Borac 235

САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)

ГОДИНА XXI

БРОЈ 235

МАРТ 2020.

НИКАД НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ

ДАНА МУЧКОГ НАТО БОМБАРДОВАЊА 1999.

Са Дана државности Републике и уручивања највиших државних признања

Са прославе Сретења у Орашцу

Министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу био је у званичној посети Београду као гост министра Александра Вулина

Србија је обележила Дан страдања јеврејског, ромског, српског и других народа од хитлеровског фашизма

2 | БОРАЦ | Март 2020.

Стари и млади чувају тековине НОБ: прослава на Игману

75

О ТОМЕ ЈЕ РЕЧ

САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)

Гласило Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Србије

Пише: Душан ЧУКИЋ

ОСНИВАЧ И ИЗДАВАЧ СУБНОР-а Србије Београд, Савски трг 9/IV www.subnor.org.rs; ГЛАВНИ УРЕДНИК Душан Чукић ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Др Мирољуб Васић РЕДАКЦИЈА Братислав Храстински Станислав Рескушић Оливера Синадиновић (технички уредник) ФОТОГРАФИЈЕ Братислав Храстински Зоран Јаковљевић Магазин „Одбрана” Агенција Танјуг Звонко Пешић Лист излази месечно Цена: 120 дин. Годишња претплата 1.000 дин. Текући рачун: 205-22402-06, с позивом на број: 2020, за Републички одбор СУБНОР-а Србије Телефон: (011) 6643-651 Телефакс: (011) 6645-929 E-mail: info@subnor.org.rs Штампа ПАН-ПЛАСТ Београд, Нехруова 95 Решењем Министарства за информације Републике Србије, од 1. новембра 1996, лист је уписан у регистар јавних гласила под рег. бројем 2257

НИКАД ТО НИКO НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ

З

локобни урлик сирена и вапијуће дозивање рањеника из рушевина и даље зује у ушима, слике згаришта и стрмоглављених кракова велелепних мостова што су, попут људских руку, спајали обале и високих фабричких димњака преполовљаних као да су од картона, тужне опроштајне колоне са најмилијима у неповрат остале су урезане у наше умове. А од тих несрећних и незаслужених 78 дана заредом од марта 1999. пролази, ето, чак 21 година. Злочин удружених натовских држава на поносну балканску земљу и народ који је у свим светским неприликама био на правој страни и кад се унапред није знао исход, у име правде и слободе, раме уз раме са многим од тих из болесне казнене експедиције на крају прошлог века, окомила се удружена империјална сила да посеје зло које никад и нико неће заборавити. Још мање, како је говорио мудри патријарх српски Павле, опростити белосветску срамоту. Читаву деценију и нешто више нисмо смели, на жалост и срамоту, ни да зуцнемо о томе шта су нам учинили по осмисли Клинтона и европских поклисара, уз сеизе Солану и низ смерних послушника за убиства, какву нам је несрећу поделио „милосрдни анђео”, морало се хорски понављати да је „кампања била неминовна” уз још низ срамотних признања за кривицу која није постојала и као да смо сами себе убијали ракетама и садистички расипали из безбедних висина осиромашени уранијум.

Тeк доласком садашње, вољом великог броја бирача, кад је на изборима одређена нова власт, први пут је почело завнично обележавање страдања нашег народа и државе. Александар Вучић је у Улици кнеза Милоша у Београду, испред комплекса порушених палата Министарства војске и Генералштаба, отворено рекао да је 1999. године извршена агресија НАТО на нашу државу. Тада је, у исто време, утрт пут нашој садашњој војној неутралности, право да будемо слободни и независни, бирамо пријатеље и чувамо се од непријатеља. Тиме су онемогућени, без обзира на СУБНОР СРБИЈЕ ЋЕ КАО ПАТРИОТСКА И АНТИФАШИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА УВЕК ПОДРЖАВАТИ ГРАДИТЕЉЕ И ПУТ КОЈИ ВОДИ У ОПШТИ НАПРЕДАК то колико се копрцали, разнолики рушитељи којима је увек био пречи лични интерес и испуњавање задатака добијених са стране од тога како ће проћи наш народ коме су достојанство и слобода и сопствена држава драги као властити дом. СУБНОР Србије са преко 130.000 чланова, признатих и цењених и код куће и у свету, као државотворна и патриотска организација у јединственом строју ветерана и њихових потомака антифашиста, увек ће зато подржавати градитеље и пут у општи бољитак отаџбине. Март 2020. | БОРАЦ | 3

ПРОСЛАВЕ

75

Дан државности

ОВО ЈЕ ЗЕМЉА СЛОБОДНИХ И ХРАБРИХ ЉУДИ

Ц

ентрална церемонија обележавања Сретења, Дана државности, одржана је у Орашцу, а предводили су је председница Скупштине Србије Маја Гојковић и председник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, који су положили венце на споменик вожду Карађорђу. Честитајући грађанима Србије Дан државности, председница парламента Маја Гојковић је истакла да је у Орашцу започет пут ка слободи и обнављању српске државе и да се обележава један од најважнијих датума у српској историји. „Србија је сада, захваљујући Председнику Републике Александру Вучићу, политички и економски стабилна држава, поштована у свету, стрпљиво обнавља стара и гради нова пријатељства и на Истоку и на Западу. У времену изазова неопходна је Карађорђева храбрости да се води независна политика и да се брани право народа да сам доноси своје одлуке, али и Милошева мудрост”. Председница скупштине је рекла да се Србија развија снажније него икада у савременој историји, расте запосленост, привредни раст, стране инвестиције. „Орашац је не само утврдио пут ослобођења, већ је и заметак и основа свих каснијих народних скупштина. Тако и оне Велике народне скупштине у Крагујевцу, на којој је 30 година касније, у борби против Турака са муком створена Кнежевина Србија, управо на Сретење 1835. године, добила и свој први устав - Сретењски устав”, подсетила је Гојковићева. „Као што се поносимо Карађорђем и Милошем, можемо да се поносимо просвећеним људима, као што је Димитрије Давидовић, творац Сретењског устава. Тај устав, један од најдемократскијих и најлибералнијих тог времена, Србију је ставио у ред са оним не тако великим бројем држава које су у то време имале уставе”. Чубриловић је честитајући Дан државности поручио да нема части без одговорности, наводећи да у Орашцу, на светом месту за све Србе, ма где живели, осећа част и одговорност према прецима и свима који су отпочели борбу за национално ослобођење. „Због тога ми, њихови потомци, одајем дужан помен и негујемо културу сећања на њихово херојство. Док је Срба славиће се данашњи дан, јер то је дан почетка Првог српског устанка, дан који симболизује настанак модерне српске државе и дан доношења Сретењског устава”. Свечаност у Орашцу

4 | БОРАЦ | Март 2020.

Реч Председника Републике

ИЗ СНОВА СМО СТВОРИЛИ ЈАКУ ДРЖАВУ

П

оводом Дана државности, председник Србије Александар Вучић уручио је одликовања заслужним појединцима и институцијама и између осталог рекао: „За снове је било потребно само 300 људи у јарузи одакле су кренули да врате име држави. Они су очеви који су створили Србију. Сретењски устав је устоличио слободу за све и направио најлибералнији приступ. Ми одговор знамо јер смо га дали још 1835. године. Део смо оне породице која је подигла барјак слободе испод које је сада цео свет. Ово је прва демократска револуција на свету. Србија је у два светска рата дала читаве генерације, дала је сву своју прошлост и носила је ту заставу слободе по целом региону омогућујући им да буду оно што су данас. Прескупо је све платила, прошла кроз жртве и опет постала пре нешто више од 10 година суверена држава. Србија се данас не стиди оног што је. Та јаруга је почетак баш као и они који су у њој сањали, и који очекују да се из ње уздигнемо. Да схватимо да ми као и они поверујемо поново у себе и да јој дамо оно што је најпотребније - слободу, парво да одлучује, рад”. Како је истакао, све што радимо и сваки напредак који постоји, свака фабрика, пут болница, школа, то је све пут. „Данас, када су наше иституције широм региона угрожене, када се прети опстанку СПЦ на територији Црне Горе и када се прети опстанку српског идентитета на територији БиХ, неретко и неких земаља ЕУ, морамо да будемо постојани и снажни и да кажемо да рат за нас није опција, већ да су наши избори само мир и сарадња. Али, такође, и да за нас капитулација није могућност”. Председник Србије наглашава да ће Србија постојати и опстајати заједно са својим народом и да се никада неће стидети српског рода. „Ма где Срби да живе, моћи ће да очекују помоћ своје српске државе, ма где да живи спрски народ потребни су слобода и мир. Целокупном нашем народу потребан је мир и неопходан је рад - све то много вреди. Много ратова тешких и крвавих кроз које смо прошли и толико жртава које смо прошли. Велики Бора Пекић је рекао да морамо да љубимо земљу своје деце, а не својих предака и да је градимо и јачамо. Срећан вам Дан државности. Живела слобода, живела Србија” - закључио је Председник Републике Александар Вучић. СУБНОР Србије са поносом истиче да је претходних година Председник Републике одликовао и нашу организацију за седам деценија плодног рада, неговања традиције наородноослободилачке борбе и антифашизма као гаранта мира и разумевања у свету.

75 Председништво

АНТИФАШИЗАМ ТЕМЕЉ МИРА ПРИПРЕМЕ ЗА ИЗБОРНУ СКУПШТИНУ. СТРАНИЦЕ ИСТОРИЈЕ СУ ОДАВНО СКЛОПЉЕНЕ. ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧИ.

П

редседништво СУБНОР-а Србије, седницом је председовао у одсуству председника заменик Видосав Ковачевић, расправљало је о будућој изборној скупштини организације Једногласно је одлучено да се скупштина одржи 14. маја 2020. године, како би се благовремено и квалитетно припремила потребна документа. Усвојено је да се оснују радне групе за припрему Скупштине у којој су: Видосав Ковачевић, Жељко Зиројевић, Владимир Бабшек Орешковић и Бора Ерцеговац и за Измене и допуне Статута коју чине Томислав Миленковић, Ратомир Слијепчевић, Драгољуб Ђорђевић и Радослав Николић. Владимир Бабшек Орешковић известио Председништво о Конгресу ФИР-а (Међународне федерације покрета отпора и антифашиста) одржаног у Италији 29. и 30. новембра 2019. године и на којем су учествовали делегати из 24 европске земље , као и представник Израела. Посебно признање и част указано је СУБНОР-у Србије чији је председник Душан Чукић, препознат за огроман допринос ФИР-у, изабран у Председништво - нови орган који је установљен на овом Конгресу, уз постојећи Извршни комитет

Оцењено је да у Европи све више јачају фашизам, фалсификати историје и нарастајућа десница, који представљају огроман проблем, те је у завршној Декларацији конгреса наведено шта све конкретно може и мора да се уради, како би се сачувале светле традиције антифашизма, слободарства и братства међу народима. На Конгресу је наглашено да се окупљања фашиста, као оно у Блајбургу, више не може и неће толерисати. Посебну част СУБНОР-у Србије представља позив Руске Федерације да два ветерана из Другог светског рата учествују на свечаностима поводом 75 година победе у Великом отаџбинском рату. Председник Чукић одлучио је да свечаности присуствују легендарни Михаило Миша Мирковић (курир Саве Ковачевића и Пека Дапчевића), борац Прве пролетерске Зденко Дупланчић, обојица учесници завршних операција, заједно са Црвеном армијом, у ослобађању Београда окробра 1944. године Почаст СУБНОР-у Србије представља и позив генерала Михаила Алексејевича Мојсејева председника Сверуског савеза ветерана који је позвао у Москву председника Душана Чукића са сарадницима на параду поводом Дана побе-

РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ де и међународну конференцију посвећену антифашизму. На седници је, такође, одлучено да се ове године упути 20 бораца - учесника НОР-а, на бесплатан боравак и опоравак у СБ „Бањица” у Сокобањи, у знак захвалности и признања поводом 75. годишњице победе над фашизмом. При крају седнице придружили су се генерал Веља Тодоровић и проф. др Драган Микић, који су аутори књиге „Живот једног војног лекара” – својеврсна биографију која прати живот и рад угледног лекара, генерала Бранислав Бацка Поповића, потпредседника СУБНОР-а Србије. У име Председништва књиге је примио и захвалио заменик председника СУБНОР-а Србије Видосав Ковачевић. Председништво је одало пошту преминулим Миодрагу Вукелићу из Новог Сада и МилануТришићу из Бајине Баште, који су дугогодишњим радом допринели угледу ветеранске организације. На 54. седници Председништва СУБНОР-а Србије, коју је водио заменик председника Видосав Ковачевић, усвојени су Извештај о раду у 2019. и Програм активности за 2020. годину. Прихваћено је неколико допуна Жељка Зиројевића, Душанке Лукић Хавелке и одлучено да се извештај штампа и пошаље одборима. Дискутовало се о Предлогу измена и допуна Статута СУБНОР-а Србије и закључено да је пред Радном групом, којом руководи Томислав Миленковић, још велики посао како би Председништво усвојило и послало на расправу чланству, најкасније до 20. марта, да на Изборној скупштини планираној за 14 мај, буде усаглашен текст. У конструктивном дијалогу размотрена су најважнија друштвено-политичка збивања, овај пут са посебним нагласком на Европу. Извештај са Међународне конференције одржане у Загребу о теми „Фашизам и антифашизам у Европи данас”, поднео је Владимир Бабшек Орешковић. Након дугог и мукотрпног рада, аутора Зорана Јаковљевића и сарадника, изашла је монографија „Стазе родољубља” о 70 година рада и постојања СУБНОР-а Србије. После обраћања аутора, књига је подељена члановима Председништва и биће достављена основним организацијама и надлежним државним органима. У питању је, иначе, прва монографија о СУБНОР-у Србије после три деценије. Председништво је прихватило предлог заменика председника Видосава Ковачевића да се на прославу 75 гоМарт 2020. | БОРАЦ | 5

РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ

дина пробоја Сремског фронта позову борачке антифашистичке организације бивших република СФРЈ као гости СУБНОР-а Србије. О томе ће бити обавештено и надлежно Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У марту, поводом тужног сећања на бестијално дивљање НАТО алијансе, Председништво је упознато да су се на позив председника одбора СУБНОР-а у Неготину Драгољуба Филиповића одазвали проф. др Даница Грујичић и генерал Петковић да одрже предавање о последицама које је западна војна алијанса, користећи забрањени осиромашени уранијум, произвела на нашу земљу, 6 | БОРАЦ | Март 2020.

