Sokolačke novine br.250 | oktobar 2019. by Соколац-срце Романије

Прва радна посјета министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Бориса Пашалића

СТРАНА 8.

Јавна расправа о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о шумама

СТРАНА 11.

ДРВЕНЕ КУЋЕ ИЗ „НОВЕ РОМАНИЈЕ“, НАКОН ТУРСКЕ, У ЊЕМАЧКОЈ И АУСТРИЈИ

СТРАНА 22.

Фирма „Хамдо груп“ осваја нова тржишта ОБИЉЕЖЕНА НЕДЈЕЉА ДЈЕТЕТА СТРАНА 6-7.

23. СЈЕДНИЦА СО СОКОЛАЦ СТРАНА 28-29.

„Моја седмица, моја година“

УСВОЈЕНА ОДЛУКА О КУПОВИНИ ЗЕМЉИШТА ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДСКЕ КУЋЕ

ИНТЕРВЈУ: Новица Мотика, млади архитекта из Зворника

СТРАНА 14-15.

САДРЖАЈ

БРОЈ 250 ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ

АКТУЕЛНОСТИ ОСНИВАЧ Општина Соколац ИЗДАВАЧ Јавно предузеће “Инфо центар” Соколац Гласиначка бб, 71350 Соколац

9 Представљено идејно рјешење постројења за припрему воде за пиће „Биоштица“

АКТУЕЛНОСТИ 13 Јавни позив за додјелу финансијске подршке малим пројектима ДРУШТВО 16 Одржано предавање на тему „Вршњачко насиље“ ДРУШТВО 17 Обиљежен Свјетски дан поште – 9. октобар СПОРТ 37 Карате клуб ,,Гласинац”: 35 медаља са два такмичења СПОРТ 39 Пехар Европе у Сокоцу ОКТОБАР 2019.

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Јелена Маринковић

РЕДАКЦИЈА Бојана Марковић Јелена Станишић

АКТУЕЛНОСТИ 11 Измјеном Закона унаприједити област шумарства

АКТУЕЛНОСТИ 12 Подршка развоју пољопривреде Сарајевскороманијског краја

ДИРЕКТОР Зорица Мирјанић

ИНФОРМАТИЧКО ГРАФИЧКИ СЕКТОР Драган Реновица

АКТУЕЛНОСТИ 10 Активности на унапређењу енергетске ефикасности

АКТУЕЛНОСТИ 11 У плану изградња минихидроцентрале на Каљини

ЗА ИЗДАВАЧА Зорица Мирјанић

САРАДНИЦИ Марко Мухаремовић Миливоје Јанковић

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

26-27 Пет деценија руку под руку Да би породица била стамена, потребно је изградити јаке основе, извор из ког ће потећи најљепша ријека живота. Међу ријеткима, који су у овом подухвату успјели, су наши суграђани Рада и Драго Савчић, који своје извориште чувају већ пуне педесет три године.

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ

РЕЛИГИЈСКЕ ТЕМЕ

20-21 Официр у штиклама

30-31 Молитва руши стереотипе и баријере

Косана Копривица, носилац признања за најбољи успјех на студијском програму Aтомскобиолошко-хемијска одбрана на Војној академији.

Позиву за разговор о свакодневним недоумицама, љубазно се одазвао намјесник манастира Свете Тројице у Озерковићима Игуман Георгије (Станковић).

ЛЕКТОР Јадранка Јанковић КОНТАКТ Телефон 057/448-216 Факс 057/448-205 E-mail i.centar@hotmail.com ИНТЕРНЕТ АДРЕСА www.opstinasokolac.net ШТАМПА СЗГР “Штампарија” Соколац Рјешењем Министарства информација Републике Српске број: 01 -56 / 95 од 16.2.1995. године лист је уписан у регистар јавних гласила под редним бројем 93. Соколачке новине излазе једном мјесечно. Редакција Соколачких новина не одговара за садржај огласа. Ниједан текст, фотографија и илустрација не смију се ни на који начин преузимати или јавно публиковати без писмене дозволе издавача.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

УВОДНИК ПИШЕ ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ директор

Драги наши читаоци, Уз велику дозу узбуђења и са поносом, који ми испуњава душу, почех да пишем уводник у овом јубиларном и посебно значајном издању Соколачких новина. Од посљедњег августовског дана далеке 1994. године, када је, на 16 страна у црно-бијелој штампи, изашао први број гласила названог „Информативни билтен општине Соколац“, под диригентском палицом Бранка Гајевића, до данашњег 250. броја, протекло је пуних двадесет пет година. Хиљаде текстова и још више фотографија, биљежили су посленици јавног информисања наше општине и суграђани вични перу. Осјећајући потребу да им се захвалим, данима сам прелиставала нашу богату архиву, брижљиво биљежећи њихова имена, и списак је сваким даном растао. Наишла сам на текстове без потписа и оне који су потписани иницијалима које моје младе колеге и ја нисмо знали растумачити (тада није било ни у „божићној плећки“ да ћемо данас радити овај посао) а гријех би био изоставити их. Због тога сам од пописа одустала, а поента и није у „ја теби војводо, ти мени сердару“. Велика хвала свима који су протеклих двије и по деценије дали свој допринос да ово гласило живи. Неки од њих, међу којима је и Бране,

отишли су у вјечност, а до њихових потомака и оних који и даље ходе овоземаљским путевима ова захвалност ће стићи, јер су били и остали вјерни читаоци. Под првобитним именом изашла су три броја а већ од четвртог (новембар 1994. год.) билтен је прерастао у новине под називом СИН (Соколачке информативне новине). Од 2009. године мијења им се име у Соколачке новине. Некада је током године излазило десетак бројева, некада тек неколико, али издавање није престајало ни када је посустајало. Према могућностима и вољи оних који су их припремали мијењале су свој изглед. Мијењао се формат, квалитет садржаја и папира, стигло се до корица у боји, па и до новогодишњег броја у колору. У априлу 2017. године подвукли смо црту и одлучили да редизајнирамо издање, хватајући корак са временом и технолошким достигнућима. Иако је то био крупан залогај у изузетно тешком периоду за опстанак предузећа „Инфо центар“, вођена мотом да „високо лети онај ко смије да рашири крила“, потпуно смо их редизајнирали и са много садржајних промјена, уз велику стрепњу, припремили мајски број на 32 стране у пуном колору. Циљ коме смо стремили био је да ми, чија су имена потписана у импресуму,

Времеплов

Информативни билтен, број 1 (август, 1994.година)

ОСЛОНАЦ НА ИСКУСТВО И НОВИНАРСКУ ТРАДИЦИЈУ

ред вама је, поштовани читаоци, први број Информативног билтена општине Соколац, гласила које ће излазити једанпут мјесечно. Доносећи одлуку о покретању овог гласила, Извршни одбор општине Соколац р у к о в о д и о се чињеницом да управо у овом тешком ратном времену, времену блокада и других невоља сваке врсте, правовремена, потпуна и објективна информација има изузетан значај. У садржају билтена посебно ће бити заступљене информације о одлукама, закључцима, мјерама и активностима надлежних општинских органа у вези са рјешавањем бројних питања из области привреде, јавних служби, хуманитарних и других организација и посебно питања породица погинулих бораца и инвалида

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

рата. Све информације од значаја за припаднике Војске Републике Српске такође ће наћи мјесто у билтену. Досадашња искуства у информативној дјелатности у општини Соколац, већ афирмисан и прекаљен овдашњи кадар, као и остали услови који ће, упркос свим тешкоћама, бити, надамо се, створени, требало би да обезбиједе да и ово гласило стекне пуну афирмацију, а можда у догледно вријеме прерасте и у новине. То би само припомогло да се траже и благовремено дају одговори на изазове овог бурног времена, у коме се рјешавају судбинска питања српског народа.

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

оправдамо указано нам повјерење. Од тада је прошло више од двије године, а у том периоду смо припремили двадесет четири издања, осмјеливши се више пута на књижни блок и од 36 страна. Ево нас у јубиларном броју који се по први пут, уз исти мото који ме и даље води, штампа на 40 страна. Не спорим да се може наметнути мисао: Соколац је само једна од шест општина града Источно Сарајево, октобар потпуно обичан мјесец, без много дешавања (када није изборна година, а није), уживамо у Михољском љету. Шта се ту има писати на четрдесет страна? Много је. А и ко ће одрадити толики посао? Екипа малобројна, свакодневни радијски програм изискује пуно труда и времена, информације се пишу за сајт општине... Листајући стара издања нађох да је некада у импресуму новина било потписано и више од десет имена. Данас тек неколико. Довољно да добром организацијом и преданим радом створимо ово што је пред вама. Од те тешке и ратне 1994. године до данас, медији су, па и наш штампани, много узнапредовали – расли, ширили се, модернизовали, као и наш Соколац, који је данас са свим својим знаменитостима бедем на истоку Републике Српске. Знам ја да се исто, различитим очима гледано, ОКТОБАР 2019.

може другачије видјети, јер „љепота је у очима посматрача“. Новине које су пред вама одраз су средине у којој живимо, виђене очима оних који их стварају. Без намјере да мијењамо погледе, остаћемо објективни и у наредном периоду. Уз овај број припремили смо за вас скромне поклоне да се захвалимо за протекле године добре сарадње и дамо залог за будућност у којој ћемо наставити да заједно биљежимо и чувамо од заборава. Уз жељу да вам читање и овог броја донесе тренутке опуштања и уживања у слици и ријечи, у име екипе, којој је припала част и одговорност да припреми јубиларно издање, срдачно вас поздрављам.

АКТУЕЛНОСТИ 23. РЕДОВНА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

УСВОЈЕНА ОДЛУКА О КУПОВИНИ ЗЕМЉИШТА ЗА ИЗГРАДЊУ ГРАДСКЕ КУЋЕ

управе, музеј, дом културе и библиотека. Ријеч је о земљишту на којем се некада налазио Хотел „Романија“, а који је откупила фирма „Н-трејд“.

Највише се расправљало о Приједлогу одлуке о куповини градског грађевинског земљишта, гдје је планирана изградња Градске куће, у коју би били смјештeни административни центар општинске

- Добили смо понуду од садашњег власника, који је одустао од градње, да откупимо земљиште по истој цијени – око 230.000 КМ. У наредном периоду мораћемо заједнички радити како бисмо реализовали планирано – изградњу Градске куће, за коју је урађено идејно рјешење, пројекта у вриједности од око четири милиона КМ. Подршку очекујемо од Владе РС и Владе Србије, као и инвеститора, и о томе ћемо моћи говорити у наредном периоду – појаснио

дборници Скупштине општине Соколац су на засједању 4. октобра усвојили Извршење буџета општине Соколац за првих шест мјесеци ове године, Нацрт другог ребаланса буџета општине за 2019. годину, Приједлог одлуке о измјени одлуке о куповини ЈП ВиК „Врело Биоштица“ а.д. у стечају и Извјештај о успјеху и владању ученика на крају школске 2018/2019. године Основне школе „Соколац“.

је начелник Сокоца Милован Бјелица. Одборници СНСД-а били су уздржани при изгласавању ове тачке дневног реда, јер није испоштована сва процедура.

