Sokolačke novine br.249| septembar 2019.

АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ БиХ – ПРЕДАВАЊЕ О ГЛАСИНАЧКИМ КОЛИЦИМА

ПРОСЛАВЉЕНА КРСНА СЛАВА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО – СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ПЕТАР ДАБРОБОСАНСКИ

СТРАНА 7.

Гласинац је значајно име у свјетској археологији СТАРИ БРОД НА ДРИНИ – ОБИЉЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА ВИШЕ ОД 6.000 СРБА

СТРАНА 10-11.

Истина изронила из дринских дубина ОСНОВНА ШКОЛА „СОКОЛАЦ“

СТРАНА 14.

Нови курс одговорности према грађанима Митрополит Хризостом честитао је славу руководству и становницима Града, подсјетивши да је Источно Сарајево настало из нужне потребе да би православни Срби који су протјерани са вјековних огњишта нашли нови дом.

Приредба добродошлице најмлађим ђацима РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: Тамо далеко... гдје је српски Јерусалим

СТРАНА 5.

СТРАНА 18-19.

САДРЖАЈ САДРЖАЈ

БРОЈ 249 СЕПТЕМБАР 2019. ЗДРАВЉЕ И МИ

ОСНИВАЧ Општина Соколац ИЗДАВАЧ Јавно предузеће “Инфо центар” Соколац Гласиначка бб, 71350 Соколац ЗА ИЗДАВАЧА Зорица Мирјанић

24-25

Болесну дјецу не треба слати у колектив

РЕДАКЦИЈА Бојана Марковић Јелена Станишић

АКТУЕЛНОСТИ 8 Безбједносна ситуација у општини задовољавајућа

ДРУШТВО 14 Уџбеници за дјецу вишечланих породица

Јадранка Јанковић Миливоје Јанковић

20-21 Љубав према атлетици –

неприкосновеној краљици спортова

Име нашег саговорника нашло се на листи десет најбољих бацача копља у екс Југославији. Неколико пута је проглашаван за најуспјешнијег тренера, како у регији тако и на државном нивоу.

ПРИВРЕДА

ДРУШТВО 15 Недовољна брига о корисницима пензионих права ДРУШТВО 16 Седамнаест неутјешних година за породицу Марковић СПОРТ 28 Подршка црно-бијелима у првом колу Европске лиге СПОРТ 30 Друго мјесто за Сокочанина Пера Мијатовића www.opstinasokolac.net

САРАДНИЦИ

ЛИЦЕ РОМАНИЈЕ

АКТУЕЛНОСТИ 9 Нова шанса за промоцију културно-историјског насљеђа

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Јелена Маринковић ИНФОРМАТИЧКО ГРАФИЧКИ СЕКТОР Драган Реновица

АКТУЕЛНОСТИ 5 Усвојен полугодишњи Извјештај о извршењу буџета

АКТУЕЛНОСТИ 8 У току је уређење два дјечија игралишта

ДИРЕКТОР Зорица Мирјанић

ИНТЕРВЈУ

ЛЕКТОР Јадранка Јанковић КОНТАКТ Телефон 057/448-216 Факс 057/448-205 E-mail i.centar@hotmail.com ИНТЕРНЕТ АДРЕСА www.opstinasokolac.net ШТАМПА СЗГР “Штампарија” Соколац

17 Заштитити географско поријекло романијског меда

12-13 Потрошачима пружити очекивани квалитет гријања

Пчелар Драгиша Ковачевић о

Због преданог рада и залагања добитник је овогодишњег општинског признања Златна значка.

завршетку још једне пчелиње године

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

Рјешењем Министарства информација Републике Српске број: 01 -56 / 95 од 16.2.1995. године лист је уписан у регистар јавних гласила под редним бројем 93. Соколачке новине излазе једном мјесечно. Редакција Соколачких новина не одговара за садржај огласа. Ниједан текст, фотографија и илустрација не смију се ни на који начин преузимати или јавно публиковати без писмене дозволе издавача.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

3

УВОДНИ

К

ПИШЕ ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ, директор Драги наши читаоци, Иза нас је још један септембар, уобичајено хладан са неколико љетних дана. Старији људи се са сјетом сјећају некадашњих јесени, отаве, трпања сијена и теферича, неуморно понављајући како се клима промијенила. Промијенили се људи, за климу није чудо; постали огорчени, свим и свачим незадовољни, слабовиди за љепоту која нас окружује. Најчешћа тема свакодневних разговора је како отићи одавде и како је лијеп живот „тамо негдје“. Живо се препричавају туђе приче о високим платама, неријетко зачињене властитим сновима наратора, као да су по неком правилу новац и материјално благостање једини предуслови среће. Уз неизбјежне познате вирусе као да у ваздуху лебде и неки нови, које медицина не познаје, а лако се настане у празним причама и затрују машту. О патњама у туђем свијету, гдје наши људи раде најтеже послове, жељни најдражих, познате хране и мириса завичаја и гдје им осим радног одијела и пиџаме ништа од тоалете није потребно, ријетко се говори. Можда само својим најближим у тренуцима искрености када је потребно олакшати души, када се након одмора враћају „тамо негдје“ да изнова броје дане до доласка око Божића (ко је ближе у Европи). Има и оних ријетких које је сунце туђег неба огријало. Нашли су своје свјетло на крају тунела. Они не долазе, раде, грабе напријед. Стекли су нове пријатеље. Не долазе ни они који немају новаца за трошкове пута и образли поклоне фамилији, којима би поткријепили хвалоспјеве о властитим успјесима. Има и оних који су реални, па уз кесу из локалног маркета и пар ситница на акцији, обиђу пријатеље и сроднике, уз покоју сочну псовку слегну раменима и признају да ни „тамо негдје“ не цвјетају руже. Посјете зубара, фризера, маникира и приуште себи тих неколико дана ситно задовољство испијања кафа поваздан у локалним кафићима. Много сам се прича наслушала и све се своде на исто: плата ми је ухуху (након изговорене цифре слиједи драмска пауза у којој саговорник треба да исколачи очи и зине), кирија опет ухуху (слиједи чуђење са изразом жаљења), за храну ми треба аууу... и тако ставке редом. Нас домаће нико не пита да рецитујемо мада знамо наизуст

4

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

колико зарађујемо а колико трошимо – већ би замуцкивали. Знамо започети: кредит(и), рачуни...остало како се може и кад се може, а нема мјесеца без ванредног трошка као што су свадба, крштење, рођендан, крсна слава, регистрација, поправка аутомобила, олука, кречења и сл. Стално негдје идемо, гориво скупо, па још ако се накачи каква болешчина ето трошка налаза, прегледа у приватним ординацијама, скупих лијекова. Упркос свему жене нису чупаве, а и нокти им уредни. Нико од наших гастербајтера ми још није причао о историјским и културним вриједностима и значајним догађајима у мјестима у којим живе. Не иду у позоришта и музеје, предивне биоскопске дворане, не посјећују изложбе, сајмове и разне културне и спортске манифестације. О друштвеном уређењу земље и политичким приликама знање је оскудно. Немају они времена за то. Сви доживљаји се своде на гледање лијепо уређених пашњака, док језде туђим аутобановима у туђим моћним машинама. Нађем на интернету мјесто, градић или варошицу гдје живе наши људи и буде ми жао што не знају ништа о свијету у коме обитавају, а камоли да у њему уживају. Да би ви, наши суграђани и комшије из сусједних општина који радо читају „Соколачке новине“, знали колико је значајних дешавања било вриједно забиљежити и сачувати од заборава протеклог мјесеца, пред вама је ново издање. Свједочили смо историјском тренутку у Старом Броду у вријеме обиљежавања страдања српске нејачи на обалама Дрине у прољеће 1942. године и освештању монументалне грађевине која је саграђена од вапаја и из душе добротвора да опомиње, прашта и не заборавља. О том догађају, о археологији Босне и Херцеговине у којој Гласинац има посебно мјесто, о Српској кући на Крфу и многим дневним и деценијским актуелностима, поред редовних рубрика, читајте на страницама које су пред вама. До идућег, јубиларног и нама посебно значајног издања, срдачно вас поздрављам. СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

АКТУЕЛНОСТИ

СТРАНЕ 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11

ПРОСЛАВЉЕНА КРСНА СЛАВА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО – СВЕТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИК ПЕТАР ДАБРОБОСАНСКИ

Нови курс одговорности према грађанима

Г

рад Источно Сарајево прославио је 17. септембра крсну славу – Светог свештеномученика Петра Дабробосанског. Свету архијерејску литургију служио је Његово в и с о к о п р е о с в е ш те н с т в о митрополит дабробосански Хризостом у Војковићима, у Храму посвећеном овом светитељу. Након тога обављен је чин ломљења славског колача и уприличен славски ручак, уз присуство великог броја званица из духовног, политичког и друштвеног живота Сaрајевско-романијске регије и шире. Митрополит Хризостом честитао је славу руководству и становницима Града, подсјетивши да је Источно Сарајево настало из нужне потребе да би православни Срби који су протјерани са вјековних огњишта нашли нови дом.

– Овај град се гради по најљепшој мјери нашег живљења. Славимо свештеномученика и страдалника, који је био вјерни слуга православног народа. Нека Свети Петар Дабробосански буде молитвени заштитник овог града и подари много среће, здравља и напретка свим грађанима – поручио је митрополит.

– Град Источно Сарајево, у циљу одговорности према свим општинама у његовом саставу, сваке године мијења локацију прославе овог свечаног дана и одлучили смо да то буде Источна Илиџа, а сљедеће године општина Пале. Кроз овај вид, али и www.opstinasokolac.net

остале наше активности, показујемо жељу за добром сарадњом са свим општинама, али и институцијама у Влади Републике Српске, ради добробити становника. Ово је прилика да се подсјетимо на учињено, али и да гледамо ка будућности. Пред нама је изборна година, стога апелујем на све политичке партије да наставимо да радимо и сарађујемо. Потрудићемо се да све надлежности града ИС обављамо у складу са законом и статутом, што смо и до сада уредно чинили. Наша је обавеза да приведемо крају двадесетак пројеката који се реализују у свих шест општина из кредитних средстава. Људи који раде у јавним институцијама морају бити вриједни и ми морамо показати нови курс одговорности према грађанима – казао је градоначелник града ИС Ненад Вуковић.

– Ову годину памтићемо по бројним позитивним догађајима, али прије свега по организацији Европског олимпијског фестивала (ЕYOF), чиме смо у свијет послали једну лијепу слику и доказали да можемо одговорити великим изазовима. Недавно смо имали прилику да будемо дио Међународне бициклистичке манифестације „Трка кроз Србију“, што је од великог значаја за нас, јер је по први пут стартовала из Источног Сарајева. Иза нас је једна успјешна година; успјели смо очувати стабилност, изнашли смо могућност да помажемо свим нашим општинама. Један од многобројних пројеката којима смо приступили, а који не можемо да не поменемо овом приликом, јесте пуштање у рад система видеонадзора, који ће олакшати припадницима полицијских станица да ефикасније обављају свој посао, али и свима нама осигурати безбједан и угодан живот – рекао је предсједник Скупштине Града Источно Сарајево Мирослав Лучић. Универзитетски професор Љубо Божовић казао је да је велика част бити крсни кум славе вољеног града.

– Срећан сам што је руководство Града на челу са градоначелником Ненадом Вуковићем препознало мој дугогодишњи рад и наградили га кумством. Ово признање припада свим мојим колегама – професорима

facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

на Универзитету, те свим радницима у области културе који живе и раде у ИС – додао је он. У оквиру обиљежавања славе Града, дан раније, одржана је Свечана академија на којој су уручена признања и награде, те уприличен богат културни програм. Повеља Града додијељена је Влади Србије, а Златна плакета постхумно некадашњем градоначелнику Предрагу Ласици. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао је Петра за митрополита дабробосанског са сједиштем у Сарајеву 1920. године. Досљедно је бранио православну вјеру и српско писмо и за његово вријеме у Митрополији дабробосанској подигнути су и освештани бројни храмови. Ухапшен је 12. маја 1941. године и заточен у затвор Беледија, а 15. маја исте године отпремљен је у загребачки усташки логор Керестинец. О његовом страдању постоји неколико верзија. Свети архијерејски сабор 1998. године прогласио је митрополита дабробосанског Петра за свештеномученика. Ј.МАРИНКОВИЋ

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

5

23. РЕДОВНА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

Усвојен полугодишњи Извјештај о извршењу буџета

ТЕКСТ БОЈАНА МАРКОВИЋ

О

bojanaarbinja02@gmail.com

дборници Скупштине Града Источно Сарајево, на 23. редовном скупштинском засједању, усвојили су 27.септембра Извјештај о извршењу градског буџета за првих шест мјесеци ове године, од 10.048.485 КМ или 67,50 одсто од плана. Укупни буџетски расходи за протеклих шест мјесеци износе 7.468.087 КМ или 50,17 одсто у односу на план, док су порески приходи око 2,8 милиона КМ, што је 45,51 одсто од плана, а непорески приходи око 1,7 милиона КМ или 67,61 одсто, саопштено је из Скупштине Града. Замјеник градоначелника Данко Вучетић, у свом обраћању, рекао је да је и ове године буџет Града резултат континуитета и стабилности, те да ће Градска управа наставити одговорну финансијску политику. Осврнуо се на информацију о стању примарне, секундарне и терцијарне здравствене заштите на подручју Града, о којој се највише водила расправа.

