Sokolačke novine br.240| oktobar 2018. by Соколац-срце Романије

ЈКП “СОКОЛАЦ”: У НОВУ ГРИЈНУ СЕЗОНУ УШЛИ СПРЕМНИЈЕ НЕГО ПРЕТХОДНЕ ГОДИНЕ

СТРАНА 9.

ПРЕДСТАВНИЦИ УН ФАО У ПОСЈЕТИ ОПШТИНИ СОКОЛАЦ

ПАРАФИРАН „ОКВИР ПРОГРАМИРАЊА ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗА ХРАНУ И ПОЉОПРИВРЕДУ ЗА БИХ ЗА ПЕРИОД 2018-2021“ ИНТЕРВЈУ: ДР АДРИЈАНА СТАНАР

СТРАНА 16-17.

ЛИЦА РОМАНИЈА: МИЛОШ ПАУНИЋ

СТРАНА 18-19.

СТРАНА 8.

СТРАНА 14-15.

ТЦ „ЗОНА“ Д.О.О. - ПЈ „ФАРМА РОМАНИЈА“ СОКОЛАЦ

СТРАНА 10.

СТРАНА 6.

Велики планови за наредну годину

ДРУШТВО: РАЗГОВОР СА ОГЊЕНОМ БАКМАЗОМ 14. РЕДОВНА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

Усвојена Одлука ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ПРИВРЕДУ И о кредитном ФИНАНСИЈЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ задужењу за Бројни пројекти дају капитална улагања

видљиве резултате

ОБИЉЕЖЕНА ДЈЕЧИЈА НЕДЈЕЉА У СОКОЦУ

“Вјерујем у себе”

СТРАНА 13.

СТРАНА 5.

САДРЖАЈ

БРОЈ 240

ОКТОБАР 2018.

ИЗДВАЈАМО /// ИМПРЕСУМ

ОСНИВАЧ Општина Соколац ИЗДАВАЧ Јавно предузеће “Инфо центар” Соколац Гласиначка бб, 71350 Соколац

ЗА ИЗДАВАЧА Зорица Мирјанић НАСТАВАК ПРОЈЕКАТА У ВРИЈЕДНОСТИ 1.264.250 КМ

Потписан Уговор о извођењу радова на реализацији Компоненте III канализационе мреже ДРУШТВО 11 Запажени радови соколачких удружења

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

ИНТЕРВЈУ 16-17 Др Адријана Станар: Здравствено особље преоптерећено послом

18-19 Сви путеви живота

враћали су га на родну Романију

Гдје год би ишао и одлазио са нестрпљењем је журио да се врати. За њега је Соколац дивно мјесто, дивних људи, само што смо негдје успут заборавили да их препознајемо.

i.centar@hotmail.com www.opstinasokolac.net

ЛЕКТОР Јадранка Јанковић КОНТАКТ Телефон 057/448-216 Факс 057/448-205 E-mail i.centar@hotmail.com ИНТЕРНЕТ АДРЕСА www.opstinasokolac.net ШТАМПА СЗГР “Штампарија” Соколац Рјешењем Министарства информација Републике Српске број: 01 -56 / 95 од 16.2.1995. године лист је уписан у регистар јавних гласила под редним бројем 93.

КУЛТУРА 21 Позориште дошло и у наш град

СПОРТ 29 Уприличено дружење са ФК “Младост” и ФК “Сарајево”

ИНФОРМАТИЧКО ГРАФИЧКИ СЕКТОР Драган Реновица

САРАДНИЦИ Јадранка Јанковић Миливоје Јанковић

НА КАФИ СА 20 Драганом Мусладин, уредником забавно-музичког прогама БН ТВ

КЊИЖЕВНИ КУТАК 23 Херцеговачке кише

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Јелена Маринковић

РЕДАКЦИЈА Бојана Арбиња Ведрана Реновица Јелена Станишић

ДРУШТВО 11 У порти Храма Романијске Лазарице подигнута чесма посвећена Микајилу Дубовини ДРУШТВО 12 Међународни научни богословски скуп „Свети Јован Златоусти“

ДИРЕКТОР Зорица Мирјанић

14-15 Нову

школску 2018/2019. годину похађаће 600 студената

facebook.com/opstinasokolac

21 Друга

награда за ликовни рад Банета Симића

Техником графике представио је лик жене – Романијке, и тако описао тежак живот жена нашег краја.

twitter.com/opstinasokolac

Соколачке новине излазе једном мјесечно. Редакција Соколачких новина не одговара за садржај огласа. Ниједан текст, фотографија и илустрација не смију се ни на који начин преузимати или јавно публиковати без писмене дозволе издавача.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

УВОДНИК

ПИШЕ ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ директор

Драги наши читаоци, Иза нас је Михољско љето у коме смо неизмјерно уживали, иако се неком од дана овога љета омакло, па је фрцао и први снијег на Романији, који се, срећом, није задржао. Услиједило је и Бабље љето, о коме се, што не чуди, мало зна на овим просторима. То је феномен у метеоролошкој науци који описује појаву када се лијепо вријеме задржи након Михољског љета, тј. између Свете Петке (27. октобар) и Митровдана (8. новембар). Свикли на „феномене“ куд год се окренемо, овај временски дође као кап у мору. Мало муке задаје помјерање казаљки сата, па мрак током облачних дана стиже већ у пет поподне, у потпуном нескладу са високим температурама и потребом да се дуже борави напољу. И око тога се дигла прашина. Најављено је укидање те праксе у ЕУ. Да ли ћемо у наредном периоду трајно задржати ово зимско рачунање времена или прећи на љетње? Ова тема је много гдје већ превазиђена, а ми и даље „рачунамо“. Иако би у одлучивању најбитнији фактор требало да буде географска одредница, вјероватно је да ће одлучивати политички, демографски и многи други фактори. А ако се деси најављено укидање љетњег и зимског рачунања времена на цијелом континенту, уз остављену могућност свакој држави да одреди које ће трајно задржати, ето нових проблема. Ту су, као и у много чему, могуће све опције. Помјерање казаљки на сату посебно тешко пада старијим становницима. У овом стресном и брзом живљењу, колико је сати по „старом“ и „новом“ они још данима помињу, сјећајући се, са сјетом, да су се некада пјевци оглашавали у три ујутро, а устајало кад сунце изађе. Подне је било кад је сунце у зениту и није ту било полемисања. Данас је све другачије. Устаје се са звуком аларма, свануло-не свануло, а пјевци се ријетко гдје огласе и у сеоским срединама. Сунце се и у подне зна сакрити иза облака, ко да га је срамота што није гдје би требало бити. Природне појаве још имају образа. О људима би, на ту тему, могли нашироко причати. Нема толико мјеста у овом Уводнику, а и чему? Зима се ближи, биће и снијега, а „не пада снијег да покрије бријег, већ да свака звјерка свој траг покаже“. Ни то није далеко.

У Сокоцу је грађевинска сезона у пуном јеку, радови напредују. Са пар фотографија доносимо вам октобарску разгледницу. О осталим дешавањима читајте на страницама новина које су пред вама. До новог сусрета у новембарском броју, срдачно вас поздрављам.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

АКТУЕЛНОСТИ

ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ /// ИЗ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

14. РЕДОВНА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

Радија Источно Сарајево, а у наредном периоду Регулаторна агенција за комуникације требало би да распише конкурс за додјелу фреквенција, гдје ће се пријавити са већ спремном документацијом. Усвојена је и Информација о функционисању јавних комуналних предузећа, одржавању чистоће и управљању отпадом на подручју града. Шеф Клуба одборника ДНС-а Александар Главаш рекао је да је њихов став да је неопходно формирање регионалне градске депоније, јер се отпад на подручју града одлаже неадекватно. Главаш је навео да је Клуб одборника ДНС-а подржао приједлог одлуке о

Усвојена Одлука о кредитном задужењу за капитална улагања ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА

bojanaarbinja02@gmail.com

а дневном реду 14. редовне сједнице Скупштине Града Источно Сарајево, која је одржана 30.октобра, нашло се десет тачака. Без веће расправе усвојена је Одлука о кредитном задужењу града од 5.286.500 КМ за финансирање капиталних пројеката на подручју свих шест општина у саставу града. Дио новца биће утрошен на рефинансирање главнице постојећег дугорочног кредита, док ће остатак бити расподијељен на остале значајне пројекте. Заједнички став свих одборника је тај да је суфицит равномјерно распоређен на све општине, што је доказ политичке зрелости и транспарентног рада. Градоначелник града Источно Сарајево Ненад Вуковић у свом обраћању медијима истакао је задовољство што је ова одлука наишла на одобравање већине одборника. - Пројекти на које ће бити усмјерена пажња у наредном периоду

www.opstinasokolac.net

су реконструкција улица на подручју општина у саставу града, за коју ће бити издвојено 800.000 КМ, а око 350.000 КМ биће утрошено за изградњу улице у Источном Новом Сарајеву и за помоћ у изградњи зграде Гимназије. За изградњу атлетске стазе на Палама планирано је 350.000 КМ. По 300.000 КМ биће издвојено за израду пројекта и помоћ Митрополији дабробосанској. За пројекат Зимске олимпијаде младих – ЕЈОФ предвиђено је 250.000 КМ, а по 200.000 КМ за санацију депоније у Трнову – Крупачке стијене и за реконструкцију објекта Културног центра Пале. Додатних 150.000 КМ намијењено је за завршетак објеката ватрогасног дома у Источном Старом Граду – казао је Вуковић. Усвојен је и Извјештај о извршењу буџета града за шест мјесеци ове године у износу од 4.488.718 КМ, што је 46,40 одсто од планираног буџета за ову годину од 9.674.500 КМ. Осврћући се на Информацију о стању у области информисања Вуковић је истакао да ће ускоро почети интернет емитовање

facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

капиталним улагањима на подручју града, али да сматра да није реално да се ти пројекти реализују у овој години. Дамјан Шкипина, шеф Клуба одборника СНСД-а, истакао је да се не може говорити о остварењу суфицита у буџету када се зна да нису исплаћене стипендије, грантови за културу и средства за ЕЈОФ. Сугестија његовог посланичког клуба је да се усвоји закључак о формирању радне групе одборника која би разматрала идеју везану за сортирање и рециклажу отпада у наредном периоду. У име Одјељења за просторно уређење, саобраћај и стамбено-комуналне послове новинарима се обратио Небојша Џебо. Његов став је да је неопходно направити студију економске оправданости формирања санитарне депоније комуналног отпада за потребе свих шест општина града. Сматра да је ово једно од горућих питања, те да је неопходно што прије усагласити ставове са свим начелницима општина у саставу града, како би се ријешила ова проблематика.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ПРИВРЕДУ И ФИНАНСИЈЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

Бројни пројекти дају видљиве резултате

пштина Соколац својим дјеловањем и учешћем у бројним пројектима ствара боље и пријатније мјесто за живот. Многи пројекти, чија је реализација у току, дају видљиве резултате, неки су завршени, а након успјешног посла, нема заустављања, већ се аплицирају нови. Из Одјељења за привреду и финансије подијелили су са нама најсвјежије податке. Донацијом Владе Србије општини Соколац додијељена су средства у износу од 300.000 КМ.

- Од тих средстава до сада је реализовано сљедеће: изградња дијела система водоснабдијевања у општини Соколац – крак 47 и крак 48, укупне вриједности радова 68.404 КМ, изградња дијела система водоснабдијевања – крак 18, 19, 20, 49, и крак од базена Врхбарје до Доњих Обртића, вриједности 41.453 КМ, те вањско уређење зграде за алтернативни смјештај, вриједности 56.584 КМ. У оквиру датих 300.000 марака, у току су сљедећи пројекти: опремање мртвачнице на Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ у вриједности 23.376 КМ, и радови су при крају, те вањско уређење мртвачнице и гробља, вриједности 28.869 марака, и ти радови тек треба да почну. Од укупне цифре остало је још неутрошених 110.000, а средства ће бити утрошена у кућне прикључке на системе водоснабдијевања, које граниче са општином Соколац, гдје су пројекти завршени. Документација је урађена, а у зависности од временских услова видјећемо хоће ли се са радовима кренути ове или сљедеће године – рекао је Митар Пржуљ, начелник Одјељења за привреду и финансије општине Соколац. Два веома значајна и актуелна пројекта, чији радови зависе такође од временских услова, реализују се у сарадњи са Министарством за избјегла

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

и расељена лица БиХ и Фондом за повратак БиХ, који су обезбиједили средства од 60.000 марака. - Ријеч је о асфалтирању регионалног пута Соколац–Олово, преко Ишерић брда. Извођач радова је а.д. „Романијапутеви“. Други пројекат који се реализује из истих извора је асфалтирање улица у насељу Брезјак, укупне вриједности 45.000 КМ, гдје општина Соколац учествује са 15.000. Позив је расписан, конкурентски поступак траје петнаест дана – појаснио је Пржуљ. Пројекат „Повећање енергетске ефикасности објекта ЈУ Основна школа „Соколац“, спроводи се у сарадњи са Развојним програм Уједињених нација (УНДП). - Вриједност пројекта је 350.000 КМ, а односи се на замјену крова, фасаде и утопљавање зидова. Радови би требало ускоро да почну, уколико дозволе временске прилике. Када говоримо о програму УНДП-а, гдје стално постоје позиви на аплицирање, морам додати да смо ове године кандидовали Дом здравља „Др Љубомир Ћеранић“ и Установу за предшколско васпитање и образовање, те сада очекујемо одговор који ће од пројeката бити прихваћен – казао је он. Из Одјељења за привреду и финансије подсјећају да се један од најважнијих пројеката локалне заједнице односи на изградњу канализационе мреже у насељу Подроманија, тачније мјесту Кула. - Ради се о 250 прикључака за правна и физичка лица. Тендерска процедура је завршена, изабран је извођач радова, а у питању је позната и озбиљна фирма „Хигра“ д.о.о. из Бијељине. Потписан је уговор са извођачем, рок за завршетак радова је годину дана, а у зависности

