Sokolačke novine br.237 | jun 2018.

ОПШТИНА СОКОЛАЦ

СТРАНА 6. СВЕЧАНО ОБИЉЕЖЕН ДАН ОДБРАНЕ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

Симбол одбране и страдања Срба у СТРАНА 7. борби за очување слободе

ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ СА ГАРАНТНИМ ФОНДОМ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ЛИЦА РОМАНИЈА ЉИЉАНА СИМЕУНОВИЋ, МЕДИЦИНСКА СЕСТРА У ПЕНЗИЈИ

СТРАНА 18-19.

МОФТ „СРЂАН ТОМИЋ & ВЛАДИЦА БАБОВИЋ“ 2018

“ОНИ ЖИВЕ!” СТРАНА 11.

19.КОНФЕРЕНЦИЈА БЕБА „СОКОЛАЦ 2018“

СРЕЋА ЈЕ У БУДУЋИМ НАРАШТАЈИМА

МАЈКЕ РАЂАЈТЕ ДЈЕЦУ!

СТРАНА 31.

ИНТЕРВЈУ

МИРКО ПАНДУРЕВИЋ

Успјех сваке фирме: Оживјети занимања „старих мајстора“

СТРАНА 12-13.

ПЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЕНЕРАЦИЈА МАТУРАНАТА СШЦ „ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ“ СОКОЛАЦ

Будите поносни и достојанствени гдје год да одете СТРАНА 17.

САДРЖАЈ

БРОЈ 237

ЈУН 2018.

ИЗДВАЈАМО /// ИМПРЕСУМ

УЧЕСНИЦИ НА ПРОЈЕКТУ „CEB II“ ПОСЈЕТИЛИ СОКОЛАЦ ОСНИВАЧ Општина Соколац ИЗДАВАЧ Јавно предузеће “Инфо центар” Соколац Гласиначка бб, 71350 Соколац ЗА ИЗДАВАЧА Зорица Мирјанић

9 Станови ће се градити према најсавременијим стандардима

ДИРЕКТОР Зорица Мирјанић ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Јелена Маринковић ИНФОРМАТИЧКО ГРАФИЧКИ СЕКТОР Драган Реновица

АКТУЕЛНОСТИ 8 Прикупљене 43 дозе драгоцјене течности

РЕДАКЦИЈА Бојана Арбиња Ведрана Реновица Јелена Станишић Бранка Радоњић

АКТУЕЛНОСТИ 9 Први форензички сусретиСоколац 2018. АКТУЕЛНОСТИ 10 Све је спремно за почетак Игара ДРУШТВО 14 Освештана земља за руску цркву у Видрићима ДРУШТВО 16-17 Десетка из другарства

САРАДНИЦИ Јадранка Јанковић Миливоје Јанковић

5 Безбједносна ситуација на подручју Града ИС „задовољавајућа“

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић рекао је да градска управа даје пуну подршку пројекту „За безбједније Источно Сарајево“.

КЊИЖЕВНИ КУТАК 23 Тихи пјесник громког стиха РЕЛИГИЈСКЕ ТЕМЕ 25 Света тајна Крштења

СПОРТ 29 Најмлађи атлетичари „Гласинца“ освојили шест медаља www.opstinasokolac.net

КОНТАКТ Телефон 057/448-216 Факс 057/448-205 E-mail i.centar@hotmail.com ИНТЕРНЕТ АДРЕСА www.opstinasokolac.net ШТАМПА СЗГР “Штампарија” Соколац

22 Видовданска

СПОРТ 28 Побједнички пехар однијели фудбалери ФК „Борца“ из Бање Луке

ЛЕКТОР Јадранка Јанковић

повеља Жељку Грујићу

Оно по чему Видовдан бива посебан на Романији јесте сусрет својеврсних твораца.

facebook.com/opstinasokolac

20-21 На кафи са... Иваном Бекјаревим Почетком мјесеца јуна имали смо част да у нашем граду угостимо једног од најбољих српских и југословенских филмских и позоришних глумаца Ивана Бекјарева.

twitter.com/opstinasokolac

Рјешењем Министарства информација Републике Српске број: 01 -56 / 95 од 16.2.1995. године лист је уписан у регистар јавних гласила под редним бројем 93. Соколачке новине излазе једном мјесечно. Редакција Соколачких новина не одговара за садржај огласа. Ниједан текст, фотографија и илустрација не смију се ни на који начин преузимати или јавно публиковати без писмене дозволе издавача.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

3

УВОДНИК

ПИШЕ ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ директор

Драги наши читаоци, Иза нас је јуни мјесец у коме је календарски почело љето. Хладни дани су ме подсјетили на причу када је неки путник у пролазу питао домаћина, који је цијепао дрва, колико је потребно огрева за гријање на Романији, а домаћин му рекао: „Десет метара зими и пет љети.“ Е, ових дана је од оних пет подоста потрошио. Љето још није стигло, а киша је додијала „и Богу и народу“. Временске (не)прилике код нас и у земљама у окружењу, сличне су. Смјењивали су се извјештаји о катастрофама, поплавама, уништеним усјевима... Кажу да ће овако бити док се не заврши Свјетско првенство у Русији. До тада, код њих сунчани дани, нама кишни облаци. Са погледом упртим ка небу и стрепњом да не покваре матурску шетњу, шетали су матуранти, бебе стигле на Конференцију, а организатори Меморијалног и Тениског турнира муку мучили са помјерањем термина такмичења. Мундијал траје до половине јула, а нама остаје да се надамо. Нису ни ове ниске температуре, кад им вријеме није, први пут. Давно сам чула стих запамћен у предању нашега народа:

„Косац коси, рукавице носи, жене купилице, носе двоје рукавице.“ Стигло љето или не, почетком јула соколачки спортисти отићи ће на 55. међуопштинске омладинске спортске игре (МОСИ) у Прибој, а ми ћемо извјештавати о такмичењима и, вјерујемо, (тако су нас навадили) о њиховим успјесима.

4

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Они ће на најбољи начин представити спортске потенцијале Сокоца, а начелник наше општине са сарадницима, на пригодном скупу свих представника општина учесника у Прибоју, 6. јула, промовисаће капацитете и спремност да будемо добри домаћини највеће смотре аматерског спорта на Балкану. Видео презентацију за 56. МОСИ „Соколац 2019“, а то са поносом истичем, припремила је наша информативна кућа. И вама ћемо је истог дана приказати на порталу општине Соколац. У оквиру обиљежавања Дана општине и крсне славе – Илиндана, слиједи „Илиндан спорт фест“, дани спортских дружења и забаве за све наше суграђане. Након тога у госте нам долази ТВ “БН“ која ће реализовати разгледницу из Сокоца у оквиру емисије „Недјељно поподне“. Припреме манифестације „Теби, горо Романијо“ су у току. Много лијепих дешавања очекује нас у наредном периоду. Ми ћемо вас о свему благовремено информисати у програму радија и на сајту „Соколац – срце Романије“, писаном ријечју, фотографијама, тонским и видео-записима. Информације ћемо брижљиво сакупљати и у новинама се поново дружити почетком септембра у двоброју за јули и август. До тада, желим вам да се током годишњих одмора заиста одморите, да малишани уживају у школском распусту и да, с божјом помоћи, без рукавица домаћини прикупе љетину. До новог дружења, у име свих нас који припремамо „Соколачке новине“, свако добро вам желим и срдачно вас поздрављам.

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

АКТУЕЛНОСТИ

ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ /// ИЗ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

усвојили су Извјештај о прикупљеној комуналној такси и накнади за кориштење комуналних добара и њиховој расподјели по општинама Града. Остварени приход од комуналне таксе у 2017. години износи преко 888.000 КМ, од чега 15 одсто средстава иде општинама, а 85 одсто Граду. Приход од комуналне накнаде од правних и физичких лица износи 366.994 КМ. Клуб одборника СНСД-а није подржао ову тачку дневног реда.

- Скупштина општине Источно Ново Сарајево на прошлом засједању донијела је закључак да је неопходно утврдити уставност ове одлуке.

СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

Безбједносна ситуација на подручју Града ИС „задовољавајућа“ ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

Н

а сједници Скупштине Града Источно Сарајево, која је одржана 27. јуна, усвојена је Информација о стању безбједности на подручју града Источно Сарајево за 2017. годину и Приједлог мјера за побољшање. На подручју града у 2017. години, регистрована су 444 кривична дјела, што је 6,47 одсто више у односу на 2016. годину. Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић рекао је да градска управа даје пуну подршку пројекту „За безбједније Источно Сарајево“.

- Пројекат се односи на постављање видео-надзора на 102 локације на подручју града, а иницијативу је оправдано покренула Полицијска управа ИС. Стручњаци из области

криминалитета вјерују да ће постављање видео-надзора умањити број кривичних дјела и допринијети бржем откривању истих – казао је градоначелник и додао да ће, уколико све буде текло планираном динамиком, пројекат бити реализован до краја године. Клуб одборника ДНС-а подржао је овај пројекат.

- Требало би повећати број припадника Полицијске управе ИС, односно морамо имати више службених лица на терену како не би дошло до даљег повећања криминалитета. У потпуности подржавамо постављање видео-надзора, јер то представља значајну превентивну мјеру у побољшању безбједносне ситуације у свим општинама – истакао је Александар Главаш, одборник ДНС-а. Одборници Скупштине Града ИС

Сматрамо да би требало да Град више учествује у чишћењу јавних површина, постављању вертикалне и хоризонталне сигнализације и слично – казала је одборник СНСД-а Наташа Трифковић. Градоначелник истиче да подржава захтјев за оцјену уставности.

- У наредном периоду одржаћу састанак са начелницима општина да ставимо на сто податке и демистификујемо колико ко има прихода. Желимо да покажемо јавности за шта се троши тај новац – казао је Вуковић. На сједници су усвојене Информација о раду Пореске управе Републике Српске – подручни центар ИС, као и Информација о раду Установа за културу и културним садржајима на подручју града ИС.

Почиње израда тендерске документације за трећу компоненту пројекта „Снабдијевање водом и канализација у општини Соколац“ ИНФО

www.opstinasokolac.net

Тим за управљање пројектима при Министарству финансија Републике Српске, 5. јуна 2018. године, дао је сагласност општини Соколац да започне са израдом тендерске документације за компоненту III пројекта „Снабдијевање водом и канализација у општини Соколац“ који се имплементира у склопу пројекта „Водоводна и канализациона инфраструктура у Републици Српској“. Министарство финансија РС дало је сагласност да општина Соколац из кредитних средстава располаже са 630.000 евра по пројекту. По одобрењу средстава од стране Еврпске комисије, општина Соколац ће добити и грант средства у износу од 250.000 евра. facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

5

банком, реализовани многи пројекти на подручју општине Соколац. Гарантни фонд је основан ради остваривања општег интереса који је изражен у пружању подршке развоју предузетништва кроз олакшавање присуства финансијским средствима потребним за обављање дјелатности предузетника. Према ријечима директора Фонда Радивоја Крчмара, Протокол ће развијати сарадњу у циљу унапређења и координације активности.

Потписан протокол о сарадњи са Гарантним фондом Републике Српске ТЕКСТ ВЕДРАНА РЕНОВИЦА

П

vedranarenovica@gmail.com

ротокол о сарадњи који је потписан 27.јула између општине Соколац и Гарантног фонда Републике Српске, представља охрабрење и значајну подршку за локалну заједницу, привреднике, јавна и комунална предузећа као и све појединце који стичу услове за линију Фонда. Протокол о сарадњи који је овог мјесеца потписан између општине Соколац и Гарантног фонда Републике Српске, представља охрабрење и значајну подршку за локалну заједницу, привреднике, јавна и комунална предузећа као и све појединце који стичу услове за линију Фонда. Према ријечима начелника општине Милована Бјелице, Соколац је једна од ријетких општина које сарађује са

представницима земаља чланица ЕУ, Владом Републике Српске те вишим нивоима власти и Градом Источно Сарајево.

- Гарантни фонд ће у општини Соколац имати сигурног партнера у наредном периоду у процесу подршке привредним субјектима у овој локалној заједници. Одржаћемо ускоро састанак привредног савјета наше општине на који ћемо позвати заступнике Гарантног фонда како би представили све гарантне линије за дјеловање у различитим областима и како бисмо размијенили информације о потребама наших привредних субјеката, посебно када је ријеч о удружењима пољопривредних произвођача, из области грађевинарства, текстилне индустрије и туризма, рекао је Бјелица те додао да су кроз Пословни водич који је урађен у сарадњи са Свјетском

- Упознати смо да је у Сокоцу јака дрвопрерађивачка индустрија и да има највише инвестиционих пројеката и ту постојећу концепцију рада на пројектима треба задржати. Ми ћемо послије овог састанка да ставимо једну почетну тачку, иако смо издали четири гаранције субјектима који раде овдје. На располагање смо ставили све своје капацитете; ту је капитал Фонда од 30 милиона КМ. Ми можемо издавати гаранције банкама и другим финансијским организацијама, тако да смо договорили да ово данас буде почетак – рекао је Крчмар и додао да Гаранти фонд представља профитну организацију чија је обавеза да се подрже и охрабре лица која имају новац да пласирају кредите тамо гдје треба пословној заједници, женама у бизнису и да су у могућности да инвестирају на све начине у циљу развоја општине. Протокол о сарадњи Гарантни фонд је до сада потписао са 21 локалном заједницом у Републици Српској. Фонд је чланица Европске асоцијације гарантних институција AECM и као такав размјењује искуства са другим гарантним институцијама чланицама AECM-а.

