Sokolačke novine br.241| novembar 2018.

УСВОЈЕНИ НАЦРТ И ОДЛУКА О РЕБАЛАНСУ БУЏЕТА ЗА ПРВУ ПОЛОВИНУ 2018. ГОДИНЕ

ОБИЉЕЖЕН ДАН ПРИМИРЈA У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

СТРАНА 8.

СТРАНА 13.

Читав један вијек од невиђеног јунаштва српске војске

„Романијски скоруп – кајмак“ у 2019. години са географском ознаком

ИНТЕРВЈУ БИЉАНА КОСОРИЋ

СТРАНА 6.

БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ ОБИЉЕЖИЛА КРСНУ СЛАВУ – МИТРОВДАН

Никада не смијемо заборавити СТВАРАОЦЕ Републике Српске СТРАНА 10.

ЛИЦА РОМАНИЈЕ ДРАЖАН КОСОРИЋ

Одувијек сам имао намјеру да се вратим у Републику Српску

Ми смо продужена рука породици СТРАНА 16-17.

СТРАНА 18-19.

ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ „ЗА ОВАКАВ ПУТ ПОТРЕБНО ЈЕ ТРУДА, ТАМО ГДЈЕ ИДЕМО ДЕШАВАЈУ СЕ ЧУДА“

СТРАНА 21.

Филм је осмишљен са циљем да се широј јавности приближи пут од 230 километара, који храбри момци и дјевојке из Сокоца проживљавају, већ пуних десет година, на ходочашћу до Острога.

Прича која буди заборављене вриједности

САДРЖАЈ

БРОЈ 241 НОВЕМБАР 2018.

ИЗДВАЈАМО /// ИМПРЕСУМ

ИНФО

Инаугурација новог сазива чланова Предсједништва

5

АКТУЕЛНОСТИ У спомен-капелу на војничком гробљу довезена опрема за потребе мртвачнице

11

Романијско Косово у Метохији Начелник општине Соколац Милован Бјелица другу годину заредом био је, 10. новембра, домаћин славе Пећке патријаршије Св. Арсенија Сремца. АКТУЕЛНОСТИ

8

Почело извођење радова на реконструкцији пута Ишерић брдо–Крушевци „Жива библиотека“ гостовала у Сокоцу Путари спремни дочекују зимску сезону

7 7 9 12

ДРУШТВО

Уприличена свечана додјела диплома једанаестој генерацији студената ВУБ-а

15

Бесплатна контрола исправности моторних возила

15

НА КАФИ СА...

Витомир Митрић, редитељ и драмски педагог

КЊИЖЕВНИ КУТАК

Републичка управа цивилне заштите: Радни састанак на Јахорини ИНФО

9

20

63. Међународни београдски сајам књига

5 15. редовна сједница Скупштине Града Источно Сарајево

23

КУЛИНАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ Чување воћа и поврћа 26 током зиме

СПОРТ ОФК “Гласинац 2011”: Крај јесењег дијела Првенства и 28 такмичења у Купу РС за 9 Изграђена секундарна водоводна Хуманитарни турнир за 29 мрежа за 25 домаћинстава Александра Бреза Овај водовод дио је великог пројекта „Водоснабдијевање рубних Троје финалиста из Плесног 30 села” који заједнички реализују општине Рогатица и Соколац. клуба ,,Ника” Усвојен Извјештај о реализацији активности у протеклој години везаних за ЕYОF 2019.

Обиљежена крсна слава полиције ОСНИВАЧ Општина Соколац

ИНФОРМАТИЧКО-ГРАФИЧКИ СЕКТОР Драган Реновица

ИЗДАВАЧ Јавно предузеће “Инфо центар” Соколац Гласиначка бб, 71350 Соколац

РЕДАКЦИЈА Бојана Арбиња Ведрана Реновица Јелена Станишић

ЗА ИЗДАВАЧА Зорица Мирјанић ДИРЕКТОР Зорица Мирјанић

САРАДНИЦИ Јадранка Јанковић Миливоје Јанковић

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Јелена Маринковић

ЛЕКТОР Јадранка Јанковић

КОНТАКТ Телефон 057/448-216 Факс 057/448-205 E-mail i.centar@hotmail.com ИНТЕРНЕТ АДРЕСА www.opstinasokolac.net ШТАМПА СЗГР “Штампарија” Соколац

Рјешењем Министарства информација Републике Српске број: 01 -56 / 95 од 16.2.1995. године лист је уписан у регистар јавних гласила под редним бројем 93. Соколачке новине излазе једном мјесечно. Редакција Соколачких новина не одговара за садржај огласа. Ниједан текст, фотографија и илустрација не смију се ни на који начин преузимати или јавно публиковати без писмене дозволе издавача.

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

3

УВОДНИК

ПИШЕ ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ директор

Драги наши читаоци, Новембар иза нас био је по много чему посебан, препун друштвених догађаја вриједних да се нађу на страницама „Соколачких новина“. Обиљежен је Дан примирја у Првом свјетском рату, читав један вијек од невиђеног јунаштва српске војске; инаугурисани чланови Предсједништва Босне и Херцеговине; положили су заклетву народни посланици у новом сазиву Народне Скупштине Републике Српске; прослављене крсне славе државних органа, организација и предузећа. За нашу локалну заједницу посебно је значајан један датум – 30. новембар, дан када је далеке 1975. год. у Сокоцу почела са радом прва радио-станица, тадашња и данас радо помињана „Радио Романија“. Тај јубилеј – 43 године информисања у општини Соколац, саткан од година промјена, добијања и одузимања дозвола, гашења, поновног покретања и вјечне борбе мале медијске куће да нађе своје мјесто под сунцем, обиљежили смо радно и свечано. Сада смо пред свима вама – нашим слушаоцима, читаоцима и гледаоцима, драгим суграђанима, да заједно сагледамо јесмо ли га пронашли. Од некадашње радио станице стигли смо до данашњег, савременим технологијама прилагођеног емитовања радио-програма свакога дана од 9 до 15 часова, свакодневног пласирања информација које прати фото-сервис, путем општинског портала „Соколац – срце Романије“, на којем емитујемо властите видео прилоге и мјесечно издајемо лист „Соколачке новине“ којим је данас стандард 32 стране у пуном колору. Током ове 2018. године урадили смо прву репортажу „Јагњијада 2018.“ и промотивни видео за 56. МОСИ Соколац 2019. а у сусрет годишњици и први документарни филм. Иако имамо само десет запослених радника, међу којима су мајке на породиљском одсуству, ослањајући се једни на друге, радимо све послове од одржавања хигијене радног простора до одговора професионалним изазовима, чак и оним који нам нису у опису посла. Посебно смо поносни на документарни филм који смо премијерно приказали 27. новембра у Парохијском дому Романијске Лазарице „За овакав пут потребно је труда, тамо гдје идемо дешавају се чуда“, који говори о десет година ходочашћа манастиру Острог. На одјавној шпици филма нема потписа продуцента, режисера, директора фотографије и многобројних чланова екипе која обично ради на једном оваквом пројекту. Ту смо само ми који реализујемо свакодне активности, 365 дана у години, везане за информисање у општини Соколац. Екранизацијом смо ову лијепу причу сачували од заборава. Настојаћемо да документарац пласирамо путем других много већих и моћнијих медијских кућа, са намјером да оваj огањ доброчинства и истинске жеље да се открива и шири добро међу људима, који су прије десет година упалила тројица Романијаца, настави да пламти и шире од наших простора. До новог сусрета у децембарском броју, у име ове малобројне екипе, и своје лично, срдачно вас поздрављам.

4

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

АКТУЕЛНОСТИ

СТРАНЕ 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12

ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ /// ИЗ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

15. РЕДОВНА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

бити најзначајнији догађај на овим просторима у послијератном периоду.

- Мислим да је EYOF прилика да Европском олимпијском комитету и широј спортској јавности покажемо да на нас могу рачунати у организацији такмичења вишег ранга у будућности. Веома је значајно што ће се коначно на достојан начин опремити нордијски скицентар Дворишта у подножју Јахорине. Тиме би се могли сврстати на друго мјесто најбољих борилишта на простору бивше Југославије, одмах иза Словеније – додао је Вуковић. На сједници је, већином гласова, усвојена Одлука о нацрту ребаланса

Усвојен Извјештај о реализацији активности у протеклој години везаних за ЕYОF 2019. ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

О

дборници Скупштине Града Источно Сарајево усвојили су 13. новембра Извјештај о реализацији активности у протеклој години везаних за Европски зимски олимпијски фестивал за младе 2019. којим су обухваћене припреме и реализација фестивала. На сједници је закључено да ће ово бити најпосјећенија спортска манифестација од њеног оснивања. Према ријечима замјеника директора EYOF-а Натка Суџуке, од педесет земаља чланица Европског олимпијског комитета, долазак је потврдило четрдесет шест.

- Очекујемо преко 1.000 такмичара, те велики број чланова делегација. Такмичење ће се одвијати на сљедећим борилиштима: на Јахорини слалом и велеслалом, а на Двориштима бијатлон. По први пут, иако није било у плану, на Палама ће се одржати надметање у

ИНФО

карлингу. Кад говоримо о финансијама, чињеница је да град Сарајево издваја највећи дио средстава, али морамо подсјетити да је Влада Републике Српске обезбиједила преко два и по милиона конвертибилних марака за борилишта и очекујемо додатних милион и по марака у наредном периоду за организацију. У сваком случају игре ће се сигурно организовати и увјерен сам да ћемо бити добри домаћини. Претходно је договорено да се церемонија отварања одржи у Олимпијској дворани „Зетра“, међутим Градско вијеће Града Сарајева изгласало је да се одржи на „Кошеву“. Њима је много лакше организовати спектакуларно отварање, јер имају много више средстава него ми, и вјерујем, да ће то бити својеврстан печат игара – поручио је Суџука. Градоначелник града Источно Сарајево Ненад Вуковић дијели мишљење да ће ово спортско такмичење, које ће се одржати у Сарајеву и Источном Сарајеву, у фебруару сљедеће године,

буџета Града Источно Сарајево за 2018. годину. Средства утврђеног суфицита за 2017. годину у износу од 141.314 КМ и неутрошена намјенска средства у износу 27.084 КМ, као и расходи и издаци који ће се финансирати из ових средстава, планирани су датим Нацртом ребаланса буџета.

- Битно је нагласити да нема значајнијих промјена у односу на првобитно планирани буџет, који смо усвојили у децембру прошле године. С правом се можемо похвалити да смо пред завршетком још једне успјешне пословне године за Град Источно Сарајево. Више о томе моћи ћемо рећи у марту сљедеће године, када пред нама буду извјештаји о извршењу буџета 2018. – казао је градоначелник Вуковић. Одборници Скупштине Града Источно Сарајево усвојили су и Одлуку о условима и начину продаје грађевинског земљишта у својини Града ИС.

Инаугурација новог сазива чланова Предсједништва

У Сарајеву, 20. новембра, у нове чланове Предсједништва БиХ инаугурисани су Милорад Додик из Републике Српске, те Шефик Џаферовић и Жељко Комшић из Федерације БиХ. Након што им је предсједник Централне изборне комисије БиХ Бранко Петрић уручио сертификат којим се потврђује њихов избор на општим изборима одржаним у октобру Додик, Џаферовић и Комшић положили су заклетве. Инаугурацији новог сазива чланова Предсједништва, поред бројних званица из јавног и политичког живота у БиХ, те www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

дипломатског кора, присуствовао је начелник општине Соколац Милован Бјелица. Предсједавајући Предсједништва мијења се сваких осам мјесеци, по принципу ротације, а у складу са Изборним законом БиХ. Конститутивна сједница 10. сазива Народне скупштине Републике Српске одржана је 19. новембра, у Бањалуци. На функцију предсједника НС РС поново је изабран Недељко Чубриловић.

instagram.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

5

ИНФО

16. РЕДОВНА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

ПОСЈЕТА ЕУФОР ЛОТ-ТИМА ИЗ ВИШЕГРАДА ОПШТИНИ СОКОЛАЦ: КАБИНЕТ НАЧЕЛНИКА ОТВОРЕН ЗА СВА ПИТАЊА

Представници ЕУФОР ЛОТ – тима из Вишеграда у оквиру редовне посјете општини Соколац, 26. новембра, разговарали су са начелником Милованом Бјелицом о покренутим пројектима и безбједности на подручју наше локалне заједнице. Како је начелник Бјелица изјавио новинарима, ријеч је о редовном састанку на тему актуелних питања, привредних и других инвестиција са којима су представници ЛОТ – тима упознати од раније. Припадници овога тима су се интересовали за информације о стању безбједности као и личној безбједности начелника и његове породице због недавно упућених пријетњи. Сарадња са ЕУФОР ЛОТ – тимом из Вишеграда, биће настављена у наредном периоду.

О

Усвојени Нацрт и Одлука о ребалансу буџета за прву половину 2018. године

дборници су на 16. редовној сједници Скупштине општине Соколац, која је одржана 16. новембра, разматрали о шеснаест тачака дневног реда и усвојили више приједлога и информација. Усвојена је Информација о извршењу буџета Општине Соколац за период 01. 01. до 30. 06. 2018, као и приједлог Одлуке о извршењу буџета Општине за поменути период. Према извјештају буџетска средства за прву половину године износе 2.606.512 КМ, а буџетски издаци 2.975.698 КМ. Буџетски приходи су 2.578.740 КМ, а буџетски расходи 2.694.832 КМ. Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да је задовољан конструктивним дијалогом и да примједбе и критике од стране опозиције схвата као добронамјерне, те да ће све пропусте настојати да отклони у наредном периоду.

– Оно што посебно оптерећује буџет општине Соколац јесте вишак радне снаге. Ми ћемо морати да испоштујемо закон о локалној управи који нас обавезује да до половине 2019. године ријешимо то питање. Закон морамо испоштовати, али и водити рачуна да што мањи број људи остане неријешеног статуса – казао је Бјелица. Што се тиче утрошка репрезентативних средстава на које су имали примједбу одборници опозиције, начелник је одговорио да су трошкови потпуно транспарентни и да ће надлежне службе општинске управе доставити писмени извјештај по ставкама на шта су поменута средства утрошена. Клуб одборника СНСД-а изразио је буде исказала добру вољу – рекао је Предсједништву БиХ Милорад Додик. своје незадовољство због оствареног Чоловић.

