Страни језици
Музичко васпитање
Ликовна култура
Историја
Збирка историје уметности Галерија савремене уметности
Биологија
Српски језик
Географија Бојанине воде Сићевачка клисура Јелашничка клисура
Техничко образовање
Верска настава
Коњички клуб
Francuski centar Niš je svečano otvoren 16. aprila 2003. godine i predstavlja ogranak Francuskog kulturnog centra iz Beograda. I kao takav za cilj ima da promoviše frankofonu kulturu i da uporedo sprovodi lingvističke i edukativne aktivnosti. radno vreme: utorak - ponedeljak od 10 do 18 časova, subotom od 11 do 14 časova
Aktivnosti : Medijateka predstavlja mesto sastanka za niške frankofone i frankofile, kao i onih iz okoline Niša. Njen fond sadrži više od 2 000 knjiga, petnaestak časopisa, više od 400 CD-a i oko 200 DVD-a i video kaseta zajedno; ona je ogledalo moderne i savremene Francuske. Članovi imaju pristup Internetu i francuskim satelitskim TV kanalima. Brojne kulturne aktivnosti koje se redovno organizuju : koncerti, dečji spektakli, izložbe, pozorišta, filmske projekcije… O kulturnom dinamizmu Francuskog centra svedoče i dva velika godišnja događaja: Francuski dani u aprilu i Nacionalni kunkurs za frankofonu pesmu. - Centar takođe nudi veliki spektar kurseva francuskog jezika za sve uzraste i sve nivoe, tokom cele godine. Ekipa iskusnih i dinamičnih profesora vam stoji na raspolaganju kako bi vam pomogli da uz komunikativan pristup otkrijete moderan jezik. Pored toga, centar je zakonski ovlašćen za održavanje dve godišnje sezone ispita DELF/DALF za Odrasle i Junior, u proleće i u jesen.
American Center Nis - Address: 20 Obrenoviceva Street 18 000 Nis - tel./fax. (+381-18) 524 583 web page: www.ac-nis.net e-mail: amcornerni@gmail.com
GENERAL INFORMATION FOR ALL The American Center Nis was opened on February 14th, 2003 in Nis. This project was the result of cooperation between the Nis Municipality, Public Library "Stevan Sremac" Nis and the Public Affairs of the U.S.Embassy in Belgrade. GENERAL INFORMATION FOR ALL The AC Nis is a small, American-style library created to help increase mutual understanding between Serbia and the United States by making available information about America in a variety of formats. It offers books, magazines, daily newspapers, audio books, CD-ROMs, videos, Internet access, diverse programs and professional bilingual librarians trained to help you find desired information about the United States. Special attention and resources are reserved for prospective students who need information on American colleges, scholarships and money-aid programs, curriculae and post-graduate studies in the US. Practice test, as well as info on GRE, GMAT, LSAT and TOEFL is available. Occasionally, we have guest presenters who will speak on a number of topics dealing with American life and culture. MEMBERSHIP IS FREE: you only need an ID-size photo for the membership card. See the links for background and current information about the Corners in Serbia, as well as their current programs And be sure to visit the American Corner nearest you.
Istorijat Narodnog Pozorišta u Nišu "O pozorištu treba govoriti, ali reči su uzaludne dok iza njihne stanu predstave.“ Boro Drašković
Стара зграда позоришта
Istorija tvrdi da je Niš imao pozorište još u IV veku. Temelji ovog pozorišta još nisu pronađeni, ali se otprilike zna gde su bili. Istoričar Jovan Nikiski piše da su 609. godine Obri i Sloveni zauzeli Niš i do temelja ga razorili. Tada su stradali svi hramovi, trgovi pa i pozorište. Niš će tako ostati bez pozorišta punih trinaest vekova. Tek u XVI veku beležimo postojanje prvih putujućih pozorišnih trupa. Prva pozorišna trupa, trupa putujućih glumaca navraća u Niš 1884. godine – i njihov dolazak znači prvi pozorišni momenat u istoriji Niša. Trupu je vodio Gavra Miloradović i ne zna se pouzdano koju predstavu su igrali i koliko je ostala u Nišu. Ali se pouzdano zna da su predstave igrane u kafani "Knez Mihajlo". To učestalo gostovanje pozorišnih putujućih trupa koje su nailazile na zadovoljavajući odziv publike, nagnalo je ljubitelje pozorišne umetnosti na osnovanje stalnog pozorišta u Nišu. Oslobođenjem Niša od Turaka i njegovim kulturnim peobražajem odluka je donešena. Formiran je ansambl Putujućeg pozorišta „Sindjelić” koji je premijermno izveo PRVU predstavu 11. marta 1887. godine. Bilo je to scensko izvođenje drame SRPSKI ’AJDUCI od Jovana Sterije Popovića u svečanoj dvorani tada elitne kafane „Evropa” . I od tada Pozorište u Nišu neprekidno traje.
