиње у турском попису из 1516. године, а крајем 19. и почетком 20. века аустроугарски путописац Феликс Каниц је, пролазећи ову-

да, записао да од уског и стеновитог кланца код Прогорелице, кроз који Ибар водама хита ка Западној Морави, неодољивом снагом делују бујност и лепота овог краја. Баш у Прогорелици се завршава Ибарска клисура, а Ибар постаје равничарска река и мирнијим током кроз Прогореличко и Конаревско поље наставља према Матарушкој Бањи и даље ушћу у Западну Мораву. У уском појасу са обе стране смештене су њиве на којима су се од вајкада највише гајили кукуруз, пшеница и нешто дете-

Фото: М. Радовановић

ОД БУГАРСКЕ ЧЕСМЕ 65

66

МАГАЗИН 20.8.2017.

67

МАГАЗИН

20.8.2017.

лине за стоку, а мало даље у брдима воће и малине. Становници овог места су почетком осамдесетих година прошлог века, због недостатка финансијских средстава и уситњености земљишта, мотокултиватору као пољопривредној машини дали предност у односу на трактор, а љубав према њему је временом постајала све већа да га многи данас сматрају делом породице и често називају својим љубимцем. Они мало злобнији склони су уверењу да су бројни мештани одлуку о куповини донели након што је било каква машина ове врсте забректала у комшијском дворишту. Податак да свака пета породица поседује мотокултиватор води ка простој рачуници о највећем броју ових машина по броју становника на ширем простору земље. Колико је постао саставни део свакоденевног живота на најбољи начин потврђује натпис на једној од мајица на којој пише да га власник не би мењао ни за какав трактор. Ово, и сазнање како готово нема села у Србији која се по нечему не препознају, утицало је да група младих

68

пре неколико година на дан Светог Симеона, зачетника лозе Немањића, формирају Удружење „Долина краљева“ како би се, реализацијом програмских активности, мотивисало што више њих да остану на овим просторима. Жеља да организују нешто по чему би били препознатљиви на ширем простору, а да то буде оригинално, искристалисала је идеју о „Фрезијади“ као првом скупу мотокултиватора у Србији. Иако се идеја о организацији дуго врзмала у глави председника удружења Славка Марића, бројне неповољне околности су утицале да буде реализована коју године касније са циљем да окупи све љубитеље ове пољопривредне машине у оквиру забавно-ревијалне манифестације коју организују Месна заједница Прогорелица, локални фудбалски клуб и Удружење грађана „Долина краљева“. Иако прве године нико од организатора није очекивао бум чини се да се за манифестацију чуло далеко ван Краљева чему су у значајној мери допринели медији, телевизије Б92 и Пинк, али и локалне радио станице које су

вести о дешавањима у овом крају данима преносиле до својих слушалаца. Свима се, подсећа Марић, допала оригиналност идеје о окупљању ових возила јер сличних, сем тракторијаде у Војводини, нема више нигде у ширем региону. Прве године је у дефилеу учествовало 38 мотокултиватора, највећим делом из Прогорелице, али су стигли и заљубљеници у ову интересантну машину из Богутовца, Конарева, Лопатнице, Грдице, чак и Кованлука. Број учесника је следеће повећан за трећину да би се ове године изједначио са првом понајвише захваљујући неповољним метеоролошким приликама. Ма колико да су становници ових крајева данима прижељкивали кишу количина воде која се дан пре одржавања манифестације сручила на Прогорелицу и шири регион сматра се основним разлогом за одустајање од учешћа многих који су то одавно планирали. Традиционални дефиле свих учесника Ибарском магистралом кроз Прогорелицу, од зборног места код Фабрике сточне хране „Пантелић, на-

стављен је до „Хјундаи Марић центра“ да би весела колона након преласка кроз пропуст испод железничке пруге паралелно са овим путним правцем наставила до Бугарске чесме где је све учеснике и госте чекала богата трпеза са разноврсним јелом и пићем. Све је зачињено одговарајућом музиком која је од претходне вечери до раних јутарњих часова следећег дана увесељавала све који су дошли само да посматрају оно што се дешава. Посебну атракцију и ове године представљало је шоферско коло у коме су се, поред бројних учесника који су допутовали са члановима породица, нашли и посетиоци. И док је гладнијима пружена прилика да се окрепе уз разне ђаконије, од предјела и салата до куваног купуса и више врста печења и све залију хладним пивом, онима који још нису дорасли овом освежавајућем напитку намењене су велике количине сладоледа који се показао довољно окрепљујућим и за храбрије којима је пружена прилика да се провозају на рингишпилу. Како би учеснике мотивисали да

следеће године дођу у још већем броју организатори су припремили и награде за све који на зборно место дођу у најоригиналнијем возилу, па је ономе које је таквим проценила одговарајућа комисија припало печено прасе. Други је морао да се задовоље вечером за две особе а трећи гајбом пива. Љубитељима фудбала пружена је прилика да навијају за неки од четири клуба који су учествовали на турниру. У полуфиналним борбама дан раније Младост из Врдила је победила Матаруге са 3:1, а домаћини су при резултату 2:2 у утакмици против Богутовца право учешћа у финалу изборили тек након извођења једанаестераца. У регуларном току финалне утакмице ни једна екипа није успела да погоди небрањени део гола, па се приступило извођењу казнених удараца са беле тачке при чему су домаћини успели да погоде мрежу четири пута што је било довољно за победу на турниру. Прогорелица све чешће постаје атрактивна туристичка дестинација, а поред надалеко познатог комплекса „Крстовград“, са етно рестораном и га-

леријом слика, све популарнија су излетишта поред Ибра, угоститељски објекти „Бисер Ибра“ и Диско паб „Талијан“. Организатори „Фрезијаде“ верују да ће у наредним годинама и ова манифестација бити додатни замајац развоју ове привредне активности. О трећем по реду скупу власника мотокултиватора, свему што се дешавало током два авустовска дана, причаће се до половине августа наредне године, а све који су допринели да манифестација буде што успешнија на додатну мотивацију за помоћ треба да подсете пригодне захвалнице којима их је даривао организатор. Они који су уложили највише труда током претходне три године задовољни су овогодишњим ефектима, посебно након сазнања да је тмурно небо изнад Прогорелице у значајној мери утицало на посету, како учесника тако и знатижељника. Циљ је, каже Марић, још једном остварен, јер је уз дружење пружена толико потребна подршка промоцији овог необичног превозног средства и радне машине.

T. Радовановић

69

70

МАГАЗИН 20.8.2017.

71

МАГАЗИН

20.8.2017.

После три године значајних активности

72

ЗАМУКЛА БРИГАДИРСКА ПЕСМА

Фото: М. Радовановић

- После три узастопне године изостало организовање Омладинске радне акције „Краљево“. – На затварању прошлогодишње акције министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин, примајући заставу акције, обећао помоћ како би она ове године била још успешнија. - Вербалном подршком није могуће покрити велике трошкове, иако су вишеструко мањи него вредност изведених радова.

- Бригадири сматрају да је отклањање последица елементарних непогода много значајније него неке друге активности које се финансирају из градске касе. - Ко се једном зарази добровољним радом тешко може од њега да се отргне. - У буџету за ову годину нису планирана средства као подршка добровољном раду

73

МАГАЗИН

20.8.2017.