ИНФО Oпштински одбор СДС-а изабрао кандидате за посланике на предстојећим општим изборима Општински одбор Српске демократске странке у Сокоцу, на сједници одржаној 29. јуна, једногласно је потврдио предложене кандидате за Народну скупштину Републике Српске и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ. Кандидати су: потпредсједник СДС-а РС, предсједник Координационог одбора ИЈ број 8, предсједник Општинског одбора СДС-а и начелник општине Соколац мр Милован Бјелица, потпредсједница Омладине Српске демократске странке у Сокоцу Ана Маловић и потпредсједница Актива жена СДС-а РС, предсједница Координационог одбора Актива жена ИЈ број 8 и предсједница Актива жена СДС-а Соколац Младенка Пандуревић.

6

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

СВЕЧАНО ОБИЉЕЖЕН ДАН ОДБРАНЕ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

Симбол одбране и страдања Срба у борби за очување слободе

О

дбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу, организовао је свечано обиљежавање Дана одбране Сарајевско-романијске регије у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату. Обиљежавање овог значајног датума почело је служењем парастоса страдалим српским борцима. Овај дан се обиљежава у знак сјећања на битке у јуну мјесецу 1995. године, у којима је српска војска пружила снажан отпор у одбрани Републике Српске. Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС и предсједик Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Миленко Савановић рекао је да су најтеже борбе вођене на подручју Сарајевско-романијске регије.

- Данас обиљежавамо двадесет три године од одбране овог подручја у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату који је наметнут српском народу. Велике силе су имале намјеру да умјесто нас одлуче гдје ћемо и како живјети. Тадашње јединство војске, политике и српског народа, успјело је да очува територију Републике Српске. Захваљујући жртви српских бораца ми смо данас своји на своме. Наше јединство ни у данашњем времену не смије бити под знаком питања, када је ријеч о очувању, економском развоју

www.opstinasokolac.net

и просперитету Републике Српске – поручио је Савановић. У току трајања Одбрамбено-отаџбинског рата на подручју Сарајевско-романијске регије снаге Армије БиХ су извеле неколико безуспјешних офанзива на положаје Сарајевско-романијског корпуса. Имајући у виду да је Корпус бројао између 18. 000 и 20.000 бораца, губици од 4.000 погинулих осликавају тежину борби вођених на овим просторима. Према ријечима предсједника Борачке организације РС Миломира Савчића, овај датум је симбол одбране и страдања Срба у борби за очување слободе.

- Кад је ријеч о одбрани Сарајевскороманијске регије, тешко је поменути само један датум. У то вријеме готово да није било дана када се нису вршиле мање или веће војне акције. Значајно је да се овај дан, али и сви други дани одбране не забораве. Неопходно је борити се за истину о овим догађајима, да се она докаже и угледа свјетло дана, како би будућа покољења знала своју историју – рекао је Савчић. Замјеник градоначелника града Источно Сарајево Данко Вучетић, у свом обраћању казао је да се не смије заборавити Дан страдања српских бораца, те да захваљујући њиховој жртви живимо живот достојан човјека.

- Протекло је двадесет три године

facebook.com/opstinasokolac

youtube.com/opstinasokolac

од муслиманско-хрватске офанзиве на сарајевско ратиште. На овом светом мјесту дужни смо одати почаст и захвалност свима онима који су своје животе уградили у темеље Републике Српске – истакао је Вучетић. Полагању вијенаца на „Малом Зејтинлику“ присуствовали су и изасланик предсједника Републике Српске Синиша Каран, делегација Народне скупштине Републике Српске, посланици Марко Видаковић, Недељко Милаковић и Мирослав Брчкало и изасланик члана Предсједништва БиХ из Републике Српске Миленко Ристић. Вијенце су положили и представници Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ, представници Града Источно Сарајево, начелници општина Источно Ново Сарајево, Соколац и Пале, те представници општинских борачких организација Сарајевско-романијске регије. Обиљежавање Дана одбране Сарајевско-романијске регије настављено је у манастиру Светог великомученика Георгија на Равној Романији, гдје је служен парастос погинулим борцима, чија су имена исписана на зидовима манастира. На српском војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу сахрањено је 947 бораца Војске Републике Српске. Б.АРБИЊА

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

7

ОРГАНИЗОВАНА АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАРИВАЊА КРВИ У СОКОЦУ

Прикупљене 43 дозе драгоцјене течности

П

оводом 14. јуна – Свјетског дана добровољног даривања крви, Актив жена и Актив младих ОО СДС Соколац, организовао је хуманитарну акцију добровољног даривања ове драгоцјене течности. Ово је акција на коју се до сада одазвао највећи број наших суграђана.

– Овакве акције много значе за залихе које су у болници још увијек на задовољавајућем нивоу – навела је трансфузиолог службе Касиндо

(Завод за трансфузијску медицину РС) докторица Мирна Милошевић Ашоња и додала да је, с обзиром на сезону годишњих одмора повећан број саобраћајних незгода а самим тим и потреба у болници, свака доза добродошла. Према ријечима предсједнице Актива жена Младенке Пандуревић, била је то прилика да грађани буду дио добровољног даривања и тако дају свој допринос у прикупљању течности

У току кадровско јачање Установе - С обзиром на то да је Завод кренуо

В.РЕНОВИЦА

Први форензички сусрети – Соколац 2018.

У

Према ријечима в.д. директора Завода Бојана Копривице, одржавање конференције у Сокоцу првенствено за циљ има да се прошире погледи на значај Установе како би на прави начин

8

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

В.РЕНОВИЦА

са радом прије непуне двије године, ми развијамо дијалог у струци ради изналажења бољих, практичнијих рјешења за третман, лијечење и ресоцијализацију пацијената који су усљед болести прекршили закон – навео је Ковачевић, те додао да је у току кадровско јачање Установе чија ће функција и сам третман пацијента ускоро бити на највишем европском стандарду, што представља велики квалитет за државу БиХ, Републику Српску и општину Соколац. Субспецијалиста судске психијатрије Нера Зивлак Радуловић из Бањалуке, која ради као судски вјештак, изразила је задовољство што сада на суђењима може дати одговор на питање гдје би били смјештени пацијенти којима се изричу мјере обавезног психијатријског лијечења. То је ЈЗУ Завод за форензичку психијатрију Соколац у којој се на адекватан начин могу збрињавати особе са менталним поремећајем здравља које су починиле кривично дјело. Конференција је акредитована код Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске.

ЈЗУ ЗАВОД ЗА ФОРЕНЗИЧКУ ПСИХИЈАТРИЈУ СОКОЛАЦ

организацији ЈЗУ Завода за форензичку психијатрију Соколац, 22.јуна, одржана је стручно-научна конференција психијатара и правника са подручја како Босне и Херцеговине тако и региона под називом „Први форензички сусрети – Соколац 2018. године “.

која живот значи, јер је Соколац град племенитих људи који радо учествују у оваквим акцијама. Начелник општине Соколац Милован Бјелица, који је подржао ову хуманитарну акцију, изразио је задовољство одзивом грађана. Поред нових давалаца који су се одазвали акцији први пут, база података Болнице Источно Сарајево показује да је велики број сталних давалаца крви. Један од њих је ратни војни инвалид Драженко Јанковић, који је даровао крв седам пута, а како каже и сам је преживио захваљујући драгоцјеној течности коју је неко даровао за његов живот. По педесети пут на хуманитарну акцију одазвала се и Душанка Каностревац, која ће наставити са својим хуманим поступцима све док је здравље служи. Овој хуманитарној акцији, организованој у Парохијском дому у Сокоцу, одазвало се преко 60 становника општине Соколац, који ће без икакве накнаде спасити бројне животе, тако да они завређују пажњу шире друштвене заједнице.

била представљена широм БиХ.

Један од предавача професор доктор Ратко Ковачевић Један од предавача професор доктор Ратко Ковачевић нагласио је тему скупа која се односи на лијечење форензичких пацијената, односно особа са душевним сметњама које су током живота починиле кривично дјело.

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

Представници Министарства за избјеглице и расељена лица Републике Српске, Министарства за људска права и избјеглице БиХ и представници Развојне банке Савјета Европе, разговарали су 19. јуна са начелником општине Соколац Милованом Бјелицом о распуштању свих облика колективних смјештаја на подручју ове локалне заједнице.

УЧЕСНИЦИ НА ПРОЈЕКТУ „CEB II“ ПОСЈЕТИЛИ СОКОЛАЦ

ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

Пројекат “CEB II“ подразумијева изградњу шездесет четири стамбене јединице и тренутно је један од најважнијих пројеката у којима учествује општина Соколац. Драган Штрбац, шеф кабинета министра Давора Чордаша и пројект менаџер на пројекту „CEB II“, изразио је задовољство што радови теку према плану.

– Захваљујем се на изузетној сарадњи начелнику Бјелици, представницима Развојне банке Савјета Европе и свим учесницима у имплементацији пројеката. На састанку је било ријечи и о згради са седамнаест стамбених јединица, која је у завршној фази, а која је изграђена из средстава од заједничких пројеката у којима су учествовали Влада РС, Министарство за избјегла и расељена лица РС и Фонд за повратак БиХ. Подјела кључева у овој згради планирана је у првој половини

Станови ће се градити према најсавременијим стандардима мјесеца јула и тиме ће се затворити колективни смјештај у Подроманији – рекао је Штрбац. Едина Имамовић, координатор пројекта „Затварање колективних центара и алтернативних смјештаја у БиХ“, истакла је да је ово тренутно један од најзначајнијих пројеката у Босни и Херцеговини.

– Планирано је обезбјеђење трајног смјештаја за око 2.600 породица односно за преко 7.000 најугроженијих категорија у БиХ, који још немају ријешено стамбено питање. Веома смо задовољни што су у Сокоцу превазиђене све баријере и што су почели радови на терену у оквиру пројекта „CEB II“. Станови ће се градити према најсавременијим стандардима –

навела је она. Према посљедњој рачуници, вриједност пројекта износиће око 3.000.000 КМ, а општина Соколац ће узети учешће од око 1.000.000 марака.

– Након шест година, колико радимо на овом пројекту, резултати су видљиви. Извршени су прикључци на основну инфраструктуру и на главни пут. Чим се уселе станари, уклонићемо све објекте алтернативних смјештаја – казао је начелник општине Соколац Милован Бјелица. Изградња ове двије стамбене зграде требало би да буде завршена сљедеће године. Пројекат „CEB II“, у који је укључена наша локална заједница, спроводи се на простору Србије, Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине.

САВЕЗ ОПШТИНА И ГРАДОВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Завршни циклус обуке за општинске одборнике

ТЕКСТ БРАНКА РАДОЊИЋ brankicradonjic@gmail.com Савез општина и градова Републике Српске организовао самоуправе и увјерен сам да постоји довољно капацитета је, 11. јуна, у Сокоцу, обуку за одборнике под називом да се у наредном периоду афирмишу грађани – рекао је „Унапређење учешћа грађана и организација цивилног професор Кременовић. друштва у доношењу одлука на локалном нивоу“, како би Крсмановић: Циљ нам је добра им представили битне карактеристике учешћа грађана у сарадња са грађанима локалној власти. Ово је трећи и уједно завршни циклус обуке, чији је предавач био експерт из области функционисања Секретар општине Соколац Борјанка Крсмановић захвалила се професору Кременовићу који је посјетио нашу општину и локалне самоуправе проф. др Остоја Кременовић. Како истиче професор, сврха предавања била је допринијети одржао предавање. транспарентности и већем утицају грађана и организације - Циљ нам је добра сарадња са грађанима, битно нам цивилног друштва на процесе доношења одлука. је њихово мишљење, јер ми представљамо сервис који ће омогућити њихово учешће у процесу доношења одлука и Кременовић: Увјерен сам да постоји довољно надам се да ће заједничко дјеловање у наредном периоду капацитета да се у наредном периоду афирмишу бити још боље – истакла је Крсмановић. грађани

- Право је вријеме да се разговара о томе како грађани непосредно могу учествовати у власти између два изборна датума, као и да износе своје ставове, јер, ако се жели постићи функционална власт, она мора бити по мјери грађана, то је једно од начела демократског развоја локалне www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

Прије овог предавања, Савез општина и градова Републике Српске у Сокоцу је одржао два циклуса обуке за одборнике на теме: „Локална самоуправа“ и „Транспарентна додјела средстава организацијама цивилног друштва из јавних буџета“.

twitter.com/opstinasokolac

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

9

ТРЕЋА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ 55. МОСИ „ПРИБОЈ 2018“

Све је спремно за почетак Игара

У

Прибоју, 19. јуна, одржана је 3. сједница Скупштине 55. МОСИ „Прибој 2018“ на којој су усвојене информације о активностима које се односе на овогодишњу организацију Игара. Извршен је избор и именовања у органима Скупштине 55. МОСИ „Прибој 2018“ . Утврђене су и коначне пријаве општина учесница по спортским гранама, те жријебање екипа.

Предсједник Скупштине општине Прибој, уједно и предсједник Скупштине 55. МОСИ „Прибој 2018“, Борис Мрдовић истакао је да су припреме за предстојеће МОСИ у завршној фази.

- Радови на уређењу и реконструкцији градског стадиона у новом дијелу града приводе се крају. Изградња тартан стазе је у финалној фази. Постављене су и нове трибине на стадиону који има око осам хиљада мјеста. Завршени су радови на уређењу улица, те изградња кружног тока. Све је спремно за свечано отварање Игара 4. јула. Очекујемо преко двије хиљаде

учесника из тридесетак општина – казао је Мрдовић. Такмичари ће се такмичити у оквиру петнаест спортских грана, у више различитих дисциплина и категорија. Током одржавања МОСИ „Прибој 2018“ планиран је богат културно-забавни програм. Првог дана најављен је концерт Сергеја Ћетковића. Госте ће другог дана забављати „Лексингтон бенд“, затим Џенан Лончаревић, док је финално вече и затварање игара резервисано за Халида Бешлића. Филип Комарица, предсједник Сталног комитета, рекао је да ће на овогодишњим МОСИ „Прибој 2018“ бити заступљено петнаест спортова.