75

становништво и инфраструктуру, бесомучним нападима током 1999. године. У препуној свечаној сали СУБНОР-а Србије најуже руководство приредило је дружење поводом 2020. године. Дошли су гости из свих колективних чланова СУБНОР-а: Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала Србије, Удружења логораша „Јасеновац”, ветерана Војнообавештајне службе, пензионисаних подофицира, Удружења војних летача и падобранаца, Завичајног удружења Славонаца. Свечаности су присуствовали и председници секција бораца НОР-а које делују у оквиру СУБНОР-а града Београда које је представио председник

Бора Ерцеговац. Министарство одбране заступао је пуковник Калањ из Управе за традиције, стандард и ветеране. Минутом ћутања одата је пошта члановима организације који су преминули у овој години а сав свој живот градили и чували многољудну организацију СУБНОР-а. Поздравном беседом обратио се заменик председника СУБНОР-а Видосав Ковачевић, пожеливши добродошлицу у своје и у име Председништва СУБНОР-а и председника Душана Чукића. Потом је говорио о раду СУБНОР-а у јубиларној години на измаку. Седамдесетпет година од ослобођења наше отаџбине, којој је ово најдужи период постојања у миру и слободи коју су донели храбри борци НОР-а и Црвене армије. Велики јубилеј, достојанствено и свечано је обележен широм Србије, од Суботице до Врања, од Зајечара до Ваљева. Посебно је значајно и да су све ове свечаности обележене уз пуну подршку органа власти и бројно присуство омладине и грађана. Централна свечаност 75. година ослобођења Београда и Србије одржана је у Београду у Сава центру под покровитељством Председника Србије Александра Вучића, уз присуство премијера Руске Федерације Дмитрија Медведева. Обавеза је СУБНОР-а, као баштиника антифашизма у Србији да уз сарадњу са свим организацијама патриотске, антифашистичке провениенције учини све како би будућност наше отаџбине била обезбеђена и очуван стабилан мир и просперитет свих њених грађана. Посебна захвалност нашим колективним члановима изражена је додељивањем Повеља и Захвалница СУБНОР-а Србије, које је уручио заменик председника Видосав Ковачевић. Захвалница је уручена и дугогодишњем председнику Управног одбора књижевне Фондације „Драгојло Дудић”, књижевнику и публицисти Милошу Јевтићу. Изједначавање победника са губитницима у Другом светском рату и свесно брисање сећања кроз школски систем код нових генерација о томе ко је донео мир и слободу и по цену коликих жртава мора бити заустављено. Србија је доказала и показала у Великом рату, Другом светском рату и током злочиначког бомбардовања 1999. да њен народ не прави грешке када се треба определити за добро, ма колико га то коштало.

75 Међународна сарадња

АНТИФАШИЗАМ УВЕК ПОБЕЂУЈЕ ПОНОСНИ НА ТРАДИЦИЈУ, СВИ ЋЕМО СЕ БОРИТИ ПРОТИВ РЕТРОГРАДНИХ ЈУРИШНИКА И ДЕСНИЧАРА КОЈИ ПОКУШАВАЈУ ДА ВРАТЕ АВЕТИ ПРОШЛОСТИ

У

већини не само европских држава влада забринутост због насртаја ретроградних политичких опција, које би, поред осталог, желеле да рехабилитују поражени националсоцијализам и фашизам хитлеровске провиненције из Другог светског рата. У том склопу, као одговор, расте антифашистички фронт који свим демократским средствима указује на пошаст некадашње погубне политике и садашњих поклоника. У том склопу САБА Хрватске је, као део Међународне организације антифашиста и покрета отпора ФИР, организовала скуп представника из више европских држава и усвојила декларацију упућену владама и Европском парламенту у нади да ће се прикључити општој забринутости и адекватним потезима укључити у онемогућавање реваншиста . У раду скупа је учествовала и делегација СУБНОР-а Србије, који су представљали члан Председништва Владимир Бабшек Орешковић и члан Републичког одбора Зденко Дупланчић. На пленарној седници говорио је Владимир Бабшек Орешковић и, између осталог, нагласио: „Желим да вас поздравим у име Савеза удружења бораца народноослободилачког рата Србије, који са 135.000 чланова постоји и ради већ више од 70 година. Чиним то и у име председника, вама знаног друга Душана Чукића који је због болести спречен да буде овде присутан. У Београду, престоници Републике Србије, у организацији СУБНОР Србије и под окрилљем државе Србије, одржана је Балканска антифашистичка конференција под називом „Peace, Understanding, Accord” од 5-6 маја 2018. На њој су узеле учешће делегације на највишем нивоу из Грчке, Бугарске, Албаније, Македоније, Црне Горе, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Републике Српске и Србије, као и представници Међународне федерације бораца покрета отпора са седиштем у Берлину из Мађарске, Италије, Немачке и Русије.

НАША ПОРУКА ЈЕ ЈАСНА Према оценама самих учесника, ово је био веома успешан скуп. На њему су окупљене организације у име свих својих припадника, поносни су на своју антифашистичку традицију, указали на неопходност актуелне борбе против поново нарастајућих фашистицких идеологија и њених промотера у савременом свету. Из Србије поново шаљемо поруку да смо јединствени и одлучни у супротстављању профашистичким, реваншистичким снагама које карактеришу тоталитаризам, шовинизам и расизам, као и негација извојеваних цивилизацијских слобода и права појединаца, социјалних група, као и читавих нација и држава. Ове снаге поново прете да силом, разним видовима принуде и безочне манипулације, освоје простор на којем су поражени борбом широког фронта антифашиста, пре свега у Другом светском рату. Подсетио бих да је партизански покрет, чије су светле антифашистичке традиције у основи СУБНОР-а, Други светски рат завршио као пета на свету и четврта у Европи армија. Такође је чињеница и да је у овом ослободилачком рату живот изгубио сваки седми становник наше земље Југославије. Гајећи најдубље поштовње дела оних који су се, уз велике жртве, успешно супротставили фашизму док је он био на врхунцу, морамо неуморно радити на томе да тај светли пример остане јасан путоказ за даљу борбу. У том циљу, организације ветерана и њихових потомака морају да истрајно раде на неговању јасног историјског сећања и темељних антифашистичких традиција.

ЗЛО НЕ МОЖЕ ДА СЕ ПРАВДА Свако ко у овом времену настоји да фалсификује историју, оправда зло какав је фашизам, његове носиоце и симболе, релативизује учињене злочине, наћи ће у нама непомирљивог противника. Указујемо да је то дужност свих

РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ слободоумних, прогресивних снага, у чијим редовима чврсто корачамо дајући пуни допринос одбрани цивилизацијских вредности и перспектииве савременог света, као и нових генерација. Нарочито се намеће задатак да ове светле вредности афирмишемо и кроз научна истраживања, као и у сфери образовања и васпитања, поготово младих нараштаја. Неопходно је да се образовно-васпитни програми систематски обогаћују садржајима, поткрепљеним конкретним подацима, о социјално-економским, идеолошко-политичким извориштима фашизма, те историјским резултатима, тековинама, потреби и важности даље антифашистичке борбе у којој све демократске организације и грађани имају своје место. Не смемо толерисати да се племените идеје помирења и саживота поистовете са перфидним покушајима тзв. мирења, па чак изједначавања идеологија и носилаца фашизма као и колаборације са фашистичким угњетачима, у односу на антифашистићку борбу која их је у скорој прошлости убедљиво победила, на добро свету у којем живимо и предајемо га у наслеђе новим генерацијама. Сведоци смо да се неофашисти, у околностима које данас, на жалост, у низу карактеристичних елемената подсецају на историјска времена која су погодовала ступању на историјску сцену њихових неславних узора, убрзано организују, па чак настоје да легализују, убацујући своје семе зла у локалне и шире институције савременог света. Саме антифашистичке организације имају не само значајну улогу, него носе конкретну одговорност да не посустају у борби која се данас води свим расположивим демократским политичким средствима, уз мобилизацију најширег фронта против неофашистичког зла. Наглашавајући у томе одговомост локалних и централних државних органа, регионалних асоцијација, као и међународне заједнице, морамо истаћи да смо чврсто решени да у својим срединама, на регионалном и глобалном плану, пуном снагом доприносимо спровођењу ефективне политике искорењавања фашизма, уз перманентно обликовање друштвене климе у којој неофашизму нема места. Посебан задатак је пред земљама насталих после Југославије које живе као суседи да градимо и развијамо позитивне односе са посебним погледом на будућност. Тиме даље развијамо међусобне односе, али и смањујемо простор за појаве фашизма” – рекао је члан Председништва СУБНОР-а Србије Владимир Бабшек Орешковић на међународном скупу у Загребу. Март 2020. | БОРАЦ | 7

75

СЕЋАЊЕ

Традиција

Борци на окупу

ДУХ БОРБЕНИ ТРАЈЕ

У

Рудом су, на почетку Другог светског рата на нашим теренима, 21. децембра 1941. године, били постројени пред Врховним командантом борци Првог и Другог црногорског, Трећег крагујевачког, Четвртог краљевачког, Петог шумадијског и Шестог београдског батаљона. Тада је формирана и Прва пролетерска ударна бригада, славна зачетница будуће југословенске народне армије. У строју у Рудом налазио се и 241 борац Трећег крагујевачког батаљона из чијег су састава за Народне хероје проглашени Драгољуб Божовић Жућа, Ђура Димитријевић, Мирко Јовановић, Раја Недељковић, Воја Радић, Мома Станојловић, Мијалко Тодоровић Плави и Миодраг Урошевић Артем и најмлађи борац Еуген Лебарић (касније генерал пуковник ЈНА). Први погинули борци бригаде били су из састава овог батаљона Ратинац Драгосав и Миодраг (отац и син). Поводом формирања бригаде делегација СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије положила је венац на гробницу Народних хероја у центру Крагујевца и одала пошту палим борцима. Основна школа „Трећи крагујевачки батаљон” приредила је уметнички програм. За успешну сарадњу и допринос, школи је уручена захвалница СУБНОР-а Србије и ратна слика бораца Трећег крагујевачког батаљона чије име са поносом носи. У име СУБНОР-а Крагујевца свим присутнима су се обратили потпредседник Спасоје Влаховић и секретар Мирослав Лазаревић истакавши да ако заборавимо слободаре и борце партизане, заборављамо и будућност. И у Београду, у оквиру Општинског одбора СУБНОР-а Савски венац и Секције Прве пролетерске бригаде, одржана је свечаност на којој је, између осталих, говорио борац Зденко Дупланчић о тешким и славним данима борбе за слободу. Скупу су присуствовали и Народни херој, генерал пуковник ЈНА Петар Матић Дуле, затим словенац Албин Пиберник који је са 11 година био учесник Игманског марша у најтежим временским условима, партизански курир 8 | БОРАЦ | Март 2020.

са Сутјеске и из дана ослобођења Београда 1944. Михајло Миша Мирковић, борац Треће крајишке бригаде Љубиша Антонијевић и болничарка из Трећег батаљона Треће санџачке пролетерске бригаде Мила Ђорђић. Свечаности су у име СУБНОР-а Србије присуствовали чланови Председништва Мирољуб Васић и Владимир

На Игман, као некад

ПУТЕВИМА ХРАБРИХ ПРОЛЕТЕРА У ЈЕДНОМ СТРОЈУ КАД НИ ЦИЧА ЗИМА НИЈЕ ЗАУСТАВИЛА КОЛОНУ

В

ише хиљада антифашиста са простора бивше Југославије окупило се на Игману у близини Сарајева да обележе један од најзначајнијих догађаја партизанске народноослободилачке епопеје из 1942. године. Организатор манифестације био је САБНОР у Kантону Сарајево. Скупу

Бабшек Орешковић, затим председник Градског одбора Бора Ерцеговац као и представници других партизанских јединица и сродних организација и удружења. У пригодном програму учествовали су ученици средњих и основних школа, добитници награда на литерарним и музичким такмичењима. на Великом пољу код Споменика Првој пролетерској НОУ бригади обратили су се представници борачких и антифашистичких делегација Босне и Херцеговине, Србије, Словеније, Црне Горе, Македоније и Аустрије. Посебно је поздрављен Албин Пиберник, који је са 11 година, заједно са својим родитељима, био учесник марша и прешао преко залеђеног Игмана 1942. године у партизанском строју. Делегацију СУБНОР-а Србије предводио је Зденко Дупланчић, члан Републичког одбора СУБНОР-а Србије и председник Секције Прве пролетерске НОУ бригаде. Дупланчић је истакао: „Игмански марш у историји НОР-а Прве пролетерске НОУ бригаде има достојно место, а који је специфичан у односу на друге маршеве бригаде, родоначелнице славне Југословенске народне армије, која је нашу бившу домовину Југославију, сврстала у победнице Другог светског рата. Овај марш, за разлику од сталих, изведен је без борбе, али је био веома тежак због лоших метеоролошких услова. Важно је да што масовније обележавамо овакве датуме из славне историје НОБ и због тога што многи накнадни тумачи наводне истине грубо фалсификују ондашњу стварност и славе авети и губитнике Другог светског рата”.

O.C.

75

СЕЋАЊЕ

Комеморација на обали Саве

Шумадија

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ФАШИСТА

П Србија одаје пошту

ХОЛОКАУСТ СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА МОНСТРУОЗНО УБИЈАЊЕ ЉУДИ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ САМО ЗАТО ШТО СУ ДРУГЕ РАСЕ ИЛИ ДРУГАЧИЈЕ МИСЛЕ

М

инистар Зоран Ђорђевић предводио је централну државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста и уз пуне војне и државне почасти положио венац код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

Mинистар Ђорђевић истакао је да се овог 27. јануара обележава тачно седам и по деценија од ослобођења јеврејских затвореника из Аушвица од стране совјетске Црвене армије 1945. године. „У Холокаусту је на монструозан начин убијено шест милиона припадника јеврејске вере и националности. Нацистички пројекат „германског натчовека” неславно се завршио у бујици Волге код Стаљинграда, под ледом око Лењинграда, у блату Курска и у подножју наших планина”, рекао је Ђорђевић. Он је истакао да нацисти, у крајњем исходу и упркос свему, нису успели да униште ни јудеохришћански идентитет великог немачког народа. „Велика већина припадника немачког народа, а нарочито њихове политичке елите, изражавају жаљење због несреће коју су проузроковали у Другом светском рату, указују дужно поштовање жртвама и искрено саосећа-

ју у болу потомака жртава Холокауста. Тај идентитет нас обавезује да увек изнова подсећамо све који то не знају или не желе да знају због чега је победа над фашизмом у Другом светском рату једна од темељних вредности Организације Уједињених Нација и уједињене Европе”, рекао је министар. Ђорђевић је овом приликом послао поруку да није добро одузимати идентитет другом и другачијем човеку или народу, јер можда тиме у свој сопствени идентитет уграђујете нешто што није достојно ни човека ни народа. „Нама су више него икад потребни мир, стабилност и јединство, како бисмо сарађивали и интегрисали се у заједничкој европској будућности зарад општег бољитка и напредовања”, закључио је. Поред министра Ђорђевића венце и цвеће код споменика положили су и изасланик председника Народне Скупштине Републике Србије Верољуб Арсић, преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, представници Јеврејске општине Београда, представник Националног савета Ромске Националне мањине, градоначелник Града Београда Зоран Радојичић, чланови дипломатског кора, удружења и грађани. Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.