– Након састанка у Источној Илиџи, дефицита у буџету општине од 149.200 Одборник ДНС-а у Скупштини општине добио сам обећања и од будућег српског КМ, те је био уздржан приликом Соколац Љубомир Ерић имао је члана Предсједништва у БиХ Милорада гласања у локалном парламенту. примједбу на усвојене одлуке, као и на Додика да ће помоћи финансирање Њихове ставове образложио је шеф утрошак репрезентативних средстава. пројеката које је општина Соколац Клуба Мирко Чоловић. раније предала Влади Републике – Нисам подржао Нацрт и одлуку – Један од кључних проблема ове о ребалансу из разлога што буџет Српске. Очекујемо позитивне резултате локалне заједице је нагомилавање није био позитиван ни у једном – истакао је Бјелица. дугова, што доводи до повећања извјештајном периоду. Ја се надам Одборници су усвојили и Извјештај о дефицита. Ја сам позвао одборнике да ће услиједити реакција ресорног успјеху и владању ученика Основне свих странака да покушамо доћи министарства на тренутно стање. школе Соколац за школску 2017/2018. до заједничког рјешења, како би се Сматрам да су неадекватно утрошена годину, Извјештај о реализацији ово стање промијенило. Надам се да средства за репрезентацију и да је васпитно-образовног рада за радну ће руководство уважити сугестије и буџет оквир у коме се јасно види којим 2017/2018. годину и Приједлог препоруке Министарства финансија се средствима располаже и од тога не годишњег програма рада предшколске установе за радну 2018/2019. годину. када је ријеч о финансијском стању у треба одступати – нагласио је Ерић. општини Соколац. Ово је нацрт буџета, У своме обраћању медијима начелник Изгласане су и одлуке Одјељења ми смо изнијели своје примједбе Бјелица је рекао да је финансијску за просторно уређење и стамбенои радо ћемо активно учествовати у подршку општини Соколац обећао комуналне послове. Б.АРБИЊА српски члан у рјешавању проблема, ако друга страна новоизабрани

6

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

ПОЧЕЛО ИЗВОЂЕЊЕ РАДОВА НА РЕКОНСТРУКЦИЈИ ПУТА ИШЕРИЋ БРДО–КРУШЕВЦИ

Укупна дужина пута 1.400 метара

У оквиру пројекта Реконструкција и модернизација регионалног пута Олово–Соколац, дионица Ишерић брдо–Крушевци, која припада нашој локалној заједници, проведена је комплетна процедура избора извођача радова као и потписивање Уговора о извођењу са фирмом „Горажде путеви“. Према ријечима начелника Одјељења за привреду и финансије Митра Пржуља, дванаестог новембра почели су радови у сарадњи са Акционарским друштвом „Романијапутеви“ Соколац.

– Укупна дужина пута је 1.400 метара а финансирају га Федерално министарство за избјегла и расељена лица са 100.000 конвертибилних марака и општина Олово са 60.000

КМ – истакао је Пржуљ, те додао да је Општина Соколац, која учествује у праћењу и реализацији пројекта, недавно извршила реконструкцију на истој дионици, дужине 500 и ширине пет метара. Према информацијама из предузећа „Романијапутеви“ које раде у складу са временским условима, у току су припреме за асфалтирање, ископ канала и пропуста као и постављање цијеви за дренажу. В.РЕНОВИЦА

У спомен-капелу на војничком гробљу “Мали Зејтинлик” довезена опрема за потребе мртвачнице

П

редставници предузећа које је оспособљено за извођење грађевинскокаменорезачких радова и ентеријера, посјетили су Војничко спомен гробље „Мали Зејтинлик“ и за потребе спомен-капеле, у оквиру које је изграђена мртвачница, доставили неопходну опрему за њено опремање.

– У Соколац, на Војничко спомен-гробље, довезли смо опрему да се опреми објекат мртвачнице. Ту се налази сто за облачење и спремање преминулих лица, колица која служе за превоз сандука до гробног мјеста и сто на којем ће бити излаган ковчег. У ранијем периоду, урађена је и хладњача у којој ће бити смјештена тијела покојника – рекао је Недељко Милаковић, представник фирме Ново-текс д.о.о из Бање Луке, и изразио задовољство досадашњом сарадњом са начелником општине Соколац када су ове активности око

уређења и опремања споменкапеле у питању. Начелник општине Соколац Милован Бјелица рекао је да већ пет година трају радови на изградњи објекта гробљанске капеле у склопу које се налази и мртвачница.

– Ово није мали пројекат. Изграђен је објекат, урађена инфраструктура, ријешене су отпадне воде, мокри чворови, набављена опрема. Ради се и на вањском уређењу. Оно што је још неопходно то је набавка превозног средства за погребне услуге. Ово је пројекат који је поред општине Соколац подржала и Скупштина града Источно Сарајево али који се реализује и помоћу дијела средстава које је наша општина добила од државе Србије. Надам се да ћемо за неколико мјесеци имати све припремљено и да ће у потпуности овај објекат бити предат на управљање ЈКП „Соколац“ – додао је Бјелица. На некој од наредних сједница

ТЕКСТ ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

СО Соколац, биће донесена одлука да се објекат спомен-капеле у Војничком спомен гробљу уступа на кориштење ЈКП „Соколац“, а све у сврху квалитетног пружања услуга породицама које повјере своје потребе овом предузећу. ТОМИЋ: Наредне године све активности око обављања сахрана Директор ЈКП „Соколац“ Дејан Томић рекао је да се нада да ће већ почетком наредне године моћи преузети све активности око обављања сахрана које подразумијевају и одвожење и довожење покојника из болница у мртвачницу спомен-капеле на „Малом Зејтинлику“ . Подсјећамо да је Србија донирала Републици Српској пет милиона евра за пројекте локалних заједница. Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија потписао је 31. маја у Бањој Луци појединачне споразуме са градоначелницима и начелницима општина којима су поменута средства додијељена. Реализација пројеката планирана је у Стратегији развоја општине Соколац од 2013. до 2020. године Дио донације донаторских средстава општини Соколац, усмјерен је на завршетак изградње споменкапеле и вањског уређења на Војничком споменгробљу „Мали Зејтинлик“.

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

youtube.com/opstinasokolac

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

7

ОБИЉЕЖЕН ДАН ПРИМИРЈA У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Читав један вијек од невиђеног јунаштва српске војске

П

редставници Градске управе Источно Сарајево, начелник општине Соколац Милован Бјелица, делегација Амбасаде Србије у БиХ, те Удружење потомака и поштовалаца ослободилачких ратова 1912–1918. године положили су 11. новембра вијенце на Споменик солунским борцима у Сокоцу и обиљежили Дан примирја у Првом свјетском рату. Према ријечима отправника послова у Амбасади Србије у БиХ Дамира Ковачевића, ово је велики дан за српску историју, јер су послије четири године голготе Срби и Србија уз велике жртве и преко 1.200.000 погинулих, успјели да одбране своју земљу. Он је додао да вијек након тога требамо размислити шта смо од свега тога добили и на који начин у будућности да се поставимо

ТЕКСТ ВЕДРАНА РЕНОВИЦА vedranarenovica@gmail.com

како бисмо тој побједи дали достојно мјесто. Начелник Милован Бјелица, у обраћању новинарима, нагласио је да се сјећања требају преносити на млађе генерације, јер се српски род увијек борио против неправде и за слободу српскога народа.

– Око 400 јунака добровољаца горе Романије били су у редовима побједничких снага. Прије десет година са нашом браћом из Србије подигли смо овај споменик и сваког 11. новембра одајемо почаст људима који су прије сто година извојевали побједу у Првом свјетском рату. Замјеник градоначелника Источног Сарајева Данко Вучетић нагласио

РЕПУБЛИЧКА УПРАВА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ

Радни састанак на Јахорини

Ј

едногодишњи стратешки планови Владе Српске који се односе на заштиту и спасавање људи и материјалних добара, била је тема редовног састанка представника Републичке управе цивилне заштите Републике Српске 7. новембра, на Јахорини. Састанку је присуствовала Жељка Ковачевић начелник Подручног одјељења ЦЗ Соколац. На састанку је закључено да су надлежни органи заједно са субјектима од значаја за заштиту и спасавање, како је навела Ковачевић, извршили већину задатака који су утврђени према плановима Владе.

8

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац | Источно Сарајево

је да је 11. новембар посебан дан у календару Србије и Републике Српске.

– Многи овај дан називају дан побједе, међутим вољом моћника назван је Дан примирја. Ово је дан одавања почасти херојима, српским ратницима који су из немогуће ситуације преокренули ток рата и утицали да се промијени стање и у Европи и свијету, по захтјевима сила побједница – навео је Вучетић. Дан примирјa у Првом свјетском рату обиљежава се сваке године 11. новембра у знак сјећања на примирје потписано између савезника и Њемачке, које је означило прекид непријатељстава и крај рата. Овај датум проглашен је као национални празник у многим савезничким земљама, у знак сјећања на страдале током рата.

– Израда новог закона о спасавању у ванредним ситуацијама је у фази нацрта. Затражено је мишљење Министарства за финансије РС о предвиђеном начину финансирања, јер највећи проблем представља стабилан извор средстава, тако да се тренутно ради анализа финансијске оптерећености буџета – рекла је Ковачевић те додала да је локалним заједницама сугерисано да се изврши набавка радио-уређаја како би се за вријеме елементарних непогода сигурно комуницирало. Републичка управа ЦЗ поднијела је захтјев за посебну фреквенцију Регулаторној агенцији за комуникацију, која је у фази одобрења, док је у локалној заједници у Сокоцу у поступку реализација тендера за одржавање путева за В.РЕНОВИЦА наредну годину. НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

„ЖИВА БИБЛИОТЕКА“ ГОСТОВАЛА У СОКОЦУ

У

Људи као живе књиге

сриједу 14. новембра „Жива библиотека“ је била отворена за све грађане Сокоца, укључујући учешће ученика средњих школа, наставника, професора, цивилног друштва, невладиних организација и медија. „Жива библиотека” представља иновативну методологију за промовисање људских права, равноправности, за борбу против расизма и ксенофобије, те ширење мира и толеранције. Према ријечима Александра Жољка, представника Хелсиншког парламента грађана Бање Луке, методологија „Живе библиотеке” је специфична по много чему.

– Књиге су живи људи, пажљиво одабрани из друштвених група према којима често владају предрасуде и негативни стереотипи. Због своје позиције у друштву и припадности одређеној друштвеној групи, ове особе су стигматизоване или трпе дискриминацију. „Жива библиотека“ функционише баш као права библиотека, гдје читаоци долазе да позајме „књигу“ на одређено вријеме. На тај начин, у директној комуникацији, читаоцима преносе своја животна искуства и доприносе борби против стереотипа, предрасуда и дискриминације – истакао је Жољак.

ИНФО

З

Живе књиге са којима су присутни разговарали били су: члан породице несталих, сестра погинулог борца, вјерски службеник и мировни активиста, повратница, странкиња у БиХ и цивилна жртва рата. „Жива књига“ био је и Душко Узелац, који је покушао да своју причу приближи младима.

– Ја сам као дијете страдао од мине. Иако сам остао без руке, успио сам да створим свој свијет који је у једном моменту био срушен. Данас сам успјешан и награђиван спортиста. Већ двије године преносим своју причу младим људима како бих их инспирисао да не одустају од својих жеља и циљева – казао је Узелац. „Жива библиотека“ се одржава у оквиру пројекта ПРО – Будућност (Повјерење, Разумијевање, Одговорност за Будућност) Америчке агенције за међународни развој (USAID) који имплементира Catholic Relief Services (CRS) у сарадњи са Caritasom БиХ, Форумом грађана Тузле, Хелсиншким парламентом грађана Бање Луке, Међурелигијским вијећем у БиХ, Нансен Дијалог центром из Мостара и Култом из Сарајева. Циљ пројекта ПРО – Будућност је да допринесе изградњи повјерења међу свим грађанима Босне и Херцеговине. Овај пројекат се проводи у преко 70 општина и градова. Б.АРБИЊА

ИНФО ОБИЉЕЖЕНА КРСНА СЛАВА ПОЛИЦИЈЕ

Припадници Полицијске станице у Сокоцу, ломљењем славског колача, прославили су крсну славу Светог архангела Михаила, уз велики број званица са подручја Сарајевскороманијске регије. Према ријечима замјеника командира Павла Боровчанина припадници Министарства унутрашњих послова организовали су низ акативности поводом крсне славе. Полицијска станица је поводом „Дана отворених врата“ угостила најмађе суграђане и упознала их са радом чувара закона и опремом полиције. Свети архангел Михаило је заштитник војске и полиције. Поред обиљежавања крсне славе, полицијски службеници одају почаст својим колегама који су дали животе обављајући часно посао за Републику Српску.

У ОКВИРУ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ПРОЈЕКТА „ВОДОСНАБДИЈЕВАЊЕ РУБНИХ СЕЛА“

Изграђена секундарна водоводна мрежа за 25 домаћинстава

а три соколачка и једно рогатичко селo (Казимеровићи, Озерковићи, Врбарје и Доњи Обртићи) изграђена је секундарна водоводна мрежа, а након прикључења крајњих потрошача на мрежу, водом ће снабдијевати 25 домаћинстава на овом рубном подручју између двије општине.

- Овај водовод дио је великог пројекта „Водоснабдијевање рубних села” који заједнички реализују општине Рогатица и Соколац, укупне вриједности од око 4.500.000 КМ до 5.000.000 www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

КМ. Реализацијом овог пројекта биће ријешено питање водоснабдијевања за око 1.000 домаћинстава на подручју општина Соколац и Рогатица – рекао је начелник општине Соколац Милован Бјелица и додао да су ове двије локалне заједнице у протекле двије године имале безрезервну подршку Савјета министара, Владе Федерације БиХ, Међународног фонда за пољопривредни развој /ИФАД/ и успјешних привредника са ових подручја.

twitter.com/opstinasokolac

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

9

БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ ОБИЉЕЖИЛА КРСНУ СЛАВУ – МИТРОВДАН

Никада не смијемо заборавити СТВАРАОЦЕ Републике Српске

Служењем свете литургије у Цркви Светог пророка Илије, Борачка организација општине Соколац је 08. новембра, у присуству великог броја званица јавног, политичког, друштвеног живота и вјерника, почела обиљежавање крсне славе – Светог великомученика Димитрија.