- Сматрамо да се прво требало ићи у правцу измјене регулационог плана, да се на Јавној расправи утврди шта се на том земљишту треба правити и одреде предвиђена буџетска средства за куповину земљишта, која ће вјероватно бити планирана сљедеће године. Наш став је да смо тек након тога требали ући у ову причу – изјавио је предсједник Клуба СНСД-а Ђорђе Радић. Скупштинском

већином

усвојено

је

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ ЗА ПЕРИОД 2020–2027. ГОДИНА ПОСЕБАН АКЦЕНАТ СТАВИТИ НА ПРИВРЕДУ, ПОЉОПРИВРЕДУ, ТУРИЗАМ И ИНФРАСТРУКТУРУ

акон истека Стратегије развоја општине Соколац за период 2013–2020. година, приступило се изради Стратегије за наредних седам година. Тим за израду је 16. октобра одржао састанак, на којем су представљени нови циљеви, а поменути документ требао би бити усвојен до краја 2019. године. Начелник општине Соколац Милован Бјелица, истакао је да је ангажовано неколико стручњака из различитих области и сегмената, који су битни за локалну заједницу. – С обзиром на то да се ближи крај године, на себе смо преузели обавезу да ангажујемо компетентне људе, како бисмо донијели нову Стратегију општине Соколац за наредне године. Прво имамо обавезу да сачинимо документ који ће се односити на финансијско управљање и контролу јавних финансија. Сва плаћања и трансакције морају бити поткријепљене уредбама, одлукама и правилницима – казао је начелник Бјелица. Он је нагласио да је ово био трећи састанак на поменуту тему и да су се већ искристалисале одређене идеје. – Анализирали смо до сада постигнуте резултате

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

претходне Стратегије и увидјели да је урађено много више од планираног. И у новој Стратегији посебан акценат смо ставили на привреду, пољопривреду, туризам и инфраструктуру. Неће бити изостављене ни области здравства, образовања, културе и спорта – казао је Бјелица. Бјелица је од значајнијих планова истакао куповину предузећа ВИК „Врело Биоштица“ у стечају, куповину „Фаминекса“, изградњу Градске куће и неколико пројеката из области производње енергије из обновљивих извора. Како каже, упоредо ће се радити на постројењима пијаће и отпадних вода, као и на припреми документације и техничких услова за успостављање још једне индустријске зоне на подручју општине Б.МАРКОВИЋ Соколац.

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

Извршење буџета општине за првих шест мјесеци ове године и Нацрт другог ребаланса буџета општине Соколац за 2019. годину. Укупна буџетска средства износе 10.025.044 КМ, буџетски издаци 9.664.155 КМ, буџетски приходи 4.022.594 КМ и буџетски расходи 3.665.831 КМ. Нацртом ребаланса буџета општина Соколац је увећала и уравнотежила буџетска средства за 1.080.310 КМ, односно са 14.295.303 КМ на 15.375.613 КМ.

- Није било дискусија по питању извршења буџета за првих шест мјесеци. Нико од одборника није гласао против, а буџет је остварен у износу од око 70 одсто од планираног. Било је одређених кашњења када је ријеч о приходима по основу кориштења шумско-дрвних сортимената, временске прилике су утицале на то, те се није могао остварити план производње у ШГ „Романија“. Очекујем да ће до краја године доћи до промјене по том питању – истакао је начелник Бјелица.

реорганизације . У извјештају стоји да је општина, као партнер, спремна да на име преноса својине предузећа на општину Соколац уплати стечајном дужнику укупан износ од 1.500.000 КМ.

- Од почетка стечајног поступка општина је заинтересована да откупи предузеће, које је у датом периоду имало задужења од око пет милиона марака. Било је заинтересованих потенцијалних купаца, али су повјериоци са стечајним управником донијели одлуку да једини партнер буде општина која је већ уплатила аванс. Уговором ће бити предвиђен план исплате. Рокови су одређени и очекује се да ускоро предузеће буде у власништву локалне управе – казао је начелник Милован Бјелица. Једногласно је усвојен Извјештај о успјеху у учењу и владању ученика на крају школске 2018/2019. године Основне школе „Соколац“. Одборници су позитивно прокоментарисали чињеницу

ОПОЗИЦИЈА УЗДРЖАНА ОПОЗИЦИЈА је остала уздржана и приликом усвајања ових тачака дневног реда, наглашавајући да се средства не троше планирано, те да очекују до краја године и трећи ребаланс буџета. Начелник Сокоца истиче да је због емисије обвезница општина приступила извршењу првог ребаланса буџета, као и да су додатни и приходи и трошкови узроковани највећим дијелом због организације МОСИ Соколац 2019. Ништа мање није важна усвојена Одлука о измјени одлуке о куповини ЈП ВиК „Врело Биоштица“ а.д. у стечају кроз поступак

да је просјечна оцјена на крају школске године 4,12.

- Услови за рад у основној школи су коректни, захваљујући активностима руководства школе, општине, државних институција, што ћемо увијек подржати. Успјех ученика је за сваку похвалу јер имамо велики број одличних ученика и вуковаца. Ипак, свјесни смо проблема

вршњачког насиља који су изражени свугдје у посљедње вријеме. Стога би требало да се у васпитно-образовним установама фокусирамо на дисциплину ученика – рекао је Мирко Чоловић, одборник СНСД-а. - Узимајући у обзир да директорица Јанковић ускоро одлази у пензију, истакао бих нашу досадашњу успјешну сарадњу. Она је дала велики допринос у области образовања на подручју општине. Захваљујући доброј комуникацији успјели смо завршити веома значајан пројекат „Зелени економски развој“ и реконструисати школу за вријеме њеног директорског мандата, те у име општинске управе и одборника у Скупштини желим јој много среће у животу – поручио је начелник Бјелица. - Лијепо је чути да су препознати резултати у Основној школи „Соколац“. Створили смо дугорочно добре услове за рад, захваљујући првенствено општини Соколац. Дјеца су нам у фокусу интересовања и да не би дошло до било каквих проблема морамо заједнички дјеловати. Руководство са наставним особљем настоји да одмах реагује уколико примијети неку врсту такорећи „несташлука“, а на срећу код нас нема забиљежених случaјева вршњачког насиља – казала је директорица ОШ „Соколац“ Дивна Јанковић. Одборници су на 23. редовној сједници усвојили Приједлог одлуке о разврстању локалних путева и улица у насељу на подручју општине Соколац. Ј.МАРИНКОВИЋ

Идејно рјешење за изградњу Трга и Градске куће, архитекте Новице Мотике.

ОКТОБАР 2019.

АКТУЕЛНОСТИ

ПРВА РАДНА ПОСЈЕТА МИНИСТРА ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ БОРИСА ПАШАЛИЋА шума важан ресурс локалне заједнице. Пашалић је истакао да ће се у наредном периоду више пажње посветити Центру за унапређење пољопривреде, који је тренутно у саставу Пољопривредног института Републике Српске.

– Разматрамо могућност да Центар издвојимо као посебну организациону јединицу која би се бавила производњом безвирусног садног материјала. Имамо већ подршку појединих међународних организација које би нас финансијски подржале – казао је он. Начелник Бјелица се захвалио министру на посјети, истичући да је овај ресор најзначајнији за општину Соколац, јер су за њега везане све привредне и пољопривредне активности које се одвијају у нашој локалној заједници.

ПОДРШКА УНАПРЕЂЕЊУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

инистар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић боравио је 16. октобра у првој радној посјети општини Соколац. Том приликом је разговарао са начелником општине Милованом Бјелицом о начинима унапређења већ добре сарадње. Министар Пашалић је нагласио да су разговарали о сва три ресора које ово министарство обухвата, јер су сви једнако важни за општину Соколац.

– У Сокоцу је смјештена и савјетодавна служба Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, која пружа значајну подршку локалном становништву. Од поменутог министарства смо увијек имали пуну подршку у рјешавању бројних проблема који су се односили на имовинско-правне послове, закуп земљишта, статус фарме, те статус Центра за унапређење пољопривредне

– Посебну пажњу смо посветили активирању Центра за унапређење пољопривреде, који је на овом подручју некада успјешно радио и пословао. Ми желимо да ревитализујемо ту научну и стручну институцију, прије свега због потенцијала који има. Сусједне општине које се баве производњом кромпира, сусрећу се са проблемом увоза елитног садног материјала. Центар би био прилика за све њих. Желимо да нађемо довољно воље и средстава да Центар заживи, јер имамо подршку и локалне заједнице и Владе – казао је Пашалић.

ПОЉОПРИВРЕДНА ПРОИЗВОДЊА У ЕКСПАНЗИЈИ Констатовано је да је пољопривредна производња у општини Соколац у експанзији, што се види и кроз подстицаје које Влада издваја. Само у прошлој години, на рачуне пољопривредника, директно је исплаћено преко 800 000 КМ, а више од половине тих средстава се односи на производњу млијека.

производње. Све негативне посљедице које су се односиле на овај центар Влада је рјешавала. Знатно је повећана производња млијека. То је одраз добре сарадње Министарства, Владе РС и Пашалић је истакао да је мљекарски сектор најважнији у мљекаре „Пађени“ која је на овом општини Соколац, те да га треба подручју дугогодишњи откупљивач – додатно стимулисати и унаприједити. Посебну пажњу смо посветили казао је Бјелица. – Управо реализујемо неколико активирању Центра за Бјелица је истакао да је примјетан раст пројеката, заједно са мљекаром унапређење пољопривреде, пољопривредне производње јер се све „Пађени“ за коју су везани већи број газдинстава опредјељује за који је на овом подручју некада пољопривредници са овог подручја. проширење постојећих капацитета. Он успјешно радио и пословао Планирана је набавка око 200 стеоних је нагласио да је значајно и брендирање јуница. Финансирање ће у већинском производа Романијског краја, те да је дијелу преузети Министарство потребно овај поступак проширити на шири спектар производа. пољопривреде, шумарства и водопривреде РС – истакао је Додао је да је задовољан пословањем „Шума РС“, које су значајна Пашалић. републичка институција на територији општине Соколац. Комантаришући стање у Шумском газдинству „Романија“ Соколац, Састанку су присуствовали и представници Ресора за пружање ресорни министар је рекао да је рано доносити оцјену, с обзиром стручних услуга у пољопривреди Подручне јединице Соколац. на то да је до кадровских смјена дошло скоро. Према његовим ријечима циљ је да се пословање газдинства стабилизује, јер је Б.МАРКОВИЋ

АКТУЕЛНОСТИ

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

ФИРМА „МИЛАНОВИЋ ТРЕТМАН ВОДА“ КРАГУЈЕВАЦ

ПРЕДСТАВЉЕНО ИДЕЈНО РЈЕШЕЊЕ ПОСТРОЈЕЊА ЗА ПРИПРЕМУ ВОДЕ ЗА ПИЋЕ „БИОШТИЦА“

редставници фирме „Милановић Третман вода“ из Крагујевца приказали су 7. октобра, на састанку са руководством општине Соколац, елаборат – идејно рјешење пројекта који подразумијева израду постројења за припрему воде за пиће „Биоштица“, чија је укупна вриједност око 800.000 евра. Елаборат је урађен на основу претходно дефинисаних проблема са којима се наша локална заједница носи, између осталих, таложење муља на извориштима. Директор ове крагујевачке фирме Бранко Стевановић казао је да највише времена, при реализацији пројекта, изискује

припрема, док би извођење радова трајало око мјесец дана. - Након обиласка терена и увида на лицу мјеста, утврдићемо да ли постоје још неке препреке. Пошто је према стандардима дефинисана граница слободног хлора у води, размотрићемо и тај дио. Након идејног рјешења, сљедећи кораци биће пројектовање и реализација. Надамо се да ће Соколац имати питку воду изврсног квалитета – појашњава Стевановић. Начелник Сокоца Милован Бјелица подсјећа да је општина Соколац, након уласка у реконструкцију водоводне и канализационе мреже на подручју општине, приступила изналажењу рјешења за проблеме пијаће и отпадних вода. - Након идејног рјешења, настављамо разговоре са пројектним тимом, Фондом за заштиту животне средине РС и ресорним