И.Т.

оводом 27. јануара - Међународног дана сећања на жртве Холокауста, у Крагујевцу на гробници где почивају 122 Србина, Јевреја и Рома које су немачки фашисти и љотићевци стрељали 20. октобра 1941. године одржана је комеморативна свечаност, положене црвене руже и запаљене свеће. Цвеће су положиле делегације амбасаде Израела коју је предводила амбасадор Елизабет Кам Фишер, Скупштина града Краујевца на челу са председником Мирославом Петрашиновићем, СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије, Удружења српско израелског пријатељства „Ахава” из Крагујевца и чланови породица страдалих. Амбасадорка Фишер је у разговору са председником Окружног одбора СУБНОР-а Шумадије академиком Жељком В. Зиројевићем и његовим сарадницима одала признање организацији ветерана и потомака за све што је учинила око подизања спомен обележја у Багремару и на згаришту куће Живадина Несторовића у Книћу, расветљавању истине о јеврејској породици Барон из Крагујевца коју су чували часни гружански домаћини, као и вишегодишњем истраживању о страдању јеврејске заједнице. Захваљујући, амбасадорки Зиројевић је позвао амбасадорку Израле да посети Кнић и СУБНОР што је она са задовољством прихватила. У музеју „21. октобар” у Шумарицама у препуној сали одржана је академија „Сећањем од незаборава”, као и приказан документарни филм о страдању Јевреја у Крагујевцу. Потресно је било и казивање Душана Холендера, сина Золтана Холендера који је преживео Холокауст. Значајно је напоменути да је поводом ове манифестације из Немачке дошао Адам Шмитхубер, праунук Живадина Несторовића и положио црвену ружу на гробницу стрељаних и поклонио се сенима стрељаних родољуба.

Март 2020. | БОРАЦ | 9

75

ДОГАЂАЈИ

Рушитељи морају да одговарају

САОПШТЕЊЕ СУБНОР-а СРБИЈЕ

П

оводом изјаве председника „Двери” Бошка Обрадовића, да војска и полиција треба да преузму власт и заштите границе од мигрантске кризе, наводећи да их председник државе Александар Вучић држи отворене, како би, по сваку цену, добио подршку немачке канцеларке Ангеле Меркел и породице Сорош да остане на власти. Обрадовић, како преносе медији, каже: „Вучић је у овом трнутку постао највећа безбедносна претња за Србију и хитно мора бити изолован.” Дакле, војска и полиција треба да преузму власт у овој држави и треба да заштите државне границе од мигрантске кризе која долази. У вези с тим, СУБНОР Србије са преко 130.000 чланова, уважени део две основне међународне организације антифашиста и поносни носилац Сретењског ордена Републике Србије за патриотизам и седамдесетогодишњи успешан рад у корист бољитка наше отаџбине и општег мира и разумевања, са индигнацијом одбија позиве дела назови политичке опозиције која би војску и полицију придобила у пучисте за рушење уставног поретка у нашој земљи. СУБНОР Србије, са пуним својим капацитетом подржава институције Републике Србије, што значи: председника Републике Србије Александра Вучића, Скупштину и Владу Републике Србије на путу који обезбеђује мир, просперитет и развој и против смо било каквих насилничких метода у политичкој борби. Спремни смо за сарадњу са свим државним и локалним органима власти, као и са политичким партијама које баштине културу сећања и очувања традиција на нашу славну ослободилачку и антифашистичку прошлост.

ПОЛИТИКА ЕМОТИВНО И ПРИСТРАСНО О ПАРТИЗАНИМА И КОМУНИСТИМА

С

убота, 28. фебруар 2020. године, заслужује да уђе у анале, односно у историју рада Народне скупштине Србије. Нажалост, не по нечему корисном и позитивном за помирење и суживот српског народа, него по сасвим супротном. Својим емотивним, пристрасним и непримереним говором, односно репликом, председница Народне скупштине, високообразована Маја Гојковић је и то ном и речима говорила све најгоре о партизанима и комунистима, а тиме и о њиховим потомцима. Да би оправдала захтев за увођење „равногорске споменице 1941”, она је минимизирала и омаловажавала допринос партизана у антифашистичком покрету. Потпуно неуверљиво и ничим неизазвана, она је, по ред осталог рекпа: „Да сам тада живела, приступила бих покрету Драже Михајловића, а не комунистима”. Историјска је чињеница да су четници, почетком устанка у Србији 1941. године, били саучесници антифашистичке борбе, али то је трајало само неколико месеци. Најбољи пример за то је борба с Немцима, у покушају ослобађања Лознице и Шапца, концем августа 1941. године. Под команду официра Краљеве војске, Веселина Мисите, са својим добровољцима ставили су се самосталне вође Ратко Мартиновић и поп Владо Зечевић. У тој борби, Мисита је погинуо. Како Дража Михајловић није одобравао борбу против Немаца, после напада на Шабац, он је Мартиновића и Зечевића позвао на одговорност. Међутим, они су Дражи отказали послушност и своје добровољце одвели у партизанске јединице. Народни херој, Владо Зечевић је био делегат на заседању Авноја у Јајцу, а по ослобођењу Југославије обављао је високе друштвено-политичке функције. Ратко Мартиновић је као официр у ослобођеној земљи напредовао до чина генерал-потпуковника. До краја те, 1941. године, дошло је у целој поробљеној Југославији до потпуног цепања јулског, заједничког покрета, на партизанске и четничке, међусобно супротстављене, наоружане формације. Свако зна која страна је наставила антифашистичку борбу до коначног ослобођења Југославије, 1945. године, а која је тим разлазом завршила своје учешће у антифашистичком покрету. (Детаљнији подаци о именима и догађајима из 1941. године, могу се наћи на друштвеним мрежама). Светко Латиновић, Kaћ

10 | БОРАЦ | Март 2020.

Међународна федерација

НОВИ ТИМ ЗА МИР НИКАД ДО САДА СРБИЈА НИЈЕ ИМАЛА ПРЕДСТАВНИКА У МОЋНОЈ ЕВРОПСКОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ

М

еђународна федерација антифашиста и покрета отпора ФИР, са седиштем у Берлину, изабрала је на конгресу у италијанској Ређо Емилији Почасно председништво организације као нови тим за даљу успешнију борбу у одбрану мира на нашем континенту. У задњем броју званичног гласила, који је дистрибуиран свим државама чланицама у Европи и ОУН у чијем се склопу такође спроводе акције против оживљавања нацизма и растућег ревизионизма идеологије поражених у Другом светском рату, објављене су и фотографија угледника из осам држава да заједничким радом допринесу смиривању страсти рушилаца сарадње и мирног живота свих људи. У органима ФИР до сада никад није било представника СУБНОР-а Србије и поред тога што је наша организација један од оснивача. У нови тим са специфичним значајем и задацима овог пута је Конгрес Међународне федерације једногласно изабрао председника СУБНОР-а Србије Душана Чукића, што је својеврсно признање нашој држави за чување антифашизма као цивилизацијске тековине, ветеранској организацији са преко 130.000 чланова чије је добар рад препознат и уважен и мимо наших граница. Сретењски орден којим је Председник Републике Србије одликовао СУБНОР за седам деценија плодног рада, као и најновије велико признање Међународне федерације антифашиста, замајац су за заједничке напоре да се настави у интересу свестраног бољитка Србије, мира и опште сарадње.

75

РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Метино брдо

САМО СЛОБОДНЕ ПТИЦЕ ЛЕТЕ

Н

а висоравни изнад Крагујевца, на Метином брду, у Другом светском рату су немачки фашисти и љотићевци подигли крајем 1941. године једини логор у овом делу Србије. Ту су затварали антифашисте, партизане, Јевреје, све који су били против фашистичких завојевача. После тортура и мучења родољуби су извођени пред стрељачки строј унутар логора и убијани. Највећи злочин извршен је 2. марта 1942. године када су стрељана 64 родољуба. Поводом 78 година од тог бестијалног чина на спомен обележје Талац положени су венци и одата пошта. Венце су положиле делегације Скупштине града Крагујевца, Војске Србије, СУБНОР-а Шумадије, Раче, Тополе, Аранђеловца, Крагујевца, Кнића и чланови породица стрељаних. Обраћајући се у име СУБНОР-а Србије, потредседник Жељко В. Зиројевић је између осталог рекао: „Клањамо се сенима родољуба који нису сагли главу пред фашистичким неманима и њиховим слугама, већ су у смрт одлазили уздигнуте главе, стиснутих песница и са поклицима посвећеним слободи. Хероизам студената Драгана Банића, курира Милана Благојевића Шпанца, који је скочио на немачки митраљез и омогућио петорици другова да побегну са губилишта изазива дивљење и поштовање СУБ-

Прича о антифашистима

ГИНУЛИ СУ МЛАДИ ЗА СЛОБОДУ

И

мао је само двадесет година када су га Немци, са још 160 родољуба, у јутро, 6. септембра 1943. године, извели из нацистичког логора у Петровграду и стрељали на стратишту Багљаш. Тако је скончао тек започети живот Добан Кориолан Беба, ученик четвртог разреда учитељске школе у Вршцу. Страдао је због младалачких, слободарских уверења, због осећања за правду, због жеље за животом достојним човека, због борбе против фашиста, због храбрости да са другом Михајлом Крстићем, из суседне Румуније допрема оружје и муницију за јужнобанатске партизане. Ухапшен је са групом вршњака из Учитељске школе 6. фебрура 1943, дан уочи двадестог рођендана. Мучен и злостављан по методама злогласног полицајца Јураја Шпилера, држао се јуначки. Рођен је у Куштиљу 7. фебруара 1943, у селу на домак Вршца, претежно насељеним румунским живљем. Припадао је идеји неустрашивог, вршачког антифашистичког корпуса. Његово име носи основна школа у родном месту, испред

НОР-а, који чува успомену на све погинуле у борби за слободу, високо је носио и носиће барјак патриотизма, љубави према Србији и антифашистичкој традицији...”. Члан Градског већа Крагујевца др Гордана Дамњановић је истакла: „Хвала СУБНОР-у Крагујевца и Шумадије и његовом руководству што обнављају и подижу спомен обележја и чувају од заборава знане и мање знане хероје...”. Ученици школе „Вук Караџић” извели су програм, а кроз стихове књижевнице Јасмине Ан Јовановић послата је порука. „Немило нас сви требили кроз време, ал смо народ који се из историјског пепела рађа, усидрени у храброј поносној, пркосној луци. Залудо у нас пуцају, лјагају нас, прете. Изнова се рађамо и устајемо, сејући лепоту и радост планете. Одавде, на све стране света, само слободне птице лете”.

које су му захвални мештани подигли споменик. У Априлском рату, 1941. године, заробљено је 29 војника војске Краљевине Југославије румунске националности из Куштиља, који су часно вршили своју војничку дужност. У самим борбама са Хитлеровом солдатеском, на бранику домовине, погинуо је Георге Барбу. Њих 27. вратило се из заробљеништва, док је Лазар Патрут стрељан у логору у Немачкој, 1945. непосредно пред ослобођење. Током ратних година своје животе уткали су у темеље слободе мештани Куштиља – Александар Томић, Милисав Стојаковић, Тодор Пенеа, Трајан Циобора и Петру Лова Патрут. Поводом рођендана млађаног јунака Добана Кориолан Бебе, СУБНОР Града Вршца, приредио је, уз подршку управе града Вршца и сарадњи са Основном школом и Месном заједницом Куштиљ, Мали час из историје. Свечану песму СУБНОР Србије „Партизан сам, тим се дичим…”и музичку подршку током свечаности, пружио је трубачки оргестар Фанфара из Куштиља. Професор Вељко Стојановић, говорио је о значају борбе за слободу, о чувању успомене и важност сећања људе који су за слободу дали своје животе, нагласивши да ће град Вршац, као и увек до сад, давати своју подршку и свој допринос антифашизму, родољубљу и очувању интегритета и суверенитету.

Ж.З.

Ученици су са наставницима и директором, код споменика, засадили стабла у оквиру сталне акције СУБНОР Вршац на подизању Паркова мира и слободе. Мирча Болдовина, директор школе, са великим одушевљењем прихватио је идеју обнове Дана школе и то пренео на своје сараднике и ученике, који су у препуној школској сали, приредили несвакидашњи програм на румунском, српском, француском и енглеском језику, посвећен Добану Кориолану али и свакодневном животу и раду ученика. „Заједно са члановима и председником СУБНОР града Вршца, сваке године ћемо славити дан рођења нашег великог националног хероја”, рекао је директор Болдовина. Допринос успеху приредбе посвећене слободарима из Куштиља дали су ученици четвртог разреда из Војводинаца и Куштиља. Програм су осмислили и увежбали наставници Фортуз Сузана и Мозор Маринике васпитачица Панчован Денди са ђацима из Војводинаца. А из Кушиљева Васиљев Перса и Зоја Журка, Наталија Стан, професор румунског језика. Стефан Вероника, профессор француског језика, Стојанвић Адриана, професор енглеског језика и Главоњић Александра, професор српског језика. Д. Ђорђевић

Март 2020. | БОРАЦ | 11

75

РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Врање

ПЛОТУНИ ЗА ПРАЗНИК У Врању се, крај Карађорђевог барељефа, окупило градско руководство, представници Војске Србије, чланови СУБНОР-а и бројни грађани да са поносом прославе Дан државности наше Републике. Минутом ћутања и полагањем венаца, уз рецитал патриотске поезије које су извели глумци домаћег театра и хора Музичке школе „Стеван Мокрањац”, увеличана је свечаност. А почасна јединица Војске Србије је почасним плотуном употпунила сам свечани догађај. Скупу се обратио председник Скупштине Града др Дејан Тричковић, а у току дана делегати Скупштине СУБНОР-а одржали су радну седницу на којој су усвојили извештај о протеклoм периоду и програм рада за ову годину. У исто време заменик председника Градског одбора Миша Стојчић говорио је о Дану државности и историјском периоду из 1804. у Орашцу и 1835. године у Крагујевцу кад су народни трибуни усмерили којим модерним правцем треба да се креће наша отаџбина. С. М.

Нова Варош

ЈЕДИНСТВЕНИ И ВЕРНИ ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ СУБНОР Нове Вароши предвођен агилним председником Рајком Милошевићем и чланом Председништва Радојком Чоловићем, спроводећи смернице и задатке СУБНОР-а Србије успешно је завршио 2019. годину и у многим детаљима допринео развоју своје средине. Враћене су на угледно место бисте народних хероја које су скрнавили локални вандали, урађена је спомен костурница и још две спомен плоче изгинулима од фашистичког терора. Обновљено је 13 спомен обележја и подигнута спомен чесма и споменик код Рибњака. Омасовљавајући организацију млађим чланством и обележавајући значајне датуме наше славне историје, СУБНОР Нове Вароши је оваквим радом показао да се само јединством може доћи до успешних резултата.