од временских услова кренуће се у реализацију ове јесени или на прољеће сљедеће године. Укупна вриједност пројекта је 1.264.250 КМ – истакао је начелник Одјељења за привреду и финансије Митар Пржуљ. Међу капиталним пројектима општине Соколац је „Систем даљинског гријања на биомасу са когенерацијом“, који се спроводи дуже вријеме у сарадњи са Владом РС и Министарством финансија, чији су представници чланови комисије која води поступак. Пројекат је тренутно у фази дијалога јавно-приватног партнерства. - Недавно смо преговарали са понуђачем, односно представницима „Двокут про“ из Сарајева и „Политехник“ из Аустрије. На радном састанку, дефинисали смо неколико кључних питања, које треба разјаснити, прије добијања коначне понуде – додао је Пржуљ. Ништа мање нису значајни пројекти Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану (ReLOaD), које имплементира УНДП. - У оквиру овогодишњег јавног позива ушли смо у реализацију четири пројекта, који вриједе 116.112 КМ, од чега је учешће општине Соколац са 27.826 КМ. Пројекат у којем учествује Културно-умјетичко друштво „Завичај“ односи се на заштиту културног насљеђа Романије, док је Плесни клуб „Ника“ дио пројекта „Ја сам за плес“. У трећи пројекат „Враћање у природу“ укључено је Планинарско друштво „Гласинац“, а можемо се похвалити да је пројекат под називом „100 година фудбала у Сокоцу“, који има највећу вриједност, успјешно реализован – истиче он. По окончању поменута четири пројекта, сљедеће године биће расписани нови позиви, на који ће, по споразуму, невладине организације моћи аплицирати уз учешће општине Соколац. ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

ПОТПИСАН УГОВОР О ИЗВОЂЕЊУ РАДОВА НА РЕАЛИЗАЦИЈИ КОМПОНЕНТЕ III КАНАЛИЗАЦИОНЕ МРЕЖЕ

Наставак пројеката чија је вриједност 1.264.250 конвертибилних марака

У оквиру пројекта „Снабдијевање водом и канализација у општини Соколац“ начелник општине Милован Бјелица и директор фирме „Хигра“ из Бијељине Драган Сарић потписали су 29. октобра Уговор о извођењу радова на реализацији Компоненте три. Наставак пројеката чија је вриједност 1.264.250 конвертибилних марака, подразумијева изградњу главног колектора канализационог система Подроманија–Бјелосављевићи, укупне дужине 14 километара. Општина Соколац, како каже начелник Бјелица, у сарадњи са Министарством финансија Републике Српске и Тимом за управљање пројектом Водовод и канализација РС на пројекту активно ради шест година. - Потписивање уговора на овом

задужење, два милиона и сто грант средства а девет стотина хиљада је учешће локалне заједнице – рекао је Бјелица.

Завршетак радова до јесени 2019.године

дијелу пројекта, као и два подпројекта канализационе мреже у Брезјаку и на Мајданима, наставак је сарадње са предузећем д.о.о „Хигра“ из Бијељине – фирма која је била одабрани извођач радова и на Компоненти два. Средства су обезбјеђена кредитним аранжманом са Европском развојном банком. Општина је на располагању имала око шест милиона конвертибилних марака од чега су три милиона кредино

Према ријечима извођача радова директора Сарића, радови ће почети у складу са временским условима, али ће бити сигурно завршени до јесени наредне године. У плану је да се уради главни колектор Подроманија– Мајдани–рјечица Решетница, гдје ће бити пумпна станица која ће привремено препумпавати воду у Решетницу. Ради се о прикупљању отпадних вода чија би коначна фаза била изградња постројења за пречишћавање. В.РЕНОВИЦА

НАСТАВЉАЈУ СЕ РЕДОВНЕ АКТИВНОСТИ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ ЛОКАЛНИХ ПУТЕВА

Након Подроманије механизација предузећа „Романијапутеви“ у селу Ступањ

оквиру редовних активности пред предстојећу зимску сезону општина Соколац и предузеће „Романијапутеви“ врше редовну реконструкцију и насипање путева на подручју локалне заједнице. Након санације путева у протеклом периоду на подручју Подроманије – села Вражићи и Дикаљи, радници поменутог предузећа врше поправку у селу Ступањ на путу који спаја мјесне заједнице Каљина и Кнежина. Према ријечима потпредсједника Скупштине општине Соколац Огњена Војиновића познато је да су на овим просторима зиме хладне и са пуно снијега, па је неопходно извршити санацију путева прије наступајуће зимске сезоне.

– Подроманија се сврстава у ред насељенијих мјесних заједница у општини Соколац. Овом акцијом настојимо да становницима олакшамо предстојећу зиму редовним одржавањем и насипањем локалних путева. Наша општина у складу са својим могућностима настоји да одржава путеве, јер је познато да нема довољну подршку ресорног Министарства – истакао је Војиновић. Становници Подроманије задовољни су проведеном акцијом, те су радо помогли радницима у обављању www.opstinasokolac.net

Дипломирани инжењер саобраћаја Младен Форцан, рекао је да „Романијапутеви“ настављају са активностима у сусрет предстојећој зимској сезони.

посла. Један од њих је и мјештанин Подроманије Драган Глуховић. – Санирање пута нам пуно значи, с обзиром на то да су временске непогоде у претходном периоду направиле штету. На инсистирање становника наше мјесне заједнице дошло је до реализације ове акције, на чему смо захвални руководству

општине Соколац. Похвалио бих и извођаче радова који су одлично обавили свој дио посла. Надам се да ће се у будућности пронаћи средства како би се овај пут асфалтирао – казао је Глуховић.

facebook.com/opstinasokolac

youtube.com/opstinasokolac

– Поред села Ступањ, имамо у плану поправку путева према селима Калиманићи, Жуљ и још пар релација. Мјештани насеља могу бити увјерени да насипање путева није изборни трик, већ се све ради у склопу редовних активности на територији општине Соколац – навео је Форцан, те додао да је на терену механизација и да ће мјештани бити задовољни. Један од мјештана села Анђелко Тодоровић, рекао нам је да ће сада након поправке приступ селима бити много лакши, јер је пут био у јако лошем стању.

– Захвални смо што је дошао ред и на наш дио пута. Вјерујем да ће за поправку требати мало више времена јер су неке дионице у лошем стању, али ће у наредном периоду Делићи, Крсмановићи, Тодоровићи, као и остале комшије, имати олакшан приступ својим кућама – рекао је Тодоровић. Укупна дужина макадамског пута између двије мјесне заједнице износи око седам километара. Б.АРБИЊА & В.РЕНОВИЦА

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

ПРЕДСТАВНИЦИ УН ФАО У ПОСЈЕТИ ОПШТИНИ СОКОЛАЦ

Парафиран „Оквир програмирања организације за храну и пољопривреду за БиХ за период 2018-2021“ ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

jelena.marinkovic2808@gmail.com

Читалац репортер

амјеник регионалног представника Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација Јурико Шођи са сарадницима и помоћник министра спољне трговине и економских односа БиХ Душан Нешковић посјетили су 03. октобра општину Соколац и Центар за унапређење пољопривреде у брдскопланинском подручју. Претходно је, истог дана, у Сарајеву са министром спољне трговине и економских односа БиХ Мирком Шаровићем парафиран „Оквир програмирања Организације за храну и пољопривреду за Босну и Херцеговину за период 2018–2021“. Укупни ресурси потребни за спровођење Оквира програмирања износе око шест милиона америчких долара. Замјеник регионалног представника Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација Јурико Шођи рекла је да је ФАО у посљедње вријеме усмјерен на БиХ, и то на пружање техничке помоћи, узгој усјева, смањивање ризика од катастрофа, прилагођавање климатским

промјенама и заштиту околине. - ФАО је организација која се заснива на глобално стеченим знањима и из тог аспекта овај Центар у Сокоцу је за нас веома интересантан, зато што представља мјесто на којем ће се размјењивати информације знања и искуства не само на локалном и нивоу БиХ већ на регионалном нивоу – истакла је Шођи. - Организација ФАО подржава активности, обезбјеђујући финансијска средства. Министарству је „Ревитализација Центра у брдскопланинском подручју“ један од приоритетних пројеката. Природне ресурсе, којима располаже ово подручје, треба ставити у функцију, а све у циљу задржавања становништва. Преко Центра у Сокоцу, могла би се пренијети богата знања стручњака из ФАО-а свим људима, који желе да се баве пољопривредном производњом у БиХ – истакао је помоћник министра спољне трговине и економских односа БиХ Душан Нешковић. Локално руководство и представници пољопривредних удружења изразили су задовољство што је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација препознала природне ресурсе

- Дужи период радимо на овом пројекту и много тога је учињено када је ријеч о ревитализацији Центра. Активности се настављају у сарадњи са предприступним фондом Европске уније, ФАО-ом, највишим нивоима власти РС и БиХ. Ово је примјер како се може у сарадњи са међународним организацијама и свим нивоима власти доћи до циља – поручио је начелник општине Соколац Милован Бјелица. Центар за унапређење пољопривреде у брдско-планинском подручју у Сокоцу представљаће нуклеус развоја пољопривреде не само у општини Соколац већ и шире. Мислим да је ово огроман помак, јер ће пољопривредници и студенти моћи стећи драгоцјено знање и искуства – казао је Ново Мотика, инжењер пољопривреде и представник Удржења пољопривредних произвођача „Соланум продукт“ Рогатица. Пројекат „Ревитализација Центра за унапређење пољопривреде у брдскопланинском подручју“ спроводи се дуже од пет година. У марту мјесецу је опремљен са дијелом механизације за сјетву и процес производње.

Интересантну фотографију коју желите да подијелите са нама можете слати електронском поштом на i.centar@hotmail.com или путем електронског формулара на линку www.opstinasokolac.net/citalac-reporter

Село Подпећине (2014.година) Фото: Јелена Живковић

овог подручја.

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

Соколац (јануар, 2015.године) Фото: Драгиша Цуровић

Соколовићи (јануар, 2016.године) Фото: Ђорђе Ћеранић

ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ “СОКОЛАЦ”

У нову гријну сезону ушли спремније него претходне године

рема плану и програму, у складу са законском регулативом, у Сокоцу је 15. октобра, уредно почела нова 2018/2019. гријна сезона. Јавно комунално предузеће Соколац у нову сезону ушло је спремније него претходне, обезбиједивши довољну количину енергената. Није занемарљив допринос поменутог предузећа на уређењу зелених површина и града. Директор ЈКП „Соколац“ Дејан Томић рекао је да су током љета завршене санације кварова, који су уочени на крају прошле сезоне.

- Већ на прољеће кренули смо са припремама и санацијом, чиме смо озбиљније ушли у нову гријну сезону. У првим данима мјесеца октобра, имали смо одређене захвате унутар постројења, односно извршили смо хемијско чишћење ради ослобађања велике количине каменца у цијевима, и то је редовна годишња активност. Извршили смо провјеру котла, да не би дошло до евентуалног пуцања. Такође, имали смо поправку на вентилационом колу и сигурносним вентилима – казао је Томић, и додао, да је почетком мјесеца извршена хладна проба. - Тренутно смо задовољни стањем мреже, али морамо узети у обзир да је постројење прилично дотрајало. Основни енергенти које користимо у топлани су пилански и дрвни отпад, сјечка и пиљевина. Располажемо великом количином енергената, захваљујући ШГ „Романија“ и дрвопрерађивачима, који су на вријеме извршили испоруку 10. новембра 2018. године навршава се година дана од смрти драге нам

РАДМИЛЕ (НОВИЦЕ) ПАВЛОВИЋ рођ.Ђурковић (1944 - 2017) Драго Радо много нам недостајеш. Заувијек ћеш остати у нашим срцима.

Сестра Вера са породицом

– истичу у ЈКП „Соколац“. Поред дистрибуције топлотне енергије, дјелатности овог предузећа су: одвоз смећа, чишћење и уређење града, те одржавање и продаја гробних мјеста. - Током љетњег периода редовно смо одржавали зелене површине, а потрудили смо се да уредимо дјечије игралиште у улици Радомира Нешковића, које је било у веома лошем стању. На Равној Романији, у кругу манастира Соколица, имали смо активности око постављања помоћних објеката, а извршили смо и поправку Споменика солунским добровољцима у улици Цара Лазара. Уз подршку општине, стигли смо до завршетка радова на мртвачници у градском гробљу, а једна од редовних активности је и обезбјеђење гробних мјеста. У сарадњи са начелником општине Милованом Бјелицом и Спортским друштвом, започели смо реконструкцију стадиона „Бара“, у оквиру припрема за предстојеће МОСИ 2019. године – подсјетио је Томић. Руководство ЈКП „Соколац“ дало је финансијску подршку у реконструкцији стадиона, ставило на располагање радну снагу; и сам директор учествовао је у извођењу радова, што је становништво града препознало и похвалило. Ипак, већ годинама уназад сусрећу се са великим проблемом, а то је мали проценат наплате услуга. - Шест година се носимо са потраживањем дуга. Тренутно, потраживања за услуге испоруке топлотне енергије износе 367.552 марке, а за одвоз комуналног отпада 157.940 КМ – открио је директор у ЈКП „Соколац“ истичући да, и поред тога, предузеће позитивно послује. Он је апеловао на кориснике услуга да измире своје обавезе, како би предузеће могло наставити да уредно обавља своје послове, и поручио да цијене услуга остају исте као прошле године. Јавно комунално предузеће „Соколац“ основано је скупштинском одлуком 2013. године. Ј.МАРИНКОВИЋ

7. новембра 2018. године навршава се четрнаест година од смрти нашег драгог

МИЛОША (РАЈКА) КОВАЧЕВИЋА

(1945 - 1994)

Оставио ти траг који се не брише, доброту која се не заборавља, тугу која не пролази.

супруга Милена и син Младен

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

15. октобра 2018. године навршила се година дана од смрти нашег драгог супруга и оца

РАСКА (ДАНИЛА) ГРУЈИЋА (1963 - 2017) Поносни смо што смо те имали и чуваћемо те заувијек у нашим срцима.

Твоји најмилији супруга Оливера, син Млађен и кћерка Дргица

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

ПРИВРЕДА СОКОЦА И РОМАНИЈЕ

ТЦ „ЗОНА“ Д.О.О. - ПЈ „ФАРМА РОМАНИЈА“ СОКОЛАЦ

Велики планови за наредну годину

оред бројних благодети које нуди природно станиште Романије, бројних потенцијала за успјешно бављење пољопривредном производњом, ријетки су они који се одлуче на овај корак. ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА bojanaarbinja02@gmail.com

Према ријечима руководиоца ПЈ “Фарма Романија” Соколац, Николе Планинчића, сваке године настоје да нешто унаприједе. Уз уложени труд и помоћ надлежних, нада се да ће остварити зацртане планове за наредну годину.