министарством. Вриједност пројекта је оквирно дефинисана. Укупна средства биће прецизирана након јавних набавки, расписивања међународног тендера, али очекујемо да не буде већих одступања. Са представницима фирме „Милановић Третман вода“ разговарали смо и о проблему отпадних вода, за чије рјешавање ће нам, такође, требати идејно рјешење и пројектна документација. Постављањем два постројења за пречишћавање пијаћих и отпадних вода, у вриједности од око 2.500.000 евра, имали бисмо у потпуности уредно водоснабдијевање на подручју наше општине – рекао је начелник Бјелица. Студију изводљивости свеобухватног рјешавања водовода и канализације на подручју општине Соколац финасирала је Европска инвестициона банка. Ј.МАРИНКОВИЋ

ЗАЈЕДНИЧКИ ПРОЈЕКАТ ВОДОСНАБДИЈЕВАЊА СА ОПШТИНОМ РОГАТИЦА

ПРЕОСТАЛО ЈОШ 70 ПРИКЉУЧАКА

оквиру заједничког пројекта водоснабдијевања са сусједном општином Рогатица, општина Соколац је урадила примарни и секундарни вод за села Озерковићи, Казимеровићи, Ђедовци, Врбарје, Бурати и Обртићи у укупној дужини 10.000 метара, а водовод би ускоро требао да буде пуштен у рад. Начелник општине Соколац Милован Бјелица састао се 16. октобра са мјештанима поменутих села, како би их упознао са досадашњим активностима. – Укупна средства које је издвојила општина Соколац за ову инвестицију износе око 1.000.000 КМ. Ово је трећа компонента великог пројекта „Снабдијевање водом и канализација у општини Соколац“ започетог 2013. године. Пројекат се приводи крају, а остало је још да се на мрежу повеже око 70 прикључака – казао је Бјелица. Члан Иницијативног одбора за изградњу овог водовода и представник ИФАД-а, (Међународног фонда за развој пољопривреде у БиХ) Халил Омамовић, рекао је да je ова организација издвoјила значајан дио средстава за развој инфраструктуре у руралним подручјима БиХ, у која спадају и општине Соколац и Рогатица. Према његовим ријечима, Турска развојна агениција – ТИКА такође је, својим средствима, помогла да се пројекат приведе крају.

ОКТОБАР 2019.

Учешће у релизацији овог пројекта поред општина Соколац и Рогатица, Савјета министара БиХ и ИФАД-а, узели су и Фонд за повратак БиХ, Дирекција за координацију пројеката при федералном Министарству за пољопривреду и шумарство, Министарство за избјегла и расељена лица у Влади Републике Српске, Министарство за људска права и избјеглице БиХ, Министарство за избјегла и расељена лица у ФБиХ, а његова укупна вриједност прелази 6.000.000 КМ. Б.МАРКОВИЋ

АКТУЕЛНОСТИ

EBRD – НАСТАВЉА СЕ ПОДРШКА ПРОЈЕКТИМА ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

АКТИВНОСТИ НА УНАПРЕЂЕЊУ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ

редставник Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у Босни и Херцеговини Јосип Полић посјетио је 3. октобра општину Соколац и са начелником Милованом Бјелицом разговарао о досадашњој сарадњи на пројектима као што су енергетска ефикасност, производња топлотне енергије и проширење топловодне мреже, као и о будућим активностима. Акценат је стављен на соколачко предузеће које се бави дистрибуцијом топлотне енергије и проналажење заједничког партнера.

пројектима који се односе на предузеће Водовод и канализација „Врело Биоштица“ у стечају и постављање постројења за пречишћавање пијаће и отпадних вода.

4.МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА

Начелник Милован Бјелица је истакао да је општини веома Претходно су представници општине Соколац присуствовали значајна подршка ЕБРД-а. 4. међународној конференцији - ЕУ је за овај пројекат финансирала студију изводљивости, о енергетској ефикасности у објављивали смо међународне тендере, али нисмо успјели Теслићу, гдје су имали прилику изнаћи крајње рјешење. Поред заинтересованих инвеститора, да послушају мишљења и разговарали смо са представницима Министарства искуства стручњака из наведене пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, менаџментом области. Шума РС, међутим, нисмо добили гаранције од наведених - У Сокоцу постоји потреба институција за обезбјеђење довољних количина енергената на дужи период. Након разговора са господином Полићем, да се настави са пројектима сигуран сам да ћемо привести крају започети посао. Ићи енергетске ефикасности, то реконструкцијом на ћемо у правцу да се изврши реорганизација предузећа, и јесте то увођењем страног инвеститора – фирме „Политехник“ из Аустрије и једне компаније из БиХ са дијелом Јавног комуналног предузећа „Соколац“ који се односи на дистрибуцију топлотне енергије – додао је Бјелица.

стамбеним објектима, како би се остварила уштеда топлотне енергије. На конференцији смо имали прилику да се упознамо са начином финансирања, проналажењем средстава, а наша локална заједница је са оваквим активностима већ имала позитивно искуство. У питању је пројекат енергетске ефикасности „Зелени економски развој“ који смо реализовали у Основној школи „Соколац“. Институције као што је ЕБРД велики су ослонац народу и привреди у Босни и Херцеговини – казао је начелник Сокоца. Четврту међународну конференцију организовало је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС у сарадњи са УНДПом, ГИЗ-ом и Фондом за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске. Ј.МАРИНКОВИЋ

Како он наглашава општини Соколац је неопходно гријање „на даљину“, јер се у зимском периоду температуре спусте и до тридесет степени испод нуле.

- Гријна сезона траје најмање шест до седам мјесеци у току године. Поред тога, општина плански улази у пројекат проширења града – да се објекти и институције са десне стране у Улици Цара Лазара, гдје се налази већи број стамбених објеката, потом школе, нови маркет „Оногошт“, Спортска дворана, Полицијска станица „Соколац“, прикључе на централно гријање – рекао је начелник Бјелица. Са представником Европске банке за обнову и развој у БиХ разговарало се о могућој подршци при општинским

АКТУЕЛНОСТИ

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

ЈАВНА РАСПРАВА О НАЦРТУ ЗАКОНА О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ШУМАМА

ИЗМЈЕНОМ ЗАКОНА УНАПРИЈЕДИТИ ОБЛАСТ ШУМАРСТВА

становништву да се, под одређеним условима и уз издате лиценце, бави радовима у шумарству. Он је додао да се други закључак односи на отварање законске могућности за коришћење шумске биомасе или шумског остатка, који је по досадашњем закону остајао у шуми.

акон разматрања Нацрта закона о измјенама и допунама Закона о шумама на шестој сједници НСРС, одржаној 27. септембра 2019. године, донесен је Закључак којим се овај нацрт закона упућује на Јавну расправу. Једна од њих одржала се 24. октобра у Сокоцу.

Чули смо доста сугестија и приједлога које ћемо настојати да примијенимо у будућем Закону. Измјене се односе и на захтјеве Савеза општина и градова када је ријеч о намјенском утрошку средстава које издваја Јавно предузеће према

Горан Зубић помоћник министра за шумарство и ловство у Влади Републике Српске, истакао је, након састанка, да је било неопходно разговарати са више чинилаца, како би се измјеном Закона унаприједила област шумарства.

ДИРЕКТОР ШГ „Височник“ из Хан Пијеска Јанко Голијан, изнио је дио проблема са којим се сусреће ово газдинство.

– Ми смо у протеклом периоду одржали низ јавних расправа везаних за измјене и допуне Закона о шумама. Претходна расправа је одржана у Фочи, а наредне двије биће одржане у Бањој Луци.

локалним заједницама, што смо у цјелости прихватили – казао је Зубић.

ДИО ПРОБЛЕМА ИЗ ШГ “ВИСОЧНИК” – ШГ се упознаје са проблемима власништва над шумом тек након извршења пресуде. Тражили смо да се нађе механизам којим би се раније указивало на овакве радње како газдинство не би сносило непотребне трошкове плаћања штете – навео је Голијан.

Зубић је навео да се овом измјеном омогућава прилика локалном

Приједлог закона би се пред Народном скупштином Републике Српске требао наћи у децембру ове године. Б.МАРКОВИЋ

ПРЕДСТАВНИЦИ МИНИСТАРСТВА ЕНЕРГЕТИКЕ И РУДАРСТВА РС ПОСЈЕТИЛИ ОПШТИНУ СОКОЛАЦ

У ПЛАНУ ИЗГРАДЊА МИНИХИДРОЦЕНТРАЛЕ НА КАЉИНИ

редставници Министарства енергетике и рударства Републике Српске посјетили су 24. октобра општину Соколац поводом новог пројекта, који се односи на изградњу мале хидроцентрале на ријеци Каљина, надомак Сокоца. Инвеститор је „Еко енергија“ из Мостара, а вриједност пројекта око милион и по конвертибилних марака. Милан Баштинац, помоћник министра енергетике и рударства Републике Српске, открио је да је ријеч о мини-хидроцентрали инсталисане снаге око 300 киловата.

– Основни циљ пројекта је развој електричне енергије, сигурност снабдијевања локалног

ОКТОБАР 2019.

становништва и уређење обале око Каљине. Констатовано је да су сви услови, који се односе на регулативу и досадашње активности, испуњени, стога ћемо ми као министарство да упутимо приједлог Влади РС да покрене иницијативу за расписивање Јавног позива за додјелу концесије на експлоатацији Узимајући у обзир да грађани широм региона протестују ријеке – изјавио је Баштинац. због масовне изградње хидроелектрана, начелник Бјелица – Комплетан посао води истиче да мини-хидроцентрала на Каљини неће нарушити Министарство енергетике и еко-систем те да у том случају општина не би ни прихватила рударства Републике Српске, улазак у ову причу. односно ресор за енергетику. Ових дана смо обишли терен, тако Рок за провођење процедуре је четири мјесеца, а да можемо ступити у процедуру инвеститор би могао да отпочне грађевинске радове на издавања грађевинске дозволе и јесен. Годину дана касније мини-хидроцентрала на Каљини припрему документације – казао би могла бити у функцији. је начелник Сокоца Милован Бјелица. Ј.МАРИНКОВИЋ

АКТУЕЛНОСТИ

“РЕАЛИЗАЦИЈА БИЗНИС ПЛАНОВА И АНАЛИЗА ПОДСЕКТОРА У ПОЉОПРИВРЕДИ”

ПОДРШКА РАЗВОЈУ ПОЉОПРИВРЕДЕ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКОГ КРАЈА

адионица на тему „Реализација бизнис планова и анализа подсектора у пољопривреди” окупила је 2. октобра, у Сокоцу тридесетак пољопривредних произвођача који су представили своје пројекте и идеје. Поменуто окупљање организовала је Јединица за координацију пољопривредних пројеката у оквиру Пројекта развоја конкурентности у руралним подручјима.

чују конструктивна питања и развојна дискусија из које свако може да примијени неко ново искуство. Два пчеларска удружења, која су се данас представила, имају озбиљан потенцијал за реализацију своје идеје и остварење тржишта. Планирају да укључе младе људе, нове пчеларе, да их уведу у овај посао. Увидјели смо да имају озбиљну развојну намјену и да воде рачуна о почетном ризику, који би настојали да спријече захваљујући досадашњем искуству.

Виши стручни сарадник за воћарство у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди, Подручна јединица Соколац, Драган Бејатовић истакао је да су представљена два бизнис плана из области пчеларства и један бизнис план везан за производњу млијека.

Вучковић је додао да је идеја о пилот-пројекту везаном за мљекарство одлична и да се на сличан начин реализовала прије пет година, само што сад има неке нове видове ширења и надоградње мљекарске производње. Нагласио је да су овакве радионице корисне јер је потребно довести за исти сто произвођаче и људе из струке, како би дошли до заједничких закључака, који су од обостране користи.