С

тарјешина Храма Романијске Лазарице протојереј Илија Чупић у обраћању вјерницима рекао је:

– Прослављамо једног Христовог сљедбеника који је живећи на овом свијету препознао смисао и суштину живота, да једино на овом свијету вриједи истински служити Богу. Иако је уважавао све почасти свијета, одабрао је нешто много веће и вредније. Свети великомученик Димитрије био је војсковођа у вријеме цара Диоклецијана. Једно од задужења било је прогон хришћана, али се није опредијелио за то што је било мрско његовом срцу и Богу. Знао је да ће тим избором положити живот свој, али када човјек схвати да полаже живот за нешто што је вјечно, онда нема страха за своју жртву. Управо нам је то показатељ да полажући оно највредније – свој живот за Господа, никада неће бити узалудно и заборављено. Ево данас, послије више од седамнаест вијекова, не прослављамо цара Диоклецијана, него Светог великомученика Димитрија и његово дјело – казао је протојереј Чупић. Након свете литургије, делегације су положиле вијенце на Централни споменик борцима Сарајевскороманијске регије у Сокоцу. Предсједник Скупштине борачке

10

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

организације општине Соколац и предсједник Одбора борачких организација Сарајевско-романијске регије Жељко Лалић подсјетио је на тежак положај бораца у данашњем времену.

– Из године у годину свједоци смо колико нецијењен статус има борачка популација. Имали смо договоре у претходном периоду око потписивања Меморандума са Владом РС, који се односи на статусна питања борачке организације и борачких категорија. Међутим, то још није учињено, али нећемо одустати. Нисмо задовољни висином примања која остварују борачке популације, ни борачким додатком и инвалиднином. Све се то мора исправити и коначно ријешити проблематика са којом се носимо већ дуже вријеме – додао је Лалић и поручио генерацијама које долазе, да наставе традицију сјећања на све ствараоце Републике Српске. Замјеник градоначелника града Источно Сарајево Данко Вучетић истакао је да је ово прилика да се подсјетиомо свих бораца, због којих данас уживамо право на слободу.

– На нама је да свако, на свом нивоу,

гради и развија Републику Српску. Без обзира на политичке разлике, сви смо јединствени по питању очувања Српске, његовања традиције и сјећања на борце, жртве и све оне који су дали своје животе, да бисмо ми данас живјели – казао је он. Обиљежавање крсне славе настављено је ломљењем славског колача у Парохијском дому Романијске Лазарице, након чега је услиједио пригодан програм. Овом приликом, уручени су поклони – лаптопови дјечаку Марку Станишићу, сину Зорана Станишића, борца Војске РС, и дјевојчици Милици Вукојичић, кћерки Здравка Вукојичића, такође борца Војске РС.

– Велика ми је част што сам баш ја од све дјеце одабрана, а то се не би десило да није било мог тате. Овај поклон ће ми много значити за учење и школске обавезе – казала нам је Милица. Поклоне је донирао Горан Дубовина, који данас са породицом живи у Шведској. Он је претходно финансирао изградњу чесме у част његовог дједа Микајила Дубовине, предсједника Црквеног одбора општине Соколац од 1947. до 1973. године, која је подигнута у порти Храма Романијске Лазарице. НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

СОКОЛАЦ ДОМАЋИН КТИТОРСКЕ СЛАВЕ ПЕЋКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

Романијско Косово у Метохији

Н

ачелник општине Соколац Милован Бјелица другу годину заредом био је, 10. новембра, домаћин славе Пећке патријаршије Св. Арсенија Сремца. Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство владика буеносајрески и јужноамерички Кирило, уз саслужење монаштва Рашко–призренске епархије предвођено игуманом манастира Високи Дечани архимандритом Савом Јањићем. Осму годину у низу општине из Републике Српске домаћини су ове славе, захваљујући координацији и ангажованости Милорада Арлова директора Одбора за помоћ Косову и Метохији из Републике Српске. Владика Кирило је, након литургије, честитао славу игуманији Пећке патријаршије мати Харитини и куму славе господину Бјелици, те подсјетио на поруке са недавно одржаног Светог архијерејског са бора Српске православне цркве, на коме је поновљено да је Црква против независности Косова и Метохије али и његове подјеле.

– Косово и Метохија је наша вјековна рана, није то проблем од јуче, али у нашем времену ова рана је наново повријеђена па смо са пажњом и стрепњом заокупљени Косметом. Сви смо ми заинтересовани да се овај проблем ријеши праведно за све, не

“

би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети”, али, она је од камена и она остаје ту, да нас подсјећа да морамо и ми остати и претрпјети све недаће на нашој светој земљи – поручио је епископ Кирило. Своје духовно и културно саборовање о Видовдану, Романијци су назвали „Видовдански дани – Романијско Косово”, баш као што је ЦркваСв. Пророка Илије у Сокоцу поставши саборни храм, постала Романијска Лазарица, као својеврстан мост, на пола пута између Далматинског Косова и Косова и Метохије. Зато није чудо што су Соколац и његов први човјек и ове године домаћини славе Пећке патријаршије. Ову духовну везу и јединственост народа из разних српских области, потцртао је и начелник општине Соколац Милован Бјелица поздравивши госте у конаку Патријаршије.

– Велика је част бити домаћин славе овдје у Пећи, трону српских патријараха, изворишту наше духовне, али и државне самобитности и самосвијести. Снажне и нераскидиве су духовне везе свих Срба са Косметом, то сваки човјек дубоко у себи прво осјећа, па тек онда зна. Све оно што нас чини људима, културним бићима и припадницима српског народа, своје утемељење налази и црпи одавде. Као

„Грачанице, кад бар не би била од камена, кад би се могла на небеса вазнети”

само за наш народ, већ за све људе који живе на овим просторима. Ми смо против подјеле јер би ван наших православнх држава остала и Пећка патријаршија, престоница наше цркве, али и бројне друге светиње, од Дечана и Призрена до Грачанце. Како то дивно каже пјесма: „Грачанице, кад бар не

10www.opstinasokolac.net

начелник општине Соколац захваљујем се у име грађана које представљам, захваљујем се у име своје породице и у своје лично име, што сте ме удостојили да будем овдје са вама у овој улози и да вам се овако обратим. Морам да вас подсјетим на бројне како симболичке тако и животне везе нас са Романије са

facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

народом Космета и Косметом уопште. Ми смо братска општина са српском општином Гораждевац – Пећ; ми на Равној Романији имамо манастир Соколицу као што и у Звечану подно планине Соколице имамо истоимени манастир. О везама духовним многи од вас овдје који су присутни итекако су позванији да говоре; оно што ћу ипак рећи је, да Романијско Косово, сваким даном гради своју „Метохију”, градећи и обнављајући цркве, те успостављајући манастире. Страдања имамо косовског, а једно такво оличено је у војничком гробљу „Мали Зејтинлик”. Градећи светиње, а на Романији се тренутно гради седам нових цркава, угледајући се на нашу Метохију, биваће и бројније и љепше, и имаћемо и романијску метохију, јер се Косово и Метохија нигдје не могу раздвајати – рекао је Бјелица. Игуманији Пећке патријаршије мати Харитини Бјелица је поклонио икону Светог Јована Крститеља, који је његова крсна слава, те крст и монографију „Соколац – срце Романије“, која ће се од сада налазити и у библиотеци Пећке патријаршије. Монографије са посветама, поклонио је и епископу Кирилу, који је рекао да су му сада дали срце Романије и да већи поклон не може да се добије, али и архимандриту Сави, игуману манастира Високи Дечани, оцу Михаилу старјешини манастира Св. Архангели код Призрена као и свештеницима из Новог Сада и Никшића, обухватиши тако сав српски простор. Млади богослови су након ручка пригодним пјесмама дали слави свечан тон, изразивши радост због саборности, а све у славу утемељивача Пећке патријаршије Светог Арсенија Сремца. ЗА СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ: МАРКО ШУКА

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац

11

Путари спремни дочекују зимску сезону која је потребна за одржавање путева.

П

редузеће „Романијапутеви“ припремило је механизацију и обезбиједило велику количину соли, абразивног материјала и фракције за одржавање магистралних и регионалних путева на подручју Сарајевско-романијске и Горњодринске регије у зимском периоду. Технички директор „Романијапутева“ Драган Булошчић рекао је да имају довољно возила – чистача, посипача, ролби, утоваривача, гредера и остале механизације

Времеплов ПРИПРЕМИЛА: ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

- Спремни дочекујемо зимску сезону када је у питању одржавање магистралних и регионалних путева Сарајевскороманијске и Горњодринске регије, као и планинских превоја. Желим да истакнем да имамо најтеже дионице за одржавање путева на подручју РС због конфигурације терена и климатских услова; већина путева је изнад 700 метра надморске висине, као и осам планинских превоја изнад 1000 метара, па снијег углавном прво захвати те дијелове. Располажемо и возилима спремним за ванредне

ситуације, која ће дјеловати у случају потребе – рекао је Булошчић. Из зимске службе „Романијапутева“ возачима препоручују опрез и мало више стрпљења у тешким условима, а посебно возачима теретних камиона и шлепера, који често праве застој на планинским превојима. Иако су временски услови повољни у овом периоду, возаче упозоравају да законска одредба обавезног посједовања зимске опреме ступа на снагу 15. новембра ове године и траје до 15. априла наредне године. Ј.СТАНИШИЋ

ТЕКСТ: БРАНЕ ГАЈЕВИЋ & ВЕЛЕМИР ЕЛЕЗ Соколачке информативне новине, број 63-64 (1999.година)

У метеoролошким извјештајима Соколац се најчешће помиње као мјесто са најнижом температуром ваздуха. Зима је те 1999. године показала своје опасно лице, а почело је управо у мјесецу новембру. Кроз „Времеплов“, а у тесту колега Бранка Гајевића и Велемира Елеза, сјећамо се тог времена. Обилне сњежне падавине оставиле тешке посљедице и у соколачкој општини.

Кварови на електричној мрежи изазвали вишедневни прекид у снабдијевању водом са водовода „Биоштица“ и „Кржуљ“

СОКОЛАЦ БИО БЕЗ ВОДЕ, СЕЛА БЕЗ СТРУЈЕ

С

њежне падавине, какве се одавно не памте, знатно су пореметиле готово све виталне токове у соколачкој општини. Највише проблема изазвали су кварови на електричној мрежи, због којих је дошло и до вишедневног нестанка воде у Сокоцу. Кварове на далеководу, који струјом напаја извориште Биоштице, било је веома тешко отклонити. Електричарима и монтерима помагали су становници Кнежине и припадници Војске РС. Велики број насеља у сеоским мјесним заједницама, такође је остао без струје. Високи снијег отежао је приступ трафо-станицама, а тиме и отклањање кварова. Нестанак струје проузроковао је и прекид испоруке воде са изворишта Кржуљ. Тешку битку са високим снијегом

12

водили су и радници „Романијапутева“, који одржавају магистралне и остале путне правце на подручју 14 општина Сарајевско-романијске и Горњодринске регије. Радили су даноноћно. Колико су посла имали довољно говори податак да ово предузеће одржава пет превоја чија просјечна висина износи 1200 метара. Зимска служба „Романијапутева“ притекла је у помоћ и приликом чишћења локалних комуникација на подручју соколачке општине. Иначе, највише посла на чишћењу локалних путева имала је зимска служба Шумског газдинства „Романија“. Механизација ОДП „Романија“ била је ангажована на чишћењу улица у Сокоцу. Упркос великим проблемима није било већих застоја у саобраћају на локалним путним правцима. Најтеже је било на путу према Барама. Гомиле снијега на соколачким улицама отежавају посао садашњим комуналцима. Посебно се то односи на одвоз смећа, јер је тешко доћи до

АКТУЕЛНОСТИ | Соколац / ВРЕМЕПЛОВ

контејнера. Упућен је апел грађанима да у овом послу помогну комуналцима. Извршни одбор Скупштине општине упутио је грађанима и више других апела, тражећи од њих да и сами чисте простор испред стамбених зграда, предузећа, установа и радњи. Чишћење соколачких улица отежавали су и паркирани аутомобили. Због временских неприлика, као и због престанка напајања града водом, обустављена је и настава, прво у средњој школи, а потом и у Основној школи „Соколац“. Зимски распуст почео је прије него што је планирано. До прекида у раду дошло је и у Обданишту „Цицибан“. Зима је, дакле, већ на старту показала зубе. Анализе ће показати да ли је било пропуста у организовању и функционисању одговарајућих служби. Проблеме треба рјешавати брзо, јер зима је тек почела, а већ је донијела толико невоља. НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

ПРИВРЕДА

СОКОЦА И РОМАНИЈЕ

ПЈ СОКОЛАЦ РЕСОРА ЗА ПРУЖАЊЕ СТРУЧНИХ УСЛУГА У ПОЉОПРИВРЕДИ МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ РС

„Романијски скоруп – кајмак“ у 2019. години са географском ознаком

У

Читалац репортер

дружење произвођача „Романијски скоруп – кајмак“, у фебруару 2017. године, добило је рјешење о заштити имена поријекла романијског скоруп – кајмака, које је издао Институт за интелектуално власништво БиХ, што је најзначајнији корак при поступку регистрације географске ознаке овог традиционалног производа, односно имена поријекла при Свјетској организацији за интелектуално власништво (ВИПО). Већ у 2018. години извршена је појединачна регистрација чланица при Институту и предат је захтјев за заштиту жига. Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди при ресорсном министарству (Подручна јединица Соколац) помогао је све наведене активности, као и најактуелнију, а то је упис романијског кајмака у ВИПО базу. Према ријечима Јелене Мићић, руководиоца ПЈ Соколац Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, битно је сачувати традицију, као и начин производње романијског скоруп – кајмака.

– Било је ријечи и о заштити производа на тржишту Европске уније, међутим, вјерујемо да је ово што смо урадили у БиХ, за сада довољно. Након регистрације чланица, којих тренутно има двадесет шест, трудићемо се да укључимо још произвођача. Они морају да прођу контролу, како би се извршиле физичке, хемијске и биолошке анализе. Наравно, ради се по рецептури прописаној у елаборату. У плану је и да се побољша стандардизација производа, са посебним акцентом на хигијену. Што се тиче захтјева за упис романијског

кајмака у ВИПО базу, очекујемо позитиван одговор у првим мјесецима 2019. године – истакла је Мићић. Изузетним квалитетом, производ је до сада освојио босанско-херцеговачко и србијанско тржиште, али највећи проблем представља што се продаје искључиво из домаћинстава.

