Sokolačke novine br.246 | maj 2019. by Соколац-срце Романије

МАРКО НИКОЛИЋ, УЗГАЈИВАЧ КОЗА: ПРИРОДНИ КАЛЦИЈУМ И СЕЛЕН У КОЗИЈИМ ПРОИЗВОДИМА

СТРАНА 14.

В.Д ДИРЕКТОРА ЈП „ПУТЕВИ РС“ НЕНАД НЕШИЋ ПОСЈЕТИО ОПШТИНУ СОКОЛАЦ

ПОДРШКА ПРЕДСТОЈЕЋИМ 56.МОСИ ,,СОКОЛАЦ 2019”

СТРАНА 6.

СТРАНА 7.

ИНТЕРВЈУ: МИЛАН ЦУРОВИЋ В.Д. ДИРЕКТОРА ЈУ СРЦ “ГЛАСИНАЦ” СОКОЛАЦ

СТРАНА 12-13.

ЗВАНИЧНЕ ПРИЈАВЕ ОПШТИНА ДО 14. ЈУНА

СТРАНА 9.

СВЕЧАНО ОБИЉЕЖЕН 21.МАЈ

СТРАНА 21-21.

ОДРЖАНА 1. СЈЕДНИЦА СТАЛНОГ КОМИТЕТА И СКУПШТИНА 56. МОСИ

ЛИЦА РОМАНИЈЕ: ПРИМАРИЈУС ДОКТОР МЛАЂЕН ЂУРЂИЋ

ИЗ ПРВЕ РУКЕ

ЖИВА ТРОБОЈКА ОД СОКОЦА ДО ОСТРОГА

СТРАНА 16-17.

СЛАВНИ ПУТ РОМАНИЈСКИХ БРИГАДА

САДРЖАЈ САДРЖАЈ

БРОЈ 246 МАЈ 2019.

АКТУЕЛНОСТИ

Одржана 21. редовна сједница Скупштине општине Соколац

Одржан тродневни тренинг „Управљање пројектним циклусом“ У плану отварање поликлиничког одјељења

5 8 8

ДРУШТВО

Изградња зграда тече планираном динамиком ДРУШТВО

Друга генерација Ниже реалне гимназије прославила матуру Традиционална вожња кроз град У Основној школи „Соколац“ уписано 69 првачића, у СШЦ „Василије Острошки“ нови смјер Дуња Чортан – Љубав према Москви велика као Русија

10 10 11 18

ДРУШТВО

Двије златне медаље за Удружење „Романијски скоруп кајмак“

КУЛТУРА

Романија показала своје велико срце, душу и доброту

Дјеца су најљепша разгледница Сокоца СПОРТ

ЗДРАВЉЕ И МИ

22 Срце Романије уз Душицу Велики број суграђана и пријатеља укључио се у хуманитарну акцију како би се прикупила неопходна финансијска средства за нашу суграђанку Душицу Туторић.

Успјешно завршена прва Школица спорта

24 Шестогодишњем Сергеју Маловићу друго мјесто

Министарство породице, омладине и спорта РС је, поводом Међународног дана породице – 15. маја, расписало ликовни конкурс на тему „Моја породица“.

ОСНИВАЧ Општина Соколац

ИНФОРМАТИЧКО-ГРАФИЧКИ СЕКТОР Драган Реновица

ИЗДАВАЧ Јавно предузеће “Инфо центар” Соколац Гласиначка бб, 71350 Соколац

РЕДАКЦИЈА Бојана Арбиња Ведрана Реновица Јелена Станишић

ЗА ИЗДАВАЧА Зорица Мирјанић ДИРЕКТОР Зорица Мирјанић

САРАДНИЦИ Јадранка Јанковић Миливоје Јанковић

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Јелена Маринковић

ЛЕКТОР Јадранка Јанковић

Како третирати прољећне алергије

СПОРТ

ОФК “Гласинац 2011”: Након 28 одиграних кола – трећа позиција

РК “Гласинац”: Наступ на Завршном турниру Републике Српске у Брчком

КОНТАКТ Телефон 057/448-216 Факс 057/448-205 E-mail i.centar@hotmail.com ИНТЕРНЕТ АДРЕСА www.opstinasokolac.net ШТАМПА СЗГР “Штампарија” Соколац

Рјешењем Министарства информација Републике Српске број: 01 -56 / 95 од 16.2.1995. године лист је уписан у регистар јавних гласила под редним бројем 93. Соколачке новине излазе једном мјесечно. Редакција Соколачких новина не одговара за садржај огласа. Ниједан текст, фотографија и илустрација не смију се ни на који начин преузимати или јавно публиковати без писмене дозволе издавача.

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

УВОДНИ

ПИШЕ ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ, директор Драги наши читаоци, Мај нам је хладним временом и честим кишама наметао летаргију скривајући мотивацију којој смо се надали овог прољећног мјесеца. Сваки сунчани тренутак жељно смо упијали изнова се надајући да је „окренуло на љепоту“. Како дугорочне прогнозе кажу, надаћемо се и у јуну. Једино су редуше испоштовале „ред вожње“ и нису дале да ово прољеће прође без њих. Посао којим се бавим донио је у мој живот нове путоказе и кључеве за закључане браве. Бог ми је дао прилику, и неизмјерно сам му захвална, да уживо слушам животна путешествија људи којима се поноси Романија. Протеклог мјесеца друговали смо и људовали са живом легендом нашег краја. Из питомих Балтића, чија љепота му кријепи душу и уљепшава старост, љубазно одговарајући на позив посјетио нас је др Млађо Ђурђић. Као са ријетко ким подијелио је са нама најтеже и најљепше тренутке свог богатог живота, а ми један дио преносимо вама. Уживала сам слушајући све радости и муке храбрих који су једанаести пут пјешке ходочастили до манастира Острог. Могла сам, и јесам, осјетити дрхтај из кога се рађа суза када сам чула како су грлени Срби из Црне Горе на задужбини краља Николе освјетлили образ наших заједничких предака, док су романијском ојкачом „Романијо, горо од јунака...“ одавали почаст и позивали на одмор уморне путнике. Слушала сам без даха и поново проживљавала са њима сваки дан и ноћ. То смо, донекле, омогућили и вама у рубрици „Из прве руке“, коју смо с разлогом уврстили у ово издање новина. Много тога искрено реченог остаће заувијек у кутијици новинарског диктафона због ограниченог броја ријечи који дозвољава техничко слагање новинских страница, али првенствено због тога што су дио нечије душе коју никада нећемо изврнути као чарапу само да би наслов био сензационалан. Приче са ходочашћа, у којима познаник постаје пријатељ, наметнуле су ми давно упамћене и због некоришћења негдје скрајнуте ријечи Св. владике Николаја. Како су године одмицале, губила сам наду да ћу дочекати долазак тог времена. „Доћи ће време кад ће пријатељ пријатељу бити свештеник и исповедник, а не само савезник у задобијању богатства и уживања овог света. Доћи ће време кад ће пријатељ пријатељу бити утешитељ и лекар, а не заводитељ и разоритељ душе. Кад дође то време, онда ће тек почети љубав међу људима. Ма како далеко било то време, оно иде и доћи ће!“ У увјерењу да је дошло, до новог сусрета срдачно вас поздрављам.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

МАЈ 2019.

БРОЈ 246

АКТУЕЛНОСТИ

СТРАНЕ 5, 6, 7, 8, 9

21. РЕДОВНА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

Позитивно је оцијењен досадашњи рад, као и План рада за 2019. годину, Центра за социјални рад, Установе за предшколско васпитање и образовање, Установе за културу „Перо Косорић“, Народне библиотеке, Дома здравља „Др Љубомир Ћеранић“, Туристичке организације, Општинског штаба цивилне заштите, ЈКП „Соколац“ и ЈП „Инфо центар“ Соколац. Усвојени су Приједлог одлуке о извршењу буџета општине Соколац за 2018. годину и Приједлог ребаланса буџета за 2019. годину. Начелник Бјелица образложио је због чега је

Усвојен Приједлог одлуке о извршењу буџета за 2018. годину и измјена Одлуке о извршењу буџета општине Соколац за текућу годину ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА

bojanaarbinja02@gmail.com

једница Скупштине општине Соколац, која је одржана 25. априла, била је извјештајног карактера. Информације о раду у претходној години на разматрање су доставили Пореска управа ПЈ Соколац, Основни суд Соколац, Полицијска станица Соколац те установе, организације и предузећа којима је оснивач локална заједница. На разматрању се нашао и Извјештај о успјеху ученика у учењу и владању на крају првог полугодишта школске 2018/2019. године. Посљедње тачке дневног реда биле су резервисане за Извјештај о извршењу буџета за 2018. годину, као и Приједлог ребаланса буџета општине Соколац за 2019. годину. Одборници су позитивно оцијенили рад Пореске управе Соколац те изнијели приједлог који ће упутити Пореској

управи РС, да се овој Подручној јединици обезбиједи још један радник, који је неопходан с обзиром на обим посла који обављају тренутно запослени у локалној јединици Пореске управе. Као позитиван оцијењен је и Извјештај о раду Полицијске станице Соколац и Основног суда, са којима локална управа има добру сарадњу. Расправа се водила око извјештаја образовних установа, посебно Извјештаја Средњошколаског центра „Василије Острошки“ Соколац. Замјерке одборника су се односиле на лош просјек оцјена, кадар који не одговара потребама тржишта као и недостатак извођења практичне наставе. Усвојен је закључак да се надлежном министарству предложи оснивање „дигиталне учионице“, као и приједлог о оснивању рачунарско-информатичког смјера. Похвалили су радове на реконструкцији и уређењу Основне школе „Соколац“.

дошло до ребаланса буџета за 2019. годину, који износи 14.295.303 КМ. - Повод за ребаланс је претходно донесена одлука у децембру прошле године, која се односи на буџет општине Соколац за 2019. годину. У међувремену смо имали кредитно задужење, тј. емитовали обвезнице у износу 5,5 милиона КМ. Тај посао је успјешно завршен, па је услиједио ребаланс буџета. Када је ријеч о дефициту, он се преноси из године у годину и сада износи око 500 000 КМ, а главни узрок је вишак радне снаге, која црпи знатна средства из буџета. Настојимо да смањимо дефицит, али све док не ријешимо питање вишка радника то ће бити тешко изводљиво – изјавио је Бјелица. Министарство финансија РС је сагласно са Приједлогом ребаланса буџета општине Соколац за 2019. годину.

У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ ОДРЖАНА ДЕБАТА ПРОЈЕКТА ПРЕУЗМИ ИНИЦИЈАТИВУ

„ПОДИЗАЊЕ СВИЈЕСТИ О ПРИОРИТЕТИМА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ У БИХ“ Пројекат „Подизање свијести о приоритетима политика Европске уније у БиХ“ предвиђа провођење кампање за подизање свијести јавности и јавне дискусије с представницима Европске уније те тематским локалним и регионалним стручњацима, о кључним изазовима и могућностима за економски и одрживи развој у контексту реформи и европских интеграција. Јавној расправи, која је у петак 24. маја, у Источном Сарајеву, окупила представнике локалне пословне заједнице, пољопривреднике, организације цивилног друштва, студенте, економске аналитичаре и стручњаке, присуствовали су и представници општине Соколац. Шеф Делегације ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк говорио је о могућностима и изазовима процеса приступања ЕУ те подсјетио да је у припреми мишљење о одговорима на апликацију за чланство, коју је БиХ поднијела прије три године. Учесници су имали прилику да посјете мини сајам с брендираним штандовима пројеката које финансира Европска унија, као и да се упознају са могућностима аплицирања на пројекте фондовима ЕУ. Прва од девет планираних дебата одржана је у Источном Сарајеву. Ј.МАРИНКОВИЋ

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ОДРЖАНА 1. СЈЕДНИЦА СТАЛНОГ КОМИТЕТА И СКУПШТИНА 56. МОСИ “СОКОЛАЦ 2019”

Званичне пријаве општина до 14. јуна

ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА

bojanaarbinja02@gmail.com

а засједању, одржаном 15. маја ове године, изабран је потпредсједник Сталног комитета МОСИ. Чланови комитета једногласно су подржали Предрага Ковачевића, представника Нове Вароши, која је наредни домаћин Игара. Нови потпредсједник Скупштине МОСИ је Љубивоје Вранић, такође из Нове Вароши. Одређена је тачна сатница отварања и затварања овогодишње манифестације. Игре ће почети церемонијом свечаног отварања 3. јула у 17 часова, а затварање МОСИ предвиђено је за 7. јул у 12 часова. Утврђени су и прецизни рокови за пријаве општина учесница и екипа. Прелиминарне пријаве морају се доставити до 3. јуна, а званичне до 14. јуна. Идућа сједница планирана је за 17. јун, када ће бити обављен и жријеб екипа. Према ријечима Дејана Елеза, предсједника Сталног комитета, утврђене су цијене хране и смјештаја, те број такмичарских дисциплина.