- Изостаће поједине дисциплине у женској категорији – тенис, риболов, мали фудбал и бициклизам. Пријављено је укупно 256 екипа, од којих су 93 женске и 163 мушких. Спортска инфраструктура је спремна, а првог дана одржаће се надметања у фудбалу и атлетици, те баражне утакмице у малом фудбалу, гдје је пријављено највише екипа, њих 19 – истакао је Комарица. Жријебању екипа и завршној сједници присуствовали су и представници општине Соколац, потпредсједник Сталног комитета Дејан Елез и члан Скупштине МОСИ Вера Мијатовић. Елез је овом приликом изразио задовољство што ће општина Соколац

имати прилику да наредне године, још једном, буде домаћин МОСИ.

- Спортисти наше општине такмичиће се у дванаест спортова. Око 140 такмичара представљаће општину Соколац у оквиру четири дана такмичења. Најбројније екипе су оне везане за колективне спортове – кошарка, одбојка, фудбал и мали фудбал. У оквиру ПАРА МОСИ биће заступљене четирти спортске гране: срељаштво, шах, пикадо и риболов, гдје ће се наши такмичари надметати у стрељаштву у мушкој конкуренцији – казао је Елез. Представници општине Соколац извијестили су присутне на скупштини о активностима које предузимају као домаћини МОСИ игара наредне године, те истакли да су већ почели радови на уређењу стадиона, терена и игралишта. Презентација општине Соколац, као идућег домаћина 56. МОСИ 2019. године, биће организована 6. јула, у Прибоју. Б.АРБИЊА

АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО „РОМАНИЈАПУТЕВИ“ СОКОЛАЦ

Двадесет шеста година обиљежавања крсне славе – Видовдана

А

кционарско друштво „Романијапутеви“ Соколац по двадесет шести пут обиљежило је своје постојање и крсну славу – Видовдан.

Уз присуство бројних званица, пријатеља и пословних сарадника, власник фирме Мирко Пандуревић истакао је да је ово прилика како би се присјетили почетка оснивања компаније и били поносни на производ рада који још увијек успјешно траје.

Поносни на производ рада који још увијек успјешно траје - Од 1992. године па све до данас прослављамо постојање фирме, крсну славу и Дан путара на Видовдан. Морам да искористим прилику да се захвалим пријатељима и сарадницима који су након толико година овдје присутни, са којима смо скупа спровели реализацију идеје „Романијапутеви“, рекао је Пандуревић те додао да све што се озбиљно ради и гради то и траје на добробит окружења и

10

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

оних који пружају подршку. Обиљежавању крсне славе – Видовдана присуствовали су представници локалне власти, шумских газдинстава као и велики број привредних предузетника који су доказ преданог рада фирме „Романијапутеви“ Соколац. В.РЕНОВИЦА

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

19.КОНФЕРЕНЦИЈА БЕБА – НАЈМЛАЂА БЕБА МИЛОШ БОРОВЧАНИН РОЂЕН НА ВИДОВДАН

Срећа је у будућим нараштајима МАЈКЕ РАЂАЈТЕ ДЈЕЦУ!

П

од слоганом „Бројнија Српска, љепша Српска“ општина Соколац је по 19. пут изабрала трочлано предсједништво на манифестацији „Конференција беба“ на којој је било пријављено осамдесет од стотину рођених беба, од Видовдана прошле до Видовдана ове године. Титула најмлађег суграђанина припала је Милошу Боровчанину који је као прва беба у породици рођен на овај Видовдан, док је ове године најстарија беба предјседништва Анђела Кокот, која сутра слави први рођендан. Посебно мјесто припало је и Бојани Михајловић која има највише браће и сестара. Јелена Кокот је мајка која има двије дјевојчице. И поред ризичних трудноћа у којима је скоро изгубила вид, рекла је новинарима, да је љубав мајке толико велика и да се опет роди ишла би истим путем, јер ко има дјецу има читав тим животних сарадника, додала је Јелена. Великом броју новорођене дјеце, начелник општине Соколац Милован Бјелица са сарадницима уручио је поклоне у знак пажње и поштовања према бебама и родитељима.

- У тешком времену за живот поносан сам на родитеље који проширују своје породице. Ово вечерас је још један подстрек за нашу локалну заједницу коју представљамо и јачамо да снажније идемо напријед и да се боримо за наш нараштај – рекао је Бјелица. Према ријечима начелника Одјељења за општу управу Љиљане Дамјановић, Соколац је једна од ријетких општина у којој је уписан један разред првачића више.

Дјеца су се увијек рађала, било у богатству или сиромаштву Дјеца су се увијек рађала, било у богатству или сиромаштву, али су се ипак рађала. Нашим родитељима, треба да

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

захвалимо за подарен живот. Патријарх Иринеј је једном приликом рекао: „Мајке рађајте дјецу, то је највећа част коју је Господ подарио жени, да буде сарадник у давању и настанку живота“.

Захвалност спонзорима Генерални покровитељ манифестације је Министарство породице, омладине и спорта, организатор и спонзор Општина Соколац док су манифестацију Конференција беба 2018. подржали пријатељи Град Источно Сарајево, д.о.о. Оногошт, Недомекс, Тропико Бањалука, апотека Свети Никола, CM makret и Phoenix Pharma из Бијељине.

instagram.com/opstinasokolac

В.РЕНОВИЦА

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

11

ИНТЕРВЈУ

Мирко Пандуревић ДИРЕКТОР ПРЕДУЗЕЋА А.Д. „РОМАНИЈАПУТЕВИ“ СОКОЛАЦ

Успјех сваке фирме: Оживјети занимања „старих мајстора“ “Када кажем кадар, не мислим само на инжењере и кадрове других служби, мислим на мајсторе, механичаре, хидрауличаре, зидаре и тесаре – све оно што треба у нашој дјелатности.” РАЗГОВАРАЛА ВЕДРАНА РЕНОВИЦА

П

vedranarenovica@gmail.com

рви човјек акционарског друштвa „Романијапутеви “ Соколац, које је основано прије 26 година, један је од ријетких људи који годинама ради у циљу што бољег обезбјеђења услова у областима одржавања, заштите, реконструкције и изградње путева. Мирко Пандуревић гради политику на пријатељским односима према окружењу и резултати успјешног пословања минулих година су очигледни. Фирма одржава путеве 13 општина на подручју Сарајевскороманијске и Горњодринке регије уз узајамно поштовање на тржишту. Господине Пандуревићу, данас је јако тешко опстати на тржишту. Када је ријеч о пословању, има ли довољно посла ваша компанија у јеку ове грађевинске сезоне? ПАНДУРЕВИЋ: За прошлу годину упослени капацитети у производњи бетона и асфалта нису били већи од 30%, а све остало је било мало преко 50% искориштености, тако да слободно могу рећи да је основни проблем због којег тренутно немамо ни близу посла, с обзиром на наше капацитете, недостатак посла на тржишту и

12

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

присуство нелојалних конкуренција. Који је основни критеријум за добијање посла? ПАНДУРЕВИЋ: Ми излазимо на све могуће тендере који се тичу наше дјелатности на овом простору и имамо критеријуме на основу Закона о јавним набавкама да фирме овог профила немају никакву предност над фирмама које имаја десет пута мање запослених радника тако да по том основу немамо никакав бенефит, што је, опет понављам, резултат нелојалне конкуренције. Иако нису велике цифре и велики послови, тендери су ипак свакодневни. Тендеришемо на послове као што су ЈПШ „Шуме Републике Српске“, шумска газдинства Сокоца, Рогатице и Хан Пијеска. Углавном је ријеч о локалним заједницама и пројектима који нису значајнији са аспекта цифри и вриједности, већ је то за овај крај у овом времену општег сиромаштва нормално. Да ли се надате неком тендеру у скорије вријеме који би оснажио ваше преузеће? ПАНДУРЕВИЋ: Расписан је тендер за санацију и реконструкцију путног правца Тријанга–Јасик, пут који спаја Лукавицу и Јахорину, чија је укупна вриједност

према досадашњим прорачунима око четири милиона конвертибилних марака и подразумијева комплетну реконструкцију и рехабилитацију тог дијела пута са реконструкцијом моста који се налази на тој дионици. Ми ћемо организовано и озбиљно приступити овом тендеру у нади да добијемо посао који би значајно попунио празнине у плану за ову годину. Један од успјешнијих пројеката на којима сте радили је санација тунела Каловита брда. Како оцјењујете сезону која је иза вас? ПАНДУРЕВИЋ: То је тендер који је нешто закаснио прошле године. У реализацију инвестиције ушли смо јако касно, када временски услови нису били повољни за послове који се раде, али ипак смо успјели да завршимо много прије планираног рока и да задовољимо и стандард и квалитет. Тежимо да све послове радимо квалитетно и улажемо напоре да буду успјешно реализовани. У овом случају Олимпијска љепотица ове зиме није имала проблема када је у питању саобраћајница и приступни пут Јахорини. Фирме често прати проблем наплате за реализоване послове. Какво је стање по том питању у предузећу ЈУН 2018.

БРОЈ 237

⇥

„Романијапутеви“? ПАНДУРЕВИЋ: То је један општи амбијент и увијек је проблем наплатити реализовано. Ја бих нагласио значај Јавног презуећа „Путеви Републике Српске“ као битног инвеститора и ту немамо никаквих проблема, чак и поздрављам такав однос дирекције према својим извођачима. То није само случај са „Романијапутевима“ већ и свим осталим предузећима која су у систему одржавања јавних путева. Када смо код наплата, један од проблема представља и измиривање обавеза према запосленим радницима. Ви важите за једног од ријетких руководилаца који своје обавезе на вријеме измирује. ПАНДУРЕВИЋ: У овом тренутку имамо близу 260 запослених радника и сви су пријављени, измирујемо редовно плате и доприносе. Ту су обавезе према потражиоцима које су коректно измирене и на основу тога могу рећи да је фирма на ногама и, тврдим, на „здравим основама“ док би се уз повећање обима посла могло причати о неком значајнијем развоју, међутим, сада услови заиста нису такви. Да ли се сусрећете са проблемом недостатка квалификоване радне снаге? ПАНДУРЕВИЋ: То је евидентан проблем код свих занимања. Знате како људи кажу, институцију чине законска легислатива, објекти

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

и кадар. Када кажем кадар, не мислим само на инжењере и кадрове других служби, мислим на мајсторе, механичаре, хидрауличаре, зидаре и тесаре – све оно што треба у нашој дјелатности. Прошло је много времена од када су се такви кадрови школовали, доста их је отишло у пензију. На том пољу не видим неки значајнији напредак у едукацији младих у тим профилима који су нама неопходни за реализацију нашег процеса. Обиљежавањем крсне славе – Видовдана, двадесет шести пут сте прославили своје постојање. Бројите велики број запослених, имате бројне пријатеље, предузеће сте које помаже разне огранизације. Колико је тешко постојати и опстати? ПАНДУРЕВИЋ: Предузеће „Романијапутеви“ основано је у ратним условима у времену када се све разграђивало и рушило. Ми смо створили нешто ново, опстали и развили се у озбиљну компанију, која има солидне капацитете за много већи обим посла него ли овај који сада радимо. Али стање на тржишту и услови су такви да се према њима оријентишемо и организујемо. Од 1992. године па све до данас, прослављамо постојање фирме, крсну славу и Дан путара на Видовдан уз присуство пријатеља и пословних сарадника. То је дан који нас сваке године подсјећа на оно што смо радили, наводи нас и упућује шта ћемо даље радити. Наш народ је увијек преживљавао па ћемо и ми ваљда некако.

youtube.com/opstinasokolac

ИНТЕРВЈУ

13

ДРУШТВО “ПОСТАТИ ЧОВЈЕК ЈЕ ЉЕПШЕ НЕГО ПОСТАТИ КРАЉ”

ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ ХРИЗОСТОМ

Освештанo земљиштe за изградњу Храма светог апостола Томе у Жљебовима и Храма светог великомученика Прокопија у Бјелосављевићима

Њ

егово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Хризостом 23. јуна освештао је земљиште на коме ће бити грађени Храм светог апостола Томе у Жљебовима и Храм светог великомученика Прокопија у Бјелосављевићима код Сокоца. Митрополит дабробосански је у Жљебовима, током своје бесједе пред присутним вјерницима, изразио наду да ће храм бити на здравље, спасење и напредак свим људима који живе у овом мјесту али и онима који ће пролазити и свраћати у ову светињу и Богу се молити.

- Током боравка у Канади, чуо сам да је у Жљебовима била једна црква брвнара, до 1941. године, а онда је запаљена и захваљујући том сазнању прошле године покренули смо иницијативу за подизање новог храма – додао је митрополит Хризостом. Након свечаног црквеног чина у Жљебовима, услиједило је и освештање земљишта за градњу Храма светог великомученика Прокопија у Бјелосављевићима. Митрополит дабробосански господин Хризостом је у свом обраћању вјерницима у Бјелосављевићима истакао да је ово историјски тренутак и догађај за сваког од нас, првенствено за мјештане, али и оне људе који ће бити свједоци градње храма.

