Виолета Рашковић Таловић
Медаљони Русије
МЕДАЉОНИ
РУСИЈЕ
Очаравајућа рускa душa
76
МЕДАЉОНИ
Ал` мрети ми се неће
РУСИЈЕ
ШТА ЈЕ СЛАВА? СЈАЈНА ЗАКРПА НА ТРОШНОЈ ОДЕЋИ ПЕСНИКА. НЕ, НЕЋУ ЈА САВ УМРЕТИ – ДУША ЋЕ МИ У СВЕТЛОЈ ЛИРИ НАДЖИВЕТИ ПРАХ И НЕЋЕ ИСТРУЛИТИ... И ДУГО ЋУ БИТИ ДРАГ НАРОДУ ЗАТО ШТО САМ ЛИРОМ БУДИО ЛЕПА ОСЕЋАЊА, ШТО САМ У МОМ ОКРУТНОМ ВЕКУ ПРОСЛАВИО СЛОБОДУ И ТРАЖИО У ЦАРА МИЛОСТИ ЗА ОНЕ КОЈИ СУ ДОПАЛИ НЕВОЉЕ, НАПИСАО ЈЕ АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ПУШКИН, МЕЛАНХОЛИЧНИ ЗАЧЕТНИК РУСКЕ КЛАСИЧНЕ КЊИЖЕВНОСТИ 19. ВЕКА И ВЕЛИКИ ЗАЉУБЉЕНИК У ЉУБАВ.
„О
пет сам се докопао разврата, а ако се он може назвати блатом, онда се и мед ако се њиме измажеш од главе до пете, такође може назвати блатом. Али његова се сласт од тога смањити неће...”, написао је једне хладне руске ноћи за кафанским столом млади човек коме је срце још тутњало од сласти пожуде. У чаши белог вина од љубавног заноса искриле су Пушкинове крупне очи, а из оковратника са којег је кравата клизила по изгужваној кошуљи ширио се опијајући мирис грофичиног парфема. Све је било забрањена музика... И инспирација за „Тајни дневник”. Тај млади човек разбарушене косе у којем је живот врио као огањ, чије су мисли скитале брзином оркана, а емоције кројиле чудесне речи, платио је сваки рачун, али је остао дужан својој публици и књижевности. Са светске и животне сцене Александар Сергејевич Пушкин отишао је кад му је било свега 37 година. Лепота Наталије Гончарове и жеља да одбрани своју част одвеле су га на двобој. Француски емигрант који је служио у руској гарди, авантуриста и интригант Жорж Д`Антес смртно је ранио песника.
А. С. ПУШКИН – ПОРТРЕТ, В. А. ТРОПИНИН
77
78
Догодило се то 1837. године, по старом календару био је 26. јануар, по новом почетак још једног хладног фебруара. У Чернаја Речки, у пет часова по подне, два супарника гледала су један другога у очи. Први је опалио Д`Антес и Пушкина погодио у стомак. Сведоци су помислили да је мртав, али се Пушкин придигао и затражио други пиштољ јер му је онај који је имао пао у снег. Из лежећег положаја нишанио је дуго. Радостан што је погодио мету, Пушкин се онесвестио. Када је дошао к себи упитао је: „Да ли сам га убио?” „Нисте”, одговорили су му сведоци, „али сте га ранили, Александре Сергејевичу”. „Чудно, мислио сам да ће ми од тога бити драго, али није. Свеједно, ионако ћемо се поново срести.” Никада се више нису срели. Свака љубав мора бити тајновита, нарочито кад је неверна. Али у једном од највећих песника и драматурга свих времена љубав се као суза рађала у очима а падала на срце. Често и сам заблудео и неверан, женину превару морао је да истера из рањеног срца. Била то љубомора или повређена