– Учесници 56. МОСИ такмичиће се у 15 спортских грана: атлетика, фудбал, кошарка, одбојка, рукомет, тенис, риболов, карате, стрељаштво, мали фудбал, планинарство, одбојка на пијеску, шах, стони тенис и

бициклизам. Спортови у Пара МОСИ су: шах, стрељаштво, атлетика – трка на 100м, кугла, пикадо и риболов. Обезбиједили смо довољан број смјештајних капацитета, а надам се да ће се тај број повећати у наредним данима. На идућој сједници знаћемо тачан број општина учесница, као и број спортиста – казао је Елез. На сједници је подржана иницијатива да се од ове године МОСИ породици придруже општине Севојно и Сребреница. Представници поменутих општина изразили су своје задовољство и захвалност што им се указала прилика да се придруже овој значајној спортској смотри. Предсједник Организационог одбора и начелник општине Соколац Милован Бјелица, пожелио је добродошлицу

свим гостима уз напомену да ће учинити све да учесници овогодишњих Игара памте Соколац по лијепом.

– Настојимо да све буде спремно како би се спортисти, спортски радници и гости осјећали пријатно у нашем граду. Приводимо крају инфраструктурне радове, видеонадзор, припрему смјештајних капацитета и свега осталог. Истакао бих да нам је Град Источно Сарајево пружио помоћ, а покровитељство је повјерено српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику, који ће отворити овогодишње МОСИ – казао је Бјелица. 56. МОСИ Соколац 2019. поред богатог спортског садржаја, пратиће и разноврстан културно-умјетнички програм.

РЕГИОНАЛНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА ПЕНЗИОНЕРА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ И ГОРЊЕДРИНСКЕ РЕГИЈЕ

ОДРЖАНА СЕДМА РЕДОВНА СЈЕДИНЦА Регионални одбор Удружења пензионера Сарајевско-романијске и Горњедринске регије 23. маја, у Сокоцу, одржао је седму редовну сједницу на чијем се дневном реду нашло девет тачака. Разматран је Програм рада Удружења за наредни период, информације о приходима и расходима Одбора за протеклу годину те Приједлог финансијског плана за период 2019–2020. годину. Како је речено на сједници, као и свих претходних година и наредно програмско опредјељење подразумијеваће наставак реализације задатка на остваривању права пензионера у правном, политичком, културном и економском смислу. Удружење тежи да што више информише организације о потребама измјена и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању ради враћања у закон одредби којима се уређује обавеза обезбјеђивања средстава из буџета Српске за посебна и привилегована права те замјене Одредбе о праву кориштења објеката грађених за потребе Удружења пензионера. Присутни си имали прилику да чују Извјештај о активностима и раду Регионалног одбора које су највише усмјерене на заустављање урушавања пензијског фонда. Потребан је бољи закон којим би се више поштовао рад и радни допринос повезивањем зарада и пензија. Неопходно је прекинути пензионисање посебним законима и уредбама као што је В.РЕНОВИЦА неопходно да се ради на редефинисању прописа инвалидског осигурања.

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

МАЈ 2019.

БРОЈ 246

В.Д. ДИРЕКТОРА ЈП „ПУТЕВИ РС“ НЕНАД НЕШИЋ ПОСЈЕТИО ОПШТИНУ СОКОЛАЦ

Подршка предстојећим 56.МОСИ ,,Соколац 2019”

ачелник општине Соколац Милован Бјелица, приликом састанка са в.д. директором ЈП „Путеви РС“ Ненадом Нешићем, који је одржан 15. маја, истакао је да је Општини Соколац, иако има доста ријешену инфраструктуру за потребе спорта, потребна помоћ. Бјелица је господина Нешића, који је у посјету Сокоцу стигао са сарадницима, упознао о тренутном стању на подручју локалне заједнице. - Ових дана завршавамо радове на тартан стази, у вриједности од око 120.000 КМ, као и игралиште за кошарку и мали фудбал. У организацији МОСИ 2019. очекујемо подршку и предсједавајућег предсједништва БиХ и Дирекције за путеве РС. Неопходно

ТЕКСТ ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

је да обезбиједимо око милион КМ да би успјешно реализовали одржавање МОСИ игара у Сокоцу. Подршку имамо и од Скупштине Града Источно Сарајево и појединих приватних колектива и свакако средства из буџета општине – додао је начелник и захвалио гостима на посјети. - Већ смо почели са поправком улица у Сокоцу и побољшањем безбједности на магистралном путу. Надам се да ћемо са осталим активностима завршити на вријеме, а планирано је да све буде готово до краја мјесеца јуна – истакао је Бјелица. Директор ЈП „Путеви РС“ Ненад Нешић

рекао је да се радо одазвао на позив начелника Сокоца, те да ће подржати развој општине. - У оквиру својих надлежних и финансијских могућности, учинићемо све да уљепшамо Соколац, како би на највишем нивоу овај град дочекао домаћинство престижне спортске манифестације као што су МОСИ. Свако улагање у град, у будућности ће остати на располагању грађанима и бити од велике користи. Вјерујем да ћемо крајем овог мјесеца кренути у извођење планираних радова – поручио је Нешић. Како је речено на састанку, пажња ће бити усмјерена на уређење магистралног пута, путне инфраструктуре, пјешачких прелаза, тротоара.

ПРОЈЕКАТ „ЗАТВАРАЊЕ КОЛЕКТИВНИХ ЦЕНТАРА И АЛТЕРНАТИВНОГ СМЈЕШТАЈА – CEB II“

Изградња зграда тече планираном динамиком

У склопу пројекта „Затварање колективних центара и алтернативног смјештаја – CEB II“, за који је Равојна банка дала сагласност општини Соколац за изградњу 64 стамбене јединице, биће ријешен проблем колективних центара, избјеглог становништва и осталих који су у потреби социјалног становања на подручју наше локалне заједнице. Реализација пројекта, и поред лоших временских услова, тече планираном динамиком, а завршетак радова очекује се до мјесеца новембра ове године. Извођач радова је Грађевинско предузеће „Јокић Инвест“ д.о.о. Зворник. – Рок за извођење радова је 500 дана од увођења у посао. Поред временских неприлика, до сада смо се сусрели са разним проблемима. Због лошег квалитета земљишта, дошло је до одступања положаја зграда у односу на првобитни. Са ископавањем земљишта морало се ићи до метар више у дубину, потом је услиједило навлачење крупног материјала. Након тога почели су радови на мртвој плочи, потом на контра плочи и слично, a све то изискивало je око 300.000 КМ додатних улагања. Због свега наведеног дошло је до кашњења са радовима током прве године – подсјетио је начелник општине Соколац Милован Бјелица. Из дана у дан реализација пројекта је све видљивија, a општинска управа тренутно ради на пројекту који се односи

на опремање станова. - Аплицираћемо код UNHCR-а, да би помогли станарима при набавци намјештаја и кућанских апарата. Са опремањем и вањским уређењем, укупна вриједност пројекта који подразумијева изградњу двије стамбене зграде у Сокоцу, износиће око 4.000.000 КМ, а локална заједница узима учешће од око 500.000. Општина је имала обавезу да обезбиједи документацију, земљиште, дозволе. Ријешили смо прикључак воде, електричне енергије и гријања, путни прилаз и остало што је било неопходно – казао је начелник Бјелица. За пројекат „CEB II“, који се реализује на простору Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Хрватске, осигурана су кредитна средства Развојне банке Савјета Европе. Ј.МАРИНКОВИЋ

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

РЕГИОНАЛНИ ПРОГРАМ ЛОКАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ

Одржан тродневни тренинг „Управљање пројектним циклусом“

У оквиру Регионалног програма јачања локалне демократије на Западном Балкану (ReLOaD), крајем мјесеца априла, одржана је јавна расправа одабира приоритетних области Јавног позива на подручју општине Соколац за 2019. годину. За аплициране пројекте, како је рекла Слађана Вукојичић, самостални стручни сарадник за локални развој у општини Соколац, додјељиваће се средства у износу од 10.000 до 70.000 КМ, а општина Соколац учествоваће са 30 одсто од укупне вриједности. У периоду од 13. до 15. маја 2019. године, у просторијама Високе школе за услужни бизнис, одржан је тродневни

тренинг под називом „Управљање пројектним циклусом“ (ПЦМ). Путем практичних примјера, логичке матрице те студије случаја и процјене квалитета приједлога пројекта, тренинг је реализован као подршка процесу провођења Јавног позива за организације цивилног друштва – невладине организације за предају приједлога пројеката за финансирање. Циљ тренинга је пружити представницима организација цивилног друштва додатна знања о управљању

пројектним циклусом како би могли са квалитетно осмишљеним и написаним пројектним приједлозима аплицирати на Јавни позив који је објавила Општина Соколац и ReLOaD пројекат 13. маја 2019. године, а који ће бити отворен до 24. јуна 2019. године. (Текст јавног позива биће доступан на веб страници Општине Соколац www.opstinasokolac.net и на www.ba.undp.org.) Регионални програм локалне демократије на Западном Балкану (ReLOaD) финансира Европска унија (ЕУ), а проводи Развојни програм Уједињених народа (UNDP). В.РЕНОВИЦА

ЗАВОД ЗА ФОРЕНЗИЧКУ ПСИХИЈАТРИЈУ СОКОЛАЦ

У плану отварање поликлиничког одјељења

Библиотека Филозофског факултета из Новог Сада донирала је Заводу за форензичку психијатрију Соколац 107 књига, тако да ова установа има укупно 3.215 књига које ће помоћи у раду са пацијентима у оквиру радно-окупационе терапије. Бојан Копривица, директор Завода, нагласио је да ће ускоро у овој установи запослити једног библиотекара.

– Наша библиотека богатија је за 107 наслова. Упућујем захвалност Филозофском факултету из Новог Сада. Настојаћемо да набавимо још књига и да запослимо једног библиотекара, који ће обављати посао у нашој установи – казао је Копривица.

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

Завод за форензичку психијатрију Соколац се припрема за организацију Других форензичких сусрета, који ће се одржати 21. јуна ове године. Копривица је напоменуо да ће настојати да ово окупљање постане традиционално. - Спремамо се за Друге форензичке сусрете. Ово је битан догађај за нашу установу и настојаћемо да то буде традиционално окупљање стручњака. У наредном периоду планирамо да отворимо поликлиничко одјељење које ће се састојати од лабораторије, стоматолошке амбуланте, очног и ултразвучног кабинета, гдје ћемо за потребе наших пацијената ангажовати докторицу Дару Ћирић из Дома здравља у Сокоцу, која

ће по потреби долазити у нашу установу – казао је Копривица. Према његовим ријечима аплицирали су Заводу за запошљавње како би у скорије вријеме запослили два радника са ВСС и шест приправника. - Тренутно наша установа броји 110 запослених радника. Због обима посла аплицирали смо код Завода за запошљавање како би у радни однос примили два нова радника са високом стручном спремом, из категорије дјеце погинулих бораца и шест приправника. Завод за форензичку психијатрију на Сокоцу отворен је у новембру 2014. године и прва је установа овог типа у БиХ. Б.АРБИЊА

МАЈ 2019.

БРОЈ 246

СВЕЧАНО ОБИЉЕЖЕН 21.МАЈ

Славни пут Романијских бригада

ове године 21. маја, обиљежена је годишњица од формирања Прве романијске пјешадијске и Друге романијске моторизоване бригаде. Обиљежавање 27. годишњице почело је служењем парастоса у Храму Светог пророка Илије, а потом полагањем вијенаца на Централно спомен-обиљежје у Сокоцу, на коме су исписана имена 1.250 српских бораца. Вијенце су положили представници града Источно Сарајево, општинских борачких организација шире романијске регије, делегације Борачке организације, општине Соколац и организације Илиџански борац. Након полагања вијенаца, услиједила је посјета Спомен-соби, у којој се налазе фотографије погинулих бораца као и лични предмети. Предсједник Борачке организације општине Соколац Миладин Гашевић рекао је да је са подручја ове локалне заједнице погинуло 286 српских

бораца на ратиштима широм Српске, да има више од 350 ратних војних инвалида, а кроз ове бригаде прошло је 15.000 бораца и погинуло више од њих хиљаду. О славном путу Друге романијске моторизоване бригаде говорио је и Деливоје Тошић, пуковник и ратни члан команде. - Бригада је формирана 21. маја 1992. од јединица припадника бивше територијалне одбране. Први командант ове бригаде био мајор Вељко Босанац, а потом тадашњи потпуковник Радислав Крстић. Друга романијска моторизована бригада

имала је зону одговорности на подручју Сокоца, Пала, Старог Града, Нишића, Округлице и Хан Пијеска и бројала је седам пјешадијских батаљона, Оклопно-механизовани и позадински батаљон, а бројала је око 7.000 бораца. Одликована је Орденом Немањића подсјетио је Тошић. Окупљенима је, путем писма, овај дан честитао бивши командант Радислав Крстић, који је на издржавању казне у Пољској. У његово име положен је вијенац на Централно споменобиљежје у Сокоцу. J.СТАНИШИЋ

ОБИЉЕЖЕН 9. МАЈ – ДАН ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

На Романији никла клица слободе

Обиљежавање Дана побједе почело је у Источном Сарајеву гдје је први пут марширао Бесмртни пук сачињен од бројних грађана који су носили фотографије својих предака, учесника у Другом свјетском рату, али и другим ослободилачким ратовима. Поворку су предводили градоначелник ИС Ненад Вуковић и замјеник амбасадора Руске Федерације у БиХ Алексеј Кeрестеџијанц, као и представници градских општина. Обиљежавање 9. маја настављено је у Сокоцу гдје су делегације града ИС, Руске амбасаде, општине Соколац, борачких организација и СУБНОР-а, положиле вијенце на спомен-обиљежја у Парку народних хероја. Присутнима се овом приликом обратио предсједник Општинског одбора СУБНОРА-а Соколац Миливоје Јанковић.