– Уз помоћ руководства општине Соколац, одобрена нам је концесија на обрадиво земљиште за наредних петнаест година. Расположиво земљиште смо настојали да искористимо на најбољи могући начин. Да смо у томе успјели говори податак да већ двије године узгајамо кукуруз, житарице, траве и остале културе и да остварујемо задовољавајуће приносе. Наредне године, на прољеће, планирамо да отпочнемо узгој крава. На нашој фарми требале би се наћи 64 краве. Током зиме послови не престају, тако да смо већ почели са реновирањем и припремом постојећих објекта – истакао је Планинчић. План је да у наредне четири године додатно прошире своје капацитете и да се на Фарми узгаја око двије стотине грла. Поред уређења просторија за узгој, реконструисаће се и зграда управе, чија ће намјена бити смјештај радника. Прошле године посијане су дјетелинско-травне смјесе које су оствариле одличан принос. Површине засијане травама остаће и наредних година, до момента када ће их замијенити нове културе. Планинчић истиче да су и приноси кукуруза задовољавајући, те да је искористивост велика посебно у зимским данима. Истиче да су приноси, упркос лошим временским условима који су обиљежили ову годину, ипак добри.

– Поред свих тешкоћа са којима се сусрећемо у раду, напредак је видљив. Агро-техничку подршку нам пружа и Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди као и руководство општине, које подржава наш рад од самог почетка. Иако је потребно доста улагања и одрицања, од пољопривреде се може живјети. Неопходно је пратити модернизацију производње и технологије, како би што мање заостајали за земљама региона – казао је Планинчић. Поред фарме у Подроманији надомак Сокоца, ТЦ „ЗОНА“ посједује и фарму која се налази на Хан Краму. Ту се узгаја око три стотине грла, по систему крава–теле. План је да се у наредном периоду посвете властитој производњи и узгоју јунади.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

ДРУШТВО “ПОСТАТИ ЧОВЈЕК ЈЕ ЉЕПШЕ НЕГО ПОСТАТИ КРАЉ”

САЈАМ ЖЕНСКОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА У САРАЈЕВУ

Запажени радови соколачких удружења

организацији предузетница из Сарајева и Источног Сарајева, а уз подршку Мисије OSCE-а у БиХ и Развојне агенције Источно Сарајево, у сриједу 17. октобра, у пословном центру UNITIC у Сарајеву, одржан je Сајам женског предузетништва на којем је тридесетак жена представило разноврсну палету производа – од хране и напитака, до ручних радова и умјетничких дјела. Осим продаје, циљ сајма био је повезивање и размјена искустава. Своје радове успјешно су представила и удружења из Сокоца: Удружење грађана „Аурора“ и Удружење жена „Соколица“. Сајам је отворио шеф Мисије OSCE-а у БиХ, Брус Бертон који је истакао да је ово

прилика да се жене повежу међусобно, али и да остваре контакте са неким предузећима, да размијене искуства и науче нешто ново . – Треба радити на побољшању економских прилика за учешће жена у функционисању заједница – казао је Бертон. Сајму је у име Градске развојне агенције Источно Сарајево присуствовала и директор агенције Младенка Пандуревић са сарадницима. – Градска развојна агенција је у протеклом периоду имала низ заједничких састанака са представницима OSCE-а, када је договорено одржавање овог сајма

који је продајног карактера. Жене су препознале његов значај, што показује присуство бројних удружења са ове регије – истакла је Пандуревић. Роксанда Мичић, предсједница Удружења „Пробуди се“ из Источног Сарајева, казала је да њихово удружење броји око 80 чланова и да се баве различитим активностима. – Наши пољопривредни производи произведени су на традиционалан начин, односно без употребе агротехничких мјера, што значи да наши купци уживају у органском воћу и поврћу. Такође, осим традиционалних рукотворина попут плетења, везења, хеклања и филцања, изложили смо и предмете направљене обрадом дрвета, рециклажом или декупаж техником – истакла је Мичић. Учеснице су истакле да је све оно чиме се баве још увијек више домаћа радиност него предузетништво, те да је потребно да се више ради како би жене могле да се баве производњом и продајом и да на тај начин остваре један од циљева, а то је економско оснаживање и финансијска Б.АРБИЊА добит.

У ПОРТИ ХРАМА РОМАНИЈСКЕ ЛАЗАРИЦЕ ПОДИГНУТА ЧЕСМА ПОСВЕЋЕНА МИКАЈИЛУ ДУБОВИНИ

ЧЕСМА ПРАВДЕ БОЖИЈЕ

а доброчинство нема кратак вијек трајања свједочи нам ова прича. У порти Храма Романијске Лазарице, недавно је на иницијативу митрополита дабробосанског господина Хризостома подигнута чесма, посвећена Микајилу Дубовини, предсједнику Црквеног одбора општине Соколац од 1947. године до смрти 1973. Он се у најтежа времена залагао за опстанак цркве и вјере, а у знак захвалности за заслуге, подигнуто му је обиљежје. Изградњу чесме финансирао је Горан Дубовина, унук Микајила. Како је рекао старјешина Храма Романијске Лазарице протојереј Илија Чупић, ово је чесма правде Божије.

– У вријеме када на овим просторима Црква није смјела служити за богослужбене употребе, када људи из страха од комунистичке власти нису смјели прослављати славу, покојни Микајило Дубовина имао је храбрости да прихвати дужност предсједника

10www.opstinasokolac.net

Црквеног одбора општине Соколац. Он је бринуо о цркви све до доласка првог свештеника 1974. године. Микајило је ишао у Рогатицу да моли проту Милосава Видаковића, чији је син Младен данас свештеник у Сокоцу, да дође на Романију. Господин Дубовина је заједно са другим члановима одбора носио терет живота тог времена – рекао је отац Илија. Кажу да је највећи благослов у животу напојити жедног, јер је жеђ нешто што је најтеже трпјети у животу, а према ријечима оца Илије, по уласку у двориште

facebook.com/opstinasokolac

Цркве Светог пророка Илије, сви могу утолити и физичку и духовну жеђ. Он је додао да ова чесма не представља само подсјетник на тешка времена, већ је одраз захвалности.

– Трудимо се да изградњом помена искажемо захвалност људима, који су чинили доброчинства. Можемо рећи да је ово подстрек другима да, чинећи добро Цркви Божијој, примају благослов Божији, а Бог троструко враћа човјеку – поручио је старјешина Храма Романијске Лазарице. На предњем дијелу чесме постављена је икона Светог Игњатија Богоносца, јер је то крсна слава породице Дубовина, а на полеђини текст коме је она посвећена. Ј.МАРИНКОВИЋ

instagram.com/opstinasokolac

ДРУШТВО

МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ БОГОСЛОВСКИ СКУП „СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ“

Шеснаест вијекова од упокојења једног од најзначајнијих светитеља

ФОТО: МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА

организацији Митрополије дабробосанске и Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ Фоча, у Источном Сарајеву, од 18. до 20. октобра, одржан је Међународни научни богословски скуп под називом „Свети Јован Златоусти“. Симпозијум је отворио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Хризостом, а својим присуством почаствовали и поздравили Његова узоритост кардинал Винко Пуљић, надбискуп врхбосански, министар науке и технологије РС Ален Шеренић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву Сандра Ивановић и декан Богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи протојереј ставрофор Владислав Топаловић. Такође, отварању научног скупа присуствовали су Његова екселенција амбасадор Републике Грчке господин Георгиос Илиопулос, директор Секретаријата за вјере Владе РС Драган Давидовић, начелници општина Пале, Фоча, Трново, те остали представници јавног и друштвеног живота.

ФОТО: МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА

Симпозијум је реализован у пет сесија, а своја излагања, која ће бити објављена у посебном зборнику, приложили су умировљени захумско-херцеговачки епископ господин Атанасије, игуман манастира Симонопетра на Светој Гори архимандрит Јелисеј, митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ западно-амерички Максим, затим проф. др Данијел Буда из Румуније, проф. др Јосиф Вилела и проф. др Матија Косимо Киријати из

ДРУШТВО

Барселоне, проф. др Свилен Тутеков из Бугарске, доц. др Андреј Јефтић из Београда, проф. др Мирко Томасовић, проф. др Здравко Пено, проф. др Дарко Ђого и доц. др Ненад Тупеша, који раде на Богословском факултету у Фочи, као и теолог Никола Костић који ради у Солуну и Београду. Учешће у симпозијуму узело је свештенство Црквене општине Соколац, а присуствовали су и бројни вјерници Митрополије дабробосанске. Старјешина Храма Романијске Лазарице протојереј Илија Чупић рекао је да је циљ научног скупа био указивање на живот и дјело Светог Јована Златоустог.

ФОТО: МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА

- Његова теолошка дјела су обиљежила историју хришћанства. Највећи значај има Света литургија Јована Златоустог, која се служи сваке недјеље и празником, изузев одређених дана у години када су по типику Српске православне цркве прописана друга богослужења. Сипозијум је одржан поводом 1610. година од упокојења Светог Јована Златоустог, архиепископа и патријарха Константинопољског. Овај симпозијум је ријетка прилика гдје су се окупили учесници који су познати у свијету теолошке мисли. Предавачи су на веома лијеп начин говорили о животу и дјелу Светог Јована Златоустог, али и о научном ставу који је он уградио у темеље Цркве Христове. Излагачи су заправо дали једну посебно ноту која може да се примијени у савременом добу на практичан и свакодневни начин живота – казао је протојереј Илија, и

додао да је управо то оставило највећи утисак на њега током дводневног скупа. - Слушајући о хришћанском учењу Светог Јована Златоустог, које датира од прије шеснаест вијекова, имао сам осјећај као да се говори о времену у којем данас живимо. Да не знам о којем времену је ријеч, помислио бих да су то мисли неког човјека који данас хода земљом. Због тога ће Свети Јован Златоусти увијек бити савременик – истакао је старјешина Храма Романијске Лазарице. Он је подсјетио на идеју о организовању овог научног скупа, која је покренута 2014. године. - Тадашњи епископ зворничкотузлански, а данашњи митрополит дабробосански господин Хризостом, одлучио је да се организује овај Симпозијум у славу и част његовог небеског заштитника Светог Златоуста. Планирано је да се научни скуп одржи у Бијељини 2017. године, али је због смјена на епископској катедри одложен за годину дана – додао је.

ФОТО: МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА

У склопу Симпозијума организована је промоција српског превода и сабраних дјела Светог Јована Златоустог, коју су одржали професор, преводилац и издавач Дејан Лучић, епископ Максим Васиљевић и епископ Атанасије Јефтић, док је камерни хор Музичке акадмије Источно Сарајево одржао концерт. У недјељу 21. октобра, служењем Свете архијерејске литургије у Саборној цркви у Сарајеву, званично је завршен Ј.МАРИНКОВИЋ Симпозијум. ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

ОБИЉЕЖЕНА ДЈЕЧИЈА НЕДЈЕЉА У СОКОЦУ

„Вјерујем у себе“

рема одлуци Министарства просвјете и културе РС, овогодишња Дјечија недјеља, која је обиљежена прве седмице октобра, обиљежена је под слоганом „Вјерујем у себе“. Установа за предшколско васпитање и образовање Соколац као и Установа за културу „Перо Косорић“ у Сокоцу, пригодним свечаностима за дјецу заокружиле су активности у седмици посвећеној најмлађим. У оквиру ове манифестације прва активност која се традиционално организује сваке године, јесте посјета малишана из вртића начелнику општине Миловану Бјелици. – Сваке године у оквиру ове манифестације угостимо наше најмлађе суграђане и пружимо им прилику да се упознају са руководством локалне заједнице, како би осјетили да општина води рачуна о њиховој будућности. Ми смо то доказали кроз сарадњу са соколачким вртићем; помажемо рад и пружамо подршку у виду разних субвенција – рекао је Бјелица и честитао Недјељу дјетета дјеци широм Републике Српске.

Према ријечима директорице Установе Биљане Косорић, дјеца су кроз пјесмице и игре учили о својим правима.

– Током активности дјеца су кроз креативне радионице са родитељима дочарали тему јесени. Имали смо прилику да угостимо Позориштанце „Бубамара“ из Београда и посјетили смо Цркву Светог пророка Илије – рекла нам је Косорић и додала да је програм затворен јесењим карневалом кроз град. У име Установе за културу „Перо Косорић“ директор Ирена Шућур такође је уприличила дружење за дјецу са академским сликаром и аниматором Дионисом Сарићем из Сарајева, који пету годину долази да најмлађим суграђанима уљепша недјељу. Ове године дјеца су имала прилику да уживају у face painting (исцртавање лица бојама). Овогодишње обиљежавање Недјеље дјетета било је усмјерено на јачању самопуздања дјеце, побољшању њиховог друштвеног положаја и развоју свијести о значају самопоуздања. J.МАРИНКОВИЋ & В.РЕНОВИЦА

ОСНОВНА ШКОЛА „СОКОЛАЦ“ ОБИЉЕЖИЛА НЕДЈЕЉУ ДЈЕТЕТА

Свако дијете је подједнако важно

сновна школа „Соколац“ богатим програмом обиљежила je 17. октобра Недјељу дјетета под слоганом „Вјерујем у себе“. У програму су учествовали ученици од шестог до деветог разреда, који похађају Драмско-рецитаторску, Музичку, Ликовну и Новинарску секцију. Они су рецитацијама, пјесмама и ликовним радовима указали на значај обиљежавања Недјеље дјетета. Предсједник Савјета ученика у ОШ „Соколац“ Милица Боровчанин подсјетила је на основна дјечија права.

