Sokolačke novine br.251 | novembar 2019.

www.opstinasokolac.net

новембар 2019. - број 251 - цијена 2.00 КМ

УСВОЈЕН ПРИЈЕДЛОГ ДРУГОГ РЕБАЛАНСА БУЏЕТА 6

ШЕИК МОХАМАД БИН САДР АЛ КАСИМИ ЖЕЛИ ДА ИНВЕСТИРА У СОКОЛАЦ 9 ОБИЉЕЖЕН ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ 13

СТРАДАЛИ БОРЦИ РС ЗАСЛУЖУЈУ ЗНАЧАЈНО МЈЕСТО У ИСТОРИЈИ 12

ИНТЕРВЈУ: Деливоје Тошић УНДП-РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОЈЕКАТА НАПРЕДУЈЕ ПЛАНИРАНОМ ДИНАМИКОМ

8

У МЗ ПОДРОМАНИЈА ПОБОЉШАНИ УСЛОВИ ЖИВОТА 14

ЛИЦА РОМАНИЈЕ: Милош Ђурковић Факс

10-11 СПРЕМНИ ЗА ЗИМСКУ СЕЗОНУ 17

18-19

РОМАНИЈАПУТЕВИ А.Д. Предузеће за одржавање, заштиту, реконструкцију и изградњу путева

ПОДРОМАНИЈА ББ, 71 350 СОКОЛАЦ, БиХ 057/448-508 romanijaputevi@hotmail.com

www.romanijaputevi.com

Шумско газдинство “РОМАНИЈА” СОКОЛАЦ

САДРЖАЈ

БРОЈ 251

НОВЕМБАР 2019.

ИМПРЕСУМ ОСНИВАЧ Општина Соколац ИЗДАВАЧ Јавно предузеће „Инфо центар“ Соколац Гласиначка бб, 71350 Соколац ЗА ИЗДАВАЧА Зорица Мирјанић ДИРЕКТОР Зорица Мирјанић ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Јелена Маринковић ГРАФИЧКА ПРИПРЕМА Милан Мирјанић РЕДАКЦИЈА Бојана Марковић Јелена Станишић САРАДНИК Миливоје Јанковић

АКТУЕЛНОСТИ 5 Скупштина Града Источно Сарајево 5 Трибина српског члана

Предсједништва БиХ 6 Потпредсједник РС Рамиз Салкић посјетио Соколац 7 Завршена трећа компонента пројекта „Снабдијевање водом и канализација у општини Соколац“

15 Пробудити у људима суштину вјере 16 Вјечна им слава и хвала

КУЛТУРА 20 Промоција књиге „Досањано небо“

КЊИЖЕВНИ КУТАК

7 Споразум о удруживању средстава за

22 Сјећања једног „малог човјека” из

ДРУШТВО

СПОРТ

обиљежила крсну славу 14 Седми рођендан портала

26 Четврта позиција на крају јесењег

санацију и асфалтирање путног правца Пећник-Кути

13 Полицијска станица Соколац 15 Свршени дипломци су најбољи амбасадори школе

„чаробне кутије”

дијела првенства

27 Соколачки прволигаши за Ивану Бјелогрлић

5

7

13

14

15

20

15

26

27

ЛЕКТОР Јадранка Јанковић КОНТАКТ Телефон 057/448-216 Факс057/448-205 E-mail i.centar@hotmail.com ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦА www.opstinasokolac.net ШТАМПА СЗГР „Штампарија“ Соколац Рјешењем Министарства информисања Републике Српске број: 01-56/95 од 16.2.1995. године лист је уписан у регистар јавних гласила под редним бројем 93. Соколачке новине излазе једном мјесечно. Редакција Соколачких новина не одговара за садржај огласа. Ниједан текст, фотографија и илустрација не смију се ни на који начин преузимати или јавно публиковати без писмене дозволе издавача.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

3

УВОДНИК ПИШЕ ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ ДИРЕКТОР

Драги наши читаоци,

Новембар иза нас био је превише топао за хладну јесен са временским непогодама и снијегом, а хладан и тмуран за топлу чији зраци сунца милују кожу. Грађевинска сезона и даље траје, што је ријеткост на овим просторима.

Наши људи су, као и много путадо сада, показали величину срца романијског којим хрле да помогну и ублаже недаће невољника. Хуманитарна акција за прикупљање новчаних средстава за лијечење Иване Бјелогрлић из Источног Сарајева одјекнула је путем друштвених мрежа, нашег радија и портала и нико није остао равнодушан. Спортски радници и спортисти организовали су спортску недјељу и играли у одбрани здравља трогодишњег анђела. Прикупљени новац уплатили су оцу Јеленку, да он и мајка Нина осјете да нису сами. Да знају да молитве и најљепше жеље за опоравак њихове дуго чекане јединице стижу од знаних и незнаних. Ма каква времена била, још се из људи нисмо исписали.

Када је већ превалила половина мјесеца у пар дана стигле су двије тужне вијести. Из Балтића, питомог насеља на источном улазу у Соколац, на пут без повратка, дуге поворке пратиле су наше суграђане; угледне љекаре, добре домаћине, велике људе. Отишла је докторица Мира Ђерић, тиха и ведра госпођа, са којом ми је сваки сусрет мамио осмијех. Пар ријечи које би измијениле увијек су биле оне којим ми је поправљала дан. Недавно смо дуго разговарале о свему и свачему, договарајући се око гостовања на радију и у новинској рубрици „Лица Романије“. Имала је Мира много тога да каже; испланирасмо да ћемо идуће године. Тек у оваквим тренуцима схватимо колико су наши планови само снови у којима мислимо да можемо како ми желимо. Смрт је била бржа и непланирана.

Мирине смртовнице ни покисле нису када су до њих постављене нове. Доктор Млађо, чувени педијатар, и изнад свега велики човјек, изненада нас је напустио. Када једна таква људска величина, о којој се приче могу причати и књиге писати, заувијек оде, понестају ријечи и остаје само велика празнина. Тугу која притиска груди разбија титрај радости што сам га познавала и имала прилику са њим сједити и сатима разговарати, чути приче које никада неће бити објављене и остају само моја успомена да је љубоморно чувам од заборава. У 246. броју „Соколачких новина“ – маја 2019. године,нашу сталну рубрику украсила је ,,Прича о доктору Млађу“, на коју смо јако поносни и захваљујући којој је то издање отишло много даље од граница Републике Српске. Сада се присјећамо човјека који је био и остао Лице Романије.

Кажу да се о сваком ко је икад живио на земљи могу испричати бар двије приче. О овим људима ја знам само по једну. Та сазнања призваше ми у мисли ријечи Ернеста Хемингвеја: „Ниједан човјек није острво – сам по себи цjелина; сваки је човjек дио континента, дио земље. Ако грудву земље однесе море, Европе је мање, као да је однијело неки рт, као да је однијело посјед твојих пријатеља или твој. Смрт ма ког човека смањује мене, јер ја сам обухваћен човјечанством. Стога, никад не питај за ким звона звоне – она звоне за тобом."

Хуманитарна акција се наставља. Молимо све добре људе да помогну да Ивана побиједи злоћудну болест. Унапријед вам се захваљујем и надам да ће се љепше теме наметнути у уводнику празничног издања које слиједи. До новог сустрета у име потписаних у импресуму, срдачно вас поздрављам.

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ: ЈЕЛЕНКО БЈЕЛОГРЛИЋ БРОЈ РАЧУНА: 1541029988405703

1458

ПОЗИВОМ НА БРОЈ ДОНИРАТЕ 1 КМ ЗА ЛИЈЕЧЕЊЕ ИВАНЕ БЈЕЛОГРЛИЋ БУДИМО ХУМАНИ!

4

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

АКТУЕЛНОСТИ СКУПШТИНА ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

изградње средње школе на подручју Источне Илиџе, за шта је Град издвојио 250.000 КМ. Нагласио је да подржава ову иницијативу, те да је отворен за сваки вид дијалога, када је ријеч о овој теми.

Вуковић је задовољан што је Град у овој пословној години кредитним средствима ријешио горуће питање депоније Крупачке стијене у Трнову, која је је правила проблеме.

Усвојен Нацрт ребаланса буџета

С

купштина Града Источно Сарајево усвојила је на 24. редовној сједници, одржаној 20. новембра, Нацрт ребаланса буџета за ову годину у износу од 15.155.000 КМ. Нацртом ребаланса буџета порески и непорески приходи планирани су у износу од 8.887.136 КМ, што је повећање у односу на планирани буџет за 323.636 КМ или за 3,78 одсто.

Примици од задуживања износе, као и планом буџета, 5.286.500 КМ у складу са одлуком о кредитном задужењу Града, а реализовани су 30. септембра.

у наредним данима, али оно што сад можемо рећи јесте то да буџет показује озбиљност и прецизност у планирању. Настављамо политику коју водимо годинама уназад, а то је одговорно и позитивно пословање Градске управе – казао је Вуковић.

На сједници се расправљало и о Информацији о стању у средњем образовању и закључено је да је забрињавајуће то што је на подручју града ИС смањен број ученика у односу на период прије шест–седам година.

Градоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић рекао је новинарима да и овај ребаланс буџета показује да Град јако добро управља буџетом и да су били прецизни приликом његовог планирања.

– Ми не можемо утицати на демографска питања, али можемо да разговарамо о смјеровима и школама које се нуде на подручју нашег града. Сматрам да занимања треба да одговарају струкама које су тражене на тржишту рада – рекао је Вуковић.

– Детаљнији извјештај о стању буџета наћи ће се пред одборницима

Он је навео да је највише дискусије било о рјешавању питања

– Комплетно рјешавање проблема депоније можемо очекивати кад општине у саставу Града дају конкретне визије и приједлоге, гдје би требала да се налази и како би функционисала депонија – навео је Вуковић.

Скупштина је усвојила План заштите од пожара за наредних пет година. Градоначелник Вуковић је подсјетио да Град брине о заштити од пожара на подручју свих шест општина, што је сложен посао који мора да функционише 24 часа свих 365 дана у години.

Вуковић је додао да су одборници донијели одлуку о суфинансирању са 200 КМ промјене натписа на истакнутим мјестима предузетничких радњи са латинице на ћирилицу. Одлука се односи само на самосталне радње на подручју града Источно Сарајево и искључиво на већ постојеће радње и истакнуте натписе написане латиницом. БОЈАНА МАРКОВИЋ

Трибина српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика у ИС

БЈЕЛИЦА: ОБЕЋАНА ПОДРШКА ЗА НОВЕ ПРОЈЕКТЕ ОПШТИНИ СОКОЛАЦ

С

рпски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик организовао је трибину у сједишту Републике Српске у Источном Сарајеву, 14. новембра. Том приликом је са најистакнутијим представницима друштвеног, пословног и политичког живота Источног Сарајева разговарао о актуелној политичкој ситуацији у Републици Српској и БиХ.

Међу присутнима је био начелник општине Соколац Милован Бјелица.

Он је оцијенио да је Република Српска у интересу свих њених грађана те да су овакви разговори прилика да се размијене мишљења са представницима друштвеног, пословног и политичког живота овог дијела Републике.

Била је ово прилика да се покрене дијалог о новим циљевима и пројектима за које је општини Соколац потребна подршка владајућих институција. Како Бјелица наводи, од српског члана Предсједништва БиХ добио је обећања да његова помоћ у реализацији планираног неће изостати.

Једно од важних питања односи се на трасу ауто-пута Сарајево–Београд. Према ријечима начелника Бјелице, Додик је изразио увјерење да ће предвиђена траса подразумијевати правац од Вишеграда, Устипраче, Рогатице, Подроманије и Љубогоште.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

5

СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

УСВОЈЕН ПРИЈЕДЛОГ ДРУГОГ РЕБАЛАНСА БУЏЕТА

Д

вадесет четврта редовна сједница Скупштине општине Соколац, одржана 1. новембра, протекла је без веће расправе. Одборници су разматрали о осам тачака дневног реда, међу којима је био Приједлог другог ребаланса буџета општине за 2019. годину, који је усвојен већином гласова.

Било је ријечи и о програму зимског одржавања улица, насеља, локалних и некатегорисаних путних праваца на подручју општине Соколац за 2019/2020. годину, као и о Приједлогу одлуке о начину и условима продаје земљишта непосредном погодбом у сврху комплетирања грађевинске парцеле, те Одлуци о продаји грађевинског

земљишта путем лицитације.