– Романија је имала 5 494 цивилне жртве, са четири општине овог подручја. Преко 6 000 је страдало у Милошевићима, а далеко више ако се сагледа шири простор Сарајевско-романијске регије – казао је Јанковић. Замјеник руског амбасадора у БиХ

Алексеј Керестеџијанц, истакао је да су хероји који су се борили против фашизма гинули на ногама, да ми данас не би били на кољенима.

– Покрет отпора хероја Југославије био је а и данас је добро познат у Русији. Цијењен је и проучава се у руским школама. Народ Југославије, посебно српски народ, спремио се за борбу одмах након напада Хитлерових снага на Совјетски савез 22. јуна 1941. године – рекао је Керестеџијанц у свом обраћању. Замјеник градоначелника града Источно Сарајево Данко Вучетић, нагласио је да је ово први пут да је Бесмртни пук марширао у Источном Сарајеву, те да је организацију обиљежавања помогла Руска амбасада у БиХ. Начелник општине Соколац Милован Бјелица, у свом обраћању рекао је да је народ Романије и српски народ увијек био на страни истине и правде и да је међу првима дигао глас против окупатора. Б.АРБИЊА

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

ДРУШТВО

СТРАНЕ 10, 11, 18

ДРУГА ГЕНЕРАЦИЈА НИЖЕ РЕАЛНЕ ГИМНАЗИЈЕ ПРОСЛАВИЛА МАТУРУ

65 година искреног пријатељства У вријеме када се средњошколци увелико припремају за прославу матуре, бирају најљепше хаљине и одијела, група ђака некадашње Ниже реалне гимназије у Сокоцу окупила се како би прославила 65 година искреног и дугогодишњег пријатељства. Неки су били спријечени да дођу на дружење тог 11. мајског дана, али остали нису пропустили прилику да их помену.

Како причају тадашњи ђаци, а данас људи који корачају осмом деценијом живота, Гимназија је тад била смјештена у просторијама данашњег Дома здравља. Кажу да су били добри ђаци, а како тад у Сокоцу није живјело много људи, познавали су се међусобно. Владао је осјећај заједништва, а у свакој прилици помагали су једни

другима. Заједно су градили нову школу. Присјетили су се како су правили ред који је преносио цигле од руке до руке. Као дјеца која су живјела у скромним породицама, имали су скромне жеље и били су једнаки у свему. Стево Јовановић је похађао Нижу гимназију, након које је отишао у Средњу техничку школу у Лесковцу. Живот га је вратио на Романију. Каже да се и данас радо присјећа школских дана и пријатеља, које је стекао за цијели живот. Са њим су у школским клупама сједили и сестра и брат. Петар Пилиндавић се присјетио дана кад је у Сокоцу било двадесетак кућа и када је у вуненом џемперу ишао у школу. – Живјели смо скромно, али смо посједовали право

богатство, а то су истинске вриједности у којима је саткана сва филозофија живота. До своје двадесете године нисам имао капут и обућу, али сам научио да радим и да касније у животу стекнем све што ми је потребно – казао је Пилиндавић. Међу окупљенима био је пензионисани професор Наход Вуковић, који и данас нуди бесплатну помоћ ђацима и студентима из математике. Каже да је знање које човјек стекне највеће богатство, и да оно никада и ником не може бити одузето. Младим генерацијама је поручио да изаберу позив који воле, јер је љубав мјерна јединица свега. Б.АРБИЊА

ПЕДЕСЕТ ПЕТА ГЕНЕРАЦИЈА МАТУРАНАТА СШЦ „ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ“ СОКОЛАЦ

Традиционална вожња кроз град

Средњошколски центар „Василије Острошки“ Соколац, у петак 17. маја, из школских клупа испратио је 55. генерацију матураната. Прије свечаног дефилеа, традиционалном вожњном аутомобилима кроз град, сада већ бивши средњошколци започели су своје славље, као припрему за нову животну етапу.

Планирано је да 120 ученика, како из Сокоца, тако и оних који су школовање завршили у Хан Пијеску, прослави своје матурско вече, у петак 7. јуна, у просторијама Свадбеног салона „WIZARD“ у Сокоцу. Окупљање матураната испред зграде Општине Соколац планирано је за 18 часова, а матурска шетња главном соколачком улицом биће приређена у 19 часова. Опширније о прослави матуре 55. генерације матураната моћи ћете читати у наредном броју „Соколачких новина“. Б.АРБИЊА

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

МАЈ 2019.

БРОЈ 246

ОСНОВНО И СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ У СОКОЦУ

У Основној школи „Соколац“ уписано 69 првачића, у СШЦ „Василије Острошки“ нови смјер

У првом уписном року у Основној школи „Соколац“ уписано је укупно 69 првачића. У централној школи наше локалне заједнице уписано је 65 дјеце, док су у подручном одјељењу у Кнежини уписана три ученика, те један првачић у школи на Равној Романији. Према ријечима директорице школе Дивне Јанковић, у другом – августовском уписном року очекују да ће бити уписано још око 15 првачића, те се у овој школи надају да ће моћи да формирају четири одјељења првачића. - Ове године смо на тестирању имали нешто мањи број првачића у односу на претходне године, али се надамо да ћемо у другом уписном року стећи услове за формирање четвртог одјељења, што зависи и од Министарства просвјете и културе Републике Српске – навела је Јанковић те додала да ове школске године девети разред завршава 96 ученика, који ће малу матуру полагати петог и шестог јуна. Након обиљежавања Дана дјечијих постигнућа, на којем ће школа прогласити вуковце и ђака генерације, прослава мале матуре за будуће средњошколце биће организована осмог јуна. Према информацијама из Средњошколског центра „Василије Острошки“ Соколац, на првом уписном року, који ће бити средином јуна, ученици ће поред смјерова шумарски и економски техничар, моћи да упишу и гимназију (два разреда) од којих је један нови смјер – рачунарско информатички. В.РЕНОВИЦА

УСТАНОВА ЗА ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И OБРАЗОВАЊЕ

Дјеца су најљепша разгледница Сокоца

духу омиљених цртаних ликова, малишани Установе за предшколско васпитање и oбразовање Соколац, 24. маја су имали главну улогу у нашем граду. О оквиру годишњег маскенбала дјеца вртића маскирана у своје јунаке прошетали су улицом Цара Лазара и поздравили све који су дошли да их виде. Ове године мали дефиле завршен је на стадиону „ Бара“, гдје су дјеца са својим васпитачицама извела плесне тачке уз Сунце које нас је послужило овог дана. Како је рекла директорица Установе, Биљана Косорић, дјеца су разлог зашто се у посљедње вријеме чешће дружимо, те да је вртић постао препознатљив по оваквим догађајима.

- Хвала родитељима који нам увијек пружају подршку у свим нашим активностима и прате наш рад. Наша установа такође има неизоставну подршку начелника и општине. Ове године имамо промјена, нову локацију која пружа дјечици да се лијепо забављају и уживају у плесу. Годишњи маскенбал је само једна у низу манифестација које су се одржале овог мјесеца. В.РЕНОВИЦА

ДРУШТВО

ИНТЕРВЈ

Милан ЦУРОВИЋ ВРШИЛАЦ ДУЖНОСТИ ДИРЕКТОРА ЈАВНЕ УСТАНОВЕ СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНИ ЦЕНТАР „ГЛАСИНАЦ“ СОКОЛАЦ

Ићи напријед спортским корацима наш је основни циљ „За спорт и правилан рад са дјецом неопходно је укључити што више школованог кадра.” РАЗГОВАРАЛА ВЕДРАНА РЕНОВИЦА

vedranarenovica@gmail.com

авна установа Спортскорекреативни центар „Гласинац“ најмлађа је установа у Сокоцу, која броји седам запослених радника. Центар, којим тренутно руководи в.д. директора Милан Цуровић, располаже са Новом спортском двораном те теренима које посједује. Цуровић се почео бавити спортом 2000. године као члан Атлетског клуба „Гласинац“ Соколац. Био је вишеструки првак Босне и Херцеговине у пионирском и јуниорском узрасту и стални члан репрезентације БиХ за јуниоре. – Након завршене средње школе (гимназије – општи смјер) одлучио

сам да упишем Факултет физичког васпитања и спорта, који сам завршио у року и уписао мастер студије на истом факултету. Тренутно радим на изради мастер рада. На основу посла који радим укључен сам у организацију скоро свих спортских манифестација у нашем граду.

једног друголигаша – екипу футсала, која је од ове године члан прве лиге РС. Морам поменути и рукометаше, који су веома успјешни у млађим категоријама. Наша обавеза је, између осталог, да што боље припремимо дворану за одигравање свих утакмица.

– Установа функционише веома добро. Одговарамо на позиве и испуњавамо све потребе спортских клубова и рекреативаца који користе спортску дворану. Ове сезоне, када је ријеч о дворанским спортовима, имали смо два прволигаша: кошарка и одбојка, те

– ЈУ СРЦ „Гласинац“ финансира се највећим дијелом из буџета општине Соколац као и из наших скромних прихода. Спортска дворана као објекат ријетко је рентабилна, тачније, не може се финансирати из властитих прихода; зато за плате радника и материјалне трошкове морамо имати помоћ локалне заједнице. Ситуација је тешка, али уз велику подршку начелника општине, трудимо се да све обавезе и материјалне трошкове измиримо на вријеме.

Да би Установа успјешно Како функционише Спортско- дјеловала, неопходно је да се рекреативни центар „Гласинац“ и обезбиједе новчана средства. Како се финансирате? који је Ваш основни циљ?

Поред финансијских потешкоћа, да ли се суочавате са неким другим проблемима? – Потешкоћа увијек има, али све што је у нашој моћи тежимо да ријешимо, а што није тражимо помоћ. У протеклом периоду имали смо проблема са расвјетом, али до сада смо већи дио рефлектора оспособили и донекле

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

МАЈ 2019.

БРОЈ 246

⇥

ријешили тај проблем. Велики проблем је то што смо ми планинско подручје и што су у зимском периоду температуре испод нуле, тако да имамо проблем са загријавањем велике сале у дворани, због висине крова. То је била тешкоћа и ове године иако смо имали много веће количине енергената него протеклих година.

угља што је било довољно за гријну сезону. Поред угља потребни су нам и дрвни сортименти. Један дио овог енергента смо добили од Удружења дрвопрерађивача, а један дио смо купили. Овом приликом желим да се захвалим дрвопрерађивачима који су нам помогли.

– Спортска дворана има своју котловницу и гријемо се на чврсто гориво (угаљ и дрва). Због величине саме дворане (велике сале за дворанске спортове, која је висока преко 15 метара, дуга око 50 метара а широка исто толико; мале сале за борилачке спортове, теретане, седам свлачионица и канцеларијски простор) велики је проблем загријати дворану када су велики минуси, а знамо какве су зиме на Романији. Ове године смо од општине добили 50 тона

веома успјешни у својим спортским дисциплинама. Поред тих средстава, општина је свим спортским клубовима омогућила бесплатно кориштење свих спортских терена, што у већини општина није случај. Што се тиче улагања у спорт генерално у нашој држави, мислим да заостајемо за регионом. Ако желимо да идемо напријед мора се промијенити цијели систем када је ријеч о спорту.

тениских терена док очекујемо почетак асфалтирања пута око дворане и паркинга иза ње, као и пробијање пута од дворане иза Основне школе „Соколац“ до Улице Пера Косорића.

Шта се треба побољшати на локалном нивоу да имамо још боље спортске резултате, пошто Колико се данас улаже у спорт; има талента имамо напретек? Колика је укупна површина ли држава довољно слуха у односу - Већина наших клубова функционише Спортске дворане у Сокоцу? Како на сусједне земље? добро и постижу запажене резултате долазите до енергената који су - Општина Соколац издваја значајна како на Републичком тако и на потребни да се загрију спортске средства из буџета за спорт. Имамо државном нивоу. Моје лично мишљење просторије? преко 20 спортских колектива који су

Колика је одговорност Спортскорекреативног центра „Гласинац“ Соколац у организацији Међуопштинских омладинских спортских игара?

Читалац репортер

- Ми смо фактички у јеку припрема за МОСИ. Ради се на организацији самих такмичења и планова за уређивање спортских терена. Дворана као и већина спортских терена су спремни за МОСИ. Очекујемо да крене изградња терена за одбојку на пијеску. Већ смо кренули са изградњом

је да се у наш спорт треба укључити што више школованог кадра; конкретно мислим на људе који су завршили Факултет физичког васпитања и спорта и за које сматрам да су компетентни за правилан рад са дјецом.

Да би се успјешно дјеловало, шта мора да се уради и предузме; какви су ваши наредни планови? – Планови за даље су да подигнемо квалитет наших услуга на виши ниво, да искористимо МОСИ како бисмо послали позитивну спортску слику, представили нашу општину и привукли што више спортиста у наш град на припреме. Циљ нам је да преко општине или других спонзора пронађемо средства за опремање теретане савременим справама и тренажерима. У сарадњи са клубовима треба мотивисати што више дјеце да се баве спортом. Овом приликом бих посебно истакао да је наша дворана у зимском периоду јако посјећена када су у питању све спортске и културне манифестације које се ту одржавају. На нама је, као радницима ЈУ СРЦ „Гласинац“ Соколац, да чувамо и одржавамо дворану и апелујем на све суграђане да воде рачуна и чувају своју општину, јер је ипак остављамо својој дјеци.