27. juna 1937. godine pristupilo se osvećenju kamena temeljca i podizanju moderne zgrade i novog pozorišnog zdanja. A 1. januara 1939. godine osvećena je novosagrađena zgrada, a uveče je kao prva predstava u novoj zgrodi izveden komad ZIDANJE RAVANICE ili ZADUŽBINA CARA LAZARA Milorada Popovića–Šapčanina u režiji Dragoslava Mih. Kandića sa dekorativno-tehničkom opremom scenografa Ljubomira Vernera. Posleratni period pozorišta obeležen je ugledanjem na repertoar i idejno-estetska strujanja Narodnog pozorištata u Beogradu, ali već predstave igrane 1949. godine su pokazale visoke stvaralačke potencijale ovog teatra, koji su došli do izražaja negovanjem vlastite repertoarske politike. Već pedesetih godina interesovanje se proširuje na domaću i stranu literaturu koja može biti podsticaj za veću stravalačku inicijativnost i kreativnost umetničkog ansambla. Repertoar je i pored klasičnih dela, ostao otvoren i za dela modernih i avangardnih autora, kako stranih tako i domaćih. Nova orijentaciija pozorišta rezultirala je neobičnim predstavama koje su tri puta učestvovale u zvaničnoj konkurenciji na prestižnom festivalu Male i eksperimentalne scene u Sarajevu (MESS), pet puta u zvaničnoj konkurenciji na Sterijinom pozorju i jednom na BITEF-u.
Inicijatori osnivanja pozorišta "Sinđelić" bili su: Stevan Sremac - niški profesor, Milorad Petrović - učitelj, Stevan Nikšić - Lala, Henrih Liler i Špira Kalik. Prvi upravnik bio je Mihajlo Dimić. Igrani su komadi: "Ukroćena goropad", "Mizantrop", "Dva cvancika", "Podvala".
RADNO VREME BLAGAJNE Svakog radnog dana od 10 do 20 sati TELEFON BLAGAJNE +381(18)245-472 Sinđelićev Trg b.b. , 18000
Позориште лутака
Позориште лутака Ниш је једино нишко професионално луткарско позориште. Историја уметности луткарства у Нишу почиње 1951. године, када су чланови Марионетског позоришта извели прву представу. Након седам година аматерског рада, Народни одбор Општине Ниш, 23. јуна 1958. године донео је одлуку о оснивању професионалног Дечијег позоришта са луткарском и живом сценом, са професионалним ансамблом и сталним репертоаром. Назив Дечје позориште 1962. године мења назив у Позориште лутака, у којем су се почеле прмењивати различите луткарске технике: марионета, гињол, јавајка, сенке, црнa кутија... Град је 14. октобра 1977. године доделио Позоришту простор, зграду са салом од 212 места и сценом са комплетном опремом и хидрауликом, у којој је позориште и данас смештено. Допринос развоју луткарства у Нишу дали су осим уметника овог позоришта и позната имена из позоришне, књижевне и ликовне уметности. Извели су 187 премијерних представа, учествовали на 119 фестивала у земљи и иностранству и освојили 110 награда.
Светлосни пулт
Тонски пулт
Сала Моделарница
Кројачка радионица
Спомен соба књижевника Бранка Миљковића Николе Пашића 59, тел. 018/511-531 радно време: од 9:00 до 20:00, недељом од 10:00 до 14:00, понедељком не ради Бранко Миљковић (1934-1961), песник, есејист, критичар и преводилац, рођен је у Нишу. У родном граду провео је "тужно", ратно детињство и немирне средњошколске године... [даље]
Спомен соба књижевника Стевана Сремца Николе Пашића 59, тел. 018/511-531 радно време: од 9:00 до 20:00, недељом од 10:00 до 14:00, понедељком не ради Стари и убави Ниш реалистички је приказао и са симпатијама опевао песник старог Ниша, знаменити српски књижевник Стеван Сремац (1855-1906)...
Народна библиотека
Као година оснивања Народне библиотеке узима се 1879. година. Група гимназијских професора је у оквиру школе основала библиотеку и читаоницу, која је, осим ученицима, слижила грађанима Ниша. Према извештају Стевана Сремца, професора Гимназије и деловође библиотеке, већ наредне 1880. године, библиотека је имала 107 чланова, на поклон добила 45 књига и била претплаћена на 22 домаћа и страна листа и часописа. 13. маја 1894. године, владика нишки Јероним Јовановић тестаментом завештава своју зграду и 2.000 књига, махом црквених. Стеван Сремац је још за живота завештао библиотеци 770 књига, које су 1908. године смештене у њене фондове. Бугари ће 1915. године однети 15.000 књига да би 1924. године вратили само 1.000. До 1941. године се обнављају фондови уз рад једног неплаћеног библиотекара и старатељство директора Гимназије. Године 1941. Немци спаљују 5.000 одабраних књига, а осталом фонду се губи траг. Организовањем сабирне акције, која је оглашена 11. новембра 1944. године, библиотека обнавља своје фондове, али ће их велика поплава 1948. године поново уништити. Тек после тога, библиотека почиње да се развија, да обогаћује књижевне фондове, побољшава материјални положај, повећава и јача кадар, специјализује слижбе и постаје један од најзначајнијих фактора у културном животу града.
Музеј логор "Црвени Крст" Бул. 12.фебруар бб, тел. 018/588-889 радновреме:од 9:00 до 14:00, понедељком не ради Концетрациони логор на Црвеном Крсту у Нишу формирали су Немци у септембру 1941. године. У логору се били заточени родољуби, без обзира на политичку опредељеност, као и велики број Јевреја и Рома...