- Свијет је дао обећање да ће свој дјеци осигурати једнака права, када је 20. новембра 1989. године Генерална скупштина УН усвојила Конвенцију о правима дјетета – међународни документ, којим се признају права дјеце www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

у цијелом свијету. Да је свако дијете подједнако важно говоре нам бројна права приписана овим малим људима. Уз права не треба запоставити ни обавезе посвећене сваком дјетету, јер се на тај начин остварује континуитет и добра организација. Дјечија недјеља се прославља само неколико дана који нас подсјећају на оно што требамо његовати током цијеле године. Нека од основних права која свој дјеци требају бити омогућена, не исказују се само великим ријечима, већ и дјелима. Наше највеће и најважније право је право на здрав и лијеп живот у добрим условима – казала је Милица. Програм поводом Недјеље дјетета испратили су учитељи, наставници и многобројни ученици ОШ „Соколац“.

youtube.com/opstinasokolac

J.МАРИНКОВИЋ

ДРУШТВО

ВИСОКА ШКОЛА ЗА УСЛУЖНИ БИЗНИС СОКОЛАЦ

Нову школску 2018/2019. годину похађаће 600 студената “Имамо стручан кадар и веома квалитетно наставно особље. Број радно ангажованих наставника и сарадника Школе одговара потребама студијских програма који се реализују.“ ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

школској 2018/2019. години, Високу школу за услужни бизнис похађаће 600 студената, од чега је 120 студената уписано на прву годину студија. Дванаеста генерација студената на овој високошколској установи образоваће се на шест студијских програма, а према ријечима вршиоца дужности директора ВУБ-а Огњена Бакмаза број студената из године у годину се не мијења значајно.

- Oве године, као и претходних, имамо одређени број студената који се преписују са других високошколских установа и уписују у нашу школу. На ВУБ-у се могу похађати трогодишње и четворогодишње студије првог циклуса. На смјеру Јавна управа и безбједност стиче се академско звање дипломирани менаџер јавне управе или дипломирани менаџер безбједности, а укупно носи 180 ECTS бодова. Поред овог, трогодишњи студијски програми су и: Предузетништво и финансије, са звањем дипломирани менаџер предузетничке економије односно дипломирани менаџер пословних финансија, те Пословна информатика, студијски програм на к о ј е м се стиче академско звање дипломирани менаџер пословне информатике – оба смјера такође носе 180 ECTS бодова.

Четворогодишњи студијски програм са 240 ECTS бодова је Економија и пословање, са звањем дипломирани економиста – смјер Предузетничка економија, затим Политичке науке са звањем дипломирани политиколог – смјер Национална безбједност, као и Право, на којем се стиче академско звање дипломирани правник – смјер управни послови – подсјетио је Бакмаз.

Студијски програми усклађени са Болоњском декларацијом Школа je од почетка рада своје студијске програме ускладила Студијски програми се конципирају на начин да се утврђују циљеви и исходи за сваки студијски програм, као и циљеви и исходи учења за сваки наставни предмет.

- Имамо стручан кадар и веома квалитетно наставно особље. Број радно ангажованих наставника и сарадника Школе одговара потребама студијских програма који се реализују. Број наставника запослених у Школи у радном односу са пуним радним временом је виши од минималног броја наставника

потребних за извођење наставе на свим наставним предметима, које изводи високошколска установа, и то за све године студија, док је број запослених сарадника нешто нижи. Укупан број ангажованих наставника и сарадника покрива комплетан фонд часова наставе на студијским програмима, тако да се поштују прописани стандарди оптерећења наставног особља. У наставно‐научном процесу у Школи учествују двадесет два наставника и сарадника. Сви наставници и сарадници Школе су квалификовани и компетентни да обављају наставни процес у области за коју су изабрани. Наставници се интензивно баве научноистраживачким и стручним радом у научним областима, које су обухваћене наведеним студијским програмима. Поред овога, у Школи је запослено пет радника који обављају стручне и административно-техничке послове – додао је Бакмаз.

Школа основана 2007.године Подсјећамо, Висока школа за услужни бизнис Источно Сарајево–Соколац основана је у јуну 2007. године. Основна идеја оснивача била је да се младим људима који живе на простору Источног Сарајева, нарочито Романијске регије, омогући да високо образовање стекну у свом родном граду,

⇥

www.vub.edu.ba

ДРУШТВО

ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

Огњен Бакмаз

В.Д. ДИРЕКТОРА ВИСОКЕ ШКОЛЕ ЗА УСЛУЖНИ БИЗНИС СОКОЛАЦ

односно у регији у којој живе и раде и гдје их, у циљу привредног и економског развоја регије, треба и задржати. Идеја је заснована на примјерима бројних америчких и европских колеџа који постоје широм свијета у мањим градовима и регијама и који нуде младима квалитетно високо образовање, а да при том ти млади људи не морају напуштати мјесто пребивалишта.

Прва дозвола за рад 2007. године Прва дозвола за рад Школе издата је од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске у децембру 2007. године. Овом дозволом, Министарство је одобрило Школи обављање дјелатности високог образовања и извођење сљедећих студијских програма: Туризам и угоститељство, Пословна информатика, Спорт и безбједност и Предузетништво и финансије. Дозволом за рад издатом у фебруару 2009. године, Министарство је Школи одобрило извођење сљедећих иновираних студијских програма, и то: Туризам, Пословна информатика, Спорт, Јавна управа и безбједност, Предузетништво и финансије. www.opstinasokolac.net

Истом дозволом Школи је одобрено извођење раније утврђених програма до завршетка студија за студенте уписане школске 2007/2008. године. Сви студијски програми одобрени 2007. и 2009. године извођени су у трогодишњем трајању. Због повећаног интересовања студената на завршној години студија за наставком студија и стицањем 240 ECTS бодова, Школа је Министарству поднијела захтјев за лиценцирање четворогодишњих студијских програма на којима би се стекло додатних 60 ECTS бодова, у које ће бити уткано додатно знање, вјештине и компетенције дипломираних студената. На основу наведеног захтјева, а послије утврђивања испуњености услова, Министарство је у децембру 2009. године издало Школи и трећу дозволу за рад којом јој је одобрено извођење четворогодишњих студија на сљедећим студијским програмима: Право, Економија и пословање, те Политичке науке.

Акредитацијом 2014.године потврђен квалитет рада школе Школа је у мају 2012. године поднијела захтјев за акредитацију и приложила сву потребну документацију. Након

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

завршеног процеса, директор Агенције за акредитацију високошколских установа Републике Српске је у фебруару двије године касније донио рјешење о акредитацији Високе школе за услужни бизнис Источно Сарајево– Соколац. Овим рјешењем, које се издаје на рок од пет година, потврђен је квалитет рада школе. Висока школа за услужни бизнис препозната је од стране Агенције за акредитацију и Агенције за осигурање квалитета РС, као и од других високошколских установа у Републици Српској, Босни и Херцеговини, региону и европском простору високог образовања, као квалитетна високошколска установа. То омогућава да се успјешно реализује један од основних циљева међународне сарадње – да омогући својим завршеним (дипломираним) студентима да наставе усавршавање на другом и трећем циклусу на домаћим и страним универзитетима са којима је потписан споразум о сарадњи, као и на другим универзитетима. Школа је призната од стране других високошколских установа са којима је укључена у међународну и билатералну сарадњу. ДРУШТВО

ИНТЕРВЈУ

др Адријана Станар

ДИРЕКТОРИЦА ДОМА ЗДРАВЉА „ДР ЉУБОМИР ЋЕРАНИЋ“ СОКОЛАЦ И СПЕЦИЈАЛИСТА ПЕДИЈАТРИЈЕ

Здравствено особље преоптерећено послом “Према стандардима и нормама, одвојена хитна би имала по једног доктора, возача, медицинску сестру са средњом и једну са вишом стручном спремом. Сада ја Вас питам – да ли четири особе могу радити 365 дана у години без дана одмора?” РАЗГОВАРАЛА ВЕДРАНА РЕНОВИЦА

vedranarenovica@gmail.com

ом здравља „Др Љубомир Ћеранић“ у Сокоцу је установа која броји шездесет пет запослених радника. Шест тимова породичне медицине су предодређени да пацијентима пружају адекватну двадесетчетворочасовну медицинску помоћ. Директор Установе специјалиста педијатрије Адријана Станар нам у наставку текста говори о раду и изазовима са којима се суочавају, како би направили једну организовану јединицу у систему здравства. Својим услугама настоје пружити максималну помоћ свим грађанима како општине Соколац тако и сусједних општина. Према ријечима директорице др Станар, Дом здравља тежи просторно, кадровски и технички одговорити захтјевима здравственог система. По чему се Дом здравља у Сокоцу издваја од осталих здравствених установа на подручју наше регије? – Соколац је територијално велика општина. Дом здравља пружа здравствене услуге у пречнику од око 70 километара укључујући и најудаљенија села. С обзиром да општине Хан

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Пијесак и Рогатица немају Центар за базичну рехабилитацију, нити Центар за ментало здравље, дужни смо да услуге овог домена пружимо пацијентима сусједних општина. Нови концепт примарне заштите не предвиђа постојање теренских амбуланти за мјеста гдје по једном доктору породичне медицине живи мање од двије хиљаде становника. На нашим просторима ординира једино амбуланта у мјесној заједници Баре, која је удаљена и неприступачна зими, а има доста хроничних и старијих болесника којима је неопходна здравствена услуга. Када дежурни љекар процијени да пацијент треба болничко лијечење гдје се упућује на даља испитивања? – Након постављања индикације, пацијенте упућујемо у нашу надлежну референтну болницу Касиндо у Источном Сарајеву. С обзиром на то да је УКЦ Сарајево територијално ближе, пацијенти могу на лични захтјев тражити да буду транспортовани на Кошево, али у том случају плаћају превоз, јер је то услуга на лични захтјев. Љекари соколачког Дома здравља имају склопљен уговор са Фондом и слање пацијената ван надлежне

установе сматра се кршењем истог за шта се може кривично одговарати.

Горући проблем - недостатак санитетских возила Да ли се сусрећете са неким проблемима у раду? – Горући проблем је недостатак санитетских возила. Возило које је у најбољем стању старо је десет година и броји преко 400.000 пређених километара, док су остала два у употреби преко осамнаест година. Иако се улаже у сервисирање, она су из дана у дан све мање адекватна за транспорт. Додатни проблеми се односе на издате рецепте и упутнице. Поједини пацијенти су на основу дијагнозе ослобођени плаћања услуга ако су посјете у вези са том патологијом. Али ако се ради о некој другој болести, нажалост, пацијент нема право на бесплатно лијечење и мора платити партиципацију и лијекове. Такав је систем и ми љекари ту ништа не можемо урадити. Зато долази до пропуста па надлежне контролне установе сматрају да Дом здравља не поступа у складу са правилима и законима и бива санкционисан због кршења правила. Када је ријеч ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

⇥

о функционисању можемо рећи да оно нужно и неопходно посједујемо на задовољавајућем нивоу. Од прије

помоћи данас је не бисмо ни имали. Држимо хитну помоћ, оптерећени смо дежурама, породичним тимовима,

Какав је кадар, колико капацитета и какву услугу пацијенти могу да очекују? – Здравствено особље је преоптерећено послом, али када погледамо цјелокупну слику пацијенти се једино жале на чекање. У овом случају није криво особље нити љекар него норме, које су нам наметнуте и које не могу да се ускладе са оним што један Дом здравља има. Поређења ради, 2005. године ја сам била стотину пети радник по реду, данас нас има 65. Расте број обољелих пацијената који требају нашу бригу и пажњу, па је обим посла дупло већи. девет мјесеци ми смо сертификована установа. Имамо рјешење од стране ресорног министарства о испуњености услова у погледу простора, кадра и опреме за све дјелатности које се по закону могу обављати на примарном нивоу здравствене заштите. Колико имате тимова породичне медицине? – Тренутно имамо шест тимова породичне медицине. Према стандардима у једном тиму требе бити око 1800 пацијената. Ми смо већ на старту прешли лимит, јер се код нас тај број креће од 1900–2200 пацијената. Спадамо у ред општина које имају Службу хитне помоћи. Она би требала бити одвојена од Дома здравља, али ту су опет наметнуте норме. Према њима одвојена хитна би имала по једног доктора, возача, медицинску сестру са средњом и једну са вишом стручном спремом. Сада ја Вас питам, да ли четири особе могу радити 365 дана у години без дана одмора? Зато морам да похвалим колеге, сви дежурамо без надокнаде, јер се оне годинама не плаћају. Да се нисмо усагласли и схватили на вријеме значај хитне

доста запослених је у зрелијим годинама, али сви смо оријентисани да пацијенти имају адекватну медицинску помоћ и да Дом здравља опстане. У оквиру реализације пројекта јачања здравственог сектора у Републици Српској, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске често организује едукације за здравствени сектор. Колико Ви улажете у специјализације и едукације? – Тренутно су нам два доктора на специјализацији – докторица Ведрана Копривица из области Ургентне медицине и др Александра Реновица област Гинекологија и акушерство. Имамо једног стоматолога из дјечије

“

Да би се сваких пет година лиценцирали и стекли нову дозволу за рад, ми смо дужни да идемо на семинаре и континуиране медицинске едукације дефинисане од стране Коморе доктора. Због кризе у друштву приморани смо да се самофинансирамо. Да бисмо ишли у корак са новим терапијским дијагностичким процедурама и сазнањима у медицини, која свакодневно напредују, морамо да изграђујемо себе и будемо спремни да одговоримо данашњим изазовима. Поводом недавно обиљеженог Свјетског дана менталног здравља учествовали сте на конференцији у Бањалуци заједно са специјалистом психијатрије др Валеријом Петрушић. – Као што је приоритет превенција у свим гранама медицине, Министарство здравља и социјалне заштите РС заједно са Асоцијацијом XY покренуће пројекат превентивне психијатрије при центрима за ментално здравље, који ће се односити на дјецу и младе. Данас смо свједоци низа нестабилности, социјалних и економских проблема који доводе до психопатологије у адолесценцији. Центар за ментално здравље у Сокоцу биће дио пројекта

“Морам да похвалим колеге, сви дежурамо без надокнаде, јер се оне годинама не плаћају”

превентивне стоматологије. У наредном периоду соколачки Дом здравља требао би послати још два љекара, али пошто ми сносимо све трошкове специјализација мораћемо да сачекамо до даљњег јер немамо интерних ресурса да можемо ићи у том смјеру.

који смо спремни да прихватимо све у циљу напредовања и стицања нових вјештина, које несебично можемо искористити за добробит пацијената – истиче за наш интервју директорица и специјалиста педијатрије Адријана Станар.