Интересантну фотографију коју желите да подијелите са нама можете слати електронском поштом на i.centar@hotmail.com или путем електронског формулара на линку www.opstinasokolac.net/citalac-reporter

Патке на стадиону “Бара” Фото: Момчило Реновица

Фото: Јелена Маринковић

Рода на стадиону “Бара” Фото: Марко Мухаремовић

ИНТЕРВЈУ

ПРИВРЕДА

СТРАНЕ 14, 15

МАРКО НИКОЛИЋ, УЗГАЈИВАЧ КОЗА НА РОМАНИЈИ

Природни калцијум и селен у козијим производима ТЕКСТ ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ

jelenastanisic76@gmail.com

арко Николић, узгајивач коза с Романије, одлучио је да се бави овим послом, након много година проведених за воланом и много пређених километара по европским друмовима међународне шпедиције. - Козарство је специфична грана сточарства која захтијева много пажње јер је директно посредовање између животиња и људи. У посљедње вријеме производња здравих намирница је запостављена. Ја нисам професионални ратар, ни сточар, али временом сам дошао до закључка чиме бих се могао бавити и због чега – открио нам је Николић. Бавећи се у потпуности другачијом професијом од садашње, путујући по Европи више од двије деценије, имао је прилику да се бави превозом намирница животињског поријекла, које се код нас увозе, док се, како каже, наши најздравији производи извозе. - Када човјек формира породицу и стекне све услове за живот, онда треба да стане са ужурбаним радом. Луксузни живот може да упропасти здравље човјеку, породицу, зато се треба опредијелити за прави пут који ће користити свима. Гледајући храну која је зачињена разним адитивима, дошао сам до закључка да су сав новац и труд узалуд ако човјек једе неквалитетне производе. Ако јетри у човјечијем организму, која врши 500 функција, убацимо конзервирану храну, месне прерађевине које су старе неколико деценија, а биле замрзнуте, на скенеру бисмо видјели шта се дешава са јетром. Али, ако бисмо у исхрану укључили сурутку, козији млади и тврди сир – прерађевине чистог поријекла, она би се напросто купањем у сурутки обновила. Доктори препоручују калцијум, селен... Природни калцијум и селен имате у козијим производима – код козара, на планини – истакао је он.

Козије млијеко је најсличније мајчином млијеку

неколико људи дигла из постеље. Лијепо је у свијету представљати свој крај, али ми је најљепши мој сајам, када ме људи зову и обраћају ми се. Ове производе треба да користимо прије свега док смо здрави; да заштитимо и његујемо наш организам; када се здравље наруши, онда то значи заљечење. Набавио сам од сваке врсте по једну козу, од њемачке црнасте козе, француске алпине, санске бијеле козе, српске жућкасто-бијеле козе – њено поријекло је старо неколико хиљада година и припитомљена је од дивље животиње. А најбоља од свих је наша српска бијела коза, животиња која узврати љубав. За стадо од 30–40 грла потребан је излаз и проширење у брдске предјеле. Два пута дневно по четири сата траје испаша, мора се правити пауза у средини дана да би козе могле да испреживају храну. Једна коза од 50 до 60 кг у просјеку треба да да 1,5 до 2 литра млијека у дану. У току испаше коза проба око 700 врста биљака, од тога брсти око 50 врста чајева а све то сведемо на једну чашу млијека. Замислите какав миран нервни систем има човјек након конзумирања и какав му слиједи сан – испричао нам је

овај соколачки пољопривредник и додао да има од сваке врсте по два до три грла, око тридесетак јарића и старијих јарчева који се тове. Он подсјећа да козе немају масноћу, већ витамине и протеине и да је потребно преко 10 литара млијека за 1 кг сира. Сакупи се ручно помужено млијеко ујутру и навече, слиједи варење и сирење, сутрадан цијеђење. Сурутка заузима прво мјесто на листи козијих производа; њом можемо умивати и лице и тијело. Далеко је познат и козији сапун. Марко Николић каже да има много поруџбина, а највише из Београда, Сарајева и других већих градова.

- Људи купују млијеко, козији лој, сурутку, сир. Козији лој је одличан за проблеме са бронхијама, синусима, убојима. Свако ко има неке потешкоће и жели себи приуштити моје прозводе, а није у могућности, може да ми се обрати, помоћи ћу онолико колико могу – додао је. Када животињама отворимо своје срце и покажемо им доброту, коју увијек заслужују, оне ће обавезно одговорити захвалношћу.

Козије млијеко је најсличније мајчином млијеку. Наш саговорник истиче још једну веома важну ставку; волио би урадити једну анализу санске козе и њених производа у Швајцарској, или француске алпине и његове бјелке са Романије и упоредити резултате. - Не бих се застидио да се појавим на свјетским медијима са резултатима анализа производа од млијека моје бјелке, која је већ

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

МАЈ 2019.

БРОЈ 246

86. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ПОЉОПРИВРЕДЕ У НОВОМ САДУ

Двије златне медаље за Удружење „Романијски скоруп кајмак“ Четири су године труда и рада како би овај традиционални производ постао препознатљив бренд на страним тржиштима и тако се сачувао од заборава.

ланице Удружења произвођача „Романијски скоруп кајмак“ учествовале су на 86. међународном сајму пољопривреде у Новом Саду. На овогодишњој сајамској манифестацији, своје производе и услуге представило је 1.518 фирми, институција и организација из земље и иностранства. У конкуренцији са преко 120 учесника из 32 земље, Удружење „Романијски скоруп кајмак“, које покрива три општине Соколац, Рогатицу и Хан Пијесак, освојило је двије златне медаље за млади димљени кајмак и димљени суви сир – зарицу. Међународни сајам, који је окупио све значајне актере агробизниса и представнике привредних грана које су „наслоњене“ на пољопривреду, представља једну од назначајнијих смотри аграра у централној и југоисточној Европи.

Према ријечима руководиоца Подручне јединице у Сокоцу Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди при ресорном министарству Републике Српске Јелене Мићић, овакви међународни сајмови су прилика за афирмацију наших аутохтоних производа и велика част како за чланице Удружења тако и цијелу РС. - Ово Удружење од самог почетка заслужује велику пажњу с обзиром на то да је извршило географску заштиту романијског скоруп кајмака. Прије два мјесеца добило је признање Међународне организације за заштиту интелектуалног власништва, којим се признаје право заштите скоруп кајмака у 29 земаља што укључује и девет земаља чланица Европске Уније – навела је Мићић, те истакла да је основни циљ омогућити позитиван утицај на

ширење произвођача скоруп кајмака, највише жена у руралним подручјима, које кроз стандардизован начин производње и квалитет овог производа могу доћи до финансијских прихода и ширења чланства у Удружењу „Романијски скоруп кајмак“. Како нам је рекла једна од учесница на Међународном сајму Нада Максимовић, квалитет романијског скоруп кајмака чланови комисије су оцијенили високим оцјенама, те су их само два бода дијелила од велике златне медаље са пехаром.

- У категорији млијечних производа било је преко 120 излагача, што је и рекорд овогодишњег сајма. У тој конкуренцији освојили смо двије златне медаље за наше производе. У наредном периоду имаћемо прилику да наше производе представимо и на Фестивалу сира у Хрватској – навела је чланица Удружења. Иза ових вриједних жена, чланица Удружења произвођача „Романијски скоруп кајмак“ четири су године труда и рада како би овај традиционални производ постао препознатљив бренд на страним тржиштима и тако се сачувао од заборава. В.РЕНОВИЦА

ПРИВРЕДА

„За овакав пут потребно је труда, тамо гдје идемо дешавају се чуда“

ИЗ ПРВЕ

РУКЕ

ТЕКСТ: ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

ЖИВА ТРОБОЈКА ОД СОКОЦА ДО ОСТРОГА

одошашће од Сокоца до манастира Острог један је од љепших догађаја по којима је препознатљив наш мали град. Радећи као новинар, испраћајући и дочекујући све храбре људе који су до сада прошли ово искуство, будили су изнова у мени жељу да им се придружим. Вријеме је пролазило, а храбрости мањкало. Јубиларне десете године, имали смо част да радимо на снимању једног видео записа о овом подвигу, који је пробудио још већу жељу у мени. Ноћима сам осјећала дах вјетра, асфалт под ногама, гледала ходочаснике како преда мном корачају, а потом су снови одсањани. Ево ме ту да вам, из свог угла, пренесем причу. Ђурђевданско јутро, 6. мај, моја крсна слава – започела је љепше него икада. У раним јутарњим сатима, окупили су се ходочасници испред порте Храма Романијске Лазарице. Стигли су и поклоници из Мокрог и Пала. На први поглед то је само група грађана, који се површно или никако не познају. Циљ њиховог одласка на овај пут се не види,

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

на лицу се назире само блага трема и узбуђење. По благослову свештенства Црквене општине Соколац, поздравили смо се са најближима и кренули. Понос и страх мијешају се у истом тренутку док се праве први кораци светог пута. Уз разговор, смијех и краткотрајне паузе неосјетно се стигло до Рогатице. Причи, која не оставља равнодушним ниједног истинског вјерника, сваке године придруже се поклоници из других градова. У Цркву Свете Тројице у Рогатици, стиже још троје ходочасника. Након дуже паузе крећемо ка првом циљу. Кораци су већ постајали тежи – тих десетак километара се одужило, али у планирано вријеме стижемо до Дуба, гдје смо коначили у просторијама „Романијапутева“. Прве муке, жуљеви и упале су преброђене, али и први уздаси и питања како даље. Другог дана чекао нас је највећи изазов – дионица пута од око шездесет километара. У Копачима смо подијељени у више група. Умор од првог дана је стигао и након петнаестак километара већ је постајало теже.

Кољена и ноге трне, а тежина сваког покрета пролази кроз читаво тијело. Ипак, права бол се крије на другом мјесту. Подсјећа гдје је све човјек до тада био прободен, повријеђен или посјечен. И да, свако то рањавање је дио путешествија. Тада почиње и чвршће зближавање са људима. Гледам прве сузе, слушам животне приче и почињем искрено да волим људе које знам тек неколико сати. Не треба их много посматрати да би се схватило колико снажно свако од њих жуди да се приближи Богу и Светом Василију Острошком. У вечерњим сатима стиже и наша посљедња група до Богословског факултета у Фочи. Атмосфера је весела, и поред мукотрпног дана. Заплакала сам од среће. Трећи дан – охлађено тијело, отечене ноге. Ослонити се на стопала права је мисија. Хладно али сунчано јутро обећава лијеп дан. Искуснији кажу да дионица која слиједи није нимало лака. Иако је иза нас већ стотину километара, те ријечи сију страх. У Фочи нам се придружују нови МАЈ 2019.

БРОЈ 246

⇥

пријатељи, диван млади брачни пар из Источног Сарајева. Још бројнији крећемо даље. Након трећине пута почињем да успоравам. Док поклоници одмичу, изгледа као да се читав познати свијет удаљава од мене. Тако и јесте, они су сад сав мој свијет. Тонем у дубину, далеко у прошлост, враћају се слике из дјетињства, а потом мисли путују далеко у будућност. На овом путу се не остаје сам, успорава њих неколико и чекају ме, те прекинуше моју краткотрајну самоћу. Дан је предуго трајао, спушта се хладна ноћ и стижемо до Рафтинг клуба „Саставци“. Падам на кревет, гозница тресе и тонем у сан. Опет ме не остављају саму. Хладе ми упале у леденој Тари. Температура воде је ко зна колико у минусу; након осјећаја као да чекић удара у ноге, почињем да се прилагођавам. Сузе капају од муке као киша, али у истом моменту и од смијеха, слушајући шале осталих. Врата се отварају, кажу да је друга дјевојка веома лоше, не чека се ни секунда, сви трче до ње. Пред јутро ме буди бунцање, неко изнад мене дозива мајку у сну. Тај тренутак ћу памтити до краја живота. Ноћ је коначно прошла. Четвртог дана над нама су се надвили мрачни облаци. Изгледало је као да се свијет предаје и распада, олујни вјетрови враћају нас уназад, са нама су само тешки млазеви кише. Прави небески водопади. Киша је све испрала, како прошлост, тако и будућност. Дала ми је снагу више него икада. Ноге саме иду. Двадесет километара брзим ходом прешли смо за невјероватно кратко вријеме. Стижем са првом групом у Плужине. Најљепша пауза. Сједимо у кафићу, сушимо се,

одмарамо. Човјек схвата колико је мало услова потребно за задовољство. Пошто је олуја ублажила, лагано смо стигли до манастира Пива, гдје смо имали обезбијеђено преноћиште. Тог дана, пружена је медицинска помоћ неколицини ходочасника. Бог је пред нас ставио велики изазов, али показао нам је да заједно можемо превазићи све невоље. Нико није одустао.