Узвишење Бубањ југозападно од Ниша, које сече главни друм Ниш–Скопље, удаљено је 2 km од концентрационог логора на Црвеном Крсту. Немачки фашисти су га претворили у стратиште на које су камионима даноноћно доводили из логора Србе, Цигане и Јевреје и ту их стрељали. Убијено је око 10.000 логораша и затвореника Специјалне полиције и казненог завода. У овој фабрици смрти стрељане су група за групом родољуба са југа Србије. Читав терен Бубња испресецан је рововима у којима су закопаване стрељане жртве. Пред повлачење Немаца су заробљени Италијани откопавали ровове и палили лешеве, како би се уништио сваки траг учињеног зверства. Стратиште је 1950. првобитно обележено спомен-пирамидом, а нови, монументални споменик, рад вајара Ивана Саболића, откривен је 1963. Комплекс је парковски уређен, меморијална стаза је дуга око пола километра, а рељеф у мермеру величине 23x2,5 m састоји се од пет композиција које симболизују „машину за убијање“, вешање и стрељање, бунт народа, капитулацију освајача и победу, и трима бетонским обелисцима који симболизују уздигнуте руке са стиснутим песницама. Од 2004. године у оквиру комплекса је и капела саграђена од стакла и метала, рад архитекте Александара Буђевца.
Detalj sa reljefa na Spomen parku Bubanj: IZ KRVI KOMUNISTA I RODOLjUBA NICALE SU PESNICE REVOLUCIJE PESNICE BUNTA I OPOMENE PESNICE SLOBODE 1044 (drugi deo) STRELjALI SU NAS... ALI NAS NIKADA NISU UBILI NIKADA POKORILI. MI SMO PORAZILI MRAK SUNCU OSLOBODILI PUT
Ћеле кула Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik. On ce naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujuci kakvu su cenu platili njihovi očevi. "Ćele kula" je jedinstven spomenik u svetskim razmerama. Nekada se nalazio van grada, na Carigradskom drumu, a sada je u samom gradu, na bulevaru Braće Tasković. Kula je podignuta od lobanja srpskih ratnika, poginulih na Čegru, kod Niša, u bici koja se odigrala 31. maja 1809. godine. Izgrađena je vrlo brzo nakon bitke i to po naređenu Hursid paše, tadašnjeg truskog zapovednika Niša, kasnije velikog vezira. Srpski ustanici pridavali su veliku pažnju oslobođenu Niša. Zato je već u proleće 1809. godine na domak grada dosla velika vojska, 16.000 boraca, predvodjenih Milojem Petrovićem, Hajduk Veljkom, Petrom Dobrnjcem i vojvodama, Ilijom Barjaktarevićem, Pauljom Matejicem i Stevanom Sinđelićem. Položaje su zauzeli po severnom obodu kotline, pored sela Gornji i Donji Matejevac i Kamenica. Sa napadom na grad se odugovlačilo, pa su Turci imali vremena da se znatno ojačaju. Toliko da 31. marta oni napadnu prvi. Iz tvrđave je, u jutarnjim časovima, izašao veliki broj vojnika i krenuo na najistureniji položaj, šanac na brdu Čegar, kojim je komandovao resavski vojvoda, Stevan Sinđelić. Zbog nesloge, koja je bila prisutna medju srpskim starešinama, Sinđelić nije dobio adekvatno pojačanje, pa je, bez obzira na hrabrost njegovih vojnika, poraz bio neminovan. Kada je veliki broj Turaka vec počeo da ulazi u šanac, vojvoda Stevan Sinđelić je, ne želeći da se preda, ušao u barutanu i opalio hitac iz kubure. U vazduh je odleteo ceo šanac, zajedno sa Srbima, ali i ogromnim brojem turskih vojnika koji su nadirali.
Каменички вис је једно од неколико узвишења на планинском венцу Калафата који са северне стране ограђују нишку котлину. Налази се изнад села Каменица по коме и носи име, а на надморској висини од 807м. Првобитан назив виса је био Каменита глава. Терен је благо формиран и покривен ниским шумским растињем. На северној страни постоји Студени кладенац - једини извор у њеном ужем подручију. Каменички вис је омиљено једнодневно излетиште нишлија у току целе године. На северној страни прокрчена је шума и изграђена ски стаза од 350м као и стаза за санкање и два мања ски лифта. Могуђ је и вишедневни смештај у туристичком насељу "Шумски цвет" који поседује ресторан и 21 комфорни викенд објекат.
NAZIV STANICE Kamenički Vis geografska dužina21°57Е geografska širina 43°24N NADMORSKA VISINA (m) 813
ČEGAR : Mesto Čegarske bitke (31.05.1809). Posle bitke, od glava izginulih Srba Turci su sagradili Ćele Kulu.