- Пчелари са подручја општина Источна Илиџа и Пале представили су бизнис план из области пчеларства, док је бизнис план који се тиче мљекарства укључио свих седам општина које обухвата Подручна јединица Соколац. Наша јединица окупља 12 општина, али неке од њих нису укључене у производњу млијека. Присутни су одржали радни састанак на тему „Производња малине“, а установљено је да би се и на овом пољу могли осмислити бизнис планови којима би се подстакла малинарска производња ове регије – казао је Бејатовић. Драган Вучковић, менаџер пројекта, истакао је да су овакви скупови од великог значаја јер се на једном мјесту размјењују савјети и искуства, који доприносе квалитетнијој пољопривредној производњи.

Читалац репортер

– Ово је једна у низу радионица која окупља људе са идејама и пројектима којима је потребна помоћ и додатно финансирање. То су радионице на којима се

Ненад Вукоје, власник мљекаре „Пађени“, представио је нови план развоја мљекарске производње.

– Идеја нам је да пољопривредницима омогућимо набавку стеоних јуница. Носиоци пројекта су Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС и Јединица за координацију пољопривредних пројеката. Пољопривредницима се пружају повољна кредитна задужења за набавку нових грла уз минимално учешће општина и произвођача. Задужење би се касније враћало путем предаје млијека у једнократним ратама, на одређени број мјесеци. На подручју које покрива Подручна јединица Соколац већ се реализују четири бизнис плана; један везан за пчеларство, један за производњу кромпира и два бизнис плана за производњу шљиве. Б.МАРКОВИЋ

Интересантну фотографију коју желите да подијелите са нама можете слати електронском поштом на i.centar@hotmail.com или путем електронског формулара на линку www.opstinasokolac.net/citalac-reporter

Јесењи дан у Брезијаку Фото: Јелена Маринковић

НОВИ ПЛАН РАЗВОЈА МЉЕКАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

АКТУЕЛНОСТИ

Стигла јесен Фото: Александра Ђаковић

Јесен у Калаузовићима Фото: Свјетлана Рајић

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

ПРОЈЕКАТ ПРО-БУДУЋНОСТ

ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ДОДЈЕЛУ ФИНАНСИЈСКЕ ПОДРШКЕ МАЛИМ ПРОЈЕКТИМА

скупштинској сали у Сокоцу, 15. октобра одржан је радни састанак између представника америчке хуманитарне организације у БиХ CRS-а (Catolic Relief Services), којa проводи пројекат Про-Будућност, и представника локалне заједнице. Повод је био нови Јавни позив за додјелу финансијске подршке малим пројектима, који ће бити отворен до 22. новембра. Према ријечима Нере Хаљевац, испред CRS-a, Јавни позив је отворен за све неформалне групе младих, организације цивилног друштва, удружења жртава

рата у општинама и градовима БиХ – 75 заједница у којима дјелује пројекат, као и за организације које се баве међурелигијским дијалогом и изградњом мира у БиХ. - На овом састанку истакли смо нешто више о критеријима и на који начин се могу аплицирати пројекти. Од апликаната се очекује да своје идеје и приједлоге креирају у складу са Платформом за мир, која је резултат интензивног и дуготрајног рада пројекта Про-Будућност. Пројектни приједлози се морају односити на изградњу мира и јачање повјерења у БиХ.

Након тога, на основу бодовања, слиједи процес одабира приједлога – додала је Хаљевац. Про-Будућност (Повјерење, разумијевање, одговорност за будућност) је USAID-ов пројекат изградње мира и повјерења међу грађанима свих етничких и вјерских скупина у БиХ, који проводи CRS у партнерству са Каритасом БиХ, Институтом за развој младих КУЛТ, Форумом грађана Тузла и Хелсиншким парламентом грађана Бањалука. J.МАРИНКОВИЋ

ПОДРШКА ПОЉОПРИВРЕДНИМ ПРОИЗВОЂАЧИМА ПРЕКО ПИЛОТ - ПРОЈЕКТА

ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „ПРОИЗВОДЊА ПОВРЋА У ПЛАСТЕНИЦИМА“

НАБАВКА КВАЛИТЕТНО ПРИПЛОДНИХ ГРЛА

ПОВЕЋАТИ ОБИМ ПЛАСТЕНИЧКЕ ПРОИЗВОДЊЕ

инистарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, преко Јединице за координацију пољопривредних пројеката, билећке Мљекаре „Пађени“ и Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди, заједнички раде на развоју перспективних ланаца вриједности који интегришу мале пољопривредне произвођаче. Подршка ће бити реализована кроз набавку квалитетно приплодних грла, односно стеоних јуница, преко Међународног фонда за пољопривредни развој (IFAD), а ријеч је о пилот - пројекту. Тим поводом, 30. октобра у Сокоцу, одржан је састанак са кооперантима Мљекаре „Пађени“, како би се упознали са условима пројекта и потписали сагласност за увоз. Свјетлана Мичић, виши стручни сарадник за сточарство у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди – Подручна јединица Соколац, појашњава да само кооперанти могу учествовати у пројекту, и то они који имају до седам музних грла. - У плаћању 40 одсто трошкова сноси пројекат, односно 50 одсто уколико је носилац пољопривредног газдинства жена, 10 одсто локална заједница, 20 одсто кооперанти директним плаћањем мљекари, а 30 одсто мљекара кроз испоруку млијека у 2020. години – истакла је Мичић. Набавка грла биће организована под стручним надзором ресорног министарства и очекује се у прољеће 2020. године. J.МАРИНКОВИЋ

ОКТОБАР 2019.

оквиру пројекта „Развој тржишне пољопривреде II“ (FARMA II), који заједнички проводе USAID и Влада Шведске, у Сокоцу је 30. октобра одржано стручно предавање на тему: „Производња поврћа у пластеницима“, проф. др Александре Говедарица Лучић. - Присутни су имали прилику да чују нешто више о правилном избору локације за постављање пластеника, могућностима производње своје саднице, технолошким поступцима производње квалитетне саднице, те које су то повртне врсте актуелне за овај период године – истакла је Говедарица Лучић . Ресорно министарство, преко пројекта развоја руралне конкурентности, имплементира пројекат производње поврћа у заштићеном простору. Према ријечима Милице Велетић, испред Ресора за пружање стручних услуга при Министарству пољопривреде, шумарства, водопривреде РС – Канцеларија Соколац, циљ је да се на простору Сарајевско – романијске регије повећа обим пластеничке производње. - Вођа пословног плана је у претходном периоду, пријављеним корисницима из општина Источно Ново Сарајево, Источни Стари Град, Пале, Источна Илиџа и Пале, подијелио 86 старт – ап пакета, који обухватају постављање пластеника са системом за наводњавање. Тренутно, у другом циклусу набавке пластеника, на подручју општине Соколац, постављено је двадесет – додала је.

У наредном периоду планиране су практичне обуке.

J.МАРИНКОВИЋ

АКТУЕЛНОСТИ

ИНТЕРВЈУ РАЗГОВАРАЛА ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

Новица Мотика МЛАДИ АРХИТЕКТА ИЗ ЗВОРНИКА

УПЕЧАТЉИВ УМЈЕТНИЧКИ ИЗРАЗ САВРЕМЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ „СОКОЛАЦ ЈЕ ИСТОЧНА КАПИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ЗА ПРЕОКРЕТ У СВАКОМ ПОГЛЕДУ ЖИВОТА НА ОВОМ ПРОСТОРУ ПОТРЕБАН ЈЕ ЈЕДАН АПСТРАКТАН САДРЖАЈ, А ОВО ЈЕ УПРАВО ПУТ КОЈИ ВОДИ КА ТОМЕ.“

ако се по стручности већ доказао у иностранству, зворнички архитетка Новица Мотика, посебну пажњу јавности скренуо је на себе израдом идејног рјешења споменика и комплекса за 6.500 мученички страдалих Срба у Старом Броду, у марту 1942. године. Приликом обиљежавања годишњице од најсвирепијег покоља над душом нејаког Србина, 7. септембра ове године, предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић уручила је М о т и к и М е д а љ у заслуга за народ. За једног од најбољих младих архитекта на нашим п р о с то р и м а , Сокочани су

ипак чули нешто раније. Творац је идејног рјешења изграђеног крста од дванаест метара у Видрићима код Сокоца, недавно изграђеног Хотела „Златни бор“, те идејног рјешења Градске куће, коју би наш град требао добити у будућности.

- Шта предвиђа идејно рјешење Градске куће Соколац? МОТИКА: Идејно рјешење предвиђа објекат корисне површине 2.300 м2, смјештен на тргу укупне површине од 6.150 м2 са уређеним зеленим површинама, модерном расвјетом, шеталиштем. Тргом ће доминирати споменик партијарху Павлу, висине 8 метара. Локација на којој би био смјештен објекат је у соколачкој главној улици, Улици Цара Лазара, на платоу на којем су се некада налазили Хотел „Романија“ и бивша Полицијска станица, преко пута Споменика српских бораца и зграде данашње локалне управе, а у непосредној близини Парка бораца Романије. При обликовању архитектуре водио сам рачуна о карактеру и намјени саме грађевине која мора равноправно с карактером садржаја носити тежину историјских знамења, као име и презиме објекта.

правцу који с правом носи темељ архитектуре и обликовања живота, јер обликовање архитектуре у простору јесте обликовање психологије сваког човјека. Ако се неко пита да ли је ово добро за Соколац, или сматра да објекат у стилу неокласицизма „не иде“, мој одговор је сљедећи: трг, споменик, градска кућа са историјским садржајем, музеј, позориште, спомен-соба, једна од најстаријих библиотека на нашим просторима, галерија; ово су наше светковине и културно насљеђе које кроз историју прича. Да ли ће модерна архитектура причати равномјерно и равноправно са душом објекта, те оправдано носити име Градске куће са тргом патријарха Павла, заправо су разлози зашто сам приступио стилу, који кроз вријеме које је прошло и које тек долази, има све већи значај. Соколац је источна капија Републике Српске и за преокрет у сваком погледу живота на овом простору потребан је један апстрактан садржај, а ово је управо пут који води ка томе. Захваљујем се начелнику Миловану Бјелици на указаном повјерењу.

– Како сте одабрали карактер садржаја, узимајући у обзир да би грађевина објединила низ установа?

МОТИКА: Фасада објекта је у стилу неокласицизма, грандиозних димензија, симетричних облика, са доминантним – Који колонадама које акцентују централни архитектонски дио улаза у објекат, док ће унутрашњост правац је у бити уређена према најсавременијим питању и стандардима, високоенергетски ефикасна, зашто? уз максималну уштеду трошкова. Поред MОТИКА: Због локалне управе у Градску кућу био би горе наведеног, смјештен музеј, гдје би било представљено приступио сам богатство културних слојева из различитих неокласицизму, историјских и праисторијских периода архитектонском Гласинца и Романије. Бројне ископине из периода палеолита, и жељезног Бројне ископине из периода палеолита, бронзаног доба, стећци, некрополе и бронзаног и жељезног доба, потврђују бунари, од којих су неки и да је овај простор био густо насељен под заштитом УНЕСКО-а још у давна времена потврђују да је овај простор био густо насељен још у

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

давна времена. У новоизграђени објекат била би премјештена Спомен-соба у којој се чува успомена на пале борце са овог подручја у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату и представљала би својеврсну везу са Војничким спомен-гробљем „Мали Зејтинлик“. Дио планираног објекта издвојен је за Народну библиотеку, установу која је у Сокоцу основана 1926. године и чији фонд броји више од 26.000 стручно обрађених библиотечких јединица. С обзиром на чињеницу да је у пожару 2011. године страдао објекат Установе за културу „Перо Косорић“, под кровом Градске куће налазила би се и мултифункционална сала са 250 мјеста намјењена за позоришне представе, филмске пројекције и друге културне садржаје. У промоцији и унапређењу туризма значајну улогу има општинска Туристичка организација, а које ће, према плану, бити смјештена у новој Градској кући.