сујета, свеједно, пустио их је да попут птице о којој је певао даривајући јој слободу, излете из очајног и бунтовног бића. Наталија Гончарова, расипница и кокета, дошла му је главе. У боловима које је стишавао опијум опростио је и љубавнику и жени, тражећи од ње да се не уда пре него што прођу две године туговања и „нека то буде честит човек”. Цар, љубоморан на гомилу која се у страху тискала око куће чекајући вести о вољеном песнику, на само два корака даље, из Зимског дворца, одузео је народу право да сахрани свога идола. По мразној ноћи, тело мртвог песника, опкољено жандармима, у тајности је пребачено у цркву друге парохије где му је свештеник очитао опело, а затим су га на санкама одвезли у Псковску губернију, на његово имање. Већ у зору, снег је покрио сваки траг. Руси и данас, уз велико поштовање, осећају и својеврстан дуг према великом Пушкину. Сваког 10. фебруара, на дан његове смрти, у Москви у којој је рођен и у Санкт Петербургу где је сахрањен, организују се бројне свечаности, трибине и сусрети књижевника. Сећања сежу у песниково детињство у осиромашеној али образованој аристократској породици. Отмена дворска свита није трпела Пушкина и његовом таленту се светила интригама. Бритки стихови вређали су царску елиту, а романтичари тога доба ограђивали су се од народног језика којим је песник низао своје мисли и стихове. Збуњивао их је и његов стил саздан од сатире, романтике и драме. Али, и то је био Пушкин, праунук црног роба из Етиопије којег је усвојио Петар Велики. Црно кумче цар је оженио дворском дамом и доделио му чин генерала. У Царском селу похађао је елитну гимназију, у којој се први пут сусрео са духом политичког слободоумља. Из лицеја је изашао као аутор бројних објављених песама, као припадник прогресивног кружока „Арзамас” и поклоник Волтера, песник слободе и противник аутократије.
ОЧАРАВАЈУЋА РУСКA ДУШA ПРВА ПУШКИНОВА МЛАДАЛАЧКА ЉУБАВ КАТАРИНА БАКУЊИНА – ПОРТРЕТ, АЛЕКСАНДАР БРУЛОВ Фото: allart.biz
79
ПРИЈАТЕЉИ МОЈИ СМРТНО РАЊЕН, АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ЛЕЖАО ЈЕ НА ДИВАНУ СВОЈЕ РАДНЕ СОБЕ ПРЕПУНЕ КЊИГА. ДОКТОР КОЈИ МУ ЈЕ ПРЕВИО РАНУ УПИТАО ГА ЈЕ ДА ЛИ ЖЕЛИ ДА ВИДИ СВОЈЕ ПРИЈАТЕЉЕ. „ЗБОГОМ, ПРИЈАТЕЉИ МОЈИ”, РЕКАО ЈЕ ПУШКИН И НЕЖНО РУКОМ ПОКАЗАО НА КЊИГЕ ИЗ СВОЈЕ БИБЛИОТЕКЕ.
МУЗА ВЕЛИКОГ ПЕСНИКА НАТАЛИЈА ПУШКИНА ЗБОГ КОЈЕ ЈЕ НА ДВОБОЈ ИЗАЗВАО ЖОРЖА ДАНТЕСА КОЈИ ГА ЈЕ СМРТНО РАНИО – ПОРТРЕТ, АЛЕКСАНДАР БРУЛОВ Фото: allart.biz
80
ОЧАРАВАЈУЋА РУСКA ДУШA „ЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН” – ИЉА РЈЕПИН
81
А. С. ПУШКИН – ПОРТРЕТ, О. А. КРИПЕНСКИ
ЕЛЕГИЈА
82
АЛ МРЕТИ МИ СЕ НЕЋЕ, ЈОШ СЕ НАДАМ ЈА ЖИВЕТИ ХОЋУ, ДА МИСЛИМ И СТРАДАМ МЕД НЕДАЋАМА, ЈАДИМА И ЗЛИМА ЈА ЗНАМ ДА ЗА МЕНЕ И НАСЛАДЕ ИМА.