– Евидентан је проблем у области здравства на подручју цијеле Републике Српске који се директно манифестује и на примарну здравствену заштиту у локалним срединама. Град Источно Сарајево, иако статутарно није надлежан за рјешавање тих питања, заинтересован је за побољшање живота својих грађана, што укључује и побољшање квалитета здравствених услуга. Настојимо да у буџету обезбиједимо средства која ће помоћи унапређењу здравства на подручју Града, а то смо чинили и претходних година. Из градског буџета у протеклих 10 година за здравствене установе издвојено је 800.000 КМ, од тога највише за болницу „Србија“ – казао је Вучетић. Подсјетио је да је само прошле године набављен апарат вриједан 50.000 КМ, док су ове године набављени аутоматски дефибрилатори за све домове здравља и болницу „Србија“ вриједни 70.000 КМ. Шеф Клуба одборника СНСД-а Дамјан Шкипина рекао је да они нису подржали информацију о буџету, јер су имали

6

АКТУЕЛНОСТИ | Источно Сарајево

примједбе на расподјелу буџетских средстава појединим општинама у саставу Града.

– Буџет Града углавном се пуни од ПДВ-а и средстава прикупљених од комуналне накнаде и таксе. Првих шест мјесеци не говори много, а квалитетнија анализа ће бити могућа тек када буде разматран буџет за цијелу годину. Када је у питању стање здравствене заштите на подручју Града, тај сектор треба да буде у фокусу у наредном периоду, јер су сви свјесни у каквим условима раде запослени у домовима здравља – истакао је Шкипина.

КАНАЛИСАТИ ОДРЕЂЕНА ЗАНИМАЊА Током засједања расправљало се и о Информацији о стању у области запошљавања и реализацији програма запошљавања са освртом на борачке категорије, те је констатовано да је у наредном периоду кроз уписну политику потребно каналисати одређена занимања и тако усмјеравати људе у области у којима постоји дефицит на тржишту рада. Шеф Клуба одборника СДС-а Ненад Самарџија рекао је да ова странка на проблеме у здравству упозорава већ 10 година, а да они до данас нису ријешени. Напротив, постали су још сложенији.

– Оно што је позитивно јесте то да смо добили један квалитетан и савремен објекат болнице и то сви поздрављамо, али објекат није сам по себи довољан, већ морамо имати доста разумијевања и визију како га одржати

и финансирати. Грађани Источног Сарајева и даље за сваку озбиљнију интервенцију морају ићи у здравствене центре ван Града или ван државе, што захтијева додатна средства. Самарџија је додао да Влада Републике Српске издваја знатна средстава за подстицаје запошљавања, што чине и локалне заједнице, али да још нема информације какав је ефекат тих програма.

– Од ресорног одјељена затражили смо да направе анализу и скупштини поднесу информацију о ефектима таквих подстицаја запошљавања, јер је ријеч о средствима која издвајају сви грађани. Када је ријеч о буџету, евидентно је да је он стабилан и континуиран, јер су приходи и расходи годинама уравнотежени. Исказани суфицит од 2.500.000 КМ не показује реално стање буџета, јер је суфицит резултат нереализованих кредитних средстава, која су намјењена пројектима који тек треба да заживе – казао је Самарџија. На сједници су доносене одлуке о измјени и допуни Одлуке о оснивању Аграрног фонда Града. Одборници су разматрали и Информацију у области информисања и улоге електронских медија и штампе у процесу развоја демократских односа са аспекта њихове присутности и активног учешћа у раду локалне заједнице за 2018/2019. годину. Заједничка је оцјена да медијски радници дају значајан допринос позитивној промоцији свих дешавања са подручја шест општина у градском саставу. СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ БИХ – ПРЕДАВАЊЕ О ГЛАСИНАЧКИМ КОЛИЦИМА

Гласинац је значајно име у свјетској археологији

У

организацији Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине у Сарајеву, 25. септембра, одржано је предавање професора доктора Благоја Говедарице на тему: „Култна колица са Гласинца – Примарни налаз босанскохерцеговачке археологије“. Зачетак археологије Босне и Херцеговине везује се за Гласинац, тачније за Гласиначка колица, која су откривена 1880. године за вријеме владавине Аустроугарске. Поручник Јохан Лекса је, приликом изградње пута Сарајево–Вишеград, отворио прве тумуле на висоравни и у једном гробу наишао на чувена култна бронзана колица, тежине 1055 грама. Гласиначка колица изгледом подсјећају на два имагинарна хибридна бића, која имају тијело голуба, кљун барске птице, кресту пијетла и уши бика. Како археолог Говедарица каже, Гласинац је значајно име у свјетској археологији, а култна колица су дио уџбеника, књига и литературе широм свијета.

– Током 19. вијека, на Гласиначком простору истражена су 1234 тумула са око 3500 гробова, што је покренуло археолошке радове широм Босне и Херцеговине. Већ 1889. године отпочела су ископавања на Дебелом Брду, у Сарајеву (датира 3000 година прије нове ере), потом истраживања велике јапанске некрополе у Језеринама и сојеничког насеља у Рипчу код Бихаћа, а недуго након тога откривено је неолитско насеље Бутмир (5500 до 4500 год. п.н.е.). Тих година је Босна и Херцеговина била највеће археолошко радилиште у Европи. Стога није за чуђење што су се 1894. године, www.opstinasokolac.net

ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

jelena.marinkovic2808@gmail.com

на позив руководства Земаљског музеја у Сарајеву, окупили сви најзначајнији археолози тог времена, да би видјели и продискутовали о новим бројним епохалним налазима. О значају археологије БиХ у тадашњем времену говори чињеница да је организована екскурзија чланова Бечког антрополошког друштва, који су учествовали на ископавању једног тумула на Талинама код Сокоца – објашњава Говедарица. Данас се Гласиначка колица не чувају у БиХ, већ у музеју у Бечу, а овај признати археолог додаје да је то чест случај са малим земљама.

– Тако се дешавало у Египту или Грчкој, одакле су први археолошки налази однесени и тренутно су у Енглеској, Њемачкој или Француској. Тешко их је вратити, мада у посљедње вријеме од стране Египта постоје оштри захтјеви. За поврат Гласиначких колица било је неколико „стидљивих“ покушаја; то кажем зато што не знам ни за какве друге покушаје осим мојих. Кроз медије сам често наглашавао да би их требало вратити у Босну, јер су овдје пронађена. У Бечком музеју има хиљаду таквих предмета, а овдје нема. Нисам наишао на неку значајнију

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

подршку, међутим, низом хронолошких дешавања, да ли везано за моје покушаје или не, неколико година послије тога, Беч је послао изузетно добру реплику култних колица – открио је проф. др Благоје Говедарица. Он наглашава да би иницијативу за поврат Гласиначких колица могле да покрену државне институције попут Земаљског музеја или чак општина Соколац, јер су на њеном простору пронађена.

– Слушајући ово предавање, које је било надасве занимљиво, наметнула ми се једна мисао – нисам компетентан у области археологије, али ми се чини да има једну специфичну нарацију која након мукотрпног рада и истраживања није фиктивна, него фактографска што је чини важном и интересантном. Ваљда је природно да смо сви ми, као индивидуе или колектив, знатижељни према властитој прошлости, која је врло често нејасна и магловита, а опет се тиче свих нас. У то царство уводи нас археологија на врло компетентан начин – прокоментарисао је академик Есад Дураковић, секретар Одјељења хуманистичких наука. Професор доктор Благоје Говедарица, родом из Војводине, дописни је члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, дописни члан Њемачког археолошког института, члан Центра за балканолошка испитивања АНУБиХ, члан Европске археолошке асоцијације. Истраживао је око 300 археолошких локалитета у Босни и Херцеговини, Хрватској, Њемачкој, Молдавији и Украјини. Иза себе има преко стотину научних радова. АКТУЕЛНОСТИ

7

РЕДОВНА СЈЕДНИЦА ФОРУМА ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ

Безбједносна ситуација у општини задовољавајућа

Ф

орум за безбједност општине Соколац одржао је редовни састанак са начелником општине Соколац Милованом Бјелицом. Осим командира и замјеника командира Полицијске станице Соколац, Форуму су присуствовали и представници локалне заједнице, директори и педагози основне и средње школе у Сокоцу, руководство здравствених установа, Центра за социјани рад и директор фирме „Аутохерц“ Соколац. Закључак састанка је да је безбједносна ситуација на подручју локалне заједнице на задовољавајућем нивоу те да се одређеним превентивним мјерама може утицати на то да буде још повољнија. Командир Полицијске станице Соколац Радован Шаренац рекао је да је у протеклом периоду евидентирано 61 кривично дјело, углавном из области општег криминалитета, те да су забиљежена 33

прекршаја нарушавања јавног реда и мира, што је за 13 прекршаја више у односу на исти период прошле године.

– Од почетка септембра мјесеца, поводом почетка нове школске године, спроводимо низ мјера у оквиру акције „Заштитимо дјецу у саобраћају“. Стање безбједности у нашој локалној заједници је задовољавајуће, како у области криминалитета, јавног реда и мира, тако и у области безбједности саобраћаја – нагласио је Шаренац. Начелник општине Соколац Милован Бјелица, који је и предсједник Форума за безбједност, истакао је да се овакви састанци одржавају свака три мјесеца.

– Општина Соколац је покривена видео-надзором, као и друге општине у оквиру града Источно Сарајево. То је знатно унаприједило праћење

безбједности грађана. Обратили смо се ресорном министарству, како би у Сокоцу био постављен и стални радар за праћење брзине моторних возила. Сви заједно треба да радимо на очувању заједничке имовине – истакао је Бјелица. Учесници форума изнијели су заједнички став да је потребно маркирати тачке у градским насељима, гдје треба да буде постављена одређена вертикална и хоризонтална сигнализација, посебно када је ријеч о локацијама гдје се крећу ученици. У наредним данима биће разматрана могућност постављања лежећих полицајаца и саобраћајних знакова у близини школа, како би се благовремено утицало на возаче и спријечиле евентуалне незгоде. Б.МАРКОВИЋ

УСПЈЕШНО СЕ ОДВИЈА РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКТА „ЗАЈЕДНО ЗА ЉЕПШИ СОКОЛАЦ“

У току је уређење два дјечија игралишта

Удружење за помоћ лицима са посебним потребама „Подршка“ у мјесецу септембру, започело је реализацују пројекта „Заједно за љепши Соколац“ у оквиру Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану, који финансира Европска унија, а проводи Развојни програм Уједињених нација. Тренутно су у току радови на уређењу два дјечија игралишта – у дворишту Установе за предшколско васпитање и образовање Соколац и стадиона „Бара“. Претходно је успјешно организована еко-акција под називом „Кад се наше руке сложе“, која је трајала од 16. до

8

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

22. септембра, а којом је обиљежен Свјетски дан заштите Озонског омотача. У наредном периоду, у оквиру пројекта „Заједно за љепши Соколац“, планиране су едукативне радионице из екологије, као и Школа спорта, којима ће бити обухваћена дјеца из удружења „Подршка“, соколачког вртића и Основне школе „Соколац“. Вриједност пројекта је око 19.000 КМ, од чега 70% финансира Европска унија преко UNDP-a, а 30% општина Соколац. Ј.МАРИНКОВИЋ

СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

КОМПАНИЈА „ОНОГОШТ“ ОТВОРИЛА НОВИ ПОСЛОВНИ ОБЈЕКАТ

К

Круна дугогодишњег успјешног пословања

омпанија „Оногошт“ годинама представља синоним за одговорно и успјешно пословање. Доказ томе је и двадесет продајних објеката на подручју Сарајевско-романијске регије у којима ради 180 радника. Као круна породичног бизниса, данас је отворена двадесет прва пословна јединица, која својим изгледом и функционалношћу задовољава и најзахтјевнија очекивањa савременог пословног друштва.

– До сада смо располагали са трговинским објектима. За разлику од поменутих, ова пословна зграда располаже са продајним простором, магацином и гаражом. Површина објекта је око 3 000 квадратних метара. Укупан износ инвестиције износи око 2,5 милиона КМ. Пословање ће преузети нови менаџмент, нова генерација у „Оногошту“, што за мене има посебан значај – казао је Ногоштић.

Власник компаније Миломир Ногоштић, у свом обраћању, истакао је да нова пословна зграда располаже продајним, магацинским и гаражним простором, те да фирму преузима нови менаџмент.

Свечаном отварању новог пословног објекта ове компаније присуствовао је начелник општине Соколац Милован Бјелица.

Начелник Бјелица је изразио увјерење да ће и у времену које долази сарадња „Оногошта“ и локалне управе бити успјешна, те да ће заједно радити и стварати бољи привредни и животни амбијент Сокоца.

– Фирма „Оногошт“ је један од

Б.МАРКОВИЋ

П

редставник тима пројекта „Виа Динарика“ Велибор Судар посјетио је 13. септембра општину Соколац и са начелником Милованом Бјелицом разговорао о могућем партнерству и учешћу у наведеном пројекту, након што су пристигле пријаве локалних јединица на Јавни позив. „Виа Динарика“ је концепт који повезује седам држава и територија кроз које се протеже планински ланац Динарских Алпи, од Словеније до сјеверне Албаније, а циљ пројекта је успостава коридора са три главне стазе – бијелом, зеленом и плавом – као туристичког производа локалних заједница. Пројекат финансирају Агенција за међународни развој Сједињених америчких држава (USAID) и Развојни програм Уједињених нација (UNDP) у Босни и Херцеговини. Начелник Сокоца Милован Бјелица истакао је да већ неколико година постоји интересовање наше локалне заједнице за приступање овом пројекту, те да романијски простор припада зеленој стази, која је још увијек у фази развоја. www.opstinasokolac.net

носећих стубова привреде у нашој локалној заједници. Немјерљив је допринос породице Ногоштић и компаније „Оногошт“ у формирању новије и модерније слике Сокоца. Захваљујући одговорном пословању у својој области позиционирали су Соколац, али и читаву регију, на висок ниво – казао је Бјелица.