- Име Прокопије значи онај који напредује и управо овај храм треба да буде благосолов за нови напредак народа на Гласиначком пољу и Романији, као и да буде подстрек

свима да градимо храмове у славу Божију – казао је митрополит, те додао да требамо учинити све да наши потомци буду поносни на нас, као што смо и ми поносни на наше претке што су изградили Студеницу, Жичу и Хиландар. И као што надахнуто рече Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Хризостом: „Храмови постоје да се вјерници састају у молитви и сједињују као браћа и сестре у Господу.“ Б.РАДОЊИЋ

ОСВЕШТАНА ЗЕМЉА ЗА РУСКУ ЦРКВУ У ВИДРИЋИМА

Црква посвећена икони Пресвете Богородице Тројеручице

Њ

егово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Хризостом 30. јуна, уз саслужење свештенства, освештао је земљиште у Видрићима код Сокоца, а постављен је и крст гдје ће се градити црква у руском стилу, која ће бити посвећена икони Пресвете Богородице Тројеручице. Митрополит дабробосански истакао је да је увјерен да ће се народ на овом мјесту увијек окупљати и сједињавати.

- Било је времена на овим просторима, турских и других,

14

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

када су се рушиле цркве, бранила њихова градња и право је божије чудо да српски народ још постоји као православни. Неопходно је што више цркава и више молитви, па ћемо имати више божијих благослова на нама, али и цјелокупном простору Романије, који је жедан светиња – рекао је митрополит Хризостом. Предсједник Одбора за изградњу Цркве у Видрићима Милан Јоловић Легенда казао је да ће црква бити јединствена, јер ће бити грађена у руском стилу, п о в р ш и н е шездесет метара квадратних.

- Већ наредне седмице почиње изградња темеља и градитељи ће настојати да покрију цркву до краја грађевинске

сезоне – додао је Јоловић. Код спомен-плоче, која се налази уз основу крста висине дванаест метара, служен је помен и положени вијенци погинулим српским и руским борцима у Првом и Другом свјетском рату и у протеклом Одбрамбено-отаџбинском. Вијенце су положили представник Руске Амбасаде у БиХ Антон Соколов, као и делегације Борачке организације општине Соколац и грађевинског Одбора за изградњу Цркве у Б.РАДОЊИЋ Видрићима. Дванаестог јула ове године навршава се 26 година од погибије нашег драгог ДРАГАНА (АНЂЕЛКА) ШУКЕ (1967 - 1992) Заувијек ћеш живјети у нашим срцима, јер вољени живе док живе они који их воле. Отац Анђелко, мајка Споменка, сестре Драгиња и Драгица, породице Шука, Савић, Гладанац, Витомир, кумови и пријатељи

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

Времеплов ПРИПРЕМИЛА: ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

Причу почињемо стиховима Мирослава Антића: Сви су растанци тужне приче, /зато растанке не признајем и никад нећу./ Ово је само привремено раздвајање/ ако тако будемо желели/ oстаћемо пријатељи и када остаримо. Није ово више завршена само једна школска година,/ кажу, готово је детињство./ Једно велико детињство данас је готово. Дошло је време да се опростимо и кренемо ка новим изазовима у неки нови свет који се зове „одрастање”. Храбро ћемо закорачити у ново поглавље живота, а када се за пар година будемо срели, нећемо више бити тинејџери, али понесимо тај несташни дух са нама и сачувајмо га.

ОЈ, ДРУГОВИ, ЈЕ Л’ ВАМ ЖАО

Они, из унутрашњости, стијешњени краватама, спутани високим потпетицама, без џинса и брижног родитељског погледа, у једном трену постали много озбиљнији, спремни и највеће животне обавезе, без посртања, носити. Како је само у тим годинама и оно недохватљиво близу. Први тактови музике и прве чаше пића. Кораци постају сигурнији, као они у џинсу и најкама. Све долази на своје мјесто. Трема одлази, нестаје и зној са дланова и догађаји могу да почну. И фото-апарати постају троми и изненађени, не могу да прате дешавања. Тренуци су то који ће остати и непрестано се обнављати у албумима сјећања. Вријеме је то када се листају школске успомене, када се почиње реално схватати тежина савјета старијих, када се рука пружа и онима који вас озбиљно увриједише, када се желите сликати и са професорима који осљедње мајске вечери издишу на морској пучини. У нису хтјели поклањати оцјене. Одједном, када се оставе њима мирис младости једне генерације, спремне да школски дневници, у њима оцјене и бјежања са наставе, искорачи на раскрсницу одакле путеви воде у зреле искрено проговоре осјећања. Професори и њихови ученици године. постају оно што су увијек и били – пријатељи. И тајне, ношене Ту гдје се најжешће сударају жеље и на најједноставнији начин у себи годинама, сада се гласно казују. одлаже рјешавање проблема, дошли осамнаестогодишњаци „Сарајево, ти и ја, морамо из пепела“, звоне набрекле из унутрашњости, са простора на коме се недавно угасио рат, гласнице сјетом и тугом једне генерације којој украдоше да прославе матурско вече. њихов град, али нижу се друге пјесме и прикривају тугу. Са У рату су пошли у средњу школу и у рату је завршили. На бившим становницима великог града су њихови другари са једном мјесту, у истом загрљају, млади Сокочани, који су којима су већ излијечили рањене избјегличке душе. имали срећу да остану у својим домовима и они други, што Не дозвољавају матуранти накинђуреној Будви да спава напустише своје градове, у којима остадоше ђачке успомене у ноћи у којој се грле двадесет осми и двадесет девети урезане у школским клупама и исписане на фасадама зграда мајски дан. У професорима се пробудиле давно доживљене њихових улица, чијим тротоарима сада корачају неки други матурске вечери. Игра и плеше разиграна младост. Само да се ово састајање може претворити у вјечност. Али рађање – непознати људи. новог дана неупитно долази. То доноси и стварност на коју Збуњује их бљештавило прелијепог града. Дах им зауставља се већ било и заборавило. поглед на Свети Стефан, туристичко светилиште. Као да су „Ој, другови, је л’ вам жао“, стара и никад преживљена се, одједном, нашли у сну. Све дјелује нестварно, бескрајно пјесма, путује будванским зеленилом. удаљено од догађаја са којима су живјели у најљепшим Ваља поново у своју унутрашњост, у годинама. свакодневницу, у којој се могу Будва са укусом јода, у сунчаном крилу, високо уздигнутих правити озбиљни животни руку наздравља устрепталој младости, у чијим би се планови. Чекају матурски узаврелим годинама и море утопило. Узнемириле се и плаве испити, а потом војничке дубине, и старо звоно, заштитни знак древног приморског касарне и велике школе, града би да устане са бетонског постоља и гласно зазвони, радости и разочарења. Све ће али душу му неимари саградише од пластичне масе, па само то упорно пратити доживљено у Будви, на матурској вечери. тишином поздравља драге госте. Архив: Соколачке информативне новине бр.21 (мај 1996.године) Аутор: Велемир Елез

П

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ПРИЈАТЕЉСТВО ИЗ ШКОЛСКИХ КЛУПА КОЈЕ ТРАЈЕ ПЕТ ДЕЦЕНИЈА

Десетка из другарства ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА

С

bojanaarbinja02@gmail.com

околачка Гимназија основана је 1. септембра 1961. године. Тадашња Гимназија „Слободан Принцип Сељо“ изњедрила је бројене генерације учених људи, које годинама представљају овај романијски градић у најљепшем свјетлу. У дану када је 54. генерација матураната прославила матурско вече, своју пет деценија стару матуру, прославила је и 4. генерација гимназијалаца некадашње соколачке Гимназије „Слободан Принцип Сељо“. Окупљени као некад, показали су нам да искрено пријатељсто успијева да одоли сваком вртлогу живота, гдје год нас он однио. Присјећајући се школских дана, Драгиња Шућур казала нам је да су тада гимназију похађала два разреда. Директор Гимназије „Слободан Принцип Сељо“ био је Гојко Мировић, док су разредне старјешине били професори Боро Тошић и Светислав Станковић.

- Учили смо по програму који је био заступљен и у београдским гимназијама. Професори књижевности, историје, филозофије, латинског језика, психологије, углавном су били из Београда. Из Сарајева су долазили професори математике и физике, тако да је квалитет наставног кадра био на завидном нивоу. Бити гимназијалац у

16

ДРУШТВО

то доба била је велика част – истакла је Драгиња.

Једнакост међу ђацима Тадашња Гимназија истицала се по добрим ђацима. Препознавали су се по стеченом знању и спортским успјесима. Једнакост која је владала међу њима, данас је тешко достижна. Како кажу, чак и у средњој школи носиле су се униформе и сви су били као један. Њихово педесет година дуго пријатељство то и потврђује. Некадашњи гимназијалац Миле Каровић, данас живи у Београду. Како каже, школских дана се радо сјећа, а матурско вече као да је било јуче.

- Читав један живот стане у пет деценија. Током нанизаних година редали су се догађаји, завршен факултет, посао, брак, дјеца, а данас и унуци. Када смо све то остварили, преостало је да уживамо у плодовима онога што смо створили. Били смо најбоља генерација тог доба, и по другарству и по учењу – нагласио је Миле. Присјећајући се најљепших успомена открили су нам да су и они тад страховали за оцјене, пријемне испите, изостанке; да су их морили љубавни јади, несташлуци и све оно што једна младост са собом носи. Порука коју су пренијели данашњој генерацији стане у једноставну реченицу: „Живите живот!“ Међу слављеницима срели смо и познато лице, донедавног професора физичког васпитања Брана Субашића. И он припада генерацији која је прославила средњошколску матуру, сада већ давне 1968. године. У шали нам је рекао да није било тешко организовати скуп јер су данас сви у заслуженој пензији.

- Те давне 1968. године, матурирало је четрдесет осам ученика, по двадесет четири ученика у два одјељења Гимназије. Са поносом смо поменули њих осморо који, нажалост, више нису са нама – рекао је Субашић. Предраг Перић родом је из Бање Ковиљаче. Точак времена за њега као да се није окретао јер је са пријатељима очувао блискост током свих ових година.

- И сад дишемо као средњошколци. Међу нама је много угледних људи – љекара, професора. Поштујемо једни друге исто као и онда када смо се помагали у школским клупама. Након Гимназије стекао сам звање педагога, иако се тим позивом никада нисам бавио. Пензију сам стекао радећи као матичар у општини – рекао је Перић. Младима је открио да је тајна благостања, личног задовољства и љепоте живота у настојању да се буде добар човјек. Да даљина и године нису препрека

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

⇥

и да је прави пријатељ увијек ту кад треба, говори прича Ленке Трбић, која је на јубиларну прославу дошла чак из Америке.

ПЕДЕСЕТ ЧЕТВРТА ГЕНЕРАЦИЈА МАТУРАНАТА СШЦ „ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ“ СОКОЛАЦ

Ленка Трбић: Везивала нас је велика љубав и заједништво - Када су ми јавили за прославу, сви датуми били су подређени нашем окупљању. Нисам могла пропустити прилику да видим своје школске другове. Везивала нас је велика љубав и заједништво. Радујем се сваком нашем сусрету када се присјетимо заједничких успомена – казала је Ленка. Након завршене осмогодишње школе, а затим и гимназије, Драган Радовић је отишао на војну академију, након чега је постао официр и пуковник. Како каже службовао је у четири републике.

- Никад не прођем овим крајем, а да се не састанем са својим пријатељима. Вриједности које смо његовали у средњошколским данима, сачували смо и до данас – истакао је Радовић.

Миле Реновица: Генерација подарила бројне врсне стручњаке Један од оснивача културноумјетничког друштва у нашен граду, како поносно каже, и њихов дугогодишњи члан, некадашњи гимназијалац, а касније пуковник и запосленик на различитим руководећим позицијама у Министарству унутрашњих послова Републике Српске, Миле Реновица истакао је да је поменута генерација

подарила бројне врсне стручњаке – судије, инжењере, правнике, докторе, добре људе и велике пријатеље. Након свих исписаних редака ове приче о пријатељству, не преостаје ништа друго већ да кажемo да су по ко зна који пут заслужено добили десетку из другарства. Баш ону о којој је и Шобић пјевао у својим пјесмама: „И увијек пожалим кад морам некуд даље од малог студентског братства, ал’ никад не одем, а да им не упишем десетку из другарства“. www.opstinasokolac.net

Будите поносни и достојанствени гдје год да одете

П

едесет четврта генерација матураната Средњошколског центра „Василије Острошки“ Соколац, у чијем саставу је и школа из Хан Пијеска, 8. јуна, свечаним дефилеом и прославом матурске вечери, завршила је средњошколско образовање. Бројни грађани окупили су се на улицама града како би испратили још једну генерацију младих и успјешних људи који су пажњу свих присутних купили свечаним хаљинама, одијелима и, прије свега, насмијаним лицима. Из школских клупа ове године изашла су деведесет три ученика, од којих је троје вуковаца. За ђака генерације проглашен је Владан Васиљевић. Директор Средњошколског центра „Василије Острошки“ Соколац Мирослав Максимовић пожелио је матурантима срећу и успјех у животу.

- Надам се да ће своју будућност кројити онако како желе и да ће уписати оно што воле. Морам да истакнем да је ово била веома добра генерација. Ученици су то доказали својим учешћем у бројним наставним и ваннаставним активностима, као и школским такмичењима – истакао је Максимовић, и додао, да се руководство школе потрудило да најбољим ђацима обезбиједи вриједне поклоне.

- Сигуран сам да у овој генерацији има много интелигентнијих и перспективнијих ученика од мене, зато ми је посебно драго што је ова част припала мени. Наравно да није било лако све вријеме одржати одличан упјех, било је потребно много труда и одрицања – рекао је Владан, који планира да упише Електротехнички факултет у Источном Сарајеву. У име матураната присутнима се обратила Соња Марковић.