Tvrđava •
•
•
•
•
•
Pripada najstarijim i najvrednijim kulturnim spomenicima i jedan od najprepoznatljivijih simbola Niša. Preteču Tvrđave na današnjem mestu predstavlja logor rimskih legionara, a pre toga je možda ovde egzistiralo naselje Kelta. Dolaskom Slovena na tle Niša, prestaje antičko počinje srednjevekovno doba. Neposrednih izvora o slovenskom osvajanju Niša nema. Tek od X veka na osnovu spisa se može zaključiti da niško utvrđenje poseduje karakteristike srednjevekovne tvrđave. Osim pisanih izvora niška Tvrđava je predstavljena na jednoj vojnoj karti Balkanskog poluostrva iz prve polovine XV veka. Ostaci srednjevekovnog zida niške Tvrđave, potvrđeni su novijim iskopavanjima. Turskim osvajanjem grada Niša u XV veku, Tvrđava je ulazila u sastav državnih građevina koje su služile sultanu. Početne radove na Tvrđavi, Turci su izgleda preduzeli 1660 godine. Čelebija je iste godine zapisao da je "gradska tvrđava sagrađena od kamena usred šehera kao kakav han". Marta 1689. godine neposredno pred austrijskim osvajanjem grada, Turci su Niš utvrdili zemljanim utvrđenjem sa palisadom i jarkom. Osvojivši Niš Austrijanci su 1690. godine na ostacima srednjevekovnog utvrđenja, sagradili dva jaka bastiona po projektu italijanskog inženjera Peronija, nazvavši ix car Leopold i carica Leonora. Početkom XVII veka posle povlačenja Austrijanaca iz Niša, izdata je sultanova povelja o utvrđenju ovog grada. Urađen je i plan utvrđenja koji su načinili braća Mehmed-aga i Mustafa-aga, koji su došli iz Sofije. Radovi su započeti ali ne i dovršeni. Gubitkom Beograda 1717. godine u austro-turskom ratu, sedište pašaluka je premešteno u Niš. Za smeštaj vojske izgrađeno je 1718. godine novo utvrđenje Hisar, za razliku od projekta Hisar je bio većih dimenzija i imao je oblik trougla. Današnja niška Tvrđava podignuta je tek na izgrađenom Hisaru. Nepunih šest meseci od završetka radova na Hisaru, sultanovom poveljom od 19 februara 1719. godine odlučeno je da se u Nišu izgradi jaka tvrđava. Radovi su otpočeli u proleće iste godine po projektu pomenute braće, turskih lagunaša. Bilo je predviđeno da se objekat završi za tri godine. Angažovano je 40 carigradskih kamenorezaca a bedem je zidalo 400 zidara. Kamen se vadio iz kamenoloma kod Huma, Kamenicei i Niške Banje. Tvrđava je građena po ustaljenim sistemima bastione trase. Poligonalnog je oblika sa sedam nejednakih strana. Ulazni deo je spušten sasvim uz most, a istočni i zapadni bedem pružaju se pod uglom udaljavajući se od Nišave. Oba ova bedema, završavaju se snažnim bastionima. Severozapadni deo bedema prema gradskom polju, polukružnog je oblika prelomljenog sa četiri veća bastiona. Ukupna površina kamenih blokova uzidanih u bedem iznosi 321.328 m2, visina bedema je 8 m, prosečna širina 3 m, dok je ukupna dužina 2.100 m. Bedemi Tvrđave zajedno sa još neistraženim ostacima ranijih epoha, čine značajan spomenik kulture stavljen pod zaštitu zakona maja 1948. godine, a 1979. godine Tvrđava je proglašena kulturnim dobrom od velikog značaja
MEDIJANA Nadomak Niša leže ostaci Medijane, velikog i velelepnog naselja u čijim su letnjikovcima nekada odsedali Konstantin Veliki i drugi rimski carevi. Iako je do sada istražen samo mali deo ovog lokaliteta, pronađeni ostaci svedoče da se ovde odvijao važan deo istorije Evrope U predgrađu današnjeg Niša (u antičko doba se zvao Nais) na površini od oko 80 hektara izgrađen je carski kompleks Medijana, koji je po svom bogatstvu mogao da se meri sa carskim rezidencijama u Solunu, Carigradu (Istanbul), Nikomediji (Izmiru) i Antiohiji u Turskoj. Konstantin Veliki, inače rođeni Nišlija, poželeo je 317. godine da na tom mestu podigne carski kompleks. Dosadašnjim arheološkim istraživanjima otkriveni su tragovi 80 zgrada među kojima su bile i raskošne vile ukrašene vrhunskim mozaicima, peristilima (šetalištima), sa nimfejima (fontanama) i termama (javnim kupatilima). U ravnici blizu Niške banje arheolozi još uvek tragaju za ostacima letnje rezidencije cara Konstantina. Pronađeni su tragovi velelepne građevine koja se prostirala na fantastičnih šest hiljada kvadratnih metara, izgrađena od šarenog mermera i ukrašena mozaicima. O nekadašnjoj raskoši svedoči i vodeni toranj koji je sakupljao vodu iz obližnjeg akvadukta (vodovoda). Ovaj kompleks je decenijama bio zapostavljen te su tako na njemu nikli trošni kućerci zbog kojih arheolozi nisu mogli da istraže prilaz carskoj vili, a u jednoj kući, koja je srušena tek pre dve godine, čuvale su se koze!