СОКОЛАЦ ПРИСТУПА ПРОЈЕКТУ „ВИА ДИНАРИКА“

Нова шанса за промоцију културноисторијског насљеђа – „Виа Динарика“ је платформа за промоцију и развој локалних заједница и малих предузећа, која су активна на локалном, националном и међународном нивоу, а у области трговине, угоститељства, туризма и културно-историјског насљеђа. Ми радимо на једном великом пројекту комплетне општине, који је усмјерен на одржив развој и проширење капацитета и понуде у свим областима, тако да је свака нова шанса као што је „Виа Динарика“ веома значајна за нас – казао је он. Након аплицирања на Јавни позив,

facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

општина Соколац je ушла у ужи избор при одабиру локалних заједница.

– Приоритет смо дали изради инфо пулта са одмориштима на Романији, како бисмо на једном мјесту имали могућност представљања културноисторијског насљеђа овог поднебља – кућна радиност, производња хране на традиционални начин и слично – додао је Бјелица. Пројекат ће се проводити кроз четири компоненте заједничким финансирањем, а износиће око 80.000 КМ. Ј.МАРИНКОВИЋ

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

9

СТАРИ БРОД НА ДРИНИ – ОБИЉЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА ВИШЕ ОД 6.000 СРБА

АУТОР БОЈАНА МАРКОВИЋ

bojanaarbinja02@gmail.com

Истина изронила из дринских дубина

У Старом Броду на Дрини код Вишеграда, 7. септембра, служен је помен за више од 6.000 српских цивила са Сарајевскороманијског подручја, који су прије 77 година брутално убијени у вишедневном покољу који су починиле усташке, муслиманске и њемачке формације.

К

ао дан највећег страдања памти се 22. март 1942. године, када се прославља православни празник Младенци. Српски народ и нејач, нашао се у гротлу хладне, набујале Дрине, која је за многе постала вјечно коначиште.

O страдању Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда деценијама се није говорило. Комунистичка власт је негирала ова дешавања зарад очувања братства и јединства у бившој држави. Тако је било све до почетка осамдесетих година прошлог вијека. Српски писац Момир Крсмановић, који је као дјечак од девет година свједочио бројним страдањима, мучењима и погубљењима српског живља, 1983. године објављује роман „Тече крвава Дрина“ који је базиран на чињеницама, истинским личностима и свједочењима преживјелих. Грађу за роман прикупљао је пуну деценију. Уз подршку блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја, 2008. године, у Старом Броду, подигнут је споменик и одржан први помен недужно страдалим Србима. Трудом и добротом племенитих људи изграђена је капела и крст да свједоче о голготи српског народа. Ове године, помен српским жртвама служио је Његово високопреосвештенство митрополит

10

АКТУЕЛНОСТИ

дабробосански Хризостом са свештенством. Освештан је и Споменмузеј старобродским жртвама у којем је постављено 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују језиво страдање. У свом обраћању митрополит Хризостом је рекао да ће ове године бити покренута процедура канонизације, како би старобродски страдалници били проглашени светим мученицима.

– То је начин да се одужимо онима који су немилосрдно убијени, масакрирани и бачени у хладну Дрину, онима о којима се више деценија ћутало и чија је судбина била сакривена. Молимо се Богу за њих, да их смјести тамо гдје почивају праведни, јер никаквог гријеха нису учинили осим што су били Срби православне вјере и што су били осуђени на истребљење. Од њих морамо тражити опроштај јер су били заборављени свих ових година. Неки су знали, неки тихо шапутали, а неки нису смјели да говоре, јер је то била строга тајна. Господ је казао да нема тајне која се неће открити. Тако је откривена тајна злочина који је овдје почињен. Овај дан ће остати записан у историји српске цркве и српског народа – рекао је митрполит Хризостом. Милорад Ћебић један је од малобројних преживјелих свједока који се и у осмој деценији живота сјећа и свједочи о страдању своје породице и свог народа.

– Тог прољећа 1942. године снијег се нагло отопио. Дрина је била набујала. И онај ко је знао да плива, жив је није могао препливати. Отац је погинуо бранећи село од усташа, а покојна мајка, која је била мудра и вриједна, пребацила је доста чланова наше фамилије на десну обалу. Оставила ме је са стрином како би претјерали неколико оваца да не би умрли од глади. Када су чамџије обуставиле превоз преко ријеке били смо препуштени сами себи. Низ литице и стијене у вечерњим сатима силазили су муслимани и усташе и у кањону Дрине убијали, мучили и масакрирали нејаки народ, који није могао да се брани. Слика дугих дјевојачких бијелих хаљина које се расцвјетавају у мутној Дрини, још је пред мојим очима. Сиротиња је давала посљедњи динар, злато, дукате да пређе на другу обалу. Мајка ми је касније убијена, а као сироче боравио сам по домовима од Србије па до Пољске – кроз сузе се присјећа Ћебић. Да без великих идеја не настају ни велика дјела говори ентузијазам протојереја ставрофора Драгана Вукотића, који је својим несебичним залагањем међу првима иницирао изградњу сада већ Спомен-комплекса у Старом Броду.

– Слава и хвала Богу који нас је удостојио да славимо и ми мученике СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

⇥

и претке наше. Крв наших предака и наших мученика који су овдје пострадали чекала нас је 77 година, да на један достојанствен начин затражимо опроштај од њих и измирење са њима. У почетку ми није било јасно како нико од претходних власти није проговорио ни једну једину ријеч, а камоли да је подигао било какво знамење. Питао сам се како једна мајка са својом дјецом може да скочи у Дрину, да младе дјевојке са својом пјесмом уђу у хладне таласе, да наши старци и старице исто тако крену за њима и запечате своје животе. Данас, након 12 година од како смо почели градити овај споменкомплекс и слушајући преживјеле свједоке, слике на овом мјесту су много јасније. Бјежећи од усташа и силазећи низ планине у збјеговима, народ је наилазио на застрашујуће призоре – осакаћену дјецу, обешчашћене дјевојке, распорене мајке. Било им је јасно да је Дрина једини спас. Чекало се дуго, али смо освештали музеј достојан сваке жртве, сваког дјетета, сваке мајке, старца и старице који овдје пострадаше. Добили смо мјесто на ком ће свако моћи да види страхоте које је доживио српски народ Сарајевско-романијске регије – истакао је у свом обраћању ставрофор Вукотић. Спомен-музеј посвећен старобродским жртвама изграђен је уз помоћ добротвора. Господа Спасоје Албијанић и Миодраг Давидовић даривали су средства и омогућили изградњу музеја и израду скулптура, које је осам мјесеци вајао умјетник Бојан Микулић. Архитектонско рјешење осмислио је архитекта Новица Мотика из Зворника.

– Стојимо над гробницом више од шест хиљада мученика српских, на мјесту гдје се питамо је ли ово мит или је стварност. Седам деценија напаћене душе чекале су овај дан. Над Дрином се сабрао сабор светих душа које нас на чудесан начин спајају са Свевишњим Створитељем. Потресна су

www.opstinasokolac.net

Спомен-музеј посвећен старобродским жртвама изграђен је уз помоћ добротвора

казивања преживјелих свједока који се појавише тек након пола вијека. На овом мјесту будуће генерације учиће шта је преживио овај страдални народ у 20. вијеку. Подари нам Господе снаге да одолимо и да се на овом мјесту ријеч истине чује, подари покој душа страдалника, заустави суноврат и страдање и ране ми роду зацијели, да се никад више овакав злочин не понови; да не судимо ми никоме, јер си Ти једини праведни судија, који даје свакоме по дјелима његовим – бесједио је господин Албијанић. Обиљежавању 77 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствовали су српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједница

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, делегација Народне скупштине Републике, бројни начелници општина Сарајевско-романијске регије, представници јавног и политичког живота Републике Српске и остале званице. У режији глумице Иване Жигон изведена је упечетљива сценскомузичка поема „Страдање Срба на Дрини 1942. године“. Сценарио је рађен по мотивима књиге „Заборављени злочин – Стари Брод“, књизи „Тече крвава Дрина” Момира Крсмановића, по стиховима светог владике Николаја Велимировића и стиховима пјесника Бора Капетановића.

АКТУЕЛНОСТИ

11

ИНТЕРВЈ

У

Невена

ТОДОРОВИЋ РУКОВОДИЛАЦ ТОПЛАНЕ У ЈКП „СОКОЛАЦ“

Потрошачима пружити очекивани квалитет гријања „Драго ми је да неко цијени мој рад – на мене то дјелује стимулативно како би успјешно обављала задатке у будућности.“ РАЗГОВАРАЛА БОЈАНА МАРКОВИЋ

О

bojanaarbinja02@gmail.com

длуком Скупштине општине Соколац 2013. године основано је Јавно комунално предузеће Соколац, чије су дјелатности производња и пренос топлотне енергије, услуге заједничке потрошње пружање погребних услуга и вршење услуга збрињавања отпада из стамбених и пословних просторија. Свака од наведених дјелатности изискује велика материјална, физичка и временска улагања, како би се уредно обављале. Соколац је познат по изузетно јаким и дуготрајним зимама, стога топлана увијек мора бити спремна за ванредне ситуације или дуже зиме. Руководилац овог дијела предузећа је Невена Тодоровић, која је због преданог рада и залагања добитник овогодишњег општинског признања Златна значка.

Када сте преузели функцију руководиоца овог дијела предузећа и са каквим сте се изазовима сусрели на самом почетку?

дотрајалој топловодној мрежи који су захтијевали сталну приправност и рад на терену. Настојимо да што брже реагујемо како би наши корисници имали благовремену и квалитетну услугу – казала је Тодоровић.

Заједно са вашим радницима радите и на уређењу градских улица, паркова и зелених површина. Колико енергије одузимају, колико рада изискују ове активности и да ли имате адекватан број радника?

Евидентно је да су топловодне инсталације дотрајале. Колико сте имали захвата на реконструкцији мреже и да ли сте спремни за – Прихватили смо се тог посла, посебно долазећу зиму? пред почетак одржавања овогодишњих 56. МОСИ Соколац 2019. Радили смо на уређењу градских улица, стаза, зелених површина, стадиона. Сва расположива снага радила је и викендима и након радног времена како би све било спремно на вријеме. Након одржавања ове манифестације могле су се чути похвале суграђана, што ми је посебно драго – истиче она.

Колико је радника тренутно запослено и да ли успијевате да успоставите организацију свих послова који су у вашој – У децембру 2017. године почела сам надлежности? да радим у предузећу. Одмах на почетку предочени су ми бројни проблеми са којима су се сусретали радници и прије мог доласка – чести кварови на

12

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

за одржавање Војничког споменгробља „Мали Зејтинлик“. Остали се распоређују по потреби, у зависности од обима посла. Због ограничених финансијских средстава нисмо у могућности да ангажујемо већи број радника, тако да настојимо да са постојећом радном снагом одговоримо потребама суграђана.

– Петнаест радника је распоређено на различитим задацима. Ту се убрајају и радници који су задужени за одвоз отпада. Једни су задужени

– Пред крај прошле године имали смо већи квар на топловоду у дворишту Установе за предшколско васпитање и образовање. Успјели смо да отклонимо тај квар. Годинама се јављао проблем на инсталацијама у Романијској улици. Протекли период односио се на санирање овог проблема. Радници су исцрпно радили неколико дана како би се замијениле дотрајале цијеви. Ангажовани су радници и у котловници који врше хемијску припрему котла за предстојећу зиму. Потребно је очистити и извршити репарацију вентила и цијеви да не би дошло до кварова у току гријне сезоне. Ускоро слиједи и пробни период, тј. провјера топловода, током којег ће корисници моћи да пријаве евентуалне проблеме, како би наше СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

⇥

екипе могле реаговати и отклонити кварове прије званичног почетка гријања. Понављам, због старости топловодне мреже чести су проблеми у току гријне сезоне, јер у љетном периоду немамо довољно новчаних средстава да извршимо комплетну

,,

задржати прошлогодишње цијене да би се створили услови за набавку новије опреме и средстава за рад, што ваших услуга?

- Досадашње цијене гријања не могу покрити трошкове производње и дистрибуције топлотне енергије и у току је детаљна анализа. У овом тренутку

,,Приводимо крају реконструкције и санације топловодне мреже, а на залихама имамо довољне количине енергената за пола сезоне.”

реконструкцију мреже. Отклањају се само уочени кварови – појаснила је Тодоровић.

Када званично почиње гријна сезона и да ли су обезбијеђени неопходни енергенти?

не знамо да ли ће доћи до промјена цијена. Велики проблем је и наплата потраживања за услуге централног гријања. Покушавамо на све начине да наплатимо нагомилана дуговања, шаљемо опомене, дајемо могућност репрограма дуга. Против несавјесних корисника који имају дуговања према предузећу, покрећемо поступак наплате потраживања пред Oсновним судом у Сокоцу. У наредном периоду, бићемо

би малобројним радницима било од велике помоћи.

Колико је тешко жени бавити се послом који изискује доста физичке преданости и рада на терену? Да ли има предрасуда околине?

– Посао којим се бавим захтијева, прије свега, одговорност а и физички је напоран, јер се углавном ради на терену у екстремно хладним и отежаним условима. Напорно јесте, али имам довољно физичке снаге и воље за успјешно извршавање свих обавеза. Што се тиче предрасуда околине, можда их је било у почетку, али након двије године успјешне сарадње и помоћи корисницима, мислим да предрасуда више нема – сматра Тодоровић.