– Идеју о изградњи јединственог Спомен-музеја у Старом Броду покренули су донатори Миодраг Давидовић и Спасоје Албијанић, а пројекат сте донирали ви. Откуда сте црпили инспирацију? МОТИКА: Када сам добио овај божији задатак, био сам свјестан тежине коју мисао носи и смјелости којом морамо испричати стравичан покољ крваве 1942. године у Старом Броду и Милошевићима. Као човјек сам занијемио, као индивидуа у потпуности стао, а као умјетник/архитекта морао сам наставити. Наставити како бих испричао причу времена и описао стравичан покољ, који је трајао не више од угашеног трептаја, и гдје данас бди више од 6.000 светих свијећа. Дом је сачињен од очију, тијела, душе, светости и свјетлости, које кроз вријеме непомични у зидинама, води, земљи, небу причају причу невиности, која се зове историја. Заправо те очи дјеце и мајки, које дозиваше вапајем, двије су свете линије живота земље и смрти, које су ми биле инспирација. формирани на фасади, – Како је дошло до сарадње дају карактерну линију на овом пројекту? архитектури самог МОТИКА: Изричиту и животну објекта. Стаклена захвалност за овај историјски конзола која излази и подухват дугујем господину напада простор изнад Миодрагу Давидовићу, који ме воде дужине шест је, након комеморације 2017. метара, приказује пут године, позвао исте ноћи и рекао страдања, тачније да смо неправедно заборавили скеле која је била на жртве у Старом Броду, истакавши мјесту гдје је данас да морамо подићи споменМузеј и имала је музеј и одужити им се достојно. функцију да превезе Ускоро нам се придружио на другу обалу српско господин Спасоје Албијанић, живље. Композиција који је истинском емоцијом, а и поставка скулптура, са господином Давидовићем, које излазе из зидова и воде, заправо је смјелост живе слике саградио и даровао српском народу овакву задужбину. Споменкојом сам представио тренутак покоља и самог чина усташке музеј благословили су Његова светост патријарх српски господин Иринеј и високопреосвећени митрополит Хризостом. Не смијемо руке. Прво што примијетите је апстракција објекта, и композиција изоставити и остале људе који су на свој начин дали допринос. људи који из воде излазе и нама кроз ћутњу и композитне Издвојио бих Момира Крсмановића, човјека који је преживио покрете и вапајем говоре. Ентеријер музеја је апстрактан, поред голготу и написао књигу о томе, потом свештеника Драгана историјске поставке – аутентичних фотографија и зида са Вукотића, једног од зачетника идеје везане за обиљежавање овог исписаним именима, искорачио сам даље и централну поставку значајаног историјског датума. Захвалност дугујемо министру музеја посветио сестрама које су скочиле заједно у смрт како не унутрашњих послова РС Драгану Лукачу, спасилачкој служби би биле обешчашћене од усташке руке. „Волф“ из Фоче, српском члану Предсједништва БиХ Милораду – Шта бисте поручили младим људима, у које се и ви Додику, предсједници Српске Жељки Цвијановић, предсједнику убрајате, на који начин да његују успомену на наше Владе РС Радовану Вишковићу и начелницима бројних општина. страдалнике?

– О каквој архитектури је ријеч и на какве поруке упућује? МОТИКА: Објекат у погледу обликовања архитектуре је форма минимализма, гдје сам користио два материјала бетон и стакло. Натур бетон у кањону међу стијенама остварио је директну комуникацију, а стаклени вертикални елементи, конзолно

ОКТОБАР 2019.

МОТИКА: Поручујем им да нађу свој мир који им је предодређен и дарован, иако је изгубљен од разних бочних утицаја дигитализације, и да из тог мира ситним корацима почну градити свој пут којим ће ходити. Да се држе Божијих заповијести, у којима је саткан пут којим треба да градимо наша дјела.

ИНТЕРВЈУ

ДРУШТВО

СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР „ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ“ СОКОЛАЦ ТЕКСТ БОЈАНА МАРКОВИЋ

Одржано предавање на тему „Вршњачко насиље“

редавање на тему „Вршњачко насиље“ одржано је 30. септембра у СШЦ „Василије Острошки“ Соколац. Замјеник командира Полицијске станице Соколац Павле Боровчанин подсјетио је ученике да, иако су малољетни, могу кривично одговарати за преступе које направе пред законом. Он је истакао да су оваква предавања вид превенције како би малољетници правили што мање прекршаја, али и како би се упознали са правима и обавезама које имају.

– Жртве које трпе насиље ријетко се одлучују да пријаве починиоце. Поједини просвјетни радници, такође, окрећу главу од проблема, али евидентно је да је насиље међу вршњацима све чешћа појава. Недавно је одржан колегијум Полицијске управе Источно Сарајево, на којем је једна од тема била малољетничка делинквенција и евидентирана су кривична дјела у којима се малољетна

лица појављују као жртве, преступници и делинквенти, помагачи или учесници. То су старија малољетна или млађа пунољетна лица, која треба да знају да за преступе које направе морају одговарати пред законом – казао је Боровчанин.

Друштвене мреже су препуне примјера ширења и подстицања на насиље

Он је подсјетио да се насиље одвија и у виртуелном свијету, на интернету, путем друштвених мрежа и портала различитог садржаја. Такође, нагласио је да се појава конзумирања дрога све чешће веже за особе млађе животне доби.

– Друштвене мреже су препуне примјера ширења и подстицања на насиље. Наркоманија, конзумација лакших и тежих дрога све је присутнија

међу тинејџерима. Настојимо да поступамо превентивно, те да младима укажемо на посљедице. Ученик Александар Јоловић истакао је, након предавања, да у соколачкој средњошколској установи нема лоших примјера.

– Посебан утисак на мене оставила је тема везана за конзумирање недозвољених средстава. Сматрам да је корисно објаснити младим људима да им овакав вид задовољства не може донијети ништа добро. Нисам примијетио у школи, ни у својој ближој околини, неке од видова насиља о којима је било ријечи. Добро се слажемо и надам се да ће тако бити и у будућности – рекао је Јоловић. Предавања на тему „Вршњачко насиље“ одржана су и у школама на подручју града Источно Сарајево.

„Наука и свијет“ представљени соколачким средњошколцима

елена Калинић, потпредсједница Друштва за промоцију природних наука „Наука и свијет“, научни новинар „Гласа Америке“ и „Ослобођења“, годинама врши промоцију природних наука. Ученици Средње школе у Сокоцу имали су прилику да слушају занимљиво предавање које је дио пројекта „Дијалог за будућност“ који је реализован уз подршку УН-ових агенција (УНДП, УНИЦЕФ, УНЕСКО).

– Поменути пројекат је само један у низу који смо реализовали. Намијењен је основцима и средњошколцима и настојимо да кроз језик, који је њима занимљив, приближимо неке нове научне концепте. До сада смо били гости у преко двадесет школа у Босни и Херцеговини. Значај оваквог вида предавања је у томе што се избјегава сувопаран начин преношења знања. Циљ нам је да их упознамо са најновијим трендовима у науци, који се код нас још не уче у традиционалној настави – нагласила је Калинић. Она сматра да се образовне установе у Босни и Херцеговини, без обзира на скромна улагања, могу и морају бавити науком, јер је неопходно ухватити корак са европским земљама. Радионица „Наука и свијет“ након Сокоца наставила је своје гостовање у Добоју а у плану је да је види што више младих широм БиХ. Б.МАРКОВИЋ

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

АКЦИЈА ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ

Прикупљено четрдесет доза драгоцјене течности

организацији Удружења добровољних давалаца крви Сарајевско-романијске регије, а у сарадњи са Заводом за трансфузијску медицину Републике Српске – Службе за трансфузију крви Болнице „Србија“, 30. септембра, у Сокоцу, одржана је акција добровољног давања крви. Акцији се одазвало шездесет давалаца, а прикупљено је четрдесет доза драгоцјене течности.

- Веома смо задовољни одзивом грађана. Даваоци крви су људи великог срца. Апелујемо на све који су у могућности да нам се придруже, дарују некоме крв, буду наши чланови и подрже овакве акције – казао је предсједник Актива добровољних давалаца Соколац Младен Мачар. - Људи који се одлуче на овај корак су посебни и у односу на

друге имају квалитет више. У наредном периоду очекујемо да се повећа број чланова у Удружењу, те да се свијест код грађана подигне на виши ниво – рекла је Љиљана Јоловић, члан Удружења. Поред бројних Сокочана, акцију су подржали и даваоци из околних градова.

- Први пут да сам дао крв и већ, напротив, да је веома здраво. сматрам да је ово хумано дјело. - Акције служе за попуњавање резерви у Болници Позивам све грађане, првенствено „Србија“, а крв се дистрибуира у службе гдје је младе, да учине исто – каже Марко најпотребнија. Даривање крви је здраво јер се обаве Мухаремовић. љекарски прегледи и провјери здравствено стање. То Јелена Гавриловић дошла је из може учинити било која особа између 18 и 65 година, Пала, како би подржала ову акцију, која се осјећа здраво. Када би то свако од нас урадио и поручила је да се након оваквог једном годишње никада не бисмо имали проблема са геста можемо још боље осјећати. залихама – додала је она. Мирна Милошевић Ашоња, Организовање акције добровољног давања крви докторица из Службе за подржали су чланови Удружења грађана „Свети Василије трансфузијску медицину у Болници Острошки“, а финансијски је помогла општина Соколац. „Србија“ подсјетила је да даривање крви не може штетити организму Ј.МАРИНКОВИЋ

ОБИЉЕЖЕН СВЈЕТСКИ ДАН ПОШТЕ – 9. ОКТОБАР

Писма пркосе савременом добу

адна јединица Соколац ЈП „Поште Српске“ обиљежила је Свјетски дан поште – 9. октобар. Особље је, тим поводом, угостило првачиће из Основне школе „Соколац“, како би их упознали са радом и дражима овог посла и подијелили им слаткише. Референт за маркетинг Младен Одовић казао је да се на овај дан подиже свијест о важности поште. – Поред развоја технологије и напретка у свијету, занимање поштар и уопште писма још увијек постоје. Лијепо је видјети да, посебно за вријеме празника, људи и даље пишу писма, шаљу честитке и разгледнице. Овај значајан дан радници предузећа проводе радно, као и обично, с тим што више указујемо на значај о овој дјелатности, као и на широку доступност за доставе, пошиљке и остало – истакао је Одовић.

ОКТОБАР 2019.

Он је подсјетио да пошта у Сокоцу има дугу традицију, још од 1992. године када је основано предузеће ПТТ саобраћаја „Романија“, а да се данас у оквиру РЈ Соколац налази шеснаест пошта, покривајући подручје осам општина источног дијела Српске, и то: Хан Пијесак, Пале, Калиновик, Источно Ново Сарајево, Источни Стари Град, Источна Илиџа, Трново и Соколац. Свјетски дан поште обиљежава се широм свијета у знак сјећања на оснивање Свјетског поштанског савеза, једне од најстаријих међународних организација. Наиме, 9. октобра 1874. године представници двадесет двије државе Европе, Америке и Африке у Швајцарској су потписали тзв. Бернски уговор, којим је установљена прва заједничка конвенција о међународном поштанском саобраћају. То је био и први корак ка остваривању начела универзалности поштанске услуге на јединственој Ј.МАРИНКОВИЋ свјетској поштанској територији.