12 | БОРАЦ | Март 2020.

Прослава Дана државности у Врању

Ужице

Пирот

КАЗИВАЊА О ХЕРОЈИМА КАДИЊАЧЕ

ОДАТЛЕ СУ СКОЈЕВЦИ КРЕНУЛИ

У Народном музеју у Ужицу промовисан је зборник радова и казивања „Кадињача 1941–1979. битка и спомен обележје”. У присуству великог броја бораца и јавних личности града о Зборнику су казивали др Александар Стојановић, Станојка Миливојевић и др Живота Марковић приређивач који је захвалио ауторима на вредним прилозима о историјском вису изнад Ужица, где се посебно 1941. године водила неравноправна битка бранилаца Ужичке републике, једини ослобођене територије од фашиста у овом делу окупиране Европе, са немачким фашистичким ескадронима. На промоцији књиге посебно је исказана захвалност рецензентима др Мирољубу Васићу и др Александру Стојановићу.

Месно удружење Крупац и Градски одбор СУБНОР-а Пирота обележили су окупљање СКОЈ-еваца на Крупачком врелу 3. марта 1943. године. Тада је Душан Тасковић Срећко, члан Окружног одбора КПЈ Ниш, одржао састанак са омладинцима Пирота на подручју села Крупац и Велико село и објаснио циљеве НОБ. После састанка велики број омладинаца ступио је у партизанске јединице. Поред чланова СУБНОР-а, сећању на борце су присуствовали чланови месних удружења Крупац и Петровац и мештани села Крупац. Положени су цвеће и венци на спомен плочу, а о догађају су говорили потпредседник Градског одбора СУБНОР-а Никола Божић и заменик градоначелника Пирота Видојко Панајотовић. Промоција зборника радова и казивања „Кадињача 1941–1979. битка и спомен обележје” у Ужицу

75

РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Врање – одавање поште хероју

Врање

ТАКО СЕ БОРИО ХЕРОЈ КАРПОШ Пред сам крај Другог светског рата, партизанске јединице интензивирале су борбена дејства на југу Србије како би слободну територију, са десне стране Јужне Мораве која се простирала од Пирота до Куманова, очистили од преосталих бугарских и четничких постаја и борбених група. У једној од тих борби, у Бујановачком селу Биљача. 7. фебруара 1944. године погинуо је Христијан Тодоровски – Карпош, народни херој. На дан његове погибије, крај спомен-бисте хероја окупиле су се делегације борачких организација Куманова, Бујановца и Врања, делегација Града Куманова и пун аутобус резервних војних старешина и грађана Куманова. Како би одали дужну пошту хероју и евоцирали успомене на његов животни пут, дело и храбру погибију. Посебну пажњу изазвало је присуство и учешће у одавању поште Карпошевог братанца Владимира Тодоровског из Куманова. После одавања поште и полагањем цвећа, о лику и делу Карпоша говорио је Божидар Недељковић, председник Општинског одбора СУБНОР-а Бујановац, домаћин манифестације. Говорећи о младом Карпошу, Недељковић је истакао његово немирење са друштвеним неправдама тога времена и посебно антифашистички дух. Због припадања СКОЈ-у и ширења напредних идеја Карпош је био искључен из кумановске Гимназије без права уписа у другу школу. Са почетком Другог светског рата било је разбијено језгро кумановске групе па се Карпош се прикључио српским пар-

тизанима из Кукавичког одреда. Потом прелази у Други јужноморавски одред код славног команданта Живојина Николића Брке. У току 1943. године на територији Врања, у селу Коћури, формира Кумановску чету која касније прераста батаљон, који је борбено дејствовао у рејону планине Козјак и на обронцима Скопске Црне Горе. У моменту погибије, у борби са окупаторском бугарском војском, био је командант Кумановског партизанског батаљона. С. М.

Шумадија

СЛОЖНО И У ИСТОМ СТИЛУ Окружни одбор СУБНОР-а Шумадије је у протеклом периоду постигао веома запажене резултате на јачању организације, омасовљењу, обнови и подизању спомен обележја. Ово је на седници, којом је председавао пуковник проф. Жељко В. Зиројевић, истакнуто и у исто време изражено задовољство што се полако СУБНОР-у враћа место које припада и посебно потенцирали да само јединствени и сложни организација може бити покретачка снага. На седници су разматрани извештаји о раду и финансијама, као и предлог измена и допуна Статута СУБНОР-а Србије који је дат на јавну расправу. Став СУБНОР-а Шумадије је да треба остати назив СУБНОР Србије 1941 - 1945, 1991-1999. године, да се не мења назив Републички одбор и Председништво а треба узети у обзир и нови закон о борцима који је усвојен јер учесници ратова 1991-1999. године су сигурни настављачи наших антифашистичких и слободарских традиција.

Разматрана су и одређена кадровска питања. Апеловано је да се на свим нивоима мора сачувати јединство организације како у врху СУБНОР-а Србије тако и у организацији по дубини. Истакнуто је да је захваљујући председнику Душану Чукићу и његовом раду, као и раду његових сарадника, име СУБНОР-а Србије постало препознатљиво и широм. На седници је представљена монографија СУБНОР-а Србије „Стазе родољубља” пуковника Зорана Јаковљевића, у којој је на изузетан начин представљена наша организација и њене „године борбе и стварања Било је речи и о обележавању 75-годишњице победе над фашизмом, организовању Бесмртног пука као и о осталим активностима. Ж.З.

Лесковац

ЧЕСМА У ЧАСТ БРАНИЛАЦА После две деценије од завршетка ратова 1990-1999. године у Лесковцу је на платоу преко пута Технолошког факултета откривена Спомен чесма посвећена палим борцима у одбрани отаџбине у време злочиначке натовске агресије. Један од главних иницијатора за подизање овог спомен обележја био је Градски одбор СУБНОР-а. После дужег настојања, писмених захтева и датог мишљења о локацији ове Спомен чесме свечано отварање је у организацији локалне самоуправе и борачких организације обављено у присуству великог броја грађана, међу којим су велики број чинили чланови борачких организација, а посебно Градског одбора СУБНОР-а. Аутор спомен чесме је иначе вајар Бојан Констатиновић из Лесковца. Скупу се обратио један од родитеља учесника ратова Слободан Станковић, који је рекао: „Јесте да је доста времена прошло, 20 година како смо се борили, али захвални смо што је коначно остављен траг, јер није мртав борац који је умро, већ онај који је заборављен”. Градоначелник Лесковца Горан Цветановић је између осталога истакао: „Можда реч и споменици не могу у потпуности сачувати успомене на пале борце и жртве њихових најближих, али су начин да се од заборава отргне њихова храброст, посвећеност и љубав према својој земљи.” На спомен чесму су положени многобројни венци, а у име Окружног и Градског одбора СУБНОР-а почаст су одали Мирослав Здравковић, Хранислав Ракић и Златомир Пешић. Март 2020. | БОРАЦ | 13

РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Јабланички округ

ВЕЛИКИ ДОПРИНОС ЦРНОТРАВАЦА Општински одбор СУБНОР-а Црне Траве у сарадњи са Општинским одбором СУБНОР-а Власотинца и Окружним одбором СУБНОР-а Jабланичког округа сваке године са пуно посвећености и ангажовања обележава 4. фебруар, као дан формирања Седме српске ударне бригаде 1944. године у селу Јабуковику. Бригада је основана Наредбом Главног штаба НОВ и ПОЈ за Србију од Лужничког и Црнотравског батаљона Другог јужноморавског одреда и нових бораца под именом Пета јужноморавска бригада са око 500 бораца. Тај назив је носила до 5. јуна 1944. године када је формирана 23. српска дивизија у чији састав је ушла. Бригада је имала четири батаљона, а до краја 1944. године број бораца је нарастао на 4.000. Командант је био Ђура Златковић, а његов заменик Радослав Митровић. На школској згради 4. јула 1950. године постављена је спомен плоча. И управо се на том месту организује свечаност уз присуство великог броја становника црнотравског подручја. Домаћин је Општински одбор СУБНОР-а Црна Трава на челу са председником Жиком Јовановићем, који је говорио о доприносу црнотравског краја у борби против фашистичког окупатора. Посебно наглашавајући да из тога краја није било ни једног сарадника окупатора, већ је народ Црне Траве био јединствен у одбрани слободе. Учеснике прославе поздравио је и председник општине Црна Трава Славољуб Благојевић, а после тога је говорио мр Мирослав Здравковић, члан Републичког одбора СУБНОР-а Србије и председник Окружног одбора СУБНОР-а Јабланичког округа: „Црна Трава часно је дала велики допринос у борби за слободу и врло успешно се супротстављала бугарском и немачком окупатору. Треба се енергично супротставити свим ретроградним снагама које покушавају да негирају херојску борбу за слободу, и посебно педесетогодишњи успешни развој социјалистичке Југославије, омаловажавајући све што је у то време постигнуто на домаћем и међународном плану. Не може се дозволити да се перу биографије осведочених злочинаца и издајника сопственог народа, да им се дозволи уништавање свега што је постигнуто у Социјалистичкој Југославији и да се негира постојање читаве једне

14 | БОРАЦ | Март 2020.

75 генерације која је изградила успешну земљу” – рекао је Мирослав Здравковић. Делегацију СУБНОР-а представљали су и проф. др Живан Стојковић, проф. др Драгомир Радовановић и Чедомир Митић. Свечаност је завршена свечаном песмом СУБНОР-а Србије „Партизан сам, тим се дичим”. М.З.

Kрушевац

ЗА ЦВЕТ СЛОБОДЕ ГОРЕЛИ Преживели борци Расинског партизанског одреда за село Слатинце, из шумовитог подножја Јастрепца у близини Крушевца, рекли су да је било најмање село тог краја за време Другог светског рата, имало је двадесетпет кућа и око сто житеља, а имало је највеће срце имали за партизане. Поводом обележавања годишњице неравноправне борбе са немцима, 18. фебруара 1943. године под слоганом „Зa свет слободе горели и остали у пламену”, Градски одбор СУБНОР-а Крушевац организовао је помен код Споменика палим борцима партизанима, погинулим и стрељаним мештанима у селу Слатина. У присуству чланова СУБНОР-а, чланова организације резервних војних старешина, команданта гарнизона Крушевца, председника националног парка Слободишта и мештана потомака палих бораца за ослобођење од фашизма, положено је цвеће и одата пошта. Председник СУБНОР-а Крушевац Илија Омић подсетио је хронолошки деловање Расинског партизанског одреда и трагедију села. Фебруара 1943. године немци су сурово спалили до темеља цело село. У 22 буктиње горели су и живи људи, мештани. После ослобођења мештани су поново уз помоћ народне власти и преживелих бораца Расинског партизанског одреда подигли нове куће на згариштима. У рату са немцима априла 1941. године учествовало је и заробљено девет мештана. У НОБ-у је учествовало од 1941 – 1944 године 13 мештана. Погинала су двојица. Фебруара 1943. године стрељано је 11 мештана, док је један погинуо у Нишу у логору на Бубњу. Било је тучених, хапшених, интернираних мештана, чланова СКОЈ-а и КПЈ

али нико није одао партизане одреда из Слатинског логора, који је био на четири километара од села. Малтретирали су их немци, четници, љотићевци, недћевци, бугари, а најтеже су им биле сурове хладе зиме. И после седамдесет и седам година, СУБНОР Крушеваца настоји да се истраје у доказу истине, да се поштују славна дела за слободу, а слава за слободу никада не умире. Оваквим активностима потомцима и генерацијама се преносе успомене на храброст и родољубље. С.В.

Сарадња

ЗАЈЕДНИЧКЕ НИТИ Азербејџан и Србија имају запажену сарадњу у разним областима, а посебно две државе везују заједничке успомене кад су у завршници Другог светског рата млади војници из далеке земље подно Кавказа, сврстани у редове победничке совјетске Црвене армије, помагали у ослобађању наших крајева и протеривали, заједно са југословенским партизанима, окупаторску хитлеровску солдатеску. Амбасадор Азербејџана у Србији, Елдар Хасанов примио је у Београду потпредседника СУБНОР-а Србије и председника Градског одбора Крагујевца, академика, Жељка В. Зиројевића, који је преносећи поздраве председника СУБНОР-а Србије Душана Чукића и руководства изразио задовољство што се проширује сарадња и у овој области. Посебно у активностима на подизању спомен обележја борцима Црвене армије, међу којима је било и доста припадника из Азербејџана који су ослобађали Шумадију и Поморавље. Захваљујући подршци Амбасаде Азербејџана и СКАНУ подигнут је споменик на Палилулском гробљу у Крагујевцу, а приведене су крају припреме за још једно репрезентативно обележје на Варошком гробљу. У Крагујевцу ће иначе поводом 75 годишњице победе над фашизмом бити објављена монографија са именима погинулих бораца Црвене армије. Амбасадор Хасанов је одао признање СУБНОР-у за чување сећања на борце Црвене армије који су далеко од своје отаџбине помагали окупираним народима да се ослободе фашистичког терора. И потврдио, у исто време да ће сарадња и две државе бити настављена у пријатељском духу у интересу мира и бољег разумевања, чему ће допринети и нови предлози у издавачкој делатности.

75

СТВАРАЛАШТВО

Крагујевац

ДАНИ КЊИГЕ ародна библиотека „Вук Караџић” је у оквиру Дана књиге Н представила издавачку делатност ГО СУБНОР Крагујевац и њеног колективног члана Књижевног клуба „др Саша

Божовић.” У протеклој 2019. години наша организација је објавила шест књига и то: – Пут до истине (посвећен родољубу Живадину Несторовићу и Гружи 1941 - 1945. године) – Краљица бисерног поља – роман ауторке књижевнице Јасмине Ан Јовановић – Трајање Космета (казивање о Трајку Димитријевићу) – Ми не ћутимо ни сада (јединствен списак свих антифашиста погинулих 1941 - 1945. године у срезу Лепеничком аутора Жељка В. Зиројевића и Томе Домановића – Наши утреници, аутора Ђока Остојића и – Зборник дечјих патриотских песама, „Иди за сунцем што топло сија, ту је Србија са Четвртог конкурса родољубиве поезије „Слободан Слоба Павићевић.” У препуној сали библиотеке издавачку делатност СУБНОР-а представили су проф. Жељко В. Зиројевић, књижев-

ница Јасмина Ан Јовановић а своје стихове казивали су Елена Живковић, ученица IV3 разреда ОШ „Станислав Сремчевић” чија је песма Иди за сунцем што топло сија ту је Србија проглашена песмом године, Милица Јанићијевић и Марта Ђорђевић, најмлађа учесница чији су стихови побрали аплауз свих присутних. На овај начин је СУБНОР овим видом активности показао доследност патриотизму, антифашизму и поштовању традиционалних вредности слободарства.