Након засједања, начелник општине Соколац Милован Бјелица, истакао је да је већина одлука усвојена на прошлој 23. редовној сједници Скупштине.

– Ово је други ребаланс буџета, јер смо, како је већ познато, емитовали обвезнице у вриједности од 5 500 000 КМ, којим смо рефинансирали обавезе из претходног периода, а одржавање МОСИ „Соколац 2019“ било је финансијски подржано од стране Владе РС, институција РС и БиХ, тако да смо и та средства приходовали и распоредили. Буџет износи око 7 000 000 КМ, од чега је 2 300 000 КМ непланираних прихода – казао је Бјелица.

ПОТПРЕДСЈЕДНИК РС РАМИЗ САЛКИЋ ПОСЈЕТИО СОКОЛАЦ

Бјелица је подсјетио да су у приходима и средства које је издвојио град Источно Сарајево, која су утрошена на изградњу инфраструктуре на подручју локалне заједнице. Говорећи о планираним пројектима, начелник Бјелица је рекао да очекује подршку Владе Републике Српске, која ни до сад није изостајала.

Посао зимског одржавања улица, насеља, локалних и некатегорисаних путних праваца на подручју општине Соколац за 2019/2020. годину, обављаће предузеће „Романијапутеви“ Соколац, са којим општина има склопљен уговор до 2021. године. БОЈАНА МАРКОВИЋ

– Мјештани би вољели да извор који је служио прије рата поново добију на кориштење. Сви услови су остварени, јер мрежа постоји од прије, али препрека су имовински односи, које морамо ријешити. Начелник Бјелица је обећао подршку за побољшање комуникације. Посебно ме радује што је општина отворена за нове инвестиције, пројекте и улагања те што у Сокоцу до изражаја не долази однос Срба и Бошњака. Ово је примјер како једна локална заједница у БиХ треба функционисати – изјавио је потпредсједник РС Рамиз Салкић.

Начелник Сокоца Милован Бјелица захвалио је господину Салкићу на посјети и подсјетио да је Соколац локална заједница која је отворена за сваки облик дијалога.

Заједнички ријешити проблеме бошњачких повратника

П

– Ово је прилика да размијенимо мишљења и искуства и упознамо високе званичнике о стању у нашој општини. Покушаћемо заједнички да ријешимо наведени проблем у насељу Мичиводе. До сада је било неколико покушаја да изнађемо позитиван одговор од власника спорних парцела, али нећемо одустати – поручио је Бјелица и додао да нису неопходна велика финансијска средства за уредно водоснабдијевање у овом соколачком селу.

У Мичиводама данас живи десет бошњачких повратничких породица са сталним пребивалиштем, док их се још шездесетак повремено враћа.

отпредсједник Републике Српске Рамиз Салкић обишао је 13. новембра Мичиводе, соколачко село у којем живи већи број бошњачких повратника, након чега се састао са начелником општине Соколац Милованом Бјелицом. Основни предуслов за остајање бошњачких повратничких породица у Мичиводама је уредно водоснабдијевање, што би према ријечима потпредсједника Салкића допринијело повећању броја повратника са сталним мјестом пребивалишта у наведено село. СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ 6

ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

АКТУЕЛНОСТИ

ЗАВРШЕНА ТРЕЋА КОМПОНЕНТА ПРОЈЕКТА „СНАБДИЈЕВАЊЕ ВОДОМ И КАНАЛИЗАЦИЈА У ОПШТИНИ СОКОЛАЦ“

НОВИ ИЗАЗОВИ – ИЗГРАДЊА СЕКУНДАРНИХ КОЛЕКТОРА

З

авршена је трећа компонента пројекта „Снабдијевање водом и канализација у општини Соколац“, која подразумијева изградњу главног колектора од Подроманије до Куле, секундарне мреже у Подроманији и прикључке за све потрошаче на поменутом дијелу општине. Укупна дужина мреже је око четрнаест километара а утрошена средства око 1.250.000 КМ.

Тим поводом начелник Милован Бјелица састао се 4. новембра са Драганом Сарићем, власником бијељинске фирме „Хигра“, која је била извођач радова на двије компоненте пројекта.

– Са радовима на трећој компоненти кренули смо у мјесецу мају и завршени су у октобру, како је било планирано. Терен је повољан, тако да није било потребе за изградњом пумпи. Завршетком пројекта створени су услови за

спровођење нових активности по питању водовода и канализације на подручју општине Соколац – изјавио је Сарић.

Остало је да се ураде секундарни колектори – први и други – од насеља Мајдани и Бјелосављевићи до главног колектора, те трећи који ће све секундарне воде са подручја општине Соколац, ријеком Решетницом, водити непосредно до општине Рогатица, што ће бити приоритети новог пројекта општине Соколац.

Начелник Милован Бјелица истакао је одличну сарадњу са фирмом „Хигра“ и подсјетио на оно што је претходило реализацији компоненте три пројекта.

– Имали смо срећу што се на тендер пријавила ова изузетно одговорна фирма. Са надзорним тимом на лицу мјеста су се рјешавале све препреке и није било већих одступања од плана.

Грађани Сокоца, такође, су препознали озбиљност и преданост извођача. Компонента два је обухватала подручје Надића, Лаза, Расоваче до Казана спајајући се на колектор који води према Решетници. Такође, било је одређених радова на рјешавању отпадних вода на подручју мјесне заједнице Балтићи и насеља Мајдани – казао је Бјелица.

За реализацију пројекта „Снабдијевање водом и канализација у општини Соколац“ утрошено је око шест милиона КМ, од чега су три милиона кредитно задужење, 2.110.000 КМ су грант средства, а 900.000 КМ је учешће локалне заједнице. У финансирању су учествовали, ентитетска и државна министарства, бројне међународне и свјетске развојне организације, те општина Рогатица. ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

Споразум о удруживању средстава за санацију и асфалтирање путног правца Пећник–Кути

Ф

ПОВЕЗАТИ МЈЕСНУ ЗАЈЕДНИЦУ СА ДВИЈЕ ОПШТИНЕ

едерални министар расељених особа и избјеглица Един Рамић са начелником општине Соколац Милованом Бјелицом и начелником општине Трново Ибром Берилом, потписао је Споразум о удруживању средстава за санацију и асфалтирање путног правца Пећник–Кути у општини Соколац, дужине 1.500 метара. Укупна вриједност радова износи 60 хиљада КМ, од чега су по 20 хиљада КМ осигурали Федерално министарство расељених особа и избјеглица те опшине Соколац и Трново. У питању је пут који има изузетан

значај за повратничку популацију на овом подручју.

Како је казао министар Един Рамић, поменута санација и изградња локалних путева не само да доприноси побољшању саобраћајне комуникације, већ и услова живота повратника, те је додао да ће пут повезати мјесну заједницу са двије општине.

Начелник Сокоца Милован Бјелица истакао је да је овај пројекат један у низу који показујe сарадњу општине са другим локалним заједницима, као и другим нивоима власти.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

7

АКТУЕЛНОСТИ УНДП – Реализација пројеката напредује планираном динамиком

БРОЈНА УДРУЖЕЊА ИСКОРИСТИЛА СУ ПОМОЋ МЕЂУНАРОДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

У

току је реализација неколико пројекта који се спроводе на подручју општине Соколац. Слађана Вукојичић, виши стручни сарадник у локалној управи, навела је неке од њих.

– Све пројекте финансира Европска Унија, а имплементира Развојни програм Уједињених нација (УНДП). Пројекте суфинансира Општина Соколац са 30% учешћа. Имплементација пројеката биће настављена и у 2020. години, према већ утврђеном плану. Један од њих је „Унапређење хигијенских услова за бављење производњом млијека”, чија је укупна вриједност око 19.500,00 КМ. У реализацију пројекта до сада је укључено око 100 корисника, а планирано је да буде укључено 240 корисника – казала је Вукојичић.

Према њеним ријечима напредује и реализација пројекта „Економско оснаживање вишечланих породица путем пластеничке производње”. Вриједност пројекта је око 35.000,00 КМ а у реализацију истог укључено је 15 домаћинстава

са подручја општине Соколац. За кориснике је набављено 15 пластеника површине 24 м2.

– Удружење за помоћ лицима са посебним потребама „Подршка” из Сокоца спроводи пројекат „Заједно за љепши Соколац”. У оквиру истог, одржана је еколошка акција „Кад се наше руке сложе све се може” која је спроведена у септембру мјесецу. Извршена је набавка и постављање справа за дјечја игралишта. У јануару представници „Подршке“ одржаће прес-конференцију на којој ће промовисати даље активности.

Пројекат „Фудбал за све” има за циљ да се млади са подручја општине Соколац анимирају и укључе у што већем броју у спорт, посебно дјеца из основних школа узраста 5–15 година.

Вукојичићева је издвојила и пројекат Плесног клуба „Ника“ – „Мјузикл осјећања" који је почео са имплементацијом почетком августа 2019. године и трајаће до краја фебруара 2020. године. Укупан буџет пројекта

износи 19.985,00 КМ, казала је она.

У сарадњи Плесног клуба „Ника“ Соколац и Форум театра из Источног Сарајева, 25. новембра премијерно је изведен мјузикл „Плес страха“, који на специфичан начин спаја форум театар и модерни плес, обрађујући тему вршњачког насиља, које је нажалост све чешћа појава и у нашем друштву.

Вукојичићева је закључила да су сви учесници пројеката благовремено обавили досадашњи дио активности, те да ће се неке од њих наставити и у наредној години. БОЈАНА МАРКОВИЋ

„Ритам Европе“ у Источном Сарајеву

Г

АУДИЦИЈЕ ЗА ДЈЕЦУ У СВИМ ОПШТИНАМА ГРАДА

радоначелник Источног Сарајева Ненад Вуковић и директор „Ритма Европе“ Игор Карадаревић потписали су 28. новембра споразум о сарадњи у организацији и реализацији највећег дјечијег музичког такмичења овакве врсте у Европи. Међународно музичко такмичење „Ритам Европе“ први пут ће бити одржано у Републици Српској, а Источно Сарајево ће крајем

8

маја или почетком јуна идуће године бити град домаћин финалног такмичења.

Ријеч је о дјечијем музичком такмичењу, осмишљеном у складу са Европском повељом о учешћу младих у животу на општинском и регионалном нивоу, а циљ манифестације је промоција, развој и препознавање младих талената, те промоција интеркултурних односа, толеранције, родне СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

равноправности, поштовања људских права, сарадње и цјеложивотног учења.

Како је истакнуто на сасанку пројекат се може назвати дјечијом евровизијом, a у наредних неколико мјесеци биће организоване аудиције за дјецу у свим општинама у Источном Сарајеву. ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

ПРЕЛИМИНАРНИ РАЗГОВОРИ О БУДУЋОЈ САРАДЊИ

Шеик Мохамад бин Садр Ал Касими жели да инвестира у Соколац

Н

ачелник општине Соколац Милован Бјелица састао се 6. новембра са власником пројекта „Саниленд” и „Емирејтс” шеиком Мохамадом бин Садр Ал Касимием. Како је речено након састанка, повод посјете били су разговори о могућностима будуће сарадње са општином Соколац.

Шеик Мохамад изразио је задовољство што је имао прилику да размијени идеје са руководством општине, те навео да су ово прелиминарни разговори који треба да покажу који су то пројекти у које би потенцијални инвеститори могли инвестирати. Представио је идеју о изградњи савременог рехабилитационог центра, који би био привлачан како домаћим тако и страним туристима, превенствено онима из земаља арапског свијета и Индије.

– У плану нам је да доведемо инвеститоре из других земаља, на првом

мјесту из Уједињених Арапских Емирата. Жеља нам је и идеја да на овом подручју направимо један мањи центар који би обухватао објекат за рехабилитацију са свим пратећим садржајима. Упознали смо се са туристичким потенцијалима које има овај простор, па размишљамо и у правцу развоја туризма – рекао је Ал Касими.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица истакао је да локална управа не одлучује сама о инвестицијама и пројектима већ да је потребна сагласност већих нивоа власти у нашој земљи. Потенцијалне улагаче је упознао са планом инвестиција и Стратегијом развоја општине Соколац за наредних седам година.

– До сада смо имали позитивно искуство са страним инвеститорима а предложене инвестиције на овом подручју вриједиле би око педесет милиона марака. Наравно, потребно је консултовати више нивое власти, јер

АКТУЕЛНОСТИ локална управа не може сама доносити овако важне одлуке – истакао је Бјелица.