16.педијатријски дани Републике Српске Хотел “Кардиал” Теслић /април 2018.године/

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

ИНТЕРВЈУ

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

Милош Паунић

ДУГОГОДИШЊИ ГОЛМАН И ТРЕНЕР ФК „ГЛАСИНАЦ“ СОКОЛАЦ

СВИ ПУТЕВИ ЖИВОТА ВРАЋАЛИ СУ ГА НА РОДНУ РОМАНИЈУ ГДЈЕ ГОД БИ ИШАО И ОДЛАЗИО СА НЕСТРПЉЕЊЕМ ЈЕ ЖУРИО ДА СЕ ВРАТИ. ЗА ЊЕГА ЈЕ СОКОЛАЦ ДИВНО МЈЕСТО, ДИВНИХ ЉУДИ, САМО ШТО СМО НЕГДЈЕ УСПУТ ЗАБОРАВИЛИ ДА ИХ ПРЕПОЗНАЈЕМО. ПРИПРЕМИЛА БОЈАНА АРБИЊА

bojanaarbinja02@gmail.com

ријатано јесење поподне уљепшао нам је разговор са нашим суграђанином Милошем Паунићем, који је својим животом и радом оставио неизбрисив траг у једном прошлом времену, када је и слика нашег града изгледала другачије. Оном у ком се поштовало пријатељство, дата ријеч, обећање; времену када се фудбал играо са пуно љубави, линије се оцртавале помоћу креча, а на голу „Гласинца” бранило као да је најплаћенији клуб свијета. Ведар дух и насмијано лице успио је да сачува упркос свим тешкоћама које су га пратиле кроз живот. У наредним редовима прочитаћете причу о човјеку који за своје осамдесет четири године живота једино мрзи самоћу. Рођен је 1934. године. Већ као дијете сусрео се са многим недаћама које је донио Други свјетски рат. Живећи у породици која је имала осморо дјеце – седам синова и кћерку, Милош дјетињство памти по тешким данима. Када је почео прогон српског живља са ових простора, са браћом и мајком, морао је да напусти родно огњиште и да крене на пут који није имао циља. – Пред најездом непријатеља нисмо имали другог избора него да бјежимо. Сјећам се како нас је мајка чувала; братовљевог плача, глади, хладноће. Ни данас не знам како смо остали живи. Проживјели смо велику патњу. Ваљда је Бог тако хтио да се након свих невоља поново вратимо кући – са сјетом у очима прича Милош. У данима када је страдало много српског народа, са породицом је дијелио

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

посљедњу кору хљеба. Како у свакој несрећи постоји нешто добро, тако су Милоша и његове најближе спасили добри људи. Кроз причу се присјетио да су им покушали запалити кућу, али да нису успјели. Одбројавши тешке дане, каже да су услиједили и они љепши када се почело живјети у миру, све до новог прогона. Бјежећи пред њемачком тортуром, нашли су се у Вишеграду, гдје су неко вријеме живјели. – Кад је стала њемачка агресија, тадашњу дјецу и младеж слали су у дом у Севојну. Са братом и родицом неко вријеме сам боравио у дому. Њих двоје су били несташнији од мене па су једног дана одлучили да побјегнемо. Иако сам се одупирао тој идеји, морао сам да бјежим и ја, јер нисам могао остати сам. Возом смо се вратили породици у Вишеград.

Школовање започео у Вишеграду Проживљавајући кроз сјећање поново све те дане каже да му је најтеже пала неслога и неправда коју је доживио

од свог народа. У то зло доба изгубио је дио своје породице и фамилије. Први школски дани остали су у сјенци ратних дешавања и живота под сталном завјесом страха и бјекства. Школовање је започео у Вишеграду, а затим наставио у Сокоцу. Сви путеви живота враћали су га на родну Романију. Прича да је био примјеран ђак. Након осмогодишњег школовања одлази у Жељезничкоиндустријску школу у Сарајеву, гдје је учио занат. Имао је позиве да оде, али за њега, како рече, од Романије није било љепшег мјеста. Она га је чврсто везала за себе и тако све до данас. У вријеме када је завршио средњу школу, у Сокоцу је основан Фудбалски клуб „Гласинац”. Љубав према фудбалу, који је волио од дјечачких дана и прве направљене лопте „крпењаче” на Бари, имао је гдје да удоми. – Нисмо имали праву лопту, али то није био разлог да фудбал не играмо сваки дан. Играо сам на различитим позицијама, а голман сам постао сасвим случајно. Једном приликом требали смо да играмо утакмицу у Рогатици, а

ФК “ГЛАСИНАЦ” (1956.године)

ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

⇥

“Нисмо имали праву лопту, али то није био разлог да фудбал не играмо сваки дан”

нисмо имали голмана. Одлучили смо да окушамо срећу и онај ко буде најбоље бранио остаје на голу. Судбина је хтјела да се тог дана мрежа иза мене не затресе и да останем на голу „Гласинца” дуго година након тога – прича Милош. Педесетих година прошлог вијека седморица Паунића играло је у тиму „Гласинца”. Сви су на свој начин оставили дио себе у богатој вишедеценијској историји соколачког клуба – Милош понајвише. Бранио је мрежу свог клуба како се брани само нешто чврсто пришивено за срце. Скоро у исто вријеме, везао се за супругу Зору, са којом ће касније имати троје дјеце – синове Илију и Горана и кћерку Младенку. Кроз осмијех каже како се женски дио породице тешко мирио са чињеницом да је фудбал толико важан сегмент његовог живота. Своју дјецу је васпитавао да буду добри и поштени људи, а исто је важило и за бројне генерације које је тренирао у „Гласинцу”. Дисциплину и сталоженост настојао је да пренесе и на фудбалски терен, па тако никад није доживио непријатност или судијску казну. – Била су то лијепа времена. Памтим утакмицу коју смо играли против тадашње екипе „Радника” из Горажда. Тад сам дао најбоље од себе. Мислим да сам тог дана бранио као никад, иако смо били поражени са 1:0. Након тога добијао сам бројне позиве, али нисам никада имао жељу да одем у други град и други клуб. Родни град је одувијек заузимао посебно мјесто у Милошевом животу. Гдје год би ишао и одлазио са нестрпљењем је журио да се врати. За њега је Соколац дивно мјесто, дивних људи, само што www.opstinasokolac.net

смо негдје успут заборавили да их препознајемо. У „Гласинцу” је тренирао бројне генерације, првенствено голмане, који су остали запамћени као велики фудбалски таленти. – У мојој фамилији фудбал је био саствани дио живота. Та игра уткана нам је у гене. У некадашњем тиму играло је чак седам играча Паунића: Раде, Војкан, Боро, Мишо, Илија, Мирослав и ја. Сви они су играли у престижним клубовима као што су Сарајево, Жељезничар, Челик и многи други. У то доба фудбал се играо са пуно љубави како према самој игри, тако и према свом мјесту. Данас је новац успио да испрља све, што ми је посебно жао. Више нема истинског залагања и правих вриједности – казао је Милош.

ПЈЕШАЧЕЋИ НА УТАКМИЦЕ Пријатељство које га је везало за саиграче тешко је у пар редака описати. Према ријечима госта наше рубрике, знало се десити да на утакмице иду пјешачећи до околних мјеста. Неријетко су путовали импровизованим превозом који се знао покварити на пола пута. Сви ти догађаји исписани су на страницама једне младости пуне ведрине, смијеха и разбибриге. Живећи у времену у ком се поштовао рад како у спорту, тако и у другим сферама живота, не чуди што је власник бројних признања. Живио је скромно, те тако и говори о својим постигнућима. Одликован је као радник, војник, голман, спортски радник, али најважније што има је, како рече, поштовање своје дјеце и људи овог краја. – Лијепо је кад се човјеков рад

facebook.com/opstinasokolac

youtube.com/opstinasokolac

препознаје и вреднује. Још је љепше кад доживите старост чистог образа, без мрље и сазнања да сте било коме нанијели штету и зло. Најљепши осјећај за мене је био када су моји надређени у војсци послали писмо мојој мајци Милки, гдје ме описују као вриједног и марљивог војника. То је био начин да јој се одужим за бескрајну љубав и врлине које је уткала у мој живот и живот моје браће – истакао је Милош. Своје врлине и данас преноси на своју дјецу, унуке и праунуке, који су расути по свијету, али га не заборављају. Каже да је срећан што су постали остварени људи који данас имају своје насљеднике. Млађим нараштајима поручује да чувају свој живот, јер не памти да је било рђавијег времена од овог. – Рекао бих им што и својој дјеци, да се чувају злих људи и овог лошег времена. У томе могу успјети само ако се окрену спорту, раду и исправним вриједностима.

Храбро стоји пред ударцима старости Како је некад храбро стајао на голу „Гласинца”, тако данас храбро стоји пред ударцима старости. Једина ствар која га успије побиједити је, каже, самоћа. Гледајући бројне црно-бијеле фотографије и слушајући мудрости које нису могле стати у ову причу, завршило се наше дружење, али заказан је нови сусрет, онај кад се прича нађе у „Соколачким новинама“. Терет живота окован је око Милошевих ногу, па се тешко креће, зато смо дали обећање да ћемо их донијети лично. То је и нова прилика да самоћа изгуби стечену предност.

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

Осамнаест година медијским изазовима одговара осмијехом „Највећа награда за труд који сам уложила у посао којим се бавим осамнаест година је када ми људи кажу да сам једноставна – у новинарском послу не треба бити ништа друго до једноставан“. Уредник забавно-музичког прогама БН телевизије Драгана Мусладин овако је уз кафу започела разговор са екипом Инфо центра Соколац. Драгана је годинама заштитно лице емисије „Недјељно поподне“ на телевизији у Бијељини, која емитује програм путем сателита широм свијета. Уз обиман посао који има, висок рејтинг емисије постигла је великим улагањем у посао. Прије него је пут навео на БН телевизију, радила је емисије дјечијег формата на Јавном сервису РТРС-а и Телевизији Нови Сад. Тај пут је довео на станицу у којој се нашла прије осамнаест година, а нови посао јој је ушао у крв.

- Када сам дошла на БН телевизију моје занимање аниматора и дјечијег забављача стављено је на листу чекања јер је Владимир Тришић тражио новинара за информативу и забавни програм. Мени се то није допало, јер нисам била тада, а нисам ни сада,

На кафи са...

од неке политичке и информативне структуре. Зато сам се пронашла у другом изазову и ето остала сам ту до данас. Морам признати, када вас живот нанесе на овакво пословно поље, које је за жену нешто стресније, без тимског рада не можете опстати. Да би се идеје добро реализовале треба их подијелити са колегама и бити тим. Колеге које су у кругу медија и дуже од Драгане чине једну породицу која је увијек вољна да прихвати нове чланове. Како сваки посао захтијева одрицања мора да се нађе баланс између пословног и приватног живота. Повратак у топлину кућног дома долази са гашењем камера.

- Одрицање постоји и тога сам била свјесна када сам прихватила посао. Сматрам да је лашке мушкарцима да опстану у овој бранши. Зато сам ја приватно особа која не воли гужву нити гламур тв лица. Ја сам мајка и супруга која води дијете у школу и спрема ручак, далеко сам од гламура. Уживам у својој приватности, не зато што су људи лоши, напортив, толико је љубазности, али као свако и ја имам потребу да се окренем својој породици, тако да од гламура нема ни „Г“. Када пола свог радног вијека проведете у послу, да

бисте наставили радити квалитетно, морате вољети свој посао. Уредница забавног програма открила нам је да ниједна обавеза не пада тешко ако посао гледате кроз другу призму објектива.

- Пронашла сам се у улози коју годинама успјешно носим и захвална сам Богу на томе. Гледаоци нам годинама упућују ријечи подршке. Лијепо је имати и хоби али овај посао је диван – упознајете људе, градове и осјећамо се свуда као код своје куће. „Недјељно поподне“ је најдужа емисја на БН телевизији која се развијала 20 година. Разгледнице Републике Српске шаље сваког љета из различитих градова, а када дође зима недјељна екипа позива љубитеље Јахорине у нове емисије. БН екипа, са Цецом и Драганом на челу, петог августа посјетила је општину Соколац. Без треме у граду гдје се осјећају као своји на свом, реализовали су ТВ форму од пет часова живог програма, али без тешкоће, јер су домаћини увијек на висини задатка.

Драганом Мусладин

РАЗГОВАРАЛА ВЕДРАНА РЕНОВИЦА НА КАФИ СА...

vedranarenovica@gmail.com

ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

КУЛТУРА

“НА СВИМ СВОЈИМ ПУТЕВИМА ЗНАЈТЕ ДА ПРАВИ БУДУ ПУТЕВИ ВАШИ И НОГЕ ВАШЕ НЕЋЕ СЕ СПОТИЦАТИ”

КУД „ЗАВИЧАЈ“ ШИРОМ ЗЕМЉЕ ПРОНОСИ ПЈЕСМЕ РОМАНИЈЕ

ЗАПАЖЕНИ НАСТУПИ „ЗАВИЧАЈА“ НА СВИМ САБОРОВАЊИМА

Након што су чланови Културноумјетничког друштва „Завичај“ из Сокоца освојили прво мјесто на Сабору пјевања у Војковићима у септембру, наставили су да наступају широм земље. У мјесецу октобру мушке и женске изворне групе „Завичаја“ представиле су се публици у Брчком, а потом су наступиле на Вучијој Луци. Предсједник КУД-а „Завичај“ Томислав Боровина каже да је на свим саборовањима најважније дружење. - Трудимо се да се одазовемо сваком позиву, чиме ширимо пријатељства широм Српске, БиХ, али и изван њених граница. Морам да нагласим да нас домаћини свугдје одлично угосте, што се трудимо да узвратимо кад гости дођу на наш Сабор пјевања у Сокоцу. Поред

представљања публици, за учеснике једног програма је најважније дружење – рекао је Боровина. - Наши наступи су веома запажени, гдје год се појавимо будемо поздрављени великим аплаузом. Најбољи доказ је освојено прво мјесто на Сабору пјевања у Војковићима, ове године, гдје су наступиле многобројне изворне пјевачке групе – казао је Драган Боровчанин члан КУД-а „Завичај“. Група „Завичај“ не би била потпуна без женских чланова. - Женама је можда мало теже ускладити обавезе око домаћинства и у исто вријеме вјежбати и путовати викендима, али све се може постићи уз добру вољу и организацију – открива