ДРУШТВО

ОДРЖАНИ 6. ДАНИ ТИКВЕ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

На сајму се представила соколачка удружења

ајам хране, пића, пољопривреде и предузетништва одржан је у суботу, 5. октобра, у Источном Сарајеву. Под називом 6. Дани тикве, сајам је дио манифестације „Купуј домаће, једи здраво“ и кампање „Домаће је боље“. Организатор манифестације је Удружење грађана „Пробуди се“ у партнерству са Градском развојном агенцијом Источно Сарајево, а уз подршку Мисије ОСЦЕ-а у Босни и Херцеговини. Према ријечима директорице Градске развојне агенције ИС Младенке Пандуревић, манифестације је била

продајно-изложбеног карактера, а посјетиоцима су понуђени пољопривредни производи, прерађевине и рукотворине.

– У настојању да подржимо рад удружења, помогли смо организацију овог догађаја, водећи се искуством стеченим у организацији Сајма женског предузетништва, одржаног прошле године у Сарајеву, уз подршку Мисије ОСЦЕ-а у БиХ. Наша улога, ове године, била је да укључимо чланице удружења са територије града Источно Сарајево, међу којима су Удружење грађана „Аурора“ и Удружење жена „Соколица“ из Сокоца.

Морамо нагласити да је све оно чиме се чланице баве још увијек више домаћа радиност него предузетништво и да је потребно да допринесемо економском оснаживању жена. Предузетнички дух постоји, али га морамо развијати, за шта је идеална прилика била овогодишња манифестација – изјавила је Пандуревић. У оквиру програма, организовано је занимљиво такмичење у брзом и прецизном плетењу приглавака. Ј.МАРИНКОВИЋ

ПОДРШКА ЗАПОШЉАВАЊУ МЛАДИХ И ЖЕНА У РУРАЛНИМ ПОДРУЧЈИМА ПУТЕМ ЛАГ-ОВА И „LEADER“ ПРИНЦИПА

Зауставити одлазак млађе популације одржана је обука на наведену тему, заснована на социјалном предузетништву и кратким ланцима вриједности. Циљ пројекта је представљање могућих рјешења једног од највећих проблема данашњице на Балкану, а то је могућност запошљавања поменутих категорија.

склопу пројекта „Иновативна подршка запошљавању маргинализованих група у руралним подручјима“, који финансира Међународни Вишеград фонд, а спроводе мреже за рурални развој из региона, у Сокоцу, 24. октобра,

ДРУШТВО

– Вођени актуелним одливом младог становништва, неопходно је урадити превентиву – што бољу едукацију и задржати младе на овим подручјима. Посебан акценат је стављен на незапослене жене у старијем добу. Када кажемо рурална подручја, то нису искључиво села. По дефиницији густине насељености више од 60 одсто територије у БиХ припада таквој класификацији – појаснио је Душко Цветиновић, предсједник мреже за рурални развој у Босни и Херцеговини. Он је додао да се пројекат реализује у региону, односно у земљама које се суочавају са истим изазовима.

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

Времеплов

УДРУЖЕЊЕ ЖЕНА „СОКОЛИЦА“ СОКОЛАЦ

ТЕКСТ: ВЕЛЕМИР ЕЛЕЗ Информативни билтен, број 2 (септембар, 1994. год.)

НИКО КАО ВАСИЛИЈА

Традиција уткана у лијеп гест

отово да нема српске куће у којој, на видном мјесту, не стоји нека традиционална рукотворина. Сваки дом на Романији својеврстан је мали музеј који је препун предмета направљених вриједним рукама сељака, али и тканинама које су домаћице плеле, ткале и везле, кад би за то нашле времена. Неко ко брижно од заборава чува све оно што су преци остављали иза себе је наша суграђанка Кова Бјелаковић. У нади да ће једног дана општина Соколац имати адекватан музејски простор у ком би се чували сви драгоцјени предмети, она је одлучила да своју оставштину поклони Удружењу жена „Соколица“ из Сокоца.

– Одувијек сам пратила њихов рад и неријетко посјећивала њихове радионице и изложбе. Размишљала сам ко би могао да чува све оно што је остало од мојих тетки и стрина и гдје би се ови драгоцјени предмети могли оставити на чување. Сјетила сам се нашег Удружења, те одлучила да их позовем и да им предам старе, очуване тканине на поклон – казала је Кова. Представнице соколачког Удружења жена „Соколица“ захвалиле су се на дивном гесту, те изразиле наду да ће се овим примјером водити и остали суграђани. Б.МАРКОВИЋ

– Ради се о платформи коју зовемо Балканска мрежа за рурални развој. Пројекат је почео обуком тренера, који сада преносе знање на учеснике радионица. На обукама за тренере имали смо учеснике из Бањалуке и Локалне акционе групе „Деветак“, која дјелује на овдашњим просторима, мада настојимо да преносимо знање и шире – казао је Цветиновић.

Пројекат „Иновативна подршка запошљавању маргинализованих група у руралним подручјима“ траје годину дана, а реализује се у Србији, Црној Ј.МАРИНКОВИЋ Гори, Албанији, Македонији и Босни и Херцеговини.

ОКТОБАР 2019.

истајући биљежницу у којој стоје имена Српкиња, мајки Романијки, које су за српске борце плеле топле одјевне предмете, од октобра деведесет друге до данашњег дана, не може се отети утиску да је то била акција која је у себи носила неизмјерне количине љубави и поштовања према онима што бране границе српске земље. У биљежници 500 имена а испод сваког имена ријечи што кријепе и уливају наду, прожимају, сваког ко то прочита, неки често необјашњиви осјећаји али увијек пријатни. „Нека вас Бог чува, српски синови, и да се живи и здрави вратите својим мајкама, супругама, сестрама и дјевојкама“, најчешћа је порука смјештена у утроби вунених чарапа, у рукавима џемпера, ушивена у рубове капа и рукавица. Има ли ишта топлије на овом свијету од порука оваквог садржаја? Много је мајки Романијки јесење и зимске ноћи пробдјело уз стару преслицу, припремајући вуну за топлу одјећу, која је уносила превелике искре радости на првим линијама фронта, тамо гдје се бранио мир српском роду. Ипак, има оних што су снажније осјећале но друге романијске вјетрове, високе сњегове и њихову вјерну пратњу – ледене мразеве. Овом приликом не смијемо заборавити, на жалост сада покојну, племениту Српкињу Кристу Томчић из Вукосављевића, која је за само једну зиму за српске синове исплела 40 пари чарапа. Био је то рекорд у првој години ратовања. У деведесет трећој и четвртој години, друго име је у првом плану. То је Василија Ђуревић из Бјелосављевића која је, од десетог мјесеца прошле до седмог мјесеца ове године, за српске рањенике и борце исплела 90 пари чарапа. Василија се није уморила. Јесен се приближава и зима није далеко. Уз помоћ свог супруга Буда спрема се да настави плести чарапе и све остало што је у хировитој романијској зими потребно за српског војника. Вјерујемо да у томе неће бити усамљена.

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ

КОСАНА КОПРИВИЦА НОСИЛАЦ ПРИЗНАЊА ЗА НАЈБОЉИ УСПЈЕХ НА СТУДИЈСКОМ ПРОГРАМУ AТОМСКО-БИОЛОШКО-ХЕМИЈСКА ОДБРАНА НА ВОЈНОЈ АКАДЕМИЈИ „Због специфичног начина живота и рада на Академији, много сам се изградила као личност.“ РАЗГОВАРАЛА ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

ОФИЦИР У ШТИКЛАМА

сторија свједочи о бројним женама које су као ратнице и војници стајале раме уз раме са мушкарцима. Храброст и одважност нису случајно именице женског рода. Неко ко посједује и једно и друго је наша саговорница Косана Копривица, носилац признања за најбољи успјех на студијском програму Aтомско-биолошко-хемијска одбрана са просјечном оцјеном 9,12, која је након дипломирања промовисана у најмлађег официра Војске Србије. Због оваквог просјека нашла се међу десет најбољих дипломаца у класи. Рођена је 21. марта 1995. године у Сокоцу, гдје је завшила основну школу, као друга у генерацији по успјеху. Одличне оцјене задржала је и у средњој Ф а р м а ц е у тс к о физиотерапеутској школи у Београду, коју је завршила 2014. године. Од малих ногу била је активна, ишла на курсеве, секције, школска та к м и ч е њ а ,

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

бавила се каратеом, одбојком, плесом, волонтирањем и непрестано проширивала знање. Током средње школе, радећи као физиотерапеут, зарађивала је први новац. Каже да је одувијек најбоље функционисала када је имала највише обавеза, стога не чуди што ју је привукао војни позив. На Војној академији дипломирала је у августу ове године. -

Жељела сам да упишем Војномедицинску академију, јер ми се свиђао спој медицине и војске, два специфична и, прије свега, часна позива. Међутим, с обзиром на то да се на Медицински факултет ВА сваке године прима двадесет пет студената, а конкуренција је изузетно јака, нисам успјела. Зато сам у другом к р у г у уписала Технолошкометалуршки ф а к у л т е т Универзитета у

Београду, веома добро се снашла и положила све испите у првом року. У фебруару је изашао нови конкурс за упис на Војну академију, а љубав према војсци надвладала је страхове и несигурност и надахнула ме да опет покушам. Због претходног неуспјеха дуго сам оклијевала и документацију предала у посљедњем тренутку. Нисам смјела запоставити факултет због припрема за Академију, па сам упоредо ишла на предавања, полагала испите, тренирала два пута дневно и похађала часове из математике. Десило ми се да повриједим скочни зглоб недјељу дана пред пријемни испит, али ме ни то није спријечило. На крају, труд се исплатио и прошла сам успјешно сва тестирања. Изабрала сам смјер Атомскобиолошко-хемијску одбрану, јер сам се сличном тематиком бавила и на ТМФ-у – присјетила се почетака Косана. Пријемни испит се састојао од тестова из математике, испитивања физичке способности у различитим дисциплинама, а неизоставни су били љекарски прегледи, хедоника и безбједносне провјере. Како нам је испричала, након исцрпног тестирања, сјела је на трибине стадиона на Академији да одмори и баш тада, без обзира што није знала резултате, схватила да ту припада. Њен предосјећај био је тачан. Само нека од бројних призања су прва мјеста из стрељаштва ваздушном и

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

аутоматском пушком М70 7.62мм. Током студентских дана никада није посустајала, без обзира на тежину коју носи само један дан на Академији.

– Наш дан почиње устајањем у 06:00. Потом, у 06:20, зависно од дана у недјељи, идемо на јутарње вјежбање или стројеви тренаж, па на доручак, након чега слиједи јутарња смотра на писти, током које се информишемо о активностима које нас очекују у току дана и недјеље. Послије смотре, од 08:30, почиње настава и траје до 14:00 или 15:00, зависно од броја часова. Присуство на настави је обавезно. Након наставе одлазимо на ручак, имамо поподневни одмор до 17:00, од када крећу обавезни часови учења, све до вечере у 19:00. Послије вечере смо углавном на слободним активностима, одмарамо у својим собама и заједничким просторијама, тренирамо, учимо, а ко има дозволу може и да изађе. По правилу би требало да у 22:00 идемо на спавање, међутим, то се ријетко дешава, поготово током испитних рокова, јер због дневних обавеза учимо ноћу. Саставни дио живота на Академији су дежурства и редарства, која обављамо поред свих наведених активности. Такође, имамо и велики број секција – описала нам је укратко живот на Акадмији ова инспиративна дјевојка, на основу чега закључујемо да није ни чудо што одустане бар двадесет одсто кадета у једној класи.