Разговори са истим поводом настављени су 13. новембра, када је шеик Мохамад са начелником општине обишао потенцијалне локације, како би се ближе упознао са стањем на терену. Заједно су посјетили локалитет Талине, подручје Бјелосављевића и подручје Романије.

– Инвеститору из Уједињених Арапаских Емирата предочили смо да наша локална заједница може једино ући у јавно-приватно партнерство са будућим власницима. Општина би у овом случају обезбиједила земљиште и документацију, а њихова би била инвестиција. Прецизно би договорили период трајања таквог вида сарадње – казао је Бјелица.

Из Oпштине Соколац је најављено да ће општинске службе у наредним данима понудити идејна рјешења објеката на подручју Сокоца, о којима ће се детаљније разговарати у даљим преговорима.

Прва средства страних инвеститора на подручју Сокоца ускоро би требала бити утрошена на постављање клизалишта димензија 28x6 метара, које ће, према ранијој препоруци, бити смјештено на локацији спортско-рекреативног центра.

Обје стране су најавиле наставак разговора и сарадње. БОЈАНА МАРКОВИЋ

Редовна посјета ЕУФОР ЛОТ тима

П

ПРЕДСТАВЉЕНИ НОВИ ЦИЉЕВИ ОПШТИНСКОГ РУКОВОДСТВА

редставници ЕУФОР ЛОТ тима из Вишеграда посјетили су 10. новембра кабинет начелника општине Соколац Милована Бјелице, како би се упознали са скорашњим активностима у локалној заједници. Истакли су да је ово редовна посјета општини Соколац, са којом већ годинама уназад његују одличну међусобну сарадњу.

– На територији коју покрива ЕУФОР ЛОТ кућа Вишеград налази се и општина Соколац а ми правимо посјете и састанке неколико пута годишње како бисмо размијенили искустава и упознали се са радом управе општина. Имали смо прилику да чујемо нешто више о реализацији пројеката у протеклом периоду, као и о бројним плановима који тек треба да услиједе. Сарадња је увијек на завидном нивоу и очекујемо да ће тако бити и убудуће

– истакли су гости из Словачке.

Начелник општине Милован Бјелица, упознао их је са израдом нове Стратегије развоја општине Соколац, за период 2020–2027. године, те нагласио да је велики број пројеката завршен или се налазе у завршној фази.

– Општина Соколац и њено руководство имају добру сардњу са представницима Европске уније у БиХ, амбасадама многих иностраних земаља, као и са невладиним сектором. Оно што је најважније, све је више оних који су заинтересовани да улажу у нашу локалну заједницу, што је неопходно за стварање повољнијег амбијента – казао је Бјелица.

Овом посјетом ЛОТ тим настоји његовати сарадњу са локалним становништвом и локалном управом, што је и дио његове надлежности на подручју Рогатице, Хан Пијеска и Сокоца. БОЈАНА МАРКОВИЋ

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

9

ИНТЕРВЈУ Предсједник Удружења пензионера Соколац и предсједник Регионалног одбора удружења пензионера

Деливоје Тошић ПЕНЗИОНЕРИ НИСУ РАВНОПРАВНИ ЧЛАНОВИ ДРУШТВА „Остаје нам да се изборимо за одговорнији третман ове категорије становништва, што подразумијева одговорнији приступ друштва у цјелини – да се пензионерима обезбиједи живот достојан човјека.“ РАЗГОВАРАЛА ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

Д

еливоје Тошић рођен је 1945. године. Основну школу завршио у Сокоцу, Учитељску у Фочи, а Педагошку академију и Факултет политичких наука у Сарајеву. Током радног вијека обављао је многе одговорне дужности у општини и шире. Био је на разним командним дужностима током Одбрамбено-отаџбинског рата, а за стручно и несебично ангажовање унапријеђен у чин пуковника Војске РС. Са дужности начелника Регионалног центра Цивилне заштите Источно Сарајево, године 2006. одлази у пензију. Тренутно је предсједник општинског Удружења пензионера, предсједник Регионалног одбора Удружења пензионера које обухвата 14 општина на Сарајевско-романијском и Горњедринском подручју, члан је Управног одбора Удружења пензионера РС и члан (на приједлог Удружења пензионера РС) Управног одбора Фонда ПИО РС.

Општинско удружење пензионeра је формирано 1998. године као самостална, јединствена, социјалнохуманитарна и нестраначка организација корисника пензије. Удружење ради на остварењу стратешких циљева и задатака као што су побољшање материјалног положаја пензионера, развијање солидарности међу њима, пружање помоћи члановима и њиховим породицама у разним животним ситуацијама, учествовање у пружању правне помоћи.

По чему ће пензионери памтити 2019. годину ? ТОШИЋ: Мало је добрих показатеља

10

по којима би пензионери памтили ову и претходне године. Пензионери све лошије живе, имам обичај да кажем преживљавају. Наше активности, на свим нивоима организовања – од мјесних, општинских, регионалних и Удружења пензионера РС, биле су на високом нивоу. Оцјене и закључци о тешком стању ове популације су по ко зна колико пута достављани надлежним органима са захтјевом да се предузму одговарајуће мјере и активности у циљу побољшања, али са постигнутим нисмо задовољни. У овој години је извршено редовно усклађивање пензија на почетку године од 2,17% и ванредно од 2% од јулске пензије, али је чињеница да након тога реална вриједност пензија пада. Крајем прошле године достигли смо учешће просјечне пензије у просјечној плати од 43,5%. И са ова два повећања тај однос је пао испод поменутог процента. Према нашим процјенама пензије би требало повећати за 5% да би се достигао поменути ниво.

Да ли су пензионери на маргинама друштва ? ТОШИЋ: Бројне иницијативе које смо сваке године и по више пута упућивали надлежним органима и институцијама и примједбе на недовољну бригу према корисницима пензионих права, нису уродиле плодом. Нажалост, ни данас пензионери нису равноправни чланови друштва и њихова ситуација је константно тешка, посебно када је у питању материјални положај. У свим СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

поратним годинама тешкоће су увећале незадовољства и чињеница је да се у окружењу више бриге поклања старим људима. Да ми пензионери немамо довољно подршке указују и чињенице као што су константно најнижа просјечна пензија, најнижа стопа доприноса за ПИО, иако имамо највише права од посљедица рата, затим најмање процентуално издвајање средстава из буџета РС за задовољавање права из рата, а ситним повећањима се не подиже стандард пензионера јер се са тим само донекле санирају повећања цијена роба и услуга на тржишту.

Да ли владајуће структуре имају слуха за ову категорију друштва ? ТОШИЋ: У свијету је унапријеђен живот старих људи – у земљама ЕУ стари људи су и стварно равноправни чланови друштва. У свим познатим европским документима у којима се расправља о правима старих лица, указује се на потребу да морају бити пуноправни чланови друштва, што се огледа у самосталном животу у породици и институцијама, уз поштовањe приватности и равноправности са млађима и учествовање у одлукама, што код нас није случај.

Од кога имате највећу финансијску подршку за рад и да ли су обезбјеђена средства довољна за реализовање свих активности ? ТОШИЋ: Основни приходи Удружења су од чланарине пензионера и од помоћи општине Соколац. На почетку

ИНТЕРВЈУ сваке године Скупштина Удружења усвоји финансијски план којим се планирају приоритети и исплате помоћи породицама умрлих пензионера, помоћ угроженим и болесним пензионерима, средства за материјалне трошкове и друго. У потрошњи се придржавамо планских докумената и расходе ускладимо са планираним потребама. Нормално, када би имали више средстава подијелили бисмо и више помоћи угроженим и болесним пензионерима, прије свега за набавку лијекова.

Који је тренутно највећи проблем који отежава дјеловање соколачког Удружења и уопште Удружења пензионера РС ? ТОШИЋ: Удружење функционише и ради у складу са програмским опредјељењима и материјалним могућностима. У раду немамо неких посебних проблема, али су највећи проблеми у малим пензијама од којих пензионери врло тешко преживљавају и недовољном разумијевању друштва у цјелини и воље да се стање и проблеми, које сам већ истакао, ријеше на адекватан и задовољавајући начин и да се повећа стандард ове категорије становништва, која, по оцјени свих органа Удружења није заслужила овакав третман.

Шта би требало да се учини да би се ти проблеми ријешили? ТОШИЋ: Чињеница је да смо по свим упоредним показатељима најлошији у односу на окружење; имамо најмању просјечну пензију, најмање учешће просјечне пензије у просјечној плати, најмању стопу доприноса, најмањи број запослених. У РС је 1,17 запослених на једног пензионера; у Сокоцу је нешто боље – имамо 1,26 запослених на једног пензионера што све говори о недовољној бризи друштва у цјелини за ову категорију

становништва. Уз мало добре воље и више одговорности, по нашој оцјени, постоје могућности да се ово стање поправи, на чему ће органи Удружења и даље инсистирати, у супротном, предузимаће се и одређене радикалније мјере.

На прошлој Регионалној сједници, разговарало се о законским актима и члановима које је неопходно уредити. ТОШИЋ: Закључак је да достигнути ниво учешћа просјечне пензије у просјечној плати од 43,5% не смије падати испод, као и захтјев надлежним органима да се предузму одговарајуће мјере и активности да учешће просјечне пензије у просјечној плати достигне ниво од 50%, јер све републике бивше Југославије, изузев Хрватске и ФБиХ, имају однос изнад 50%. Познато је да су након преласка исплата пензија путем трезора укинути чланови Закона 157, 158 и 159, што је створило додатне проблеме у области Фонда пензијског и инвалидског осигурања. Пензионери, по ко зна који пут, захтијевају да се поменути чланови врате у Закон, да се врши њихова досљедна примјена и да се коначно уради права рачуница о износу пензија остварених по основу осигурања и пензија остварених по другим повољнијим условима. Колико пензионера има на подручју општине Соколац и колико се бројност мијења? ТОШИЋ: На подручју општине живи 2729 пензионера (крај прошле године), од чега су чланови Удружења 2638 или 96%. Број се креће углавном у тим оквирима. У прошлој години је умрло 115 пензионера, од чега су 7 супружници. Морталитет је у овој години највећи у односу на протекле године. До сада је умрло, закључно са 11. 11. 2019. године, 117 пензионера од чега су 6 супружници.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Разлози су познати – старост, сиромаштво, немогућност адекватног лијечења, набавке лијекова и друго.

Колика је просјечна пензија данас и како је оцјењујете ? ТОШИЋ: Просјечна пензија у РС за мјесец октобар 2019. године износила је 381.74 КМ, што је испод сваког нивоа за нормалан живот. Просјечна пензија за пензионере Сокоца је 389,52 КМ, што је нешто више од републичког просјека. У Сокоцу је од 2729 пензионера са пуним стажом од 40 година, за који је уплаћен допринос, само њих 184 и њихова просјечна пензија је

“Основни приходи Удружења су од чланарине пензионера и од помоћи општине Соколац.”

529,63 КМ. У РС је само 8% пензионера са 40 година пензијског стажа. Имамо старосне, породичне, инвалидске и пензије по другим основама што има утицај на просјек. Од усвајања Закона (ПИО, 2011. године) до данас пензије су укупно повећане за око 25%, што је недовољно јер не обезбјеђују минималне услове за нормалан живот пензионера. Планови за будућност ? ТОШИЋ: Остаје нам да на свим нивоима организовања и у договору, али и притисцима на надлежне органе и свим дозвољеним средствима борбе, предузмемо одговарајуће мјере и активности и да се изборимо за одговорнији третман ове категорије становништва, што подразумијева одговорнији приступ друштва у цјелини да се пензионерима обезбиједи живот достојан човјека.

11

ДРУШТВО Борачка организација општине Соколац прославила крсну славу

СТРАДАЛИ БОРЦИ РС ЗАСЛУЖУЈУ ЗНАЧАЈНО МЈЕСТО У ИСТОРИЈИ

О

пштинска борачка организација Соколац обиљежила је своју крсну славу и славу Борачке организације Републике Српске – Митровдан. Обиљежавање овог значајног датума почело је служењем литургије и парастосом погинулим борцима на централном спомен-обиљежју у Сокоцу.

Предсједник Скупштине Борачке организације општине Соколац и предсједник Одбора борачких организација Сарајевскороманијске регије Жељко Лалић, истакао је да је обавеза свију нас да чувамо сјећање на оне који су животе дали за стварање Републике Српске.