је била неописиво снажна. И поред тога, што је српски народ у Црној Гори у изузетно тешкој ситуацији због политике и разних других околности, те што се нисмо осјећали у потпуности добродошло, група грађана из Никшића потрудила се да се вратимо кући са предивном успоменом. Чланови невладине организације „Пандурица“, чији је циљ заштита

Окрепљење и снагу ходочасници проналазе обилазећи православне светиње Окрепљење и снагу ходочасници током пута проналазе обилазећи православне светиње. Јутарњом службом у манастиру Пива започео је за нас нови дан. Пред искушење од педесет километара добили смо благослов и лијепе ријечи од јеромонаха Јефтимија. На том мјесту смо упознали нове пријатеље, двојицу младића из Српца, који су још на Васкрс кренули пут Острога. Њихова храброст је невјероватна, јер су се усудили да препјешаче 470 километара. Приближавајући се циљу кораци су бивали све лакши. Вријеме нам је ишло на руку и уз пјесму стигли смо до Видрована код Никшића. Преспавали смо на поду хладне дворане. Али, више ништа нам не смета, знајући да се сутра душом и тијелом предајемо Чудотворцу. Освануо је и побједнички дан. Нешто више од двадесетак километара дијелило нас је од коначног циља. Нисмо журили, ишли смо у колони као једно и слушали, са правом ћу рећи, нашу пјесму „Говори Господе“, чији стихови у наставку кажу „Тебе, само тебе, жељна му је душа“. Жеља

истоименог локалитета и културноисторијског споменика Царевог моста, приредили су нам дочек уз романијску пјесму, ручак и пиће. Открили су нам да је Царев мост, који су изабрали за гостопримство, тековина заборављена од стране Црне Горе. Мост је још прије стотину година градио краљ Никола и представљао је везу између Никшића и Подгорице. Кажу да је Руска влада у то вријеме жељела да нешто приложи Црној Гори, те се краљ Никола одлучио за мост, а у сваком од лукова уградио је један златник ради постојаности. Наши пријатељи из Никшића обећали су да ће сачекати ходочаснике и догодине. Пут од Доњег манастира до Горњег прешли смо боси. И да, истина је, сва бол престаје. Хиљаде и хиљаде вјерника дочекало је, као што рече протојереј Илија Чупић „живу тробојку“ са Романије, громогласним аплаузом, а сузе није крио нико од нас. Са неописивим миром у души, преспавали смо под отвореним небом. Рано ујутру поклонили смо се моштима Светог Василија Острошког и примили Свету тајну причешћа. Благослов нисмо тражили само за себе и своје најближе, већ за цијели Соколац, Романију и сав њен народ, што је суштински смисао овог подвига. На празник Светог Василија Острошког вратили смо се у Соколац. Ка истом мјесту, одакле смо кренули – Цркви Светог пророка Илије, корачали смо поносно и сигурно, са заставом, мајицама у три боје и нашироко познатим слоганом „За овакав пут потребно је труда, тамо гдје идемо дешавају се чуда“. Окупљени грађани поздравили су нас аплаузом и исказали захвалност што смо истрајали. За крај ћу вам рећи – вриједило је сваког корака. Научила сам много о заједништву, са оваквом групом људи стигла бих лако на крај свијета. ИЗ ПРВЕ РУКЕ

11. ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У МАНАСТИР ОСТРОГ

Срце и душа Романије пред моштима Чудотворца

Бројни вјерници окупили су се 12. маја, у порти Цркве Светог пророка Илије у Сокоцу, како би на празник Светог Василија дочекали групу од 28 ходочасника 11. поклоничког путовања у манастир Острог. Присутне вјернике и ходочаснике пригодном бесједом поздравио је старјешина Цркве Светог пророка Илије, протојереј ставрофор Илија Чупић. Ходочаснике, који су стајали обучени у боје српске тробојке, поздравио је ријечима да је то најљепша „жива застава“ коју је видио.

– Тробојка никад није била љепша. Вашим одласком на пут ви сте још једном показали срце и душу народа Романије. У Љетопису соколачке цркве писаће да су из овога града отишли ходочасници по једанаести пут – казао је Чупић. Овогодишњем поклоничком путовању придружили су се и ходочасници са Пала, из Мокрог, Рогатице и Источног Сарајева. – За овај пут, како наш слоган гласи, јесте потребно доста труда, али кад

стигнемо под Острошке стијене, заиста се дешавају чуда која је тешко описати. При доласку испред манастира ниједан ходочасник није могао сакрити сузе, што је незаборавна слика – казао је Младен Вукосављевић, којем је ово било седмо ходочашће. Ходочасници су и ове године прешли пут дуг 230 километара, како би уз милост божију стигли и поклонили се моштима Светог Василија Чудотворца. Б.АРБИЊА

ДУЊА ЧОРТАН – ЉУБАВ ПРЕМА МОСКВИ ВЕЛИКА КАО РУСИЈА

Посјета срцу Русије

увени Бајага пјева пјесму „Руски воз“ и каже: „Неће моћи никада, оловка и хартија/ и сви руски поштари не могу ти однети/ писмо које пишем ја“… Тако је и у овој причи описан само дио мозаика, који чини највећи град Русије и Европе – Москву. Као студент Филолошког факултета Универзитета у Београду, Одсјека за Славистику – руски језик, наша млада суграђанка Дуња Чортан имала је прилику да посјети Русију и да борави у Москви, мјесец дана са још десетак студената. Као и сви гимназијалци и Дуња је на крају средњошколског образовања имала дилему за који факултет да се одлучи. Љубав према језицима била је на ваги. Превагнула је одлука да упише руски језик и према њеним ријечима, није се покајала. –Језик је тежак, посебно граматика, која ми је дража од књижевности. Кад слушамо руски језик, нама је доста разумљив. Мислим да они нас теже разумијевају. Доста је сличности, јер су то словенски језици, мада поједине ријечи у српском језику звуче исто, али имају потпуно различито значење – појашњава она. Студенти треће и четврте године, те они на мастер студијама руског језика, добили су позив да дођу у посјету руској престоници, Москви. За Дуњу је ово била прилика да ближе упозна руску културу и нацију, а боравак у Русији памтиће као дивно искуство. – Русија је заиста велика држава. Њена грандиозност огледа се највише у Москви, чија љепота дочарава бајковитост и сву љепоту овог православног народа. Своје достојанство и гордост Руси испољавају и у свакодневном понашању.

ДРУШТВО

Десила се једна симпатична ситуација, када нас је једна бака у превозу упозорила да будемо тиши, јер, како рече: „Људи се у аутобусу одмарају“. Живот је, као и у свим већим градовима, брз и ужурбан – присјетила се Дуња. Свакодневна комуникација на руском језику помогла јој је да прошири своје знање, али и да стекне нову мотивацију за наставак студија. Дуња је ријечима покушала да опише све љепоте главног града Русије, који су обишли током овог боравка. –На мене је највећи утисак оставио Музеј побједе. Руси су народ који са пуно брижности чува своју културу и сјећање на оне који су страдали за државу. И данас се могу наћи плоче са исписаним именима свих оних који су живот дали за домовину. Сваки пут када бих прошла Црвеним тргом, била сам изнова опчињена његовом раскошном љепотом. Сваки кутак Москве прича своју историју, а храм Светог Василија Блаженог је круна Москве која сија у пуном сјају. На крају разговора Дуња нам је нешто више рекла о својим плановима. Пред њом су обавезе везане за факултет и испите, а након стицања дипломе вољела би да ради као преводилац или као просвјетни радник, да тако настави породичну традицију. Б.АРБИЊА

МАЈ 2019.

БРОЈ 246

IN MEMORIAM Томислав Томо Буква (1946-2019) Дана 11. маја, у Сокоцу, у седамдесет трећој години преминуо је Томислав Томо Буква, бивши предсједник општине Соколац у два мандата. Рођен је 30. августа 1946. у Калиманићима. Основну и средњу економску школу завршио је у Рогатици, а Вишу педагошку школу у Сарајеву. По завршетку школовања радио је у Oсновној школи у Соколовићима, у Општини Соколац, Психијатријској болници, Радној организацији „Гласинац”, углавном на руководећим мјестима. Добар дио радног вијека провео је као успјешан друштвенополитички радник на политичким функцијама, у општини и регији Соколац. Обављао је дужности стручног политичког сарадника у Општинском комитету Савеза комуниста, извршног секретара, као и предсједника Општинског комитета СК. У два мандата биран је за предсједника општине Соколац. Четири године обављао је функцију предсједника Међуопштинске конференције Савеза комуниста за регију Соколац. У то вријеме општина Соколац се развија захваљујући ангажману републичких институција и општинског руководства a имала је убрзан и врло интензиван привредни и друштвени развој. За укупан допринос одликован је Орденом рада са сребрним вијенцем 1985. године. Последњи рат Букву налази на истеку мандата у Међуопштинској конференцији Савеза комуниста Соколац. У рату је активно учествовао и био рањен. Пензионисан је 2007. године. Био је ангажован у Удружењу пензионера Соколац на дужности секретара. Сахрањен је 12. маја на Војничком гробљу у Сокоцу.

Тридесетог маја навршило се 26 година од Драганове смрти, који је дао живот за Републику Српску.

ДРАГАН (ОБРАД) БОЈОВИЋ (1954 - 1993) Његова сестра Мира Бојовић

ЖИВКО ШЕХОВАЦ (1948 - 1992) РАДА ШЕХОВАЦ (1948 - 2004) Године пролазе, а бол и туга остаје. У мом срцу живите и даље.

Ваша Јаворка Трифуновић

Времеплов ПРИПРЕМИЛА: ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

Соколачке информативне новине број 127 (мај, 2007. године) Текст: Бранко Гајевић

Установа за културу Соколац

НА ВРХ ГОРЕ РОМАНИЈЕ – ПОЕЗИЈА Благоје Баковић, пјесник из Врбаса, био је на Ђурђевдан гост Установе за културу Соколац. Заједно са члановима Планинарске и Еколошке секције ове установе, он је посјетио манастир Светог великомученика Георгија на Равној Романији, а затим је организован поход на романијске Црвене стијене, гдје је одржан пјеснички час. На једном од врхова Романије, на мјесту гдје се вијори чувени барјак, Баковић је младим сокочанима говорио своје стихове. Овај пјесник иначе има 29 објављених књига и превођен је на 19 језика.

- Романија је дубоко у својим грудама скрила оно што се дешавало у српској духовној вертикали. Зато овдје, сваки пут доживим нешто што до тада нисам знао ни видио. Ход по овој планини је ход по историји. Упознао сам младе Сокочане, дјевојчице и дјечаке, код којих сам наишао на изузетну пажњу. Постали су ми драги, постали су моји – рекао је Баковић. Сусрет пјесника Благоја Баковића и учесника ђурђевданског уранка на Романији почео је молитвом у манастиру Светог великомученика Георгија, у коме су литургију служили монах овог манастира Андреј, архимандрит Данило, игуман манастира Житомислићи, и ђакон Ненад Тупеша, професор Богословског факултета у Фочи. Организатор ђурђевданског уранка на Романији била је Установа за културу, СПКД „Просвјета“ и Удружење грађана „Аурора“ Соколац. Према ријечима директорице Установе за културу Јелене Дундић, ова манифестација организује се већ неколико година и постала је традиционална. IN MEMORIAM / ВРЕМЕПЛОВ

ЛИЦА РОМАНИ ЈЕ

ПРИМАРИЈУС ДОКТОР

Млађен Ђурђић СПЕЦИЈАЛИСТА ПЕДИЈАТРИЈЕ

ПРИЧА О ДОКТОРУ МЛАЂУ ОВО ЈЕ КРАТКА ПРИЧА О ЖИВОТУ И РАДУ ЧОВЈЕКА БРИТКОГ УМА, ОШТРОГ КАРАКТЕРА, БРИЖНОГ СРЦА И ПОЛЕТНОГ ДУХА. ПРИПРЕМИЛА БОЈАНА АРБИЊА

bojanaarbinja02@gmail.com

е 1938. године, (22. марта) на Младенце, у Балтићима надомак Сокоца рођен је Млађо Ђурђић. Иако је према календару било прољеће, снијег је био толики да се нигдје није видио колац ни врљика. Како су му причали, тог дана мајка је остала сама, јер су отац, старији брат и сестра отишли по сијено са запрегом. - Зима је била толико оштра да се могло ходати по кори. Мајка је отишла да нахрани овце које су се тек ојагњиле и није успјела да стигне назад до куће. Родила ме у слами и повила у своје хаљине како би ме унијела преко кућног прага. Блиских сусједа нисмо имали, тако да ме касније окупала баба Мара – присјетио се доктор Млађо препричаваних догађаја о свом доласку на свијет. Како каже, прије њега мајка је родила кћерку која није дуго живјела, а затим брата Саву, који данас живи у Београду, а онда и Ратка. Основну школу завршио је у Сокоцу, а након ње Нижу реалну гимназију са првом генерацијом од 1949. до 1953. године. По завршетку одлази у Другу мушку гимназију у Сарајеву, коју завршава 1957. Исте године одлази у Београд на студије, гдје уписује Медицински факултет, који завршава 14. јануара 1963. године. Након тога одлази у војску.