С

74

коро пет деценија десетине хиљада младих са простора Југославије са великим нестрпљењем је очекивало крај школске године и почетак лета понајвише због могућности да се, одласком на неку до бројних омладинских радних акција широм земље, уз допринос општем напретку остваре бројна пријатељства са вршњацима из других крајева земље и иностранства. Други светски рат је на простору Југославије однео огромне људске животе, а проузроковао и разарања која су довела до колапса привреде због чега је, одмах након ослобођења, требало приступити обнови и изгрдањи индустрије, градске и сеоске инфраструктуре, културних спортских и научних објеката, извући земљу из заосталости у време кад није било довољно материјалних добара. У помоћ су пре свих прискочили млади, а у Краљеву је формиран прво радни батаљон, а затим радне бригаде по школама, предузећима и селима. Организоване су и прве локалне радне акције, а Краљево је постало стециште акцијаша и плодотворних акција на којима се спајала омладина свих националности из села и града, интелектуална и радничка. Млади Краљевчани су деценијама након ослобођења следили богату традицију омладинских радних акција да би, са распадом земље, све полако почело да пада у заборав. Требало је да прође четврт века да се баш у овој средини искристалише идеја о потреби добровољног омладинског рада, па је Краљево постало први град са простора бивше Југославије у коме су млади сваког јутра са песмом одлазили на различита радилишта. Бољим познаваоцима прилика у овој области није промакла чињеница да се много шта разликовало од периода који је трајно обележио живот бројних генерација младих. Током три претходна лета владало је уверење да ће свако наредно бити плодотворније, а онда је стигло разочарање. Уместо постројавања за поздрав застави ујутру и увече, напорног рада уз песму и богат садржај друштвених активности, наступио је мук. Разочарани су Кра-

љевчани који су три године заредом настојали да покажу како међу припадницима њихових генерација још има ентузијазма и осећаја за друштвену одговорност, али и бројни пријатељи из других градова, из земаља региона, који ових дана зову у намери да чују кад почиње наредно окупљање. Марко Матић је учесник све три омладинске радне акције под називом „Краљево“, започете након катастрофалних поплава 2014. године кад су тадашњи председник Скупштине града Сретен Јовановић и жупан Марибора Андреј Фиштравец дошли до закључка да би омладинским радом могли да се постигну значајни ефекти на отклањању последица елементарне непогоде. Одлука Градског већа о обезбеђењу средстава за задовољење потреба педесет учесника, по двадесет из Краљева и Марибора и десет из других градова, била је довољан повод за прихватање понуде да стане на чело Омладинске радне бригаде „КраљевоМарибор“. Да млади нису били превише алави сведочи податак да није потрошена ни половина одобрених средстава понајвише захваљујући донаторима који су обезбедили довољну количину намирница за исхрану.

- Прве године је било тешко јер смо се сусрели са нечим новим за шта нисмо знали како функционише. Са нама је као командант насеља био Хаџи Момир Бакрачевић и много нам помогао да акцију успешно приведемо крају. Нисмо потрошили део средстава који је био предвиђен зато што су нам доста помогла јавна предузећа, јер нисмо куповали алат него смо позајмили, а имали смо помоћ и од мештана. Током седам дана радили смо на санацији последица поплава на неколико локација, у гледићком крају, Јарчујку и Тавнику, стекли искуства и пријатељства која се памте цео живот и дошли до закључка да док не дође на акцију нико не може да схвати њен значај, а ко једном дође обавезно долази и други пут – каже Матић. Први утисци указивали су на могућност да већ следеће године буде угрожено одржавање радне акције

понајвише због односа представника локалне самоуправе и жеље да за то определе потребну количину финансијских средстава. Податак да је некадашње Удружење бригадира „Ибар“, због небриге руководства, избрисано из званичног регистра новопечени акцијаши заражени идејом добровољног рада одлучили су да формирају ново које је већ 1. септембра 2014. године на скупштини, у присуству 26 оснивача, формирнао под именом „Омладинска радна акција Краљево“. Закључак Градског већа о покретању радне акције заснован на Закону о ванредним ситуацијама ограничавао је рад под истим условима наредне године, а страх да у промењеним условима не може бити организована био је један од разлога за формирање удружења чији су чланови покренули широку акцију прибављања донација, пре свега за исхрану бригадира, како би акцијашко лето 2015. протекло без проблема. Да воља чини чуда потврђује податак да је обиман посао завршен „на мишиће“ што није могло да поколеба иницијаторе ове идеје уверене да је узрок свих проблема само привремена криза. Није без значаја ни податак о размимоилажењу ставова званичне политике, чији је експонент био командант радне акције, и чланова удружења који су још при оснивању истакли основни мотив а то је отклон од било какве политике. У таквим околностима Матић је принуђен да прихвати функцију команданта радне акције са основним задатком да обезбди средства за њено организовање. Као радни задатак постављено је пошумљавање голети изазваних пожарима у околини града, а од Јавног предузећа „Србијашуме“, које издваја значајна средства за обављање ових послова, затражено да покрије само трошкове исхране и обезбеди алат. Обећање да ће добити и новчану помоћ у вредности од хиљаду евра никад није испоштовано, јер је директор предузећа убрзо смењен, а нови није показао довољно интересовања за омладински рад. По великој врућини

75

76

МАГАЗИН 20.8.2017.

77

МАГАЗИН

20.8.2017.

учесници радне акције су упели да на неприступачним теренима Столова засаде око петнаест хиљада садница црног бора, а да то „Србијашуме“ није коштало ни динара.

- Подмирили смо трошкове на мишиће, а за трећу године одлучили да радимо санацију последица поплава из више разлога. Први је што се ради на приступачнијем терену ближе граду, трошкови превоза су мањи, а олакшана могућност да стигнемо до здравствене установе у случају евентуалне повреде. Иако је рад видљивији, а трошкови мањи, посао није ни мало лакши. Финансијска конструкција је показивала да нам за подмирење потреба сто бригадира треба милион и 500 хиљада динара а поново смо, за исхрану која представља највећи трошак, имали велику помоћ локалних приватних предузећа. Од 60 хиљада динара које смо добили од града подмирили смо само део трошкова куповине мајица, током две недеље колико је трајала акције предузеће „Вуловић транспорт“ нам је помогло око превоза бригадира који су дошли из Охрида, Скопља, Брезе, Новог Сада, Крагујевца, Руме и других

78

крајева Србије, а једна учесница је дошла из Аустрије – каже Матић. Уверење да без утицајне личности тешко може да се приђе ближе државној каси водило је до министра за рад, запошљавање, социјална и борачка питања који је у августу прошле године, примајући заставу акције, обећао помоћ како би она ове године била још успешнија. Свечаности поводом отварања и затварања акције повод су за присуство представника локалне самоуправе и Рашког управног округа и вербалну подршку којом није могуће покрити велике трошкове, иако су вишеструко мањи него вредност изведених радова. Она није изостала ни пред четврто акцијашко лето уз препоруку да се стане у дуг ред невладиних оранизација које средства за рад траже на једном од два годишња конкурса за суфинансирање пројеката удружења. Искуство из последњих неколико година сведочи о жељи доносиоца одлука да ограничену количину новца подели на што већи број корисника доводећи највећи број њих у ситуацију да са одобреним средствима не могу да реализују пројекат. У таквим околностима изостаје адекватна процена

јавног интереса, а бригадири сматрају да је отклањање последица елементарних непогода много значајније него неке друге активности које се финансирају из градске касе. За разлику од других који конкуришу за део финансијског колача краљевачки акцијаши нису ништа радили без сагласности одговарајућих градских служби, пре свих тадашње Дирекције за планирање и изградњу „Краљево“ и Одељења за послове цивилне заштите. Више пута је доказано да ко се једном зарази добровољним радом тешко може од њега да се отргне што је било основни мотив да се настави са започетим пре три године поготово што на терену још нису отклоњене све последице поплава. Вербална подршка градоначелника није изостала, али пара нема јер у буџету за ову годину за то нису планирана средства. У исто време мало ко се сетио да буџетска резерва, из које се у последње време све више троше средства за финансирање спортских удружења, служи за отклањање последица елементарних непогода. Пропао је и покушај да се 200 хи-

љада динара добије на конкурсу Локалног еколошког акционог плана, а ни приговор на одлуку није могао битније да утиче на њену промену. Све је утицало на одлуку да се више не учествује на конкурсима које расписује локална самоуправа и оријентацију према неким од министарстава и другим изворима финансија. Погледи бригадирског руководства усмерени су ка Сретену Јовановићу који је изабран за председника удружења акцијаша и волонтера Србије, а и Матићево чланство у Управном одбору само су две сламке од којих се очекује спас у наредном периоду. Неповољном околношћу током ове године оцењују се председнички избори, а након тога дуг процес формирања владе и промене у министарствима. На допис упућен новом министру за рад запошљавање, социјална и борачка питања још није стигао никакав одговор, као ни од других којима су упућени слични захтеви.