- Данас је велики дан за нас, наше родитеље, али и овај град. Матура представља значајну прекретницу у животу за сваког од нас, јер крупним корацима крећемо ка новом поглављу нашег живота и новим побједама. Све нас чека велики задатак, да пажљиво одаберемо професију, посао, којим се желимо бавити у будућности, а још важније да пронађемо себе. Кажу да је младост сама по себи лијепа, а ја желим да нам сваки дан буде лијеп као и овај и да нам заувијек остане у срцу и лијепом сјећању, баш као и протекле четири године у школским клупама – казала је она. Начелник општине Соколац Милован Бјелица поздравио је матуранте и поручио им да, гдје год оду, буду поносни и достојанствени.

- Вјерујемо у вас да ћете нас достојно представљати, да ћете научити оно што желите и наћи пут за којим трагате. Надамо се да ћете се вратити у свој завичај да примијените стечено знање, на понос своје породице, општине и Републике Српске. Желим вам пуно среће – рекао је Бјелица. Пред дојучерашњим средњошколцима сада се отварају нова врата, већином високошколских установа. Очекују их припреме за пријемне и нове животне Ј.МАРИНКОВИЋ испите.

facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

ДРУШТВО

17

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

Љиљана Симеуновић МЕДИЦИНСКА СЕСТРА У ПЕНЗИЈИ

ПОДАРИТИ НОВОМ БИЋУ ЖИВОТ НАЈВЕЋА ЈЕ РАДОСТ СВИЈЕТА “ДРАГО МИ ЈЕ ШТО У НАШОЈ ОПШТИНИ НАТАЛИТЕТ НИЈЕ У ПАДУ. ОСТАВЉАЊЕ ПОТОМСТВА БИ ТРЕБАЛО ДА НАМ БУДЕ НАЈВАЖНИЈЕ.” ПРИПРЕМИЛА ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

К

ажу да је храброст једна од четири основне врлине сваког појединца. Храбрим се осјећа сваки човјек који је способан да превладава тешкоће и страх и који настоји да својим самопоуздањем пронађе рјешење за сваку препреку. Ипак, најхрабрији су људи који свој живот проведу помажући другима. Међу таквима су они који полажу Хипократову заклетву, дакле медицинари. Да је у овој професији подједнако важна улога љекара и медицинске сестре доказ је наша саговорница Љиљана Симеуновић, омиљена међу колегама, поштована од стране суграђана, а највише је воле мајке и дјеца. Љиљана је рођена 04. августа 1958. године у Сокоцу, гдје је завршила основну школу. Средњу медицинску школу похађала је у Сарајеву, а у некадашњој Педијтријској болници „Др Миливоје Сарван“ на Језеру, нашла прво запослење.

- Одрасла сам у патријархалној породици, у којој се много радило и стицање радних навика било је неизбјежно. Од нас шесторо браће и сестара, четворо је изабрало медицински позив. У већој заједници дјеца се више поштују, принуђена су да помажу једни другима, па је вјероватно то главни разлог што сам се и ја опредијелила за овај посао. У основној школи пролазила сам добрим, а средњу завршила одличним успјехом, и то без полагања матуре, што значи да је најбитније пронаћи оно што волите. Први посао био је најтежи јер сам радила на одјељењу

18

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

за дјецу обољелу од леукемије. Тешко је свакодневно гледати дјецу која се боре са таквом болешћу, а још теже када их сутрадан више нема. У тим првим искуствима проживјела сам све што носи овај посао – сузе и бол, али било је и срећних исхода – присјетила се она. Иако је почетком рата имала прилику да оде у Норвешку и ради у својој струци, изабрала је да се врати у Соколац како би помогла свом народу. Своју храброст већ тада је доказала јер се од 105 медицинских сестара једина пријавила да иде са војском. Убрзо је преко Кризног штаба основана педијатрија у Сокоцу, те је почела радити на породиљском одјељењу.

- Не постоји љепши осјећај од оног када узмете у руке здраво новорођенче. То је љепша страна овог посла. Много беба сам прва држала на рукама. Данас су неке од њих већ родитељи и дивно је када ме баш они препознају на улицама. Већину њих и ја препознајем и уживам када видим да су израсли у праве људе – истакла је Љиљана. Поред тешке животне ситуације, која ју је задесила током рата, ова жена је остала насмијана и позитивна, увијек предана свом раду, спремна да несебично дијели савјете младим мајкама, и прва измами осмијехе на лицима њихових беба.

- Током рата изгубила сам брата и мужа па сам морала сама одгајати два малољетна сина. Кренула је борба за опстанак, сваки дан брига како створити кров над главом. У то вријеме одлазак на посао ми је значио. Остављала сам све бриге код куће и рјешавала туђе, онолико колико сам могла. Воља, стрпљење и упорност су пут до остварења сваког циља у животу; то ме је водило – казала је она, и подсјетила се свог радног искуства у хитној служби.

- То могу да разумију само они који су дио истог, са правом да кажем, рударског посла. Наравно, било је ту и лијепих момената; к а д а спасите некоме живот то је невјероватна испуњеност комплетног вашег бића. Оне друге, мање лијепе вијести дотуку вас, а најтеже ми је било водити рачуна о гестикулацији лица. Као здравствени радник морате контролисати своје емоције, а нико од нас није од камена – испричала је наша саговорница. У пензију је отишла са нешто више од тридесет шест година стажа, преузевши супругову пензију, јер како каже, стање у друштву веома је лоше да би чекала своју, а треба јој мир. Ипак, ова неуморна жена данас се радо одазива на позив сваке младе породиље. А таквих је из дана у дан све више. Још увијек, баш као и некада, спремна је да остави све

⇥

У друштву радних колега своје обавезе, како би мајкама дала корисне савјете, упутила лијепу и топлу ријеч, била уз та мала бића током првих дана њиховог живота.

- Углавном су то савјети који се односе на хигијену, купање, храњење, мјерење температуре, изласке напоље и слично. Знам да је свакој жени тешко, колико год имала лак и тежак пород, али ту сам да их охрабрим и пружим подршку. Савјетујем им да се наоружају стрпљењем, јер све прође, а подарити новом бићу живот је највећа радост свијета. Највећи проблем је што мајке данас нису добро едуковане. Много се новца баца на посебне флашице и сличне ствари, стежу дјеца у којекакву гардеробу, а најбитније је водити рачуна о њима онако како смо ми, и многе генерације прије нас, одрастали. Мајчино млијеко је све што треба беби да буде здрава – поручила је ова медицинска сестра и додала да се природа никада не може мијењати. Да њене ријечи имају посебну тежину потврдили су многи из личног искуства. Умјела је тета Љиља, како је сви одмиља зову, да, приликом првог сусрета са дјететом старим неколико дана, оцијени да ли ће бити живахно или мирно, пуније или витко, великих или малих стопала. И, заиста, никада није погријешила.

- То је једноставно искуство, ништа више. Сматрам да су некада здравствени радници излазили из школа са много бољим знањем. Пракса је била редовна, ред и рад се тражио, www.opstinasokolac.net

али и цијенио. Током треће и четврте године средње школе прије подне смо имали практичну, а послије подне редовну наставу. Нисмо имали времена да доручкујемо. Инструктори су нас на почетку обучавали на луткама, а касније нас водили на клинику. Не оспоравам знање данашње омладине, свјесна сам колико треба труда и учења да се заврши медицински факултет, али сам сигурна да су пријашње генерације излазиле способније. Главни кривац је систем, сталне измјене и допуне. Касније, током рада, је исто; све је на даљински, преобилна папирологија, и умјесто да нам је једноставније, све је компликованије – сматра Љиљана.

Медицинске сестре веома важан фактор Како је и сама небројено пута имала кључну улогу у спашавању пацијената, може да потврди да су медицинске сестре веома важан фактор за стабилно функционисање у здравственом систему.

- Ријеч љекара је најбитнија, мора да одреди правилну терапију, али на медицинкој сестри је остало. Било је хитних интервенција када су сви санитети заузети и у теренском возилу медицинска сестра пружа помоћ. Нисам се само ја нашла у сличним ситуацијама,већ многе моје колегинице. Услови се не гледају, у том тренутку живот пацијента је кључан. Наравно, разна искуства старијих не би требало да плаше младе људе који желе да се баве медицином. Колико год било тешко,

facebook.com/opstinasokolac

youtube.com/opstinasokolac

иза свега постоји и она друга љепша страна, као и у сваком послу. Поручила бих свима онима који упишу овај смјер да буду храбри и истрајни, јер помоћи некоме значи помоћи самом себи. Тиме стичете пријатеље на сваком кораку, а имати пријатеља значи имати велики ослонац у животу – казала је она. Након неколико десетина година стресног посла, Љиљана данас одмара у пензији. Каже да јој ипак помало недостаје посао, мада више колеге. Миран живот води у свом домаћинству, ужива са двоје унучади када је посјете и свакодневно очекује позиве наших суграђанки да је обрадују лијепим вијестима, како је наш град постао богатији новим, малим становницима.

- Драго ми је што у нашој општини наталитет није у паду. Остављање потомства би требало да нам буде најважније. Нека рађа ко год може, а могу сви. Гдје има мјеста за једно, има и за двоје, па и за више. Није све у богатству и каријери. Изграде се куле и градови, али на крају најважније је да има ко да то наслиједи. Нажалост, омладина нам није најбоља. Читав систем вриједности је пољуљан. Често родитељи несвјесно гријеше, пружајући дјеци све. Не знам ко још не воли и не размази своје дијете, али границе се морају поставити да би они имали боље сутра, а и ми са њима – оцијенила је она. Овим ријечима, наша саговорница подсјећа на божију заповијест задату још Адаму и Еви: „Рађајте се и множите“! ЛИЦА РОМАНИЈЕ

19

Велика је срећа када човјек може да се бави оним што воли

П

очетком мјесеца јуна имали смо част да у нашем граду угостимо једног од најбољих српских и југословенских филмских и позоришних глумаца Ивана Бекјарева. Прву филмску улогу одиграо је далеке 1967. године, а љубитељи кинематографије највише га памте по улози Стевице Курчубића у серији „Бољи живот“, која је и двадесетак година касније међу најгледанијим серијама домаће продукције. Прослављени глумац је своју животну причу подијелио са нама и, прије свега, открио како је изабрао свој животни позив.

- Имао сам срећу да станујем у згради у којој су живјели чувени глумци Оливера и Раде Марковић, захваљујући којима сам још као аматер добијао професионалне улоге. Претходно сам као дјечак глумио у позоришту, међутим, никада нисам помишљао да ћу се тиме бавити. Када су се глумци из аматерских позоришта припремали за пријемни испит на Факултету драмских умјетности, ја сам уписао студије права. По наговору мојих комшија – Марковића, пријавио сам се и занимљиво је то да сам од читаве групе само ја примљен. Срећан сам јер се све тако десило, зато што сам глуму

На кафи са...

сматрао хобијем, а велика је срећа када човјек може да се бави оним што воли – рекао је Бекјарев. Са њим је стасала читава генерација цијењених глумаца, као што су: Ђурђа Цветић, Весна Латингер, Добрила Илић, Соња Јауковић, Мило Мирановић, Миодраг Мида Стевановић, Јосиф Татић и Милан Лане Гутовић. Иако неки од њих нису међу живима, њихове улоге јесу. Наш саговорник и данас оставља траг, а о улози Стевице Курчубића каже да је још тада вјеровао да ће му донијети славу.

- У почетку је моја улога била епизодна, али су се за њу непрестано дописивале нове сцене, тако да је временом све више расла. Имао сам више таквих улога које су на почетку изгледале као мање значајне, а завршавале као главне. За мене је ипак најзначајнија била серија која је настала прије „Бољег живота“. Ријеч је о „Бањици“, у којој сам тумачио лик управника логора, такорећи једног злочинца. Он ми је отворио пут према осталим остварењима – присјетио се чувени глумац и додао да је подједнако тешко глумити у драмама и хумористичким жанровима јер у оба случаја треба створити лик коме ће се

вјеровати. На питање која је улога најближа његовој личности, каже да вјероватно нема такве, али је свакој помало дао себе. У наставку приче открио нам је да са многим колегама његује пријатељске односе.

- На почетку каријере то су били људи са студија, касније кроз каријеру и остали. Дружио сам се приватно са Ланетом Гутовићем, Мишом Јанкетићем, Снежаном Савић, Јелицом Сретеновић и другима. Све их веома поштујем, и оне који су стварали прије нас. Ипак, највећи узори су ми били Оливера и Раде Марковић – казао је Бекјарев, који је своје глумачко умијеће, као професор на Академији умјетности, пренио на млађе колеге.

- Првенствено се трудим да од својих студената направим праве људе. Наше школство је данас потонуло, а некада је било на нивоу свјетског стандарда. Данас дјеца долазе прилично необразована и без радних навика. Како би се то промијенило, задајем им много задатака. Наравно,

Иваном Бекјаревим

глумцом са дугогодишњом професионалном каријером и складним приватним животом

20

РАЗГОВАРАЛА ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ НА КАФИ СА...

jelena.marinkovic2808@gmail.com

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

⇥

током педагошког рада, налазио сам увијек времена да се дружим са студентима, одлазим на њихове забаве, а све са циљем да их боље упознам. Не може се иста педагогија спроводити на свакој индивидуи, па управо таквим радом њихове различитости су долазиле до изражаја, што је добро – рекао је глумац.

“Није једноставно, али све вријеме сам тежио очувању породице.” Немамо много примјера славних личности које су своју каријеру изнијеле мирно, без скандала. Међутим, наш саговорник је један од оних који су у тим редовима.

- Није једноставно, али све вријеме сам тежио очувању породице. Преко четири деценије сам у браку, и мислим да то говори довољно. Наравно да је најлакше развести се, и да у неким случајевима до тога мора доћи, али показало се да је исправна стара изрека да је стуб сваког друштва породица. Данас се све окреће против ње, зато сам веома срећан што сам успио да се одупрем томе. Читавом нашем друштву би много боље било када би породица била стабилнија – поручо је он. Када би могао вратити вријеме, Иван Бекјарев каже да би ишао истим корацима, али би неке ствари промијенио на боље.