ОЧАРАВАЈУЋА РУСКA ДУШA
„У тебе су уперене очи Русије, тебе гледају и у тебе верују”, написао му је Рилејев, вођа декабриста. Док је руска омладина учила његове стихове, цар Александар казнио је Пушкина четворогодишњим прогоном на југ Русије. Дубоко у либералним водама, песник се по доласку у Одесу сусреће са процватом друштвеног живота. Већ познат, духовит и екстравагантан, у пелерини са крзном и лакованим ципелама, осваја срца најлепших девојака, али се страсно упушта и у афере са удатим женама. „Време које нисмо провели у љубави изгубљено је”, говорио је. Али, љубав је као и пијанство – кад човек превали једну на другу чашу, отвори му се апетит и јави жеђ и онда „сручује чашу за чашом”. На Михајловском, имању његове мајке где га је цар изнова прогнао 1824. године, нема забава ни лепих жена. У сеоском изгнанству, Пушкиновом најплодоноснијем периоду, настао је роман у стиховима „Евгеније Оњегин”, за који је инспирација била Ана Керн. У сеоцету је завршио и „Цигане”, ту је написао „Сцену из Фауста” „Песме о Стенки Разину”, роман у стиховима „Гроф Нулин”. У Михајловском је написао и историјску трагедију „Борис Годунов”. По повратку у Петроград, Пушкин је написао „Путовање у Арзрум”... Иза великог Пушкина остала су и дела „Моцарт и Салијери”, „Камени гост”, „Бајке о Балди”, „О рибару и рибици”, „Бронзани коњаник”, „Капетанова кћи”, „Пикова дама”, „Камени гост”, „Витез тврдица”, „Пир у време куге”...
83
МЕДАЉОНИ
РУСИЈЕ
Трептаји у времену
202
МЕДАЉОНИ
Моје срце још игра
РУСИЈЕ
НАЈБОЉА БАЛЕРИНА СВИХ ВРЕМЕНА, ЛЕГЕНДА БОЉШОГ ТЕАТРА МАЈА ПЛИСЕЦКА ДАЛА МИ ЈЕ ИНТЕРВЈУ КАДА ЈОЈ ЈЕ БИЛО ОСАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА. ТАДА МИ ЈЕ РЕКЛА: „СЛАВА ЈЕ СМЕШНА. НИКАДА НИСАМ БИЛА КАПРИЦИОЗНА ДИВА. ЈА САМ НОРМАЛНА ОСОБА, СРЕЋНА И ЗАДОВОЉНА СВОЈИМ ЖИВОТОМ.” БИО ЈЕ ТО ЈЕДАН ОД ЊЕНИХ ПОСЛЕДЊИХ РАЗГОВОРА ЗА НОВИНЕ...
В
исока и крхка, црвенокоса, упечатљивог лица и лепог торза, надарена и играчки страсна, Маја Плисецка је пуних седам деценија гламурозно владала светском балетском сценом. Споља танана, енергију колоса упаковала је у тело које је пркосило годинама. Одисала је свежином, не губећи од женствености и специфичног, готово фаталног шарма. Необично високим скоковима, грациозним покретима и харизмом, Одилија и Одета у „Лабудовом језеру”, Аурора у „Успаваној лепотици”, Рајмонда у истоименом балету Глазуова, непревазиђена Кармен, искреном емоцијом везивала је за себе опчињену публику. Када сам славну руску балерину замолила за интервју, скромно је упитала: – Зашто ја? По чему сам ја важна? Балет је професија, као свака друга. Само је важно да то што радите – радите најбоље. Непосредно пред наш разговор, председник Русије доделио јој је Орден за заслуге за отаџбину четвртог степена. Јубилеј звезде Бољшог театра прослављен је бројним свечаностима, а на гала концерту „Аве Маја” у Москви, легенди руског и светског балета поклонили су се највећи балетски играчи данашњице.
МАЈА ПЛИСЕЦКА – ВЛАДИМИР АСТАПКОВИЧ (ТАСС), МОСКВА, 2010.