- Не желимо ништа да иде политички. Чланови удружења су хтели поново да иду од фирме до фирме и моле за помоћ, али ја нисам дозволио. Ако Краљеву не треба радна акција неће-

мо ни да радимо, а ако му не треба неколико бесплатних хиљада часова добровољног рада не морамо ни да правимо радну акцију. Већина учесника акције су незапослена лица која не раде нигде и не бих желео да троше своје кредите да би обезбедили ова средства. Где има воље и жеље ту се изнађе могућност, а очигледно је да овде недостаје. Да смо користили политику била би нам одобрена средства, а ми желимо да се гледа само рад. Имали смо два састанка са координатором Канцеларије за младе који нам је дао подршку и предложио да се обратимо међународним фондовима. Бригадири из других места стално зову и питају када да дођу. Многи од њих су разочарани јер нису користили ни годишње одморе чувајући слободне дане за радну акцију – каже Матић свестан да је већ касно да се размишља о радовима у овој години. Приближавање почетка школске године онемогућава смештај у Дому ученика средњих школа, а под великим питањем је и могућност на Гочу чак и ако се обезбеде неопходна средства. Одбачене су и друге могућности

о којима се расправљало, па још остаје да се са надлежнима у Одељењу за послове цивилне заштите организује вишедневна обука за тридесетак учесника у објекту на Рудну. Сви покушаји да се максимално скрешу трошкови води ка ставу о потреби најмање милион и 300 хиљада динара за трошкове стотину учесника. Математика показује да цена изведених радова на пошумљавању током лета 2015. године вреди више од два милиона динара. Није безначајна ни вредност радова на чишћењу запуштених канала који достижу милионске износе, чак и ако се занемари штета коју оне проузрокују. Најављени округли сто на тему добровољних омладинских радних акција могао би да пружи одговоре на нека од бројних питања, онима који су заражени радном акцијом како доћи до средстава која су вишеструко мања од вредности изведених радова. Уколико ускоро не буду пружени све је извесније да трогодишњи експеримент добровољног омладинског рада више никад неће бити настављен. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

79

Нове повољности за запошљавање сезонских радника

МАГАЗИН

20.8.2017.

КРАЈ РАДА НА ЦРНО У

80

- Због компликоване процедуре и високих пореских захватања, више од три стотине хиљада запослених у сектору аграра ради на црно.

- По узору на развијене земље Европске уније у легалне токове ће се увести најмање осамдесет до сто хиљада сезонских радника.

- Ангажовање сезонаца регистрацијом података о раднику и фирми преко портала или телефоном, без потребе за склапањем формалног уговора. - За израду софтвера за пријаву сезонаца, обуку инспектора и службеника у ресорним институцијама и израду првог регистра сезонских радника, обезбеђена донаторска средства у износу од четири стотине хиљада евра. - Регулисање статуса сезонских радника у пољопривреди једна је од мера Националног програма за сузбијање сиве економије

У ПОЉОПРИВРЕ ДИ?

81

МАГАЗИН

20.8.2017.

О

82

д Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима очекује се да обезбеди сигурност и пуну заштиту права радника у пољопривреди и пријаву на пензијско и осигурање од повреде на раду. Повод за доношење овог закона је процена да, због компликоване процедуре и високих пореских захватања, више од три стотине хиљада запослених у сектору аграра ради на црно. Након потписивања Меморандума о сарадњи на реализацији пројекта „Повећање прилика за запошљавање сезонских радника“ најављено је да ће на изради закона сарађивати министарства рада, пољопривреде и финансија, а кључну подршку пружаће им Национална алијанса за локални економски развој и Немачка развојна сарадња. Министар пољопривреде Бранислав Недимовић је, након потписивања овог документа у Влади Србије, потврдио жељу да се, по узору на развијене земље Европске уније, развијају проце-

дуре којима ће се у легалне токове увести најмање осамдесет до сто хиљада сезонских радника. У том циљу држава ће обезбедити додатне пореске приходе и евиденцију лица која се баве сезонским радницима, а послодавци ће имати алат којим ће моћи лако да регулишу законске обавезе. Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић верује да ће контрола поштовања закона бити ефикасна јер ће мобилни инспектор, захваљујући електронском систему, на лицу места моћи да проверава податке о пријави унете у базу Централног регистра обавезног социјалног осигурања. Од сезонаца се очекује повећан ниво свести о чињеници да рад на црно представља штету колико за државу толико и за њих што би требало да резултира повећањем броја захтева да буду пријављени. Нови пропис предвиђа успостављање ефикасног поступка пријаве и могућност да послодавци ангажују сезонце регистрацијом података о раднику и фирми преко портала или теле-

фоном, без потребе за склапањем формалног уговора. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Национална алијанса за локални економски развој предлажу да се на име пореза и доприноса за сваки дан плаћа фиксни износ од највише 300 динара, што је 30% повољније у односу на постојећи модел. Од оваквог приступа очекује се да омогући ангажовање незапослена лица, пензионера и младих од 15 до 18 година без обзира да ли су на евиденцији Националне службе за запошљавање или примају социјалну помоћ, а они неће губити права на накнаде које су стекли пре ангажовања на сезонским пословима. До дефинисања коначног текста закона преостаје да се утврди да ли ће сезонски рад бити ограничен на 90 или 120 дана годишње. Као и у случају електронских грађевинских дозвола, Национална алијанса је, у сарадњи са Немачком организацијом за техничку сарадњу ГИЗ, за израду софтвера за пријаву сезонаца, обуку инспектора и службеника у ресорним

институцијама и израду првог регистра сезонских радника, обезбедила донаторска средства у износу од четири стотине хиљада евра. Према речима председника Управног одбора Националне алијансе Александра Ружевића софтвер ће бити предат у власништво Влади Србије. Пројекат „Повећање прилика за запошљавање сезонских радника“ финансиран је средствима Немачког савезног министарства за економску сарадњу и развој што је повод да амбасадор ове земље Аксел Дитман потврди да се пројекат односи на велики број људи, посебно из најугроженијих слојева становништва, који ће бити укључени у систем социјалног осигурања. Модел је већ примењен у многим земљама, а очекује се да и у Србији има позитивне ефекте. Увођење поједностављеног система за ангажовање сезонаца представља реализацију једне од најважнијих подстицајних мера Националног програма за сузбијање сиве економије, која се у овом стратешком документу

нашла на иницијативу чланова Националне алијансе за локални економски развој из сектора пољопривреде. НАЛЕД је организовао студијске посете представника ресорних институција у Хрватску и Мађарску које су на иновативне начине решиле статус сезонских радника. Након анализа оцењено је да је мађарски електронски систем бољи од система ваучера, јер је та земља у последњих десет година у легалне токове увела седам стотина хиљада сезонаца. Главним циљем пројекта означена је подршка ресорним институцијама у стварању законског оквира за успостављање система поједностављеног ангажовања сезонских радника, као и подршка имплементацији нових решења, јер се тиме обезбеђује пуна заштита њихових права, а стимулисањем послодаваца за поштовање прописа доприноси сузбијању сиве економије, смањењу бирократије и, кроз увођење новог електронског сервиса, развоју еуправе. Нови систем подразумева примену

једноставне и ефикасне процедуре за пријаву сезонских радника путем портала или телефонског броја, као и смањење трошкова на име пореских обавеза за њихово запошљавање чиме се омогућава ангажовање незапослених лица, пензионера и младих између 15 и 18 година на сезонским радовима у пољопривреди, уз поштовање права на пензијско и осигурање у случају повреде на раду и плаћање пореза на доходак. Ова лица моћи ће да раде као сезонци без обзира да ли се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање или су корисници неког вида социјалне помоћи и неће губити раније стечена права; Регулисање статуса сезонских радника у пољопривреди једна је од мера Националног програма за сузбијање сиве економије и пратећег Акционог плана чије спровођење координира Национална алијанса за локални економски развој у сарадњи с ресорним институцијама, а пројекат директно доприноси реализацији ових стратешких докумената. Т. Радовановић

83

84

Душан Ђорђевић

МАГАЗИН 20.8.2017.