- Да ми је неко, на почетку рада, понудио овакву каријеру, прихватио бих је објеручке. Али данас након толико година, вјерујем да је све могло боље. Неко је давно рекао да бити задовољан значи бити глуп – истакао је он, а потом се присјетио шта му је донијело искуство радио-водитеља.

- Било је то седамдесетих година, а почело је на радију „Студио Б“. За само три мјесеца били смо најслушанија од свих тадашњих радио-станица. Касније сам био аутор и уредник културне емисије на радију „Београд 202“. Емисија се звала „Мислим на вас, мислите на мене“, и још увијек важи за најслушанију поменутог радија, иако је од емитовања посљедње емисије прошло четрдесет година – са жаром је испричао славни глумац. Он сматра да није неки геније да би савјете упућивао другима, али је за крај разговора изабрао поруку из наслова књиге аутора Васе Поповића, која гласи: „Волите се, људи“. www.opstinasokolac.net

ИНФО

ДЈЕЦА БОРАВИЛА НА ТАРИ Тридесет осам малишана Установе за предшколско васпитање и образовање Соколац у сарадњи са Центром цивилних иницијатива Београд и ове године су боравили на Тари, у оквиру програма „Боравак на отвореном простору“. Циљ боравка је упознавање са природом и здрав начин живота па су дјеца имала прилику да учествују у бројним спортским активностима под вођством аниматора који су били задужени за програм. Малишани су током путовања посјетили манастир Добрун и Мокру Гору.

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

НА КАФИ СА... / ИНФО

21

КУЛТУРА

“НА СВИМ СВОЈИМ ПУТЕВИМА ЗНАЈТЕ ДА ПРАВИ БУДУ ПУТЕВИ ВАШИ И НОГЕ ВАШЕ НЕЋЕ СЕ СПОТИЦАТИ”

26. ВИДОВДАНСКИ ПЈЕСНИЧКИ СУСРЕТИ НА РОМАНИЈИ

ВИДОВДАНСКА ПОВЕЉА ЖЕЉКУ ГРУЈИЋУ

свим палим борцима од Косова до посљедњег рата, код централног крста на „Малом Зејтинлику“, гдје су стихове говорили Нина Абазовић и Мирјана Петровић, ученице СШЦ „Василије Острошки“, и Миланко Боровчанин Ромсок. На централној књижевној манифестацији, у вечерњим часовима, окупили су се творци рима из самог врха српског пјесништва. Стихове су говорили: Зоран Костић и Боро Капетановић из Бање Луке, стари пријатељи ових сусрета и некадашњи добитници „Видовданске повеље“, Мирко Вуковић из Челинца, Гордана Ђилас из Новог Сада и Жељко Грујић са Пала, добитник „Видовданске повеље“ за 2018.

Романији, као што су Боро и Зоран, а који су својим присуством посвједочили о поштовању ових сусрета. Одушевљена и посебно узбуђена била је Гордана Ђилас која је први пут гостовала у Републици Српској па није крила своју захвалност што је позвана, као и задивљеност пред природним љепотама нашег краја.

- Иако сам до сада много пута награђиван, ова награда је за мене посебна зато што је то „Видовданска повеља“ јер њено име садржи све оно што омеђује наш карактер и наше биће, оно што му даје пуноћу, без чега би били као народ и појединци „шупљи људи“, запали у раз историје – рекао је добитник „Видовданске повеље“ Жељко

годину. Повељу Жељку Грујићу уручио је замјеник градоначелника Источног Сарајева Данко Вучетић, који је нагласио важност свесрпског националног празника, али и значај ове манифестације. Указао је на битност њеног очувања и подсјетио да је На “Малом Зејтилнику” одслужен помен само „Вишеградска стаза“, на свим палим борцима од Косова до подручју Републике Српске, посљедњег рата старија од „Видовданских У организацији Књижевног клуба „Романија“ Соколац пјесничких сусрета на и СПКД „Просвјета“ Соколац, а под покровитељством Романији“. Општине Соколац и Града Источно Сарајево, по 26. пут десили су сусрети пјесника, публике и поезије. Гордана Ђилас први пут гостовала у Републици Сокочани су по старој навици обиљежили још један Српској Видовдан. Соколац је зазвонио стиховима одмах након што су утихнула звона на Цркви Свете Петке, Нису ријетки пјесници који се послије литургије и након што је одслужен помен изнова и с радошћу враћају

Грујић и захвалио онима који су сматрали да је баш он достојан да је добије.

Р

ијетки су дани у години, заправо ријетки су празници попут овога који пада 28. јуна, a који имају тако дубоко национално осјећање, који нуде могућност избора, могућност катарзе, могућност опредјељења, како на колективном тако и на индивидуалном плану, као што је Видовдан. Видовдан и порука коју он носи је заправо димензија којом мјеримо, којом сагледавамо и простор, и вријеме, и карактер, и дух, и живот, и смрт, како појединца тако и народа, и она је свепрожимајућа, свеобухватна и свеопшта за сваког Србина, који је свјестан да је Србин, ма гдје дисао у Васељени.

Оно по чему Видовдан бива посебан на Романији јесте сусрет својеврсних твораца. Како рече Дучић: „Имају само два творца у свемиру – Бог и песник. Тајна песниковог стварања исто је тако дубока и необјашњива као и тајна божјег стварања. Не зна се како је постало песничко дело, као што се не зна како је постао космос. Од тога како се једно дело зачне у уму песника, и како оно дође до савршенства израза, то не може ни сам песник себи да објасни.“

22

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

„Видовдански пјеснички сусрети на Романији“ су необорива тврдња да је поезија својеврсна „религија срца“ која се излива у стиховима који преносе вјечна струјања живота. И ови сусрети су показали, како и сами пјесници примијетише, њихову, можда, и највећу димензију – могућност сусретања и заједништва, првенствено пјесника са свесрпског простора, а онда и проживљавања заједничке димензије која се сажима у једну ријеч – Видовдан. ТЕКСТ: ЈАДРАНКА ЈАНКОВИЋ

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

КЊИЖЕВНИ КУТАК “РИЈЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ”

ТИХИ ПЈЕСНИК ГРОМКОГ СТИХА

ПРИПРЕМИЛА

Јадранка Јанковић

jadranka.jankovicc@outlook.com

Господе КАРАМАНОВ МУК мој свети Подобан вашки и свакој другој буви, милостиви На лињавом сунцу, непомичан лежим. грешном и последњем од свих опрости ми За кога да ловим, на кога да режим, што напразно отварам уста своја Када су достојни сви мртви и глуви. и безумно умножавам речи у јалов стих загледан у небо испод мутне воде Клепнула ушима, нагриженим, шупљим, сустав Моја верност више никоме не треба. ево Очњак ми се круни о корицу хлеба, клечим Паук ми се црни у очињој дупљи. и дрхтим вас озими Срж ми се црва у костима. да Сав сам излив лености и смрада. вољу Ноћима цвилим, месецу се јадам, Твоју Дојадило Богу, људима и псима. творим смилуј Вукући времена шугаву репину, се Зар с Косова, опет, у пусту нигдину. и помози ми Жељко Грујић је рођен 1961. године у Сарајеву. Потиче из сељачке породице. Дјетињство је провео у романијском селу Костреша, а прва четири разреда основне школе завршио је у селу Калаузовићи. Школовање је наставио на Палама, гдје је завршио гимназију, студирао је на Филозофском и Економском факултету у Сарајеву али напустио је оба, немоћан да се носи с љубавним јадима и усклади исте с поезијом и учењем. Објавио је књиге пјесама: „Сонети саучешћа“ (1996) и „Руже Јерихона“ (2000), те књигу публицистичких текстова „Крстоноше и сизифовци“ (1997). На Сарајевским данима поезије 2001. године, за „Руже Јерихона“ добио је награду „Пјесник - свједок времена“. Та збирка је проглашена и најбољом књигом пјесама у Републици Српској која је објављена у 2000. години. Збирка пјесама „Стид и мјесечина“ из штампе је изашла 2013. године. Објављиван у књижевној периодици и заступљен у изборима, зборницима и антологијама српског пјесништва. Бавио се новинарским позивом који напушта и враћа се у село Костреша, гдје се бави сјечом дрва, узгојем и брањем гљива, вртларством, воћарством и траварством.Тешка срца, на наговор породице и пријатеља, тј. њих двојице, 2004. враћа се на Пале и наставља професионални рад у Народној библиотеци, те ради на формирању Завичајног одјељења. Члан је Удружења књижевника Српске.

ПРЕПОРУКА КЊИГЕ ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СОКОЛАЦ

Вук Драшковић - “Исусови мемоари” Вук Драшковић је српски књижевник и политичар. Рођен је 1946.године у селу Међи у Војводини. Основну школу завршио је у Фојници, гимназију у Гацку, а Правни факултет у Београду. По завршетку студија радио је као новинар. Новинарство напушта 1980. године и посвећује се књижевности. Његов први роман „ Судија“ излази из штампе 1981. године. Роман је доживио педесето издање. Свој други роман „Нож“ који је продат у тиражу од 500.000 примјерака објавио је 1982 године. У почетку је био стављен на црну листу јер су комунистичке власти сматрале да нарушава „братство и јединство“и да подстиче националну и вјерску мржњу. Остала Вукова дјела су: „Молитва“ (1985); „Молитва 2“ (1986); „Руски конзул“ (1988); „Ноћ ђенерала“ (1994); „Доктор Арон“ (2009); “Via Romana“ (2012); „Исусови мемоари“ (2015); „Ко је убио Катарину“ (2017) и др. Роман „Исусови мемоари“ приповиједа нам о грађанском рату 90-тих година прошлог вијека, о Београду у вријеме таласа демонстрација, те закулисним игарама иза којих се крију недодирљиви богови рата. Хроми фоторепортер Вељко Вујовић, коме је надимак Ћопави Исус камером и пером свједочи о смрти Југославије, о старим и новим мржњама, новим злочинима и злочинцима.

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

23

ЗДРАВЉЕ И МИ

“ЗДРАВЉЕ НАДМАШУЈЕ СВА МОГУЋА ДОБРА ТАКО ЗНАТНО ДА ЈЕ ЗДРАВ ПРОСЈАК СРЕТНИЈИ ОД БОЛЕСНОГ КРАЉА”

Рубрику „Здравље и ми“ као и истоимену емисију коју слушате на таласима „Инфо радија“ сваког уторка у 12:10 часова, реализујемо у сарадњи са ЈЗУ ДЗ “Др Љубомир Ћеранић“ Соколац.

Лабораторија – служба пред коју се постављају захтјеви у циљу правовремене дијагнозе АУТОР: Свјетлана Ђурђић

Н

струковни медицинско-лабораторијски технолог

еке студије наводе да се и до 70% љекарских одлука темељи, између осталог, на резултатима лабораторијских анализа крви, урина и осталих тјелесних течности. Медицинско-лабораторијска дијагностика омогућава увид у метаболизам организма те се на темељу резултата мјерења концентрације појединих супстанци у биолошким узорцима могу дијагностификовати и пратити промјене у смислу здравља и болести. Лабораторијски налаз увијек је дио шире слике стања болесника која се допуњава другим методама, од прегледа пацијента и разговора о његовим тегобама па до најсложенијих дијагностичких поступака. Лабораторијски налаз није једноставан резултат различитих анализа, он укључује низ процеса који обезбјеђују да нађени резултат постане лабораторијски налаз. На резултате лабораторијских налаза, осим болести, могу утицати и лијекови које особа узима али и то како се припремила прије поступка узимања крви и других узорака, те је стога битно избјегавати интензивну физичку активност, бар 12 сати прије узорковања не конзумирати храну и пиће, уздржавати се од цигарета и мировати петнаестак минута пред само узорковање. Процјена налаза може се учинити на начин да се добијене вриједности упоређују са тзв. референтним или нормалним вриједностима које се очекују код здраве особе или упоређивањем са претходним вриједностима истог пацијента, измјереним прије интервенције или поступка

Сегмени лабораторијског процеса су: • • •

преаналитичка; аналитичка; постаналитичка фаза.

Свака од наведених фаза подразумијева одабир и дефинисање процедуре и њену вишеслојну провјеру а све са циљем да се пацијенту пружи најквалитетнија могућа здравствена услуга у оквиру расположивих средстава. Лабораторијска дијагностика представља тимски рад а лабораторијски радници морају имати развијен осјећај за детаље, јер и мале разлике у броју неких ћелија или хемијском саставу узорка могу бити врло важне. У раду се очекује висок степен савјесности, одговорности и сабраности. Контрола квалитета рада је неизоставна фаза у опису лабораторијског рада, као и комуникација на релацији љекар–лабораторија. И за крај овог упознавања са лабораторијским радом, неизоставна особина сваког здравственог радника, те стога и лабораторијског, јесте љубав према послу, осјећај за здравствено просвјећивање, нарочито када су у питању мали пацијенти код којих сам појам ‘’узимање крви’’ звучи страшно, те је рад и разговор са њима и опуштање пред тај поступак врло важно да би се створио однос повјерења са лабораторијским радницима и жеља за помоћ ближњем.

Центар за осматрање, обавјештавање и узбуњивање Полицијска станица Територијална ватрогасна јединица Хитна помоћ Основни суд Електродистрибуција Пале – РЈ „Соколац“ Телеком Ауто мото савез РС Аутобуска станица „Аутохерц“ Пошта ЈКП „Соколац” ЈКП „Врело Биоштица“

СЕРВИСНИ ТЕЛЕФОНИ

24

лијечења.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

121 440 900 122 448 359 123 448 543 124 448 113 447 608 448 123 1285 448 270 405 100 444 234 448 140

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

РЕЛИГИЈСКЕ ТЕМЕ ПРАВОСЛАВЉЕ /// ИЗ ЦРКВЕНОГ КАЛЕНДАРА

Рубрику „Религијске теме“ као и истоимену емисију коју слушате сваке недјеље од 13 часова и 30 минута на таласима „Инфо радија“, реализујемо у сарадњи са братством Црквене општине Соколац.