– Иако у овом моменту немамо довољно енергената за цијелу гријну сезону, радијатори ће бити топли 15. октобра. Приводимо крају реконструкције и санације топловодне мреже, а на залихама имамо довољне количине енергената за пола сезоне. На основу досадашњег искуства очекивати је да неће бити проблема са обезбјеђењем енергената и за други период. Током љета интензивно смо радили на сакупљању гријног материјала. Сарађиваћемо и са Шумским газдинством „Романија“ Соколац, јер за само једну сезону потребно нам је око 3000 м кубних облове грађе. Уз то иде и набавка шумског отпада, коре и пилоте. Огромне су количине Невена је добитник општинског признања Златна значка гријног материјала потребне да би се обезбиједило принуђени да појединце одстранимо Ваш труд и залагање препознати су квалитетно гријање. Доста тога зависи са топловодне мреже. То су они чија у средини у којој живите, а добили и од временских услова, а познато је да дуговања износе и по неколико хиљада сте и овогодишње општинско су код нас зиме дуге и хладне. Сматрам КМ – истиче Тодоровић. признање? Ваши утисци? да ћемо успјети нашим потрошачима Постоје ли још неки проблеми чије – Искрено, општинско признање које пружити очекивани квалитет гријања би рјешавање умногоме олакшало сам добила, нисам очекивала, али – казала је Тодоровић. рад предузећа? мислим да је заслужено. Драго ми је ЈКП „Соколац“ загријава око - Осим дотрајале топловодне мреже да неко цијени мој рад и на мене то 26.195 m2 οд чега се 19.329 m2 највећи проблем је дотрајалост дјелује стимулативно како би успјешно односи на физичка, а 6.866 m2 на и остале опреме па се предузеће обављала задатке у будућности. То правна лица. Од укупне квадратуре свакодневно сусреће са проблемима у је и обавеза да у наредном периоду пословног простора 2.517m2 односи обављању свих наведених комуналних још више унаприједим своје личне се на здравствене и васпитно- дјелатности за које је надлежно. Када способности и побољшам реализацију образовне установе. Да ли ће се би се остварила већа наплата, сматрам послова које сам до сада обављала. www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

ИНТЕРВЈУ

13

ДРУШТВО

СТРАНЕ 14, 15, 16

ОСНОВНА ШКОЛА „СОКОЛАЦ“

Приредба добродошлице најмлађим ђацима ТЕКСТ БОЈАНА МАРКОВИЋ

С

bojanaarbinja02@gmail.com

вечаном приредбом у Основној школи „Соколац“ дочекано је седамдесет четворо нових ученика првих разреда. Најмлађе ђаке дочекали су учитељи и старији основци који су за њих приредили пригодан програм. Дочеку првачића присуствовали су начелник општине Соколац Милован Бјелица, предсједница Скупштине општине Соколац Бојана Марковић и директорица Основне школе „Соколац“

Дивна Јанковић. Начелник Бјелица је пожелио успјешан почетак новог животног раздобља, како ђацима тако и њиховим родитељима, истичући да локална заједница настоји да млађим нараштајима обезбиједи што бољу и квалитетнију средину за школовање и образовање.

– Најмлађе суграђане пратимо од њиховог рођења. Прву Конференцију беба одржали смо 2013. године, а данас та дјеца полазе у школу. Настојимо да различитим програмима

и манифестацијама олакшамо и помогнемо њихово одрастање. Знамо да је финансијска ситуација тешка па смо и у овој школској години ђацима подијелили торбе, школски прибор и све оно што им је потребно за прве школске дане. Уручили смо 80 пакета за дјецу првог разреда, као и за ђаке подручних школа и онима који похађају специјалну наставу – казао је Бјелица. Директорица Основне школе „Соколац“ Дивна Јанковић, изразила је задовољство што су се нови ђаци придружили једној великој породици.

– Драго ми је што сам видјела нова, млада лица која пажљиво слушају шта смо то припремили за њих. Дјеца су припремљена за полазак у школу, а са својим учитељима ће се договарати о даљем раду. Са два подручна одјељења и три у централној школи бројимо 74 првачића. Настојаћемо да им нови почетак буде лак и да успјешно извршавају своје обавезе – нагласила је Јанковић. Основну школу „Соколац“ у овој школској години похађа 875 ученика распоређених у 39 одјељења; 36 у матичној школи у Сокоцу, два подручна одјељења на Равној Романији и у Кнежини, те једно специјално одјељење.

УДРУЖЕЊЕ „МАЈКА И ДИЈЕТЕ“ СОКОЛАЦ

Уџбеници за дјецу вишечланих породица

У

дружење „Мајка и дијете“ активно је неколико година. Чланови Удружења су вишечлане породице, првенствено мајке које су незапослене. Уз велику помоћ руководства општине Соколац, и ове године, успјели су да донирају комплете уџбеника за трећи и четврти разред основне школе, како би ђаци из вишечланих породица, и они тежег материјалног статуса, били спремни за почетак нове школске године. Предсједница Удружења Славица Цуровић, у изјави за „Инфо центар“, изразила је захвалност локалној управи, чија помоћ није изостала.

– Наше удружење броји око 200 чланица. То су углавном незапослене мајке. Традиционално од 2012. године дијелимо уџбенике за треће и четврте разреде и велико ми је задовољство

14

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

да смо то учинили и данас. Велику захвалност дугујем начелнику општине Соколац Миловану Бјелици, који великим дијелом обезбјеђује финансије за наше дјеловање. Поклонили смо 85 комплета књига у вриједности од 12 000 КМ – казала је Цуровић. Она је истакла да су овогодишњом донацијом обухваћене и породице лошијег материјалног стања, те да су дониране књиге и за поједине ученике од петог до деветог разреда. Начелник општине Милован Бјелица рекао је да су ове активности дио пронаталне политике и да општина настоји да помогне како породицама са више чланова, тако и онима који су у категорији социјалне потребе.

– Локална заједница настоји да подстакне наталитет. У складу са могућностима, уз помоћ удружења „Мајка и дијете“ и Центра за социјални рад, настојимо да пружимо помоћ вишечланим породицама, као и онима који су лошијег материјалног стања. Како би подржали наталитет, општина сноси трошкове вантјелесне оплодње. У прошлом мјесецу смо имали пет таквих захтјева – казао је Бјелица. Удружење „Мајка и дијете“ основано је 2012. године, а финансира га општина Соколац предвиђеним буџетом. Б.МАРКОВИЋ

СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

РЕГИОНАЛНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА ПЕНЗИОНЕРА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ

Недовољна брига о корисницима пензионих права

Крајем мјесеца августа одржана је сједница Регионалног одбор удружења пензионера Сарајевско-романијске регије на којој је, и овај пут, акценат стављен на недовољну бригу о корисницима пензионих права. Највише пажње посвећено је другој тачки дневног реда – Активности око повећања плата и пензија, укључујући Информацију са дијелом расправе УО УПРС од 27. јула 2019. године, која је једногласно усвојена.

– Имамо најнижу просјечну пензију у односу на окружење, најмање учешће просјечне пензије у просјечној плати, те најнижу стопу доприносa, што заједно са другим упоредним показатељима потврђује да је ситуација изузетно лоша. Достигнути ниво учешћа пензије у просјечној плати који је на крају прошле године био 43,5 одсто не смије опадати, што сада није случај, јер и са редовним усклађивањем од 2,17 одсто почетком године и ванредним повећањем од 2 одсто, износи испод поменутог нивоа. Због тога захтијевамо од надлежних да поводом овог захтјева предузму одговарајуће мјере и активности да у наредном периоду ниво учешћа пензије у просјечној плати достигне бар 50 одсто, колико износи у већини бивших југословенских република – појашњава предсједник Регионалног одбора удружења Сарајевско-романијске регије Деливоје Тошић.

Пензионери су усвојили и Информацију о стању у области ПИО-а РС за 2018. годину.

– Познато је да су након преласка исплате пензија на трезорски начин исплате укинути чланови 157, 158 и 159 Закона, што је створило додатне проблеме у области ПИО-а. По ко зна који пут упутили смо захтјев властима да се дати чланови врате, укључујући члан 85 Закона, на основу којих се дефинише која средства из буџета држава треба да обезбиједи и да се врши њихова досљедна примјена. Уколико би се из доприноса финансирале само пензије остварене по основу минулог рада оне би биле веће. Вријеме је да се коначно уради права рачуница о износу пензија по повољнијим условима – додаје Тошић. Поред наведених, пензионери су поново упутили захтјев Влади РС да добију своје представнике у Економскосоцијалном савјету Владе РС, за шта има основа с озиром да у РС има око 264.000 пензионера. Удружење има статус од интереса за Републику Српску и ријеч је о организацији социјално-хуманитарног карактера. Расправљало се и о Правилнику о условима и начину остваривања права на кориштење бањског лијечења и рехабилитације пензионера. Ј.МАРИНКОВИЋ

МКФ ЕКИ донација Основној школи

П

редставници МКФ ЕКИ (филијала Фоча) посјетили су ОШ „Соколац“ и ученицима са посебним потребама уручили дидактичка средства која ће им много значити у одвијању редовне наставе. Приликом посјете, истакли су задовољство што скромним средствима могу да помогну да се рад са дјецом са посебним потребама обавља што квалитетније.

Читалац репортер

– Сваке године радимо три слична пројекта. Новчана вриједност опреме је око 1000 КМ а помагала којa смо у договору са стручним особљем школе плански обезбиједили користиће дјеци. И у ранијем периоду овој школској установи донирали смо спортске реквизите који су били потребни за лакше одвијање наставе физичког васпитања – рекао је

представник МКФ ЕКИ. Учитељица Бојана Орашанин изразила је задовољство и велику захвалност, и додала: – Ова донација за дјецу са посебним потребама много значи. Иначе, ријетко ко има слуха и обраћа пажњу управо на ову дјецу. Нама је велико задовољство што је МКФ ЕКИ жељела да помогне и помогла дјеци из наше установе. Директорица Дивна Јанковић упутила је, такође, ријечи захвалности представницима МКФ ЕКИ, рекавши да није први пут да се овој образовној установи донирају корисна помагала. Микрокредитна фондација ЕКИ настала је из микрокредитног програма World Vision International 1996. године. Ј.СТАНИШИЋ

Интересантну фотографију коју желите да подијелите са нама можете слати електронском поштом на i.centar@hotmail.com или путем електронског формулара на линку www.opstinasokolac.net/citalac-reporter

Природа из Кнежине Фото: Дара Калајџић

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

Каљина Фото: Миленко Станковић

instagram.com/opstinasokolac

Фото: Јелена Маринковић

ДРУШТВО

15

ГОДИШЊИЦА УБИСТВА ЖЕЉКА МАРКОВИЋА, БИВШЕГ НАЧЕЛНИКА ЦЈБ СРПСКО САРАЈЕВО

Седамнаест неутјешних година за породицу Марковић

Д

вадесет четвртог септембра навршило се седамнаест година од убиства некадашњег начелника Центра јавне безбједности Српско Сарајево Жељка Марковића. Представници општине Соколац, Полицијске управе Источно Сарајево, припадници Полицијске станице

Соколац, породица и пријатељи одали су почаст и положили цвијеће на Жељков гроб у селу Маргетићи.

Налогодавци још увијек нису познати

Седамнаест година након његове ликвидације, убице и налогодавци нису познати. У надлежним

ИНФО ОД 1. ОКТОБРА У ФУНКЦИЈИ КАПЕЛА НА „МАЛОМ ЗЕЈТИНЛИКУ“

полицијским и тужилачким органима годинама понављају исту фразу – да су истрага и прикупљање доказа у току, али да осумњичених нема. Иза Жељка су остали неутјешни супруга и кћерка, брат, отац и мајка са безброј питања, на које немају одговоре. Родитељи покојног Жељка полако губе наду да ће икада сазнати ко и зашто је то учинио.

– Још увијек нема никаквих помака, чекамо да се нешто деси, али наде више нема. Године пролазе тешко, како вријеме одмиче све се теже боримо – каже Слободан Марковић, Жељков отац. Жељко Марковић, начелник ЦЈБ-а Српско Сарајево, убијен је 24. септембра 2002. у 2 часа и 30 минута, у такозваној сачекуши, у дворишту породичне куће, у Сокоцу. Убица, сакривен иза куће, са раздаљине од око пет метара пуцао је, након чега је побјегао. Ни седамнаест година касније нико није оптужен за овај злочин. Познаници Жељка памте као храброг и поштеног младог човјека. Ј.МАРИНКОВИЋ

Времеплов ПРИПРЕМИЛА: ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

Соколачке информативне новине број 82 (септембар, 2002. године) Текст: Бранко Гајевић ПРЕНОС МОШТИЈУ МИТРОПОЛИТА ВЛАДИСЛАВА

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ У СОКОЦУ

Завршени су радови на изградњи и опремању капеле са пратећим просторијама у Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу. Ријеч је о једном од многобројних инфраструктурних пројеката општине Соколац. Средства је обезбиједила општина, уз подршку града Источно Сарајево и Владе Србије. У наредном периоду локална заједница радиће на уређењу улице која води до „Малог Зејтинлика“ у виду асфалтирања тротоара и садње дрвореда. Капела је у функцији од 1. октобра ове године.

16

ДРУШТВО

Његова светост патријарх српски господин Павле, који је 14. септембра служио свету архијерејску литургију и помен у сарајевској Саборној цркви, поводом преноса посмртних остатака митрополита Владислава, посјетио је и Цркву Светог пророка Илије у Сокоцу. У пратњи патријарха Павла били су митрополит дабробосански Николај, епископ шабачко-ваљевски Лаврентије и епископ бихаћко-петровачки Хризостом, као и свештеници Соколачке парохије. Пред црквом у Сокоцу извршен је помен над посмртним остацима митрополита Владислава, који је прије рата службовао у манастиру Житомислић, одакле је, након избијања рата, избјегао у манастир Докмир код Ваљева, гдје је преминуо 1992. године. Мошти митрополита Владислава, према његовој жељи, пренесене су у гробницу Саборне цркве у Сарајеву.