Јела Милидраговић. - Овом приликом позивам младе да нам се придруже и допринесу очувању обичаја и традиције. Лично сам се из тог разлога укључила у групу, јер је посебан осјећај када у народној ношњи представљамо свој крај по многим мјестима – истакла је Криста Јовановић. Настављају се припреме за нове наступе. Тренутно КУД „Завичај“ броји тринаест активних чланова. Ј.МАРИНКОВИЋ

УСТАНОВА ЗА КУЛТУРУ „ПЕРО КОСОРИЋ“ СОКОЛАЦ

СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР „ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ“ СОКОЛАЦ

ДРУГА НАГРАДА ЗА ЛИКОВНИ РАД БАНЕТА СИМИЋА Православни дјечији часопис „Светосавско звонце“ и српско одјељење Јавног међународног фонда јединства православних народа из Москве, у оквиру пројекта Дани словенске писмености расписали су овогодишњи међународни конкурс за литерарне, ликовне, видео, филмске и анимиране радове на тему „Језик моје мајке“. Међу приспјелим радовима нашао се и цртеж Банета Симића, ученика трећег разреда соколачке гимназије, чији је цртеж „Лик Романијке“ освојио другу награду. Бане каже да му је ово до сада најдража награда, између осталих, које је освајао углавном на локалном нивоу. Техником графике представио је лик жене – Романијке, и тако описао тежак живот жена нашег краја. Ученица Сара Радијељац добила је похвалу за плакатно рјешење. Б.АРБИЊА

www.opstinasokolac.net

ПОЗОРИШТЕ ДОШЛО И У НАШ ГРАД

инистарство просвјете и културе Републике Српске ове године реализује пројекат „Долази позориште“, који има за циљ децентрализацију културе на подручју цијеле РС. Међу срединама у којима се проводи поменути пројекат нашла се и наша општина. У просторијама Установе за културу „Перо Косорић“ у Сокоцу уприличена je креативна радионица за дјецу, коју су одржали представници „Форум театра“ из Источног Сарајева. Дјеца су имала прилику да изразе своју креативност, прво кроз израду лутака за анимацију, а затим кроз малу луткарску представу коју су извели на крају радионице. Према ријечима Витомира Митрића, редитеља и драмског педагога, овакве активности су веома корисне, јер се кроз игру најмлађима

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

приближава сва љепота позоришта. Радионица је оправдала очекивања. Она обухвата производни дио у ком учесници креирају лутке за представу, затим едукативни и литерарни дио гдје најмлађи глумци презентују и уче поучну басну, која им даје моралну поруку. Данас су извели малу представу према Езоповој басни „Лисица и гавран“ која у себи садржи одличну персонификацију животиња и људи и сигуран сам да им је подстакла машту и размишљање – истакао је Митрић. Пројекат „Долази позориште“ реализује Министарство просвјете и културе Републике Српске, дијелом од средстава која издваја „Лутрија Републике Српске“ за ове намјене. Б.АРБИЊА

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Из школских клупа...

”Од колијевке па до гроба, најљепше је ђачко доба!”

Будућност дубоког сутона

Аутор: Милица Боровчанин VIII4, Основна школа “Соколац” Дубоки је сутон већ над нама Иако сам тек осми разред, И дан посљедње пјесме чита, покушавам видјети живот у његовим различитим нијансама, пловећи на Одасвуд бона бије нас тама, Ноћ се у даљини вија, страницама књига и енциклопедија. Као класја потамњелог жита! Изнад свега што тамо налазим, „Не пада ивер далеко од кладе“ знам – стих је сребрни светионик Разговоре мјесеца и ноћи На мјесечини шета се делија између неба и земље који показује Прожимају само кораци тупи, пут у будућност. У стиховима пред Што некад отац, сад синови раде. Ратара који стазом ће проћи, нама се распростре читав живот, пространство, управо онакво Док плаха се поноћ бори да ступи. Небом се љуља чувена лађа какво се види само на звјезданом Тај радник иде гладан и жедан небу, а сваки наш поглед упрт ка Облаци трепте, мјесец се сија, разумијевању и схватању, небеска Послије дугог радног дана свог, Тихо плови у мору безнађа је свијећа овог плавог свода. Ал’ такав на свијету није један Својом копреном све повија. Поезија је један такав пупољак Према ком је живот исувише строг. који се буди и расте у некима од нас, а ја сам га изгледа дубоко у Жетва му почиње у свитању, Даљина себи дозива мјесец, пространству свијета пронашла. А свршава у дубокој ноћи. Плаветнило неба разбија сан. Читајући и његујући поезију, Његова је судбина на имању, Сваки је човјек за себе створен трудим се да његујем и чувам Одакле ће с мало новца поћи. сопствени језик, те да његово Одлази мјесец и рађа се дан. богатство прикажем на најљепши И жури Мјесецу на добру вољу, начин. Итекако ме обогаћује А из сјенке га одмјерава ноћ, богонадахнутост златних стихова Јефимије, љубав за отаџбину и И види у њему будућност бољу велике ријечи Шантићеве, Илићеве, Кад поштенији живот ће нам доћ’. Јакшићеве… Та га прозирна ноћ посматра и даље, Пишући стихове, мало по мало, исписујем нову, моју нијансу живота, Док његове мисли ка сну не потону. проткану широким погледима …Овај лијепи живот поздраве му шаље малих ликова ове велике бајке Те будућности у дубоком сутону. зване живот.

Јутро је далеко

Ненад Јанковић - „Солунска 28“

ПРЕПОРУКА КЊИГЕ ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СОКОЛАЦ

Ненад Јанковић, познат као др Неле Карајлић, рођен је у Сарајеву 1962. године гдје је завршио средњу школу и апсолвирао оријенталистику на Филозофском факултету. Оснивач, композитор, текстописац и фронтмен групе ,,Забрањено пушење“ до сада је написао двије књиге ,,Фајронт у Сарајеву” и ,,Солунска 28”. Роман ,,Солунска 28” је прича о једној београдској кући на Дорћолу, у Солунској улици у Београду, изграђеној крајем 19. вијека, која је дијелила судбину цијелог Београда и прошла све догађаје у 20. вијеку: ратове, промјене друштвених система, система вриједности и начина размишљања. Књигу ,,Солунска 28” није могуће препричати у неколико реченица, јер је насликано много ликова, дешавања, напетих ситуација, обрта, успона, преплитања. Много, али не и проблематично за разумијевање. Довољно да се са сваке странице прелива енергичност живота у тој кући, улици, граду, времену, народу – нашем и оним народима око нас. Сликовито је дочарана борба за живот, за више свега, новца посебно, борба за више нових симбола, вриједности, борба да се утоле разне врсте глади код људи на овим просторима, оних правих и оних лажних, глади које отварају очи, често прекасно. Ово је роман који, тумачењем дубоких, понекад нејасних и скривених разлога, одаје почаст женама које су се бориле за своје снове мушки, у годинама када се мисли да су биле само тихе кћери, супруге, мајке. Неле их слика детаљно, улази у њихове душе и њиховим поступцима даје смисао, оправдање, у читаоцу будећи подршку, разумијевање и дивљење. „Солунска 28“ је одличан роман који нас упознаје са животом у Београду, у том времену, са детаљима који јесу били могући, али не знамо гдје је граница између сазнања и маште писца.

ШКОЛСКЕ КЛУПЕ / ПРЕПОРУКА КЊИГЕ

ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

КЊИЖЕВНИ КУТАК “РИЈЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ”

ХЕРЦЕГОВАЧКЕ КИШЕ

ерцеговина се већ годинама у октобру умива кишама рима двојице херцеговачких пјесника, онда када се у Јовановом Требињу на „Дучићевим вечерима поезије“ и Алексином Мостару на „Шантићевим вечерима поезије“ окупе стихољупци око њихових рима. Тако се десило и овога октобра. Овогодишње Шантићеве вечери су посебно свечарске јер се обиљежавају двије годишњице – 150 година од рођења пјесника Алексе Шантића и 50 година како је установљена Књижевна награда „Алекса Шантић“. Осјећамо потребу да подсјетимо на присутност њихову, стога је ово сјећање на два велика Херцеговца, у чије је вријеме Мостар био културна громада позната и на подручју Балкана, добрим дијелом и њиховим заслугама; на два велика пријатеља, на два велика пјесника, али двије крајности. Јован – свјетски човјек са дипломатском каријером, Алекса – непревазиђени поклоник завичаја и родног Мостара; Јован је недвосмислено величан од стране критике као мајстор форме, умјетничка вриједност Алексине поезије бивала је критикована и оспоравана; Јован наклоњен западњаштву као узору, Алекса вјеран националном духу и народном болу. Перо Слијепчевић за Алексу каже: „Крв јуначка, душа девојачка, дискретан и повучен, народни човек зато јер је божји човек; више је волео срећу у малом кругу него славу у великом. Дочекао је обрнуто. Пева народни песник јуначки од зоре до мрака, али девојачки тугује интимни песник од мрака до зоре.“ Скерлић је писао: „Алекса Шантић је један од ретких песника који не лажу. Он не жонглира речима и не везе фразе, он не тежи да стиховима изрази свој грч или гримасу. Он у стихове ставља откуцаје свога срца, не као песник, но као

ПРИПРЕМИЛА

Јадранка Јанковић

jadranka.jankovicc@outlook.com

ПОВРАТАК ВЕРУЈ И МОЛИ А. Шантић (1868–1924) Веруј и моли, и пати, и ћути!... Је ли ти живот као мутна река, Знај, после њега да те слава чека, И вечно царство и блажени пути, Да, ја вас чујем, апостоли свети, Но моја душа да Истину сазна, Да види где је Бог, Љубав и Казна, Лута и тражи, и у небо лети; Куца, и чека, вапије и зове… Но над њом само неме магле плове, Пуст, празан одјек враћа се… И бона И уморена душа пада доле, И док у праху гомиле се моле, У себи Бога свог налази она…

човек.“ И сам Дучић, који је понајбоље познавао Шантића од свих који су писали о њему, тврди: „Ниједан писац није толико личио на своје књижевно дело колико Алекса Шантић.“ Спочитавали су критичари Дучићу да је више интелектуалан но осјећајан: „У тој поезији има много отмености, склада и финоће, али то угушивање сопствених осећања, изокретање своје природе, жеље бити другачији од осталих, страх од искрености и природности, искључиво старање о ефектима…све то чини утисак нечега хладно усиљеног, укочено отменог, и каткада готово прелази у маниризам.“ Јован Деретић је мишљења да се „код Дучића стално осећа напор да буде на висини задатка који је себи поставио,

Ј. Дучић (1874–1943) Кад мој прах, Творче, мирно пређе У грумен глине ужежене, Тад неће више бити међе Између тебе и измеђ мене. Кад сврши ропство два начела Духа и тела, зла и добра, Пашће тад уза свих почела У задњој берби коју обрах. И постајући безобличан, На повратку свом старом путу – Теби ћу бити опет сличан, И првом дану и минуту. Носећ у шаци прегршт сунца, У зеницама неба комад, Сићи ће најзад са фрхунца Тај астрални и вечни номад! Као у сјају новог дана, Дирнута крилом ветра блага, Гранчица мирте зањихана Не оставивши нигде трага. да о великим стварима пева на начин великог песника. Његова поетика јесте поетика великих тема.“ Дучићева водиља у стваралаштву је и била да се великим пјесником постаје само онда када се кажу велике истине о трима највећим и најфаталнијим мотивима живота и умјетности: о Богу, о Љубави, о Смрти. Педесетак година књижевног стваралаштва овог пјесника доказује да је заиста био и остао велики пјесник али несумњиво је да је своју најбољу збирку „Лирика“ написао мало прије него је пошао са овога свијета, и у њој показао не само мисаони и умјетнички врхунац већ и, коначно, чисту емоцију. Можда је предосјећао онај сусрет над сусретима, који му је ослободио ту емоцију – коначни сусрет с Богом. Вјерујемо да је зато и најбоља.

Различитост их је учинила јединственим, али истовремено они бивају они који дају многоликост лицу једног организма – лицу српске књижевности. www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ЗДРАВЉЕ И МИ

“ЗДРАВЉЕ НАДМАШУЈЕ СВА МОГУЋА ДОБРА ТАКО ЗНАТНО ДА ЈЕ ЗДРАВ ПРОСЈАК СРЕТНИЈИ ОД БОЛЕСНОГ КРАЉА”

Рубрику „Здравље и ми“ као и истоимену емисију коју слушате на таласима „Инфо радија“ сваког уторка у 12:10 часова, реализујемо у сарадњи са ЈЗУ ДЗ “Др Љубомир Ћеранић“ Соколац.

Респираторне инфекције код дјеце и одраслих АУТОР: Адријана Станар специјалиста педијатрије

рехлада или назеб је акутна инфективна болест вирусног поријекла која се клинички манифестује кијавицом, без општих симптома инфекције. Она је најчешћа од свих вирусних инфекција и веома се брзо шири међу људима, посебно дјецом. Заштита од прехладе се практично састоји од одговарајућег начина понашања; добре личне хигијене, адекватног облачења у односу на спољњу температуру, правилне исхране богате витаминима и минералима, боравка на свјежем ваздуху, редовним провјетравањем просторија, редовним и довољним одмором и спавањем.

ГРИП Грип или инфлуенца је веома заразна болест која се најчешће карактерише тешким поремећајима општег стања праћеног повишеном температуром, главобољом, боловима у мишићима, боловима у грлу и кашљем. Могу се јавити мучнина, повраћање, пролив и могу да прате респираторну фазу инфекције, посебно код дјеце. Кашаљ је често упоран, тежак и продужен, а остале манифестације се обично брже повлаче и до оздрављења долази у периоду од 2 до 7 дана. У почетку болести број леукоцита је повећан, а касније смањен. У већини случајева температура и остали знаци болести почињу да попуштају већ послије два до три дана, а малаксалост и изнуреност се дуже одржавају.

Изазивач болести Постоје три типа вируса грипа инфлуенце: А, Б и Ц. Тип А је повезан са епидемијским и пандемијским ширењем свјетских размјера, тип Б са регионалним или епидемијским ширењем, а тип Ц је повезан са спорадичним оболијевањем и малим локализованим епидемијама и великим бројем подтипова. Међу њима не постоји унакрсни имунитет.