Света тајна Крштења

КРШТЕЊЕ, односно Света Тајна Крштења, јесте једини начин да се уђе у Цркву Христову, заједницу народа божијег коме је глава Христос. У одјељку из Светог Јеванђеља које се чита у току чина Крштења, између осталог, налазимо и заповијест Христову: “Идите и начините све народе

ПРИРЕДИО

ђакон Милош Јањић

мојим ученицима, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.” (Мт 28,19) Рађање за нови живот могуће је само у Крштењу, јер “ако се ко не роди одозго, не може видјети Царства Божјег.” (Јн 3,3) Када је народ послије Педесетнице чуо проповијед Св. Петра упитао је:

“Шта да чинимо?“ Α Петар им рече: „Покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих гријехова, те ћете примити дар Духа Светога.” (Дап 2,37–38) Крштење значи умирање старог човјека и ново рођење у Христу. То лично искуство Васкрсења дато је сваком човјеку, стварна могућност да се умре и да се “роди одозго.” Погружењем у воду новокрштени умире за овај свијет и одмах се рађа Васкрсењем Христовим за нови, вјечни живот. Послије Крштења новокрштени се облачи у бијелу хаљину, која се помиње у свједочанствима о овој Светој Тајни из III вијека. Облачењем се симболички представља добијање нове људске природе чији живот треба да буде чист и свјетао. Послије једне прелазне молитве прелази се на чин Свете Тајне Миропомазања. Новокрштени се на Светој Литургији први причешћује Светим Даровима.

7.јул +++ СУБОТА РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ - ИВАЊДАН

2.август +++ ЧЕТВРТАК СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА - ИЛИНДАН

12.јул +++ ЧЕТВРТАК СВЕТИ АПОСТОЛИ ПЕТАР И ПАВЛЕ - ПЕТРОВДАН

4.август +++ СУБОТА Света Марија Магдалина - Блага Марија

14.јул +++ СУБОТА Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан

8.август +++ СРИЈЕДА Преподобномученица Параскева - Петка

21.јул +++ СУБОТА Свети великомученик Прокопије

9.август +++ ЧЕТВРТАК Св. великомученик Пантелејмон

26.јул +++ ЧЕТВРТАК Сабор светог архангела Гаврила

19.август +++ НЕДЈЕЉА ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

30.јул +++ ПОНЕДЈЕЉАК Света великомученица Марина - Огњена Марија

28.август +++ УТОРАК УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

youtube.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

25

КУЛИНАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ

“ЧОВЈЕК БИ ТРЕБАО ЈЕСТИ ДА ЖИВИ, А НЕ ЖИВЈЕТИ ДА ЈЕДЕ”

Брескве

ПРИРЕДИЛА: ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ

jelenastanisic76@gmail.com

За исхрану се користи свјеж плод брескве, не кошпица. Веома су љековите и корисне за исхрану, сок или компот. Џем, мармелада и слатко се могу користити у свако доба године. Сушене брескве су такође извор корисних састојака, а могу се користити током цијеле године. Чај (од лишћа и цвијета) изузетан је као диуретик. Бресква се користи у козметици за побољшање квалитета коже. Током љета, при великим врућинама, послије обилног знојења, бресква надокнађује изгубљену течност, витамине и минерале. Прави љетни колач (непечен) комбинација је желеа од брескви, слатке и киселе павлаке, па је право слатколедено освјежење. Направите, уживајте и сачувајте у својој кулинарској архиви!

ЛЕДЕНЕ КОЦКЕ ОД БРЕСКВИ

КОМПОТ ОД БРЕСКВИ

Састојци:

Састојци:

• • • •

• • •

1 л воде 10 кашика шећера око ½ кг брескви 2 пудинга од ваниле

3 кг брескви по 6 кашика шећера за 1 теглу од 750 г вода

По жељи можете додати грожђице, орахе, љешнике, бадеме и сл.

Крем: 3 дл слатке павлаке, 2 дл киселе павлаке, 4 кашике шећера, 1 ванилин шећер, 1 кесица желатина по жељи и петит кекс по потреби.

Припрема: Од 1 л воде одвојити колико је довољно да се умути пудинг. Остатак ставити да се кува заједно са шећером. Кад проври додати брескве исјечене на ситне комадиће и кувати неколико минута. У то додати пудинг и мијешати док се не згусне. У умућену слатку павлаку додати киселу помијешану са шећером и кесицу желатина, уколико желите. У прикладан плех (20x30) слагати петит кекс па прелити врућом кремом од брескви, па опет петит кекс. На охлађено ставити умућену слатку павлаку. Колач добро охладити.

Припрема: Брескве опрати, огулити и извадити кошпице. Исјећи на четвртине. Сложити у чисте тегле, додати по 6 кашика шећера у сваку теглу и насути хладну воду да прекрије воће, а онда затворити. На дно већег и дубљег лонца ставити кухињску крпу, поредати тегле да се не додирују и насути воду да их прекрије у лонцу. Кад прокључа, кувати 5 минута, потом извадити пажљиво и оставити да се охлади. Чувати на хладном мјесту.

Чудесни биљни свијет

Хајдучка трава-Куница ПРИРЕДИЛА ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

Хајдучка трава – куница у нашем народу се од давнина користи као љековита биљка. По предању, још у Тројанском рату, ову биљку су користили за видање рана. Хајдучка трава има љековито дејство на широк спектар обољења, па се и за њу може рећи да је драгоцјен природни лијек јер лијечи скоро све болести. Има је у изобиљу на нашем Романијском платоу. Многи од вас већ су упознати са њеним љековитостима и са

26

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

⇥

РАЗОНОДА УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

ПРИРЕДИО МИЛИВОЈЕ А. ЈАНКОВИЋ Водоравно 1. Косовски цвијет; 2. Јунак Прељуб (потукао Турке на Плочноку 1388.) ■ мала и велика (шах); 3. Агенција за истрагу и заштиту ■ београдске општине ■ град у Румунији; 4. Врста инсекта ■ полако, тихо (тал.), ■ Арменија; 5. Ватрена тачка ■ свештенички мантил, ■ никал; 6. Држава у Азији ■ изгнанство, прогон (лат.); 7. Андрићева јунакиња ■ фудбалер Лазовић; 8. Дан ■ ријеке у Србији и Русији ■ исток; 9. Сусједна слова азбуке ■ тешка повреда ■ Зоран Славнић (иниц.); 10. Светитељ 28. jуна ■ наивно сликарство ■ планинско језеро (ар); 11.Пиринач, рижа (грч) ■ неке важне активности ■ писац афоризама Грујо; 12. Манастир на Фрушкој Гори ■ ампер ■ мјесто код Бијељине; 13. Ауто ознака Книна ■ кедрова шумица или грађа од кедра; 14. Глумци Сребрев (МАК) и Бузуровић (СРБ);

Усправно

1. Дјело Уроша Предића (слика); 2. Прекривен новим лишћем ■ гарант, јемац (франц.); 3. Врста морске рибе ■ тисовина, тиса ■ цјевчиџа за пречишћавање (њем.); 4. Показна замјеница ■ бар, барем (мало) ■ Зајечар ■ нота; 5. Венецуела ■ завјеса ■ кошаркашки клубови Аустрије; 6. Припадник српског народа ■ група афричких народа ■ 7. и 21. сл. азбуке; 7. Кулон ■ кеј, док ■ индокинеска ријека; 8. Народ на Кавказу (Осети) ■ атлетичар Србије Горан, Република Српска 9. Ознака на рецепту ■ смазана, повређена (кожа) ■ котао (скр.); 10. Сибирска ријека ■ приморска биљка дебелих листова ■ баве се ловом; 11. Коприва ■ има знање, сазнање ■ највећи, највиши (енгл.); 12. Вриједан радник ■ име Лоле Новаковић; 13. Браћа Југовићи (2 од 9).

,, Ако је за Косово данас криво јуче, за Косово сутра биће криво данас“

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

1 2 3 4 5 6 7 8

ИС

9

ИС ХР

10

ХР NИ

11

NИ КА

12

КА

13 14

тиме да је ово право вријеме да је сушимо за хладне зимске дане. Ова љековита биљка убраја се у горке чајеве. Хајдучка трава или куница у народној медицини најчешће се употребљава за ублажавање бола и видање рана. Осим тога корисна је за лијечење разних болести као што су желудачни проблем, надимање, отежано варење и мањак апетита. Корисна је и у нормализацији метаболизма, чишћењу организма, код проблема са жучи. За спољну употребу корисна је, као и камилица, за испирање, за облоге и купке. Хајдучка трава садржи и витамин Ц па се употребљава код хемороида и крварења. Осјетљиве особе требају бити опрезне при употреби ове биљке јер може изазвати алергијске реакције. У таквим случајевима треба користити само изузетно младу и тек процвјеталу биљку, а чај пити у малим количинама. Чај од кунице користи се за умирење.

несанице, разних осипа и чирева. Чај од кунице корисно дјелује и лијечи испуцале руке, осип на кожи – псоријазу. Познато је да се куница употребљава и за лијечење женских болести као што су цисте на јајницима. За вријеме цвјетања скупљају се цвјетови са кратким петељкама, а може и цијела биљка највише до 30 цм дужине. Због високог садржаја горких материја и етеричног уља, хајдучку траву убрајају у “горке дроге”. Одсјечени дијелови везују се у букетиће и суше на промаји. Пошто стабљика не садржи љековите састојке, боље је употребљавати само лист и цвијет. Поред чаја од кунице, направите и ликер од ове биљке – пријатан, укусан и надасве здрав.

ЛИКЕР ОД КУНИЦЕ

ЉЕКОВИТОСТ КУНИЦЕ

Одличан ликер од кунице добићете ако свјежу куницу (цвјетове и меки дио стабљике са листовима) потопите у ракију и то у размјери:

Чисти и јача крв и пробавне органе; корисна је за лијечење јетре, слезене, гуштераче, жутице, навале крви у главу, катара у цријевима и желуцу; користи се против грчева, грознице, лупања срца, болова у крстима и леђима, нередовних менструација, крвавих и затворених шуљева,

8 гранчица са цвјетовима на пола литра ракије, а затим оставите да стоји 7 дана на неком свијетлом, али не много сунчаном мјесту. Након 7 дана, у пола литра воде прокувајте 7 кашика шећера или меда, па кад се прохлади помијешајте са процијеђеном ракијом у којој је стајала биљка.

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

27

СПОРТ

“НЕМОЈ СЕ ОСВРТАТИ ИЗА СЕБЕ. НЕШТО ТЕ МОЖДА ПРЕСТИЖЕ”

ЗАВРШЕН ФИНАЛНИ ТУРНИР ОМЛАДИНСКЕ КВАЛИТЕТНЕ ЛИГЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ЗА ПРЕДПИОНИРЕ 3:2.

Пехар побједнику Омладинске квалитетне лиге ФСРС (група Херцеговина) као и пехар и медаље за освојено друго мјесто на завршном турниру уручен је екипи „Леотара“ из Требиња. Награде је додијелио Милан Реновица, потпредсједник Подручног савеза Сарајевско-романијске регије.

Побједнички пехар однијели фудбалери ФК „Борца“ из Бање Луке ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА

О

bojanaarbinja02@gmail.com

младински фудбалски клуб „Гласинац 2011“ Соколац био је, 9. јуна, домаћин овогодишњим финалистима Омладинске квалитетне лиге Фудбалског савеза Републике Српске. Поред домаћина, за пехар првака такмичили су се и ФК „Борац“ из Бање Луке, ФК „ Дрина“ из Зворника и ФК „Леотар“ из Требиња. Прва полуфинална утакмица на стадиону „Бара“ одиграна је између домаћина ОФК „Гласинац“ и требињског ФК „Леотар“. Након регуларних 50 минута, резултат је био неријешен 1:1. Успјешнији у извођењу једанаестераца

били су предпионири Леотара, те су побиједили резултатом 3:1. Другу полуфиналну утакмицу одиграли су омладинци ФК „Дрине“ из Зворника против ФК „Борац“. Бањалучани су славили резултатом 1:0. У борби за треће мјесто снаге су одмјерили млади фудбалери ОФК „Гласинац 2011“ и ФК „Дрина“ из Зворника. Резултатом 3:1 Сокочани су се изборили за треће мјесто. Такође им је припао и побједнички пехар као првацима Сарајевско-романијске групе. Финалну утакмицу одиграли су ФК „Борац“ и ФК „Леотар“. Екипа из Бање Луке однијела је побједу резултатом

Овогодишњи побједници, за такмичарску 2017 – 2018. годину, у оквиру Омладинске квалитетне лиге ФСРС су дјечаци ФК „Борац“ Бања Лука. Побједнички пехар и медаље уручио им је Милорад О. Лале, потпредсједник ФСРС. Пехар им је припао и за освојено прво мјесто у групи Запад. Господин Милорад О. Лале, у свом обраћању истакао је да је ОФК „Гласинац 2011“ још једном био сјајан домаћин, те да су овакви турнири расадник младих талената у фудбалском спорту. Овом празнику фудбала присуствовали су бројни спортски радници, те представници ФСРС, међу којима Бранимир Тулић, координатор Омладинских селекција у ФСРЦ, те Зоран Вујат, стручни сарадник за омладински фудбал у ФСРС. Након завршеног такмичења имали су заједнички став, да су овакве манифестације одличан подстрек за рад и напредак младих играча.