•
Tajne Medijane Konstantinov rodni grad Niš bio je u to vreme u rangu njegove prestonice Konstantinopolja (današnjeg Istanbula). U jednom trenutku Konstantin odlučuje da stari kompleks poruši, terene niveliše i tu podigne zgrade čiji su temelji danas vidljivi. Najpoznatiji rimski graditelji počinju gradnju carske vile sa peristilom, monumentalne terme, luksuzne vile sa oktogonom, ali i horeum (žitnica) i vojničke barake. Pretpostavlja se da je ovaj kompleks izgrađen negde oko 330. ili posle 330. godine. Medijana je dugo skrivala mozaik sa 471,5 kvadratnih metara u čijem je kružnom medaljonu prikazana krilata Meduza izuzetne lepote, a tek novim istraživanjima otkrivena je i sasvim jedinstvena grobljanska crkva s kraja 4. veka u čijoj se unutrašnjosti pojavljuje Hristov monogram. Posebno važno otkriće je bronzana ograda iz 326. godine koja je okruživala ceo ovaj kompleks. U bici kod Jedrena, 378. godine, gine rimski car Valens koji je držao istočnu oblast carstva pa Goti preplavljuju ove krajeve. Od tada Medijana više nije carska rezidencija, ali ostaje carsko imanje na kojem se formira neka seoska zajednica koja i dalje donosi prihode carskoj blagajni. Već u drugoj polovini 4. veka rimski carevi više nisu posećivali Medijanu.
•
Jedinstvena crkva na Balkanu Pronađeni su temelji crkve koja je temenom apside nalezala na stariji zapadni ogradni zid. Crkva je malih dimenzija i skromno zidana. Zidovi su rađeni od rečnih oblutaka koji su ređani i vezivani blatom do određene visine. Preko njih su postavljene ravne grede i krov, verovatno na dve vode. Arheolozi su došli do jedinstvenog otkrića kada su u malternom patosu centralnog dela crkve, ispod naslaga zemlje, otkrili kvadratno mozaičko polje veličine od oko 50x50 centimetara. Na njemu je bio ucrtan Hristov monogram, od kombinacije slova H i R. Ovakav isti monogram pronađen je u još jednoj od niških grobnica u kojoj su bile freske. Zanimljivo je da ovakav tip crkve do sada nije pronađen na Balkanu.
•
•
•
• •
Veliko otkriće Veliko otkriće na Medijani je pronalazak tri cela i jednog prepolovljenog dela bronzane ograde na kojoj se kao ukras nalaze glave meduza i lavova. Radi lakšeg spajanja tih delova ograde, svaki deo obeležen je s jedne strane rimskim, a sa druge, grčkim brojevima. Između tih delova nalazili su se stubići na čijim su vrhovima bila poprsja božanstava, u podnožju njihove noge, a ako je bilo muško božanstvo, prikazane su i genitalije. Na pronađenim stubićima je lik boga lekara Asklepija, na drugom, koji je oštećen, verovatno je lik boginje zdravlja Higije, na trećem je lik Lune, boginje Meseca, a na četvrtom je, po svoj prilici, lik boga Sunca Sola. U prvi mah se mislilo da je ova ograda pripadala nekom paganskom hramu i da je odvajala najsvetiji deo hrama od prostora gde su se okupljali vernici. Međutim, naknadnim istraživanjem otkriveno je da se slična ograda nalazi i na reljefu Konstantinovog slavoluka u Rimu. Zasad postoje dve pretpostavke - ili je to bila ograda u paganskom hramu ili ograda koja je služila za carski ceremonijal! Ovakva ograda do sada nigde nije pronađena na teritoriji Rimskog carstva. Prema nekim tipskim karakteristikama, za sada je zaključeno da bi ona mogla biti izrađena negde u prve dve decenije 4. veka. Pronalazak bronzane ograde, s jedne, i crkve, s druge strane, pokazuje vreme kada hrišćanstvo napreduje a kada je paganstvo u odstupnici. Moguće je da su pagani sakrili tu ogradu misleći da će hrišćanstvo brzo da nestane. Hristov monogram i krst Hristov monogram Konstantin koristi još od 312. godine. Prema predanju, uoči bitke sa Maksencijem, Konstantinu i njegovoj vojsci ukazao se na nebu ovaj svetlosni znak sa natpisom „Ovim ćeš pobediti", a onda mu se u snu javio i Spasitelj s istim znakom, rekavši da ga stavi na ratne zastave. Ujutro je Konstantin naredio da se na sve ratne zastave stavi Hristov monogram, koji je je stavio i na svoj šlem, a vojnici na svoje štitove. Božju milost Konstantin je odmah osetio i počeo da beleži pobedu za pobedom iako je suparnik bio jači. Konstantin je stigao skoro do Rima. Odlučujuća bitka odigrala se kod Milvijskog mosta. Uveren u svoju pobedu, Maksencije je krenuo da od svog glavnog vojskovođe preuzme komandu. Ali, kada je na njega kročio, most se srušio. Maksencije je pao u Tibar i udavio se. Konstantin svečano ulazi u Rim i postaje vladar zapadnog dela carstva. Posle pobede nad Licinijem na istoku, postao je jedini vladar tada najmoćnije imperije. Ovaj znak u upotrebi je negde do druge polovine 4. veka, kada se javlja krst sa zavijutkom na vrhu kao slovo R. Posle toga javlja