ЛИЧНИ СТАВ

Угао једне мајке

ЖИВОТ НИЈЕ ГЛУМАТАЊЕ

Н

Пише: Ирена ЈОВАНОВИЋ, ТВ новинар

а путу између потреба и жеља, привременост деле путници са свих страна. Излет у непознато или у сопствени живот је категорија коју као на аутомату додатних услуга бирамо у складу са оним што смо животу дали и од њега добили, до сада. Са датом памећу и искуством доносимо низ малих одлука које се шепуре нашом свакодневицом и одређују сваки следећи потез. У аеродромском часопису који промовише путовања, приметила сам атракције које нас као светло у ноћи маме на покрет. Ресторатерство се нуди са потписом оних који су својим славним стопама и фотографијама за успомену обележили једно време. Тамо где је седео Џегер, где је стајала Лиз Тејлор, певао Синатра... Атрактивност таквих места постиже се одржавањем имиџа ексклузивности. Тако и у београдској Скадарлији можете седети на Далидином месту. Нико се, тада, не пита о њеном болном гоњењу кроз фантастичну каријеру, о потреби за љубављу и страху од напуштања. Иза Великих имена стоје Велике лажи саткане од оних који верују у Велику илузију. Може ли се иста стратегија применити на сопствени живот? Од свега најбољег што смо икада учинили, да створимо компилацију која нас носи добрим водама? Често нам недостаје светла прошлост и помало страхујемо од неизвесне будућности. Претварање и глуматање, издржљивост на дневном плану, искреност за којом се трага. Живот је слојевита прича коју потписујемо сваке вечери, као коаутори или сценаристи, несвесни свог драматуршког потенцијала. Одзвања ми стара песма у ушима: паролес, паролес... Далида и Ален Делон! Увек може нешто да се започне, ако се неминовношћу пролазности нешто друго завршава, мимо нашег утицаја. Мимо нашег уплитања. За наш учинак, невезано.

Март 2020. | БОРАЦ | 15

75

РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Тулеж

НЕ БЛЕДИ СЕЋАЊЕ НА МЛАДЕ БОРЦЕ У аранђеловачком селу Тулеж, 22. фебруара 1942. године трагично су страдали партизански борци из састава Другoг Шумадијског и Космајског партизанског одреда. Приликом повратка јединица из Санџака, у селу Тулежу сачекале су их четничке и немачке јединице. Том приликом је погинуло 30 партизанских бораца, међу њима и народни херој Светомир Младеновић из села Сараоци код Велике Плане. Овај догађај био је повод да организације СУБНОР-а општина Аранђеловца, Сопота, Младеновца и Барајева и мештани евоцирају успомене на трагичне догађаје и положе венце на лепо уређен споменик у центру села.

Председник Општинског одбора Аранђеловца Радомир Радосављевић је указао да окупљања представника СУБНОР-а више општина са чијих територија су били страдали борци, показује јединство у сећању на неустрашиве младе људе који су животе дали за слободу.

Скупу се обратио и председник СУБНОР-а Сопот Раде Стевановић, који је говорио о ратном путу бораца и јединица који су на овом месту страдали. Учесници овог меморијалног скупа одали су пошту и погинулим ратницима за слободу од 1912. до 1999. године. Р.Р.

Краљево

Нови Сад

РАДОМ ПРЕВАЗИЂЕНА КРИЗА

БРИГА О НАЈСТАРИЈИМА Представници СУБНОР-а града Новог Сада у оквиру својих редовних актиности посетили су Десанку Шолаја Гајић, учесницу НОБ-а, припадницу Прве крајишке пролетерске ударне бригаде, у чијим је редовима била учесник и легендарне Битке на Козари. Десанка Шолаја Гајић рођена је 1926. године и свој ратни пут започела је као борац Прве крајишке пролетерске ударне бригаде и са својом бригадом провела је готово цели рат. На ратном путу ове бригаде дугом 21.000 километара, погинуло је 1.309, а рањено око 3.850 бораца. Бригада је током рата шест пута похваљивана од стране Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита, а 17 њених бораца је проглашено народним херојима. Бригада је за ратне заслуге поводом десетогодишњице Југословенске народне армије, 22. децембра 1951. године, проглашена пролетерском. Представници СУБНОР-а града посетили су и Стевана Влаховића, некадашњег борца Седме војвођанске ударне бригаде, учесника крваве Батинске битке. Стеван Влаховић рођен је 1925. године у Ченеју, недалеко од Новог Сада где и данас живи. Упркос бремену година Стеван исказује огромну физичку снагу и луцидност и љубав за животом. Током 318 ратних дана Седма војвођанска бригада прешла је преко 3000 километара током којих је извела 30 самосталних борбених јединица и учествовала у пет великих ратних операција и остаће упамћена као бригада која је испалила последњи метак у Другом светском рату на југословенској територији. Н.С.

У Краљеву је одржана проширена седница Председништва Окружног одбора СУБНОР-а Краљево, на којој је уз присуство заменика председника СУБНОР-а Србије Видосава Ковачевића, анализиран рад у предходном периоду и одређени задаци за ову годину. Седницу је отворио потпредседник СУБНОР-а Србије Жељко В. Зиројевић, који је иначе са координатором за Рашки округ Драганом Нововићем био задужен за рад и активности СУБНОР-а Краљева. Истакао је да после вишегодишњих проблема и потешкоћа сада можемо бити задовљни постигнутим резултатима, јачањем месних одбора, подизањем нових и обнављањем старих спомен обележја, сарадњом са органима локалне самоуправе и Војске Србије, као и са другим удружењима. О томе је такође говорио и председник Градског одбора СУБНОР-а Мирко Вујић. Обраћајући се у име СУБНОР-а Србије и председника Душана Чукића, заменик председника Видосав Ковачевић истакао је да су резултати постигнути у Краљеву и Рашком округу део укупне активности јединствене организације СУБНОР-а у којој се задаци испуњавају поштујући субординацију и статутарне одредбе. И даље је неопходна јача сарадња са свим структурама локалне самоуправе, укуључујући образовни систем, разна удружења и наравно јединице војске и полиције. Ковачевић је такође говорио и о предстојећим значајним обавезама везаним за 75-о годишњицу победе над фашизмом, а такође и о одржавању редовне Скупштине СУБНОР-а Србије. У дискусији су, између осталих учествовали, члан Републичког одбора Зоран Јаковљевић, члан Комитета за међународну сарадњу Спасоје Влаховић, Милан Вукићевић из Краљевачке организације и председник одбора у Сокобањи Славко Јовановић. С.В.

16 | БОРАЦ | Март 2020.

75 Изашла монографија о седам деценија СУБНОР-а Србије

СТАЗЕ РОДОЉУБЉА СВОЈЕРУЧНИ ПОДСЕТНИК, КОЈИ ЈЕ ПРИРЕДИО ЗОРАН ЈАКОВЉЕВИЋ, О ПУТУ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КОЈА БАШТИНИ ХРАБРУ ТРАДИЦИЈУ НАШЕ ОТАЏБИНЕ

К

од оцењивања овог рада треба имати у виду личност аутора и значај обрађене теме (она припада историографији, у коју спада историјска наука, публицистика и мемоаристика). Аутор рада је генералштабни пуковник, пилот, професор Школе националне одбране Војне академије у Београду, завршио је Ваздухопловну академију, Генералштабну школу и Школу националне одбране. Аутор иако није по струци историчар спада у оне истраживаче који поседују способност сведочења и оцењивања прошлости и спада у оне који добро познају своје време, он настоји да

Из предговора „Сага о нама, о СУБНОР-у Србије, пред вама је, поштовани пријатељи седам деценија дугачак, богат, и храбар истрајан пут СУБНОР-а. Оних што су у мају 1948. одлучили да и Србија створи своју организацију бораца који су извојевали победу над фашизмом у Другом светском рату и оставили новим генерацијама завет како се чува слобода, не одступа пред непријатељем, брани историјска истина, радом доприноси бољитку отаџбине. Сада смо се овде латили великог посла да објавимо књигу која не прича само о потезима специфичне организације ветерана. У питању је драгоцени историјски документ о људима, великој и препознатљивој земљи, путу кад се гинуло за славу, чувао кућни праг, побеђивао душманин, градили нови домови, и опет, кад је затребало, сви сложно стали на браник отаџбине и онда, испочетка, са пристиглим генерацијама, брусили живот по сопственој мери и потреби.” Душан Чукић

понуди истину о прошлости, о СУБНОР-у Србије, свестан да пошлост утиче на садашњост и на пројектовање будућности. Његов богат живот официра ЈНА, пилота млазног авиона, али и истраживача историје, сведочи да је увек, мада је скроман, остављао траг о себи (сарађивао и писао неколико историјских радова), и да је овим текстом пружио прилог бољем спознавању сложеног бића историје. Он је интернационалист, хуманиста, Србин по рођењу, грађанин света по животном определењу, својим животом и радом постао је део наше савремене историје, њеног стварања и тумачења. Рад је по свом садржају, карактеру, научно-истраживачки. Написан је на основу постојеће литературе и извора. Богат је садржајем, он убедљиво сведочи о настанку, развитку, активности и доприносу СУБНОР-а Србије од оснивања до савремености (СУБНОР Југославије, основан је септембера 1947, а СУБНОР Србије маја 1948. у Београду. О садржају овог обимног и вредног рада богатог мноштвом фотографија

НОВА КЊИГА

и факсимила, најбоље сведоче наслови његових текстова (наводим неке, о 11 конгреса СУБНОР-а Југославије, о 3 конгреса СУБНОР-а Србије, 22 текста о скупштинама СУБНОР-а Србије, ту су и текстови – Неговање патриотизма и слободарске традиције, Развитак НОП-а у Србији од јулског устанка 1941. До ослобођења градова Србије, О НАТО агресији на Србију 1999, О издавачкој и информативној делатности СУБНОР-а Србије, СУБНОР Србије данас, Обележавање значајних датума и годишњица, Споменици и спомен-обележја антифашистичке борбе. Текстови које одликује концизност и писменост по свом карктеру имају енциклопедијски карактер. Рад је истраживачки вредан, богат емпииријом (догађајима и актерима), написан лепим језиком, лако читљив, представља хронологију НОП-а и СУБНОР-а у Србији, прилог српској историографији. Он је у неку руку лична карта СУБНОР-а Србије 1948-2018. Он укратко систетички приказује развитак НОП-а и СУБНОР-а у Србији. Овај рад, будућа вредна књига, представља препреку забораву о историјском путу и доприносу СУБНОР-а, сведочи о прошлости и сдашњости, нуди истину, или барем њен добар део, о историјсом путу, улози и доприносу СУБНОР-а Србије („Истина је склад спознаје са њеним предметом” – Кант). Рад представља историјску синтезу СУБНОР-а Србије, илустрован је многобројним добрим фотографијама и факсимилима докумената и потврда да је „Време покретна слика вечности” (Платон) и да је „Сазнање нужност да би се могло живети” (Епикур). Рад аргументовано сведочи да је СУБНОР Србије представљао значајан део њене историје, да је у служби народа, да сакупља и чува податке и знања о прошлости и садашњости, да олакшава људима да се суочавају са прошлошћи и да на тај начин утичу на формирање историјске свести, а тиме и укупне друштвене свести и да је у функцији остваривања хуманистичке визије стварности. СУБНОР Србије је поуздан сведок о свом времену и у служби историјске науке која је дужна да нуди истину којом прошлост одређује разумевање садашњости и омогућава наговештај будућности. СУБНОР Србије је прилог спознавању историјске истине. Овај вредан рад потврђује оцену да „Речи имају моћ” (Ниче). Он баштини прошлост за садашњост и будућност и обогатиће историографију. Др Мирољуб Васић

Март 2020. | БОРАЦ | 17

СЕЋАЊЕ

75

ХАЈНРИХ И ЈОШ ШЕЗДЕСЕТ ШЕСТ НЕМАЦА Пише: Пуриша ЂОРЂЕВИЋ, филмски режисер

О

ткако се родио, Чачак је био сан сваког Ужичанина. Од септембра 1941. године, Ужице је постало сан поробљене Европе. У том сну окупираних, ми смо били на другом месту. И било нам је криво. Били смо град у равници. Трећи град у Ужичкој Републици био је Горњи Милановац. То је било лепо месташце. По речима доктора Жарића, овде су имали рандеву ваздух са планина и ваздух са мора. Тај коктел од ваздуха силазио је са рајских висина у Горњи Милановац и здравио људе у њему. Ни тај ваздух га није спасао од окупације. Ужице и Горњи Милановац били су сада везани нашим возовима које смо ми формирали у Чачку. Воз са наше станице ишао је у свим правцима. Наша десетина се старала да возови стигну на време, да оду, да стоје ако наредимо. Волео сам да се шетам испред локомотиве док се нервирала. Ако комесар Ацо Патак не да знак – нема пођеш. Комесар телефон, ми – разумем. Возни ред је Револуција. Могу да мислим колико су нас мрзели они велики и тачни железнички сатови Лонгинес.

А КАД АВИОНИ ОДУ... Тај сат нам више није ни требао, јер смо на станици имали шездесет седам заробљених Немаца. А време лепо, октобар. Сјајно доба за млад грашак. Сити тајина и пасуља, делимо заробљеним Немцима лепиње са кајмаком. Шездесет седам Немаца једе лепиње и одмах траже цигаре. Не траже сви у глас, него то лепо раде преко Хајнриха, кога најбоље разумемо, јер је дебео и за сваки поклон викне – Хитлер капут. Хајнрих је шездесет шест Немаца научио како се завијају цигарете од финог херцеговачког дувана. Хајнрих нас је научио да се не плашимо кад наиђу немачки авиони да бомбардују. Чим сирена фабрике хартије објави долазак авиона, наша десе18 | БОРАЦ | Март 2020.