– Морамо бити добри ученици наших светих предака, који су толике стотине година знали, и у миру и у рату, и у слободи и у ропству, да остану народ божији – рекао је патријарх Павле, обраћајући се вјерницима у соколачкој цркви. СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

ПРИВРЕДА ПЧЕЛАР ДРАГИША КОВАЧЕВИЋ О ЗАВРШЕТКУ ЈОШ ЈЕДНЕ ПЧЕЛИЊЕ ГОДИНЕ Један од оснивача и дугогодишњи члан пчеларског друштва у Сокоцу Драгиша Ковачевић бави се пчеларством преко двадесет година; осам година је био предсједник Удружења пчелара у Сокоцу, једног од организованијих у РС. ТЕКСТ ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

На питање како је кренуло пчеларење и који су то први кораци наш саговорник је рекао: - С обзиром да имам велико имање близу Сокоца и да вишак слободног времена треба утрошити у користан посао, одлучио сам да се почнем бавити пчеларењем које би ме испунило, а уједно и због користи. У почетку је то био хоби да би брзо прерастао у озбиљнији посао. Мој отац је пчеларио годинама па сам прве кораке научио од њега – истиче Ковачевић. Тренутно, на пчелињаку у Паржевићима, породица Ковачевић посједује око стотињак кошница, а активно се бави и производњом матица.

- Пчелари морају бити увијек наслоњени једни на друге и имати добру комуникацију, јер кад се бавимо озбиљно пчеларством, дешава се да у овом послу често одлучују микро локације, зато размјењујемо мишљења, помажемо се међусобно и савјетујемо. Нас тридесетак посједује на својим имањима више кошница, остали мање, али сарадња свих нас у Удружењу је похвална. Сваке године присуствујемо и стручним предавањима из ове области. Када одржавамо годишњу скупштину, у госте нам долазе предавачи из РС и Србије – рекао је Ковачевић и додао да је Удружење пчелара из Сокоца, у ранијем периоду, остваривало и добру сарадњу са невладином организацијом „World Vision“ која је донирала за 20 пчелара у Сокоцу комлетну опрему потребну за бављење овим послом. У разговору са нашим саговорником, коме је пчеларсво велика љубав и који води сталну бригу о стању пчелињих www.opstinasokolac.net

Заштитити географско поријекло романијског меда

друштава, сазнали смо да ова година и није почела баш најбоље, тачније, почела је јако лоше за пчеларе, али да је њен други дио био знатно бољи, па закључисмо, а и сам Драгиша нам је потврдио, да је била „задовољавајућа“. Пчелиња година се завршава у августу мјесецу, а врцање меда обично на Илиндан. Но, за вриједне пчеларе увијек има посла. Почетак нове пчеларске сезоне, а то је друга половина љета и улазак у јесењи период, поред уобичајених послова на пчелињаку, подразумијева и интензивирање борбе против варое, паразита који уништава пчелиња друштва. Након вађења меда из кошница, пчелари ће у наредном периоду да врше прихрану пчела и припреме за зимски период, а упоредо морамо радити и на обарању варое – каже Ковачевић и додаје: - Нема кошнице у којој нема варое, зато се мора вршити задимљавање пчела, и обавезно једном годишње обавити безопасни зимски третман оксалном киселином.

КВАЛИТЕТ МЕДА НА РОМАНИЈИ О квалитету меда на простору Романије сувишно је говорити, али у разговору са нашим саговорником сазнали смо да је ливадски један од најбољих медова, јер је сачињен од разних врста

facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

цвијећа. Багремов мед би требало да конзумирају дјеца, јер не садржи полен и лакше је сварљив, док је шумски мед такође високог квалитета, па кад шума „замеди“ романијски пчелари пронађу и овај најквалитетнији мед. А о томе да ли би требало заштити географско поријекло меда са овог подручја, брендирање романијског ливадског и шумског меда, пчелар Ковачевић истиче да је у Удружењу била покренута иницијатива.

- Присуствовали смо састанцима на Пољопривредном факултету у Сарајеву гдје смо говорили о овој теми, међутим, и овај посао изискује пуно новца, али идеја остаје и даље, бар да направимо заштиту географског поријекла романијског меда у наредном периоду. Бавимо се пчеларством на надморској висини од 1000 м, а узимамо матице са 100 или 200 м, па смо покренули иницијативу да у нашем удружењу развијемо производњу матица. Ријеч је о репро-центрима и тестним станицама у РС. Укупно има 11 центара; један се налази код Зорана Батинића, соколачког пчелара, а тестна станица код мене. Главни циљеви репро-центара и тестних станица за производњу матице су одржавање и заштита домаће аутохтоне расе пчела са ових простора – поручио је Ковачевић. Пчеларство је једно од најранијих занимања човјека. Старије је од ратарства, па можда и од сточарства. СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

17

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ

РАЗГОВО Р ПОВОДО С М

„Српски народ би требао да доласком на ово свето мјесто ствара нову енергију, спремност и полет за будућност.“

СТОТИНУ ПРВА ГОДИШЊИЦА ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА

ЉУБОМИР САРАМАНДИЋ КУСТОС СРПСКЕ КУЋЕ НА КРФУ РАЗГОВАРАЛА ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

ТАМО ДАЛЕКО... ГДЈЕ ЈЕ СРПСКИ ЈЕРУСАЛИМ

П

етнаести септембар један је од најзначајнијих датума у српској историји. Тог дана је, далеке 1918. године, у 5 часова и 30 минута почела војна акција пробијања Солунског фронта, а напад пјешадије на сектору Добро Поље– Ветерник кључни је тренутак за окончање Првог свјетског рата. Српска војска је за 45 дана успјела да стигне од Солунског фронта до Београда, а до 1. новембра ослобођена је цијела Србија. Кретања су настављена преко Саве, Дунава и Дрине, ослобађајући простор будуће југословенске државе. Аустроугарска је капитулирала 3. новембра. Према подацима Конференције мира у Паризу, Србија је изгубила 1.300.000 људи – трећину цјелокупног становништва. Ту цијену ниједан други народ у Великом рату није платио за своју слободу. Ако бисте тражили мјесто које највјеродостојније описује страдање, али и понос и гордост српског народа, онда је то грчко острво Крф, које је и данас свједочанство надљудске борбе за домовину и слободу. Историјски тренутак Првог свјетског рата у коме је Српска војска боравила на Крфу послије преласка Албаније познат је већини посјетилаца и прије доласка на острво. Међутим, тек

18

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

директним суочавањем са споменицима и свједочанствима трагичног и славног времена, српски туриста доживљава преображење. Постаје ходочасник. Неко ко већ деветнаест година дочекује сваког случајног или намјерног посјетиоца је кустос Српске куће на Крфу Љубомир Сарамандић. Од мјесеца априла до децембра траје његова, како каже, привилегија да причом, а кроз фотографије, документа и експонате илуструје период одбране Србије у Великом рату, страдање војске током Албанске голготе, живота на Крфу, па све до одласка са острва.

– Најчешће цитирам ријечи митрополита српског Димитрија, који је рекао да ће Крф једног дана бити српски Јерусалим, збориште нових и срећних генерација, захвалних српских потомака. Највеће задовољство је субјективан осјећај да је изгледа био потребан читав вијек не би ли се те ријечи оствариле и за ове непуне двије деценије, колико сам ту, број посјетилаца се готово удесетостручио. Наравно, највише их је из Србије, међутим посебна ми је част што све већи број грађана из Републике Српске долази на ово мјесто – овако је започео наш надасве пријатан разговор са господином Љубомиром.

На мјесту гдје живи и ради свакодневно бива преплављен емоцијама, а открио нам је шта у њему буди посебно узбуђење.

– Када дођу групе туриста из различитих крајева, рецимо Србије, Републике Српске и дијаспоре, па кренемо у облизак острва Видо, ствара се посебан осјећај припадности једној нацији. То је један од ријетких историјских тренутака који нас не дијели ни по идеологији, ни по политици, а још мање по географском поријеклу. Слушамо пјесму „Тамо далеко“ и сви истовремено осјећамо језу, топлину и понос. Оно што није могуће да се не примијети јесте да су најдубље емоције изражене код људи из Републике Српске. Дуго сам покушавао да разумијем зашто је тако. Закључујем да је то због неке врсте двоструке идентификације. Стичем утисак да код грађана Републике Српске постоји вијековна потреба сједињења са матицом Србијом. Јединствену инспирацију добијам управо када причам са њима. Поред индивидуалних посјета, ове године, по први пут, дочекали смо организовану групу, а ријеч је о студенатима из Бањалуке. За мјесец септембар је договорена посјета школске екскурзије из Бијељине. Зашто све ово говорим? Колико год је важан

СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

⇥

ентузијазам појединаца да обиђу ово мјесто, још је важнија улога државе. Она може знатно да утиче на стицање здравог патриотског осјећања и усмјеравање младих. Познато је да се екскурзије често организују према Италији, Шпанији, и то у раздобљу живота када млад човјек стиче идентитет, развија осјећање припадности, те се налази у фази живота када је изражена природна побуна према ауторитету – родитеља, професора, одраслих. Од малих ногу се намеће потреба за видео игрицама, ријалити звијездама, друштвеним мрежама. Та потрага за хедонизмом на кратко испуњава, али послије извјесног времена упада се у стање апатије. Против нових технологија не можемо се борити, али организовањем посјета овом мјесту, доживљава се прочишћење. Неријетко ми дјеца приђу и признају да су пуни умишљених проблема – открива Сарамандић. Српска кућа је смјештена у самом центру Крфа. Заставе Срба и Грка срећу се у улици, стоје усправно једна до друге, баш као некада братски народ у борбама и најтежим временима – раме уз раме. Унутрашњост је испуњена разним предметима српских ратника, попут ордења и униформи. Својеврсни документи и писма писани мастилом, медицински прибор којим су се лијечили рањени и обољели, те гусле и музички инструменти, натјераће сваког ко се ту затекне да, бар на тренутак, проживи давне приче предака. Као да доносе мудре војне и државне одлуке за спас и слободу свог народа, и данас, на једном мјесту, окупљена су поносна лица српских великана.

– Под повољним условима Српска кућа је уступљена српској држави 1993. године од стране крфске општине. Састоји се од музеја и почасног конзулата Републике Србије. Српска кућа има неколико цјелина. Први блок посвећен је неуспјешном покушају одбране Србије, други приказује прелазак преко Албаније, док су у једном дијелу детаљи забиљежени по доласку Српске војске на Крф. Најважнија просторија је посвећена острву Видо, а велики дио музеја заузима период везан за организацију српске државе у изгнанству. Фотографије нас опомињу да су се, упркос свим недаћама и проблемима, Српска војска, официри и цивили, па чак и дјеца, врло брзо опоравили и мислим да www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

је то путоказ и за нас у будућности – поручио је кустос. Острво Крф засигурно је највјеродостојније мјесто за јачање спрског идентитета, што дугујемо славним прецима.

– Из тог дуга треба да савладамо све препреке са којима се сусрећемо. То су принципи којих се држе велики завјетни народи као што су Јевреји, Грци, Јапанци, који се на таквим трагичним мјестима, умјесто да јадикују, окрећу ка новим временима. Српски народ би, такође, требао да доласком на ово свето мјесто ствара нову енергију, спремност и полет за будућност. Угледајмо се на оно што нам је завјештано из прошлих времена – пјесму „Плава гробница“ или, на примјер, „Тамо далеко“, која је уједно пјесма нашег идентитета. У њима не постоји ниједна ријеч мржње, непријатељства, осветољубља. Формирањем патриотског осјећања, које се заснива на наведеним начелима, не угрожавамо ниједан други народ – додао је он. Љубомир се радује сваком новом госту, дочекујући га благим тоном и топлим ријечима. Чини се да има одговор на свако

питање, а неријетко се придружи, скоро свима, у обиласку српских споменика. Туристи посјету завршавају на оближњем острвцу Видо, гдје је изграђен маузолеј са исписаним именима бораца чије кости ту почивају. Од 10.000 преминулих, преко пет и по хиљада је спуштено у море, јер није било шансе да се сви сахране. Колико су Грци саучествовали у патњи српског народа, довољно говори и то да се и данас поштује неписано правило – у мору са стране Плаве гробнице Срби и Грци се не купају из поштовања према преминулим српским ратницима. У угоститељском објекту на острву не чује се ни музика, а колико год да се нађе посјетилаца у исто вријеме ту, немогуће је нарушити нестварну тишину, која тако јако одзвања, опомиње. Надахнут његовањем успомена на прошла времена кустос Српске куће на Крфу написао је неколико књига, које су настале на трагу трансформације српског туристе у поклоника. У књизи „Ходочашће на Крф“ записао је: „Разноврсна свједочанства пружају прилику за војну, политичку, културну, социолошку, економку и другу анализу битисања једног народа, принудно измјештеног са свог тла. Свјетска историја ратовања сличан примјер није забиљежила, што проучавање чини сложенијим, интересантнијим“.

instagram.com/opstinasokolac

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ

19

ЛИЦА РОМАНИ ЈЕ

АТЛЕТСКИ ТРЕНЕР

Неђо Ђуровић

ЉУБАВ ПРЕМА АТЛЕТИЦИ – НЕПРИКОСНОВЕНОЈ КРАЉИЦИ СПОРТОВА Име нашег саговорника нашло се на листи десет најбољих бацача копља у екс Југославији. Неколико пута је проглашаван за најуспјешнијег тренера, како у регији тако и на државном нивоу. ПРИПРЕМИЛА БОЈАНА МАРКОВИЋ

Р

bojanaarbinja02@gmail.com

ијетко се дешава да се човјек у свом животу и раду посвети само једној области, у овом случају спорту. Љубав према неприкосновеној краљици спортова – атлетици, пратила је нашег саговорника од када је проходао. Током свог радног вијека, гдје год би боравио, настојао је да умножава љубав према овом спорту. Она му је заузврат донијела бројна одличја, награде и признања и, оно најважније, нове генерације које су дале себе и наставиле пут који је овај атлетски човјек започео прије пет деценија. У соколачком селу Џиндићи, 5. јануара 1947. године, рођен је Неђо Ђуровић, име за које ће неколико година касније знати цијела бивша Југославија.