која не би била потпуна и имала истински смисао без подршке породице и драгих људи, коју су вјеровали у ову младу дјевојку.

– Породици, која ме је подржавала током цијелог школовања, дугујем велику захвалност за разумијевање и љубав. Без обзира гдје се ко налазио (сестре живе и раде у иностранству, родитељи су у родном граду, а брат је упоредо са мном завршавао Војну гимназију у Београду), увијек смо били ту једни за друге и мислим да је у томе кључ за успјех на сваком пољу. Наравно, важна је подршка пријатеља, међу којима су колеге и пријатељи са Академије, из средње школе, а посебно мјесто заузимају пријатељи из мог родног града, са којима сам, без обзира на то што сам рано отишла у Београд, остала у јако добрим односима – додала је она. Чињеница је да је серија „Војна академија“, домаће продукције, освојила симпатије публике широм региона, па можда се чак и повећало интересовање младих за школовањем на истој. Ипак, из реалног угла наше саговорнице, стварност је другачија од оне са екрана.

- Серија је гледаоцима приближила само дјелић нашег живота. То је ипак драмски приказ саткан од занимљивих прича и заплета који држе пажњу публике. Али, да би се видјела стварна слика онога што се свакодневно дешава на Војној академији и да би се осјетила права атмосфера, потребно је лично доживјети – открила је.

Трудим се да у најбољем свјетлу представим Романијски крај и никад не заборавим одакле сам и, самим тим, ко сам заправо

Она сматра да су на све што је постигла утицале и неке особине карактеристичне за овдашњи менталитет људи, који су по њеном мишљењу поносни, храбри, поштени, неискварени, вриједни и велики радници.

– Испити су захтјевни, али правовременим рјешавањем предиспитних обавеза све се може стићи. Професори су увијек ту да разријеше дилеме, објасне и понове све што нам није јасно. Велику олакшицу представља то што живимо заједно у интернату и у сваком тренутку једни другима можемо да помогнемо. Нажалост, у свакој класи се деси да се неко не пронађе у овом систему и од таквих људи се морамо растати у неком моменту – искрена је Косана.

- Трудим се да његујем такве особине, да у најбољем свјетлу представим Романијски крај и никад не заборавим одакле сам и, самим тим, ко сам заправо. Сналажљивост у свакој ситуацији, упорност, поштење и жеља за радом су особине које сам понијела из родног краја и породичног дома. Међутим, због специфичног начина живота и рада на Академији, много сам се изградила као личност. Примијетила сам да сам доста зрелија и озбиљнија од својих вршњака и то је оно што је резултат свакодневних изазова које су пред нас постављали наши професори и старјешине – самосвјесна је ова млада, али изузетно зрела дјевојка.

Из овог дугог, али и изузетно вриједног животног периода, каже да има много лијепих момената за памћење који Војну академију издвајају од других факултета.

– Првенствено мислим на терене и логоровања, у склопу којих смо недјеље проводили на полигонима, у природи, под шаторима. Дневна и ноћна гађања, маршеви, обуке у веслању и скијању, као и обука за управљање моторним возилима Б и Ц категорије, увијек ће ми бити у лијепом сјећању. Имала сам прилику да службено посјећујем друге државе и армије. Памтим путовање у Лондон, када сам на првој години школовања посјетила Краљевску војну академију „Сандхурст“ и размјењивала искуства са тамошњим колегама, као и студијско путовање у Грчку, посвећено обиљежавању годишњице пробоја Солунског фронта у Првом свјетском рату. Често сам била ангажована на различитим свечаностима, парадама, те промовисању војног позива и војних школа путем медија и у свим тим моментима сам се осјећала веома поносно што носим униформу Војске Србије и што сам изабрала овај часни позив – прича даље своју причу,

ОКТОБАР 2019.

Косана тренутно обавља дужност командира вода у Центру АБХО у Крушевцу, планира да упише мастер студије и напредује у официрској каријери. Младима је поручила да се боре за оно што воле, буду упорни и не плаше се ризика, јер сваки поштен рад и залагање ће се кад-тад исплатити.

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ

ПРИВРЕДА ДРВЕНЕ КУЋЕ ИЗ „НОВЕ РОМАНИЈЕ“, НАКОН ТУРСКЕ, У ЊЕМАЧКОЈ И АУСТРИЈИ

Фирма „Хамдо груп“ осваја нова тржишта

амдо Абдулкарим, власник катарске фирме „Хамдо груп“, разговарао је са начелником Сокоца Милованом Бјелицом, 21. октобра, о даљој сарадњи, проширењу производње и тржишта у Аустрији и Њемачкој, те додатном запошљавању радника. Фирма послује у погонима некадашње „Нове Романије“, које је закупила 2017. на период од десет година, а тренутно веома успјешно спроводи пројекат израде мултифункционалних дрвених кућа, које се извозе у Турску. Како је истакао Абдулкарим, од планираних тридесет шест, до сада је отпремљено осам кућа, а за извоз готовог производа у друге европске земље биће потребно више дрвних сортимената. - Начелник Сокоца био је први човјек који ми је пружио подршку када сам дошао овдје, на чему му се

много захваљујем. За унапређење производње и улазак у нови пројекат требаће нам много више материјала о чему ћемо разговарати са представницима Министарства пољопривреде, шумарста и водопривреде Републике Српске. Када завршимо проблематику која се односи на набавку грађе, запослићемо још људи. За земљиште које је већ купљено у Берлину, требало би произвести 300 вила, а након куповине земљишта у Бечу четрдесет пет. Оне ће се у дизајну и величини разликовати од кућа које радимо за турско тржиште – открио је власник фирме „Хамдо груп“ и дадао да седмично из Сокоца

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

транспортују два до три камиона финалног производа.

ИЗМИРЕНИ СВИ ДУГОВИ Када је закупио погоне „Нове Романије“ измирио је дугове и обавезе према радницима, Пореској управи и добављачима из претходног периода, а потом ступио у процес производње. Начелник Сокоца Милован Бјелица рекао је да дрвене куће из „Нове Романије“, које се израђују 90 одсто од дрвета, могу постати бренд Републике Српке, Босне и Херцеговине и Балкана. - Сигуран сам да ћемо у томе истрајати. Зато апелујем на дрвопрерађиваче из наше локалне заједнице да наставе и побољшају сарадњу са катарском фирмом, јер у овој причи сви могу наћи своје мјесто и остварити интерес. Дрвопрерађивачка индустрија би у Сокоцу могла још више да напредује уколико се буде радило на повезаности. Ми, као локална заједница, не можемо много да учинимо, али ћемо настојати да будемо посредници између фирме „Хамдо груп“ и надлежних

институција, да олакшамо пут катарском инвеститору за даље преговоре. Све што је до сада урађено веома је важно за Соколац, што је становништво препознало и подржало – казао је начелник Милован Бјелица. Предузеће „Нова Романија“, које је у државној својини, у више наврата покушавало је ревитализацију производње, међутим, тек уговором са катарским инвеститором почело је оживљавање. Прошле године у прољеће, произведен је први експонат дрвене куће у кругу „Нове Романије“. „Хамдо груп“ тренутно запошљава стотину двадесет радника, редовно измирује све обавезе и планира додатно запошљавање.. Ј.МАРИНКОВИЋ

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

ШУМСКО ГАЗДИНСТВО „РОМАНИЈА“ СОКОЛАЦ

Успјешно завршена јесења сезона пошумљавања

спјешно завршена јесења сезона пошумљавања

- У оквиру годишњег плана у Шумском газдинству „Романија“ Соколац, током јесењег дијела пошумљавања, посађено је око 58.560 садница смрче и 6.875 садница бијелог бора на 29 хектара, рекао је директор газдинства Страхиња Башевић. – Укупна вриједност ових радова је око 110.000 КМ, а радници су пошумљавали у пет радних јединица овог газдинства;

на локалитетима Шенковићи и Смртићи на одјелу Привредне јединице „Ракитница“, на локалитетима Озерковићи и Кула у одјелу Привредне јединице „Романија–Гласинац“, у Радној јединици „Палеж“, у Шумској управи „Источни Стари Град“ те у Привредној јединици „Вогошћа– Булози“ на локалитету Хреша, гдје је засађено 6.875 садница бијелог бора, а у одјелу 26 Привредне јединице „Требевић“ посађано је 1.875 садница смрче на 3,50 хектара – казао је Башевић.

Башевић је додао да се у Радној јединици Каљина пошумљавао локалитет Храстишта и Крња јела са 7.605 садница смрче на 5,07 хектара. На пошумљавању голети и пошумљавању унутар високих шума радила је властита радна снага соколачког Шумског газдинства „Романија“. Б.МАРКОВИЋ

ПОЉОПРИВРЕДНИК САША ПЛАНИНЧИЋ ИЗ СОКОЛОВИЋА

Органска производња могућа је и код нас

ољопривредник Саша Планинчић, из села Соколовићи код Сокоца, већ пар година успјешно се бави органском производњом бијелог лука на коју се одлучио усљед недостатка квалитетног лука код нас.

Планинчић је са овом врстом пољопривреде почео 2017. године када је, на свом имању, засадио око 200 килограма бијелог лука а остварени принос му је дао подстицај да настави са садњом и наредних година. - Производња се одвија на потпуно природан начин, без употребе хемикалија и кориштењем стајњака од стоке из властитог домаћинства. Прошле године сам посијао око1000 килограма изузетно квалитетног лука од којег сам овог љета добио приближно 5 тона поменутог производа. Тренутно овај лук складиштим у сушарама, а у наредном периоду планирам проширење постојећих објеката и изградњу магацина. Предао сам захтјев за добијање одређених сертификата и надам се да ћу их добити како бих могао повећати производњу и своје производе пласирати и на инострано тржиште – истакао је Планинчић. Он додаје да је тренутна ситуација на домаћем тржишту врло лоша, када се говори о органски произведеном бијелом луку, и да је цијена изузетно ниска

ОКТОБАР 2019.

у односу на земље региона и Европске уније.

- На лошу цијену највише утиче велико присуство бијелог лука поријеклом из Кине а који је лошег квалитета и доста јефтинији. Иако је ово породични бизнис, овакав вид узгоја захтијева и додатни ангажман радне снаге коју је тешко наћи јер се већина послова обавља ручно. У будућности очекујем већу подршку ресорног министрства и локалне заједнице произвођачима који су се одлучили на овај популаран и цијењен начин производње у свијету – рекао је овај успјешни пољопривредник. Органска производња је систем одрживе пољопривреде који се базира на високом поштовању еколошких принципа путем рационалног коришћења природних ресурса, употреби обновљивих извора енергије, очувању природне разноликости и заштити животне средине. М.МУХАРЕМОВИЋ

ЛОВНИ ТУРИЗАМ

Времеплов ТЕКСТ: ВЕЛЕМИР ЕЛЕЗ

НОВИ ПРОИЗВОД Информативни билтен, број 3 (октобар, 1994.година)

О Одстријељен медвјед код Сокоца

овац из Витеза Драго Кафадар, у комерцијалном лову, код села Крушевци у Сокоцу, одстријелио је медвједа.

Према ријечима секретара Ловачког удружења „Гласинац“ Бојана Чортана, лов је организован 8. октобра у складу са Законом о ловству и календару лова Републике Српске.