– Романијски кајмак је овдје веома тражен и нема потребе да се за сада размишља о извозу. Имали смо наруџбу чак из Аустралије; људи који живе тамо, а пријеклом су са ових простора, изразили су жељу да откупе одређене количине производа. За Удружење и њихове производе, шира јавност је чула углавном преко медија. Ми имамо у плану да олакшамо продају кајмака. Дрвене колибе, које ће бити смјештене у сва три града гдје имамо чланице – Соколац, Рогатица и Хан Пијесак, су идеално рјешење за пласман производа, што ће значити и купцима – додала је Мићић. Она открива да је у току проналажење олакшица када је ријеч и о самом паковању производа.

– Паковање мора да буде једнообразно. Због тога је Удружење предало захтјев за учешће на пројекту „ФАРМА 2“, како би се изнашла средства за куповину једне машине за вакумирање. Цијена скоруп – кајмака тренутно износи 20 КМ. Вјероватно се због данашњег стандарда то многима чини скупо, али свака цијена испод, била би нереална и неисплатива – поручила је руководилац ПЈ Соколац Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди. Женама у руралном подручју, какво и јесте Сарајевско-романијско, помоћ је неопходна. Са друге стране, управо ово поднебље има изузетан потенцијал за развој туризма. У наредном периоду могла би се остварити сарадња са хотелијерима и искористити близина Сарајева и Јахорине. У међувремену, чланице Удружења достојно представљају своје производе на многобројним сајмовима.

– У овој години посјетиле су Агенцију за рурални развој Истре, чији се дугогодишњи програм заснива на заштити истарског говеда. Била је то прилика да се прошире видици и размијене искуства са другим пољопривредницима. Редовно узимају учешће на Регионалној пољопривредној изложби у Рогатици и Међународном пољопривредном симпозијуму „Агросим“ Јахорина. Прошле године представиле су се на Сајму етно хране и пиће у Београду, а у плану је да се сљедеће године ,на истом сајму, такмиче као представници БиХ – нагласила је она. Удружење произвођача „Романијски скоруп – кајмак“ основано је 2014. године, са циљем заштите географске ознаке овог традиционалног производа. Ј.МАРИНКОВИЋ

Интересантну фотографију коју желите да подијелите са нама можете слати електронском поштом на i.centar@hotmail.com или путем електронског формулара на линку www.opstinasokolac.net/citalac-reporter

Романија (28.новембар 2018.) Фото: Стефан Јоловић

www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

Фото: Вера Јелић

youtube.com/opstinasokolac

Село Џимрије (2017.година) Фото: Аница Вељовић

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

13

ДРУШТВО

“ПОСТАТИ ЧОВЈЕК ЈЕ ЉЕПШЕ НЕГО ПОСТАТИ КРАЉ”

СТРАНЕ 14, 15

ОБУКА КООРДИНАТОРА ЗА ДИЈАСПОРУ

Како унаприједити сарадњу јединица локалне самоуправе са исељеништвом Према ријечима самосталног стручног сарадника за просторно планирање и развој општине Соколац Момчила Реновице, посебан акценат стављен је на пружање подршке исељеништву, унапређење сарадње и стварање услова за већи допринос исељеништва развоју БиХ.

Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине у октобру мјесецу организовало је дводневну обуку „Изазови и могућности унапређења сарадње јединица локалне самоуправе са исељеништвом“ којој су присуствовали координатори за дијаспору из осам јединица локалне самоуправе у Босни и Херцеговини, међу којима је и Соколац.

– Представници Министарства су нам конкретно понудили помоћ наших врхунских стручњака који живе широм свијета, такозвани „трансфер знања“. Направљен је тим од 45 стручњака из разних области, који су

спремни бесплатно пружати савјетодавне услуге, сваки из свог предмета интересовања. Мишљења сам да нам је таква подршка итекако битна, прије свега због искуства које ти људи имају – рекао је Реновица.

Добра сарадња јединица локалне самоуправе је неопходна како би се радило и даље на јачању капацитета локалних власти да би се у што већој мјери повезали са исељеништвом са подручја своје локалне заједнице и на тај начин обезбиједили њихов већи ангажман у развоју. В.РЕНОВИЦА

ШЕСТ ГОДИНА ПОСТОЈАЊА И РАДА ПОРТАЛА „СОКОЛАЦ – СРЦЕ РОМАНИЈЕ“

У служби грађана свакога дана

Прије шест година, 13. новембра 2012.године, стављен је у функцију интернет портал „Соколац – срце Романије“, званична веб страница општине Соколац. Од почетка рада прилагођен је савременим информационим стандардима, које и даље прати, па је више пута редизајниран. Већ двије године постоји андроид апликација којом је олакшан приступ сајту и информацијама за посјетиоце путем телефона са андроид оперативним системом. Популарност званичног веб-сајта општине Соколац је на завидном нивоу и сваким даном биљежимо присутност нових посјетилаца. Са сигурношћу можемо рећи да је указано повјерење оправдано, имајући у виду податак да је до сада објављено преко 80.000 чланака. Поред свакодневних посјета из Босне и Херцеговине и земаља региона, редовне су и посјете из Аустрије, Њемачке, САД, Канаде, Аустралије… О вјеродостојности и благовремености пласираних информација говори чињеница да наше вијести свакодневно преузимају други медији широм Босне и Херцеговине. Основни мотив покретања портала био је транспарентност рада Општинске управе, а циљ да будемо у служби грађана, да их информишемо о друштвеним, политичким, привредним, културним, спортским и другим актуелностима, те доступним учинимо све информације о Сокоцу, од географског положаја и природних ресурса, до докумената општинске администрације. Путем рубрике „Сервиси“ посјетиоци могу да приступе Е-регистру (реализован у сарадњи са Свјетском банком), поставе питања начелнику општине или начелницима

14

ДРУШТВО

одјељења, бесплатно објаве или погледају читуље и помене, као и да прате најаве догађаја. Ту је и рубрика „Соколачки времеплов“ резервисана за текстове и фотографије из архиве „Соколачких новина“ (некадашњег СИН-а). Вијести из Сокоца пропраћене су богатом фото–галеријом, а постоји и дио за читаоце репортере који даје простор посјетиоцима да искажу своју креативност. Посјетиоци своје текстовe могу читати у рубрици „Колумна и блог“. Већину текстова и вијести на веб-порталу „Соколац – срце Романије“ пишу новинари из ЈП „Инфо центар“ и тако, поред редовног емитовања радио-програма (који се прати и путем интернета на порталу) и издавања мјесечног листа „Соколачке новине“, пласирањем информација и путем електронског медија даје се свеобухватна и транспарентна слика о нашој локалној заједници – доступна свим грађанима свијета. Склони тежњи ка што бољем информисању, током 2018. године, увели смо новину коју нема (осим телевизијских) ни један званични портал, а то је емитовање видео записа о дешавањима у општини Соколац, које припремају запослени у локалној информативној кући „Инфо центар“. Све ово званичну веб-страницу општине Соколац издваја као јединствену у Републици Српској, Босни и Херцеговини и шире. И даље са поносом носимо титулу првог и јединог општинског портала у Републици Српској. У жељи да будемо одговорни људима из заједнице у којој живимо наставићемо као и претходних шест година. Вама, чије посјете говоре колико нас подржавате, захваљујемо на указаном повјерењу. НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

ВИСОКА ШКОЛА ЗА УСЛУЖНИ БИЗНИС СОКОЛАЦ

Уприличена свечана додјела диплома једанаестој генерацији студената

П

оводом 17. новембра – Дана школе, у просторијама ВУБ-а уприличена је свечана додјела диплома једанаестој генерацији студената. Уручено је стотину осамдесет диплома студентима који су похађали студијске програме: Право, Економија и пословање, Политичке науке, Пословна информатика и Предузетништво и финансије.

Уручено 180 диплома На свечаној додјели диплома, уручено je стотину осамдесет диплома. Сви студијски програми на овој високошколској установи су акредитовани, а програми и звања су у складу са Болоњском декларацијом. Покрајински секретар за науку и технички развој АП Војводине и један од оснивача Високе школе за Услужни бизнис Источно Сарајево–Соколац, професор доктор Зоран Милошевић поздравио је cтуденте и све присутне у свечаној cали ВУБ-а:

МИЛОШЕВИЋ: Ви се морате борити за институције, један човјек не значи ништа

у Сокоцу проф. др Ацо Бобић, који је дипломираним студентима и ове године уручио дипломе.

– Мислим да сте управо формалним образовањем, ако ништа, стекли знање о томе шта не знате, јер оно што вас чека у будућности јесте перманентан рад како на себи тако и на свом окружењу. Наравно, када кажем на окружењу мислим на оно стручно окружење, али је исто тако важно и да комуницирате са оним другим факторима који детерминишу ваш успјех. Ви се морате борити за институције, један човјек не значи ништа – поручио је Милошевић. Кроз једанаест година постојања ВУБ-а прошао је велики број студената.

– Са задовољством могу да кажем да је велики број студената наше школе нашао посао у референтним установама, тако да су оправдали постојање ове установе и своје дипломе – рекао је предсједник Сената Високе школе за Услужни бизнис

Овај факултет са великом пажњом прати савремена научна достигнућа и управо та знања настоји да пренесе на студенте. Ивана Грујић, студирала је на одсјеку Право:

– Врло сам задовољна оствареним резултатима студирањем на овој Високошколској установи, добила сам диплому дипломираног правника управних послова и надам се да ће моја диплома дати мени још бољи успјех у пословима за које сам се ја одлучила.

- Учите из књига, али и из живота. Пред вама су године рада и доказивања. Желимо да успјех и само успјех постане ваша навика - поручују из Високе школе за Услужни бизнис у Сокоцу. Ј.СТАНИШИЋ

КАМПАЊА „БЕЗБЈЕДНА ВОЖЊА У ЗИМСКИМ УСЛОВИМА“ Бесплатна контрола исправности моторних возила у Сокоцу

У

оквиру кампање „Безбједна вожња у зимским условима“, коју организује Ауто-мото савез Републике Српске, у сарадњи са Министарством саобраћаја и веза, Министарством унутрашњих послова, Агенцијом за безбједност саобраћаја РС и компанијом „Оптима група“, у Ауто-мото друштву „Соколац“, 27. новембра, организована је бесплатна контрола исправности уређаја на моторним возилима и припремљености за вожњу у зимским условима. Из АМС кажу да је у www.opstinasokolac.net

зимском периоду обавезно организовање кампање, како би се поред техничког прегледа возачима указало на значај исправности возила.

– У оквиру кампање вршимо контролу кочионе течности, расхладне течности, дубине газећег слоја пнеуматика, свјетлосно-сигналних уређаја, потом преглед пуњења акумулатора и евентуалних плинских инсталација. Све ове ситнице могу значајно допринијети безбједности возила односно возача, и уопште, безбједности у саобраћају. Овим путем

facebook.com/opstinasokolac

апелујемо на возаче да се што квалитетније припреме за зиму – казао је Предраг Ликокур, из АМС РС. Кампања „Безбједна вожња у зимским условима“ почела је 12. новембра, а трајала је до краја мјесеца.

twitter.com/opstinasokolac

Ј.МАРИНКОВИЋ

ДРУШТВО

15

ИНТЕРВЈУ

Биљана Косорић

ДИРЕКТОРИЦА ЈУ ЗА ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ СОКОЛАЦ

Ми смо продужена рука породици „Поштујући искуство радника који су овдје од оснивања Установе и ентузијазам младих, успијевамо да дођемо до најбољег рјешења за сваки нови изазов.“ РАЗГОВАРАЛА ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

Ј

авна установа за предшколско васпитање и образовање Соколац основана је 1994. године, као насљедник Радне организације за предшколско васпитање и образовање, која је постојала од 1981. На челу ове установе од посебног друштвеног интереса, директорица Биљана Косорић већ пуних четрнаест година унапређује квалитет васпитнo-образовне области на подручју наше локалне заједнице. Какав је рад у вртићу био када сте тек почели обављати функцију директора?

– Узимајући у обзир да Установа никада није прекидала са радом током тридесет седам година постојања, чак и у ратним – најтежим временима, морамо истаћи да су сви они који су радили у вртићу достојно обављали свој посао. Међутим, некада је вртић служио само дјеци коју није имао ко да чува код куће. Обухваћеност васпитнообразовним програмом била је седам до десет, а данас је око тридесет одсто. У новије вријеме мислим да је промијењена свијест родитеља о значају боравка малишана са својим вршњацима. Посебну пажњу усмјерила

16

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

сам на План и програм, да буде што бољи и квалитетнији, а резултати које смо добили су невјероватни. У спровођењу свега тога учествује комплетно особље. Подједнако је важан сваки запослени: и директор, и васпитачице, и особље које ради у кухињи или на одржавању. Којим активностима су обухваћена дјеца током једне радне године?

– У септембру припремимо План и програм рада за једну радну годину, током које организујемо разноврстан и богат садржај. Манифестације се припремају по мјесец унапријед, а трају неколико дана. Крећемо са обиљежавањем Недјеље дјетета, крсне славе вртића – Светог Николе, Нове године – Дана дјечије радости, потом слиједе Божићни празници, Осми март и наравно Цвјетна недјеља и Васкршњи празници. Током свих дешавања његујемо сарадњу са родитељима, који су активно укључени у дјечије активности, као и са друштвеном средином, посјећујући општину Соколац и установе које дјелују на подручју општине. Морам да напоменем, да организујемо једнодневне и вишедневне излете, а посебно истичем боравак у одмаралишту на Тари. Ми смо прошле године били дио пројекта „Бесплатно скијање на Јахорини за

дјецу са подручја Града ИС“, захваљујући чему су наши малишани постали изврсни скијаши. Током једне године, организујемо многобројне представе за дјецу, у извођењу најбољих позоришта са подручја Српске и Србије, подижући свијест о култури код дјеце од малих ногу. Имамо ми још много дешавања, као што су маскенбали и приредбе, али ово је укратко преглед активности.

У Установи борави 127 малишана Колико је тешко организовати годишњи програм који ће бити богат и садржајан, а прилагођен дјечијем узрасту?

– У Установи је тренутно запослено седам васпитача и пет медицинских сестара. Борави 127 малишана, распоређених у пет васпитно образовних група цјеловитог развојног програма. Пред полазак у школу, у вртићу се одвија програм који се реализује у сарадњи са Министарством просвјете и културе РС. Ове године имали смо три групе и 82 дјеце, те смо ангажовали додатно особље. Да би све то функционисало неопходан је тимски рад, трудимо се да се надовезујемо једни на друге. Колектив је разнолик, има и млађег и старијег НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

⇥

особља. Поштујући искуство радника који су овдје од оснивања Установе и ентузијазам младих, успијевамо да дођемо до најбољег рјешења за сваки нови изазов.