– Имамо обавезу да чувамо Републику Српску, али је још већа обавеза да не заборавимо оне који су положили своје животе за њено стварање. Њихова имена нас опомињу да бранимо ову земљу и у миру. Република Српска је била и биће гарант опстанка српског народа на овим подручјима. Не смијемо заборавити ни оне који се налазе у затворима и који се и данас боре за правду. У протеклом рату са подручја општине Соколац страдало је 280 бораца Војске Републике Српске – оних који су животе уградили у њене темеље, те да је око 460 ратних војних инвалида. Многи од њих више нису међу живима, а ово је прилика да их поменемо – истакао је Лалић.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица, честитао је борцима крсну славу, те напоменуо да је локална управа у Сокоцу увијек на услузи

12

припадницима борачких категорија и истакао да је највећи број поменутих категорија стамбено збринуто.

У спомен-соби у Сокоцу, коју су посјетили учесници обиљежавања Митровдана, налазе се фотографије 630 погинулих бораца, међу којима и двојице синова Ника Кошарца, који су страдали за отаџбину. Како каже Нико, популација породица погинулих тешко живи и често се налази на маргинама друштва.

– Надређени се ријетко кад стварно баве нашим проблемима. Ту су само кад треба остварити личне интересе. Једино што је позитивно у данашњем дану јесте то што се чува сјећање на страдале. То се не смије заборавити, а треба се преносити и генерацијама које долазе – казао је Кошарац.

Сличног мишљења је и Ђукић Велимир, који је био борац Друге романијске моторизоване бригаде.

– Борио сам се четири године на првој линији фронта. Жао ми је што су данас борци потиснути на зачеље и што су заборављени од друштва – казао је Ђукић.

Младен Мачар је имао 14 година када је остао без оца. Драгољуб Драга Мачар био је командант Првог батаљона Друге романијске бригаде.

– Мој отац је погинуо када је имао 39 година, 1992. године, код Горажда, село Зорлаци. Тад сам имао 14 година, а сад 41. Данас сам и задовољан и тужан, јер смо остали без великих и добрих људи за чије смо присуство

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

остали ускраћени. Анализирајући са ове временске дистанце могу рећи да су тадаши борци имали изражен осјећај за патриотизам и родољубље. Сматрам да такви заслужују незаборав и значајно мјесто у историји – истао је Мачар.

Постхумно одликовање и медаљу заслуга за народ, супрузи покојног Јована Маричића, припадника Друге романијске моторизоване бригаде, Милени, уручио је предсједник Скупштине Борачке организације општине Соколац и предсједник Одбора борачких организација Сарајевско-романијске регије Жељко Лалић. Маричића је постхумно одликовала предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић.

На централни споменик погинулим борцима Сарајевскороманијске регије вијенце су положиле делегације Борачке организације општине Соколац, града Источно Сарајево, општине Соколац, Специјалне јединице Војске Републике Српске „Бели Вукови“ и КУД-а „Завичај“.

БОЈАНА МАРКОВИЋ

ОБИЉЕЖЕН ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Срби, када су јединствени, могу постићи све

П

оводом Дана примирја у Првом свјетском рату – 11. новембра, представници Градске управе, општине Соколац, Амбасаде Србије у БиХ и Удружења потомака и поштовалаца 1912–1918. године положили су вијенце на Споменик солунским борцима у Сокоцу.

Отправник послова Амбасаде Србије у БиХ Дамир Ковачевић истакао је да, у име херојства људи чија су имена исписана на споменику у Сокоцу, морамо слиједити оно што су они урадили прије стотину година.

– Показали су нам да Срби, када су јединствени и када имају у виду општи интерес, а не лични, могу постићи све – поручио је Ковачевић.

П

олицијска станица Соколац је, поводом прославе крсне славе Министарства унутрашњих послова – Аранђеловдана, организовала низ активности. На свечан начин, уз ломљење славског колача, 18. новембра, у просторијама „Романијапутева“, уприличено је пригодно славље са преко стотину педесет припадника Полицијске управе Источно Сарајево.

Према ријечима замјеника командира Полицијске станице Соколац Павла Боровчанина, једна од традиционалних активности била је дружење са најмлађим становницима града поводом Дана отворених врата.

– Била је то прилика да малишани обиђу просторије Полицијске станице, погледају полицијска возила и упознају се са нашим радом, а све са циљем да од најранијих година живота

На Споменику солунских бораца уписана су имена 363 добровољца са подручја Романије.

– Неки подаци недостају споменику јер је накнадно утврђено још 40 имена. На примјер, Милија Ђурковић из Газивода био је учесник у балканским ратовима, као и у Првом свјетском рату; пуних седам година провео је у рату, а његово име није уписано на споменик. Овом приликом извињавамо се његовим потомцима, а у наредном периоду настојаћемо да објединимо сва имена и достојно им се одужимо – казао је Миливоје Јанковић у име Удружења потомака и поштовалаца 1912–1918. године.

Начелник

Сокоца

Милован

Бјелица захвалио је представницима Амбасаде Србије у БиХ, који сваке године својим присуством увеличавају обиљежавање овог дана у Сокоцу.

– Романија и Соколац и данас показују да никада нису подржавали окупацију већ да се овдашње становништво одувијек борило за слободу и правду. У име његовања традиција и успомена на наше претке, дали смо приоритет изградњи и одржавању споменика. Настојаћемо да на тај пут усмјеримо и генерације које долазе – истакао је Бјелица.

Дан примирја у Првом свјетском рату обиљежава се сваке године 11. новембра, а као мотив за амблем овог датума користи се цвијет Наталијине рамонде. ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

Полицијска станица Соколац обиљежила крсну славу

КЉУЧ БЕЗБЈЕДНОСТИ ЈЕ У МЕЂУСОБНОЈ САРАДЊИ стекну повјерење у полицију, схвате да смо ту да их заштитимо и да немају разлога да се плаше. Такође, поводом крсне славе МУП-а, припадници Полицијске станице Соколац одазвали су се и акцији добровољног давања крви. Наравно, ово није једини датум када се придружимо оваквим активностима – истакао је Боровчанин.

Како он додаје, безбједносна ситуација на подручју Сокоца СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

тренутно је задовољавајућа.

– Без сарадње свих институција и грађана, не може бити потпуне безбједности, иако је полиција њен носилац. Зато морамо наставити заједнички да дјелујемо – поручио је Боровчанин.

Полицијска управа Источно Сарајево обиљежила је крсну славу 20. новембра. ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

13

ДРУШТВО У МЗ ПОДРОМАНИЈА ПОБОЉШАНИ УСЛОВИ ЖИВОТА

ЛОКАЛНА УПРАВА ИСПУНИЛА ВЕЋИНУ ЗАХТЈЕВА МЈЕШТАНА

Н

акон што је 2006. године формиран Савјет мјесне заједнице Подроманија, донесени су закључци које су то приоритетне потребе за боље услове живота у овом приградском дијелу Сокоца, те су у виду захтјева упућени локалној управи. То су, између осталог, расвјета, уређење нисконапонске електро-мреже, асфалтирање сеоских путева и заселака, уређење тротоара од Сокоца до Подроманије, те као један од приоритетних пројеката реконструкција канализационе мреже.

Предсједник МЗ Подроманија Мића Дебелногић каже да је већина поднесених захтјева до данас испуњена.

– Што се тиче радова на нисконапонској електро-мрежи 90 одсто посла је завршено; постављени су бетонски стубови и самоносиви кабл. На захтјев за асфалтирање 5 км сеоских путева и заселака, у 2008. години, урађена је путна инфраструктура на

дужини од око 2.500 метара, а сада се надамо новим активностима по том питању. Реализација компоненте три, пројекта који се односи на реконструкцију водоводне и канализационе мреже, управо је завршена. Ријеч је о изузетно важном и великом пројекту за нашу мјесну заједницу, чија је вриједност износила око 1.400.000 КМ, око 15 километара укупне дужине примарне и секундарне мреже са 200 прикључака. Са двије велике здравствене установе, развијеном индустријском зоном, бројним пољопривредним домаћинствима и уопште бројним становништвом, реконструкција канализације је била приоритет. Извођач радова фирма „Хигра“ из Бијељине урадила је одличан посао, чак и прије заказаног рока за извођење. Недавно је почело уређење тротоара од Сокоца до Подроманије, а како нам је начелник рекао, уколико временски услови не дозволе да се посао приведе крају, наставиће се чим буде могуће наредне

СЕДМИ РОЂЕНДАН ПОРТАЛА

П

рије седам година, 13. новембра 2012. године, покренут је интернет портал „Соколац – срце Романије“, званична веб страница општине Соколац, први и једини општински портал у Републици Српској.

Велика посвећеност, труд, рад и залагање неколицине појединаца, 365 дана у години, 24 часа дневно, допринијели су томе да је постао препознатљив и јединствен у Сарајевско-романијској регији, Републици Српској и шире докле год

14

допиру могућности интернета. Највећа добит једног оваквог пројекта, јесте благовремена информатива и богата мултимедијална архива која је одавно прешла милионску бројку. О раду у протеклих седам година своје виђење укратко нам је изнио Драган Реновица, главни и одговорни уредник портала.

– Неријетко су нам се јављали наши људи из Аустралије, Канаде, Њемаче… Износили су своја виђења, похвале, сугестије и критике. Посебно смо поносни на тринаест успјешно СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

године – појаснио је Дебелногић.

Како он наглашава, основни циљ свих наведених активности је да се задржи млађе становништво у овом дијелу општине.

– Опште је познато да у мјесној заједници Подроманија има доста школараца. Када је прије десетак година асфалтирана половина путева, успоставили смо одличну сарању са руководством Аутобуске станице „Аутохерц“ Соколац, чији аутобуси возе ђаке у школу. Реконструкцијом путева створена је могућност да аутобуси могу заћи у село, а не да дјеца чекају превоз на главном магистралном правцу – казао је Дебелногић.

Према његовим ријечима, у наредном периоду, настојаће се да, на основу подршке општине, буде асфалтирано и преосталих 2.500 метара. ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

спроведених хуманитарних акција, у којима је сакупљено преко 350.000 конвертибилних марака. Како Фејсбук јавља, сакупили смо 13.925 лајкова и 145 највећих обожавалаца, а одређен број, сасвим сигурно, и највећих критичара. Како год, и једни и други дају нам снагу и подстицај да радимо још више и преданије – истакао је Реновица и додао:

– Иза нас је пуно тога, а испред нас још више нових изазова, пројеката и добрих прича. Са задовољством настављамо бити дио свакодневице наших суграђана.

У име редакције портала и своје лично, захваљује се на указаном повјерењу, али и интерактивности, јер је велики дио садржаја креиран у сарадњи са читаоцима.

ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ

У Парохијском дому Романијске Лазарице одржано предавање о посту

ПРОБУДИТИ У ЉУДИМА СУШТИНУ ВЈЕРЕ

Ц

рквена општина Соколац и Удружење грађана „Свети Василије Острошки“ 24. новембра су, у Парохијском дому Романијске Лазарице, организовали предавање о посту. Предавачи су били старјешина храма Романијска Лазарица протојереј ставрофор Илија Чупић и јеромонах Владимир Ђуричић, намјесник у манастиру Пресвете Богородице Кнежина.

Како је истакнуто на предавању, пост је неисцрпна тема а наметнула се сама по себи, непосредно пред Божићни пост. Протојереј ставрофор Илија Чупић казао је да је жива црква данас неопходна,

узимајући у обзир да људи све више теже за суштинским смислом живота.

– Идеја је била да при храму Светог пророка Илије оснујемо једну хришћанску заједницу са ходочасницима који се годинама поклањају моштима Светог Василија Острошког, како би се омладина активније укључила у организовање живе цркве, што је много важније од самог зидања храмова. У наредном периоду организоваћемо предавања на друге теме као што су крсна слава, рођење Христово и слично – додао је отац Илија.

Предсједник Удружења грађана „Свети Василије Острошки“ Ненад Радовић рекао је да је ово прва у низу

ДРУШТВО

од бројних активности и подсјетио да је Удружење основано у августу ове године.

– Циљеви Удружења су духовна обнова српског народа, јачање националне свијести, саборности и државотворности српског народа, очување вјерског, културног и историјског идентитета. Замисао је да подигнемо наше дјеловање на виши ниво, а покушаћемо и да приближимо другима искуства и жеље које стичемо на путу до манастира Острог – поручио је он.