203
За Мају сцена је била магија. Иако су њене улоге из првог реда гледали славни и моћни људи, она је играла само за публику. Увек је говорила да је важно пламтети, препустити се фантазији. – Обожавам сцену – рекла ми је. – Још као девојчица волела сам публику која ће са мном делити радост игре. Балет је мој живот. Маја и њен супруг, чувени композитор Родион Шчедрин, изабрали су Минхен за своју адресу јер „у Немачкој постоје ред и неомеђене могућности за рад”. – Волим Минхен јер мој муж у њему воли да ствара. У Немачкој се осећам слободно, тамо ми све прија. Некадашњој примабалерини Бољшог балета, динамичној, ведрој, неуморној, авион је био други дом. У ваздуху је написала три књиге сећања на буран живот. Рођена 20. новембра 1925. године у Москви, пореклом Јеврејка, Маја је расла у уметничкој породици. Њена мајка Рахил била је глумица немог филма, ујак Асаф Месерер легендарни професор балета, а тетка уз коју је одрасла, Суламиф Месерер, примабалерина Бољшог театра. Због оца Михаела, комунисте, државног непријатеља који је стрељан јер је запослио адвоката Лава Троцког, Мајино одрастање је било тешко, готово трагично. С девет година, 1934, Маја је кренула у балетску школу у којој су одмах уочили њен таленат. Три године касније отац јој је убијен, а мајку су, као жену непријатеља народа, послали у радни логор у Казахстан. Маја је нерадо говорила о својој прошлости. Опсежна аутобиографија „Ја, Маја Плисецка”, која је преведена на тринаест језика, била је заправо њена исповест о драматичном времену које је „јело људе” и у чијем се вртлогу нашла и њена породица. – Та књига је моја истина. О свом животу говорила сам својим речима, без лажи и обмана. Увек сам писала дневник. Исписане странице мог живота сместила сам у књигу. Поједина поглавља је одавно требало да буду затворена. Балет ме је спасао прогона и зато сам му посветила цео свој живот. Плесаћу док сам жива, ако не телом, оно у срцу. Своју старост није примећивала. Била је витка, беспрекорно дотерана, изразито негованих руку чији су покрети пратили наглашене, дубоко изговорене речи. Увек је била у ципелама са средње високом петом. Слабост су јој биле ташне познатих креатора, најчешће омиљеног Пјера Кардена. Крупне очи наглашавала је јаком шминком. Маја Плисецка је имала и нарочит дар да се снагом личности супротстави ригидној комунистичкој врхушки која најсјајнију звезду највећег театра није пуштала изван граница СССР-а јер није имала – пасош! – Политиком никада нисам била опчињена, чак ни онда када је утицала на живот моје породице. У политици никада нема правде. Познато је да ме је КГБ пратио јер сам била суперзвезда и непријатељ режима. Покушавали су да ме придобију. Али, зато што сам увек била своја и никада нисам одолела притисцима, остајала сам код
204
ТРЕПТАЈИ У ВРЕМЕНУ Фото: culture.ru
205
206
ТРЕПТАЈИ У ВРЕМЕНУ
МАЈА ПЛИСЕЦКА У ПАРИЗУ НАКОН ДОБИЈАЊА ПРЕСТИЖНЕ НАГРАДЕ “PRINCE OF ASTURIAS AWARDS”, КОЈА ЈЕ ПОСЛЕ 25 ГОДИНА ДОДЕЉЕНА БАЛЕТСКОМ УМЕТНИКУ – ДАНИЕЛ МОРДЗИНСКИ, 2005.
СУСРЕТ СА ТИТОМ ПРВОГ СУСРЕТА СА ТИТОМ РАДО СЕ СЕЋАЛА. „САМО ШТО СУ МЕ ПРЕДСТАВИЛИ, ЈА САМ ГА УПИТАЛА: ‘А КАКО ТО, ДРУЖЕ ТИТО, ДА ВАС СТАЉИН НИЈЕ УБИО?’ ТИТО МЕ ПОГЛЕДАО И РЕКАО: ‘ЗАТО ШТО САМ ИМАО СВОЈЕ ЉУДЕ ОКО СЕБЕ’. ДОК СУ ЗАПАЊЕНИ ЉУДИ ИЗ ЕКИПЕ СКЛАЊАЛИ ПОГЛЕД СА ПРЕДСЕДНИКА, ОН МИ СЕ НАСМЕЈАО.”