“

четрнаест Установе?

година

вођења

ове

– Дефинитивно повећан број дјеце у вртићу. Уједно, то је најбоље мјерило квалитета нашег рада. Када добијемо

“Вјерујем да ће кроз ову Установу проћи још много генерација малишана и да ће боравити у још бољим условима од тренутних.”

Који је тренутно највећи проблем који отежава рад Установе?

– Имамо велики проблем са недостатком просторија. Узимајући у обзир да је ове године уписан разред првачића више, у односу на претходну годину, наша Установа је уступила једну учионицу Основној школи „Соколац“. Ми смо, наравно, срећни због чињенице да је популација у порасту, да имамо велики број уписа дјеце у вртић, али да би им пружили још квалитетнији програм потребно нам је просторија. Један од проблема јесте и вањско уређење. Установа је више пута из личних средстава и са својом расположивом радном снагом обнављала двориште, којe обухвата клацкалице, љуљашке и сличан садржај. Наравно, било је ту и добронамјерних суграђана који су самоиницијативно организовали акцију уређења. Међутим, код појединаца није довољно развијена свијест да је то власништво свих нас који овдје живимо и радимо, односно све наше дјеце. Поставили смо камере, да бисмо заштитили објекат и прилаз, али мислим да то није довољно. Што се тиче самог објекта, немамо проблема у унутрашњости, све је у одличном стању. Вањска конструкција захтијева улагања и то је, уз све наведено, један од услова да би функционисали без икаквих проблема. Шта је Ваш највећи успјех током

www.opstinasokolac.net

похвале родитеља и људи који препознају наш рад, веома смо поносни и одмах добијемо подстрек за даљи рад. Тако смо увели и неке додатне активности, као што је фолклорна секција, учење основа енглеског језика, а од недавно смо дио пројекта „Растимо уз плес“, који се реализује у сарадњи

На другом мјесту су остале потребе сваког дјетета појединачно. Трудимо се да допремо до свих и откријемо шта их занима, које су креативности изражене и потпомогнемо развоју њихових могућности. Управо зато смо и проширили наш план и програм како би дјеца испољила своју надареност. Ове године смо понудили родитељима да на почетку године напишу шта очекују од боравка своје дјеце у Установи. На основу тога смо закључили да имају велика очекивања, што нам је много драго, јер и то говори о квалитету рада. Дјеца се овдје највише развијају кроз игру и са психолошке стране то је најбољи метод рада. Колико им значи боравак у вртићу, покаже вријеме које

Да ли је боравак у једној оваквој Установи довољан за правилан одгој дјетета?

– Наравно да није. У вртићу се социјализују, добијају основу и подлогу за даљи развој, али породица је приоритет. Ми смо продужена рука породици. Када дијете има уредан живот у кући, када му је пружено довољно љубави и пажње, а борави у вртићу, може се рећи да има све што му је потребно. са Дјечијом плесном асоцијациом из Београда. Позитивна искуства пренијели су нам директори вртића из сусједних општина, а пројекат се спроводи у Србији, Црној Гори и БиХ. Недавно су нас посјетиле колеге из Дјечије плесне асоцијације и одржали прве часове за наше васпитаче. Пошто сте по занимању професор психогије и педагогије, реците нам колико пажње дијете има у психолошком развоју, боравећи у вртићу?

– На првом мјесту стављамо примарне потребе дјетета, односно да оно буде збринуто у физичком смислу и да се здраво врати родитељима на крају сваког дана. Говорећи о том аспекту, водимо рачуна о условима који су им пружени, као и здравом начину исхране.

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

касније дође. Често кажем, нажалост ти резултати се не виде тренутно, али по одласку у школу и сусрету са новим изазовима они почну да испливавају и заиста су очигледни. Установа за предшколско васпитање и образовање Соколац данас стоји чврсто на ногама, а како је Ви видите у будућност?

– Вртић је опстао у тешким ратним временима, захваљујући људима који су у немогућим условима изнијели терет посла на својим леђима. Трудили су се и борили да је одрже, што смо ми касније наставили. Вјерујем да ће кроз ову Установу проћи још много генерација малишана и да ће боравити у још бољим условима од тренутних. Ево и ја сам један дио живота оставила овдје, зато од срца желим да у вртићу увијек одзвања дјечија граја и радост.

ИНТЕРВЈУ

17

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

Дражан Косорић

МУЗИЧКИ ВИРТУОЗ, ДЕКАН МУЗИЧКЕ АКАДЕМИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ОДУВИЈЕК САМ ИМАО НАМЈЕРУ ДА СЕ ВРАТИМ У РЕПУБЛИКУ СРПСКУ “ШКОЛОВАО САМ СЕ ДА БИХ КАСНИЈЕ МОГАО ДАТИ НЕКИ СВОЈ ДОПРИНОС ОБРАЗОВАЊУ ДРУГИХ МЛАДИХ ЉУДИ И РАЗВОЈУ КУЛТУРЕ И УМЈЕТНОСТИ КОД НАС, ШТО ДАНАС И ЧИНИМ.” ПРИПРЕМИЛА ВЕДРАНА РЕНОВИЦА

П

vedranarenovica@gmail.com

онекад се човјек запита да ли је мало да стави на двије новинске стране животну причу човјека који заслужује прегршт написаних ријечи. То су ријечи поштовања према животу једне музичке стваралачке личности. Он се вратио нама на плато горе Романије, оставивши стране свијета иза себе, али заузврат им је дао прелијепа дјела која красе прва мјеста свјетске музичке сцене. Рођени Сокочанин Дражан Косорић, декан Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву, знања о њеном величанству музици, која је пут до његовог срца пронашла још давних година, преноси на млађе генерације. Јер, оно вриједно треба и да остане запамћено. Дражан, да би усавршио таленат, разгледницу свог дјетињства оставља у Сокоцу, у мјесту људи којима дугује неизмјерну захвалност, јер без њих не би био то што данас јесте.

– Соколац сам први пут напустио, на дужи период, када сам уписао Средњу музичку школу у Бијељини. То није било одмах након основне школе, јер се, у хаосу ратних година, није било могуће снаћи и бавити оним што највише волиш, него сам морао прихватити оно што ми се пружало, а то је била Средња школа у Сокоцу, смјер машински техничар. Након годинудвије сазнао сам да се отворила Средња музичка школа у Бијељини, коју сам одмах уписао, али нисам запоставио ни започето школовање у Сокоцу, које сам такође довео до краја. Након завршене средње музичке

18

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

школе, уписао сам Државну музичку академију „А. В. Њежданова“ у Одеси (Украјина), што је био мој животни сан, тако да сам, због школовања у двије средње школе, које није у свом цијелом току трајало паралелно, академију уписао са малим закашњењем у односу на моју генерацију. Студирање је трајало пет година. На академији сам дипломирао два пута, на смјеровима Хармоника (у класи проф. В. А. Мурзе) и Композиција (у класи проф. К. С. Цепколенко). Након дипломирања, школовање сам наставио на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву, гдје сам магистрирао, такође два пута, из двије различите области – открива Дражан који је данас на тој истој академији у звању ванредног професора и на функцији декана.

Родитељи били највећа подршка Величина човјека се огледа у свјетлости славе која не заклања оне који су је упалили. Тако су ријечи о Дражановим родитељима, који су дали све од себе да му помогну у остварењу животног циља, саме проналазиле мјесто у разговору. Они су у периоду школовања овом музичком виртуозу били највећа подршка и разумјели смисао онога за шта се припремао.

– Моје дјетињство је било веома срећно, јер сам имао дивне родитеље. Нажалост, обоје су живјели веома кратко па ја нисам имао прилику да им се одужим за све што су учинили за мене, мада то они никада нису ни тражили. Огроман је допринос људи који су, у то вријеме када је било најпотребније, пружили подршку мојим родитељима

и помогли моје школовање. Велики број тих добрих људи је из Сокоца и Републике Српске и сигуран сам да без њихове помоћи ја данас не бих био то што јесам. Зато је моја захвалност тим људима неизмјерна – наставља причу наш саговорник. Од најранијег дјетињства таленат за музику је чекао своје вријеме да исплива на површину. Није ни чудо што је једна од првих Дражанових играчака била минијатурна хармоника, уједно и први музички инструмент који и данданас чува као свој најдрагоцјенији поклон. Кроз разговор сазнајемо да је бављење музиком била лично његова иницијатива. Музика је пронашла нашег Сокочанина, а не он њу, путем нечијег утицаја. Његов вјетар у леђа да оствари љубав од малих ногу довео га је до Одесе.

“Професор Владимир Мурза је један од највећих и најчешћих промотера музике коју стварам за хармонику” – Боравак у Украјини је пресудан период у мом животу. Тамо сам највише стекао у професионалном смислу, али сам прошао и једну веома озбиљну животну школу. Упознао сам много добрих људи, стекао пријатеље и колеге са којима и данас сарађујем. Имао сам част да студирам код врхунских професора, на шта сам поносан. Неки од тих људи су данас моји најближи сарадници. Навешћу примјер професора Владимира Мурзе, у чијој класи сам дипломирао хармонику. Данас је он један од највећих и најчешћих промотера музике коју стварам за хармонику. НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

⇥

,,

Хармоника јесте моја “прва љубав”

Моје композиције су редовно дио репертоара који он изводи. За мене је то грандиозан успјех.

– Хармоника јесте моја „прва љубав“. И данас се активно бавим облашћу хармонике као педагог,

СТОПЕ УВИЈЕК КОРАЧАЛЕ ПРЕМА РОМАНИЈИ

Своју професију сматра извором напајања духовне и животне енергије. Да то није само посао већ начин живота, данас учи своје студенте баш овдје у Републици Српској. Један је од ријетких који своје родно мјесто није замијенио туђином – иако је признат у цијелом свијету, његове стопе су увијек корачале према Романији.

– Ја сам одувијек имао намјеру да се вратим у Републику Српску. Школовао сам се да бих касније могао дати неки свој допринос образовању других младих људи и развоју културе и умјетности код нас, што данас и чиним. За мене је то нормална и логична одлука. С друге стране, била ми је жива мајка (отац је умро кад сам био на трећој години академије), па сам желио да будем с њом. Нажалост, потрајало је кратко, јер је и она преминула свега неколико година послије оца. Украјина, Русија, Пољска, Бугарска, Аустрија, Хрватска и Србија – све су то земље одакле је Дражан доносио бројне награде. Да их набрајамо и сами бисмо се изгубили, зато нисмо бројали већ смо разговарали. Професија композитора је специфична. Музика, независно од аутора, живи неки свој живот. Суштина професије композитора и јесте сарадња са другим људима, извођачима композиција, јер без њих би музика била само мртва нота на папиру. Зато су композитор и извођач нераздвојни тандем. А наш композитор тренутно компонује ново дјело за ансамбл традиционалних инструмената Кине, које ће бити премијерно изведено у току 2019. године. Поред компоновања, не заборавља своју „прву љубав“. www.opstinasokolac.net

композитор, аналитичар, аранжер и диригент оркестра хармоника, али композиторско образовање ми је дало једну ширину која подразумијева познавање и других инструмената, тако да је моје интересовање усмјерено према многим инструментима, почевши од хармонике, клавира, па до инструмената симфонијског оркестра. Сваки од њих има своје специфичне техничке и изражајне могућности. У задњих неколико година композиције за хармонику ми објављује издавачка кућа EDITION AVANTUS из Њемачке, која је специјализована за литературу писану за хармонику. Објавили су до сада петнаестак мојих композиција за хармонику соло, али и хармонику у камерним ансамблима, као и дјела за оркестар хармоника. Поред поменуте

facebook.com/opstinasokolac

youtube.com/opstinasokolac

издавачке куће, дјела су ми објављена и у неколико издања Музичке академије УИС. Да би човјек био потпун у свом стваралаштву мора да има и другу страну. Познато је да ћемо увијек чути ону реченицу да није све у послу. Зато господин Косорић када није професор и композитор, он бива усмјерен па подршку својој супрузи Марини, која је такође креативна стваралачка личност као и он.

– Она је модни креатор и често излаже колекције на различитим модним догађајима, а при томе је, веома често, управо музичка умјетност инспирација за њено стваралаштво, тако да се нас двоје међусобно надопуњујемо. Дружење са пријатељима и колегама се подразумијева као редовна активност која употпуњује живот. А додатна активност је моја велика посвећеност нашем псу расе Cane Corso. Ту се у потпуности проналазим – завршава своју мисао. Иако је рођен 1976. године у Сокоцу и одавно отишао одавде, завршавамо причу са његовим селом-Читлуцима. За њега је родно мјесто урезано у подсвијест и та веза је нераскидива. Осим тога, ту си и други разлози као што су пријатељи и родбина, а у његовом случају и мјесто гдје су му сахрањени родитељи, за којима је остао жал и непролазна бол коју ће носити цијели живот. ЛИЦА РОМАНИЈЕ

19

РАЗГОВАРАЛА БОЈАНА АРБИЊА bojanaarbinja02@gmail.com

На кафи са... Витомиром Митрићем Форум театар – Зачетник културе на подручју источне регије Републике

Ф

орум театар је основан и регистрован 2000. године у Источном Сарајеву. Дјелатност Форум театра је едукација и презентација позоришног, филмског, видео, ликовног, литерарног и музичког стваралаштва. Кроз драмски студио и едукацију прошао је велики број дјеце и младих, који сада живе и раде као глумци, музичари, продуценти, доктори, економисти и правници. Гостовање Витомира Митрића, редитеља и драмског педагога искористили смо као повод за разговор о активностима поменутог театра, који већ дуже вријеме представља свијетлу тачку у развоју културе на подручју источног дијела Републике Српске, па и шире. Према његовим ријечима Форум театар је до сада урадио 25 представа за дјецу и одрасле и снимио 8 документарних филмова. Оснивач је и организатор бројних културних манифестација од којих су најзначајније: Међународни фестивал луткарских позоришта за дјецу „Лут фест”, Филмски фестивал документарног, краткометражног и анимираног филма „Први кадар” и Дани поезије за дјецу.

– Прије оснивања нашег театра град Источно Сарајево није имао такву институцију, па можемо рећи да је његово оснивање било покретач културе на подручју Града. Кренули смо одмах са озбиљним манифестацијама и пројектима, од којих је значајно поменути „Лут фест“, који ће наредне године прославити свој двадесети рођендан. Сваке године смо настојали да обогатимо културни садржај па смо своје активности усмјерили на дјецу и младе, организовањем Дана

20

НА КАФИ СА...