Војску служио у Београду и Куманову - У војску сам отишао 29. јануара. Пола рока сам служио у Београду, а остатак у Куманову у Македонији. Првог дана фебруара 1964. године почео сам да радим у Дому здравља у Сокоцу. Стажирао сам годину дана са још једним доктором. Први мој задатак

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

било је вакцинисање становништва. Тада је постојало 17 вакцинаторских центара. Обилазили смо сва мјеста, а настојао сам увијек да са собом водим зубара и медицинске сестре које би ишле у кућне посјете да обиђу труднице и бебе. Тада се рађало више дјеце. Памтим 1965. када је рођено 657 беба, што се сад не деси ни за деценију. Тада је Соколац имао близу 20 хиљада становника. Сваки моменат сам користио да се нађем на услузи пацијентима – истиче доктор Млађо. Од 1965. године остаје сам, као једини доктор који је био задужен да помогне у свако доба дана и ноћи. Дом здравља је имао стационар са четрдесетак кревета. Доктор Млађо је уложио све напоре како би тај стационар радио на најбољи могући начин. - У сваком тренутку ту је било четрдесет и више пацијената. Тада су владале велике епидемије крзамака, малих богиња, рубеола и заразне жутице. Близу 300 основаца је боловало

од хепатитиса типа А. По селима су се појављивале морбиле, рубеоле, епидемија великог кашља са великим компликацијама, упалом плућа и уха. Као љекару опште праксе, велики напор је био помоћи свима. Радили смо и у двије теренске амбуланте у Каљини и Кнежини. Године 1973. завршавам специјализацију из педијатрије у Сарајеву, а у међувремену смо осталим колегама пружали подршку да унаприједе своје знање, тако да смо тада имали 17 љекара са ВСС. Директор Дома здравља био је доктор Љубомир Ћеранић. Бројне докторе смо послали на специјализацију из гинекологије, медицине рада, офталмологије и других области. Са докторима соколачког Дома здравља и данас сарађујем, добри су доктори са којима радо размјењујем искуства. Како је настојао да непрестано гради знање и стручност, како код себе, тако и код својих колега, упоредо се борио за градњу нових објеката. Данашња зграда Хитне помоћи изграђена је 1968. а у њој је тада била смјештена зубна амбуланта. Након тога услиједила је градња нове зграде Дома здравља. Како каже доктор Млађо, велики је посао био обезбиједити финансијска средства и све што је потребно за једну такву установу.

Изградња и напредак велика опсесија - Изградња и напредак су били моја велика опсесија. Увијек сам настојао да се ради нешто корисно. Градили смо нове објекте и реновирали подручне амбуланте. Оно на шта сам посебно поносан и што је круна мог рада јесте изградња и отварање зграде обданишта. У моје вријеме рађало се много беба и био сам јако поносан када су и оне добиле простор за здраво и МАЈ 2019.

БРОЈ 246

⇥

лијепо одрастање – нагласио је доктор Млађо. Памте његова дјела и мали, и велики људи, радници, ђаци, и сви они који су тражили љекарску помоћ и савјет. Посвећеност медицини, непрестано учење и трагање за знањем издвојили су га од осталих и урезали у сјећање, тако да се сјете његовог лика и ријечи на сам помен његовог имена. Приче кажу да су се многи бојали његовог прекора. Знао је да буде строг и да критику пренесе на себи својствен начин. Каже да је то чинио тако да његове ријечи не би биле заборављене. Помагао је свима, а нека виша сила је хтјела тако, да особама које је највише волио у тешким тренуцима болести није могао помоћи. - Кад је требало да кренем даље пут Зворника или Лознице мајка се разбољела и свакодневна брига о њој спријечила ме да одем. Тешко је живјела са посљедицама можданог удара и умрла је након 18 година. Након њене смрти услиједио је нови ударац, тако да сам о себи најмање мислио.

Јелена је одмах завољела овај крај Докторова супруга Јелена Ваневић била је Београђанка. Иако је за друге било логично да остане и живи у Београду, и тамо одведе нашег чувеног доктора, она је бескрајно завољела њега, али и мјесто у које долази. Од првог дана била је очарана природом и љепотом овог краја, тако да ријечи о селидби није било. Нажалост, у тој љепоти уживала је кратко, свега 16 година. Тешка болест, са којом није могла да се избори, однијела је њен живот прерано. Као отац двије дјевојчице које су остале без мајке, доктор Млађо добија најсуровији и најтежи задатак у животу, да кћеркама буде и отац и мајка, и да их научи истинским вриједностима. Као и у претходним биткама и из ове пресудне изашао је као побједник. Кћерке Весна и Јасна одрасле су у зреле и савјесне жене које су му подариле четворо унучади. - Јелена је одмах завољела овај крај. Када бих поменуо одлазак и пресељење у неко друго мјесто, о томе није било говора. Вољела је Романију и доживљавала је као свој дом. Када се разбољела покушавао сам да учиним све да нађем лијек. Неко вријеме смо провели и у Паризу, у најбољим рукама, међутим за судбину нема лијека. Умрла је у 39. години живота, а у писмима која је написала пред саму смрт, а које и данас чувам, изричито је тражила да буде сахрањена у Балтићима у породичном гробљу. Писмо са истим садржајем оставила је и мени, и свом оцу и њена жеља је испуњена.

Досљедан својој истрајности Како у животу није знао за средину, а између бијеле и црне никад није изабрао сиву, тако је доктор Млађо био досљедан својој истрајности. Иако је, како каже, остао без најбољег пријатеља ког је имао, наставио је са двоструком љубави да се стара о својој дјеци. Оне су му узвратиле на најљепши начин. Обје су завршиле факултете и родиле му потомке на које је веома поносан.

Највише га радовао стални напредак Водећи нас кроз причу о свом животу, који није био нимало лак, покушали смо да докучимо шта је то што је доктора Млађа чинило срећним. Поред бројних успјеха на пољу медицине, као великог доктора и градитеља, истиче да га је највише радовао стални напредак, за којим је увијек

трагао. Свој живот је описао као узбудљиву пустоловину, а у мору недаћа, искушења и тешких одлука није заборавио ни тренутке радости и шале.

Једна антологијска анегдота Бројне антологијске анегдоте везане за нашег доктора и данас се са симпатијама препричавају, а једну чувену је подијелио са нама. Наиме, једне ноћи у вријеме дежуре, у Хитној помоћи у Сарајеву, као небројено пута до тада, на врата ординације мушкарац и жена донијели су бебу која је незаустављиво плакала. Прегледао је дијете и на прву установио да је беба гладна. Брзо је рекао жени: „Скините се!“ У журби и хаосу жена је то и учинила да би доктор након прегледа груди рекао: „Па ви уопште немате млијека!“ Збуњена жена је само успјела да одговори: „Па, докторе, ја сам му тетка.“ Тако је доктор Млађо прегледао бебе, дјецу, сељаке, путнике намјернике и случајне пролазнике – све оне који су тражили помоћ тамо гдје су знали да ће је наћи – и само једну тетку. Данас у пензионерским данима радо отвори врата сваком ко се упути његовом дому да тражи савјет и помоћ. Бројне генерације беба, које је дочекао по рођењу, данас са великим повјерењем траже савјете за своју дјецу. У приватној архиви брижно чува здравствене картоне својих пацијената, не занемарујући архиву својих сјећања. Редовно чита, да надокнади, како рече, оно што није успио да прочита током ужурбаног и вртложног живота. Ово је била кратка прича о животу и раду човјека бритког ума, оштрог карактера, брижног срца и полетног духа. Ово је можда и једина прича чијем јунаку није потребно нагласити презиме; довољно је само рећи: Прича о доктору Млађу. ЛИЦА РОМАНИЈЕ

КУЛТУРА

Романија показала своје велико срце, душу и доброту чувеног српског гуслара Сашу Лакетића.

У програму су учествовали гуслари Гусларског друштва „Романија“ Соколац, чланови гусларских друштава, како из Републике Српске, тако и Србије, мушка и женска изворна група соколачког ХУМАНИТАРНО ГУСЛАРСКО ВЕЧЕ Културно-умјетничког друштва ЗА САШУ ЛАКЕТИЋА „Завичај“ и пјесници Миланко У Духовном центру „Романијска Лазарица“, посљедњег Боровчанин Ромсок са Сокоца и априлског дана, у организацији Духовног центра Саша Николић са Пала. „Романијска Лазарица“, града Источно Сарајево и Хуманитарном концерту општине Соколац, одржано је хуманитарно гусларско присуствовао је и син Саше вече како би се прикупила средства за лијечење Лакетића – Радомир, члан

Гусларског друштва „Бајо Пивљанин“ из Београда, који се, како каже, пјевањем уз гусле бави већ 17 година.

Захваљујем се организаторима, гусларима и свим људима који су дошли да подрже ову акцију. Захвалност упућујем у име свог оца и наше породице – казао је Лакетић. Гуслари су још једном показали да нису ту само када се пјева и весели већ да су и хуманисти који помажу када за то имају прилику. Б.АРБИЊА

СРЦЕ РОМАНИЈЕ УЗ ДУШИЦУ

ТЕКСТ ВЕДРАНА РЕНОВИЦА

На хуманитарним концертима прикупљено 10.000 KM

елики број суграђана и пријатеља укључио се у хуманитарну акцију како би се прикупила неопходна финансијска средства за нашу суграђанку Душицу Туторић из Сокоца, којој је ХИТНО потребна трансплантација бубрега. У Новој спорсткој дворани у Сокоцу, 22. маја, одржан је хуманитарни концерт на којем је прикупљено 6.500 конвертибилних марака. Један од организатора концерта, на којем је учествовало 15 бендова народне музике, Никола Башевић, подсјетио је да финансијска средства за Душичину трансплантацију бубрега, која се мора обавити у Француској, износе 60.000 €. – Велики број суграђана одазвао се нашем позиву и велика им хвала на томе. Такође, хвала и колегама музичарима који су нас подржали на овом концерту, на којем смо продали 1.000 улазица – рекао је Башевић.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Ово је само једна у низу хуманитарних акција на подручју Сокоца и сусједних општина. Већ у петак 24. маја, Културноумјетничко друштво „Романијска луча” из Сокоца, чији је члан била Душица Туторић, организовали су још један хуманитарни концерт. Гости концерта, на којем је прикупљено 3.500 марака, били су КУД-ови „Младост” са Пала, „Славија” из Источног Новог Сарајева и „Боксит” из Милића.

-Соколац је још једном положио испит из хуманости, што нас веома радује и увијек даје подстрек да се одазовемо свакој активности. Надам се да ће се сва средства скупити што прије, те да ће се наша некадашња чланица Душица са операције вратити здрава – казао је Душан Врбарац, умјетнички руководилац КУД-а. Велики број суграђана и пријатеља укључио се у ову хуманитарну акцију, која се наставља и у наредном периоду. Наше мало Душици много значи – то је њен нови живот. МАЈ 2019.

БРОЈ 246

ЗДРАВЉЕ И МИ Рубрику „Здравље и ми“ као и истоимену емисију коју слушате на таласима „Инфо радија“ сваког уторка у 12:10 часова, реализујемо у сарадњи са ЈЗУ ДЗ “Др Љубомир Ћеранић“ Соколац.

КАКО ТРЕТИРАТИ ПРОЉЕЋНЕ АЛЕРГИЈЕ ТЕКСТ ВЕДРАНА РЕНОВИЦА vedranarenovica@gmail.com

лергије су најчешћи поремећаји имуног система. Процијењено је да погађају 20 одсто становништва и да је стопа инциденције алергија у сталном порасту. Епидемиолози тврде да око 25 одсто свјетске популације болује од неке алергије, па алергијску кијавицу наводе као најчешћу манифестацију алергијских болести. Тај тренд повећаног обољевања нарочито је изражен у развијеним ржавама, а постоје и пројекције да ће до 2025. године готово половина европске популације имати неку форму алергије. У посљедњих десет или више година, биљежи се све ранији почетак прољећне сезоне алергија за око двије недјеље те сама сезона алергија траје дуже јер су и љета дужа, а јесени топлије. Узроци пораста алергијских обољења нису прецизно утврђени, али се сматра да је у питању повећана изложеност спољaшњим алергенима у комбинацији са смањеном стимулацијом имуног система, изазваном факторима средине и наслеђа. Уколико један родитељ има алергију, могућност да и дијете има склоност ка алергијским манифестацијама је око 35 посто, а ако оба родитеља имају алергију, могућност да и дијете има алергијску конституцију расте и до 80 посто. Према ријечима доктора Дома здравља „ Др Љубомир Ћераноић“ у Сокоцу, Љубише Трифковића, алергије су хроничне болести и утичу на квалитет живота и радну способност. - Алергија представља реакцију преосјетљивости неког органа или цијелог организма на поновно уносеше антигена. Може бити стечена или насљедна те на основу начина на који алергнени доспијевају у организам дијеле се на контактне, нутритивне и спираторне. Први симптоми се могу јавити одмах након неколико минута, сати или чак дана. Пошто су прољећне алергије тема у овом броју новина, морам нагласити да су оне изазване групом респираторних алергена (у које сврставамо прашину, гриње, животињску

длаку, полен дрвећа, траве и корова) као и уједом инсеката. Симптоми алергија на разне врсте полена дрвећа, трава и коровских биљака углавном су исти. Могу да трају два до шест мјесеци или дуже. Манифестују се црвенилом, сврабом те сузењем очију. Може да се јави кијање, запушеност носа као и обилна секреција из носа, те осјећај гребања у грлу, суви кашаљ, а у најтежим случајевима и отежано дисање и гушење. Код уједа инсеката осим локалне промјене на кожи може доћи и до системске реакције која се у појединим случајевима манифестује најтежим обликом алергијске реакције познатим као анафилактички сок- навео је доктор Трифковић и додао да се дијагноза алергије поставља на основу присуства горе наведених симптома а по потреби се врши тестирање на кожи или крви како би се пронашла специфична антитијела. Према његовим ријечима лијечење алергија почиње тако што се уколико је то могуће избјегава контакт са алергенима, (околине, провјетравањем просторија, појачаном хигијеном стана, избјегавањем контакта са инсектима, уклањањем цвијећа из просторија и других извора алергије), потом се прелази на смиривање симптома употребом лијекова. Код пацијената који знају да имају алергију препоручено је превентивно увођење антихистаминика у терапију прије повећања концентрације алергена у ваздуху. Најчешће се користе кортикостероиди (у облику крема, интраназалних спрејева, спрејева за инхалацију, капи за очи, таблета), антихистаминици и бронходилататори. С друге стране, уколико неко има алергијску бронхијалну астму, то може потврдити функционалним испитивањем. Рутински се обавља и стандардна спирометрија, при којој се види да ли пацијент у том тренутку има опструкцију дисајних путева. Постоје и такозвани неспецифични бронхопровокациони тестови (са метахолином или хистамином), помоћу којих љекари могу да установе да ли пацијенти имају хиперреактивност доњих дисајних путева, без којих нема бронхијалне астме.