тина и шездесет седам Немаца стаје на пругу. Немци машу авионима, пилот их препозна по униформама и не бомбардује станицу. Тако смо откачили, уместо бомби, страх од митраљирања. Кад авиони оду, време лепо, октобар, ми брзо, са заробљеним Немцима, одлазимо на пијац – сељаци побегли, оставили по тезгама грожђе и мушмуле, оставили јабуке и сир. Тако једемо, извалимо се на тезге и мислимо – ето шта ти је бити рођен у Чачку, ето шта је срећа. Хитлер капут, виче Хајнрих и шездесет седам Немаца пева у хору „Хитлер капут”. Хитлер капут, мрмља шаргарепа стидљиво. Зато је црвена. Њена црвена фарба дочекала је јутро слободе. Устанак нисмо дигли да дижемо сељацима храну, него да и његов црвени купус помогне друговима у борби. И розе сељачки пасуљ. И мрка мрква. И црвени парадајз. И у црвеним мантилима против кише и рата – црни лук. И стидљиви бели лук. И расцветала као удовица – царска крушка. Зар и она? И она, него, и оне су за војнике са фронта. Заједно са црвеном паприком. У перли Устанка, него шта. Тако, биље и растиње иде у корак са Устанком. Богати плодови јесени марширају са њива против окупације. Хајнрих и шездесет шест Немаца увече слушају вести са фронта. Друг Цале им објашњава где смо – а где они. Било нам је, изгледа, суђено да се крајем новембра растанемо. После месец дана заједничког живота, Хајнрих и шездесет шест Немаца све су више јели, све више пушили, а на политичким часовима дремали. Све су мање викали „Хитлер капут,” као да су знали шта нам се спрема, да нам њихова браћа из опкољеног Краљева спремају зврчку, односно Прву офанзиву. Да ли су то сазнали преко махања крила авиона или су им оне женске недељом, кад су имали слободан дан, нешто откуцавале, тек уместо Интернационале, коју нису могли никако да науче, увеће смо слушали како певају Denn wir fahren gegen Еngland, Еngland... ХАЈНРИХ И ШЕЗДЕСЕТ ШЕСТ НЕМАЦА УВЕЧЕ СЛУШАЈУ ВЕСТИ СА ФРОНТА. ДРУГ ЦАЛЕ ИМ ОБЈАШЊАВА ГДЕ СМО – А ГДЕ ОНИ. БИЛО НАМ ЈЕ, ИЗГЛЕДА, СУЂЕНО ДА СЕ КРАЈЕМ НОВЕМБРА РАСТАНЕМО.

Хајнрих је био дебео, деца су га волеиа, јер их је он по двоје носио на леђима, изигравао штајерског коња.

БИЛО ЈЕ ЛЕПО У ОКТОБРУ Колико је било лепо у октобру, толико је у новембру почело да нас засипа хладноћом, па онда издајом четника. Сада смо знали да се рат неће завршити за два месеца, како су нам обећали, него ћемо морати да идемо у школу рата најмање још четири године, колико је трајао и онај први светски рат. Нашу десетину на железииичкој станици то је одушевило, јер је то био сигуран знак да више од поласка у школу нема ни говора. Латинског језика плашили смо се више од рата. Авиони нас нису више надлетали. Из Краљева је кренула дивизија Немаца доведена са Источног фронта. Нисмо веровали да ће пробити наш фронт, али за сваки случај спремили смо за повлачење Хајнриха и шездесет шест Немаца. Дали смо им чај, топли веш и, једне вечери, наредили им да уђу у вагоне прве класе, а онда наредили локомотиви да крене пут Ужица. Тамо их је чекао дуван бајиновац. Хајнрих је тражио и рукавице, али смо могли само да им дамо десет шалова. Нас шесторица путовало је путничким возом број триста тринаест са Хајнрихом и шездесет шест Немаца. Комесар нам је наредио да их предамо Команди града у Ужицу, где је сабирни лагер свих заробљених Немаца. Уместо карата за воз, Хајнрих и шездесет шест Немаца добили су шездесет шест дописних карата без марака, да се јаве својима у Немачкој како крећу за Ужице. Била је ноћ, и велики страх да нам не искоче из воза. Било је тунела, воз је у њима спорио. Хајнрих и шездесет шест Немаца јели су, певали, пушили, и намигивали на наше пушке да их не држимо на готовс. Нас је плашило још нешто. Возом смо морали да прођемо кроз Ужичку Пожегу. Овај, у једној јединој улици градић, држали су четници. Замолио сам Хајнриха да не силазе због нужде у Пожези, него нек певају и тако отерају четнике. Хајнрих је одбио да пева, јер је већ била поноћ, време спавања. Мора да је наш воз у то доба глуве ноћи личио на неки сан. Локомотива није пиштала, није пуштала пару пред Пожегом, хтели смо да личимо на мане-

75 врисање а у ствари смо сви шесторица били на тендеру са откаченим бомбама. Нико од нас шесторице није никада руковао овим дугачким немачким бомбама. Нисмо имали намеру да их активирамо, него да их бацимо као машку од клиса да уплаши четнике. Тада нам се на тендер попео Хајнрих и, онако висок и дебео, мора да је личио онима из Пожеге као да превозимо неки димњак. „Хитлер капут”, рекао је Хајнрих и узео ми бомбу из руке. Повукао канап, одбројао и бацио. Бомба је пукла више кисело него громко. Са тридесет километара на сат прошли смо Пожегу.

НЕМЦИ НИ ДА ЗУЦНУ Хајнриха и шездесет шест Немаца предали смо друговима у Ужицу. За растанак, Цале је викнуо Немцима - „Хитлер капут”, али они су ћутали. То нас је мало штрецнуло. Мој први задатак је сада био да одем код комесара станице и телефонирам да је задатак извршен и да се одмах враћамо. Нешто ми је била тешка слушалица, као да је рђав глас већ био пун ње и телефона, и жица које воде из Чачка. И стварно – на моју демјаву – је ли то Чачак, одговорили су – јесте, а

РАЈ МОЖЕ ДА БУДЕ И ОБАЛА ПЕСКА ПОРЕД МОРА. НЕ МОРА ДА ТО БУДЕ ОБАЛА МОРА, АЛИ ОБАЛА МОРАВЕ МОЖЕ ДА БУДЕ. ТУ НЕГДЕ, НА ОБАЛИ МОРАВЕ, КАО НА ДРУГОМ СВЕТУ, СРЕЛИ СУ СЕ ВЕСЕЛИ И ХАЈНРИХ. на моју радост – дај ми комесара, чуло се из слушалице – даћу ти ја нож у срце, мајку вам комунистичку. Ја сам питао ко је то, мани зезање... имам хитну поруку. – Ево ти поруке за све... тамо... у Чачку су Немци и за пола сата бићемо у Ужицу... Опече ме слушалица, оставио сам је отворену за комесара железничке станице у Ужицу. Хајнриха и шездесет шест Немаца нашли смо иза реке Увца, када је већ био децембар, када смо се повлачили, а снег био поврх ногу. Хајнрих је био опет онај сјајни Немац, из месеца априла, када је дошао у Чачак. Шездесет шест Немаца иза њега било је у тенковима. На леђима Хајнрих је носио двоје румене сељачке деце.

СЕЋАЊЕ Ја сам га препознао. Ја не знам да ли је он препознао некога из наше десетине. Хајнрих је пуцао од весеља што је опет са својима. Из тенкова су на нас падале гранате а издаја са свих страна. Ту, код реке Увац, погинуо је наш друг од хладне реке и немачког топа, друг Весели. Имао је петнаест година и кеца из цртања. Хајнрих је погинуо на Елби. Много година после, Хајнрих и Весели нашли су се као стари познаници у једном рају, а то може да буде и нека планина, може да буде дим, може рај да буде и празна железничка станица у поноч. Рај може да буде и обала песка поред мора. Не мора да то буде обала мора, али обала Мораве може да буде. Ту негде, на обали Мораве, као на другом свету, срели су се Весели и Хајнрих. Хајнрих је био онако исто дебео као када је био жив. Држао је двоје деце, са сваке стране по једно у руци. Деца су била стара по четири-пет година. Весели се није изненадио Хајнриху, али је питао: - Децо, шта ћете ви овде...

- Убио нас је чика Хајнрих – рекоше деца у један глас.

Београд

ПРОЛЕТЕРИ НА ОКУПУ

У

просторијама Републичког одбора СУБНОР-а Србије у Београду одржана је годишња Скупштина бораца, потомака, поштовалаца Прве пролетерске НОУ бригаде. Скупштини је у име Председништва СУБНОР-а Србије присуствовала Душанка Хавелка Лукић, затим Марија Обрадовић председница Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 6. личке пролетерске дивизије „Никола Тесла”, Вељко Жигић у име 35. личке ударне дивизије и Никола Радић, представник Удружења 7. банијске дивизије. Минутом ћутања одата је почаст свим погинулим и умрлим борцима Милосаву Бојићу, борцу из првог строја бригаде у Рудом и Милош Антуновићу, носиоцима Партизанске споменице 1941. и Вери Стојанови. Скупштину је отворио председник Секције пуковник авијације у пензији Зденко Дупланчић, борац легендарне бригаде, који је поднео Извештај о раду и активностима за претходни једногодишњи период. Сумирани су резулта-

ти успешног рада, са посебним освртом на пољу неговања традиција и тековина НОБ-а и бригаде, пријему нових чланова, социјално-здравственој заштити наших бораца и чланова и информисању. Душанка Лукић Хавелка je похвалила рад Секције и истакла да Републички одбор СУБНОР-а Србије подржава активност Секције, имајући у виду и да Зденко Дупланчић има посебан углед у борачким организацијама и ван Србије. Такође, напоменула је да Републички одбор СУБНОР-а, овогодишњим пројектом посебан значај придаје заштити

бораца и војних инвалида. Након дискусије, једногласно су усвојени наведени извештаји као и закључци са Скупштине. Зденко Дупланчић је захвалио члановима и гостима који су узели учешћа у раду Скупштине, и позвао их да дају пуни допринос обележавању великих јубилеја 75 година пробоја Сремског фронта и 75 година победе над фашизмом у Другом светском рату. Такође, Секција ће пригодним програмом „Дани сећања на друга Тита” обележити 40 година од смрти Врховног команданта Јосипа Броза. Март 2020. | БОРАЦ | 19

РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Врање

ТАКО ЈЕ ОСВАЈАНА СЛОБОДА После ослобођења Ниша, једној колони наше војске издата је наредба да од Турака очисти Грделичку клисуру и ослободи Врање. Борбе на југу Србије трајале су од 8. до 31. јануара 1878. године. Поред регуларних јединица, допринос ослобођењу од турске окупације дуге 422 године, дали су и добровољачки одреди, а једним од њих командовао је млади потпоручник, потоњи истакнути српски војвода, Степа Степановић. У жестоким и крвавим борбама српске војске, Шумадијски корпус под командом генерала Јована Белимарковића ослободио је Врање од Турака. Била је то једина битка тога времена у отвореном пољу која је по јачини ангажоване војске, стручном командовању и постигнутим резултатима била јединствена. Процењује се да су Турци ангажовали 10.000 људи а снаге срп-

Крагујевац

ДЕЦЕНИЈЕ СЛАВНОГ ТРАЈАЊА Осмог јануара 1948. године у срцу Шумадије, основана је прва организација СУБНОР-а Србије - одбор Крагујевца. Борци Трећег крагујевачког батаљона Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде, носиоци Партизанске споменице 1941, из санџачких, црногорских, херцеговачких и крајишких бригада

20 | БОРАЦ | Март 2020.

75

ске војске бројале су око 7.000 војника. У борбама за ослобођење Врања губици српске војске били су око 300 погинулих и рањених. Не рачунајући велики број погинулих и рањених Турака, српска војска је заробила и 1.682 редова, 18 официра и велике количине ратног материјала. Врање је ослобођено 31. јануара 1878. године на дан Светог Атанасија великог а разбијени непријатељ наставио је панично повлачење ка Куманову. Тај дан Врање је одабрало као Дан града и сваке године, низом активности, Врањанци обележавају овај историјски датум и тако на најбољи начин негују слободарске традиције из своје прошлости. Овај датум за Врање је од посебног значаја јер он означава повратак у састав мајке Србије. Како и приличи када су у питању овако значајни историјски датуми Врање је реализовало бројне активности. Програмске активности почеле су седам дана раније седницом Скупштине града и турнирима у џудоу и малом фудбалу. СУБНОР Врања је, у сарадњи са Градом и Војском, организовао двадесетдруги пут традиционални марш „Стазама ослободи-

који су са службом били у граду на Лепеници и околини стали су у центру града, постројили се крај спомен гробнице својих сабораца који су живот положили у борби против немачких фашиста и њихових слугу и званично основали СУБНОР. Тога дана пред њима је стајао потпредседник ФНРЈ Александар Ранковић Марко, Народни херој и обратио се следећим речима: „Драги ратни другови, част ми је што у црвеном Крагујевцу, граду страдалнику и бунтовнику формирамо организацију која наставља антифашистичке и слободарске традиције наших сабораца и што ћемо ми борци имати своју патриотску организацију...”

лаца Врања из 1878. године” до гробља српских војника у засеоку Осатица где почивају посмртни остаци већине српских војника погинулих у борбама за ослобођење Врања и околине. Крај споменика, који су пре 18 година подигли планинари и о коме брине СУБНОР Врање, одржан је парастос и одата почаст погинулим српским војницима у борбама за ослобођење Врања од турака. Говорио је градоначелник Врања др Слободан Миленковић, истакавши: „На овом војничком гробљу, војној кући поноситих и родољубивих ратника чувамо и преносимо завештање мира млађим нараштајима, остављајући сећање на поносит бој за отаџбину и величину речи слобода са којом су незаустављиво јуришали”. Дан Врања, 31. јануар, квалитетом, посећеношћу и нивоом организованости, представља круну веома богатог и садржајног програма Најпре је полагањем венаца крај споменика чика Мити одата почаст српским војницима који су животе положили на олтар слободе. На све присутне посебан утисак оставио је организован долазак велике групе субнороваца, са српском заставом на челу колоне. Венац СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а Врања положио је Мирољуб Стојчић председавајући Скупштине СУБНОР-а Србије. Војна свечаност у касарни „Првог пешадијског пука Књаза Милоша Великог” на којој су обележени и Дан 4. бригаде Копнене војске Србије и слава јединице Свети Анастасије велики, с потом у свечаној сали недавно отвореног реновираног позоришта, приређена је академија, а у спортској хали концерт Нелета Карајлића и његове групе „Осиромашени уранијум бенд”. Програм Свечане академије обогатио је, као и ранијих година, уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички” коме је, на предлог СУБНОР-а Врања, додељено највише градско признање „31. јануар”. С. М.

Пуне 72. године СУБНОР Крагујевца и Шумадије, као саставни део СУБНОР-а Србије наставља патриотску и антифашистичку традицију. Ни ломови у ранијој савезној држави, нису могли да умање значај СУБНОР-а и улогу и учешће у одбрани отаџбине. Поводом годишњице од формирања бројне честитке упућене су из земље и света а посебно најдраже су од председника СУБНОР-а Душана Чукића, из Шида, Адашеваца, Раче, Аранђеловца, Сокобање, Зајечара, Ниша, Републике Српске и преживелих учесника НОР-а 1941. године Шурка Катића, Власте Божиновића и Милосава Перишића.