Знаменити Краљевчани: Душан Ђорђевић (2)

- Без озбиљних припрема не би било добрих резултата на врхунским међународним такмичењима из физике, а овогодишњи су најбољи које су српски такмичари икада остварили. - Са златном медаљом Душана Ђорђевића, и четири сребрне осталих чланова, екипа Србије на Међународној олимпијади из физике у Индонезији остварила најбољи резултат од када учествује у такмичењима ове врсте. - Многи млади одлазе из Србије јер знају да у иностранству истим трудом и знањем могу да добију много више. - Држава не обезбеђује ни релативно ниске износе средстава за одлазак на такмичења па их Друштво физичара Србије прибавља од приватних спонзора. - Даљи научни развој угрожава одлазак из земље подстакнут незадовољством због неадекватног односа према раду и његовим резултатима

Фото: М. Радовановић

СРПСКИ ФИЗИЧАРИ НА КРОВУ СВЕТА

85

86

МАГАЗИН 20.8.2017.

С

рпска физичка олимпијада је прилика за избор петочланог тима који ће представљати земљу на завршном такмичењу из овог предмета, а по карактеру је слична међународној која се сваке године, уз учешће од око четири стотине такмичара, одржава у другом крају света. Други по вредности резултат био је довољан да место у националном тиму, поред Марка Шушњара и Вука Радовића из београдске Математичке гимназије и браће близанаца Бојана и Новака Станојевића из нишке Гимназије „Светозар Марковић“, обезбеди и Краљевчанин Душан Ђорђевић. Пар недеља заслуженог одмора после изборног такмичења прилика је за почетак озбиљних припрема које се реализују у сарадњи са Институтом за физику и Физичким факултетом. Оно што очекује учеснике завршног такмичења тајна је све док им се не поделе задаци, а прилика да се што боље припреме за олимпијаду је проучавање свега што се на њој дешавало претходних година. Током две недеље у континуитету се различити проблеми из ове области решавају између девет пре подне и 18 сати, а ако се томе дода још по скоро сат времена за долазак и повратак у ученички дом постаје јасније коликим су напорима изложени сви чланови тима. Да се поднесу што безболније највише доприноси уверење да без тако озбиљних припрема не би било добрих резултата, а овогодишњи су најбољи које су српски такмичари икада остварили. Онима који су током школовања смештени у ученичким домовима погодује што се крај припрема поклапа са завршетком школске године, до када имају обезбеђено преноћиште, а матурантима додатне проблеме стварају и обавезе везане за полагања завршног испита. Након што се све заврши, а највећи број ученика крене на заслужени летњи распуст, петорици чланова српског националног тима преостаје још месец дана индивидуалних припрема током којих за решавање проблема могу да се обрате онима који су их припремали за такмичење.

Међународна физичка олимпијада је ове године организована 48. пут а, како се сваке године одржава на другом месту, избор је пао на Индонезију. Само малом броју оних који крећу према овој дестинацији познато је да се од Београда до Џоџакарте путује пуних двадесет четири сата, а да је за повратак потребно два пута више времена. После осам сати лета до Дохе следи преседање на авион који води до Балија, потом до коначног одредишта према коме се упутило пет такмичара у пратњи два тим лидера. Иако први утисци наговештавају добру организацију у даљем току олимпијаде показаће се да није све на висини реномеа овако значајног надметања најбољих ученика из 86 земаља. Разлога за негодовање имали су многи од њих, али је у случају српског тима значајан успех допринео да у други план буде потиснуто све што би могло да поквари повољну слику. Дан пре такмичења предвиђен је за смештај учесника у луксузним хотелима и упознавање са знаменитостима овог краја од којих су неке сврстане међу седам светских чуда. На повољан утисак утицало је уверење да је, због зимског периода, клима у Индонезији знатно повољнија од тропске каквом су такмичари испраћени на пут.

- Такмичење је требало да почне у уторак а први недостатак је што су га, из неког разлога, одложили за среду. Кад смо дошли рекли су нам да сачекамо јер има неких организационих проблема а на крају нико, чак ни наши лидери, није био сигуран у чему се састоје. Чекали смо до ручка, а онда су се извинили и потврдили да такмичење креће сутрадан. Сутра смо опет каснили неких 45 минута, али смо кренули, а проблема је било и другог такмичарског дана кад смо решавали теоријске задатке. Сем што се каснило сви такмичари нису добили преводе задатака на свој језик, а и ја сам их добио на енглеском. Добро знам да преведем то што ми треба па нисам тражио превод, иако сам на то имао право као и моји другови који су га искористили. Ја се нисам сетио да тражим јер сам мислио да је у питању

нека веће грешка, а не само да нису поделили преводе, али сам успео да се снађем а ако ме је и успорило није много – каже Душан. Податак да сваки задатак има наслов довољан је да се већ по њему закључује о чему се ради, а први поглед на три задатка указивао је интересантност донекле познатих тема везаних за проблеме појаве земљотреса. Иако се у дотадашњем раду није озбиљније бавио овом темом она није била непозната, иако је везана за испитивање тамне материје у универзуму и ширење свемира. Летимичан поглед на задатак условио је почетно задовољство због уверења да би могао добро да реши задатке. Сви задаци се конципирају на начин да при решавању не захтевају превише текстуалних објашњења, а такмичарима се препоручује да избегавају писање текста и акценат ставе на формуле и што више скица. У случају да је објашњење неопходно задатак тим лидера је да их преведу на званични језик разумљив члановима комисије који прегледају задатке. Иако експериментални део такмичења није изазвао толико задовољства чини се да је био знатно познатији него неки са ранијих такмичења. Чињеница да се Индонезија налази на изузетно трусном подручју била је повод да тема експерименталног дела такмичења буде посвећена детектовању земљотреса, а задатак подразумевао израду уређаја који детектује померање тла и потом испитивање неких његових особина. Сличну тематику требало је обрадити и у теоретском делу чији се један задатак односио на настајање земљотреса, вулкана и цунамија. Завршетак такмичења представља олакшање за све учеснике олимпијаде и због чињенице да им је, после враћања мобилних телефона и других средстава комуникације, омогућена међусобна комуникација са онима који су остали код кућа. Да се лакше поднесе неизвесност у ишчекивању резултата потрудили су се домаћини који су омогућили уживање у чарима ове далеке егзотичне земље.

87

20.8.2017.