АПЕЛ: Душици Туторић из Сокоца хитно потребна помоћ за лијечење

И РН

ТА

НИ

А УМ

Д НО

ВА

ТИ

АК

ОЈ

БР

НА .ЈУ

0 О3

Душици Туторић из Сокоца, 36-годишњој мајци малољетног дјетета, хитно је потребна помоћ за трансплантацију бубрега, која се мора обавити у Француској и за коју је потребно издвојити 60 хиљада евра. Уплате се могу обавити на сљедеће рачуне, са назнаком „За лијечење Душице Туторић”.

Босна и Херцеговина (жиро рачун) 5557 0000 4304 1284 (Нова банка) Уплате из иностранства (девизни рачун) SWIFT: NOBIBA22 BA395550000027158466 СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Из школских клупа...

20.

”Од колијевке па до гроба, најљепше је ђачко доба!”

БОЉЕ ВРИЈЕМЕ Не брини мајко, Ако се мртав вратим, Не брини мила, Можда и преживим, Чува ме вила, Са Кошара хладних, Немој да плачеш, Син ти је јунак, Већ запали ми свијећу, Нек и тамјан замирише, Пожели ми срећу, да заобиђу нас крваве кише. Помоли се Богу, Јер син ти у бој одлази, Заклети се могу, Боље вријеме за Србе долази.

САРА ОРАШАНИН IIг1

КОНФЕРЕНЦИЈА БЕБА “СОКОЛАЦ 2019”

26.ЈУН 18 ЧАСОВА

- Одабрали смо неколико најбољих радова и очигледно нисмо погријешили. Конкуренција је била велика, али је на понос нас у вртићу и цијеле општине, Сергеј освојио друго мјесто. Награда је новчана, у износу од 750 КМ. Половина новца иде дјечаковој породици, а половина нашој установи за куповину дидактичког материјала – казала је Косорић и пренијела нам утиске да је Сергеј пресрећан.

ЛИКОВНИ КОНКУРС НА ТЕМУ „МОЈА ПОРОДИЦА“

Шестогодишњем Сергеју Маловићу друго мјесто ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске је, поводом Међународног дана породице – 15. маја, расписало ликовни конкурс на тему „Моја породица“. Допис је упућен предшколским установама широм Српске, а у конкуренцији од 620

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

приспјелих радова, друго мјесто припало је шестогодишњем Сергеју Маловићу из Сокоцу. Према ријечима директорице Установе за предшколско васпитање и образовање Соколац Биљане Косорић, на конкурс је послато неколико цртежа соколачких малишана.

На централној манифестацији поводом Дана породице, која је одржана 23. маја, у Прњавору, уручене су награде за најбоље радове. У прњаворском Центру за културу, пригодан програм припремили су малишани из вртића и школа, а манифестацију је отворила министарка породице, омладине и спорта РС Соња Давидовић. Међународни дан породице УН прогласиле су 1993. године, а у свијету је први пут обиљежен 15. маја 1994. године. МАЈ 2019.

БРОЈ 246

КЊИЖЕВНИ КУТАК

„ИЗВОР ВОДЕ ЖИВЕ“

ПРИПРЕМИЛА:

Јадранка Јанковић

Има једна, вјероватно једина ријека на свијету, која брду тече; тече ка своме изворишту и свједочи о непресушној љубави божијој. Ријека људи текла је и овога маја да се поклони моштима вољеног Чудотворца. И ми, у нашој рубрици, пожељели смо да придодамо једну кап, онако како можемо, па се присјећамо оних који су се Острошком Чудотворцу поклањали својим стиховима – мостарског пјесника Алексе Шантића и једног од острошких игумана оца Георгија.

ПОД ОСТРОГОМ Спокојно ћути манастир и спава. Малени торањ стражари и бдије, И доли мирно тече Зета плава. Још позни мјесец на видику није, Одбљесак први тек што једва зâри Врхове кршâ. Тихо. Само вије Притајен вјетар из грмова стари’. Но док под храстом од стољетних дана Преда мном ватра к’о јутро се жари И црвен баца по рачвама грана, С кивота светог сјај чудесни сину, И сребрн бљесак паде преко страна… И видјех: уз крш Свети Отац мину, На челу носећ’ једну мутну бору, И сјајан на врх Острога се вину. Пјесму звијезде почеше у хору, И видар бола у одежди стану, Погледа тамо према Дурмитору. Клекну и поче да моли, и кану Суза му једна… Као никад прије, Небо затрепта, и над врхом плану Пун крвав мјесец… И са страна свије Са грмљем болно јекну голет горња; И к’о срце једно гдје јад љуто бије, Жалосно звоно зацикта са торња.

ПРЕПОРУКА КЊИГЕ ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СОКОЛАЦ

1910. АЛЕКСА ШАНТИЋ

ВАСИЛИЈЕ СВЕТИ, ПОНОСЕ МОНАХА Василије Свети, поносе монаха, наставниче добри светих пустињака. К’о јутарња звјезда твој лик нам се јавља, поборниче мудри Светог Православља. У пештери хладној, у сред ст’јене сиве Твоје мошти зраче Духом Вјере Живе. И сад, као негда у времена стара наше вјере свете која чуда ствара. Благовјерни народ стиже са свих страна, под острошке висе хрли сваког дана. Да цјелива Тебе, духовног пастира, и напоји душу рајског миомира. Адске силе стрепе од имена Твога ломе се о ст’јене тврдога Острога.

Мрачном злобом дишу мржње неизмјерне, да нам смуте вјеру, да уплаше вјерне. Сузама си вјере гриј’о хладне ст’јене, о пастиру добри Цркве намучене. Народу српскоме Богом даровани, Богоносни оче, славом овјенчани. На животној стази вјере и надања нашијех успона и наших падања. Молитвама својим љубав нам оснажи, да смо вазда будни на духовној стражи. Моли за све вјерне, за обитељ свету, мир у мојој души и мир ц’јелом св’јету. Мир од Источника сунчанијех зрака, Василије Свети, поносе монаха. ИГУМАН ГЕОРГИЈЕ МИРКОВИЋ

Халед Хосеини - „Ловац на змајеве” Халед Хосеини је рођен 1965. у Кабулу. Његова породица се послије совјетске инвазије и почетка грађанског рата исељава у Америку, гдје је дипломирао медицину 1993. године. Послије изузетног успјеха који је постигао с романом „Ловац на змајеве“, објавио је и роман „Хиљаду чудесних сунаца“, који је такође наишао на изузетан пријем код критике и публике. У овом роману Халед Хосеини нам даје живописну животну причу која нас подсјећа на то колико се његов народ бори да однесе побједу над силама насиља – силама које му и данас пријете. Поједини дијелови „Ловца на змајеве“ сурови су и тешки, а ипак је то књига која одише љубављу; прича о пријатељству два дјечака у Авганистану и невјероватна прича о једној далекој култури. СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

КУЛИНАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ

Салате

ПРИРЕДИЛА: ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ

jelenastanisic76@gmail.com

Оброк-салате су идеалне за лијепо вријеме јер садрже свјеже састојке, служе се хладне и зато су прави оброк за љетње дане када нам треба храна која освјежава, а хранљива је. Најбоље од свега код оброк салата јесте то што се јако брзо праве и од једноставних састојака, тако да су идеалне за оне тренутке када не знате шта да спремите. Искористите сезону када је пијаца богатија него икад и припремите укусне и свјеже оброк-салате. Нека оне још данас буду на вашој трпези ручак или рана вечера. За доручак – воћна салата је права комбинација. Што више воћа – то боље. Мало сушеног воћа, сjеменки или јогурт и ето укусног и здравог доручка! Уколико желите слану салату, обарите шпинат, додајте сjецкане печурке и парадајз. Кувано јаје ће да буде одличан протеински додатак. Уколико је салата оброк за ручак или вечеру, додајте јој неке мало јаче састојке. Главни састојци за ове оброке су они који ће вам обезбиjедити протеине, здраве масноће и угљене хидрате. Уз класичне састојке, то може да буде пиринач, печени кромпир или различите врсте меса. За нас са овог поднебља, салата је ипак само прилог уз јело. Вријеме је да то промиjенимо. • 3 кашике винског сирћета Оброк-салата за свачији укус

Потребни састојци: • једна велика главица зелене салате • 200 г пилећег грилованог бијелог меса

• кашичица маслиновог уља • со, бибер

Припрема:

За прелив:

Пропржите сланину док не добије хрскав укус. У уљу у коме се пржила сланина, пропржите пилеће бијело месо. Посолите и побиберите пилетину по укусу. За оне који желе дијеталну варијанту, сланина и пилетина могу бити припремљене на грилу. У велику чинију додајте салату, затим пилетину и сланину, сјецкано јаје, лук, парадајз и сир. У посебној чинији од лимуновог сока, винског сирћета и маслиновог уља направите прелив. Додајте со и бибер по укусу. Када све сједините, прелијте салату.

• сок од цијеђене половине лимуна

Пријатно!

• једно кувано јаје • једна кришка саламе сjецкане на ситне комаде • шоља за кафу сира • шоља за кафу сjецканог парадајза • мало лука • со, бибер

Чудесни биљни свијет Ђурђевак Ђурђевак симболише повратак среће и чистоћу срца. Постоји више легенди о овом цвијећу, али двије су најпознатије. По првој, вјерује се да су се сузе Богородице претвориле у ђурђевак у тренутку када је плакала испред крста на коме је био разапет Исус Христ. Према другој легенди, вјерује се да је цвијет настао од Евиних суза када је морала да напусти Рајски врт. У стара времена, момци и дјевојке су брали ово цвијеће јер су вјеровали да доноси срећу у љубави. Ђурђевак има лијепе, бијеле, мирисне и висеће цвјетиће који су распоређени у гроздове. Сваки цвијет се састоји из шест бијелих латица и подсјећа на звончић. Цвјета током маја. Листови су тамнозелени, обично их је по два, три на цвијетној дршци и трају све до јесени. Коријен је дебео, чланковит, хоризонталан и бјеличаст. Плод је црвена мала бобица око 8 мм у пречнику и садржи од двије до шест сјеменки плаве боје. Сви дијелови ђурђевка су љутог и горког укуса и отровни су. Ова биљка је

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

МАЈ 2019.

БРОЈ 246

⇥

РАЗОНОДА УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

ПРИРЕДИО МИЛИВОЈЕ А. ЈАНКОВИЋ

Водоравно 1. Тригонометријске функције; 2. Мјеста у Банату и Црној Гори; 3. Азијска држава, * лична замјеница, * уже, поводац на јулару (тур.); 4. Пјевачица Бекута (слика), * индиго биљка (санскр.), * Јудејски краљ; 5. Никола Калинић (ин.), * фабрика плина , гасара, * 12.и16. сл. азбуке; 6. Град у Аргентини (? Фе), * див, џин; 7. Имагинарни, * Гибралтар, * лична замјеница, * исток; 8. Заметак, * мужјак патке; 9. Два самогласника, * глумица Вотсон, * мацола, * ријека у Ломбардији; 10. Течност из воћа, * прољетњи мјесец, * пјевачица Диана; 11. Антички (грч.) јунак, * весло (хол), * дијекови корјења; 12. Пјесник Данило, * боксер Алесандро, * Међународ. олимп. комомитет; 13. Ана Дабовић (ин.),* евро. атл. организација , * језеро у Шкотској (Лок ?), * натријум; 14. Азот, * слатководне рибе, * нота; 15. Тригонометријске функције.

Усправно 1.Тригонометријске функције; 2.Глумица Душановић (1910-1997.) * космонаут Иванович Попов, * везник; 3.Пјевачица (Екстра ?), * Ново-градска индустрија, * готовина (eнгл.), * Андонов; 4. Глумица Турман, * пернати летачи, * јод, * аустралијски ној; 5. Силицијум, * држава у САД, * врста папира; 6. Кавкасни народ, Осети, * долази раније, прије времена (лат.); 7. Лијек против маларије, * област у Њемачкој, * Иван Косанчић (ин.); 8. Рива, * глумац Заблаћански (1955 -2008.); 9. Селенијум, * синтет. материја (сл. порцулану), * дио територије УК (ВБ); 10. Институт регија Европе, * Аон, * жаба, * јапан. књижевница Шонагон (966-1025.); 11.Пјевачица Полић (слика),*Литванија,*главни град Италије, * Новак Новаковић (ин.), 12. Организација у УН, * грч. бог сунца (Зевсов син), * уранијум; 13. Тригонометријске функције.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

ИС

ХР

NИ

13 14

ИС ХР NИ

КА

веома позната у цијелом свијету, а у неким земљама је и национални цвијет. Осим што представља лијеп украс у баштама, ђурђевак има велику примјену и у медицини за лијeчење разних болести јер садржи гликозиде и алкалоиде. Успјешно дјелује на срчанe болести и дјелује повољно на крвне судове. За припрему препарата користи се цијeла биљка. Свјежа биљка је много љековитија и јаче дјелује на организам. Ипак, с обзиром на то да је доста отровна, не препоручује се припрема било које врсте лијека код куће. Због изузетне токсичности, ђурђевак не би требало да беру труднице и дјеца, а послије било каквог контакта са биљком обавезно је прање руку. Ђурђевак има значајну улогу и у индустрији парфема.