поезије за дјецу, а касније и покретањем фестивала „Први кадар“ који све више задобија мађународни карактер – казао је Митрић. Међународни фестивал професионалних луткарских позоришта за дјецу „Лут фест“ Источно Сарајево по специфичној форми представља јединствен позоришни фестивал у БиХ. Заузима значајно мјесто у културној политици Босне и Херцеговине и Републике Српске, а посебно у домену едукације и стварања позоришне публике у Источном Сарајеву.

– Први фестивал 2000. године био је ревијалног карактера. Тад је приказано пет представа, а сада се догађа да имамо око 25 програмских активности током фестивала. За двадесети – јубиларни фестивал, већ припремамо бројне активности. Сматрам да је то културно дешавање које на најбољи начин представља град Источно Сарајево – истакао је Митрић. Међународни фестивал поезије јединствена је књижевна манифестација за дјецу у Републици Српској која промовише и едукује младе ствараоце откривајући им могућности за проналажење сопственог стваралачког простора. Број пристиглих радова на фестивалском конкурсу говори о препознатљивости значаја ове манифестације код младих стваралаца. Према Митрићевим ријечима упознавање са најпознатијим пјесницима и књижевницима за дјецу веома је важан сегмент фестивала, чији је циљ да се најмлађима приближи умјетност поезије, покрене потреба за креативним радом

и да популарном формом сценског саопштавања учини ову манифестацију блиском, а сусрет са пјесницима незаборавним. У програмима су до сада наступили најпознатији дјечији пјесници из БиХ, Србије и Црне Горе.

– Овогодишњи 17. фестивал поезије биће организован у децембру. Овогодишњи фестивал посвећен је Десанки Максимовић. Мото који ће га пратити гласи: „Тражим помиловање“. На овај начин покушаћемо њену поезију вратити младим генерацијама, јер је познато да су велики писци све мање заступљени у нашем образовању, што сматрам да је велика грешка. Планирано је да дани поезије ове године трају три дана – нагласио је Митрић. „Први кадар“ је Међународни фестивал документарног и кратког играног филма који има за циљ едукацију младе публике и афирмацију домаћег филмског стваралаштва.

– Премијерним приказивањем играног филма „Границе кише” Николе Мијовића и Властимира Судара, свечано je отворен овогодишњи програм. У званичном такмичарском програму Фестивала такмичило се више од 40 филмова из 17 држава. Публика је испратила све филмске пројекције и посебно ми је задовољство што смо и ове године прерасли прошлогодишњи фестивал – истакао је Митрић. Овогодишњи фестивал „Први кадар“ одржан је од 12. до 17. новембра у Источном Сарајеву и Зворнику, под мотом „Први кадрирај!“.

НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

КУЛТУРА

“ЈЕДНА ОД НАЈБИТНИЈИХ КАРАКТЕРИСТИКА ЧОВЈЕКА И ДРУШТВА УОПШТЕ”

ПРЕМИЈЕРНО ПРИКАЗАН ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ „ЗА ОВАКАВ ПУТ ПОТРЕБНО ЈЕ ТРУДА, ТАМО ГДЈЕ ИДЕМО ДЕШАВАЈУ СЕ ЧУДА“

Прича која буди заборављене вриједности ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

jelena.marinkovic2808@gmail.com

У

Парохијском дому Романијске Лазарице у Сокоцу, 27. новембра, премијерно је приказан документарни филм: „За овакав пут потребно је труда, тамо гдје идемо дешавају се чуда“, који говори о десет година ходочашча манастиру Острог. Осмишљен је са циљем да се широј јавности приближи пут од 230 километара, који храбри момци и дјевојке из Сокоца проживљавају, већ пуних десет година, на ходочашћу до Острога. Старјешина Храма Романијске Лазарице протојереј Илија Чупић оцијенио је да су нам овакве приче неопходне у данашње вријеме.

– Данас, када многи људи немају јасан смисао живота, веома су нам потребне овакве позитивне приче. Неопходне су да би човјека оплемениле и указале на циљ живота, а то нам је

дао управо овај документарни филм. Указује нам како човјек може да се опредијели за неке више циљеве, да схвати да ово није живот безнађа, већ да постоји нешто што је много више од тога – казао је отац Илија. Документарац је рађен у продукцији ЈП „Инфо центар“ Соколац, а приказан непосредно пред обиљежавање 43 године информисања у Сокоцу.

– При реализацији документарца сусрели смо се са много изазова, јер негдје у ваздуху је остала прича о мотивима, неоствареним жељама, можда и заклетвама, и о свему ономе што прати ходочаснике на путу ка Василију Острошком. Био је велики изазов уткати љубав у овај филм, а не дирати у тананости душе ходочасника – рекла је директор „Инфо центра“ Зорица Мирјанић. Прича која говори о десет година ходочашћа, изазвала је посебно одушевљење код оних који су први пут

чули за традиционално поклоњење Романијаца, а ходочаснике, који су се у колони нашли прије неколико година, надахнула да поново проживе то искуство.

– Треба духовне храбрости, морала и надахнућа да се прође све што су ови младићи и дјевојке прошли. У филму је било дирљивих момената, заиста сам уживао све вријеме и много ми је драго што постоје овакви људи – поручио је игуман Георгије Станковић, намјесник Храма Свете Тројице у Озерковићима.

– Гледајући документарац присјетио сам се свега онога што сам проживио на поклоњењу када сам ишао прије пет година. Сада се јавила жеља да им се опет придружим – казао је Милован Лучић. Ходочасници већ имају планове за једанаесто поклоњење. Придружиће им се чланови Удружења грађана „Церски марш“ из Шапца и Удружења грађана „Колубарски марш“.

ПОЗОРИШТАНЦЕ „МАСЛАЧАК“ И УСТАНОВА ЗА КУЛТУРУ „ПЕРО КОСОРИЋ“

Соколачки малишани се дружили са Сунђер Бобом

Установа за културу „Перо Косорић“ наставља са реализацијом активности за најмлађе суграђане Сокоца. Првог новембра Позориштанце „Маслачак“ из Бијељине обрадовало је око педесетак малишана представом „Сунђер Боб постаје херој“. Представа је поред плеса и музике имала и племениту поруку те су се глумци трудили да што више буду у интеракцији са публиком. Глумац

Позориштанцета

www.opstinasokolac.net

Ненад

Благојевић, који је често на нашим просторима са глумачком екипом, рекао је новинарима да имају нове представе

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

које би радо играли у Сокоцу.

– То су представе које захтијевају сценографски више простора па се надамо да ћемо имати прилику у наредном периоду да нађемо начин да оне буду изведене у вашој локалној заједници. Просторије за представу Установи, и овај пут, уступила је Висока школа за услужни бизнис у Сокоцу. В.РЕНОВИЦА

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

21

Из школских клупа...

Слике знају да причају, а за неке можда и више од ријечи.

Ликовни радови ученика ОШ “Соколац”

Марија Кусмук IX3 - Експресивни израз

Јелена Тодоровић IX4 - Експресивни израз

Јована Суботић IX4 - Експресивни израз

Кристина Боровчанин IX4 Природа је обукла јесење боје

Стефан Косорић IX3 Природа је обукла јесење боје

Теодора Ђерић VII4 - Пејзаж

Фредрик Бакман - “Човек по имену Уве” ПРЕПОРУКА КЊИГЕ ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СОКОЛАЦ

Фредрик Бакман је рођен 1981. год. у Шведској и један је од најпознатијих колумниста и блогера у својој земљи. У књижевности се појављује 2012. године романом ,,Човјек по имену Уве“, који је преведен на четрдесет језика и који постаје међународни бестселер. Досад је написао три романа и сва три су добила похвале критике, а написао је и једно дјело из области публицистике. Роман ,,Човјек по имену Уве“ је мудра, духовита и дирљива прича о допадљивом џангризалу Увеу који упире прстом у људе који му се не допадају као да су провалници затечени под његовим прозором. Сваког јутра Уве иде у инспекцију по насељу у ком живи, премијешта бицикле и провјерава да ли је ђубре правилно разврстано, иако је већ неколико година прошло откако је разријешен дужности предсједника кућног савјета. Људи га зову ,,огорченим комшијом из пакла”. Међутим, иза његове мрзовоље и педантерије крије се једна прича о много туге. И тако, када комшије које се усељавају у сусједну кућу, једног новембарског дана случајно униште Увеово поштанско сандуче, изненада почиње топла прича о одрпаним мачкама, неочекиваном пријатељству и древној вјештини вожње аута са приколицом. Прича која ће суштински промијенити једног човјека и једно удружење станара. По овом роману снимљен је шведски филм који је 2017. год. номинован за Оскара за најбољи страни филм.

22

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

КЊИЖЕВНИ КУТАК “РИЈЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ”

63. МЕЂУНАРОДНИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА

П

Царство ријечи

оклоници књиге добро знају да је посљедња седмица у октобру већ деценијама резервисана за једну својеврсну светковину ријечи. Под слоганом „Радост читања“ 63. Међународни београдски сајам књига окупио је бројне домаће и стране излагаче (скоро хиљаду) и потврдио да је највећа регионална манифестација ове врсте у оквиру које је кроз бројне промоције, предавања, округле столове, презентације, радионице представљено више важних тема значајних за књижевност, издаваштво и културу. Почасни гост ове године био је Мароко, а број регистрованих посјетилаца око 190 хиљада.

ПРИПРЕМИЛА:

Јадранка Јанковић

књига окупи старе знанце са свих страна српског говорног подручја, и шире, и заправо слави љепоту сусретања човјека са човјеком – лицем у лице. И ми смо били обрадовани, између осталих, сусретом са старим знанцем (учесником Видовданских пјесничких сусрета) пјесником и власником издавачке куће „Граматик“ Данилом Јокановићем који нам је рекао да је „Граматик“, као прилог стогодишњици од првог издања Ex Ponta, купио права од Задужбине Андрићеве и објавио поменуто штиво у едицији „Мала књига“. „Граматик“ се придружио и прослави 120 година од рођења Десанке Максимовић и у истој едицији објавио и избор Десанкиних пјесама под називом „Тражим помиловање“. Ова издавачка кућа послала је на дар најмлађим соколачким читаоцима интересантно штиво, које могу да носе у џепу.

За најбољег овогодишњег издавача проглашен „Прометеј“ За најбољег овогодишњег издавача проглашен је „Прометеј“ из Новог Сада и „Службени гласник“ из Београда, а издавачки подухват године је књига „Црњански – биографија једног сећања“ Мила Ломпара у издању „Православне речи“ из Новог Сада. Бирани наслови позивају на размишљање о читалачкој публици и свједоче о томе како свака књига нађе свога читаоца. Друго је питање како се ко изграђује читањем и ког је квалитета тај материјал који уграђује у себе. Чују се коментари у јавности који приговарају овој манифестацији непотребно давање на значају неким „сумњивим“ писцима. На „тврђаве“ ријечи таквих писаца нећемо да се осврћемо: можемо се само подсјетити да прави неимари граде тврђаве засноване на вриједности и љепоти, да је доказ њиховог квалитета трајање. Вријеме је неумољив свједок – прави писци то добро знају. Сајам је отворио Матија Бећковић ријечима: „Журим да кажем: Сајам књига у Београду је највољенији сајам на свету. Свенародни празник и ново црвено слово у календару српске културе.“ Издавачи, аутори, књижари, библиотекари успостављали су контакте, размјењивали искуства, а читаоци су на једном мјесту, уз сајамске попусте, проналазили тражено штиво, присуствовали неком од програма. „Погледајте ову огромну количину тајни око себе! На Сајму књига увек се осетим више тужна него радосна: да поживимо стотине година, не бисмо стигли отворити све ове шкољке бисера људске мисли, пуне ватре срца и олује маште“, један је од утисака Десанке Максимовић, са некадашњег Сајма. Чудесна је та енергија која испуњава огромни бетонски простор, енергија која се ствара при сусрету књига, ријечи, језика – управо она која потврђује да, без обзира на огроман напредак технологије, који подразумијева нови начин читања – читање са којекаквих екрана, шуштање папира под прстима, и његов миомирис, ипак, не може замијенити ни најквалитетнији екран. Сајам www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

Сајам је, као и обично, затворен примопредајом отворене књиге наредном почасном госту – Египту. Хајде да то сматрамо само уобичајеним протоколом који затвара манифестацију, јер отварање књига тек почиње. И можда је понајбоље још једном да се осврнемо на Матијине ријечи: „Оглашавам да је Сајам књига у Београду био и остао отворен, с надом да га нико никад неће затворити.“

instagram.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

23

ЗДРАВЉЕ И МИ

“ЗДРАВЉЕ НАДМАШУЈЕ СВА МОГУЋА ДОБРА ТАКО ЗНАТНО ДА ЈЕ ЗДРАВ ПРОСЈАК СРЕТНИЈИ ОД БОЛЕСНОГ КРАЉА”

Рубрику „Здравље и ми“ као и истоимену емисију коју слушате на таласима „Инфо радија“ сваког уторка у 12:10 часова, реализујемо у сарадњи са ЈЗУ ДЗ “Др Љубомир Ћеранић“ Соколац.

Ф

ЦБР ДЗ Соколац

изикална медицина представља медицинску дисциплину која изучава биолошко дјеловање разних облика физичке енергије на људски организам. Ти облици физичке енергије могу бити природни (сунце, вода, ваздух, топлота) и вјештачки добијени помоћу апарата (физикални агенси). Дјеловање физичких агенаса на организам заснива се на апсорпцији примјењене енергије преко коже, која као драж изазива локални или општи одговор организма. Терапијски учинак реакције организма на физичке агенсе огледа се у побољшању метаболизма, смањењу запаљења, смањењу бола, опуштању мишићног тонуса, као и побољшању имунолошких способности организма.