МАГАЗИН

88

Са златном медаљом Душана Ђорђевића, и четири сребрне осталих чланова, екипа Србије је остварила најбољи резултат од када учествује у такмичењима ове врсте. Златна медаља се не додељује само једном, већ групи најбољих такмичара тако да ово одличје у просеку понесе сваки осми. Збрајањем бодова које носи пласман сваког такмичара Србија је у конкуренцији 86 земаља са свих континената заузела девето место, а од европских се сврстала одмах иза Румуније. Осврт уназад потврђује да је највиши домет претходне године био осамнаесто, а још једну пре тога пласман око тридесетог места, што овогодишњи успех чини још значајнијим. Искуства са досадашњих такмичења овог типа потврђују да су међу најбољима сваке године такмичари из Кине, Сингапура и Јужне Кореје. Добре резултате постижу Руси и представици Сједињених Америчких Држава у чијем тиму преовлађују ученици са Дале-

ког истока и Индије. Вест о повратку у Београд посебно је обрадовала оне који су код ученика током школовања учвршћивали љубав према физици, посебно професорку Наташу Чалуковић чији су ученици и раније освајали значајне резултате на међунаредним такмичењима, а сада први пут из одељења коме је била разредни старешина. Љубав према природним наукама, посебно физици, и успеси на бројним такмичењима у земљи и иностранству довољан су разлог да Душан настави проучавање ове области на Физичком факултету.

- Амбиције су ми да овде завршим основне студије које су се показале као веома добре што потврђују много који су то већ учинили. За даље школовање углавном се препоручује иностранство које пружа шири спектар знања из поља којим се бавимо, па су тамо можда боље организоване студије него овде. Кад је тако планирам да их завршим

негде ван и да се вратим, да се усавршим што више могу, да радим што боље могу и колико могу допринесем свету физике. Желео бих да живим у Србији јер, колико год земаља да сам обишао на овим такмичењима а било их је неколико, највише ми се свидела Србија. Као и други који из Србије одлазе неповратно свестан сам да ће, ако остану тамо, имати много боље услове да примене оно што знају, али и финансијска средства која добијају. Многи млади одлазе јер знају да истим трудом и знањем тамо могу да добију много више. Није да код нас нема услова да се неко бави физиком, много их је мање него напољу али је ситуација на Институту за физику сасвим пристојна. Знам многе који тамо раде, а иако немају неке велике плате и сјајне услове могу да живе од тога. Доста раде, у то улажу доста своје енергије па би, у односу на друге, улагање државе у ову област требало да

буде много већа – каже Душан. О односу државе према овој научној области најбоље сведочи податак да не обезбеђује ни релативни ниске износе средстава за одлазак на такмичења, па их Друштво физичара Србије прибавља од приватних спонзора, а са сличним проблемима се срећу и друштва математичара и хемичара. Ма колико износи били озбиљни за једно физичко лице за државу не треба да представља било какав проблем тим пре што се знатнија средства троше на много мање значајне ствари. Допринос државе се у случају младих физичара своди само на то да је њихово такмичење у календару оних које објављује Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Овогодишњи успех младих физичара, и бројних њихових вршњака на такмичењима из области других природних наука, добар је повод за став да се на овакав начин, много боље него неке друге, у научном свету промовише земља из

које долазе. То није без значаја кад се зна да на њима почива даљи научни развој кога угрожава понајвише одлазак из земље подстакнут незадовољством због неадекватног односа према раду и његовим резултатима. Душан зна да га након основних студија чека избор теме из области којом жели да се бави, а чија обрада треба да резултира новим сазнањима применљивим у свакодневној пракси. Спектар тема је прилично широк, јер је физика доста напредовала па је тешко наћи особу за коју би се могло потврдити да довољно познаје целокупну област. Поглед у будућност наговештава докторско звање из ове области за мање од десет година. Након четворогодишњих основних студија до дипломе мастера предстоји још једна озбиљног рада и бар три до највишег академског звања, а увид у досадашњи рад и његове резултате указује на могућност да тај рок буде и краћи. Коначни резултат

зависи понајвише од саме личности, мада не треба занемарити ни могућност појаве са садашњег аспекта непредвидивих околности које могу негативно да се одразе на планове. Као и до сада Душан је оптимиста, не недастаје му ентузијазма и енергије, али ни жеље да оствари све планове које је зацртао. А они којима би његов успех могао да буде подстрек за даљи рад препорука да се првенствено оријентишу према области интересовања коју воле више од осталих. Не треба занемарити техничке науке које се све више развијају, посебно програмерски део који доживљава својеврсни процват. Најбољи представници генерације младих физичара потрђују жељу да професионалну каријеру наставе у својој земљи. Једини начин да то и остваре су макар мало бољи услови за рад и напредовање у струци. Т. Радовановић Фото: М. радовановић

89

90

МАГАЗИН 20.8.2017.

91

92

МАГАЗИН 20.8.2017.

На репертоару Биоскопа „Кварт“ Тврд орах

Веверица Сарли се враћа у новом наставку врхунске анимације „Тврд орах“ из 2014. године. У деведесетроминутном породичном анимираном филму авантура ће бити луђа и тврђа кад веверица са пријатељима открије како градоначелник Оактона на њиховом станишту жели да сагради дивовски забавни парк. Како би га спречили да уништи парк, који је уједно и њихов дом, мораће да се удруже са остатком животиња које ту живе. По сценарију који је писао са Бобом Барленом филм је режирао Кал Брукнер, а главне улоге поверио Вилу Арнету, Кетрин Хигл и Маји Рудолф. Филм је на репертоару до 23. августа, а пројекције почињу у 18 сати.

Атомска плавуша Оскаровка Шарлиз Терон бљеснула је у напетом акцијском трилеру „Атомска плавуша“, који прати најбољу шпијунку британске обавештајнеслужбе МИ6 у граду који може у сваком тренутку да експлодира под притиском револуција и издаја. Крунски драгуљ обавештајне службе Лорен Бротон послата је у немогућу мисију у Берлин где

треба да испоручи досије од непроцењиве важности. Радња се одвија 1989. године уочи рушења Берлинског зида и експлозивног престројавања савезничких снага. У свету шпијуна је тешко одлучити коме веровати, а чини се да је то немогуће у хладном граду који поприма изглед темпиране бомбе. Лорен је немилосрдни и заводљиви агент највишег нивоа, а у Немачкој треба да разоткрије шпијунски ланац одговоран за смрт савезничког тајног агента из непознатих разлога. И поред настојања да буде елиминисана одмах по доласку успева да преживим, али је приморана да сарађује с безобзирним шефом берлинске испоставе Дејвидом Персивалом. Двоје агената је под будним оком истражитеља Ерика Греја и високо позиционираног оперативца ЦИА Емета Курцфелда, који је послат из Сједињених Америчких Држава како би надгледао мисију. Лорен прати и агент француске обавештајне службе Делфин Ласал који је и лично заинтересован за њу. Сви оперативци, и они који их окружују, покушавају да избегну претњу која угрожава целу операцију Запада: попис свих агената који делују у Берлину а који је саставио обавештајац источнонемачке тајне службе Стази за кога се сматра да поседује микрофилм, а познат је под именом Спyглас. Иа-

ко присиљени на неугодни савез Бротон и Персивал су одлучни да му одузму драгоцени списак, уколико успеју да га пронађу. Време истиче па Лорен мора да активира све вештине како би савладала препреке, победила непријатеље и осветила сваку издају, како професионалну тако и приватну. По сценарију Курта Џонстада и Ентони Џонстона филм је режирао Дејвид Лич, а поред Шарлиз Терон значајније улоге тумаче Џејмс МекЕвој, Џон Гудмен и Софиа Бутела. Филм се приказује да средине наредне недеље у пројекцијама које почињу у 20 сати.