– Као и сва дјеца овог краја, своје четворогодишње образовање започео сам у подручној школи у Калиманићима. Наредне четири године ишао сам у школу под Црвенком у Соколовићима. У то доба у школи је предавао наставник руског и српског језика Урош Ћеранић, који је волио спорт. Он је окупљао дјечаке, јер нас је било више од дјевојчица, и учио нас спортским вјештинама. Тад смо били прваци општине Соколац у одбојци. Сјећам се кад нам је донио први диск, и демонстрирао нам бацање ријечима: „Овако баца Дарко Радошевић“, који је био тадашњи рекордер, гледали смо га у чуду – присјетио се Неђо уз смијех. Послије осмог разреда уписао je гимназију у Сокоцу и матурирао 1966. године. У другом разреду средње школе почео је да се бави атлетиком професионално. Професор Ранко Рашо Милошевић почео је да ради у соколачкој Гимназији и он је, како каже наш саговорник, заслужан што се у то

20

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

доба, од двије стотине ученика, њих око стотину осамдесет бавило спортом. Та генерација изњедрила је бројне успјешне спортисте нашег града.

– Као матурант на Првенству Југославије освојио сам прво мјесто и постао јуниорски репрезентативац бацивши копље преко 60 метара. Након тога десио се природан слијед; уписао сам Факултет физичке културе у Сарајеву, а истовремено постао и члан Атлетског клуба „Сарајево“, за који сам се такмичио двадесет година. Шеснаест година сам био репрезентативац Југославије. За то вријеме успио сам да будем шест пута првак бивше државе и освајач Купа, рекордер Југославије у бацању копља, освајач медаља на Балканским и Медитеранским играма и учесник бројних међународних такмичења – казао је Ђуровић. По завршетку факултетског образовања почео је да ради у Сарајеву. Недуго након тога, запослење налази у некадашњем Босанском Броду. Као професор физичког васпитања пуних седам година, од 1973. до 1980. године, предавао је у тамошњој основној и средњој школи. У Броду оснива Атлетски

клуб „Младост“ који је егзистирао неколико година. У то вријеме стекао је породицу и постао отац сина и кћерке, од којих данас има петоро унучади.

– Осамдесете године сам се вратио у Сарајево и почео да радим као професионални тренер у АК „Сарајево“. Радио сам са бројним колегама од којих је свако био задужен за своју гранску дисциплину. Винко Покрајчић је био стручњак за дуге и средње пруге, док је моја активност била усмјерена на бацачке дисциплине. Захваљујући заједничком раду, Драган Мустапић је постигао рекорд у бацању диска, који је и данас најбољи резултат у БиХ. Одличне резултате постизала је и Илинка Куљанин, бацачица копља и кугле. Тако је било све до ратних дешавања 1992. године, када сам као и многи други, морао да напустим Сарајево, тако да поново долазим у Соколац. Након пет дана са породицом сам отишао у Београд. Дјеца су тамо наставила школовање, а ја сам се вратио након пар мјесеци. Након завршетка рата, требало је поново кренути испочетка. Пошто у свом граду нисам имао запослење, отишао сам у СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

⇥

Београд и засновао четворогодишњи радни однос у АК „Милиционар“. Почетком двијехиљадитих са тадашњим руководством Српског Сарајева, данас града Источно Сарајево, и руководством општине Соколац, оснивамо АК „Гласинац“, јер је у то доба постојало спортско друштво које је укључивало све гране спорта осим атлетике. Као директор Фонда за спорт и физичку културу радио сам у Граду све до 2012. године. Успјели смо да уредимо одређене односе у спорту, који се тичу финансирања, организације и категоризације спортова и спортиста. Ти правилници су на снази и данас – истиче Ђуровић.

ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА АТЛЕТСКОГ КЛУБА Крајем 1999. године, са пријатељима и атлетским репрезентативцима Славком Копривицом и Драганом Јоловићем, одржава прву Оснивачку скупштину домаћег атлетског клуба. Окупили су омладину која је тада тренирала на ливадама у Брезјаку. Тренер Ђуровић је своје знање преносио младим почетницима, у којима је, како рече, препознао ентузијазам, жељу и енергију коју је само требало усмјерити. Да је имао право говоре нове генерације спортиста а они су оправдали његово повјерење и постали шампиони у многим атлетским дисциплинама. Као што је и предвиђао, након неколико година мукотрпног рада, из АК „Гласинац“ изронили су прваци у свим категоријама, од пионира до сениора.

– Освајали смо многа првенства и постављали нове рекорде у атлетици. Данас држимо око 30 рекорда БиХ, а још су бројнији они остварени на нивоу Републике Српске у свим категоријама. То су остварили атлетски бисери са којима сам радио годинама – Горана Цвијетић, Младена Петрушић, Илија Цвијетић, Борис Сусловски, од новијих генерација Сара Лучић и многи други. Њихови рекорди у појединим дисциплинама и данас нису надмашени. Од скромне спортске секције постали смо репрезентативан клуб у ком његујемо све атлетске вјештине. Горана држи рекорд у дисциплини трка на 400м са препонама у свим www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

категоријама, од пионирки до сениорки. И сад је сениорска рекордерка БиХ у дисциплини трка на 100м са препонама. Борис Слусловски има активан јуниорски рекорд. Младена и Сара су се смјењивале у обарању рекорда у дисциплини скок увис. Младена је послушала мој савјет и окренула се седмобоју и петобоју, гдје је постигла импресивне резултате. Њен изразити атлетски таленат долази до изражаја у којој год дисциплини да се такмичи. До сада су сви заједно освојили тридесетак балканских медаља – неисцрпно је тренер Ђуровић набрајао успјехе својих насљедника. Ипак, пошто је ова рубрика посвећена њему, вратили смо са на причу о успјесима које је постигао као активан спортиста. Конкуренција је била јака с обзиром на географски простор који је обухватала тадашња Југославија.

НАЈДРАЖИ РЕКОРД – Мени je можда најдражи постигнути рекорд Југославије, и мој лични рекорд у бацању копља, који је озносио 79 метара и 22 цм. У то вријеме то је био вриједан резултат, а и данас је довољан за одлазак на Олимпијаду или Свјетско првенство. Када сам се ја такмичио није било такмичења на свјетском нивоу као данас. Постојало је Европско првенство, Олимпијада и Универзијада, која је била претеча свјетског надметања, а наступали су спортисти до 27 година. На Универзијади 1970. године, постигао сам највећи успјех, иако сам био четврти. Сјећам се да сам узео копље од мог доброг пријатеља, Мађара Миклоша Немета, који је на овом такмичењу био други. То копље ми је било срећно јер сам боље бацио од познатих америчких и руских атлетичара. До шесте серије био сам трећи, а у посљедњој серији боље је бацио Пољак Јалосински. И данас, послије педесет година сјећам се тог имена. Он је заслужан за ту дрвену медаљу – у шали прича Ђуровић. Име нашег саговорника нашло се на листи десет најбољих бацача копља у екс Југославији. Неколико пута је проглашаван за најуспјешнијег тренера, како у регији тако и на државном нивоу. Посљедње у низу је признање општине Соколац за најбољег тренера у 2018. години. Осим тренерског ангажмана и велике посвећености раду са младим спортистима, Ђуровић је члан Управног одбора Атлетског савеза РС и БиХ. Заваљујући његовој сарадњи са представницима Европске и Свјетске атлетске асоцијације помогао је стварању изванредних услова на стадиону „Бара“. Поред спортског знања, своје велико педагошко искуство пренио је на младе генерације, које данас треба да преузму све оно за шта се борио и залагао цијели живот. Каже да вјерује младим људима у чијим рукама, након његовог повлачења из спорта, остаје вриједан спортски капитал. twitter.com/opstinasokolac

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

21

КУЛТУРА

УСТАНОВА ЗА КУЛТУРУ „ПЕРО КОСОРИЋ“ СОКОЛАЦ

У

„Пепа прасе“ у епизоди „Киша“

просторијама ВУБ-а, 19. септембра, у организацији Установе за културу „Перо Косорић“ Соколац, одиграна је најновија представа „Пепа прасе“ у епизоди „Киша“ у извођењу глумаца бијељинског Позориштанцета „Маслачак“. Директорица Јавне установе за културу „Перо Косорић“ Соколац Ирена Шућур, истакла је да ће током јесени малишани имати прилику да гледају још неколико представа у изведби „Маслачка“.

– Са почетком нове школске године

Установа за културу наставља сарадњу са дјечијим позориштем из Бијељине. Дјеца су премјерно присуствовала извођењу епизоде „Киша“. Представу су одиграла четири млада глумца, а као и сваки пут успјели су да измаме осмијехе и позитивну енергију. У плану нам је да бар једном мјесечно организујемо представу за најмлађе – истакла је Шућур. Глумица Марија Ћосић нагласила је да ово није њихово прво гостовање у Сокоцу, те да су се већ навикли да их

најмлађи дочекају са одушевљењем.

– Играли смо представу „Пепа прасе“ по адаптацији Душана Ранковића, који игра са нама у представи. Планирамо гостовања широм БиХ, а са неком новом изведбом видјећемо се ускоро и у вашем граду. Идућег мјесеца биће то неки нови анимирани лик из цртаних филмова, један од оних који најмлађи највише воле – казала је Ћосић. Позориштанце „Маслачак“ формирано је од мале трупе професионалних и аматерских глумаца који се баве извођењем дјечијих представа за предшколски и нижи школски узраст. Б.МАРКОВИЋ

ПРЕПОРУКА КЊИГЕ ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СОКОЛАЦ

Славиша Павловић - „Аписов апостол” Легенда каже да „Уједињење или смрт“ – тајна српска организација познатија као „Црна рука“ – никада није ни престајала да постоји, а да је стријељање харизматичног вође пуковника Аписа, који је предводио Мајски преврат и свргавање династије Обреновића, било исценирано. Склоњени у Америку, чланови организације настављају да воде борбу за циљеве који су зацртани још 1911. године. С временом организација се ширила и наставила дјеловање све до данас. Роман „Аписов апостол“ прати узбудљив живот новинара Павла Говедарице, који од обичног пискарала напредује до мјеста уредника. Пошто га је „Црна рука“ заврбовала, написаће серију ватрених политичких текстова у којима открива афере о скандалозном криминалу у врху система. Али кад Павла осуде што је усмртио човјека у саобраћајној несрећи, одважни новинар биће приморан да побјегне у Америку са лажним пасошем. Деценију касније, док Павле мирно живи у иностранству са другим идентитетом, доћи ће до судбоносног сусрета који ће промијенити његов живот. „Црна рука“ је спремила коначан обрачун.

22

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

КЊИЖЕВНИ КУТАК ПРИПРЕМИЛА

„Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода“

М

Јелена Маринковић

jelena.marinkovic2808@gmail.com

Поетски споменик српског народа

илутин Бојић (1892–1917) био је пjесник, драмски писац, књижевни и позоришни критичар, родом из Срема. Похађао је теразијску Oсновну школу, потом Другу београдску гимназију те студије метафизичко-педагошке групе предмета на Филозофском факултету. Прве литерарне радове почео је да пише веома рано. Драмску трилогију „Деспотова круна” написао је када је имао петнаест година. Иако је живио само двадесет пет година, оставио је неизбрисив траг у српској књижевности. Све што је написао, написао је између осамнаесте и двадесет треће године. Рат га је затекао у почетку стварања и зауставио, такорећи, прије него што је и кренуо. Током Првог свјетског рата са српском војском прешао је Албанију и боравио на Крфу. Тада је штампана његова дрaма „Урошева женидба“. Послије кратког боравка на Крфу, пребачен је на опоравак у Француску. Након тога долази у Солун гдје је био чиновник Министарства унутрашњих дјела. У Солуну је објавио најзначајније дјело – збирку „Песме бола и поноса“. Истог тренутка, највеће српско гробље изван граница Србије добило је свој поетски споменик, а подигао га је тек двадесетчетворогодишњи Бојић. Због обољелог тијела и измучене душе, умро је у Солуну у двадесет шестој години. Сахрањен је на Војничком гробљу „Зејтинлик“, а крајем љета 1922. године посмртни остаци пренесени су у Београд, у породичну гробницу на Новом гробљу. „Плава гробница”, патриотска поема лишена сваке мржње и осветољубивости, остала је до данас најувјерљивије свједочанство трагедије једне генерације.

ПЛАВА ГРОБНИЦА Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне! Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом.

Али ово гробље, где је погребена огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада.

Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ недра земље и небесног свода.

Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну побожно и нечујно.

То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца, к’о наш ум бескрајна. Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест, хладна и очајна.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе.

Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомима? То велика душа покојника лута

Јер, тамо далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива.