СК „ГЛАСИНАЦ“ СОКОЛАЦ

ПРВЕНСТВО БИХ ЗА СЕНИОРЕ И СЕНИОРКЕ У АТЛЕТИЦИ

У Високом, у недјељу 17. јуна, одржано је Првенство Босне и Херцеговине у стрељаштву за јуниоре и кадете у дисциплинама ваздушна пушка и ваздушни пиштољ. Стријелци соколачког „Гласинца“ су на такмичењу, на коме су учествовали сви клубови из БиХ, остварили запажене резултате. Јуниори су у екипној конкуренцији заузели треће мјесто у БиХ. Предсједник СК „Гласинац“ Соколац Драженко Јанковић истиче да су на такмичењу учествовали Маринко Јанковић, Немања Дебелногић, Борис Радовић и Марко Јагодић.

– Маринко Јанковић у појединачној конкуренцији заузео је пето мјесто, што представља изузетан резултат, знајући да такмичари из Сарајева учествују на Европским такмичењима и заступају Европа купове – рекао је Јанковић. Б.РАДОЊИЋ

Првенство Босне и Херцеговине за сениоре и сениорке у атлетици одржано је 17. и 18. јуна, у Зеници. Најуспјешнија такмичарка на Првенству била је атлетичарка „Гласинца“ Младена Петрушић, освојивши три златне медаље и једну сребрну. Златне медаље освојила је у дисциплинама: 100м препоне, скок увис и скок удаљ, док је сребро освојила у штафети 4 x 100м. Овај успјех Петрушићевој омогућава одлазак на Балканско првенство за сениоре, које ће се одржати у јулу у Бугарској. Сребрне медаље такође су освојили: Сара Лучић – скок увис, Анђела Ковачевић и Ратко Ђуровић – бацање копља, док су бронзане медаље добили: Михајло Мемедовић – троскок, Ивана Полуга – 400 м препоне, Тијана Зекић – скок удаљ и Дајана Субашић – бацање кладива. У Истанбулу је 21. и 22.јуна одржано Првенство Балкана за јуниоре и јуниорке. Атлетичарка „Гласинца“ Сара Лучић, освојила Б.РАДОЊИЋ је бронзану медаљу.

Првенство БиХ у стрељаштву за јуниоре и кадете

28

фудбал | стрељаштво | атлетика

Најуспјешнија такмичарка – Младена Петрушић

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

Ф

инално такмичење „Квики дјечије атлетске лиге“ одржано је 10. јуна, у Сарајеву, на којем су учествовали и најмлађи чланови АК “Гласинац“ Соколац. На овом јединственом регионалном спортском пројекту освојено је укупно шест медаља. Из Сокоца је учествовало двадесет двоје дјеце која су прошла кроз шест такмичарских кола. Били су подијељени према узрасту у четири групе: жути, црвени, бијели и наранџасти. Такмичарке Ана Ећимовић и Андреа Поповић побиједиле су у својим дисциплинама; Кристина Реновица, Лука Кезуновић и Ђорђе Форцан освојили су сребрне медаље, док је Марко Мемедовић био трећи у својој категорији. Тренер АК „Гласинац“ Горана Цвијетић водила је школу атлетике за узраст дјеце од шест до дванаест година у оквиру пројекта чији је организатор АК „Нови Град Сарајево“.

– Дјеца су прошла кроз све атлетске дисциплине: трчање, трчање са препонама, дуго трчање, бацачке дисциплине, скокови, суножни скокови, умјесто копља бацали су вортекс, замјена за куглу биле су мале

ЗАВРШЕНА „КВИКИ ДЈЕЧИЈА АТЛЕТСКА ЛИГА“

Најмлађи атлетичари „Гласинца“ освојили шест медаља лоптице, гирја је кориштена као диск, а у финалном колу сва дјеца су прошла полигон, којим је тестирана њихова издржљивост – истакла је Цвијетић. Она је додала како је циљ наведеног пројекта окупљање дјеце да кроз прилагођене дисциплине открију своје таленте, као и да провјере свој правилан развој у веома важном периоду одрастања. АК „Гласинац“ већ годинама уназад има успјешан колектив. Атлетичари постижу резултате не само на републичком нивоу него и на Балканским и

ЖЕНСКИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ „СОКОЛАЦ“

Марија Јанковић на списку играчица У 19 репрезентације Босне и Херцеговине

П

рије двије године формиран је ЖФК “Соколац” који се суочио са потешкоћама на почетку свог рада. Да се упорност, посвећеност и велика жеља увијек исплате говори чињеница да женски фудбал полако, али сигурно, стиче своју афирмацију. Уз несебичну помоћ тренера Милоша Јанковића, Сокочанке вриједно тренирају и припремају се за предстојеће 55. МОСИ „Прибој 2018“.

- Тренирамо како бисмо се www.opstinasokolac.net

припремили за предстојеће МОСИ игре које се одржавају у Прибоју. Након Игара наставићемо са припремама за нову првенствену сезону – казао је Јанковић. Лијепе вијести дошле су у ЖФК „Соколац”. Играчица Марија Јанковић добила је позив да се придружи женској У 19 репрезентацији БиХ.

- Фудбал тренирам већ три године. Одувијек ми се свиђала та

facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

Европским превенствима. Сара Лучић је на Медитеранском првенству, које је одржано 9. јуна, у Италији, освојила шесто мјесто и тако испунила норму за Свјетско првенство за јуниоре. Младена Петрушић је оборила сениорски рекорд БиХ у вишебоју, а Александар Лучић је поправио свој лични рекорд у бацању копља. Из АК „Гласинац“ Соколац истичу да је неопходно посветитити пажњу млађим члановима, пионирима и јуниорима, како би израсли у успјешне сениоре. Б.РАДОЊИЋ

игра. Још као мала такмичила сам се са дјечацима, а када је основан ЖФК “Соколац”, одлучила сам да се прикључим екипи. Драго ми је што су људи из Фудбалског савеза Босне и Херцеговине препознали мој таленат и пружили ми прилику да се придружим женској репрезентацији. Настојаћу да оправдам њихово и повјерење тренера, а у будућности се надам да ћу успјети да заиграм за неки клуб из иностранства – рекла је Марија. Тренер Јанковић истакао је да је ово велики успјех за мали клуб као што је ЖФК „Соколац”.

- Марија је својим радом, трудом и залагањем доказала да у спорту границе не постоје и да је сваки циљ достижан. Драго нам је што је успјела да стигне до репрезентативног тима. Њен примјер подстрек је осталим играчицама да зацртају високе циљеве – рекао је Јанковић. Пријатељске утакмице између репрезентације У 19 Босне и Херцеговине и Словеније одиграле су се 18. и 20. јуна, у Зеници. Б.АРБИЊА

СПОРТ | атлетика | женски фудбал

29

ПРВЕНСТВО БиХ У МОДЕРНИМ ПЛЕСОВИМА

ПК „Ника“ – остварен пласман на ЕП

плесача у БиХ из године у годину све бољи, о чему свједоче и резултати на европској и свјетској плесној сцени.

- Наш клуб је наступио са педесет три такмичара из Сокоца и Сарајева и заиста је било задовољство гледати дјецу како се такмиче, боре и оствaрују најбоље резултате у својој плесној каријери, чиме су омогућили и одлазак на једно престижно такмичење, као што је Европско Првенство – рекла је Вујичић, те изразила наду да ће добити моралну и финансијску подршку од локалне заједнице, како би наших седамнаест суграђана представљало БиХ на ЕП.

На Државном првенству Босне и Херцеговине у модерним плесовима одржаном 16. и 17. јуна у Мостару, чланови Плесног клуба „Ника“ изборили су се са осам кореографија за одлазак на Европско првенство у категорији street dance show, које ће ове године бити одржано у Македонији, у новембру. У два такмичарска дана чији је организатор био СПК „Зрињски“ наступило је преко хиљаду плесача из цијеле БиХ, а чланови „Нике“ су у укупном пласману освојили дванаест златних, двије сребрне и три бронзане медаље у дисциплинама hip hop i disco dance. Предсједница ПК „Ника“ Јована Вујичић, која је била један од судија на такмичењу, истиче да је квалитет Она је још додала да ће се ове

године први пут, у сарадњи са Развојним програмом Уједињених нација (UNDP) и општином Соколац реализовати пројекат „Ја сам за плес“. Пројекат се односи на дјецу предшколског узраста, којима ће бити омогућени бесплатни часови у трајању од пет мјесеци, а који се организују почетком јула, о чему ће на вријеме обавијестити заинтересоване родитеље. „Нику“ у наредном периоду очекује љетна пауза до почетка септембра а затим упис нових чланова, нове кореографије, напоран рад и припреме за наведено, али и друга такмичења. Б.РАДОЊИЋ

2. РЕКРEАТИВНИ ТЕНИСКИ ТУРНИР „SERVICE WINNER OPEN 2018“

Тридесет такмичара из Сокоца и сусједних општина

По други пут на тениским теренима у Видрићима одржава се тениски турнир „Service Winner Open 2018“. Организатор турнира Дејан Кезуновић истакао је да се ове године на турниру такмичи тридесетак такмичара, како из Сокоца тако и из сусједних општина.

- Потрудили смо се да организацију подигнемо на виши ниво, што је дало своје резултате. Сам број овогодишњих

учесника показатељ је да смо на добром путу – казао је Кезуновић. Сви сингл мечеви се играју на два освојена сета до 6 гемова. До закључивања овог броја „Соколачких новина“ поменути тениски турнир није био завршен због лоших временских услова. Б.АРБИЊА

ОДБОЈКАШКИ КЛУБ “ХАН ПИЈЕСАК”

Злато стигло из Нафпактоса

О

К “Хан Пијесак“ по други пут добио је позив за учешће на једином Интернационалном турниру у одбојци који се одржао у Грчкој од 22. до 24. јуна ове године, у грчком граду Нафпактос. Учешће на турниру узела је екипа ОК „Хан Пијесак“ у саставу од четрнаест чланова уз појачање дјевојака из ОК “Гласинац“ Соколац, Марије Батинић и Дијане Ашоња. Прва утакмица одиграна је против грчког клуба из Каламате, а дјевојке су славиле резултатом 3:0. У финалу је истим разултатом савладана и екипа домаћина, екипа из Нафпактоса. Према ријечима Марије Чапрић, организатора одласка, осјетила се велика трема у финалном сусрету.

30

СПОРТ | плес | одбојка | тенис

– Публика која је дошла у великом броју да навија за домаћи клуб направила је сјајну атмосферу. Иако су навијали за домаћи састав из свог града, тренер одбојкашица Милица Митрашиновић успјела је да својим знањем и искуством доведе екипу до заслуженог тријумфа – казала је Чапрић. За најбољу играчицу на овом интернационалном турниру, гдје су се у одбојкашком надметању такмичили клубови из Грчке, Сицилије и ОК „Хан Пијесак“, као једини представник Републике Српске, проглашена је Дијана Ашоња из Сокоца. Као награду добила је седмодневни боравак за двије особе у поменутом грчком граду. Освајањем првог мјеста и златног одличја, одбојкашице су се избориле за учешће на наредном турниру идуће године. Екипу ОК „Хан Пијесак“ до великог успјеха предводила је капитен Ана Мандић, а у остварењу циља помогле су јој: Милица Ћеранић, Анђела Боровчанин, Дејана Витомир, Јована Голијан, Дејана Симић, Ана Тодоровић, Сара Ђерић, Кристина Зорановић, те Сокочанке Марија Батинић и Дијана Ашоња. Б.АРБИЊА

ЈУН 2018.

БРОЈ 237

МЕМОРИЈАЛНИ ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ ТУРНИР „СРЂАН ТОМИЋ & ВЛАДИЦА БАБОВИЋ“ 2018

„Они живе!“

Н

а стадиону „Бара“ у Сокоцу, од 21. до 24. јуна, одржан је Меморијални омладински фудбалски турнир „Срђан Томић & Владица Бабовић“ 2018, спортско рекреативна манифестација, којом се његује успомена и сјећање на рано преминуле играче Фудбалског клуба „Гласинац“ Срђана Томића (1986–2005), члана младе репрезентације Босне и Херцеговине и Републике Српске и Владицу Бабовића (1977–2017), фудбалског човјека – тренера и голмана.

ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА

У њихову част ОФК „Гласинац 2011“ и ове године, организовао је фудбалско надметање које је овај пут носило слоган „Они живе“. На турниру су учествовала 24 клуба из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије и Црне Горе. У 50 селекција, током четири дана, такмичило се око 650 дјечака узраста од

осам до шеснаест година. Овогодишњи турнир отворио је начелник општине Соколац Милован Бјелица, коме је овом приликом уручена захвалница за подршку у организацији турнира, како ове, тако и претходних година. У име породице Бабовић признање је примио Стефан Бабовић. Признање за несебичну подршку и залагање припало је замјенику градоначелника града Источно Сарајево Данку Вучетићу и директору ЈКП

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

„Соколац“ Дејану Томићу. На стадиону „Бара“ играле су се одличне фудбалске утакмице најмлађих фудбалера. Поред екипа из Сокоца, учествовали су клубови из околине: ФК „Олимп“ са Пала, ФК „Младост“

из Рогатице, клубови из Источног Сарајева, Сарајева, Војковића, Гацка, Власенице, Новог Сада, Пљеваља и других градова из региона. Прегршт медаља и пехара отишло је у руке најуспјешнијих екипа и појединаца, који су и ове године показали раскошан фудбалски таленат. Турнир је од ове године уврштен у званични календар Фудбалског савеза Републике Српске, а организатори истичу да ће настојати да идуће године буду још бољи домаћини.

youtube.com/opstinasokolac

СПОРТ | фудбал

31