Удружење тренутно броји тридесет четири члана, а то су већином ходочасници са претходних поклоничких путовања. У наредном периоду, како су нагласили, радиће на омасовљавању. ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

Додјела диплома на Високој школи за услужни бизнис у Сокоцу

СВРШЕНИ ДИПЛОМЦИ СУ НАЈБОЉИ АМБАСАДОРИ ШКОЛЕ

Н

а Високој школи за услужни бизнис у Сокоцу, поводом модерног образовања. Да је у постављеним задацима успјела Дана школе – 9. новембра, уприличена је свечана додјела оцијенио је предсједник Сената ВУБ-а професор Ацо Бобић. диплома дванаестој генерацији студената. Ове године – Најбољи показатељ оствареног успјеха је уручено је 185 диплома, стечених на шест студијских програма. велика заинтересованост студената из Републике Српске,

Присутне је поздравио в.д. директора ВУБ-а МСц Федерације Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе, Огњен Бакмаз, пожеливши дипломцима срећу у будућности. а многи од њих данас се налазе на разним важним позицијама и самим тим најбољи су амбасадори наше

– Још једна успјешна година рада је иза нас. школе. Тренутно смо у фази акредитације, процедура тече по Извели смо сјајну генерацију дипломираних студената на плану, те очекујемо да ће ускоро бити завршена. Свршеним трогодишњим и четворогодишњим студијама. Подсјећам студентима желим много успјеха, да нас на прави начин да су сви студијски програми акредитовани и лиценцирани презентују, те да не забораве да су им наша врата и даље од стране Међународне агенције за акредитовање. Посебна отворена и да ћемо увијек бити пријатељи – додао је Бобић. је част што све ове године опстајемо и што смо препознати, Свечану додјелу диплома, својим наступом, увеличали а то нам доказује податак да у новој школској 2019/2020. години имамо уписаних 540 студената – истакао је Бакмаз. су студенти Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву.

Висока школа за услужни бизнис у Сокоцу основана је 2007. године у Сокоцу са жељом да постане регионални центар ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ 15

ВЈЕЧНА ИМ СЛАВА И ХВАЛА Прим. др Мирјана Јакшић Ђерић

Прим. др Млађен Ђурђић (1938–2019)

Рођена је 1949. године у Сокоцу. Основну школу завршила је у Горажду а гимназију, Медицински факултет и специјализацију у Сарајеву. Радни вијек је провела у Психијатријској болници Соколац, на пословима одјељенског љекара и начелника одјељења, а након специјализације, пуну деценију је обављала дужност директора. Као руководилац Болнице урадила је много на поштовању људских права особа са менталним поремећајем. Посао је обављала стручно, крајње предано, уз пуно поштовање љекарске етике. Имала је невјероватну животну енергију и вољу да испуни све што је од ње тражила професија. Учествовала је у креирању политике заштите и унапређења менталног здравља и доношењу законских прописа у области заштите права лица са менталним поремећајем. Била је запажена као учесник у пројектима УНХЦР-а – Подршка реформама затворског система, радећи као експерт радне гупе именоване од стране Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, у организацији Савјета Европе. За предан дугогодишњи рад награђена је повељом Љекарске коморе. Радни вијек завршила је 2015. године.

Рођен је 1938. године у Балтићима. У Сокоцу је завршио oсновну школу и нижу реалну гимназију. Другу мушку гимназију завршио је у Сарајеву а Медицински факултет у Београду 1963. године. Педијатрију је специјализирао 1973. године у Сарајеву.

Првог дана фебруара 1964. године почео је да ради у Дому здравља у Сокоцу. Након годину дана стажирања, када су владале епидемије крзамака, малих богиња, рубеола и заразне жутице, био је једини доктор у стационару са четрдесет кревета, задужен да помогне у свако доба дана и ноћи. Неријетко је до мјесних заједница стизао моторним возилом, па пут до болесника настављао пјешке или на коњу, зими на саоницама. Свесрдно је доприносио да соколачки Дом здравља настави развој повећањем броја служби и запошљавањем љекара. Дванаест година је био директор ове установе, а од 1984. год. радио је Хитној помоћи у Сарајеву гдје је један период био и директор. По избијању грађанског рата у БиХ вратио се у Соколац и радио до одласка у пензију.

Поред медицине, градитељство је била његова велика љубав и цијелог свог радног вијека се залагао за изградњу и напредак. Данашња зграда Хитне помоћи изграђена је 1968. год. а након тога и нова зграда Дома здравља. Оно на шта је посебно био поносан и сматрао круном свог рада је изградња и отварање зграде обданишта, јер је остварена његова жеља да бебе имају простор за здраво и лијепо одрастање.

И када је отишао у пензију на његова врата знали су закуцати уплашени родитељи са болесном бебом у наручју. Увијек је отварао и несебично помагао. Иако специјалиста педијатрије, знао је породична стабла и здравствене картоне три генерације својих суграђана. Увијек на услузи пацијентима, једнако је помагао дјеци, њиховим родитељима и старијим.

Кратко је боловао и 24. новембра 2019. у осамдесет другој години, преминуо је велики човјек и jедан је од најугледнијих љекара. Његов бритки ум, брижно срце и темперамент памтиће сви којима је протеклих пет и по деценија била потребна љекарска помоћ и савјет.

Кћеркама Весни и Јасни, зетовима Горану и Здравку и унучадима Јелени, Арсенију, Јани и Дејану тугу су ублажили родбина, пријатељи и стотине суграђана који су доктора Млађа 25. новембра испратили до породичног гробља у Балтићима, да поред своје вољене и никад прежаљене Јелене отпутује у вјечност.

(1949–2019)

Након краће болести, 22. новембра преминула је др Мирјана Јакшић Ђерић, која је као љекар и руководилац оставила неизбрисив траг у раду и развоју соколачке Психијатријске болнице. Остаће упамћена као један од најуспјешнијих љекара и руководилаца.

Са супругом прим. др Миломиром Ђерићем, специјалистом неуропсихијатрије, изродила је два сина Бориса и Срђана, који ће заједно са снахама Наташом и Даницом и унучадима Михаилом, Леном и Луком чувати успомену на дивну супругу, мајку и баку. У присуству породице, родбине, пријатеља и суграђана сахрањена је 23. новембра на градском гробљу „Градац“ у Сокоцу.

Шеснаестог новембра навршило се четрдесет тужних дана од када нас је прерано напустио наш драги

НЕБОЈША (ДАНИЛО) КНЕЖЕВИЋ (11.10.1966-9.10.2019) Како вријеме пролази, ти нам све више недостајеш. Колеге Општинске управе Соколац.

16

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ

ПРИВРЕДА Предузеће „Романијапутеви“ у 2019. реализовало бројне пројекте

СПРЕМНИ ЗА ЗИМСКУ СЕЗОНУ

П

редузеће за одржавање, заштиту, реконструкцију и изградњу путева а.д. „Романијапутеви“, у току протекле године, поред уредно обављених задатака на обезбјеђивању несметаног и безбједног саобраћаја на путевима, било је ангажовано на неколико значајних пројеката. Један од највећих пројеката приватног капитала, у вриједности од око 600.000 КМ, који је од интереса за Републику Српску, је изградња Спомен-музеја у Старом Броду. Ово соколачко предузеће учествовало је у изградњи путева, али и самог маузолеја.

Као и сваке године, рађена је реконструкција локалних путева.

– Ријеч је о асфалтирању улица у соколачком насељу Брезјак, потом у насељу Соколачке њиве, пресвлачењу Улице Михајла Бјелаковића, као и дијелу магистралног пута на улазу у Соколац из правца Хан Пијеска до кнежинског раскршћа са тротоарима и паркинг мјестима. У Спортско-рекреативном центру „Бара“ изграђене су пјешачке стазе и уређене трибине на стадиону. Асфалтном стазом спојени су Спортскорекреативни центар „Бара“ и Спортска дворана а уређен је и простор око ње. Припремљена је и стаза за асфалтирање од дворане до Улице Пера Косорића, гдје је у плану изградња два паркинга. Међу значајним радовима су асфалтирање на подручју мјесне заједнице Каљина (дионица Каљина–Расхиште), као и мјесне заједнице Кнежина (Мангурићи– Ишерић брдо). У селу Педише урађено је око километар и осамсто метара пута, а у

плану је асфалтирање дијела пута према манастиру Свете Тројице у Озерковићима. У току је изградња тротоара од насеља Балтићи, преко Мајдана до Подроманије – казали су у локалној управи, са којом су „Романијапутеви“ недавно обновили уговор.

У Источном Сарајеву, крајем мјесеца августа озваничен је почетак радова на санацији дијела регионалног пута дужине 1,5 км, чија је најављивана вриједност била 400.000 КМ, а ово акционарско друштво ангажовано је и ван подручја Града.

– На санацији дијела регионалног пута Р446 у дужини 1,5 км реализовано је приближно 80 одсто уговорених радова. Осим града Источно Сарајево, присутни смо у свим околним општинама као што су Хан Пијесак, Рогатица, Вишеград, Рудо, на чијим тендерима редовно учествујемо – истакао је Драган Булошчић, технички директор „Романијапутева“.

За зимску сезону, која је почела петнаестог дана мјесеца новембра, а током које предузеће одржава преко 600 км магистралних и регионалних путева, све је спремно.

– Сви ресурси су у приправности, соли и абразивног материјала има довољно, као и средстава рада која ће бити распоређена по приоритетима. Пратимо временску прогнозу и спремни смо за брзо реаговање, уколико буде и већих временских неприлика. Према уговору са Дирекцијом за путеве СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Републике Српске ангажовани смо на пет пунктова. Морам да нагласиим да одржавамо најтеже путеве у Српској, јер је више од 80 одсто терена на преко 700 метара надморске висине. Превоји Хан Пијесак, Романија, Сјемећ, Јахорина и слични прелазе 1.000 м.н.в., али у сарадњи са припадницима полиције, вјерујем да ћемо квалитетно обављати дужности и да ће у овој сезони бити уредно стање на путевима. Апелујемо на возаче да повећају опрезност и поведу рачуна о исправности возила, као и о обавезном посједовању зимске опреме – поручио је Булошчић.

Када говоре о наредним плановима, из предузећа истичу да су углавном исти као до сада, а то су редовно и зимско одржавање магистралних и регионалних путева на областима 8 и 9, као и излазак на тржиште јавних набавки, гдје су изразито конкурентни на подручју града Источно Сарајево, те околним општинама

Фирма а.д. „Романијапутеви“ са сједиштем у Подроманији, у Сокоцу, основана је 15. маја 1992. године, такорећи на ледини, и за неколико година пословања доживјела је изузетно динамичан развој. Непрекидним и континуираним усавршавањем организације развоја, стасали су у сложену фирму од привредних грана, саобраћајних веза, грађевинарства и рударства. ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

17

ЛИЦА РОМАНИЈЕ Најбољи голман бивше Југославије и први селектор фудбалске репрезентације Републике Српске

„Бара“ био је ограђен тарабама, а увијек је био пун – присјетио се Ђурковић.

Иако су били аматери, гајили су велику љубав према свом граду, клубу, а највише према фудбалској игри. Како каже, данас је то тешко ријечима описати. Фудбал се некад играо чистим срцем, док је сад дошло вријеме згртања вртоглавих пара и стицања славе, мишљења је дугогодишњи голман. Утакмица и упечатљивих момената се јасно сјећа, као да управо стоји на голу. Ти моменти се не заборављају.

Милош Ђурковић Факс ЧАРОБЊАК МЕЂУ СТАТИВАМА ПРИПРЕМИЛА БОЈАНА МАРКОВИЋ bojanaarbinja02@gmail.com

И

за нас је далеко доба када су се све вриједности вагале на другачије подешеном тасу. Измијенило се много битних ствари, а како је списак дугачак, кратко могу рећи да терет новог доба није заобишао ни најважнију споредну ствар на свијету – фудбал. Ова занимљива игра и данас носи епитет најпопуларнијег спорта на свијету, а постоји вјероватно од момента кад је лопта почела да се котрља. Гост наше рубрике, један од једанаест, имао је срећу да у најљепшим годинама и фудбала и свог живота, игра ову магичну игру. Повјерена му је била најважнија улога, она да буде чувар мреже бројним екипама.