Анабел 2: Стварање зла Три године после култног хорор филма „Анабел“, који је пунио биоскопске дворане, на велика платна стиже наставак под називом „Стварање зла“. Лутка Анабел је поново у центру пажње, а „Анабел 2: Стварање зла“ прича о томе шта се дешавало пре радње филма „Анабел“, и како је лутка настала. Неколико година после трагичне смрти кћеркице, мајстор за израду лутки и његова супруга у госте примају часну сестру и девојчице из сиротишта које убрзо постају мета опседнуте лутке Анабел коју је отац направио. Иако су он и супруга најпре веровали да је то њихова настрадала ћерка, није била она већ дух који се уселио у лутку која посебно угрожава девојчицу Џенис… Филм „Анабел“ који је дебитовао 2014. године, добио је у старту негативне критике филмских стручњака, али су гледаоци рекли своје – на продукцију је утрошено шест и по, а приход од филма премашио 256 милиона долара. По сценарију Герија Добермана филм је режирао Дејвид Ф. Сендберг, главне улоге тумаче Миранда Ото, Филипа Колтард и Стефани Сигмана, а могућност да погледају хорор трилер, у пројекцијама које почињу и 22 сата, онима који воле овај жанр пружа се до 23. августа.

93

ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ ИЗМЕЂУ 20. И 26. АВГУСТА

МАГАЗИН

20.8.2017.

20. август

94

1741. — Руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио је Аљаску.

1872. — Престао је да излази лист „Даница“, најзначајнији књижевни часопис српског романтизма, који је од фебруара 1860. три пута месечно штампан у Новом Саду. Лист, који је окупљао младе српске песнике романтичаре, Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, покренуо је и уређивао писац и правник Ђорђе Поповић.

1884. — Након четири године градње, свечано је отворена зграда Београдске железничке станице са које је у наредним данима кренуо први воз тек изграђеном пругом Београд-Ниш.

1907. — Почео шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), Чешка.

1940. — У граду Мексику смртно је рањен руски револуционар јеврејског порекла Лав Давидович Бронштајн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције. Убиство је планинарским пијуком извршио шпански комуниста Рамон Меркадер, по Стаљиновом налогу. Троцки, који је по доласку Стаљина на власт био његов близак сарадник, а потом жесток противник, подлегао је ранама наредног дана.

1944. — Црвена армија је покренула Јаши-Кишињевску операцију против немачко-румунских снага, после које је Румунија објавила рат Немачкој.

1945. — Индонезија је добила независност.

1949. — Мађарска скупштина прихватила је совјетски модел државног уређења и променила назив државе у Народна Република Мађарска.

1950. — У Дубровнику (ФНРЈ) је отворена 9. шаховска олимпијада. То је прва шаховска олимпијада која је организована после 11 година паузе, настале првенствено због Другог светског рата, али и каснијих неспоразума у Међународној шаховској организацији (ФИДЕ) насталих углавном из политичких разлога, као манифестација блоковске поделе и последица Хладног рата.

1960. — Слетањем Спутњика V у ком су летеле керуше Белка и Стрелка, 40 мишева и два пацова је извршено прво успешно враћање живих бића из орбите на Земљу.

1968. — Трупе СССР и других чланица Варшавског пакта ушле су у Чехословачку да би онемогућиле спровођење реформи Александра Дубчека („Прашко пролеће“).

1975. — САД су лансирале из Кејп Канаверала свемирски брод „Викинг I“ на Марс, где је стигао у јулу 1976.

1980. — Италијански алпиниста немачког порекла Рајнхолд Меснер је први успео да се сам попне на највиши врх света Монт Еверест без употребе кисеоника. Меснер је један од ретких алпиниста који је освојио свих 14 врхова виших од 8.000 метара - колико их укупно има на свету.

1988. — У Титограду (Подгорици) и Колашину почели су масовни митинзи против тадашњег комунистичког руководства Црне Горе. Наредних месеци масовни протести захватили су целу републику, партијско и републичко руководство поднело је оставке у јануару 1989, а на власт су дошли Момир Булатовић, Мило Ђукановић и Светозар Маровић. Ступио је на снагу споразум о престанку осмогодишњег рата између

Ирана и Ирака, који су посредници УН постигли са зараћеним странама 8. августа.

1991. — Више од 100.000 људи се окупило испред зграде Врховног совјета СССР у знак протеста против државног удара чији је циљ био да се збаци председник Михаил Горбачов. У Москви је уведен полицијски час, Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагама СССР лоцираним у

Русији.

1991. — Естонија је прогласила независност од Совјетског Савеза.

1994. — На Палама, Република Српска и Република Српска Крајина прогласиле су уједињење и усвојиле документ о присаједињењу СР Југославији.

1996. — Руске трупе опколиле су Грозни, хиљаде избеглица напустиле су главни град Чеченије. Рат у Чеченији почео је у децембру 1994. када је Борис Јељцин послао трупе да угуше покрет за независност републике у саставу Руске Федерације. У удесу транспортног авиона „Иљушин 76“ руске компаније „Спер ерлајнс“ близу писте београдског аеродрома у Сурчину, погинуло је свих 12 људи у летелици. Претходно је авион, који је из Београда полетео ка Малти, због отказивања навигационе опреме и система радио веза, кружио над градом око три сата, покушавајући да се ослободи горива, али је приликом принудног слетања промашио писту.

1998. — САД су бомбардовале једну фабрику у Судану и неколико полигона за војну обуку у Авганистану, тврдећи да су мете повезане са терористичким нападима на амбасаде САД у Кенији и Танзанији 13 дана раније у којима је погинуло најмање 226 људи.

2000. — Лидер покрета за независност Источног Тимора, Хосе Александар Гусмао предао је команду над герилском армијом, након чега ће своју моћ јачати са позиције цивилног политичара.

2001. — Џиновска панда у истраживачком центру у Сечуану у Кини, родила је близанце, што је други пар близанаца у овој години у оквиру кинеског државног програма за очување и узгајање панди.

21. август 1690. — Аустријски цар Леополд I донео указ, познат као „Привилегиј“, којим су Срби на територији Аустрије добили одређене повластице. „Привилегиј“ гарантовао слободу вере, употребу јулијанског календара и право

избора архиепископа и других свештеника.

1897. — Енглески лекар Роналд Рос открио врсту комараца који преносе маларију, што је било пресудно за сузбијање болести која је узроковала смрт милиона људи. Један од првих добитника Нобелове награде за медицину, 1902.

1911. — Италијански конобар Вићенцо Перуђа украо из париског музеја „Лувр“ слику „Мона Лиза“ Леонарда да Винчија. Слика нађена и враћена у музеј 1913.

1944. — У Дамбартон Оуксу код Вашингтона почела конференција представника СССР, САД, Уједињеног Краљевства и Кине о оснивању четири главна органа УН, а то су Савет безбедности, Генерална скупштина, Међународни суд правде и стални секретаријати.

1945. — Физичар Хари К. Даглијан, млађи смртоносно озрачен током експеримента са „демонским језгром“ у Националној лабораторији Лос Аламос.

1959. — Хаваји су постали 50. савезна држава у саставу Сједињених Држава.

1959. — Багдадски пакт, војно-политички савез Турска, Велике Британије, Ирана и Пакистана, под водством САД, који је ступио на снагу 1995, променио назив у CENTO пошто се Ирак повукао из Савеза.

1961. — Џомо Кенијата, национални лидер Кеније, пуштен из затвора после девет година робије на коју су га осудиле британске власти под оптужбом да је вођа националистичке организације Мау Мау. По повратку у Најроби постао председник Кенијске афричке националне уније, а по проглашењу независне Републике Кеније постао председник и премијер.

1968. — Трупе чланица Варшавског пакта, изузев Румуније, окупирале Чехословачку. Око 200.000 војника заузело све значајне пунктове у земљи. Тиме угушено „Прашко пролеће“, покушај Комунистичке партије ЧехословачкаСР са Александром Дубчеком на челу да реформише систем. Том окупацијом устоличен принцип „ограниче-

95

20.8.2017.