Резервоар Људи су примарни резервоари за инфекције међу људима. Међутим, резервоари међу сисарима као што су свиње, међу птицама као што су патке, вјероватни су извори нових подтипова вируса за људе. Нови подтипови вируса узрокују пандемије грипа.

Инкубација Инкубација је кратка и обично траје 1–3 дана. Клиничка слика Послије инкубације која траје један до три дана болест почиње нагло високом температуром, малаксалошћу,

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

понекад зимом и дрхтавицом. Болесници се жале на главобољу, болове у мишићима, изражени су кашаљ и кијавица. Коњуктиве су хиперемичне (очи су црвене и сузне), носна и усна слузокожа црвене и набубреле, а крајници су увећани и хиперемични (црвенкасти). И срчана радња понекад може бити поремећена, рјеђе аритмична, чешће брадикардична, као резултат токсичне компоненте узрочника.

Период заразности Вјероватно траје 3–5 дана од почетка клиничких манифестација код одраслих, а код мале дјеце до 7 дана.

Осјетљивост и отпорност Приликом појаве новог подтипа сва дјеца и одрасли су подједнако осјетљиви изузев оних који су живјели у периоду претходне епидемије узроковане тим подтипом. Инфекција води развоју имунитета против специфичног подтипа вируса, али трајање и распон имунитета зависе од степена антигеног дејства и броја ранијих инфекција.

Компликације Грип може да буде праћен великим бројем компликација, јер се на основну, вирусну инфекцију респираторног тракта често надовезују и секундарне, бактеријске инфекције. Најчешће и најважније су: упала средњег ува, упала синуса (синузитис) и упала плућа (пнеумонија). Благовремено препознате и адекватно лијечене бактеријске компликације у већини случајева условљавају добру прогнозу.

Лијечење Лијечење је симптоматско а састоји се у давању лијекова за снижавање температуре (антипиретици) и олакшавање кашља (муколитици или експекторанси) .

Превенција 1) Едукација становништва и здравственог особља о основама спровођења личне хигијене, посебно о опасностима које носи кашљање и кијање, као и пренос са руку на слузокоже. 2) Имунизација мртвом вакцином обезбјеђује заштиту од инфекције у 70–80% здравих млађих одраслих, уколико се антиген вакцине поклапа са циркулишућим сојевима вируса; вакцинација старијих особа може да буде мање ефикасна у превенцији болести, али редукује тежину клиничке слике и инциденцу компликација за 50–60%, а умирање за приближно 80%. 3) Правилна исхрана ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

РЕЛИГИЈСКЕ ТЕМЕ

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА

Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не бисмо могли бити и у којима нисмо дужни да то и будемо.

ПРИПРЕМИЛА:

Јелена Станишић

12. ОКТОБАР - ПРЕПОДОБНИ КИРИЈАК ОТШЕЛНИК – МИХОЉДАН Рођен у Коринту. Његов отац Јован био је свештеник, а мјесни епископ Петар његов рођак. У 18. години отишао је у Јерусалим, гдје се и замонашио. Потом је отишао код Светог Јевтинија, који у њему прозре великог духовника, обуче га у схиму и посла на Јордан Светом Герасиму. Када се Свети Герасим упокојио, подвижник се вратио у манастир Светог Јевтинија, гдје је у подвигу остао 10 година. Потом је мијењао мјесто за мјестом, бјежећи од људске славе. Подвизавао се и у Манастиру Светог Харитона, гдје је и скончао када му је било 109 година. Овај прослављени подвижник и чудотворац био је веома крупан и снажан тијелом, а годинама се хранио само сировим зељем и то једном дневно, по заласку сунца. Упокојио се у Господу 557. године.

19. ОКТОБАР - СВЕТИ АПОСТОЛ ТОМА – ТОМИНДАН Један је од дванаесторице. Посумњао је да је Господ васкрсао. „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран“, рече му Господ, а он одговори: „Господ мој и Бог мој“. Коцком га је допало да иде на проповијед у Индију. Тамо је засновао Цркву Христову. Обратио је Христу сестре Тертијану и Мигдонију, жене двојице кнежева. Вјерници Дионисије и Пелагија, када чуше Апостола, раздвојише се и предадоше подвигу. Пелагија сконча као мученица, а Дионисија Апостол постави за епископа. Кнез Муздије, коме Свети Тома крсти жену Тертијану и сина Азаиа, посла пет војника који прободоше Апостола и тако он предаде душу Господу.

27. ОКТОБАР - ПРЕПОДОБНА МАТИ ПАРАСКЕВА – СВЕТА ПЕТКА Рођена у граду Епивату, између Силинаврије и Цариграда, српског поријекла. Родитељи су јој били имућни и побожни. Поред ње, имали су и сина Јевтимија, који је касније постао познати епископ Мадитски. По смрти родитеља, дјевица Петка, жељна подвижништва, Христа ради, оде у Цариград, па у Јорданску пустињу, гдје се подвизавала до старости. Тада јој се јавио ангел Божији и рекао јој да се врати у отаџбину. У Епивату је проживјела још двије године, у непрестаном посту и молитви, и онда је предала душу Господу. Упокојила се у XI вијеку. Њене чудотворне мошти су пренијете у Цариград, па у Трново, па опет у Цариград, па у Београд. Сада су у Румунији, у граду Јашу. У Београду постоји чудотворна вода Свете Петке. 21. ОКТОБАР - СВЕТИ АПОСТОЛ И ЈЕВАНЂЕЛИСТ ЛУКА – ЛУЧИНДАН Родом је из Антиохије. У младости је изучио грчку философију, медицину и живопис. Уврштен је у седамдесет апостола и послат на проповијед. Заједно са Клеопом, видио је васкрслога Господа на путу за Емаус. Са апостолом Павлом путовао је у Рим. „Поздравља вас Лука, љекар љубљени“, пише апостол Павле у посланици Колошанима. По мученичкој смрти апостола Павла, проповиједао је Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим областима. Сматра се оснивачем хришћанског иконописа. Написао је Јеванђеље и Дјела Апостолска. Када је имао 84 године, идолопоклоници су га објесили о маслину у граду Тиви Беотијској. Његове чудотворне мошти пренијете су у Цариград у вријеме цара Констанција. www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

youtube.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

КУЛИНАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ

“ЧОВЈЕК БИ ТРЕБАО ЈЕСТИ ДА ЖИВИ, А НЕ ЖИВЈЕТИ ДА ЈЕДЕ”

Зимница

ПРИПРЕМИЛА: ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ

jelenastanisic76@gmail.com

Праве и искусне домаћице кажу да се зима не може замислити без домаће зимнице у шпајзу. Зимница је један од најстаријих начина конзервирања хране који омогућава да се хранљива својства сезонских намирница сачувају за употребу изван сезоне. Конзервирање се може вршити сушењем, заслађивањем, киcељењем и сољењем, у зависности да ли је у питању воће, поврће или прерађевине од меса. Да би зимница била здрава, треба имати на уму да је чистоћа пола зимнице; треба пазити и на то да поврће буде зрело. Вријеме припреме зимнице је у пуном јеку. Иако данас све то може да се купи, још увијек постоје они људи који воле „домаћу“ зимницу. Овај пут вам доносимо рецепте за шарену салату, киселе краставчиће и киселе паприке.

Шарена салата Ова салата је одличног укуса, у њој се налази више врста поврћа, па је то вјероватно и разлог што нам никада не досади. Салата од мијешаног поврћа је и декоративна па је без стида можете послужити и уз неки свечани ручак. Састојци: 1 кг мркве, 2 кг краставаца, 3 кг паприке шиље, 2 кг зеленог парадајза, 2 кг свјежег купуса, 2 кг карфиола, 1винобран, 1 конзерванс, 1л сирћета, 150 гр соли. Припрема: Поврће добро опрати па исјецкати ножем или сјецком на листиће. Исјецкано поврће истрести у већу посуду да би се једнако измијешало. Насути сирће, додати со, конзерванс и винобран па све измијешати. Оставити да одстоји покривено 24 часа уз повремено мијешање. Након 24 часа чисте, стерилизоване тегле пунити шареном салатом, а соком који је преостао залити поврће. Пазити да тегле не буду препуњене. Ставити целофан и поклопце и одложити на суво мјесто. проциједити кроз крпу. Руком додатно исциједити дријењак и тај сок додајте у процијеђени сок и наставите кувати. Кад прокува додајте шећер. На литар сока додаје се килограм шећера, али савјетујемо да то оцијените сами у зависности од тога да ли је дријењак слађи или не. Слатком дријењку не треба превише шећера. Кувајте сок док се шећер не истопи а бјеличасту пјену на површини течности скидајте кашиком. Штапић ваниле по жељи се ставља пред крај кувања. Врућ сок треба сипати у претходно загријане флаше а онда оставити да одстоји један дан.

Кисели краставчићи

Киселе паприке

Састојци: 5 кг краставчића, 4 л хладне воде, 3 главице бијелог лука (са љуском), 1 веза целера, 1 кесица бибера (у зрну), 4 кашике соли, 4 кашике шећера, 1 шољица (мала) есенције, 1 винобран, 2 конзерванса. Припрема: Краставчиће опрати, проциједити и ставити у већи суд. У лонац сипати воду и ставити све састојке (осим есенције, винобрана и конзерванса). Када вода проври, пустити да ври 12 минута, скинути са ватре, додати 1 шољицу есенције и прелити краставчиће. Промијешати неколико пута, а када се вода охлади, краставчиће редати у тегле, воду проциједити. У процијеђену воду додати винобран и конзерванс, добро измијешати и налити краставчиће. Тегле одмах затворити и одложити у оставу.

Састојци: 6 кг очишћених црвених паприка, 5 л воде, 1 л сирћета, 250 гр соли, 250 гр шећера, 1 врећица винобрана, бијели лук, ловоров лист, бибер у зрну. Припрема: Црвене паприке очистити и исјећи на филете. Кратко обарити у сланој води (тек 2-3 минуте). Обарене филете редати у тегле. По жељи додати бијели лук, ловоров лист, бибер у зрну. Прокувати 5 л воде, додати со, шећер и винобран. Склонити са ватре па додати и 1 л сирћета. Све добро промијешати па прелити преко филета. Ставити пластични притискивач на врх сваке тегле и добро затворити. Прекрити тегле кухињском крпом па оставити да се хладе. Након 12 до 15 часова одложити на хладно мјесто.

Чудесни биљни свијет Трњине

ПРИПРЕМИЛА ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

Плодови трњине су округле, ситне, пепељасте бобице, са значајним љековитим особинама, те се од њих праве различити приправци који су пронашли своју примјену у лијечењу многих упалних стања. Користе се како свјеже тако и сушене коштунице трњине. Коштунице трњине могу да се суше у хладу, али и у рерни или некој сушари. Ова биљна врста има веома изражена љековита својства. У љековите сврхе се користе готово сви дијелови биљке – лист, цвијет,

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

⇥

РАЗОНОДА УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

ПРИРЕДИО МИЛИВОЈЕ А. ЈАНКОВИЋ Водоравно 1. Глумац Манда /1961-2016./, (Милашин – слика), 2. Кнез Ненадовић (погубљен 1804.) ■ промјењљиво, није стабилно; 3. Живац (лат.), ■ средство за лакирање ■ држава у Азији; 4. Задна ■ римски писац Марко Порције ■ земљишна мјера (мн.); 5. Иван Катић (иниц.) ■ фудбалер Никша ■ атомска централа; 6. Ћаловина ■ к.... и мурта; 7. Ампер ■ на, над (грч.) ■ коло (грч.) ■ метар; 8. Зарез на навртњу ■ руски пас космонаут; 9. Коњ у пјесми ■ припадник талибанског покрета ■ лична карта; 10. Словенија ■ превој код Трнова ■ коњски ход; 11.Земља (лат.) ■ ћилим ■ фудбалер Пауло; 12.Хунски војсковођа ■ литар ■ саг (тур.); 13.Притока Уне ■ аорист ■ лагано; 14. Исток ■ кошаркаш Шејкил ■ окућница (лат.) ■ волт; 15.Кинеско говече ■ град у Бугарској ■ маслиново уље (лат.); 16.Глумац из ТВ серије ,,Јелена“.

Усправно 1. Глумица Ања (супруга М. Мандића); 2. Стријелац Биндер ■ спортски тип ■ 1. и 14. сл. азбуке; 3. Притока Дунава у Банату ■ бугарски новац ■ ријека у Ј.Америци; 4. Дрвни комбинат Врање ■ мјесто у Србији ■ превој на Велебиту ■ штап; 5. Мјесто у М.Азији ■ специјалитет од икре ■ везник ■ глумица Штрљић; 6. Блесав (тур.) ■ ирвас ■ прождрљив (тур.), 7. Миш ■ атлетичар Болдон ■ мјесто код Х. Новог ■ Рума; 8. Шахиста Бора ■ божанство ■ посјед, имање (енгл.); 9. Лантан ■ владика Велимировић ■ ћуп ■ ријечни љускар; 10. Плес (грч.) ■ тукан ■ планина у Бугарској ■ обим; 11. Слик, римовање ■ скуп пчела ■ фудбалер Александар; 12. Планина у Турској ■ марка цигарета ■ Глумац Марвин; 13. Глумица из ТВ серије,,Јелена“.

1 2 3 4 5 6 7 8

ИС

ИС ХР

ХР NИ

NИ КА

КА

13 14 15 16

плод, коријен, кора. Највише се припремају чајеви од листова, цвјетова и плодова трњине. Чајеве од листова и цвјетова трњине не смију употребљавати труднице и дјеца. Чај од цвјетова користи се као провјерено средство за подстицање апетита и јачање желуца. Такође уклања и кожне осипе, умирује грчеве у желуцу, поспјешује излучивање мокраће, раствара слуз код катара, а утиче и на разлагање камена. С друге стране, чај од коријена препоручује се у лијечењу грознице. Када је ријеч о плоду, добри познаваоци препоручују пекмез. Он поспјешује столицу, а посебно се препоручује дјеци која пате од затвора или немају редовну столицу.

ЧАЈ ПРОТИВ КАШЉА

У један и по литар вреле воде, склоњен са шпорета прије него што прокључа, стави се по једна кашичица осушених плодова трњине, глога и дријењка. Тако добијен чај остави се да одстоји десет до петнаест минута, а онда се сипа у шоље, заслади медом или жутим шећером и пије. Лимун не треба да се ставља јер су трњине и дријењак пуни витамина Ц.