Дугогодишњи голман „Гласинца“, „Сарајева“, „Бешикташа“, „Адане Демирспор“, Сокочнин Милош Ђурковић Факс, рођен је 29. фебруара 1956. године. Рођендан слави сваке четврте, а живот овог фудбалског мага није специфичан само по томе. Како сам каже: „За све у животу пресудна је срећа“, а управо њој приписује сва достигнућа која је остварио у богатој каријери.

– Рођен сам у Сарајеву, а живим у Балтићима, надомак Сокоца. Ту сам

18

завршио основну школу и гимназију. Уписао сам Факултет политичких наука у Сарајеву. Међутим, недуго затим преписао сам се на Факултет физичког васпитања, а након завршене двије године, због обавеза, одустао сам од даљег школовања – наш саговорник је скромно започео причу о себи.

Кад је ријеч о почетку фудбалске приче, она је везана за дјечачко доба, када су се омладинци окупљали на тадашњој „Бари“, која се налазила нешто ниже од данашњег стадиона. Свака равница користила се као фудбалски терен, а није сметала ни крпена лопта. Ништа није могло засметати најискренијим сновима да буду сањани, а поједини и досањани.

– Седамдесете године, са својих четрнаест, почео сам да играм у ФК „Гласинац“ као јуниор. Већ са шеснаест година, постао сам играч првог састава. Пошто нисам волио да трчим, позиција голмана је била идеална за мене. Прва утакмица у којој сам чувао мрежу „Гласинца“ била је против екипе „Игмана“ са Илиџе. Тадашњи тренер Ивица Иџотић дао ми је шансу, а убрзо сам замијенио дотадашњег голмана Марина Кнеза. У „Гласинцу“ сам био до августа 1977. год. и била је велика част играти за градски клуб. Тад су ливаде биле пуне дјечака, а ко не би дошао на вријеме не би ни играо. Стадион СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

– Играмо против „Вратника“ у Сарајеву, а дође да нас гледа неколико хиљада људи. Терен је био прекривен шљаком, а тек касније је била вјештачка трава. Све и једна утакмица имала је свој печат, а она која је промијенила мој живот и каријеру је утакмица против екипе „Сарајева“, коју смо играли у Брезјаку 27. јула 1977. године. Иако сам прије тога кратко био у „Жељезничару“, вратио сам се у „Гласинац“, а у том

судбинском сусрету, сјећам се, играли смо неријешено 2:2. Стигла је понуда од ФК „Сарајево“, а први уговор сам потписао већ 4. августа. Тад сам имао 21 годину и доста среће. Раније је био ангажован голман Радослав Бебић из Новог Сада. Бранио је на двије утакмице, а у трећој против „Слободе“ у Тузли на полувремену сам стао на гол. Онда су услиједиле утакмице на Кошеву, које је посјећивало по петнаест хиљада људи. Трема је била велика као и сама одговорност, поготово кад смо играли против Звезде, Партизана, Динама, Хајдука. Нисам могао остати хладан, посебно кад би се на супротном голу нашао Енвер Марић, који је био мој идол – каже Ђурковић.

Наредна утакмица се играла у Зеници, а екипа „Сарајева“ славила је резултатом 2:0. Каже да је био задовољан и да је бранио прилично добро. Тврди да се од тог момента, точак среће почео вртити у његову корист. До 1979. године бранио је на већини утакмица, а понекад га је смјењивао клупски колега Ирфан Ханџић. Те године, на једном од тренинга, доживио је повреду, након које одлази у војску, а боравак у војсци и посвећеност тренинзима условили су брз опоравак. У одсуству га је мијењао голман Слободан Јањуш, а по повратку из војске требало се поново изборити за своје мјесто. За најсјајнији тренутак у Сарајеву изабрао је онај кад је освојена титула, до које је у тадашњој конкуренцији било тешко доћи с обзиром на квалитет клубова и играча у некадашњој Југославији.

– Највећи успјех је свакако освајање првенства Југославије у сезони 1984/1985. То је био сан сваког играча. Ривалство је било велико, а талената на претек, јер играчи до своје 28 године нису могли наступати у иностранству. То је још једна велика разлика у односу на данашњи фудбал. Освајање титуле отворило ми је многа врата, али на терет ставило јед завидних људи. Сматрам да сам се успјешно носио са свим ситуацијама. Сјећам се да смо имали разне бенефите, а од одигране двије, три утакмице, у оно вријеме, могао се купити „фићо“, у шали је испричао Ђурковић.

Мишљења је да је добар голман пола екипе. Ако читав тим игра одлично, довољан је један пропуст и грешка да резултат оде у неповрат. Зато је била потребна велика сигурност и повјерење осталих играча. Да је знао да мотивише остале, да буде ауторитет и неко ко улијева повјерење, говори и чињеница да је као голман био и капитен екипе,

што није могао бити свако. Доказ томе је и признање за најбољег голмана бивше Југославије 1984/85. године.

Два дана су га дијелила од потписивања новог уговора за екипу „Сарајева“, када је неочекивано стигла понуда од турског „Бешикташа“, давне 1986. године.

– Као и небројано пута прије, сједили смо у Мирном кутку. Звонио је телефон, а са друге стране био је чувени Милош Милутиновић. Прво сам помислио да се ради о шали и нисам вјеровао шта се дешава. Позвао ме и предложио да већ сутрадан отпутујемо у Турску. Тек након провјере лета и резервације карте, схватио сам да није шала. Два дана након телефонског разговора већ сам био у Истанбулу, у Туркој. Убрзо су кренули разговори у којима моји услови нису били скромни, све у нади да управа на такве услове неће пристати. Међутим, Милутиновић је дошао и рекао да је договорен трансфер, а понуда се удуплала. Вратили смо се у Соколац, прославили нове моменте, а након неколико дана већ сам био на припремама са „Бешикташом“. Добио сам нову опрему. Сјећам се да је била плаве боје, а у њој ми и није кренуло баш најбоље. Одмах сам звао своје у Соколац, да ми пошаљу моју стару, жуту опрему и копачке, а кад је пошиљка стигла, све је кренуло узлазном путањом. И тад, а и сад, био сам јако сујевјеран. Тачно сам знао којом ногом улазим на терен. Знао сам да се не бријем по седамдесет дана, да не покварим срећу – уз смијех нам је одао некадашњи ас.

У Турској је уживао велику популарност, јер су како рече, тамошњи навијачи велики фанатици. О томе колико су га поштовали говори и то да је проглашаван за најбољег играча, а имао је понуде да узме и турско

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

држављанство, како би играо за њихову репрезентацију, на шта није пристао.

– Ту атмосферу је требало доживјети. Кад се изађе на терен и осјети се сваки дамар, овације и скандирање вјечно се памте.

Са „Бешикташом“ је стигао до четвртфинала Купа шампиона, а након годину дана враћа се у Сарајево, гдје се кратко задржава. Услиједио је уговор са турским клубом „Адана Демирспор“, у којем завршава своју играчку каријеру.

– Проблеми са леђима допринијели су томе да раније него што сам планирао завршим играчку каријеру. Тај период ми је тешко пао, јер није лако оставити нешто што се неизмјерно воли. Оженио сам се у тридесет другој години, јер раније то нисам хтио због обавеза и сталног одсуства због путовања.

Након играчке, започео је тренерску каријеру. Своје знање и вјештине трудио се да пренесе младим голманима. Као тренер радио је у „Гласинцу“ и „Сарајеву“. Остаће упамћен и као први селектор Фудбалске репрезентације Републике Српске 1992. године, а заслуге има и за њено оснивање. Данас му је жао што за рад са младим талентима нису задужени стручни и искусни људи и то има свој данак.

– Данас се фудбал игра по шаблону, нема иновација, мaште и креативности. На простору некадашње државе данас би се могла саставити два клуба која би парирала европским екипама. Фудбал је доведен до савршенства, што помало прелази у досаду – мишљења је Ђурковић.

Нашег најбољег голмана замолили смо да одабере најбољег голмана данашњице. Одабир је пао на Италијана Ђанлуиђија Буфона. Напомиње да га поштује као професионалца, али и као човјека.

Своје вријеме проводи уживајући у плодовима свог успјеха, окружен са три даме, супругом и двије кћери. Са дугогодишњим пријатељима воли да гледа фудбал, посебно кад су међу њима навијачи два различита табора.

19

КУЛТУРА НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СОКОЛАЦ

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ДОСАЊАНО НЕБО“

У

уторак, 12. новембра, у организацији Народне библиотеке Соколац одржана је промоција књиге „Досањано небо“, аутора Љутомира Рундића, пензионисаног инструкторнавигатора, летача на транспортном авиону Ан–26. Ријеч је о збирци истинитих прича у којима су саткани бројни догађаји и имена хероја, који су бранили српску земљу у тешким временима.

Поред аутора о књизи је говорила Бојана Стевановић из Ниша, која је члан лозничког Клуба писаца „Вуково перо“ чији је оснивач Рундић. Она је посебно истакла приче посвећене 1999. години, када је спроведена НАТО агресија на Србију.

Директор Народне библиотеке Соколац Лазо Одовић истакао је да је књига веома квалитетна.

– Господин Рундић нам је кроз своје дјело испричао бројна искуства која је стекао током своје професиналне летачке каријере. Захваљујем се нашим суграђанима који су препознали значај ове, и свих претходних књижевних вечери – додао је Одовић.

Љутомир Рундић до сада има седам објављних књига и више значајних награда и признања. Данас живи у Лозници. ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

УСТАНОВА ЗА КУЛТУРУ „ПЕРО КОСОРИЋ“ СОКОЛАЦ

У

„Маша и медо“ у епизоди „Злоћко“

просторијама Високе школе за услужни бизнис у Сокоцу, у петак, 22. новембра, у изведби бијељинског Дјечијег позоришта „Маслачак“ изведена је представа „Маша и медо“ у епизоди „Злоћко“. Око шездесетак малишана уживало је у занимљивој авантури са глумцима.

Ненад Благојевић, умјетнички директор позориштанца

„Маслачак“ и глумац у наведеној представи, рекао је да се са великим задовољством враћају у Соколац.

– Соколачки малишани нас увијек лијепо дочекају. За њих смо премијерно извели представу „Злоћко“. Иако смо до сад играли бројне епизоде чувеног анимираног филма „Маша и медо“ у овој Медо Маши прави смицалице током прославе њеног рођендана. Наше

представе за најмлађе прилагођене су њиховом узрасту, тако да интеракција и одушевљење малих другара никад не изостану – казао је Благојевић.

Директорица Установе за културу Ирена Шућур, истакла је да настоје да најмлађој публици, макар једном мјесечно, организују дружење са глумцима.

– Представа се одиграла у склопу наших редовних планова. Ми већ осмишљамо на који начин ћемо најмлађима уљепшати новогодишње и божићне празнике. Могу да најавим још једну представу која ће се одиграти у децембру – рекла је Шућур.

У представи је играла и Вања Кртолина која је тумачила улогу Маше, а режију и адаптацију потписује Душан Ранковић. БОЈАНА МАРКОВИЋ

ПРЕПОРУКА КЊИГЕ ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СОКОЛАЦ

МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ “ВУК НАШ НАСУШНИ”

„Вук наш насушни“ је монографија која садржи Вукову биографију и виђења њега као култног јунака. Њој су придодата свједочења савременика, оцјена његовог дјела као и пјесме у којима га славе пјесници свих генерација и студије о Вуковом научном учинку.

20

Вук се први почео бавити описивањем српског језика. Он је написао прву Српску граматику и саставио први Српски рјечник и описивао је народне говоре (дијалекте) по многим српским крајевима. Оснивач је науке о српском језику, коју је даље разрадио његов ученик Даничић и његови сљедбеници. Он описује материјални и духовни живот народни, његова вјеровања, празновјерја и обичаје, како о празницима тако и о главним догађајима у животу, о слави, свадби, крштењу и погребу у свим крајевима којима је путовао. Сакупљао је народне умотворине, пјесме, приповијетке, пословице и тако усмену народну књижевност уносио у писмену. Вук је унио у књижевност народни језик и удесио према њему савршену азбуку да је најбоља међу свим азбукама модерних језика.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

РЕЛИГИЈСКЕ ТЕМЕ Рубрику “Религијске теме” као и истоимену емисију коју слишате сваке недјеље од 13 часова и 30 минута на таласима “Инфо радија”, реализујемо у сарадњи са братством Црквене општине Соколац.