О ПУТИНУ ВЛАДИМИР ПУТИН ЈЕ ВЕЛИКИ КАВАЉЕР! ДОДЕЛИО МИ ЈЕ ТРИ НАЈВЕЋЕ ДРЖАВНЕ НАГРАДЕ. ЈЕДИНА САМ ЖЕНА КОЈА ИХ ИМА И ВЕОМА САМ ПОНОСНА НА ЊИХ! ПОВОДОМ ЈЕДНОГ ОД МНОГИХ МАЈИНИХ ЈУБИЛЕЈА, ПУТИН ЈЕ У БОЉШОМ ТЕАТРУ ОТВОРИО БАЛЕТСКО ВЕЧЕ КОЈЕ ЈЕ ТРАЈАЛО НЕВЕРОВАТНИХ ПЕТ САТИ, О КОЈЕМ ЈЕ МОСКВА ДУГО ПРИЧАЛА. „ПЛЕСАЛА САМ ДЕО ИЗ ШУБЕРТОВОГ БАЛЕТА ‘ИСАДОРА’ И КОРЕОГРАФИЈУ ‘АВЕ МАЈА’, КОЈУ МИ ЈЕ ПОСВЕТИО БЕЖАР. БИЛО ЈЕ ТО ВЕЧЕ ЗА ПАМЋЕЊЕ, А БАЛЕРИНЕ И БАЛЕТАНИ ОТПЛЕСАЛИ СУ СЕГМЕНТЕ ИЗ МОГ ОМИЉЕНОГ БАЛЕТА ‘ДОН КИХОТ’.”
207
Фото: ngzt.ru
ТРИ ПУТА У БЕОГРАДУ СВЕТСКА БАЛЕТСКА ЛЕГЕНДА НА ВРХУНЦУ СВОЈЕ КАРИЈЕРЕ ИГРАЛА ЈЕ И НА СЦЕНИ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ. БИЛО ЈЕ ТО 1964. И 1965. ГОДИНЕ, А ПОСЛЕДЊИ БОРАВАК У БЕОГРАДУ, 23. АПРИЛА 2007, ПАМТИ ПО СУСРЕТУ СА НАШИМ ИСТАКНУТИМ БАЛЕТСКИМ УМЕТНИЦИМА. У ЦИКЛУСУ „ВЕЛИКАНИ МУЗИЧКЕ СЦЕНЕ” ОДРЖАН ЈЕ КОНЦЕРТ ПОВОДОМ 75. РОЂЕНДАНА ЊЕНОГ СУПРУГА. КОНЦЕРТ ЈЕ БИО У ВЕЛИКОЈ ДВОРАНИ КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ. БИЛО ЈЕ ВЕЛИЧАНСТВЕНО.
208
куће, нисам плесала у иностранству. О мени су говорили да сам британска шпијунка, а ја не говорим ниједан други језик осим руског! Јеврејки у антисемитском окружењу, чији су родитељи протерани и унижени, није било лако. Маја се с посебним емоцијама сећала 1958. године када је добила титулу заслужног уметника СССР-а. Исте године удала се за младог руског композитора Шчедрина. Никита Хрушчов дао јој је пасош, а Брежњев је први пустио на турнеју у САД. У то време била је највећа звезда Бољшог театра, али није могла да путује са колегама. Било је то понижавајуће искуство. Одлазак у Америку био је неочекиван. Била је веома узбуђена. Представу је гледао Роберт Кенеди. „Русија без Руса може, али Рус без Русије не”, рекао је једном славни Нурејев. На питање где је њена домовина Маја је нежно рекла: – Домовина је увек Русија! Само је то непромењено. Са наследницом легендарне Ане Павлове радили су и познати кореографи Ролан Пети и Морис Бежар. Театри широм света утркивали су се да угосте највећу руску балерину. Своје највеће успехе Маја Плисецка, ипак, везивала је за Бољшој театар. Са Родионом Шчедрином коме се као уметнику непрестано и надахнуто дивила у браку је провела педесет две године. Рекла ми је и да се воле као првог дана. – Права љубав је једноставна: он воли мене и ја волим њега.
ТРЕПТАЈИ У ВРЕМЕНУ Фото: radiovesti.ru
209