Стојте, галије царске! На гробу браће моје Завите црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе!

Зато хоћу мира, да опело служим без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим Уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом. Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом!

Јер проћи ће многа столећа, к’о пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака. www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

23

ЗДРАВЉЕ И МИ Рубрику „Здравље и ми“ као и истоимену емисију коју слушате на таласима „Инфо радија“ сваког уторка у 12:10 часова, реализујемо у сарадњи са ЈЗУ ДЗ “Др Љубомир Ћеранић“ Соколац.

Болесну дјецу не треба слати у колектив

Н

риновируса, гдје има преко 100 сојева акон годишњих одмора и РАЗГОВАРАЛА ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ распуста, малишани се враћају у вируса. Зато се родитељима чини да су zoricamirjanic@hotmail.com вртиће и школе. На питања која су дјеца непрестано болесна, а у ствари се актуелна у овом периоду за „Соколачке новине“ одговарала надовезује једна за другом инфекција различитим сојевима је др Адријана М. Станар, специјалиста педијатрије. риновируса. Слични су симптоми инфекције адено вирусом, Који су могући здравствени проблеми које доноси уз крмељање ока (коњуктивитис), док су код дјеце рјеђе друге вирусне инфекције уобичајене код одраслих, као што живот у групи? су инфекције вирусом грипа или херпес вирусима. Почетком јесени и поласком у колектив дјеца се готово редовно разболијевају. Родитељи треба да знају да су Зашто су дјеца у колективима посебно угрожена? здравствени проблеми уобичајена појава и да се на тај То је напросто природна посљедица боравка већег броја начин ствара имунитет. Послије сваке инфекције остају дјеце истог или сличног узраста на истом мјесту. Вртићи су заштитна антитијела и меморијске ћелије, које штите дијете мјеста гдје треба да се друже здрава дјеца, али то, нажалост, при поновном сусрету са тим вирусом или бактеријом. није увијек тако. Велики је притисак на родитеље да раде Такође, најновија епидемиолошка истаживања показују и да остављају дјецу у вртићу чак и када су болесна. То је да се у предшколском узрасту дјеца разболијевају шест крајње неетички приступ, а није добро ни за дијете које је до осам пута годишње. Те инфекције пролазе за неколико болесно стигло у колектив. Болесно дијете ће брзо заразити дана, углавном уз примјену симптоматске терапије и не дјецу из непосредног окружења, али ће и само бити у остављају компликације. За разлику од тога, инфекције као опасности да добије неку нову инфекцију од другог болесног што су запаљење бронхија (бронхитис), запаљење плућа дјетета које је „по нужди” доведено у вртић. Дјеца која имају (пнеумонија) или запаљење можданица (менингитис) обичне прехладе – помало „слинаве”, кашљицају ту и тамо, захтијевају озбиљнији терапијски приступ, а лијечење је а немају повишену температуру и доброг су општег стања – неупоредиво дуже. Зато је за родитеље утјешно да су преко МОГУ у вртић. То су обични вируси (узрочници прехладе) па цијеле године, а посебно у јесењем периоду, најчешће је „размјена” прихватљива, јер се дјеца постепено имунизују прехладе, са симптомима као што су цурење носа, кихање и временом постају отпорнија. Наравно, ово НЕ ВАЖИ за и кашаљ, понекад и лако повишена температура, до 38ºЦ. дјецу са повишеном температуром, али ни за дјецу која Наведене симптоме изазивају углавном вируси и то из групе упорно кашљу (у нападима, скоро без престанка). Родитељи

24

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

⇥

морају имати на уму да болесну дјецу не треба слати у колектив.

Да ли климатске промјене утичу на здравствено стање дјеце? Необично топла јесен, децембар и јануар као да и нису били зимски мјесеци, а онда одједном ледени дани. Све ово има утицаја и на микроорганизме – погодује различитим вирусима, али и на имунитет дјеце. Нагле временске промјене су стрес за организам, а дјеца су метеоропате – ту нема дилеме. Све ово јесте један од узрока експлозије инфекција код дјеце.

обавезно, у јесењим мјесецима, почети примјену суплемената, прије свега мултивитаминских препарата који у себи садрже оптималну дневну дозу витамина и минерала. Примјена суплемената се препоручује сваке године од септембра сљедећа 3 мјесеца, затим се прави пауза од око мјесец дана и, уколико је потребно, наставља се нови циклус суплемената од 3 мјесеца (цинк, пробиотици, бетаглукани и витамин Д) .

Кроз какве психолошке моменте пролазе дјеца приликом одвајања од породице када Како се може превентивно полазе у вртић и школу? дјеловати и ојачати имунитет Родитељи требају имати на уму да је дјетета? присутан одређени степен нелагоде Јако је битно здравствено просвећивање родитеља па ће они дјецу научити како да се чувају од зимских инфекција. Поштовање основних хигијенских принципа, уз мали додатак образовања у вртићима и школама, је одличан први корак. Када би сва дјеца редовно прала руке, број болесних би се значајно смањио. У јесењем периоду се родитељима препоручују различити поступци како би ојачали имунитет дјетета. Веома је важно да се спроведе вакцинација према календару обавезне имунизације и да се на тај начин дијете заштити од озбиљних болести које и поред примјењене терапије могу бити фаталне. Важне су и навике које дијете има, почевши од спавања, које у зависности од узраста треба да износи најмање 8 до 12 часова. У току спавања лучи се хормон раста, али и бројни фактори имуног система. Редовна и правилна исхрана такође утиче на имунитет, где се у фази раста препоручују три основна оброка и двије ужине. Треба избјегавати брзу храну и газиране напитке, а подстицати узимање свјежег воћа и поврћа, зато што је ресорпција витамина најбоља на тај начин. Уколико дијете одбија овај вид исхране,

www.opstinasokolac.net

при одвајању природан. Сепарацијска анксиозност нормална је и очекивана у доби дјетета од шест мјесеци до 24 па и до 36 мјесеци старости. Врхунац достиже у доби од 18 мјесеци, када, нажалост, многа дјеца крећу у прва већа одвајања (вртић, тете које их чувају). Код дјеце те доби очекивано је теже одвајање и дужи адаптацијски период. Готово сва дјеца имају периоде када се не желе одвојити од својих родитеља, што не значи да они тада развијају патолошку сепарацијску анксиозност. Повремена одбијања одласка у вртић/школу нормална су и очекивана и не треба их посебно истицати ако дијете у већини времена радо и са уживањем одлази у вртић/ школу. Такви периоди често се могу повезати са промјенама у кући (нпр. дуже одсуство једног родитеља) или у вртићу/школи (нпр. промјене у групи или тежи задаци у школи) или након болести дјетета. Тада на реакције одбијања треба гледати као на дио одрастања. Сепарацијска анксиозност у патолошком смислу је на сву срећу ријетка и уколико се деси праћена са соматском симптоматологијом, неопходно је потражити помоћ педијатра и психолога.

Колико

facebook.com/opstinasokolac

здравље

дјетета

instagram.com/opstinasokolac

угрожава тежина ранца? Ако су ђацима ослабљени памћење, моторичке способности, издржљивост, боли их глава или су им умањени брзина и спретност, разлог може бити претешка и неодговарајућа школска торба. И поред тога што се стално упозорава да ђачки ранац не смије бити тежи од 15 одсто тежине дјетета, односно да дијете тешко 20 килограма не смије имати торбу тежу од 3 килограма, ситуација у пракси знатно је другачија. Школски програм је такав да ђаци прваци на леђима носе више од петине сопствене тежине, односно торбе од 5 до 6 килограма. Тежина школске торбе има значајан утицај на настанак деформитета који, у неким случајевима, могу оставити трајне посљедице по здравље. Уколико се деформитети не дијагностификују благовремено и одмах не крене са одговарајућим програмом вјежби, функционално лоше држање се може претворити у структурални деформитет, као што су кифоза и сколиоза, који захтијева знатно дужи третман. Осим што узрокоје деформитете кичме, претешка торба може имати и друге неповољне посљедице. Када се дијете жали да има честе главобоље док учи, поред проблема са видом који је чест узрок те главобоље, узрочници могу бити и нараменице ранца које се због тежине терета усијецају у рамена и успоравају нормалан проток крви ка мозгу. Да би посљедице тог терета биле умањене, савјет родитељима је да купе лагане и анатомски обликоване торбе. Добро би било да има и каиш који се закопча око струка како би се добила још једна тачка ослонца. Посебно напомињем да дијете ранац обавезно мора носити на оба рамена како би се спријечило истезање и озљеђивање мишића и кичменог стуба, да нараменице треба да буду широке да се не би усијецале у рамена, а торба не смије да буде ни шира ни већа од дјетета.

ЗДРАВЉЕ И МИ

25

КУЛИНАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ

Парадајз

ПРИПРЕМИЛА: ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ

jelenastanisic76@gmail.com

У неким земљама парадајз сматрају симболом љубави и афродизијаком, а овај радо виђен гост сваке салате непресушан је извор многих природних препарата за кожу и косу јер се показало да је одличан савезник у њези љепоте. Парадајз – cочни и освјежавајући црвени плод препун ликопена омиљена је и здрава намирница. Обилује витаминима Ц и А и чувар је наше коже. Ова рајска воћка учиниће чуда за његу лица и косе уколико је будете свакодневно користили. Сок од парадајза има бројна љековита својства, а може да замијени и дезoдоранс, јер ослобађа тијело непријатних мириса. Наука је потврдила да регулише метаболизам, јача имунитет, помаже при избацивању сувишне течности из организма, снижава крвни притисак, поправља крвну слику, позитивно дјелује на болести јетре, панкреаса, реуме и варења. Користан је такође код премора и добар лијек против пријевременог старења, кашља, плућних болести и мокраћних канала.

ДОМАЋИ СОК ОД ПАРАДАЈЗА КОЈИ СЕ НЕ КУВА

ПАРАДАЈЗ ЧОРБЕ

Припрема:

Потребно:

Припрема:

Опран и очишћен парадајз исјеците на мање комаде, самељите га а по укусу посолите и побиберите. Смјесу изблендирајте. У претходно припремљене стерилне и топле флаше сипајте сок, потом затворите и оставите да се охладе на мјесту гдје нема промаје. Овај сок се пије одмах. Одрасле особе требало би да пију по двије чаше сока од парадајза дневно.

300 мл куваног парадајза 1 мала главица црног лука 1 већа мрква 1 зелена паприка першунов лист 1 кашика брашна 1 јаје уље, со и зачин

На уљу прoпржити пола рендане мркве, остало ситно исјецкати. Додати ситно исјецкан лук и остатак мркве па динстати заједно. Потом додати кувани парадајз и насути 1 литар воде. Додати и зелену паприку и кувати 30 минута. Јаје измутити виљушком у посуди и у то додати 1 пуну кашику брашна и уља. Изједначити масу и лагано додати у чорбу. Кувати још око 5 минута, додати ситно исјецкан першун, со и зачине по жељи. Пријатно!

Потребно: 5 кг зрелог парадајза морска со по укусу мало љуте паприке мало бибера.

Чудесни биљни свијет Ружа - краљица цвијећа ПРИПРЕМИЛА ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ

Г

jelenastanisic76@gmail.com

рци су вјеровали да је ружу створила Афродита – богиња љубави. Римљани су ружу доживљавали као симбол љепоте. Арома и њен изглед је без сумње романтичан, мирис неодољив и зато се ружа сматра краљицом цвијећа. У свијету постоји преко 150 врста ружа, а њихова имена су скоро једнако лијепа као и саме руже. Можемо их пронаћи у умјетности и књижевности. Оне су тајанствене, недостижне и помињу се у легендама. Ружа је род дрвенастих биљака из породице ружа. Узгаја се због лијепих и мирисних цвјетова. Једна од друге се разликују

26

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

⇥

РАЗОНОДА УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

ПРИПРЕМИО МИЛИВОЈЕ А. ЈАНКОВИЋ

Водоравно 1.Одбојкашица Србије (капитен- слика); 2.Пјеснок Шантић, + торови, обори (шпан.); 3. Марка аутомобила,+ Шекспиров краљ,+ покрајина у Грчкој; 4.Југo. нар. армија,+ пјесник Ракић,+ ист.југо-ист.; 5.Ана Кокић (ин.),+ пасторак, + глумац Паћино; 6.Град у Бразилу, + врста житарице; 7.Обим, + ел.тех.институт, + свети Очеви, + исток; 8.Каубој Ерп, + м. име (,,заштитник“-тур.); 9. Илија Петковић (ин.), + четвероугаоник, + селенијум; 10.Одпад од дрвета, + вредност новчанице (франц.),+ тенисер Сампрас; 11.Врста накита (франц.), + умјетност (лат.), + пјевач Лесковар; 12. Покошена трава, + игла,+ град (рус.); 13.Ситан новац у Енглеској (3 пенија), + паметан, промишљен, + непаран број; 14.Ампер, + вршити тајне мисије, + јод; 15. Налетање (авијације), + мјесто на Макарској ревијери.

Усправно 1. Кошаркаш Србије (2,21 м); 2. Глумица Ранчић, + наредба псу за ловину (мн.),; 3. Град у Њемачкој, + чај (њем.), + мјешавина пића (жестоко пиће и ликер); 4. Погодбени везник, + мужјак патке, + писац Бернард, + мене (или ?); 5. Осмијум, + узвишење душе према Богу, + глумац Вил; 6. Кошаркаш Никос, + отац (мађ.), + гард (-ски округ ) у Кини; 7. Њутн, + саставни везник, + нимфа- богиња мора (Г); 8. Дио телевизора, + предмет, ствар (лат.),+ мјера за земљиште (мн.); 9. Јапанска кратка драма, + тежак, теретан, + композитор Едвард; 10. Ски- центар у Шведској, + дупке пун, претрпан, + Лозница, + тремоло; 11. Град у Гуџетату (Индија), + Optical Image Stabilizacion , + област у Ирану; 12. Илија (хебр.), + др хирург Папо, + нота; 13. Светитељ 24. маја.