se samo krst koji je, prema predanju, Konstantinova majka carica Jelena pronašla na Golgoti. I od tog vremena u upotrebi je (na novcu i spomenicima) krst kakav i danas koristimo. Istražen samo delić blaga Medijane Istraživanja na Medijani još nisu završena. Posetioci danas mogu da vide samo ostatke temelja, mozaika i mermernih figura koje su ukrašavale ovo carsko odmaralište. Dragoceni arheološki nalazi, od kojih su neki izuzetne lepote, čuvaju se u Narodnom muzeju u Nišu i Muzeju Medijane u Brzom Brodu, selu nadomak Niša. Svim dosadašnjim arheološkim ispitivanjima, koja traju čitavih 75 godina, otkriveno je samo osam procenata blaga koje se čuva na ovom lokalitetu! Iskopavanja se nastavljaju sa mnogo više ambicija, snage i novca. Istraživači veruju da ih na Medijani čekaju nova epohalna otkrića. Autor: Zorica Markovic
NIŠKI SIMFONIJSKI ORKESTAR Niški simfonijski orkestar, osnovan 1953. godine, jedna je od najznačajnijih institucija kulture u Srbiji i jedini simfonijski orkestar u zemlji izvan Beograda. Niški simfonijski orkestar sarađivao je sa značajnim umetnicima iz zemlje i inostranstva kao što su dirigenti Jurij Temirkanov, Vančo Čavdarski, Emin Hačaturijan, Nikolaj Bojadžijev, Janis Adamidis, Tadeuš Hahau, Andrej Andrejev; i solisti: Viktor Tetjakov, Grigorij Sokolov, Stefan Milenković, Naum Štarkman, Mario Hosen, Elizabeta Šahovskaja, Ljubiša Jovanović i dr. Na repertoaru orkestra nalaze se dela od baroka do muzike XX veka, kao i vokalno - instrumentalna dela, opere i kamerna muzika. Niški simfonijski orkestar je u svojoj bogatoj koncertnoj delatnosti nastupao u Beogradu, Novom Sadu, Podgorici, Skoplju, Mostaru, Rumuniji, Bugarskoj, Italiji, Austriji, kao i na značajnim festivalima kao što su: Dubrovačke letnje igre, Mokranjčevi dani u Negotinu, Olimpus festival u Grčkoj i dr. Niški simfonijski orkestar je osnivač i organizator Niških muzičkih svečanosti (NIMUS), značajnog festivala koji ima 30 godina dugu tradiciju. Za svoj rad Niški simfonijski orkestar je dobitnik značajnih nagrada i priznanja od kojih izdvajamo: Nagradu Oslobođenja grada Niša, Zlatnu značku Jugoslovenskih Horskih Svečanosti i Zlatnu plaketu Kulturno - prosvetne zajednice Srbije. Adresa: Generala Milojka Lešjanina 16, 18000 Niš Telefon: +381 18 246 620 Zvanični sajt: www.simfonijski.com
18000 NIŠ, Bul. dr Zorana Đinđića bb tel: +381 18 326 148 Pasterov zavod je nastao 1900. godine kao prva zdravstvena ustanova u oblasti preventivne medicinske zaštite u Jugoslaviji. U periodu od 1923. do 1926. godine zavod prerasta u Epidemiološki, odnosno Higijenski zavod. Danas se u ovom renomiranom objektu nalazi muzej zdravstvene kulture, škola zdravstvenog obrazovanja i Srpsko lekarsko društvo.
Prva škola za bolničare u Pasterovom zavodu u Nišu oko 1905 godine.
Историја уметности Збирка предмета ликовне уметности формирана је када и Народни музеј. Језгро су чиниле иконе, поклони виђенијих нишких породица, као и слике и цртежи, дарови нишких стваралаца. Почетни фонд садржавао је око 50 дела. Бројем и значајем издвајало се 30 цртежа нишких типова, поклон минхенског ђака и професора гимназије "Моше Шоамовића ", као и неколико радова Василија Рудановског, руског емигранта и такође, професора нишке гимназије. Већина ових експоната страдала је почетком септембра 1944. године, када је зграда Музеја погођена у савезничком бомбардовању. После другог светског рата збирка ликовне уметности прерасла је у Уметничку галерију, која је егзистирала до Збирка: Историја уметности 1970. године. У то време фонд се знатно обогатио, захваљујући поклонима Народног музеја и Савета за просвету и културу у Београду. Тада је одређен и садашњи профил Збирке, која даје коректан преглед српске ликовне уметности XX века. У збирци се чува и двадесетак слика насталих у XIX веку. Ови радови Николе Алексића, Павела Ђурковића, Уроша Кнежевића, Јована Поповића, Новака Радонића и Стеве Тодоровића чине филигрански медаљон у Збирци.
Оријентација ка делима аутора са читавог некадашњег југословенског простора испољила се нарочито од 1964. године, када је обновљен рад Уметничке колоније у Сићеву, чија су дела доспевала у Музеј. Када је 1970. године у граду формирана Галерија савремене ликовне уметности као самостална установа. Музеј је престао са откупом дела са текућих изложби. Тако ова година чини гранични термин за садашњу Збирку историје уметности. У последњим деценијама настоји се да се обогати Завичајна збирка делима аутора који су живели и радили у Нишу, посебно у првој половини овога века. Данас Збирка историје уметности садржи 858 слика, скулптура, цртежа и графика.