75 Гости из Азербејџана у СУБНОР-у Крагујевца

РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Нови Сад

НЕ МОЖЕМО ДА ЗАБОРАВИМО БОЛ Централни догађај у оквиру обележавања 78. годишњице Новосадске рације одржан је на Кеју жртава рације код споменика „Породица›”. СУБНОР града Новог Сада заједно са представницима Секције бораца Козарачке битке-епопеје Нови Сад и Удружењем ваздухопловаца Војводине присуствовао je централном обележавању 78. годишњице Новосадске рације у Новом Саду и том приликом положен је заједнички венац чиме је изражена пошта према свим страдалима. Рација у јужној Бачкој је назив за масакр којег су над цивилним становништвом јужне Бачке, претежно Србима и Јеврејима, извршили припадници оружаних снага и војске краљевине Мађарске за време Другог светског рата током окупације Бачке. Рација је спроведена на Божић у насељима Шајкашке - Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и у градовима Бечеју, Србобрану и Темерину и у Новом Саду, нешто касније од 21. до 23. јануара 1942. године. За три дана рације у Новом Саду у водама Дунава је нестало преко 2000 Новосађана. Рација је спроведена између 4. и 29. јануара 1942. Отпочела је у Шајкашкој (4-19. јануар), наставила се у Новом Саду (21-23. јануар), а завршила у Бечеју (25-29. јануар).

Крагујевац

ЗАЈЕДНО ПРОТИВ ФАШИЗМА

Н.С.

Делегација Амбасаде Азербејџана и редакција Националне телевизије Републике Азербејџан посетила је СУБНОР Крагујевца и Шумадије ради наставка даље сарадње која је у протеклом периоду била на изузетном нивоу. Госте је примио потпредседник СУБНОР-а Србије и председник Градског одбора СУБНОР-а Крагујевца Жељко В. Зиројевић са сарадницима, пожелео у име СУБНОР-а и председника Душана Чукића добродошлицу и упознао са активностима које наша патриотска, антифашистичка и многољудна организација спроводи у Србији и ван њених граница, по чему је препознатљива. Посебан акценат дат је на активностима везаним за обележавање спомен обележја погинулим припадницима Црвене армије у Другом светском рату, међу којима је било и бораца из тадашње совјетске републике Азербејџана. СУБНОР Крагујевца је планирао да за 9. мај - Дан победе и јубиларну 75-годишњицу победе над фашизмом открије ново спомен обележје на Варошком гробљу где почивају борци Црвене армије, међу којима се налази 7 припадника из Азербејџана, као и да ће у сарадњи са Амабасадом Азербејџана бити објављена нова монографија посвећена погинулим борцима Црвене армије који су животе положили на нашим просторима у борби против фашистичких завојевача. СУБНОР је у протеклом периоду подигао један нови и обновио више спомен обележја посвећеним борцима славне Црвене армије, захваљујући чланству као и помоћи амбасаде Азербејџана. Представници националне телевизије Азербејџана су снимили документарни филм о борцима Црвене армије и ратном путу од Азербејџана до шумадијске равнице и са СУБНОР-ом положили цвеће на спомен обележје подигнуто заједничким средствима СУБНОР-а, амбасаде Азербејџана и СКАНУ на Палилулском гробљу. Том приликом одали су признање СУБНОР-у и изразили дивљење што се на овакав начин чувају успомене на заједничку борбу партизана и бораца Црвене армије.

Aранђеловац

СРЕТЕЊСКИ ОГАЊ СЛОБОДЕ Полагањем венаца и одавањем поште Карађорђевим устаницима у аранђеловачкој општини почеле су свечаности посвећене Првом српском устанку и Дану државности Србије. Венци су положени испред Спомен чесме коју је устаницима и ратним друговима подигао 1927. године краљ Александар Карађорђевић и на споменик проти Атанасију Буковичком стварању савремене државе Србије. Свечаности осмишљене за те дане отворио је Радомир Радосављевић, председник Општинског одбора СУБНОР-а и истакао да је у Орашцу те 1804. године засијао огањ борбе за одбрану српског народа. То је био преломни догађај који је довео до слободе и стварање нове, модерне државе. Р.Р.

Ж.З. Март 2020. | БОРАЦ | 21

75

РАД ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Aранђеловац

ШКОЛСКИ ЧАС О НАРОДНОМ ХЕРОЈУ У присуству ученика ОШ „Милан Илић Чича”, потомака и чланова СУБНОР-а општине Аранђеловац положени су венци и одата пошта Народном хероју Милану Илићу Чичи шумадијском. Повод је датум рођења великана, који је уједно и Дан основне школе што са поносом носи његово име. Венце су положили унук и члан Председништва Општинског одбора СУБНОР-а, чији је отац био на формирању Прве пролетерске бригаде. Председник Општинског одбора СУБНОР-а Радомир Радосављевић говорио је о ратном путу Народног хероја. Због присуства бројних ученика школе указао је и на податке из биографије Милана Илића Чиче рођеног 1886. године у Горњој Трешњевици, општина Аранђеловац. Учествовао је у балканским и Првом светском рату, био заменик команданта, касније и командант Првог шумадијског одреда. Био је у строју приликом формирања Прве пролетерске бригаде као командант Петог батаљона. Погинуо је 21. јануара 1942. године у борби са Немцима у месту Пјеновац, општина Хан Пијесак, заједно са 60 бораца. За Народног хероја проглашен је 1944. године. У просторијама школе ученици су приказали веома садржајан пригодан уметнички програм посвећен догађајима из НОБ-а. Том приликом Радомир Радосављевић уручио је признање Основној школи у виду Захвалнице борачке организације. Р.Р.

партизане на тргу у Сокобањи и народ истерали на цичи зими, да их виде. Било је то 17. фебруара 1942. године. У заједничку гробницу сахрањени су Алекса, његова супруга Христина, Душан, Андреја, Бранко и Марија (сви Маркишићи погинули у револуцији) и Рајко Вићентијевић. Ту и данас почивају. Захваљујући активности СУБНОР-а Сокобање и њеног председника др Славка Јовановића, споменик је после 50 година обновљен. Одајући признање СУБНОР-у и његовом чланству потпредседник СУБНОР-а Србије, пуковник, проф Жељко В. Зиројевић је на сокобањском гробљу крај гробнице хероја истакао: „СУБНОР Србије је увек водио, води и водиће бригу о спомен обележјима херојима наше борбе и слободе. Ово је пример да се споменици негују, чувају и да они који су пали за слободу у борби против фашизма, нису и никада неће бити заборављени.”

Апатин

СЕЋАЊЕ Сокобања НА СЛАВНУ ХЕРОЈИ НИКАД ПРОШЛОСТ И ИСТОРИЈУ НЕЋЕ БИТИ седницом општинског одЗАБОРАВЉЕНИ Свечаном бора СУБНОР-а Апатин обележено је и Да хероји, истакнути партизански борци и руководиоци нису заборављени као и да о њиховим спомен обележјима воде бригу борачке организације говори и случај из Сокобање. Народни херој, истакнути револуционар, комесар Озренског партизанског одреда и један од организатора устанка у овом делу Србије Алекса Маркишић, захваљујући издаји погинуо је са својим саборцем Рајком Вићентијевићем. После погибије љотићевци су изложили мртве

22 | БОРАЦ | Март 2020.

обновљено сећање на Дан формирања Прве пролетерске народноослободилачке ударне бригаде, и на некадашњи свенародни празник Дан југословенске народне армије. О ратном путу бригаде, од њеног формирања до 9. маја 1945. године говорио је Стево Драча председник СУБНОР-а општине Апатин. Он је између осталог истакао: „Сећање на 21. децембар 1941. године, јесте сећање на борце пролетере, посеб-

но оне који нису дочекали слободу. То је сећање које обавезује све нас да њихове ликове, идеале и њихов немрљив допринос за ствар слободе у величанственој победи над фашизмом отмемо од заборава. Они су нама, својим потомција, оставили незамисливо више од оног што су они наследили. Ти наши претци, и ми њихови потомци владамо историјском истином за коју имамо несаломиву храброст. Зато немамо намеру да се одрођавамо од часне и славне прошлости српског народа”. На седници општинског одбора уручене су чланске књижице и књиге новопримљеним члановима. Том приликом истакнуто је да је подмлађивање СУБНОР-а неодложна обавеза борачке организације. И поред добрих резултата на овом плану има још доста да се ради. Уручено је шест Повеља и четири захвалнице СУБНОР-а Србије удружењима антифашистичких бораца, колективима и појединцима. Уручено је и 12 плакета и 11 захвалница СУБНОР-а општине Апатин појединцима и колективима за очување историјских вредности НОБе и ради унапређења рада СУБНОР-а путем донација. В.П.

Ниш

ГОЛОРУКИ ЛОГОРАШИ ЈУРИШАЛИ НА ФАШИСТЕ У злогласном логору Другог светског рата на Црвеном крсту у Нишу, који однедавно носи назив Меморијални комплекс „12. фебруар”, обележен је херојски подвиг заточеника што су 12. фебруара 1942. године извршили у пробоју преко логорских жица побегли на слободу. Бекство логораша, који су голоруки напали немачку фашистичку стражу остало је забележено као први спас из казамата смрти у Европи поробљеној од хитлеровске армаде. Из злогласног логора, из којег је од краја децембра 1941. до септембра 1944. године на брдо Бубањ изнад Ниша изведено на стрељање преко 12.000 родољуба из целе Србије, у зору тог зимског јутра у јуриш на стражаре, барикаде и зидине кренуло је 147 заточеника. Њих 105 успeло је да се домогне слободе, док је четрдесет двоје убијено. Сви који су побегли из логора у Нишу 12. фебруара 1942. придружили су се народноослободилачком покрету у партизанским Озренском и Јастребачком одреду. Т.Т.

75

НОВИ ДОКАЗИ

СПОМЕНИЦА О СТРАДАЊИМА ГОРКА ИСТИНА О ТОМЕ КАКО СУ ЛОГОРАШИ СИСТЕМАТСКИ УБИЈАНИ У УСТАШКИМ СТРАТИШТИМА

Пише: Др Мирољуб ВАСИЋ

О

ва књига представља споменицу „60 година чувања сећања на злочине геноцида почињене у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата”, а њен издавач је Удружење логораша и потомака „Јасеновац” и Музеј жртава геноцида, Београд, чији су аутори Милинко Чекић, Ненад Антонијевић и Јасмина Тутуновић Трифунов. Мото ове несвакидашње књиге могу да буду мисли, поруке, „истина је склад спознаје са њеним предметом (Кант) и „све што је познато не значи и да је спознато” (Хегел). Аутор предговора, директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић, упозорава, подсећа читаоце да књига „представља најпре упозорење да се ратне трагедије које ус задесиле децу никада не понове, као и сведочанство о томе шта је Удружење урадило за протеклих шест деценија”.

Књига, обогаћена са стотинама фотографија и факсимилима значајних докумената, нуди историјску истину о Другом светском рату, о НДХ, а то је била држава логора и геноцида, у којој су логори постојали: у Загребу, Дарувару, Сремској Митровици, Вуковару, Славонском Броду, Сарајеву, Грубишином Пољу, Бијељини, Теслићу, Мостару, Бања Луци, Крижевцима, Славонској Пожеги, Бјеловару, Цапрагу (код Сиска), Ријеци, Ђакову, Сиску, Лабограду. У тим злогласним логорима убијено је, тачан број никада није утврђен, неколико десетина хиљада Срба, Јевреја, Рома. Драгоје Лукић (1927–2005.), дете логораш, један од најбољих познавалаца историје НДХ, аутор уначајних радова о страдању деце у НДХ, као што су: „Рањено детињство”, „Рат и дјеца Козаре”, „Козарачко дјетињство”, „Били су само дјеца”, тврди да је само у логору Јасеновац страдало најмање 19.432 деце, узраста од колевке до 14 година, и то 12.113 српске деце, 5.320 ромске и 1.927 јеврејске, али и да су многа деца која су преживела ратну голготу, масовно умирала после рата од неизлечивих рана, заразних болести, неухрањености, због непружања неопходне неге. Књига сведочи да је 1942. са Козаре умрло 8.629

деце. По његовим речима „нико тај рат није тако крваво платио као деца, а ни о коме се није тако мало говорило и писало, као и о њиховим жртвама”. Књига представља вредан прилог спознавању доприноса за спасавање хиљада деце Диjане Будисављевић, аустријанке удате за Србина из Загреба, која је својим радом, напорима задужила српски народ, мада је дуго била, нажалост, заборављена. Својим текстовима, богатством добрих фотографија преживелих логораша и факсимила докумената сведочи да има трајну вредност. Неки наслови ове вредне књиге, као што су: Удружење логораша и потомака; Јасеновац-систем логора геноцида у НДХ; Сарадња Удружења; Јубилеји и комеморације; Логораши говоре; Списак чланова логораша сведочи о њеном садржају. Ова књига значењем и зрачењем представља трајно историјско сведочење о затирању деце у НДХ, представља споменик убијеним жртвама, подсећа на преживеле, она је трајан чувар прошлости од заборава, она је аутентични медиј цивилизацијске еманципације, она је доказ да ништа није равно књизи, она је огледало, сведок прошлости, она нема век трајања, јер сведочење о прошлости је историјско питање савремених и будућих генерација. Ово казивање завршавамо речима из крајишке народне песме: „Ој Козаро, стозуба планино, видиш ли селе све своје гробове, можеш ли муко све да их пребројиш”. Ова књига је још један доказ да је она једна од највећих цивилизацијских тековина и основни елеменат културе и у основи идентитета сваког народа. Није било лако написати, изнедрити и објавити ову књигу која има трајну вредност. Треба да је имају библиотеке. Март 2020. | БОРАЦ | 23

IN MEMORIAM

75 Остаће упамћен као човек доброг срца и племените душе, широког осмеха и пријатељског поздрава при сваком сусрету. Увек га је красио оптимизам и ведар дух који су га чинили препознатљивим и поштованим у сваком друштву. Чаршија га је препознавала као човека који је волео људе.

Био је доследан својим уверењима. Држао се принципа, које је у младости усвојио. Никада није изневерио своје пријатеље, које је у давнини своје младости одабрао, или их је по сопственој вољи стицао. Стога је мирно могао стајати пред самим собом и својим животним огледалом. Био је веран својој борачкој организацији у чијим је темељима и његов допринос настајања и никада је није напустио.

МИОДРАГ МИЈО ТРИШИЋ У 84. години је изненада преминуо Миодраг Мијо Тришић, истакнути бајинобаштански привредник, друштвени и спортски радник. Рођен је 14. маја 1936. године у Вишесави. Основну школу и машинбраварски занат завршио је у Бајиној Башти. Радио је најпре у „Металцу”, а потом у „Електроизградњи” као водећи мајстор и руководилац оперативе. Као висококвалификовани мајстор био је члан стручне екипе „Енергопројекта” која је две године радила на електрификацији Западне Нигерије у Африци. Више од десет година је био директор Предузећа за путеве и улице у Бајиној Башти. Мијо је био веома активан и способан друштвено-политички радник. Као истакнути члан Савеза комуниста био је 1969. године делегат на Деветом конгресу, потом члан Општинске конференције и Општинског комитета СК у Бајиној Башти, делегат у Скупштини Републике Србије, а у једном мандату и председник Општинског већа Савеза синдиката. Био је и председник Општинске организације Црвеног крста и председник Аутомото друштва у Бајиној Башти. Ни као пензионер никада није престајао са активним друштвено-политичким ангажовањем. Дугогодишњи је председник Општинског СУБНОР-а, на тој дужности био је изузетно активан и одлучан. Ту је дао немерљиви допринос да ова борачка организација постане једна од најактивнијих у региону и Републици. Имао је одлучујућу улогу у афирмацији и неговању традиција НОР-а, био је одлучан и бескомпромисан борац против прекрајања историјских истина и покушаја да се значај партизанске борбе умањи и омаловажи. Његовом заслугом установљена је корисна сарадња са многим борачким организацијама широм Србије. Мијо је био велики хуманиста и истакнути спортиста, фудбалер и спортски радник.