1

4

5

6

7

8

9

10 11 12 13

ИС

2

ХР

3

NИ

4

КА

5 6 7 8 9 10

ИС

ИС ХР

11

ХР NИ

12

NИ КА

КА

13 14 15

Ружа се поред своје љепоте и мириса користи у козметици, медицини и кулинарству. У козметици се најчешће користи као етерично уље или се мирис додаје у парфеме, шампоне и разне креме. У кулинарству често служи као зачин, али се у неким крајевима прави слатко или џем од руже, а као посластица најпознатији је ратлук са укусом руже. Дивља ружа (шипурак) се користи за чајеве против разних тегоба и за прављење лијекова.

Побољшава варење У јело, најбоље у салату, ставите ружине латице – тако ћете очистити цријева и побољшати пробаву.

Зауставља крварење Крварење и упалу ока ефикасно ћете зауставити ако око facebook.com/opstinasokolac

3

1

по боји и изгледу цвијета, мирису и постојању трнова. Постоји велики број дивљих ружа, чији је плод (шипурак) богат витамином Ц и користи се за припрему чајева.

www.opstinasokolac.net

2

исперете органском ружином водицом. Ружина водица је провјерени дјелотворни народни лијек. Штити нас од вируса; ефикасна је у лијечењу раница, чирева и бубуљица. Корисна је и као противупално средство; отклања главобољу тако што се марамицом, која се накваси ружином водицом, истрља чело. Успорава старење и дјелује опуштајуће. Ружина водица је идеалан тоник, дјелује антибактеријски и добро се показала у случају раница, чирева и бубуљица.

Рецепт за ружину водицу: Наберите ружине латице – од пет различитих ружа. Ставите у посуду за кување и прелијте хладном водом да прекрије латице. Кувајте до 20 минута док латице потпуно не изгубе боју. Након тога проциједите, ставите у стаклену посуду и оставите у фрижидер. Овако спремљену водицу користите 7 дана.

instagram.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

27

СПОРТ

СТРАНЕ 28, 29, 30

ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ „ГЛАСИНАЦ 2011“ СОКОЛАЦ

Подршка црно-бијелима у првом колу Европске лиге

М

лади фудбалери ОФК „Гласинац 2011“ Соколац бодрили су у Хумској, 19. септембра ФК „Партизан“ у утакмици првог кола Европске лиге.

Прва утакмица групне фазе Лиге Европе између ФК „Партизан“ и ФК АЗ „Алкмар“ играла се без присуства публике. Уз поновно активирање опције Дисциплинског правилника о присуству гледалаца до 14 година, мечу су могли присуствовати чланови Омладинске школе ФК „Партизан“ и школа фудбала широм Србије и Републике Српске. Тренер младих Сокочана Младен Ћирјанић, рекао је да су са одушевљењем прихватили позив, те да ће ово бити драгоцјено искуство младим играчима.

– Организовали смо се уз помоћ општине Соколац и Шумског газдинства „Романија“ Соколац, тако да је у Београд кренуло педесетак дјечака из нашег клуба. Задовољство је бити гост ФК „Партизан“. Дјечеци су се радо одазвали, без обзира ко за који клуб навија – казао је Ћирјанић. Он је истакао да је важно дјеци у овом узрасту омогућити овакве посјете како би научила правила понашања на стадиону. Млади играч Сергеј Беатовић већ осам година тренира фудбал и вјерни је навијач „Партизана“. Пред полазак изнио нам је своја очекивања.

– Тренирам већ осам година и волим фудбал. Навијам за „Партизан“ и надам се да ће наш клуб побиједити. Мислим да би резултат могао бити 2:0 за нас – прогнозирао је Беатовић. „Партизан“ је одиграо неријешено 1:1, а ми се надамо да ће ове младе наде једног дана имати прилику да играју на великим смотрама фудбала, као што је Лига Европе. Б.МАРКОВИЋ

ОДРЖАНО ПРВО КОЛО ОМЛАДИНСКЕ ЛИГЕ БИХ ЗА БОКСЕРЕ УЗРАСТА ДО 18 ГОДИНА

СОКОЧАНИ ПОНОВО УСПЈЕШНИ

добила меч без борбе.

Боксерски савез Босне и Херцеговине организовао је у Бијељини, 15. септембра, прво коло Омладинске лиге БиХ за боксере узраста до 18 година, а учешће на шампионату узео је и Боксерски клуб „Гласинац“ из Сокоца. Био је ово још један успјешан наступ за соколачке боксере и боксерке, који у посљедње вријеме биљеже само добре резултате.

Такмичари из Сокоца наступили су на Међународном турниру у Сарајеву, 22. и 23. септембра (Лука Вељовић у категорији до 56 кг и Вук Мичић, категорија 64 кг), те Првенству БиХ на Илиџи 26, 27. и 28. септембра.

Боксер Лука Вељовић побиједио је Филипа Меселџију члана БК „Тадија и Слободан Качар“ из Језера и изборио наступ за репрезентацију БиХ. Младенка Чанчар побиједила је Монику Симић из БК „Радник“ из Бијељине, док је Марија Амовић

28

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Слиједи Балканско првенство у Анталији у Турској, које се одржава од 26. октобра до 2. новембра 2019. године. Успјеси такмичара БК „Гласинац“ из Сокоца само су потврда редовног рада и тренинга на којима стичу неопходна искуства и самопоуздање. Ј.СТАНИШИЋ СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

РУКОМЕТНИ КЛУБ „ГЛАСИНАЦ“ СОКОЛАЦ

Учешће на међународном турниру у Високом

У

РК „Гласинац“, након кратке љетње паузе, настављене су активности. Већ се одржавају кондициони тренинзи на стадиону „Бара“, а прво такмичење одржано је 30. августа, на Међународном рукометном љетњем купу „Високо 2019“. Тренер младих рукометаша Јован Боровчанин задовољан је започетим припремама, истичући да их очекује доста обавеза пред јесењи почетак Лиге.

– Дјечаци од 2003. до 2006. годишта већ неколико дана тренирају

на стадиону, а ускоро прелазимо у Спортску дворану. Наш први изазов ове јесени јесте учешће на међународном турниру у Високом. Ово је наше треће гостовање на овом престижном рукометном турниру који окупља двадесетак младих екипа из Србије, Хрватске, Црне Горе и БиХ – истакао је Боровчанин. Када је ријеч о упису нових чланова у соколачки Рукометни клуб, Боровчанин истиче да имају план да у новој школској години одрже неколико показних часова, првенствено дјечацима 2006,

2007. и 2008. годиште, те тако овај спорт приближе млађем нараштају.

– Имамо у плану да посјетимо наше школе, те да са наставницима и учитељима организујемо часове рукомета, како би младима приближили овај спорт. Након тога, сви који изразе жељу да тренирају су добродошли у наш клуб – казао је Боровчанин. Регионална лига за младе рукометаше почиње крајем септембра. Б.МАРКОВИЋ

ПЛЕСНИ КЛУБ „НИКА“ АМБИЦИОЗНО УЛАЗИ У НОВУ СЕЗОНУ

Нови пројекат и мноштво такмичења

Д

оласком јесени и почетком нове школске године и ПК „Ника“ започиње нову такмичарску сезону. Ова плесна година за плесаче соколачког клуба отворена је активним припремама и тренинзима, те уласком у реализацију новог пројекта.

Пројекат „Мјузикл осјећања“ подразумијева бесплатне радионице за јачање животних вјешина кроз плес и форум театар – скуп позоришних вјежби, игара и техника са циљем развијања позоришног језика код свих којима је потпуно или дјелимично одузето право на дијалог. Реализација пројекта почела је 5. септембра и трајаће пет мјесеци, а пројекат обухвата дјецу узраста од једанаест до петнаест година. www.opstinasokolac.net

Основни смисао радионица је да учесници кроз креативни процес стварања тематских плесних кореографија и глуму освијесте своје емоције, науче препознати емоције других и испољавати их на друштвено прихватљиве начине. Пројекат је подржан у оквиру Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану – ReLOaD, који финансира Европска унија, а имплементира Развојни програм уједињених нација. Прошле године смо имали слично искуство. Реализовали смо, такође, у оквиру ReLOaD програма пројекат „Ја сам за плес“ за дјецу предшколског узраста – истакла је предсједница клуба „Ника“ Јована Вујичић. Она је додала да су активности у виду тренинга почеле нешто

facebook.com/opstinasokolac

раније, због припрема за нова такмичења.

- Почетком октобра наступићемо на припремном турниру у Сарајеву, потом квалификационом у Бањалуци, а највећи циљ биће наступ на завршном турниру IDO Grand prix у Скопљу од 15. до 17. новембра. У питању је турнир Свјетске плесне организације, гдје ће учествовати сви државни, европски и свјетски прваци 2019. године из свих плесних стилова – открила је Вујичић. Почетком септембра почео је и упис нових чланова у ПК „Ника“ у Сокоцу, те у Сарајеву, гдје имају своје просторије.

instagram.com/opstinasokolac

Ј.МАРИНКОВИЋ

СПОРТ | рукомет | плес

29

ТРЕЋИ РУМСКИ ПОЛУМАРАТОН

Друго мјесто за Сокочанина Пера Мијатовића

Т

рећи румски полумаратон одржан у суботу, 24. августа, окупио је бројне учеснике из свих балканских земаља. На овој великој смотри дугопругаша и стјецишту љубитеља атлетике и трчања, општину Соколац представљао је ветеран полумаратонских и маратонских трка, наш суграђанин Перо Мијатовић. Према његовим ријечима, услови за трку нису били нимало лаки, али је ипак успио да полумаратонску трку заврши као други.

– Oво је моје друго учешће на полумаратону у Руми. Такмичио сам се прије три године, други сам прескочио јер сам имао заказане трке, а ове године сам се поново пријавио. Лијепе утиске сам понио са првог гостовања. Ове године, због отежених временских услова, полумаратонци су морали бити спартански припремљени за трку. Температура је била висока, између 33 и 35 степени, што изискује додатни физички напор. Захваљујући доброј припремљености истрчао

ИНФО

сам трку. Због недостатка оптималних услова нико од учесника није постигао репрезентативан резултат и вријеме које иначе остварујемо када су услови за трчање повољнији. У конкуренцији више од 130 полумаратонаца у укупном пласману заузео сам друго мјесто, док сам у укупном пласману био 65. Задовољан сам резултатом, који показује да и ове године успијевам да задржим континуитет – истакао је Мијатовић. Током јесени одржавају се бројни маратони и полумаратони, како у окружењу, тако и широм свијета. Соколачког маратонца очекују нови наступи. У мјесецу октобру трчаће на традиционалном полумаратону у Крагујевцу, а прије тога, како каже, окушаће се у тркама које се организују широм БиХ.

– До сада у БиХ није било сличних такмичења. Тај тренд се мијења у посљедње вријеме. Свјетски маратони још увијек расту у смислу масовности и ширења рекреативног

и такмичарског спорта. Још увијек успијевају да окупе чак и шездесет хиљада стартера. То је велики изазов и чудесна организација. Раритет је и посебан догађај када вас на једном мјесту прати преко 900 000 гледалаца, као што је био случај на маратону у Ротердаму – нагласио је Мијатовић. Перо истиче да редовно тренира на стадиону Бара у Сокоцу. Напомиње да наш град има изванредне услове за припреме свих спортиста.

– Жао ми је што се више људи не бави спортом. Имамо идеалне услове и лијепо уређене стазе. Надам се да ће се створити могућност да угостимо бројне атлете које су изразиле велико одушевљење нашим стадионом током одржавања протеклих МОСИ. Неопходно је да чувамо и што више промовишемо то што имамо – казао је Мијатовић. Перо Мијатовић је за осам година ветеранске атлетике истрчао преко 30 полумаратона, 11 маратона и свих осталих – стадионских, брдских и трка уз степенице. Како каже посједује стотињак медаља и десетину пехара, које чува као најдрже успомене на многобројне истрчане километре. Б.МАРКОВИЋ

12. ШТРАПАРИЈАДА НА РАВНОЈ РОМАНИЈИ

ГРЛА НИКОЛЕ ЛИЗДЕКА НАЈБОЉА У СРЕДЊОЈ КАТЕГОРИЈИ У недјељу 8. августа, на Равној Романији је, по дванаести пут, одржана традиционална манифестација Штрапаријада „Равна Романија“ – такмичење коња парова у вучи балвана. Коњи „Дрводекса“ и „Гас Петрола“ из Мркоњић Града били су најбољи у тешкој категорији, а власници су освојили награду од 1.400 КМ. У средњој категорији најбоља су била грла домаћина Николе Лиздека, а награда је била у висини од 1.300 марака, док је у лакој категорији награда од 1.100 КМ такође припала власницима грла „Дрводекса” и „Гас Петрола”. Укупан наградни фонд износио је 8.000 КМ, а такмичило се тридесет пари коња из Србије, Хрватске, Федерација Босне и Херцеговине и Републике Српске. Манифестацију су испратили бројни гледаоци са простора Сарајевско-романијске регије, Републике Српске и региона. Организатори 12. штрапаријаде „Равна Романија” су Миле и Никола Лиздек, уз подршку општине Соколац и Шумског газдинства „Романија”.

30

СПОРТ

СЕПТЕМБАР 2019.

БРОЈ 249

Соколачка разгледница /септембар 2019./