МАГАЗИН

96

ног суверенитета“ источноевропских комунистичких земаља.

1975. — САД укинуле 12-годишњу забрану извоза на Кубу, али је ембарго на директну трговину Кубе и САД остао на снази.

1983. — Вођа филипинске опозиције Бењино Акино убијен по изласку из авиона на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД. Убиство организовао филипински диктатор Фердинанд Маркос, уклонивши тако најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984.

1990. — На централном градском тргу у Прагу 100.000 људи први пут слободно обележило годишњицу инвазије Варшавског пакта на Чехословачку 1968.

1991. — Маса демонстраната сукобила се у Москви са специјалним јединицама које су напале зграду руског парламента. Демонстранти разбијали прозоре на згради КГБ, Лубјанки и срушили споменик Феликсу Дзержинском. После 60 сати проведених у кућном притвору на Криму, совјетски председник Михаил Горбачов вратио се у Москву и преузео контролу над државом после неуспелог државног удара присталица „тврде струје“ совјетских комуниста. Хрватске власти почеле блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом. У наредним данима ескалирали сукоби ЈНА и хрватске војске у многим деловима Хрватске.

1991. — Летонија је прогласила независност од СССР-а.

1993. — Мировне снаге УН ушле, први пут после два месеца, у муслимански део Мостара у Босни и Херцеговини, где су затекле 55.000 људи на ивици глади. Борбе хрватских и муслиманских снага у Мостару почеле у мају 1993.

1999. — Начелник Генералштаба Војске Југославије, генерал армије Драгољуб Ојданић, изјавио да су у агресији НАТО на Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестало.

2000. — Словеначки пливач Мар-

тин Стрел, који је под мотом „За мир, пријатељство и чисте воде“ пливао Дунавом од изворишта у Немачкој до ушћа у Црно море, оборио рекорд и ушао у Гинисову књигу с више од 2.900 препливаних километара. Стрел у поход кренуо 25. јуна.

2001. — Архива Националне безбедности, истраживачке организације са седиштем у САД, објавила документ који показује да су званичници САД знали за умешаност Владе Руанде у геноцид 1994, када су Хути убили око 800.000 Тутсија, а када су многе западне земље одбиле да интервенишу.

2003. — основан Војни музички центар копнене војске Оружаних снага Украјине.

22. август 1138. — Енглези су поразили шкотског краља Давида I у бици застава у Јоркширу.

1485. — Енглески краљ Ричард III је погинуо у бици код Босворта, чиме је окончан Рат ружа и на престо дошао Хенри VII из нове династије Тјудор.

1567. — Шпански војвода од Албе Фернандо Алварес де Толедо почео, као војни намесник Низоземске, владавину познату као „Албин терор“, чиме је распламсао ослободилачки рат, окончан ослобађањем од Шпаније и оснивањем Низоземске републике.

1642. — У Енглеској почео грађански рат присталица круне и Парламента после изјаве краља Чарлса I Стјуарта да су чланови Парламента издајници.

1777. — Бенедикт Арнолд је искористио варку да убеди Британце да пристиже много веће америчка војска, што их је приморало да напусте опсаду Форт Стенвикса.

1791. — Избила је побуна робова у француској колонији Сан Доминго, чиме је почела Хаићанска револуција.

1848. — САД су анектирале Нови Мексико.

1859. — Због ратних неуспеха, финансијског слома и полицијског насиља у свим крајевима Аустријског царства цар Франц Јозеф сменио министра унутрашњих послова Александра Баха, познатог по спровођењу

апсолутистичке и централистичке политике, „Баховог апсолутизма“.

1864. — Представници 22 државе потписали су у Прву женевску конвенцију.

1910. — Јапан је потписивањем Јапанско-корејског споразума из 1910. анектирао Кореју после пет година протектората над том земљом.

1914. — Аустроугарска је у Првом светском рату објавила рат Белгији.

1941. — Немачке трупе у Другом светском рату почеле опсаду Лењинграда. Битка за град окончана у фебруару 1944. победом Црвене армије. Током опсаде погинуло или умрло од глади 620.000 становника Лењинграда.

1941. — Из затвора у Сремској Митровици побегла су 32 политичка затвореника, већином чланова КПЈ.

1942. — Бразил је објавио рат силама Осовине.

1964. — Црнци су добили право гласа у Јужноафричкој Републици.

1971. — Председника Боливије, генерала Хуана Хосеа Тореса Гонсалеса, у војном удару оборио пуковник Уго Бансер Суарес.

1991. — Пошто је 25. јуна Хрватска прогласила независност од југословенске федерације, председник Хрватске Фрањо Туђман упутио писмени захтев Председништву СФРЈ да се ЈНА повуче у касарне најкасније до 31. августа.

1995. — Парламент Етиопије изабрао Негаса Гидаду за шефа државе под новим именом Савезна Демократска Република Етиопија.

1996. — Конференција 61 државе у Женеви о разоружању окончана неуспешно пошто је Индија блокирала споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба.

23. август 1268. — Војска Карла Анжујског је поразила гибелинске присталице цара Конрадина код Таљакоца, што је означило пад династије Хоенштауфен са трона Светог римског царства и Сицилије.

1514. — Турски султан Селим I победио је у бици код Чалдирана персијског шаха Исмаила, потом је освојио Сирију (1516).

1775. — Краљ Енглеске Џорџ III прогласио је америчке колонисте, који су у априлу почели борбе за независност америчких држава, побуњеницима и унајмио 20.000 немачких плаћеника да се обрачунају с њима. Амерички рат за независност завршен је победом колонија 1783.

1839. — На почетку Опијумског рата са Кином, Велика Британија је заузела Хонгконг.

1914. — Јапан је објавио рат Немачкој у Првом светском рату.

1939. — Министри иностраних послова Немачке и СССР Јоахим фон Рибентроп и Вјачеслав Михајлович Молотов потписали су у Москви споразум о ненападању, којим је Хитлеру отворен пут да нападне Пољску.

1942. — Почела је битка за Стаљинград, највећа битка у Другом светском рату. Завршена је 2. фебруара 1943. катастрофалним поразом Немаца и њихових савезника, који је означио прекретницу Другог светског рата на европском ратишту.

1944. — Савезничке трупе су у Другом светском рату ослободиле француски град Марсељ. Краљ Михај је распустио проосовинску владу генерала Јона Антонескуа и ставио Румунију на страну Савезника до краја Другог светског рата.

1945. — Привремена Народна скупштина Демократске Федеративне Југославије донела је Закон о аграрној реформи и колонизацији, којим је одузет вишак земље и пољопривредне имовине земљопоседницима, црквама и манастирима и тзв. неземљорадницима.

1958. — ТВБ започиње емитовање свог првог програма — Дневника у 20 сати.

1962. — Амерички телекомуникациони сателит „Телстар” емитовао је први телевизијски пренос између САД и Европе.

1973. — Пљачкаш банке у Стокхолму узео је четворо људи за таоце. Током шест драматичних дана између пљачкаша и заробљеника развило се пријатељство које је касније описано и анализирано као „Стокхолмски синдром”.

1979. — Првак Бољшој балета Александар Годунов затражио је и добио политички азил у САД.

1990. — Совјетска република Јерменија објавила је независност, а Естонија је почела преговоре о одвајању од тадашњег Совјетског Савеза.

1992. — Око 200 младих неонациста је у присуству стотина одушевљених присталица напало хостел за избеглице у немачком граду Росток и сукобило се са полицијом.

1996. — Министри иностраних послова СР Југославије и Хрватске Милан Милутиновић и Мате Гранић потписали су у Београду, у Палати федерације, споразум о нормализацији односа. Споразуму је претходио сусрет председника Србије и Хрватске Слободана Милошевића и Фрање Туђмана, 7. августа у Атини.