24 | БОРАЦ | Март 2020.

ТИХОМИР МИРКО АНТИЋ Тихомир Мирко Антић је оличење примера човека, који потврђује да најбоље романе пише живот. Животни пут започео је у Скопљу 1923 . године у кући родитеља, имућних банкара. Основно и гимназијско образовање стиче у родном Скопљу и Битољу. Други светски рат, распад и окупација југославије, принудили су породицу на исељење – ратна срећа доводи их у Вршац. Радознао, опредељен за социјалну правду и изградњу праведног друштва, са једнаким могућностима за све, револуционарног, младалачког духа, укључује се у илегални рад Комунистичке партије Југославије на организовању отпора немачкој нацистичкој солдатесци, неверујући у њену непобедивост. Тада већ као студент економије. Са оружјем у руци партизан, од јула 1943 бори се против фашиста, за слободу! Пролази епопеју сремског фронта. Раме уз раме са доживотним друговима, вршчанима, из лозе Жарка Зрењанина, браћом предрагом Гагом Милићевићем, потоњим академиком Руске академије техничких наука Тјутчев и Слободаном Слобом Милићевићем, архитектом светског гласа, предводником енергопројектових, југословенских мајстора архитектуре. Завршава економију и ради у вршачким ритовима. Упоредо са радом, уписује и завршава и правни факултет. Полаже правосудни испит и улази у воде адвокатуре.

МИЛАН ВУКЕЛИЋ У Новом Саду је после краће и тешке болести у 74 години преминуо председник СУБНОР-а града Новог Сада, Милан Вукелић. Функцију председника СУБНОР-а града Новог Сада обављао је од 2014. године. На чело СУБНОР-а града Новог Сада дошао је у најтежем тренутку рада ове организације и својим личним деловањем и активностима допринео је афирмацији борачке организације града Новог Сада. Учесник је бројних домаћих и међународних скупова и манифестација и добитник је бројних признања. Милана Вукелића памтићемо као честитог човека, драгог пријатеља и поузданог сарадника који је оставио велики траг у раду СУБНОР-а града Новог Сада и СУБНОР-а у целини. Своју неисцрпну енергију и препознатљиву харизму користио је да нас научи родољубљу, вредностима народноослободилачке борбе и антифашизма, подсети на историјске лекције, пошаље поруку да слобода и људско достојанство немају цену и да борба за њих увек траје. Свим срцем посебно је био везан за родну Козару и његове Козарчане и несебично се давао за организовање свих сусрета, дружења и активности да се заувек памте и никада не забораве хероји Козаре.

75

Босут

МОМЧИЛО МОМО ОДАНОВИЋ У Пригревици је у 92. години преминуо Одановић Момчило Момо, последњи првоборац из плејаде 520 носилаца „Партизанске споменице 1941.” У општини Апатин. Рођен је 13. oктобра 1928. године у Лици, Широка Кула код Госпића. Као голобради дечак, са 13 година, одмах по дизању Устанка са жаром младости ступа у партизанске јединице. Храбар и неустрашив, као борац II бригаде Шесте личке пролетерске дивизије „Никола Тесла” учествовао је у свим биткама које је водила ова славна и херојска дивизија, обављао је дужност водника вода. После рата, након демобилизације, колонизиран је у Пригревицу. Укључује се у рад сељачких радних задруга, а потом се запошљава у предузеће „Дунав – Тиса – Дунав” где ради све до одласка у пензију. Носилац је многобројних ратних и мирнодопских одликовања и признања међу којима су Орден за храброст, Орден заслуга за народ, Орден братства и јединства. Двоструки је добитник „Медаље победе” од стране Руске федерације по указу Дмитрија Медведева 2010. године и по указу Владимира Путина 2015. године. Носилац је „Медаље борца” СУБНОР-а Србије и „Почасног члана” СУБНОР-а општине Апатин. Био је дугогодишњи члан најужег руководства СУБНОР-а општине и председник Месног удружења Пригревица.

ПОШТА ЖРТВАМА ТЕРОРА У организацији СУБНОР-а Сремске Митровице, уз подршку локалне заједнице, у сремачком селу Босут обележен је Дан сећања на 10. март 1944. - датум страдања у Другом светском рату у акцији коју је спровела „Ханџар дивизија” под командом немачких снага. У четири дана животе је изгубило око 200 људи. По речима Босућана, чији су преци преживели погром, муслимански батаљон је побио све што им је дошло под руке, жене и децу. Село Босут је изузетно страдало током Другог светског рата. Од предратних око 1200 мештана, слободу је дочекало тек око 700 у избеглиштву, махом у Семберији и Мачви. Обележавању овог трагичног датума присуствовали су бројни мештани, као и СУБНОР Новог Сада, Сурчина, антифашистичких бораца и антифашиста Вуковара, Удружење ваздухопловаца Војводине и Секција бораца Козарачке битке.

Зајечар

ПУТ ДЕВЕТЕ СРПСКЕ БРИГАДЕ Интонирањем државне химне у касарни „Никола Пашић” у Зајечару обележена је 76. годишњица формирања 9. српске народноослободилачке ударне бригаде. Ова бригада је након 1944. године наставила традицију Тимочке дивизије из Првог светског рата, а данас је то Команда за развој Тимочке бригаде.

СЕЋАЊЕ

На спомен бисту Народном хероју Василију Ђуровићу Жарком, првом команданту 9. бригаде венце су положили припадници војске, чланови зајечарског СУБНОР-а, представници резервних војних старешина и ратних војних инвалида, као и чланови удружења војних пензионера и потомака. У селу Речица 11. марта 1944. године на територији општине Бојник подно Радан планине формирана је 9. српска ударна бригада, коју је чинили 379 бораца из Тимочке крајине, Сокобање, Сврљига и Ниша. Први командант бригаде био је Василиј Ђуровић Жарки, комесар Душан Глигоријевић Саша, заменик команданта Јован Кецман Чеда, начелник штаба Вукашин Милић, а интендант бригаде Марјан Славковић. Драгољуб Николић, председник СУБНОР-а у Зајечару, подсетио је на пут храбрих бораца током Другог светског рата. „Учествовала је у свим важним борбама у делу Мораве, Расине, Буковика, Тимока, Тимочке крајине, Чачка, Добоја, Сокобање. Учествовала је у ослобођењу Зајечара, Тимочке крајине, Београда, преко Босне до Словеније. Рат је бригада преко Вршника и Цола завршила у Ајдовшчини на словеначком приморју надомак Горице 15. маја 1945. године. Борбени пут ове бригаде дуг је преко 1000 километара, а кроз бригаду је прошло 5110 бораца”. Током Другог Светског рата у бригади су погинула 883 борца, 70 је умрло и 13 нестало. Бригада је изнедрила и 3 народна хероја, Василија Ђуровића Жарког, Бранка Милошевића Металца и Петронија Јовановића Перу Комирићанца, као и 74 носиоца Партизанске споменице. Поред учешћа у Другом светском рату 9. српска бригада је учествовала и у окршајима током распада Југославије 1991. и 1992. године и НАТО агресије 1999. године, где је део бригаде дејствовао на Косову и Метохији, а део био у приправности на територији Тимочке крајине. Март 2020. | БОРАЦ | 25

САВЕТИ ПРАВНИКА

75

ЗЛАТНА ПРАВИЛА ТРОШКОВА

Пише: Мирослав Миња НИКОЛИЋ, адвокат

Д

обро је познато да странка која у целини добије парницу има право да захтева и наплати трошкове поступка од друге стране. Међутим, ово процесно правило има и одређене варијације, које није згорег познавати. Уколико тужена страна увиђа да је тужилац у праву и постоји спремност да се то призна, а није дат повод за тужбу, туженом је у интересу да одмах призна тужбени захтев (у одговору на тужбу или на првом суђењу). Таквим признањем, ствара се ситуација, да ће тужилац морати да накнади туженом трошкове поступка, независно од успеха у спору. Познато је да свака странка, претходно, сама сноси трошкове који су настали њеним радњама, а да се право на накнаду трошкова поступка од друге стране остварује тек на основу правоснажне пресуде. У судској пракси није редак случај да тужилац само делимично успе у парници. У том случају, суд, по правилу, досуђује сразмерни део трошкова, у односу на постигнути успех. (На пример, предмет тужбе је накнада штете у висини од 1.000.000 динара, а суд досуди ту накнаду само у висини од 700.000,00 динара, па би, у том случају, тужени имао обавезу да накнади трошкове поступка тужиоцу, само у односу на 700.000 динара, колико му је досу-

ђено). Могуће је да суд у таквом случају одреди и да свака странка сноси своје трошкове или да једна странка накнади све трошкове другој страни, ако друга странка није успела само у сразмерно незнатном делу захтева (уз услов да због тог дела нису настали неки посебни трошкови). Корисно је знати, да је суд у обавези да приликом одлучивања о трошковима, узме у обзир само трошкове који су били потребни. Тако, на пример, нема основа да странка у поступку плаћа трошкове за оне парничне радње, који нису у вези са предметом спора. Важно је водити рачуна и о оправданој висини трошкова поступка, јер су они за адвокате прописани Адвокатском тарифом, док су износи судских такси одређени Таксеном судском тарифом, а суд се тих тарифа мора придржавати. Када Вам суд достави одлуку о плаћању таксе за ту-

жбу, жалбу и сл., одмах се са са својим адвокатом консултујте, да ли су ти износи реално одмерени. Уколико то није случај, преко адвоката можете оспорити такву одлуку. Када добијете пресуду, анализирајте и правилност обрачунатих трошкова и, по потреби, оспорите их у жалби на пресуду, односно решење. Право на наканду трошкова поступка, независно од успеха у спору може остварити и она странка која није скривила такве трошкове. Такав исход је могућ, у случају да је, на пример, дужник положио у судски депозит пун новчани износ дуга, а поверилац га, упркос томе тужи, иако је имао могућност да се наплати из тог депозита. Суд у пресуди води рачуна и о томе, да ли је тужени дао повод за тужбу. Уколико повод за то није постојао, тужилац ће имати обавезу да накнади парничне трошкове другој страни, чак и када је имао законит правни основ за истицање тужбеног захтева. У последње време, није тако редак случај да се спорови оконачју и судским поравнањем или поравнањем након успешне медијације. У оба случаја, по правилу, свака странка сноси своје трошкове, осим ако посебан закон предвиђа нешто друго или се странке другачије споразумеју. У случају када тужилац повуче тужбу, на њега пада терет трошкова поступка, осим ако је то повлачење тужбе учињено одмах након што тужени испуни захтев. Претходно наведених процесних правила, требало би се сетити најкасније у фази жалбеног поступка, ако на њих, евентуално, заборави ваш адвокат. Под одређеним законским условима, можете рачунати и на ослобађање од плаћања трошкова поступка, у потпуности или делимично, што заслужује посебан тематски приступ.

Крагујевац

ПРИЗНАЊЕ ЗА ДОСЛЕДНОСТ

Т

рећу годину заредом СУБНОР Крагујевца је од Центра за истраживање мишљења клијената из Београда понео ласкаву титулу „Фирма од поверења” за одличну репутацију, доследност у раду, као и коректну сарадњу са клијентима и пословним сарадницима. Ово истраживање поменутог Центра је базирано на софтверском методу уз помоћ кога се трага за негативним коментарима на интернету. У протекле три године за СУБНОР Крагујевац није било ниједног негативног коментара што показује и доказује да је ова институција као саставни део СУБНОР-а Србије успешно и доследно спроводио све предвиђене активности и високо носио заставу антифашизма и слободарства.

26 | БОРАЦ | Март 2020.

Јесу новина, али на најсавременији, најбржи, електронски начин, бесплатно у сваком дому, за сваког појединца, без икаквих услова и ограничења, у нашој отаџбини, али и у сваком кутку широм планете

НОВО!

НОВО!

НОВО!

НОВО!

НОВО!

ИНТЕРНЕТ ПОРТАЛ СУБНОР СРБИЈЕ Препоручујемо вам да путем интернета свакодневно пратите на порталу јединствене антифашистичке организације, баштиника славне традиције, СУБНОР-а Србије, оснивача и члана светских удружења истог значаја и улоге, на који се начин негдашњи борци, потомци и поштоваоци, широки фронт одговорних и часних људи, залажу за истину, против историјских фалсификованих ревизија, поштовање прохујалих времена и генерација, за бољитак младих и даљи успешан пут нашег народа и човечанства у целини. Портал СУБНОР у садашњем облику постоји само 54 месеца, али је међу корисницима привукао велику пажњу и уважавање – за поменути период има респектибилну посету од преко 853.000 читалаца са близу 2.638.000 прегледа. Добили смо, за исто време, „противнике”, савремени терористи, у електронском свету познати као хакери, окомили су се на портал и успели чак четири пута да га „оборе” и поставе своје ретроградне политичке и идеолошке поруке и самим тим показали колико је мисија СУБНОР-а прогресивна, корисна и у сваком смислу неопходна. На интернету (у свом дому уколико имате компјутер, у месној организацији, на радном месту, школи, кафићу, војној јединици) преко Гугла укуцајте www.subnor.org.rs и добићете своју јединствену и специфичну новину. Не чекајте само информацију, учествујте у уређивању овог демократског и антифашистичког портала: коментаришите написе, указујте на појаве, предлажите нове идеје, указујте на добре примере, критикујте, сугеришите, доприносите општем бољитку, просперитету своје отаџбине, наше Србије. Нестрпљиво очекујемо и вашу сарадњу.

ИНТЕРНЕТ ПОРТАЛ СУБНОР СРБИЈЕ НОВО!

НОВО!

ЗА СВЕ ДОБРЕ ЉУДЕ!

НОВО!

НОВО!

Прави избор за Вас!

Бањица Сокобања

Добродошли у Бањицу

Ваш идеални смештај у Сокобањи • Одмор или бањско лечење радника и пензионера • SPA програм са елементима wellness-а • Викенд аранжмани и викенд spa аранжмани • Настава у природи • Свечаности и прославе

Одличан спој квалитетне туристичке понуде са бањским лечењем и здравственим услугама office@banjica.co.rs • www.banjica.co.rs • facebook banjica sokobanja рецепција 018/830-224 • продаја 018/830-242