КОЛИКО ЈЕ ВАЖНО ГРАДИТИ ЦРКВЕ КАО ОБЈЕКТЕ, ЈОШ ЈЕ ВАЖНИЈЕ ГРАДИТИ „ЖИВУ ЦРКВУ“

Н

арод Романије познат је по својој традицији, обичајима и култури. На платоу ове планине градили су се, а граде се и данас бројне вјерске грађевине. То је, према ријечима нашег саговорника, похвалано, али је битније и Богу милије, градити „живу цркву“ тј. лични однос који сваки човјек треба да има према својој вјери. Протојереј ставрофор Илија Чупић, приближио нам је ову тему, у нашој редовној религијској рубрици. На подручју наше општине, у посљедњих неколико година, примјетна је изградња неколико вјерских објеката. Какво је Ваше мишљење?

– Ја сам релативно скоро дошао на ове просторе. Народ Романије је витешки народ, који је увијек био храбар и спреман да се бори у сваком смислу. Оно што је везано, не само за овај простор, већ и за остала мјеста, јесте пролазак кроз двије фазе. Прва у којој је вјера била у запећку, кад се цркви није придавао велики значај. Тад је она живјела у домовима православаца. Друга фаза је долазак вишестраначког режима, ратова и тешких времена, када је православни живаљ похрлио у цркву. У то вријеме свештенство је настојало да вјернике упути на прави пут вјере; да са једног традиционалног начина пређу на јеванђељски, црквени и правилан начин служења Богу. Све је то уродило плодом, па су се градиле светиње, као што је то случај и данас. Оно што бих ја подвукао као важно, јесте чињеница да црква постаје само скуп зидина ако заједно са њом не расте и њен народ, тј. ако сваки појединац не настоји да постане „жива црква“. Како човјек постаје „жива црква“ ?

– Сваки човјек који је крштен у име Оца, Сина и Светога духа, постаје дио једне велике породице, једне „живе цркве“, небеске цркве, оне која је вјечна и непролазна. Бог је створио свијет и сва бића из чисте љубави и оно што тражи од нас јесте управо то да ми будемо лице

љубави. То можемо остварити тако што ћемо прво да се сјединимо са нашим Господом, да уђемо са њим у заједницу. Та прва заједница се остварује Светом тајном Крштења. Овим чином ми постајемо дио вјечне заједнице. Како човјек треба да схвати појам вјечног живота. За многе је то апстрактан појам који је тешко докучив?

– Људи овај појам везују за нешто апстрактно и далеко, међутим вјечни живот постоји и лако га је објаснити, јер је Бог човјека створио за вјечност. Он се оставрује са вјечним бићем, јер је Бог вјечан и непролазан. Након крштења, процес сједињавања се наставља Светом тајном причешћа. Долазак вјерника у цркву управо је начин да се кроз исповијест и причешће сједине и приближе Богу. Шта за човјека треба да представља Света тајна причешћа?

– Узимајући хљеб и вино, тијело и крв Божију, стварамо јединство са нашим Творцем, а самим тим и ми се приближавамо вјечности. Он нам даје снагу, љубав и доброту, јер је Он чиста љубав, а све што потиче од Бога добро је и племенито. Шта је наша обавеза и како живјети живот узорног хришћанина?

– Обично свако ко се зове неким именом или припада друштву које носи неко име, настоји да опонаша тај назив. Ми се зовемо православни хришћани и име носимо по нашем Господу. То нас обавезује да се владамо и да поштујемо име које смо добили по Христу. То је велика ријеч и велико име. Треба да се обликујемо, живимо и владамо према животу нашег Господа Христа. Живот без мржње је живот који треба да краси душу сваког православног вјерника. Његова природа нема зло у себи. Ту љубав божију ми треба да развијамо у себи, да личним примјером, као што је то и Христос чинио, будемо примјер и узор добрих врлина. СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Колико је за духовни живот човјека значајан одлазак у цркву?

– У Светом писму је написано: „По чему ће вас познати Бог да сте његови?“ „Познаће вас ако имате љубави међу собом.“ Ако имамо љубави једни за друге, онда ће нас Он препознати као своје, јер Господ има љубави за све нас. Ми често ријечи вјерник, православац, хришћанин вежемо за посјећивање цркава. Одлазак у цркву треба да буде повод да очистимо и исповиједимо нашу душу пред Господом. Као кад хоћемо у своју кућу да примимо драгог госта, па је уређујемо, да се он осјећа што угодније и пријатније, тако и нашу душу треба да очистимо пред Господом. Душа треба да буде очишћена од гријеха и украшена добрим дјелима и врлинама. У такву припремљену и чисту душу дочекујемо Христа. РАЗГОВАРАЛА БОЈАНА МАРКОВИЋ

КЊИЖЕВНИ КУТАК Још као дјевојчица слушала сам радио и замишљала како у тој чудној кутији живе и раде мали људи.

Сјећања једног „малог човјека” из „чаробне кутије”

Д

авне 1975. године, 30. новембра, прије 44 године, општина Соколац је добила први радио, некадашњи „Радио Романија“, који је програмски покривао општине Соколац, Рогатицу и Хан Пијесак. Током низа година, радио је мијењао своје називе, а данас као дио Јавног предузећа „Инфо центар”, носи име „Инфо радио“.

Наш и Ваш локални радио се оглашава на фреквенцији 99,9 мегахерца Радија Републике Српске, а свакодневно га можете слушати и на он-лајн платформи, на порталу „Соколац срце Романије“.

Још као дјевојчица слушала сам радио и замишљала како у тој чудној кутији живе и раде мали људи. Кад ја отворим очи, они хитро иду до малог умиваоника, перу лице, журе да тачно на вријеме стигну на своја радна мјеста и поздраве нас у новом дану. У мојој глави имали су униформе – испеглане, са свим дугмићима на мјесту. Јер, то што их ми не видимо, не значи да они не држе до себе. Све што кажу била је истина. Када господин из кутије каже: „Тачно је дванаест часова”, неким чудом увијек би се казаљке преклопиле једна преко дуге и било је дванаест. Ако случајно каже: „Данас послијеподне ће падати киша”, сви из куће би кренули са кишобранима.

Смишљали смо разне начине како да ову чудну справу учинимо још забавнијом. Недуго затим сва дјеца у улици знала су комбинацију дугмади како би на касетама остајао звук. То је била мала лабораторија која је неуморно радила. Попут друге смјене. Када човечуљци из кутије заврше посао, ови други га преузму. Сатима смо премотавали… напријед,

22

ПРИПРЕМИЛА БОЈАНА МАРКОВИЋ

назад, рец, пауза, плеј… Епохално откриће била је спознаја да и сами можемо снимати свој глас. Онда смо од старије поставе преузели начин рада, а садржај је био иновативан. Вијести су углавном обухватале Карађорђеву улицу, дио Улице Марака Ећимовића и тек понека са веће удаљености. Гласиле су отприлике овако: „Синоћ су непозната лица непозвана ушла на чика Момирово имање и отуђила већу количину парадајза, краставаца и паприка из његовог пластеника. О овом чину непоштовања и напослушности обавијештени су родитељи. Обавијестио их је тужибаба Данко. Морам признати да су ове вијести за то доба биле веома објективне.

На часу српског језика, учитељица нам је дала неко штиво да читамо. Читали смо неуморно, једно по једно. Она би стајала поред сваког ђака, подесила своју штоперицу на сату и руком давала знак кад да се почне са читањем. На крају овог експеримента, одабрала је нас шесторо. „Сутра идемо на радио”, рекла је. „Имаћете прилику да снимате дјечију емисију.” Сјећам се љубоморних погледа дјечака који нису могли да сакрију своју љубомору и невјерицу. Знам… и мени је било тешко повјеровати да је заиста могуће ући у ту зачарану кутију. Сјећам се сваког степеника, сваких врата, сваког прага, мириса старих плоча, трака…Мирис нове пластике, мирис тек отворене играчке.

Подијељени по улогама, брзо смо схватили шта нам је задатак. И кренули смо. Почели СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

смо од мог дијела. Ишао је овако: “Бруји весело воденички точак, глас му путује сунчевим пољима и губи се у старој буковој шуми пуној тишине и влажних сјенки. У воденици дријема млинар Триша, стар и доброћудан чичица…”

Смјењивали смо се без грешке. Мачак који је отишао у хајдуке, ког је описао Бранко Ћопић, био је спреман да се емитује у дјечијој емисији нашег радија, коју су спремали основци другог разреда.

Временом сам схватила колико су ти „мали људи” у радију, заправо велики. Колико је њихов посао тежак – готово као посао рудара. Копати, тражити, прљати руке, трагати, чувати тло под собом и над собом, и на свјетлост изнијети само један грумен. Онај злата вриједан. Пронаћи вијест, новост, репортажу, причу која обавјештава, васпитава, савјетује, забавља. Знамо и сами да није увијек лако правити друштво свима.

Не знам ни сама што се присјетих ових дана, још мање што ова сјећања ставих на папир. Да ли због тога што „чаробна кутија” више никог не занима, што са сваком кишом купимо по један кишобран, што пустоловине Бранковог мачка хајдука више нису занимљиве, што се не зна ко је „прав”, а ко тужибаба, што данашње учитељице лакирају нокте, што је „Инста стори” занимљивији од било које дјечије емисије… Ето написах. У потпису: „мали човјек” из радија.

КУЛИНАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ РЕЦЕПТ КОНОБЕ „КУМ“

БУТКИЦА У КИСЕЛОМ КУПУСУ За двије особе је потребно: 1 кг свињске буткице 800 г киселог купуса црвена слатка паприка 2 кашике масти 2–3 ловорова листа 2 кашике рена

Моћ чаја ШОЉИЦА ПУНА АРОМЕ Чај је најједноставнији рецепт за дуговјечност. Повод je за разговор и дружење, најбољи начин да се организам расхлади и угаси жеђ, да се тијело окријепи и излијечи, да се стекне имунитет и сачува од болести. Само се вода у свијету пије више од чаја, а воћни чајеви садрже витамине, не кофеин, и зато су препорука свима. СУШЕНЕ ЈАБУКЕ Јабуке добро опрати, посушити, па изрезати неогуљене на танке кришкице. Осушити у рерни на ниској температури. Сушене јабуке кувати 10так минута са мало цимета, оставити да одстоје, проциједити и пити. ЧАЈ ОД КРУШКЕ Чај од листа крушке користи се за растварање камена у бубрезима, смањења болова и печења при мокрењу код инфекције бубрега и бешике као и лијечења упале зглобова. Три кашике издробљених листова крушке прелити са пола литра прокуване воде и оставити да одстоји па пити. КОРИЈЕН ЈАГОДЕ За лакши тип дијареје треба 5 минута

Поступак: Све састојке саставити и кувати заједно. Купус и месo су кувани онда када се месо почне одвајати од костију. Као прилог уз ово јело служи се кувани кромпир и рен. Служи се топло.

Као аперитив уз ово јело одлично иде чашица домаће ракије крушке.

ЧУДЕСНИ БИЉНИ СВИЈЕТ ПРИПРЕМИЛА ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ

кувати 15 гр коријена јагоде у двије шоље воде. Пити неколико пута дневно. ЧАЈ ОД БРУСНИЦЕ Врући чај од бруснице припрема се тако што се четири шољице плода кувају у води 10-так минута, потом оставити поклопљено да одстоји да се плодови отворе. Пити топло. КОРА ПОМОРАНЏЕ Припрема овог напитка је крајње једноставна. Осушену кору поморанџе прелијте топлом водом и оставите да одстоји пет минута. Чај проциједите и засладите медом по жељи. ЧАЈ ОД ЛИСТА МАЛИНЕ Познат је по свом љековитом дјеловању, а посебно код проблема са дисајним

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

саставом и уринарним потешкоћама. Супротно од имена, укусом не личи на малину, већ на укус црног чаја. Добија се сушењем листова грмова малине. ЧАЈ ОД ПЕТЕЉКИ ТРЕШЊЕ Користи се против болести бубрега и мокраћних канала. Једна шака петељки трешње кува се у једном литру воде, од тренутка кад проври и у наредних 5 минута. Оставити да одстоји, проциједити и пити незаслађено у гутљајима током дана. Воћни чајеви нуде бројне ужитке у цвјетовима и мирисима најфинијих врста воћа. Заводљиви укусом, по потреби ће пружити дашак топлине и освјежење.