1999. — Руски космонаут Сергеј Авдејев поставио је, боравећи у свемирској станици „Мир” 712 дана, нови рекорд у непрекидном боравку у свемиру.

2000. — Авион Ербас А320 компаније „Галф ер” са 135 путника и осам чланова посаде срушио се у воде Залива, на пет километара северно од обале Бахреина. Узрок пада био је пожар у једном од мотора. У удесу није било преживелих.

2001. — Јапански суд донео је одлуку да централна влада мора да плати одштету од 375.000 долара петнаесторици Корејанаца који су одмах по завршетку Другог светског рата преживели експлозију на јапанском броду.

97

МАГАЗИН

20.8.2017.

24. август

98

49. п. н. е. — Оптиматске снаге предвођене Публијем Ацијем Варом и нумидијским краљем Јубом су нанеле тежак пораз легијама одане Јулију Цезару предвођене Гајом Скрибонијем Курионом у бици на Баграду.

79. — У ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеја, Херкуланеум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло.

410. — Визиготски краљ Аларих I ушао је у Рим и након три дана пљачке наставио ка јужној Италији са намером да пређе у Африку, али је на том путу умро.

1572. — У ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео масакр хугенота (француски протестанти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске.

1814. — Британци су у другом англо-америчком рату заузели Вашингтон, спалили и разорили град.

1821. — Потписан је Кордопски споразум, чиме је ратификован план из Игуале и окончан Мексички рат за независност.

1893. — Пожар у јужном делу Чикага оставио је без домова 5.000 људи.

1914. — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату.

1922. — Арапске земље су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Лиге народа да Великој Британији повери мандат за Палестину.

1954. — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије.

1968. — Француска је извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету.

1975. — Смртна пресуда шефу грчке војне хунте Јоргосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замењена је доживотном робијом.

1976. — Двојица совјетских космонаута су се спустила на Земљу после 48 дана проведених у њеној орбити, то-

ком којих су у специјалној космичкој лабораторији извели низ опита.

1989. — Премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки, први некомунистички премијер у земљама совјетског блока од 1940.

1991. — Председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова.

1991. — Парламент Украјине прогласио је независност од СССР.

1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација су постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма.

1998. — Хиљаде анголских војника ушло је у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси.

2006. — Међународна астрономска унија је редефинисала појам планета и рекласификовала Плутон као патуљсту планету пошто он није „очистио простор” око своје орбите.

2016. — Турска започела војну интервенцију у Сирији.

25. август 325. — У Никеји је завршен Први васељенски црквени сабор, који је сазвао римски цар Константин Велики. Никејски сабор осудио је различите јереси, посебно александријског свештеника Арија, успоставио доктрину о „светом тројству“ и реформисао Јулијански календар.

1839. — У Ужицу је основана гимназија.

1842. — У Крагујевцу су уставобранитељи предвођени Томом Вучићем Перишићем подигли буну сељака незадовољних повећањем пореза и оборили са власти кнеза Михаила Обреновића.

1875. — Капетан Метју Веб је постао први човек који је препливао ка-

нал Ламанш.

1920. — Пољске снаге под командом Јозефа Пилсудског су успешно приморали Русе да се повуку од Варшаве у бици за Варшаву, одлучој бици Пољско-совјетског рата.

1921. — САД су потписале с пораженом Немачком мировни уговор, чиме је формално окончано ратно стање двеју држава у Првом светском рата.

1940. — Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату ба-

цило прве бомбе на Берлин. До завршетка рата 1945. на Берлин је пало око 80.000 тона савезничких бомби.

1944. — Снаге Слободне Француске и Покрета отпора су ослободиле Париз у Другом светском рату.

1961. — Председник Бразила Жанио Квардос је после само седам месеци на том положају неочекивано поднео оставку, наводећи као разлог неидентификоване „окултне снаге“.

1964. — Кенет Каунда је постао пр-

ви председник Замбије.

1965. — Снежна лавина која се сручила с глечера у швајцарским Алпима затрпала је 108 људи.

1972. — Кина је први пут употребила вето у Савету безбедности УН и успротивила се пријему Бангладеша у светску организацију.

1999. — На основу тајне оптужнице Хашког трибунала за злочине против човечности, у Бечу је ухапшен начелник Генералштаба Војске Републике Српске генерал-пуковник Момир Талић. Ухапшен је у сали у којој је у току био семинар о војној доктрини.

2001. — Мете-Марит Тјесем Хојби, самохрана мајка и бивша келнерица, удала се у Ослу за норвешког престолонаследника, принца Хакона.

26. август 55. п. н. е. — Јулије Цезар напада Британију.

1071. — У бици код Манцикерта Турци Селџуци су поразили Византију. Сматра се пресудним догађајем одговорним за каснију пропаст Византије.

1278. — Ладислав IV Куманац и Рудолф I Хабзбуршки поразили су Отокара II у бици на Моравском пољу.

1346. — У бици код Кресија у Стогодишњем рату енглеска војска под Едвардом III поразила је знатно надмоћније француске тешке оклопнике краља Филипа VI. 1541. — Турски султан Сулејман II освојио је Будим и анектирао Мађарску која је потом до 1686. била турска провинција Будимски пашалук.

1789. — Национална уставотворна скупштина је усвојила Декларацију о правима човека и грађанина.

1914. — Почела је битка код Таненберга у Првом светском рату, у којој су Немци током четири дана готово уништили Другу руску армију. Погинуло је више од 30.000 руских војника.

1920. — Ратификован је 19. амандман Устава САД којим су жене добиле право гласа.

1939. — Југословенски премијер Драгиша Цветковић и вођа Хрватске сељачке странке Влатко Мачек потписали су споразум којим је установље-

на Бановина Хрватска, а лидер ХСС постао је потпредседник југословенске владе.

1944. — Бугарска, која је у Другом светском рату била на страни Сила осовине, саопштила је да иступа из рата и затражила примирје од Савезника.

1945. — У Београду је одржано треће заседање Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ) на којем је Већу промењен назив у Привремена народна скупштина. Донета је и резолуција о територијалним правима Југославије на крајеве који су после Првог светског рата прикључени Италији.

1972. — Отворене су 20. олимпијске игре у Минхену, упамћене по нападу припадника терористичке палестинске организације „Црни септембар“ на Олимпијско село и убиству 11 израелских спортиста.

1986. — Отровни гас убија 1700 људи у Камеруну.

1990. — У експлозији у јами „Добрња-југ“ рудника Крека у Тузли, која је изазвала дотада највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.

1991. — Почеле су борбе у Вуковару између хрватских снага и Југословенске народне армије. Након тромесечних борби, јединице ЈНА ушле су 18. новембра у потпуно разрушени град.

1999. — Више од 60.000 Бразилаца, окупљених на антивладином митингу испред зграде Конгреса, затражило је оставку председника Фернанда Хенрика Кардоза и крај његовог суровог режима.

2000. — Нови парламент Сомалије у егзилу је, након деветогодишње анархије у тој земљи, изабрао политичког ветерана Абдикасима Салада Хасана за председника.

2001. — Првог дана акције прикупљања наоружања од албанских побуњеника у Македонији, која је по одобрењу НАТО трајала око месец дана под називом „Суштинска жетва“, етнички Албанци су предали доста машинки, ручних минобацача и друго тешко наоружање.

99

Краљевачки МАГАЗИН ISSN 2334-7678 (Online) Издавач: Интернет издавање и Агенција за визуелне комуникације „АРТ“ Краљево Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19 Уређује: Редакцијски колегијум Излази недељом. Рукописи се не враћају E-mail: magazin@art.rs, www.art.rs