Љековито дјеловање Ђурђевак је народни лијек за лијечење органа за дисање, затим жучи, за појачано мокрење, против пролива, за апетит, против хистерије. Споља се употребљава за лијечење озљеда и рана. Користи се и као средство за јачање организма, нарочито код мањка витамина Ц. Смирује болове код гихта и реуме. Цвијет се употребљава код водене болести, болести срца, епилепсије, можданог удара, а у народној медицини се употребљава у облику тинктуре у раствору алкохола као умирујуће средство и за смањивање болова и код упалних процеса. Ј.СТАНИШИЋ

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

СПОРТ

СТРАНЕ 28, 29

ОФК ,,ГЛАСИНАЦ 2011” СОКОЛАЦ Након 28 одиграних кола – трећа позиција

У оквиру 27. колa Друге лиге Републике Српске – група Исток, фудбалери „Гласинца“ су, у недјељу 19. маја, још једном обрадовали истинске љубитеље фудбала у Сокоцу. Савладана је сасвим солидна екипа „Дрине-ХЕ“ из Вишеграда резултатом 3:0 (0:0). Стријелци за домаћи састав били су А. Пејановић, Јовановић и Лиздек. У 28. колу, које је играно 26. маја, услиједило је гостовање екипи Будућности из Пилице. Соколачки друголигаш поражен је резултатом 2:0 (2:0). Одличним играма соколачки фудбалери изборили су се за трећу позицију на табели са 41 освојеним бодом. До краја Првенства остало је да се одиграју још два кола. У наредном 29.колу, Гласинац на „Бари“ 2. јуна дочекује састав „Губера“ из Сребренице, док ће посљедње 30. коло одиграти у Б.АРБИЊА гостима код екипе „Пролетер“ у Дворовима. Резултати /април-мај/ и распоред /јун/ ОФК “Гласинац 2011” Друга лига ФСРС - група “исток” 2018/2019 21.04.2019.

Соколац

23.коло

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Јединство” Бродац

4:0 (1:0)

27.04.2019.

Гацко

24.коло

ФК “Младост” (Г)

ОФК “Гласинац 2011”

1:0 (0:0)

05.05.2019.

Соколац

25.коло

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Младост” Рогатица

5:1 (4:0)

12.05.2019.

26.коло

19.05.2019.

Соколац

27.коло

ОФК “Гласинац 2011”

26.05.2019.

Зворник

28.коло

02.06.2019.

Соколац

29.коло

09.06.2019.

Бијељина

30.коло

РУКОМЕТНИ КЛУБ „ГЛАСИНАЦ“ Наступ на Завршном турниру Републике Српске у Брчком

рчко je у суботу 11. маја било домаћин младим рукометашима, који су се борили за титулу првака Републике Српске. Међу клубовима који иза себе имају богату рукометну традицију, за што бољи пласман борили су се и рукометаши соколачког „Гласинца“ који су захваљујући одличним наступима у оквиру Херцеговачко-романијске регије изборили пласман на Завршни турнир. Према ријечима тренера РК „Гласинац“ Јована Боровчанина, дјечаци су успјели да понове прошлогодишњи успјех, а своје мјесто изборили су заједно са екипама „Слоге“ из Добоја, „Борца“ из Бање Луке, екипе из Бијељине, „Локомотиве“ из Брчког, „Козаре“ из Козарске Дубице, „Козаре“ из Градишке и „Леотара“ из Требиња. - Наши млади рукометаши, 2004. годиште, успјели су да се пласирају на завршни турнир, јер су се изборили за

СПОРТ | фудбал | рукомет

ОФК “Гласинац 2011” слободан

ФК “Дрина ХЕ” Вишеград

3:0 (0:0)

ФК “Будућност” Пилица

ОФК “Гласинац 2011”

2:0 (2:0)

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Губер” Сребреница

ФК “Пролетер” Дворови

ОФК “Гласинац 2011”

прво мјесто у групи, испред екипа „Леотара“ из Требиња, „Вишеграда“ и „Херцеговине“ из Невесиња. Ово је велики успјех ове младе генерације. Настојали смо да у Брчком пружимо што бољу игру, а пета позиција је добар пласман. Распоред је био тежак, а највећи изазов била је утакмица против бањалучког „Борца“, у којој смо поражени резултатом 15:8. Поражени смо од екипе из Бијељине резултатом 16:12, док смо против састава из Козарске Дубице славили са 18:16. Жријеб је био такав да смо били у групи са тимовима који иза себе имају богату рукометну традицију и иза којих стоји дугогодишњи рад. Велики је успјех што смо представљали наш клуб и град Соколац на овом такмичењу – казао је Боровчанин. Након овог турнира настављају се активности у РК „Гласинац“ . Учествоваће на предстојећим љетним турнирима за млађе категорије те се упоредо припремати за предстојеће МОСИ Соколац 2019. како би и наш град имао квалитетну рукометну екипу. Б.АРБИЊА

МАЈ 2019.

БРОЈ 246

УСТАНОВА ЗА ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ СОКОЛАЦ И ЈУ СПОРТСКО-РЕКРЕАТИВНИ ЦЕНТАР „ГЛАСИНАЦ” СОКОЛАЦ

ТЕКСТ: БОЈАНА АРБИЊА

Успјешно завршена прва Школица спорта

Новој спортској дворани у Сокоцу одржана је прва Школица спорта у организацји Установе за предшколско васпитање и образовање Соколац и ЈУ Спортско-рекреативни центар „Гласинац” Соколац. У спортским такмичењима учествовало је 135 дјеце предшколског узраста. Директорица Установе за предшколско васпитање и образовање Биљана Косорић казала је да су већ одавно смишљали идеју како да најмлађе одвоје од савремене технологије, телефона и рачунара те да им пруже здраву спортску активност.

– У оквиру наших годишњих активности планирали смо одржавање манифестације „Игре без граница“. Када смо направили списак игара и осмислили комплетан програм, затражили смо помоћ од људи из области спорта. Подршку нам је пружио

Дејан Елез, као главни координатор, који је ангажовао спортске раднике, тренере и професоре физичке културе који су радили са дјечицом. Дјеца су неколико пута долазила у дворану и одушевљени су играма. Ми смо постигли договор да од септембра мјесеца, с почетком нове школске године, овакве активности буду редовне, јер је физичка активност један од значајних фактора у развојној фази живота сваког дјетета – нагласила је Косорић, која је истакла да је такмичење било забавног карактера и да је постигнут циљ, а то је да кроз игру, плес и забаву дјеца развију љубав према спорту. Свим учесницима прве Школице спорта уручене су дипломе. Вршилац дужности директора СРЦ „Гласинац“ Соколац Милан Цуровић, поздравио је ову идеју и истакао да ће ЈУ СРЦ „Гласинац“ увијек бити на располагању за све сличне активности.

АТЛЕТСКИ КЛУБ „ГЛАСИНАЦ“ СОКОЛАЦ

Три медаље на Појединачном првенству БиХ

ланови Атлетског клуба „Гласинац” освојили су три медаље на Појединачном првенству БиХ, одржаном у Сарајеву, 19. маја. Учешће на Првенству узели су дјечаци и дјевојчице до 15 година, а освојене медаље доказ су преданог рада. Члан АК „Гласинац” Лука Кезуновић освојио је сребрну медаљу у трци на 1.500 метара, Марко Мемедовић сребро

– Радо смо подржали одржавање такмичења за дјецу до 6 година. Ми смо за њихове потребе обезбиједили простор и спортску опрему коју нам је на коришћење дао АК „Гласинац“. То је опрема коју они користе у оквиру дјечије атлетике која се већ неколико година организује у нашем граду. Све вјежбе које дјеца изводе, као и опрема, цертификовани су од Свјетске атлетске организације, а програми су прилагођени њиховом узрасту – рекао је Цуровић. Он је изразио спремност да подржи сваки вид организовања спортских дешавања за најмлађе, јер је то нешто што им недостаје у савременом начину живота. У соколачком вртићу у току је реализација пројекта „Растимо уз плес“ коју реализују уз помоћ Плесне асоцијације Београд.

у бацању копља, а млади такмичар Гордан Боровчанин бронзану медаљу у бацању диска. Запажене резултате оствариле су и дјевојчице Теодора Гладанац у бацању копља, Кристина Реновица у трци на 100 метара са препонама и Весна Фифић у трци на 600 метара. Ван конкуренције наступиле су Младена Петрушић и Сара Лучић . Такмичење је одржано на атлетском полигону „Кошево“ у организацији Атлетског клуба „Нови Град” Сарајево. Б.АРБИЊА

СПОРТ | атлетика

56. МОСИ У складу са Одлуком Организационог одбора 56. Међуопштинских омладинских спортских игара „Соколац 2019“, Комисија за маркетинг и информисање, упућује

ПОКРОВИТЕЉИ

ЈАВНИ ПОЗИВ за регистрацију медија Позивамо вас да будете дио 56. Међуопштинских омладинских спортских игара (МОСИ) које ће се ове године од 3. до 7. јула одржати у Сокоцу. МОСИ су јединствена прилика за развој младих спортиста и обухватају: васпитни рад, развијање и активно бављење спортом и физичком културом, изградњу материјалне базе физичке културе, развијање и ширење културе и заштиту животне средине. Најважнији задаци МОСИ су: свестрано васпитање младе генерације, стална и систематска активност на масовном учешћу младих у јединственом планском систему такмичења са свим фазама предтакмичења на нивоу општина, обезбјеђење континуитета и масовности, тако да финални дио МОСИ као завршна смотра представља најидеалнију селекцију – репрезентацију општина учесница. Жељно очекујемо учешће око 3000 такмичара и чланова делегација из 38 општина и градова из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије и Црне Горе. Такмичења ће се одржати у 15 спортских дисциплина и 6 спортских дисциплина у оквиру Пара-МОСИ.

ИНФОРМАЦИЈЕ О РЕГИСТРАЦИЈИ МЕДИЈА Само акредитовани медији и њихови представници ће моћи користити услуге медија сервиса, те вас молимо да се на вријеме акредитујете. Електронском процесу регистрације можете приступити путем сљедећег линка www.mosi.opstinasokolac.net/registracija-medija Регистрацију је могуће извршити у периоду од 16.5. до 16.6.2019. године. Молимо вас да имате на уму да након 16.6.2019. године акредитација неће бити могућа. Процес регистрације и акредитације је исти за писане медије и фотографе. Комисија за маркетинг и информисање 56.МОСИ “Соколац 2019” гарантује заштиту података о личности. Додатне информације о 56. МОСИ „Соколац 2019“ можете пронаћи на званичној веб страници:

www.mosi.opstinasokolac.net

ОФК ,,ГЛАСИНАЦ 2011” СОКОЛАЦ

Видео надзор на стадиону „Бара“

Све спортске и инфраструктурне активности у нашем граду посљедњих мјесеци усмјерене су на организовање 56. Међуопштинских спортских игара Соколац 2019. Ради се на уређењу постојећих спортских терена и објеката, као и стварању што бољих услова за око 3 000 спортиста који ће у јулу мјесецу боравити у Сокоцу. У оквиру припрема за МОСИ Соколац 2019. ОФК „Гласинац 2011“ финансирао је преко пројекта „Они живе“ набавку камера за видео надзор. Вриједност опреме је 500 КМ, а надзорним камерама је покривен главни стадион, помоћни стадион, прилаз и службене просторије. Из ОФК Гласинца напомињу, да је у плану уградња још двије камере којима ће моћи приступити сви суграђани путем званичног веб сајта Општине Соколац и веб сајта ОФК „Гласинца 2011“, а преко којих ће се уживо моћи пратити сва спортска дешавања на главном стадиону. До почетка Игара остало је нешто више од мјесец дана и чине се додатни напори да, упркос лошим временским условима, све буде спремно за отварање ове значајне спортске манифестације (3.jула). Б.АРБИЊА

ОД 3. ДО 7.ЈУЛА У СРЦУ РОМАНИЈЕ

МАЈ 2019.

БРОЈ 246

Пеђа Меденица

Џенан Лончаревић

3.јул 2019. године /сриједа/

4.јул 2019. године /четвртак/

* терени код спортске дворане * у вечерњим сатима * улаз бесплатан

КУЛТУРНО - ЗАБАВНИ ПРОГРАМ 56.МОСИ “СОКОЛАЦ 2019”

Ацо Пејовић

Александра Пријовић

5.јул 2019. године /петак/

6.јул 2019. године /субота/

* терени код спортске дворане * у вечерњим сатима * улаз бесплатан