23

РАЗОНОДА

ПРИПРЕМИО МИЛИВОЈЕ А. ЈАНКОВИЋ

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ 1

2

3

4

5

6

7

8

9 10 11 12 13

1 2

С С

С С

3 4 5 6 С С

С С

7

С С

8 9

ИС

10

ХР NИ

11 13 14

КА С С

12

С С

С С

Водоравно: 1.Ускок из Р. Котара (162? -1654. ,погинуо на Велебиту); 2. Судски овјерен докуменат, * дан у седници; 3.Фудбалер Блохин, * лагана тканина, * шумарица (љутић); 4.Слово старословен. писма,* средство за прање, * нишка инд. дувана; 5.Антонов, * калеманџија, * дршка виолине; 6.Винарија у Србији, * град у С.Каролини (САД); 7.Јод, * раставни везник, * плански језик из Есперанта,* исток; 8.Римски папа (само 40 дана), * јеросимонах (протосинђел) Јонакиније; 9.Натријум, * јединица за угао, * мјесто у Шумадији; 10.Клуб студената технике (Београд),* тенисер Ђоковић,* амер. акад. неурологије; 11.Острво, *индустријска биљка (ћетен-тур.), * тал. пјевачица Ана; 12.Бабилон, * прикривају, сакривају; 13. Тенисерка Ана, * држава у Азији; 14.Атлетичарка Србије (средње пруге). Усправно: 1. Ускок из Р.Котара (слика, 1636-1687., погинуо на Дувну); 2. Ситна, сићушна,* продужи (даље); 3. Истор. мјесто у Белгији, *физичар Џемс, * бреме; 4. Мјесто у Шумадији, * хладњак у аутомобилу, * биоскоп; 5. Узвик бола, * спиран, чишћен водом, * привредна грана; 6. Област у Ј.Афеици, * чест назив за мјеста у РС, ФБиХ и ЦГ; 7. Имагинарни, * бубњар Ивандић, * мјесто код Загреба, ? –Град; 8. Мали топуз, буздованчић (тур.), * шахиста Тиман, * Ћоровић Светозар (ин.); 9. Итријум, * друго име, * кота, * уранијум; 10. Ирвас, * хемијски елеменат (Рн), * пиринач (грч.); 11. Држава у Азији, * цијев, рора, * редитељ Куросава; 12. Листопадно дрво, * освијетљен зрацима Сунца; 13. Висока научна установа.

Најљепше новогодишње и божићне честитке Најљепше новогодишње и божићне честитке пословним пријатељима, сарадницима и суграђанима можете упутити путем програма “Инфо радија” и у листу “Соколачке новине”. Дођите или позовите да се договоримо!

ваш “Инфо центар” Соколац

057/448-216 24

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

СПОРТ ТАБЕЛА 2. ЛИГА РС - “ИСТОК”

Омладински фудбалски клуб „Гласинац 2011“

ФУДБАЛ / МУШКАРЦИ

ПОЗ

ТИМ

УТА ПОБ НЕР ПОР

ГОЛ

РАЗЛИКА

БОД

1

ФК Леотар

15 11

2

2

31:7

35

2

ФК Дрина

15

9

4

2

32:12

31

3

ФК Фамос

15

8

3

4

28:22

27

4

ФК Милићи

15

8

1

6

34:20

25

5

ФК Романија

15

8

1

6

32:25

25

6

ФК Вележ

15

7

2

6

20:21

23

7

ФК Младост (ГАЦКО)

15

7

2

6

29:33

23

8

ФК Сутјеска

15

6

3

6

21:24

21

9

ФК Пролетер

15

6

2

7

20:18

20

10

ФК Стакорина

15

6

1

8

25:23

19

11

ОФК Гласинац 2011

15

6

1

8

23:30

19

12

ФК Јединство

15

5

2

8

24:26

17

13

ФК Будућност

15

5

2

8

16:27

17

14

УФК Илићка 01

15

4

4

7

17:23

16

15

ФК Дрина ХЕ

15

4

2

9

20:27

14

16

ФК Младост (РОГАТИЦА)

15

3

2

10

14:48

11

МИНИМАЛАН ПОРАЗ ОД „ЛЕОТАРА“ НА КРАЈУ ЈЕСЕЊЕГ ДИЈЕЛА ТАКМИЧЕЊА

У

15. колу Друге лиге Републике Српске – група исток, ФК „Леотар“ је у Сокоцу побиједио ОФК „Гласинац 2011“ резултатом 0:1. Овом побједом екипа из Требиња потврдила је прву позицију на крају јесењег дијела такмичења.

У првом полувремену водила се уједначена борба, а најбољу прилику за домаћи састав није искористио најбољи стријелац „Гласинца“ Неђо Шука. У других 45 минута сусрета гости из Херцеговине су заиграли одлучније, а до три бода долазе у 80. минуту, поготком Поповића.

„Гласинац“ је јесењи дио такмичења завршио на другој половини табеле и са 19 освојених бодова налази се на једанаестој позицији. Слиједи пауза а почетак прољећног дијела првенства још увијек није познат. БОЈАНА МАРКОВИЋ

ТАБЕЛА 1. ЛИГА РС ФУТСАЛ / МУШКАРЦИ

ПОЗ

ТИМ

УТА ПОБ НЕР ПОР

ГОЛ

РАЗЛИКА

БОД

1

Полицајац

4

4

0

0

20:6

12

2

Брчко Здравље

4

3

1

0

21:8

10

3

Невесиње

4

3

0

1

16:8

9

4

Гласинац

4

2

1

1

19:18

7

5

Котор Варош

4

1

0

3

15:20

3

6

Шампион

4

1

0

3

12:22

3

7

Јахорина

3

0

0

3

8:18

0

8

Брод

3

0

0

3

6:17

0

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

25

СПОРТ ТАБЕЛА ПРВА ЛИГА РС КОШАРКА / МУШКАРЦИ

ПОЗ

ТИМ

КОШ

УТА

ПОБ

ПОР

РАЗЛИКА

БОД

1

КК Борац

8

8

0

+146

16

2

КК Приједор

8

6

2

+48

14

3

КК Радник

8

5

3

+32

13

4

КК Будућност

8

5

3

+22

13

5

КК Хео

8

4

4

+49

12

6

ОКК Дрина Принцип

8

4

4

-20

12

7

СКК Славија 1996

7

4

3

+21

11

8

КК Соколац

8

3

5

-24

11

9

КК Слобода 73

8

3

5

-37

11

10

ОКК Сутјеска

8

1

7

-118

9

11

КК Студент Игокеа

6

2

4

-31

8

12

КК Варда ХЕ

7

1

6

-88

8

ТАБЕЛА ПРВА ЛИГА РС

Одбојкашки клуб „Гласинац“

ОДБОЈКА / ЖЕНЕ

ПОЗ

ЧЕТВРТА ПОЗИЦИЈА НА КРАЈУ ЈЕСЕЊЕГ ДИЈЕЛА ПРВЕНСТВА

У

шампионату Републике Српске 24. новембра одиграни су мечеви последњег 9. кола прве половине лигашког дијела првенства. Одбојкашице „Гласинца“ на свом терену угостиле су екипу „Дрине“ из Зворника.

У првом сету водила се изједначена борба, а уз доста концентрације домаће одбојкашице задржавају предност и славе на крају првог сета резултатом 27:25.

Добар ритам Сокочанке су задржале и у другом сету који освајају са 25:19. Исти сценарио виђен је и у посљедњем трећем сету који одбојкашице „Гласинца“ завршавају резултатом 25:22.

26

ТИМ

СЕТ

УТА

ПОБ

ПОР

РАЗЛИКА

БОД

1

ЖОК Јахорина

9

8

1

25:4

24

2

ЖОК Црвена Звијезда

9

8

1

24:5

24

3

ОК Љубиње

9

7

2

23:8

21

4

ОК Гласинац

9

6

3

19:10

18

5

ОК Славија

9

5

4

18:15

15

6

ЖОК Леотар

9

3

6

11:19

9

7

ОК Херцеговац

9

3

6

11:21

8

8

ЖОК Радник

9

2

7

8:21

7

9

ОК Дрина

9

2

7

8:22

6

ОК Модрича

9

1

8

3:25

3

10

Овом побједом избориле су се за 18 бодова и четврту позицију на табели на крају јесењег дијела првенства у оквиру Прве лиге Републике Српске. Такмичење у Првој одбојкaшкој лиги наставља се средином фебруара наредне године, а у првом сусрету након паузе домаће одбојкашице ићи ће на гостовање екипи „Радника“ из Бијељине.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

БОЈАНА МАРКОВИЋ

СПОРТ КАРАТЕ КЛУБ „ОМЛАДИНАЦ“ СОКОЛАЦ

КАРАТЕ КЛУБ „ГЛАСИНАЦ“ СОКОЛАЦ

Т

Нових тринаест медаља

ринаести међународни карате турнир „Бијељина опен – ноћ шампиона“ окупио је око 500 такмичара из више од десет земаља. Каратисти су се такмичили у мушкој и женској конкуренцији, а публика је имала прилику да одгледа низ квалитетних борби. Овај престижни спортски догађај омогућио је младим каратистима надметање у чак 80 такмичарских категорија.

Након овог међународног карате такмичења Карате клуб „Гласинац“ Соколац богатији је за 13 медаља.

У катама Ања Копривица се окитила сребром док су остале медаље освојене у борбама. Злато је припало Ђорђу Петрушићу, Кристијану Грујићу и Марији Ђурковић. Сребрене медаље освојили су Сара Пилиндавић, Дамјан Плакаловић, Павле Петрушић, Марија Марковић, Ивана Цвијетић, Марија Ђурковић а бронзане Стефан Пилиндавић, Софија Тошић и Дарко Јањуш.

Пред каратистима „Гласинца“ је Балканско првенство у Словенији, које се одржава од 6. до 8. децембра. Соколачки карате клуб представљаће Марија Ђурковић и Исидора БОЈАНА МАРКОВИЋ Боровчанин.

Запажени резултати на турниру „Добој опен 2019“

К

арате клуб „Омладинац“ Соколац остварио je запажене резултате 10. новембра ове године на турниру „Добој опен 2019“ одржаном у Добоју. На такмичењу је учествовало око 700 такмичара из три државе и 54 клуба.

Соколачки каратисти освојили су шест бронзаних медаља. Трећа мјеста припала су Анђели и Јовани Косорић, Немањи Савчићу, Павлу Ерићу, Огњену Павловићу и Александри Јакшић. БОЈАНА МАРКОВИЋ

СОКОЛАЧКИ ПРВОЛИГАШИ ЗА ИВАНУ БЈЕЛОГРЛИЋ

У хуманитарној акцији прикупљено 1.030 КМ

У

недјељу, 24. новембра, у Сокоцу одржана је „Хуманитарна спортска недјеља”. Соколачки прволигаши су сакупљени новац уплатили на рачун трогодишње Иване Бјелогрлић из Источног Сарајева за чије је лијечење у иностранству потребно 250.000 евра.

Предраг Добриловић, један од организатора и учесника акције, истакао је да је ова идеја потекла спонтано, јер се десило да три прволигаша своје утакмице играју истог дана.

– Одлучили смо да се придружимо овој хуманитарној акцији и да дамо свој скроман допринос. Надам се да смо бар мало успјели помоћи и да ће се за малу Ивану сакупити неопходан новац – казао је Добриловић.

Спортску недјељу отвориле су пионирке „Гласинца” које су изгубиле резултатом 3:1 од Одбојкашког клуба „Хан Пијесак” у седмом колу Омладинске лиге Републике Српске.

Одбојкашице првог тима „Гласинца” побиједиле су „Дрину” из Зворника резултатом 3:0 у утакмици 9. кола Прве лиге РС за жене.

Футсал клуб „Гласинац” забиљежио је прву побједу у Првој футсал лиги РС, савладавши у 3. колу екипу „Брода” резулатом 8:4.

Славио је и Кошаркашки клуб „Соколац” у сусрету са екипом „Будућности” из Бијељине резултатом 91:75 у утакмици 7. кола Прве лиге Републике Српске за кошаркаше.

Акција прикупљања новчане помоћи за лијечење Иване Бјелогрлић и даље се наставља, а новчана средства за лијечење ове трогодишње дјевојчице могу се уплатити на намјенски жиро рачун у Интеса Санпаоло банци Сарајево, број 1541029988405703.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

БОЈАНА МАРКОВИЋ

27

УЛ. Цара Лазара 18/а