ЦБР или рехабилитација у заједници је концепт који су Међународна организација за рад, Организација УН-а за образовање, науку и културу (УНЕСЦО) и Свјетска здравствена организација створили 1994. године, а који подразумијева савремени концепт рехабилитације инвалида и укључивања заједнице у тај програм. ЦБР треба да обезбиједи особама са онеспособљењем да максимално искористе и развију своје преостале физичке и менталне способности, да имају приступ регуларним службама и могућност да постигну пуну интеграцију у друштву. Зграда са потребном опремом за рад је донација јапанске Владе. Такође едукација особља о савременим кинезитерапијским процедурама (терапија покретом) је проведена захваљујући донацији канадског Quееn’s University, а у сарадњи са Министарством здравља Републике Српске. ЦБР Соколац је са радом почео 2003. године. У тим почетним данима долазила је спец. физикалне медицине и рехабилитације из Болнице Касиндо др Бранка Вујичић, до доласка сталног специјалисте. У тиму ЦБР-а су специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, два ВФТ (виша физиотерапеута), један СФТ (средњи), као и медицинска сестра. Овај ЦБР својом дјелатношћу покрива становништво три општине: Соколац, Хан Пијесак и Рогатица. Дјелатности нашег ЦБР-а су веома широког спектра. У нашем Центру се врши педијатријска рехабилитација, од рехабилитације новорођенчади са различитим степенима

24

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

АУТОР: Др мед. Татјана Рубеж специјалиста физикалне медицине и рехабилитације

у оштећењу или поремећају моторног развоја, до адолесцената са поремећајима постуре тј. држања (кад су већег интензитета говоримо о кифозама, као и сколиозама, као и поремећајима статике, тј. различитим деформитетима стопала, како урођеним тако и стеченим). Ту је и ортопедскотрауматолошка рехабилитација тј. рехабилитација свих стања након повреда различитих дијелова коштанозглобног система (преломи костију, оштећења мишића, као и лигамената). Морам напоменути да је ова патологија највише заступљена у нашем Центру. Заступљена је и неуролошка рехабилитација тј. рехабилитација након оштећења централног и периферног нервног система, као и веома широк спектар неуролошких обољења, чијом клиничком сликом доминирају моторни испади различитог интензитета. Вршимо и реуматолошку рехабилитацију која подразумијева веома широк спектар обољења како запаљењски реуматизам, тако и незапаљењски или ванзглобни. Заступљена је и рехабилитација инвалида са стеченим или урођеним недостатком екстремитета или дијелова екстремитета и њихова припрема за пласирање протеза и других ортопедских помагала. Такође примјењујемо ФТ као палијативни вид лијечења код обољелих од малигних болести, у смислу смањења болних сензација. У нашем Центру се примјењује кинезитерапија тј. терапија покретом, којој је циљ да, зависно од узрока обољења, омогући опорављање моторичких функција, јачање снаге мишића и лигамената и враћање покрета у физиолошки обим или обим који је најприближнији физиолошком. Физикални агенси су: Термотерапија – Примјена топлоте у сврху лијечења (парафинотерапија); Свјетлосна терапија (терапија Иц и Ув зрацима); Сонотерапија тј. терапија ултразвуком, као и примјена различитих гелова који се дјеловањем ултразвучних таласа апликују локално (сонофореза); Електротерапија (различити модалитети струја – ТЕНС, ДДС, ИФС, галванизација, као и електрофореза тј. примјена лијекова локално дјеловањем ел. струје); Ласеротерапија ласер ТД 904 нм – аналгетско, антинфламаторно дјеловање. За преглед у ЦБР потребна је упутница од стране надлежног породичног љекара, као и пратећа медицинска документација о претходном лијечењу. Пацијент прво долази на преглед специјалисте физикалне медицине и рехабилитације, који отвара терапијски картон у којем прави терапијски план, који подразумијева примјену кинезитерапије (терапија покретом), као и примјену одређених физикалних агенса. Терапијски план као и његова дужина трајања су индивидуално прилагођени стању пацијента тако да је он индивидуално различит за сваког пацијента. НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

РЕЛИГИЈСКЕ ТЕМЕ ПРАВОСЛАВЉЕ

„Љубав је највиша врлина“ „Све што човјек дијели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате”.

ПРИПРЕМИЛА:

Јелена Станишић

8. НОВЕМБАР - СВЕТИ ВЕЛИКОМУЧЕНИК ДИМИТРИЈЕ - МИТРОВДАН Рођен је у Солуну. Бездјетни родитељи измолили су га од Бога. Када му је умро отац, солунски војвода, цар Максимилијан је поставио Димитрија за војводу на мјесто оца и нарочито му препоручио да гони хришћане. Али, умјесто да гони хришћане, Димитрије је у Солуну јавно исповиједао Христа. Када је цар дошао у Солун, позва Димитрија и када овај и пред њим исповједи вјеру у Христа, баци га у тамницу. Знајући шта га чека, све своје имање остави послушнику Лупу да га раздијели сиромасима. У тамници му се јавио ангел Божији и укријепио га је. Послије неколико дана, по царевој наредби, војници га у тамници избодоше копљима. Као заштитник Солуна, много пута је спасио овај град. У Русији га сматрају заштитником Сибира.

14. НОВЕМБАР – СВЕТИ КОЗМА И ДАМЈАН - ВРАЧЕВИ Браћа по тијелу и духу, родом из Азије, од оца незнабошца и мајке хришћанке. Када им се упокојио отац, мајка Теодотија је све своје вријеме посветила да их васпита у хришћанском духу. Изучили су љекарску вјештину и бесплатно су помагали болесницима, не лијековима колико именом Господа Исуса Христа. Толико су пазили да њихово лијечење буде бесплатно да се Козма толико наљутио на Дамјана што је овај узео троје јаја од неке жене Паладије, да је наредио да га не сахране поред брата. А Дамјан та јаја није узео као награду за исцјељење, него што га је Паладија заклела Пресветом Тројицом да их узме. Сходно откровењу Божијем, ипак су сахрањени заједно, у мјесту Фереману. Чудотворци и за живота и послије упокојења.

16. НОВЕМБАР – ОБНОВЉЕЊЕ ХРАМА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА – ЂУРЂИЦ Овог дана празнује се и пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у Лиду Палестинску, гдје је пострадао у вријеме цара Диоклецијана. Прије него што је предао душу своју Господу, Свети Георгије је замолио свог слугу да му тијело однесе у Палестину, одакле му је била мајка родом и гдје је имао велико имање које је раздао сиромасима. Слуга је тако и урадио. У вријеме цара Константина Великог у Лиди су побожни хришћани подигли дивни храм посвећен Светом Георгију. Приликом освећења тог храма у њега су пренијете светитељеве мошти. Безбројна су се чудеса догодила од моштију Светог Георгија Побједоносца, великомученика Христовог. Нема броја ни његовим јављањима, у сну и на јави, онима који га призивају у помоћ.

21. НОВЕМБАР – САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА – АРАНЂЕЛОВДАН

Људи су ангеле празновали још од старине, али је то знало да се изокрене у обожавање ангела. Лаодикијски помјесни сабор је својим 35. правилом одбацио поклоњење ангелима и установио њихово правилно поштовање. Данашњи празник установљен је у IV вијеку. У новембру је зато што је то 9. мјесец од марта, када је било стварање свијета. А то опет због 9 ангелских чинова. По књизи „О небеској јерархији“ Светог Дионисија Ареопагита, ти чинови су: шестокрили Серафими, многооки Херувими, богоносни Престоли, Господства, Силе, Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода цијеле ангелске војске је Aрхистратиг Михаило. Међу ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав. Сваки човјек има свог ангела чувара. www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

youtube.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

25

КУЛИНАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ ЧУДЕСНИ БИЉНИ СВИЈЕТ

Чување воћа и поврћа током зиме

П

рољеће и љето доносе мноштво воћа и поврћа којем не можемо одољети – од трешања, шљива, различитог бобичастог воћа, па до парадајза, краставаца и другог укусног поврћа. Заиста би била штета не сачувати их за зимски период.

Cушење

Сушење чува намирнице тако што смањује садржај влажности у њима, што спрјечава раст организама који доводе до кварења. Скоро све се може сушити – од љековитог биља, поврћа и воћа до меса и рибе.

Конзервирање

Мноштво поврћа, па чак и неко воће попут ананаса и боровница може се конзервирати и сачувати. Конзервирању се додаје сирће, со, шећер и биље зависно од укуса. То је добар начин да се сачувају намирнице, али тако конзервирана храна не може трајати дуго. Храна која се конзервира у теглама, може се конзервирати тако што ће се користити вода, воће или поврће и врши се конзервирање под притиском.

Замрзавање

Замрзнута и унапријед припремљена јела могу се извадити из замрзивача, оставити у фрижидеру преко ноћи. Воће и поврће у замрзивачу је добар избор у припремању укусних

јела у току хладних зимских дана. Доносимо вам савјетe за замрзавање хране. Замрзавање је начин да заштитимо воће и поврће од труљења и осигурамо то да их једемо док су још увијек сочни и пуни свјежих и хранљивих материја. Направите списак! Шта имам у замрзивачу? Трошићете много новца и времена ако се претходно не увјерите шта имате у замрзивачу, јер врло лако на то можете да заборавите. Да не би дошло до понављања – запишите! Претходно охладите храну Замрзавање топлих или врућих јела доприноси промјени температуре у замрзивачу и узрокује одмрзавање остале хране. Није све могуће замрзнути Замрзавати не треба кувана јаја, зелену салату, краставац, јогурт, сир, љековито биље, јабуке, лубеницу, пржену храну, тјестенину итд. Замрзавање не уништава бактерије. Нисте сигурни колико дуго је нешто замрзнуто? Ако храна изгледа чудно послије одмрзавања, баците је. Такође, немојте замрзавати храну која није свјежа. И још нешто: пун замрзивач може помоћи у уштеди енергије и новца. Ј.СТАНИШИЋ

Чудесни биљни свијет Глог

Глог расте на крајевима шума, уз путевe и уз ограде. Цвјетићи се беру прије потпуног отварања и изузетно су љековити, као и листови и плод. Чајеви и остали препарати од глога су прави избор за кардиоваскуларне тегобе, јер садрже олигомерне процијаниде, флавоноиде, танине, холине и етерична уља. Сматра се најљековитијом биљком на свијету. Плод има опорит и кисео укус, направљен чај пије се током дана, двије сазријева у позну јесен, послије брања до три шољице. се суши, а чај има умирујуће дејство. СОК Препоручује се и код атеросклерозе, Сок од свјежих плодова пије се код срчане високог крвног притиска, за јачање слабости, дијареје и лошег варења, а чај срца. Цвијет глога доказано побољшава се припрема од здробљених, сушених циркулацију и смањује ризик од појаве плодова. ангине пекторис. Обилује витамином Ц, Једна кашика се потопи у пола литра провитамином А, лимунском и винском хладне воде и остави да одстоји седам до киселином, каротином, шећером, осам часова. Након тога мало се прокува, пектином, калцијумом и фосфором. проциједи, заслади са медом и пије Ублажава дијареју и обично менструално двије до три шоље дневно. Помаже код крварење. Глогиње се користе и код хипертензије и атеросклерозе. поремећаја варења и надимања. КАПИ ЧАЈ Капи се припремају од мјешавине 20 г Кашика мјешавине листова и цвјетова сувих цвјетова и листова, која се прелије глога прелије се са пола литра кључале са 200 дл 70% алкохола. Садржај се воде, проциједи и заслади медом. Овако повремено промијеша, а послије три

26

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

недјеље проциједи кроз газу. Након тога се пије два пута дневно по 20 капи, помијешаних са мало воде. ЛИКЕР Састојци: Плодови глога, ракија, 20 до 30 листића матичњака, шећер. Припрема: Плодови се мељу и ставе у стаклену боцу са широким отвором па се залију ракијом; на два литра ове смјесе дода се 20 до 30 листића матичњака који дају ликеру посебну арому. Боца се затвори и остави се најмање осам седмица на сунцу. Садржај се потом проциједи, заслади по укусу природним медом и разриједи црним вином. Ј.СТАНИШИЋ

НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

РАЗОНОДА УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

ПРИРЕДИО МИЛИВОЈЕ А. ЈАНКОВИЋ

Водоравно 1. Поп-пјевачице Дапчевић и Павић; 2. Слова курзив ■ Нова Гвинеја; 3. Фолк-пјевачица Драгана Стојановић ■ умјетност (лат.) ■ сој; 4. Змај (тур.) ■ завој у пушчаној цијеви ■ радио телевизија Србије; 5. Никал ■ животиње (лат.), ■ коњ у пјесми; 6. Фудбалер Роберто Фабијан ■ грчки мит (Зевсова кћерка); 7. Област у Војводини ■ глумац Комненић; 8. Кисеоник ■ римски поздрав ■ година (лат.)

■ исток; 9. Иста слова ■ назив ■ марка аута, ■ 12.и11. слово азбуке; 10. Каубој Били ■ брдо (тур.) ■ малајска превлака; 11. Град у Алжиру ■ древна престоница Јерменије ■ фудбалер Пауло; 12. Пјевачки глас ■ тона ■ жена краља Латина; 13. Илинка (од миља) ■ врста летјелице ■ индустријска биљка (ћетен); 14. Атлетичарка из Србије (средње пруге).

1. Најбоља одбојкашица свијета (слика); 2. Апенинска држава ■ пространи, нису уски; 3. Тенисерка Новотна ■ пјевачица Станић ■ главни град Сенегала; 4. Аждаја (тур.) ■ прождрљиви (тур.) ■ натријум ■ обим; 5. Ниш ■ црквено проклетство ■ голман Јашин; 6. Језичка група народа у И. Африци ■ глумица Рас ■ лична замјеница; 7. Имагинарни ■ оснивач Рима ■ фудбалски тренер Радомир; 8. Женско име Ристана ■ раставни везник ■ осмијум; 9. Самогл. и сугласник ■ држава у САД ■ асирски бог неба; 10. Тишина ■ кавкаски народ Осети ■ Раде Марковић (иниц.) ■ филм К.Гавраса; 11. Равнорежа (тур.) ■ Херцеговац, ■ медвједић, торбар из Аустралије; 12. Постати ■ адвокат Симић; 13. Глумице Мандић (1973. и 1987. годиште).