Збирка: Историја уметности
Galerija savremene likovne umetnosti Nis osnovana je 9. juna 1970. godine. Istaknuti kulturni i javni radnici Nisa i drugih centara iz nekadasnje Jugoslavije bili su ukljuceni u formiranje i rad Galerije. Prvi vrsilac duznosti direktora bio je prof. Lazar Trifunovic, a prvi predsednik Saveta profesor Ivan Tabakovic. 1. oktobra 1975. godine doneta je odluka o integraciji Galerije i Muzeja tako da je galerija funkcionisala kao odeljenje savremene umetnosti pri Narodnom muzeju u Nisu sve do 26. decembra 1980. godine kada je ponovo postala samostalna institucija. Galerija je od marta 1981. godine na drugom spratu zgrade br. 1 na Keju kola srpskih sestara. Galerija savremene likovne umetnosti ima tri izlozbena prostora: - Paviljon u Tvrdjavi, nekadasnji turski arsenal - Salon 77, Beli begova dzamija u Tvrdjavi iz 1523. god. - Galerija Srbija, Trg oslobodjenja br. 13 Galerija savremene likovne umetnosti u Nisu je formirana sa ciljem da putem organizovanja razlicitih vrsta izlozbi, predavanja, seminara ili kroz strucnu dokumentaciju i naucno istrazivacki rad priblizi dela savremene umetnosti siroj kulturnoj javnosti. Pored toga znacajno je formiranje vlastitog Fonda koji ce svojim kvalitetom bitno afirmisati sredinu i postati trajna ostvstina za buducnost cele jugoistocne Srbije. Radeci na ostvarivanju navedenih ciljeva Galerija organizuje kolektivne i samostale izlozbe stranih i domacih umetnika, dok istovremeno posebno prati rad niskih umetnika i saradjuje sa njihovim udruzenjima organizujuci kolektivne i samostale izlozbe.
Ентеријер галерија
Бојанине воде се налазе северозападно од Соколовог камена на надморској висини 920 метара. Планинарски дом (саграђен 1958. године) и осматрачница (1963.) су окружени густом претежно буковом шумом. Од дома воде планинарски успони на Трем (н.в.1810м), Соколов камен (н.в.1552м) и Мосор (н.в.985м). Објекат припада Планинарском савезу града Ниша. Због добре оријентације терени на Бојаниним водама задржавају снег преко целе зиме. Локација ски комплекса налази се у подножију Соколовог камена. Главна ски стаза дуга је 900м са висинском разликом од 320м и погодна је за такмичења у слалому. Друга стаза, Горња пољана, дужине 500м идеална је за почетнике, санкање, игре на снегу и др. Ски лифт је дуг 300м са капацитетом 700 смучара на сат.
Сићевачка клисура представља сужени део нишавске долине између Просека и Равног Дола. Дугачка је 15,9км и спаја нишку котлину са белопаланчком котлином. Клисура је подељена на Горњу или Црнчанскоградиштанску и Доњу или Островичку. Прва делује као стешњен кањон, а ова друга је развученијих страна. Са севера је ограђена Сврљишким планинама, а са југа огранцима Суве планине. У Турско време клисура се не помиње. Била је без пута и ненасељена. Са појавом хајдука клисура постаје њихово уточиште. У новије време клисура добија туристичко географски значај. Кроз клисури пролази модеран пут, изграђен је хотел и много викенд кућа. У клисури се налази манастир Св. Богородице у селу Сићеву (1644. год., обновљен 1875. год.) и црква Св. Петке у Островици. Због геоморфолошких одлика и раритета флоре и фауне Сићевачка клисура је пре 20 година проглашена за Специјални резерват природе.
Тунел кроз Сићевачку клисуру, аутопут Ниш-Софија
Јелашничка клисура
налази се код села Јелашнице на 11км од Ниша. У време Римљана ту је пролазио војни пут "Via Militaris", који је задржао свој значај и за време Турака, о чему сведоче и данас видљиви остаци стратешких ознака уклесаних у стене. Клисура обилује природним лепотама, водопадима, флором и фауном. Природна реткост првог степена заштите је реликтна врста Рамондија (фамилија Gesneriaceae Ramonda sp./serbicanathaliae). 1995. године клисура је проглашена за Специјални резерват природе. Камена пирамида над кањоном Јелашничке клисуре
Морава
Južna Morava
Južna Morava (dugačka 246 km) izvire u podnožju Skopske Crne Gore, nastaje od Ključevske i Slatinske reke koje, kasnije, stvaraju Biničku Moravu. Ova se, pak, kod Bujanovca spaja sa Preševskom Moravicom i formiraju reku koja se iz Egejskog, kroz Grdeličku klisuru – probija u Panonski basen (to geografi stručno na-zivaju – prirodnom inverzijom toka). Kod Stalaća, Južna se „sreće” sa Zapad-nom i dalje teku kao Velika Morava. Južna Morava ima 157 pritoka od kojih su u ribolovnom smislu najinteresantni-je: Nišava, Toplica, Vlasina, Jablanica, Veternica, Moravica… Tu se, uglavnom, tišaci smenjuju sa brzacima, dok je korito Morave ispresecano priobalnim ostrvcima i kamenjari-ma između kojih se kriju krupni smuđevi i bucovi. U moravskim limanima vre-baju krupni somovi, šarani, deverike i babuška, a na izlazu iz njih – „caruju” skobalji i šljivari.