ЛИКЕР ОД ТРЊИНЕ

Састојци: 400 гр трњина, 200 гр шећера, 5 дл лозоваче ракије или шљивовице. www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

Припрема: Плодовима трњине одстраните петељке, ставите у теглу, поспите шећером и прелијте ракијом. Ако теглу оставите на сунцу требаће вам око 3 седмице да се шећер отопи. Уколико теглу држите у тамној просторији повремено је протресите. Биће потребно око 6 седмица да би се ликер сјединио. Ликер је интензивног укуса и боје.

СОК ОД ТРЊИНЕ

Раније је сок од трњине имао своје почасно мјесто у свакој остави. Баке су га припремале са пуно бриге јер су знале да је изузетно здрав. Сок од трњине је прави избор оних који пате од метаболичких сметњи. Поготово је добар за дјецу. Потребно је: 5 кг трњина, 1 кг шећера, 10 л воде. Припрема: Трњине очистите, оперите па ставите у дубоки лонац. Руком изгњечите плодове да се распукну и одвоје од коштица. У тако изгњечене трњине сипајте воду и шећер и кувајте док не проври, затим смањите и оставите да се кувају још 45 минута. Када је сок скуван, оставите га у лонцу преко ноћи, па ујутру оциједите течност. Сипајте у пластичне флаше и потом оставите у замрзивач па вадите по потреби.

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

СПОРТ

“ДА БИ ПОСТАО ШАМПИОН, МОРАШ ВЈЕРОВАТИ У СЕБЕ И КАД НИКО ДРУГИ НЕ ВЈЕРУЈЕ”

ОСМЕ ПО РЕДУ СПОРТСКЕ ИГРЕ „ОАЗА 2018“ У САРАЈЕВУ

Учешће Удружења „Подршка” из Сокоца

европских земаља, међу којима и чланови Удружења за помоћ лицима са посебним потребама „Подршка” Соколац. Такмичење је одржано у Сарајеву од 3. до 6. октобра, а такмичари су имали прилику да се окушају у сљедећим спортовима: фудбал, кошарка, о осми пут у Сарајеву организовано је такмичење атлетика, стони тенис, боћање, за особе са тешкоћама у развоју, гдје је учествовало пливање, куглање и МАТП преко 700 спортиста из Босне и Херцеговине и десет програм. Учесници из Сокоца

Времеплов ПРИПРЕМИЛА: ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

освојили су четири медаље; златне Војислав Гордић Џиги и Борис Боровчанин. Сребрно одличје припало је Милошу Тошићу и Снежани Џида. Свјетлана Боровчанин и Драженко Вукојичић били су пратња учесницима, а одлазак на такмичење помогли су и бројни спонзори. Б.АРБИЊА

ТЕКСТ: ГРУЈО КАРАЏИЋ Соколачке информативне новине, број 61-62 (1999.година)

Отварањем Спортске сале у некадашњем складишном простору „Тргопромета“ отворена је нова страница у историји спорта у Сокоцу. Било је то у октобру 1999. год на радост спортиста и свих грађана Сокоца. У рубрици „Времеплов“ вратићемо се у то вријеме, читајући текст колеге Груја Караџића.

Уз помоћ средстава међународне заједнице

СОКОЛАЦ, КОНАЧНО, ДОБИО СПОРТСКУ САЛУ

присуству представника општинске власти и међународне заједнице, спортиста и спортских радника, 10. октобра, на Сокоцу, отворена је нова спортска сала. То је посебно обрадовало одбојкашице и кошаркаше, који ће тренинге и званичне утакмице моћи да играју на Сокоцу пред својом публиком, а не у спортским дворанама сусједних општина. Ријеч је о објекту који је некада служио као складишни простор овдашњег трговачког предузећа „Тргопромет“. Средства за реконструкцију у вриједности од 70 хиљада ДМ обезбиједили су Скупштина општине Соколац и УНХЦР. Реконструисано је 800 метара квадрата корисног простора – игралиште, трибине, свлачионице и канцеларијски простор. Између осталог, док је говорио на свечаном отварању, предсједник Скупштине општине Соколац Љубомир Ерић, захвалио се УНХЦР-у, који

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

је за реконструкцију поменутог простора издвојио 60 хиљада ДМ као и извођачима радова – предузећу „Хидроградња“ из Србиња, фирми која је квалитетно обавила свој дио посла. Ерић је изразио наду да ће међународне организације помоћи да се у спортску салу уведе централно гријање и да се обезбиједе реквизити, како би овај простор користили и рекреативци, истакавши да постоји воља међународне заједнице да обезбиједи додатних 20 хиљада ДМ. Представник Високог комесаријата за избјеглице Уједињених нација рекао је да је УНХЦР-ов тим неизмјерно срећан што су средства уложена у спорт, за развој младих људи. Он је рекао да је недавно у овим просторима била хуманитарна роба УНХЦР-а, а сада је у функцији једна лијепа спортска сала. – То је огроман напредак у сарадњи, која ће, вјерујем, бити настављена – истакао је представник Високог комесаријата. На свечаности отварања присутним се обратио и предсједник Спортског друштва „Гласинац“ Зоран Мачар, који није крио задовољство због чињенице

да је Соколац добио спортску салу, у којој ће се, поред спортских активности, одвијати и други садржаји – културнозабавне и друге манифестације. Оно што посебно радује је велико интересовање грађана Сокоца за спортска такмичења која се одржавају у новој сали. Млади спортисти им узвраћају на најбољи начин – побједама, борбеношћу, фер и спортским залагањем. На свечаности отварања Спортске сале у Сокоцу затекли смо и двојицу бивших атлетичара, који спадају међу најбоље спортисте које је Соколац имао. Славко Копривица на стазама од 800 и 1500 метара, а Неђо Ђуровић у бацању копља, били су репрезентативци ексЈугославије и постизали сјајне резултате на атлетским борилиштима. Да ли ће овај спортски објекат бити „одскочна даска“ за неке нове спортске драгуље?

ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

ОФК „ГЛАСИНАЦ 2011“ ОРГАНИЗОВАО ИЗЛОЖБУ „НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ФУДБАЛСКИ МОМЕНТИ У СОКОЦУ“

Уприличено дружење са ФК “Младост” и ФК “Сарајево” ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

оквиру пројекта „100 година фудбала у Сокоцу“, који се имплементира у склопу Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану (ReLoaD), финансиран од Европске уније, а који проводи УНДП, Омладински фудбалски клуб „Гласинац 2011“, у мјесецу октобру, организовао је манифестацију „Отворени дани“. Тим поводом, у просторијама Клуба, отворена је изложба под називом „Најзначајнији фудбалски моменти у Сокоцу“, на којој су представљене фотографије и пехари које је „Гласинац“ освојио у својој богатој историји. Поред изложбе, уприличена су дружења и одигране пријатељске утакмице са ФК „Младост“ из Рогатице и ФК „Сарајево“ из Сарајева. - На фотографијама се налазе

некадашњи фудбалери, тренери и спортски радници који су били дио „Гласинца“ током протекле 82 године, колико клуб постоји. Посјетиоци су имали прилику да виде и мноштво пехара који свједоче о многобројним успјесима нашег клуба током протеклих деценија, како на бројним такмичењима и куповима широм Босне и Херцеговине, тако и изван њених граница. Поред тога, одигране су пријатељске утакмице. Резултат је у другом плану, битно је да се дјеца друже – рекао је тренер млађих категорија ОФК „Гласинац“ Милош Пајевић. Тренер ФК „Младост“ Младен Симсија похвалио је домаћине, истакавши важност његовања пријатељских односа, а тренер у ФК „Сарајево“ Седин Торлак рекао је да се нада да ће они у будућности Сокочанима узвратити гостопримство. - Ово је прелијепо искуство и дружење.

Mи иначе његујемо добру сарадњу са ОФК „Гласинац“ и овом приликом им се захваљујем на томе. Узимајући у обзир да се наш клуб налази у тежој финансијској ситуацији, можемо научити нешто од домаћина; како преко пројекта доћи до средстава и угледати се на њихову организованост– додао је Симсија. - Задовољство нам је што смо узели учешће у провођењу пројекта који се односи на дугу историју „Гласинца“. Иначе, ФК „Сарајево“ управо на овај дан када се дружимо у Сокоцу прославља седамдесет други рођендан. Мислим да смо један од најквалитетнијих и најорганизованијих колектива на простору БиХ, што показују резултати – открио је Торлак. Домаћини се захваљују пријатељима из Рогатице и Сарајева што су се одазвали на позив и својим присуством допринијели успјешној реализацији пројекта „100 година фудбала у Сокоцу“.

ПЛЕСНИ КЛУБ „НИКА“ СОКОЛАЦ

Почеле припреме за нову сезону и учешће на ЕП у Скопљу

очетком септембра, ПК „Ника“ почео је са редовним тренинзима и припремама за нову плесну сезону. Већ у првим данима октобра тридесет пет такмичара „Нике“ наступило је на припремном турниру у Сарајеву, на основу којег се оцијенила спремност расположивих плесача који ће клуб представљати на свим наредним такмичењима.

Прошла 2017/2018. сезона за ПК „Ника“ била је веома успјешна, јер су остварили пласман на Европско првенство, у УПИС НОВИХ ЧЛАНОВА категорији street dance show, које ће се одржати у новембру у Скопљу. ПК „Ника“ од почетка септембра расписује конкурс за упис - Петнаест плесача из ПК „Ника“ представљаће Босну и нових чланова, који ће бити отворен за све заинтересоване Херцеговину на Европском првенству, од 06. до 10. новембра. до краја новембра. Иначе, Клуб у посљедње двије година има Веома сам поносна на своје плесаче, који су у јуну на просторије на Добрињи у Сарајеву, гдје тренира четрдесетак Државном првенству, у изузетно јакој конкуренцији, успјели такмичара, а у Сокоцу око чездесет. Укупан број плесача, који изборити пласман – рекла је предсједник Клуба Јована ће наступати за „Нику“ у новој плесној сезони, знаће се на Вујичић, и додала, да овакав успјех очекују и у новој сезони. крају мјесеца новембра. Ј.МАРИНКОВИЋ www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

СПОРТ | фудбал | плес

Првенство Републике Српске у кошарци - Половичан учинак Сокочана

такмицом Варда–Дрина Принцип почео је нови шампионат Републике Српске у кошарци. Варда је на домаћем терену забиљежила побједу 91:82 на старту првенства. КК „Соколац” је свој први сусрет играо у Бањој Луци против екипе Борца. Сокочани су у репризи прошлогодишњег полуфинала поражени резултатом 89:82. Одиграла се

којих је било чак 17.

У наредном, 2. колу, на свом терену кошаркаши Сокоца дочекали су, у недјељу 28. октобра, екипу „Дрина Принцип” из Зворника. Утакмица се играла у Новој спортској дворани у Сокоцу, а домаћи састав је пред својом одлична кошаркашка представа у којој су Сокочани публиком славио резултатом пружали одличан отпор. Први пораз у Првенству може 63:57. се приписати лошој реализацији слободних бацања, Б.АРБИЊА

ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ „ГЛАСИНАЦ 2011“ СОКОЛАЦ

„Гласинац“ у борби за полуфинале

Вишеграђани постижу у 89. минуту сусрета, захваљујући Сусрет који се требао одиграти у оквиру 11. кола Друге лиге Николи Врећу. РС – група исток, између ФК „Слоге Јунајтед” из Бијељине и Фудбалери „Гласинца“, поред првенствених утакмица, ОФК „Гласинац 2011” , није се играо, а у 12. колу „Гласинац” биљеже одличне резултате и у оквиру такмичења у Купу је гостовао екипи „ХЕ Дрина” у Вишеграду и изгубио Републике Српске. Одличном игром успјели су да се пласирају резултатом 2:0. међу осам најбољих екипа у Купу. Наредни сусрет заказан је Фудбалери „Дрине“ спремније су ушли у меч, те до прве за 14. новембар, када ће на стадиону „Бара“ дочекати екипу предности долазе већ након пола сата игре. Коначних 2:0 „Радник“ из Бијељине. Б.АРБИЊА

ОДБОЈКАШКИ КЛУБ „ГЛАСИНАЦ“ СОКОЛАЦ

Половичан успјех на отварању Првенства

кола у обје конкуренције. Наставак такмичења је предвиђен за 16. односно17.02.2019. године.

Утакмицама првог кола Прве лиге у мушкој и женској конкуренцији које су календаром такмичења предвиђене за Сокочанке су у прве двије првенствене утакмице оствариле 29. Односно 30.09.2018. године, почeo je први дио такмичења двије побједе. У Вишеграду се 20. Октобра играла утакмица 4. Кола одбојкашког шампионата Републике Српске. у Одбојкашком савезу Републике Српске. Одбојкашки клуб„ХЕ на Дрини” био је бољи од„Гласинца” и Такмичење се одвија по двоструком бод систему у обје славио је са 3:0. конкуренције. У женској конкуренцији у Првој лиги такмичи У наредном 5. Колу Првенства које се играло у суботу 27. се 10, а у мушкој Првој лиги је 8 клубова. октобра, „Гласинац”је био домаћин екипи „Инове“ из Бање Први дио такмичења траје до 01. односно 02.12.2018. године, Луке. Бањалучанке су дошле до нових бодова, поразивши Б.АРБИЊА а календаром такмичења предвиђено је да се одигра по девет домаћи састав резултатом 3:2.

ЖЕНСКИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ „СОКОЛАЦ”

Утакмице Купа пред почетак Првенства

Под окриљем Фудбалског савеза Републике Српске игра се Прва лига за жене у којој се такмиче клубови женског фудбала из Републике Српске. Осим лигашког дијела, дјевојке играју и Куп ФС РС за жене. У Купу је ове године учешће узео и ЖФК „Соколац“, заједно са осталим клубовима женског фудбала

из Прве лиге и Премијер лиге БиХ. Иако нису оствариле побједу на старту такмичења, из управе ЖФК „Соколац“ истичу како су овакви сусрети одлична прилика да се подигне ниво форме, како би остварили што бољи наступ у Првенству Републике Српске. Б.АРБИЊА

КАЛЕНДАР

СПОРТ | кошарка | фудбал | одбојка | женски фудбал

ОКТОБАР 2018.

БРОЈ 240

Соколачка разгледница /октобар 2018./