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

1 2 3 4 5 6 7 8

ИС

9

Усправно

www.opstinasokolac.net

1

ИС ХР

10

ХР NИ

11

NИ КА

12

КА

13 14

,, Добра дјела лако у заборав, а зла до вијека живе“. Изабрасмо посланике снова, још само да се они расане. (Афоризам)

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

27

СПОРТ

“НЕ МОЖЕШ ПОБЈЕЂИВАТИ ОСИМ УКОЛИКО НЕ НАУЧИШ КАКО ДА ГУБИШ”

СТРАНЕ 28, 29, 30

ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ “ГЛАСИНАЦ 2011”

Крај јесењег дијела Првенства и такмичења у Купу РС

У

посљедњем 15. колу јесењег дијела Првенства у оквиру такмичења у Другој лиги Републике Српске - група Исток, фудбалери „Гласинаца“ дочекали су на свом терену екипу „Пролетера“ из Дворова. Домаћи састав је убједљиво славио резултатом 3:0. Одличну игру на почетку сусрета крунисао је Бунијевац у 23. минуту сусрета. Два минута након тога и Лукић се уписује у листу стријелаца, након чага у 66. минуту постиже свој други погодак, за коначних 3:0. Убједљивом побједом на затварању јесење сезоне, ОФК „Гласинац 2011“ се изборио за 23 бода, колико има и екипа „Дрина ХЕ“ из Вишеграда. Сокочани ће наставак такмичења дочекати на четвртој позицији. Поред добрих наступа у Првенству и одличне партије

„Гласинац“ је пружио добру игру и у такмичењу за првака Републике Српске. Побједа у мечу четвртфинала Купа Републике Српске између домаћег „Гласинца 2011“ и премијерлигаша из Бијељине „Радника“ заслужено је припала гостима. Гости су били бољи свих 90 минута и имали су неколико одличних прилика за гол, али је бриљирао домаћи чувар мреже Милош Пајевић. У 23. минути гости стичу предност када је на прави начин акцију свог клуба голом окончао Хаџић. Била је то добра и брза акција тима из Бијељине. Могли су гости и до другог гола, након што је судија показао на бијелу тачку. Био је то нови дуел Пајевића и Хаџића. Сада је домаћи чувар мреже надмудрио нападача „Радника“. Одбранио је његов ударац и на

ДРУГА ЛИГА ФСРС - ГРУПА “ИСТОК” 2018/2019 ТАБЕЛА ЈЕСЕЊЕГ ДИЈЕЛА ПРВЕНСТВА

тај начин оставио свом тиму наду да евентуално направи изненађење. Нису, ипак, играчи Гласинца, иако су показивали огромну жељу, успели да матирају Марковића, а имали су своје прилике. Окончано је 0:1 и тако је „Радник“ остао у игри да одбрани трофеј у Купу Републике Српске. Они су прошле сезоне у финалу, након пенала, били бољи од „Крупе“, која је и ове године стигла до полуфинала, савладавши требињски „Леотар“ резултатом 2:1. У управи ОФК „Гласинац 2011“ задовољни су досадашњим резултатима, с обзиром на густ распоред утакмица, тешку финансијску ситуацију, али и стање у нашем фудбалу, које је далеко од задовољавајућег. Б.АРБИЊА

СТАТИСТИКА ИГРАЧКОГ КАДРА

Поз.

Клуб

Ута.

Побједа

Нер.

Изг.

Гол разлика

Бодова

ИГРАЧ Име и презиме

1.

ФК Jединство (БЧ)

14

12

2

0

37:4

38

Милош Пајевић

14

1216

0

0

0

Немања Лукић

13

1072

3

0

4

Ута.

Мин.

ЖК

ЦК

Гол

2.

ФК “Леотар”

14

12

0

2

36:6

36

Александар Пејановић

12

1050

6

0

0

3.

ФК “Дрина ХЕ”

14

7

2

5

18:14

23

Марко Благојевић

12

997

3

0

4

4.

ОФК “Гласинац 2011”

14

7

2

5

20:17

23

Марко Пејановић

11

990

4

0

0

Предраг Пајевић

11

963

2

0

0

5.

ФК “Јединство” (БР)

14

7

1

6

24:22

22

6.

ФК “Вележ”

14

6

3

5

16:14

21

7.

ФК “Младост” (Г)

14

5

4

6

24:20

Никола Живковић

11

946

2

0

2

Огњен Крешталица

12

912

1

0

0

19

Милош Вујичић

10

900

3

0

1

Ђорђе Јовановић

9

766

1

0

1

Владан Бунијевац

11

694

1

0

2

Драган Николић

9

651

3

0

3

Марко Лиздек

10

641

3

0

2

8.

ФК “Фамос”

14

5

2

7

24:19

17

9.

ФК “Стакорина”

14

4

4

6

15:25

16

10.

ФК “Младост” (Р)

14

5

1

8

20:35

16

11.

ФК “Будућност”

14

3

5

6

8:17

14

12.

УФК “Илићка 01”

14

4

2

8

19:29

14

Миленко Ђерић

3

196

0

0

0

13.

ФК “Губер”

14

4

2

8

14:27

14

Саша Ђокић

2

146

0

0

0

14.

ФК “Пролетер”

14

3

3

8

14:26

12

Стефан Јокић

3

137

0

0

1

15.

ФК “Братство”

14

3

3

8

14:28

12

16.

ФК “Слога јунајтед”

0

0

0

0

0

0

28

фудбал

Стефан Беатовић

9

630

1

0

0

Немања Нинковић

8

628

1

0

0

Кристијан Крунић

3

134

0

0

0

Дејан Дебелногић

2

101

0

0

0

Марко Вујичић

1

90

1

0

0

НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

КОШАРКАШКИ КЛУБ СОКОЛАЦ

Сокочани и у овој сезони на врху табеле

Н

акон шест одиграних кола Прве лиге Републике Српске кошаркаши КК „Соколац“ заједно са екипом „Борца“ и „Радника“ заузимају високу позицију на Првенственој табели. Одличним играма на старту нове сезоне Сокочани су показали да ће и ове године имати амбиције да се боре за сам врх табеле. У оквиру ванредног кола на свом паркету дочекали су екипу „Студент Игокеа“ из Бање Луке. Од почетка сурета, па све до краја, домаћи састав је показао доминацију у игри. Предност је у сваком моменту достизала двадесетак поена разлике, а резултат на крају је гласио 100:72. Тренер „Игокее“ Александар Ћикић похвалио је игру и квалитет домаћег тима.

– Домаћин је све вријеме контролисао игру, од прве до посљедње минуте. Већ у првој четвртини видјело се ко ће бити побједник. Честитао бих им на одличној игри и желим им срећу у наставку такмичења. Екипа „Игокее“ је млад састав. Настојимо да се базирамо више на игру, него на сам резултат. Сигурно да ће бити и бољих и лошијих утакмица од ове – истакао је Ћикић. Тренер КК „Соколац“ Бојан Копривица рекао је да су након неколико неизвјеснијих утакмица успјели да подигну ниво

игре.

– Након неколико утакмица, гдје је била мања резултатска разлика, успјели смо да играмо на вишем нивоу, што се могло и видјети на паркету. Показали смо да можемо и ове године да се боримо са најбољим екипама из Прве лиге. Надам се да ћемо и у овој сезони остварити висок пласман – казао је Копривица. У оквиру редовног 6. кола „Соколац“ је славио против екипе из Приједора која им је долазила у госте, резултатом 79:58. Немања Окиљевић са 16 поена и са 13 скокова био је најбољи у побједничком тиму. Исти број поена дао је и Игор Ђерић. Немања Печеница је постигао 15, а Миљан Марковић 13 поена уз 12 скокова. Овим тријумфом кошаркаши „Сокоца“ остварили су пету узастопну побједу и са 11 освојених бодова, колико имају „Борац“ и „Радник“, налазе се на врху табеле. У оквиру седмог кола састали су се са екипом „Леотара“ из Требиња од које су поражени резултатом 100:82. Б.АРБИЊА

ХУМАНИТАРНИ ТУРНИР ЗА АЛЕКСАНДРА БРЕЗА

У

Сокочани још једном показали хуманост

спортској дворани „Лименка” током викенда 24. и 25. новембра одржао се хуманитарни турнир у футсалу који је окупио велики број екипа.

Поменути турнир, осим такмичарског, имао je и хуманитарни карактер и сав приход од продатих улазница, које су коштале симболично 1 КМ, намијењен је за помоћ Александру Брезу и његовој породици. Подсјећамо да је Александар Брезо у инциденту који се догодио 28. октобра, док је бранио самохрану мајку и радницу киоска од насилника, задобио тешке тјелесне повреде. Након компликација његово здравствено стање му се знатно погоршало, што је резултовало изазивањем вјештачке коме.

задовољни су одзивом екипа.

– Учествовало је петнаест екипа из нашег града. Турнир је трајао два дана, а окупио је публику која је гледала занимљиве утакмице, а уједно и помогла да се сакупи новац за Александрово лијечење. Успјели смо да прикупимо 1400 КМ које ћемо прослиједити породици Брезо – истакао је Пејовић. Иако је акценат био на хуманости, поменућемо и то да је најуспјешнија била екипа „Парфимерија Зорица“. Помоћ у организацији пружили су Драган Вишњић, Предраг Добриловић и Милан Јоловић.

Према ријечима једног од покретача акције Николе Пејовића, www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

instagram.com/opstinasokolac

Б.АРБИЊА

СПОРТ | кошарка | футсал

29

ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО У ПЛЕСНОЈ ДИСЦИПЛИНИ STREET DANCE SHOW У СКОПЉУ

Н

Троје финалиста из Плесног клуба ,,Ника”

а Европском првенству у плесној дисциплини street dance show, које је одржано у Скопљу, од 7. до 10. новембра, учешће је узело четрнаест такмичара ПК „Ника“. Ово такмичење окупило је око 1.000 најбољих плесача из шеснаест европских земаља, а троје плесача „Нике“ нашло се у финалу. Уједно је, током три дана првенства, организован Свјетски куп за категорије hip-hop и disco dance.

– Истакла бих успјех Милоша Радовића, који је у категорији street dance show solo, освојио пето мјесто. На Свјетском купу Милош је у дисциплини hip-hop заузео шесто мјесто. Маријана Мијатовић и Кристина Станчић ушле су у финале у категорији street dance show duo. Иако смо запажени на свим

Н

ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

jelena.marinkovic2808@gmail.com

такмичењима, нисмо очекивали улазак у финале и заиста смо пресрећни због успјеха, који ће нам бити подстрек за даљи рад – казала је предсједник клуба Јована Вујичић и подијелила са нама информације о осталим резултатима.

– Ништа мање није значајано осмо мјесто Карле Рубчић у street dance show solo, као и једанаесто мјесто Тамаре Ђоројевић и Андријане Амовић у једној од најтежих и најзахтјевнијих категорија - street dance show dуo. Као група, са кореографијом „Pуrple and yelow“ заузели смо девето мјесто у дисциплини street dance show. На Свјетском купу у disco dance-у

Стремећи ка новим успјесима и пласманима на европска и свјетска првенства, паузе за ПК „Ника“ нема. Наставља се имплементација пројекта „Ја сам за плес“, а поред редовних тренинга, слиједе припреме за новогодишњи турнир квалификационог карактера, који ће се одржати у Бањалуци.

ПРВЕНСТВО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У БОКСУ Одличан резултат БК “Гласинац” Соколац

а завршеном првенству Босне и Херцеговине у боксу за млађе категорије БК „Гласинац” имао је своје представнике који су и овај пут остварили одличан пласман. На државном првенству Босне и Херцеговине наступили су са шест такмичара, од којих су четворица прваци Републике Српске у својим категоријама, док су два такмичара пласман остварила захваљујући резултатима постигнутим у Лиги РС.

Према ријечима тренера Предрага Бартуле такмичење се одржало у Сарајеву, од 2. до 4. новембра, а такмичари су након три дана борби остварили изузетан резултат,којим је наш клуб уједно остварио пласман међу најбоље клубове у БиХ.

– За „Гласинац“ су наступали: Вељовић Лука, Вукојичић Владе, Ковачевић Огњен, Косорић Никола, Савчић Лука

30

Анета Џајић била је двадесет девета, а Андријана Амовић седамнаеста. Мислим да је ово велики успјех не само за наш мали клуб већ и за цијелу БиХ. Захваљујем се плесачима и кореографима на посвећености, родитељима на разумијевању и општини Соколац на обезбјеђеном превозу – додала је она.

СПОРТ | плес | бокс

и Марић Немања. Лука Вељовић је постао првак Босне и Херцеговине у категорији младих до 54 кг, на шта смо посебно поносни. Остала четири такмичара остварила су пласман међу троје најуспјешнијих. Задовољство ми је што су сви такмичари, који су представљали наш град, показали дисциплинованост и велики таленат за овај спорт, што ће им помоћи да отворе врата на међународним такмичењима – рекао је Бартула. Према његовим ријечима у наредном периоду очекују бољу сарадњу са Боксерским савезом Србије, са којим успјешно сарађују већ дуже вријеме. Од челних људи поменутог савеза очекује се помоћ у виду донације ринга и спортске опреме, како би се поједина такмичења могла организовати и у Сокоцу. Б.АРБИЊА

НОВЕМБАР 2018.

БРОЈ 241

Соколачка разгледница /новембар 2018./

ЈП ШУМАРСТВА ,,ШУМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ” А.Д. СОКОЛАЦ ШУМСКО ГАЗДИНСТВО ,,ВИСОЧНИК” ХАН-ПИЈЕСАК Број: 010-8284/18. Дана: 27.11.2018. год. На основу члана 60. Статута ЈПШ ,,Шуме Републике Српске” а.д. Соколац, Директор Шумског газдинства ,,Височник” Хан-Пијесак, расписује се

ОГЛАС

за продају основних средстава путем лицитације Расписује се друга лицитација за продају основних средстава: 1. Теретно моторно возило ФАП 1414, година производње 1987., почетна цијена....840,00 КМ.

2. Теретно моторно возило ФАП 1620, година производње 1990., почетна цијена....630,00 КМ.

3. Теретно моторно возило ФАП 1620, година производње 1983., почетна цијена....630,00 КМ.

4. Теретно моторно возило ФАП 1620, са дизалицом ,,ЛИВ” 9-2200, година производње 1990., почетна цијена .... 2.200КМ.

5. Возило комбибус, ТАМ 80, година производње 1991., почетна цијена.... 1.000,00КМ. Лицитација за продају наведених основних средстава одржаће се дана 06.12.2018.године (четвртак) у просторијама Дирекције Газдинства у Хан-Пијеску, с почетком у 10,00 часова. Учесници лицитације дужни су уплатити кауцију у висини од 10% од почетне продајне цијене на жиро рачун Газдинства број: 5620010000010049 НЛБ банка. Заинтересовани учесници лицитације могу се упознати са основним средствима који је предмет продаје радним данима од 28.11. до 05.12. 2018. године у времену од 7,00-15,00 часова у Механичкој радионици Газдинства у Мекотама, општина Хан-Пијесак. За све информације контакт особа је Владо Кнежевић, број телефона 065/912-615. ДИРЕКТОР Голијан Јанко, дипл.ецц