Ušće Nišave u Južnu Moravu
IZ ISTORIJE ELEKTROPRIVREDE SRBIJE 1870. Počela proizvodnjа uglja u Srbiji, u jami “Stari Kostolac”. Vlasnik rudnika bio je Đorđe Vajfert. Zbog ulaganja u istraživanja rudnog bogatstva Srbije, njegovo ime je ušlo u istoriju srpskog rudarstva. Na mestu ove jame danas se nalazi Spomen obeležje kostolačkim rudarima. 1884. Prvo električno osvetljenje u Srbiji proradilo je u pogonu Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu, kako bi čaurnica radila tokom noći. Zasluge za to pripadaju inženjeru Todoru Toši Seleskoviću. Bio je prvi konstruktor mašina u Srbiji i izradio je prvu vodnu turbinu u Srbiji. 1892. U Beogradu je boravio Nikola Tesla, prvi i jedini put. Beograđani, ali i građani iz cele Srbije priredili su mu nezaboravan doček. 1893. Počela sa radom prva javna elektrana u Srbiji – termoelektrana na Dorćolu u Beogradu. Zaslužan za to je profesor fizike Đorđe Stanojević. Početak elektrifikacije Srbije vezan je za njegovo ime – zahvaljujući njemu, puštene su u rad i hidroelektrane “Pod gradom”, “Vučje”, “Gamzigrad”… Dan puštanja u pogon ove termoelektrane – 6. oktobar je Dan Elektroprivrede Srbije. 1894. Đorđe Stanojević je objavio delo “Nikola Tesla i njegova otkrića”. Bila je to prva knjiga o Tesli u Srbiji, a drugu u svetu. 1896. Započelo kopanje uglja u jami “Tvrdojevac”, u Kolubari. U kolubarskim jamama vagonete uglja dugo su vukli – konji! 1900. Počela je da radi hidroelektrana «Pod gradom» u Užicu na Đetinji, prva elektrana u Srbiji ХЕ Сићево po Teslinim principima naizmeničnih struja, i to samo četiri godine nakon početka rada hidroelektrane na Nijagari. Elektrana radi i danas. 1903. Počela je da radi hidroelektrana “Vučje”, u istoimenom selu na Vučjanki. Prvi dalekovod u Srbiji, dužine 17 km, izgrađen je od ove elektrane do Leskovca. Hidroelektrana je u pogonu i danas.
HE Sveta Petka Nalazi se na Nišavi, kod Niša. Puštena je u rad 8. septembra 1908. godine. Smeštena u Sićevačkoj klisuri, pored crkve sveta Petke, po kojoj je i dobila ime. Osvetljavala je grad Niš. Osvetlila je prvu kuću u Nišu, u Ulici Pobede, gde danas u to ime stoji spomen ploča. Mašinsku opremu elektrane čine dve Francis turbine od po 300 KS, dva generatora proizvođača „Siemens Schuckert Werke“ trofazne naizmenične struje, snage od po 250 kVA i kasnije ugrađen agregat, iste snage.. Elektrana je i danas u funkciji, kao deo sistema Elektroprivrede Srbije.
O hidroelektrani "Sveta Petka" Hidrolelektrana "Sveta Petka" prve kilovate električne energije, u narodu poznate kao "struja", proizvela je 21. septembra 1908. godine i nije prestajala sledećih sto godina. Za početak izgradnje "Vile sa Nišave" zaslužni su meštani sela Sićeva, dok je neposredni incijator bio Todor Milovanović, tadašnji predsednik opštine Niš. Oni su čak stupili u kontakt sa našim velikim naučnikom Nikolom Teslom, koji je i idejni projektant ove mini hidroelektarne (MHE). Tesla je zbog toga proglašen počasnim građaninom Sićeva. MHE "Sveta Petka" snage 640 kW završena je uz pomoć grada Niša, a pre puštanja u pogon posetili su je studenti Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda kako bi iz bliza videli "čudo tehnike" toga vremena. Naime, MHE "Sveta Petka" počela je sa radom 13 godina posle prve hidroelektrane na svetu izgrađene na reci Nijagari (1895. godina - SAD). Profesor Tehničkog fakulteta u Beogradu, Aćim Stevović projektovao je branu, kanale i zgrade, dok je kompletna oprema kupljena u Nemačkoj. Električ-na energija je do grada stizala dalekovodom dužine 25 kilometara pod naponom od 8 kW. Hidroelektrana u Ostrovici je bila prva državna elektrana koja je osvetlljavala grad Niš.
Konjički klub Nonius se nalazi u Gornjem Međurovu na domaćinstvu porodice Ilieski. Osnovan je i registrovan, kod nadležnog Ministarstva za sport, kao sportska organizacija u oblasti konjičkog sporta. Pored sportskih aktivnosti u klubu se pre svega gaji ljubav prema konjima i prirodi i očuvanju tradicije ovog sporta u nišavskom regionu.
Klub raspolaže sa osam konja koji su zasticeni i registrovani od strane ministarstva poljoprivrede. I to šest kobila u rasi Noniusa, jedan licencirani pastuv rase Nonius i jedna polukrvna kobila rase Anglo-araber.
Konjički Klub "NONIUS" Gornje Međurovo - Niš tel. 062 516 083
Klub je otvoren svakoga dana sem ponedeljka za sve ljubitelje prirode i konja. Mir, spokoj i radost, koju u svakom srcu budi druženje sa plemenitim životinjama kakvi su konji i sa ljudima dobre volje, ovde su deo svakodnevice.
Сајт који треба свакако посетити... • http://www.naissus.info/ • http://www.google.rs/ • http://www.google.com/