– Одстрел медвједа извршен је у складу са ловном основом и планским активностима које спроводимо са циљем развоја ловног туризма општине Соколац. Овим комерцијалним уловом обезбиједили смо средства за изградњу ловно-техничких објеката и исхрану осталих врста дивљачи у зимском периоду. Чеку намијењену за комерцијални лов и праћење дивљачи недавно смо изградили код села Крушевци, гдје је медвјед и одстријељен – истакао је Чортан. Он је додао да је у наредном периоду, а према планским документима Удружења, одобрен одстрел два медвједа као и осталих врста дивљачи. Удружење ловаца „Гласинац“ има око 200 чланова, а недавно је добило и финансијска средства од Владе Републике Српске, која су уложили у унапређење ловства. М.МУХАРЕМОВИЋ

ИНФО

52. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ ТУРИЗМА У НОВОМ САДУ

ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ СОКОЛАЧКИМ УГОСТИТЕЉСКИМ ОБЈЕКТИМА

а 52. међународном сајму туризма у Новом Саду, у склопу којег су организовани сајам туризма, сајам лова и рибо-сајам екологије, те сајам спорта, златне медаље освојили су угоститељски објекти са подручја општине Соколац.

Етно-насеље „Кум“, понијело је златну медаљу за гастро и етно-туризам, док је Хотел „Златни бор“ исто признање освојио за висок квалитет ловног и спортско-рекреативног туризма. Награде потврђују квалитет услуга и великог труда власника објеката, те представљају додатни подстрек за развој савременог туризма у Сокоцу. 52. међународни сајам туризма у Новом Саду одржан је почетком октобра. Централне теме ове године биле су бањски, спа и велнес туризам.

ПРИВРЕДА

ктобар ове године, у соколачкој Фабрици тепиха биће запамћен по једном изузетном догађају. Наиме, у свијет тепихарства закорачио је нови производ – свилени тепих. Дакле, ФАТЕС и у ратним временима има снаге за овакве подвиге, а да је то, заиста, подухват посебних димензија говори податак да се овакав производ до сада није могао наћи на југословенском, па ни на свјетском тржишту. Ријеч је о атрактивном тепиху, који носи и атрактивно име – „ФАНТАЗИЈА“. С разлогом, јер просто дјелује очаравајуће када га посматрате. Цел влакно и свила утопљени у шест боја са 330 хиљада чворова, из сваког угла гледања дају другачији изглед. Када гледате Фатесову „ФАНТАЗИЈУ“ пред вама се дешава скоро нестварна игра боја, како на промоцији овог производа рече технички директор соколачке Фабрике тепиха Стево Јовановић. Два потпуно иста тепиха један поред другог, међутим, свјетлост која пада на њих и материјал од којих су саткани „криви“ су што посматрач има утисак да се ради о два сасвим различита тепиха. Загрљај боја и свјетлости „ФАНТАЗИЈУ“ чине посебном. Да претходне ријечи немају намјеру да звуче као ЕПП, могу да потврде само они који су имали прилику да виде овај нови производ соколачких текстилаца. Да није било старих пословних пријатеља из лозничке „Вискозе“, односно њихове помоћи у сировинама, ФАТЕС би био немоћан у својим настојањима. Од три компоненте, од којих се прави свилени тепих, двије су „Вискозине“, колектива чији су представници, у вријеме промоције, обећали даљу помоћ и сарадњу. Свилени теписи од домаће вуне су, како истиче млади директор поменутог колектива Миодраг Дупљанин, будућност ФАТЕС-а.

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

ФАБРИКА ТЕПИХА “ФАТЕС”

Квалитет производа годинама не јењава

абрика тепиха „Фатес“, чија је основна дјелатност производња и продаја тепиха, датира од 1976. године. Квалитет производа, који има дугорочан вијек трајања, годинама не опада јер се израђује 100% од вуне. Већ дужи низ година фабрика биљежи позитивно пословање, с тим што, у односу на претходну годину, бива осјетан пад производње од десет одсто. Директор Миодраг Дупљанин каже да за то постоји више узрока, али да нема разлога за бригу.

– Индустријски раст на нивоу БиХ се не остварује у планираном проценту, што се одражава и на пословање у бројним предузећима. Међутим, код нас је стање задовољавајуће; одржавамо континуитет у производњи, измирујемо обавезе према радницима, фондовима, партнерима, а то је примарни циљ овог предузећа. Немамо никавих дуговања према банкама, што је олакшавајућа околност у данашњем времену – оцијенио је он. У 2018. години склопљен је уговор са предионицом бивше фирме „Витекс“ у Високом те су под закуп узети на кориштење простор, опрема и постројење исте. Уговор истиче крајем октобра ове године, а како Дупљанин додаје, неће се обнављати у зимском периоду.

– Уколико не дође до продаје просторија, сљедеће године, када временски услови дозволе, поново бисмо ушли у ту причу. У сваком случају обезбиједили смо залихе предива за нарених годину и по дана – додао је. Фабрика „Фатес“ тренутно броји тридесет осам запослених радника, у Високом је у радном односу по уговору тридесет двоје. Највећи проблем је недостатак квалификоване радне снаге.

памучно предиво) увозимо из Бангладеша, односно Азије – открио је директор „Фатеса“, чији се производи пласирају на територију бивших југословенских земаља, осим Словеније.

– Наш најважнији купац је компанија ФИС из Витеза. Одговорно се односи према роковима и уговору. Генерално немамо проблеме ни са другим партнерима – наглашава он.

– Мислим да је тај проблем заступљен на нивоу локалне заједнице, али и шире. Ишчезла су стара занимања у производним секторима као што су електричари, бравари и слична. Образовни систем у нашој средини, колико сам упућен, већ годинама се не прилагођава тржишним потребама, а све је више оних који запослење траже ван граница земље. На примјер, само у нашој фирми имамо електричара, који је изашао у пензију, али још увијек је запослен. Ријеч је о специфичној и комплексној дјелатности, која захтијева искуство, а профила нема на бироу – појашњава Дупљанин. Кључни производ ове фабрике данас јесте машински тепих, у потпуности рађен од вуне. Иако се слабије продаје у односу на синтетичке и увозне, ријеч је о немјерљивом квалитету.

Миодраг Дупљанин је на директорској позицији фирме од 1993. године и памти најтежа времена у којима је фирма функционисала.

– Имали смо велики број запослених радника – њих преко стотину и педесет. Обавезе су биле велике, а у складу са пословањем тешко

Да бисмо се прилагодили конкуренцији, морали бисмо осавременити технологију, која изискује трошкове, чак милионске.

– Да бисмо се прилагодили конкуренцији, морали бисмо осавременити технологију, која изискује трошкове, чак милионске. Поређења ради, цијена рада по квадратном метру машинског тепиха који произведемо већа је од тржишне цијене синтетичког тепиха. Са друге стране, ако бисмо обновили машине, које су данас компјутерске, радна снага којом располажемо не би могла то изнијети. Оријентисани смо искључиво н а рад са вуном. Сировину обезбјеђујемо на домаћем тржишту, док остале двије компоненте (јутино и

се измиривале. Нисам могао да отпуштам раднике без отпремнине и прије него што нађу неко друго запослење. Када је фирма приватизована 2007. године, број радника се знатно смањио. Недавно сам, према архивским подацима, дошао до списка да имамо 105 живих пензионера који су радили код нас. Некада је на простору бивше Југославије било више предузећа са сличном дјелатношћу, али мислим да смо данас једини који су задржали старе машине – рекао је он. Тешка времена преброђена су углавном ради добро његованих пословних односа са партнерима, а Дупљанин каже да је можда и његов највећи успјех чињеница да може свјетла образа стати пред њих. Планови за будућност су одржати позитивно пословање. Ј.МАРИНКОВИЋ

ПРИВРЕДА

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

Рада и Драго

Савчић

„Никада нисмо оскудијевали у било чему што је потребно за живот, а иако би нешто зафалило, то би надомјестила породична љубав и благостање.“ ПРИПРЕМИЛА БОЈАНА МАРКОВИЋ bojanaarbinja02@gmail.com

ПЕТ ДЕЦЕНИЈА РУКУ ПОД РУКУ

времену честих и непрестаних колебања, нејасних вриједности и рушења свега што представља бит човјека, ријетки су примјери здраве, очуване и стабилне породице. Да би породица била стамена, потребно је изградити јаке основе, извор из ког ће потећи најљепша ријека живота. Међу ријеткима, који су у овом подухвату успјели, су наши суграђани Рада и Драго Савчић, који своје извориште чувају већ пуне педесет три године. И данас их срећемо, руку под руку, како пркосе свему што би могло да угрози њихову давно започету љубав. Драго је рођен 7. септембра 1941. године. У разговору нам је рекао да није имао лако и безбрижно дјетињство. Сви ти доживљаји створили су од њега човјека који је научио да цијени оно што има.

– Отац ми је радио на пилани па је неријетко био одсутан због посла. Често смо се селили. Основну школу сам похађао у Власеници и Зворнику а Пољопривредну школу у Бијељини, 1961. године. Након тога сам једну годину радио у Милићима, као пољопривредни техничар. Путовао сам на бициклу чије су гуме имале стотину закрпа. Затим сам служио војску, након чега сам се уписао на Технолошки факултет у Тузли, гдје сам завршио Педагошку академију – струка биологија и хемија – испричао нам је Драго. Након годину дана рада у Шековићима долази у соколачко село Драпниће, 1966. године. У овом сеоцету родила се и љубав. Све оно што је радио и стекао до своје двадесет пете године у руке је дао, десет година млађој, Ради.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Рада је рођена 6. јануара 1952. године, у Драпнићима, у породици Косановића. Причу о упознавању испричала нам је кроз смијех, те нас вратила у доба кад се први пут срела са наставником Драгом.

– Били смо обоје млади. Тад сам имала непуних шеснаест година. Пошто у сеоској школи није било просторија у којима би наставно особље боравило, Драго је дошао да живи код мог стрица. Одмах по упознавању јавиле су се симпатије. С обзиром да сам имала старијег брата и сестру, ником није падало на памет да бих се ја могла удати. Често се дешавало да увече сједимо и мене би отјерали на спавање, јер сам тек била завршила осми разред. Кад нисмо имали прилику да разговарамо, сјећам се да смо се дописивали на малим папирићима – присјетила се Рада. Наставник Драго, по природи духовит и

човјек ведрог духа, додаје опаску:

– Њена мајка је пререзала мараму на пола, како би могла да слуша наше разговоре. Зато смо се често дописивали путем малих цедуљица. То је претеча данашњег начина комуникације на друштвеним мрежама – закључује он кроз осмијех. Причају да су у пар наврата поменули женидбу, међутим, наишли би на строг одговор – за то је рано. Како се ближио крај школске године и неминован растанак, ово двоје младих људи, опијених заносом прве и најискреније љубави, одлучили су да умјесто тачке ставе три и да се отисну у пустоловину живота, свјесни да, ако се држе за руке, могу превазићи све животне препреке.

– Претходно вече смо се договорили да кренемо заједно. Кад је дошао тренутак одласка, за моју удају је знала само једна стрина. Кренула сам у папучама и малој хаљини коју сам имала. Преко ње сам обукла сомотни капут, како нико не би посумњао да одлазим. Вијест о мом ненаданом одласку моји укућани су примили у невјерици, а након одређеног времена сложили су се са мојом одлуком – казала је Рада. – Пјешке смо кренули према Хан Пијеску, сјели на воз који је ишао до Власенице. Ту смо преноћили и сутрадан смо дошли у Зворник. Никоме нисмо ништа јавили. Примио сам плату и то је било све што смо имали. Срео сам покојног брата Милана на бициклу и њему сам прво саопштио вијест. Он се одмах вратио кући и рекао новост мојим родитељима. Сви су били прилично изненађени. Сјећам се да

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

су нас лијепо дочекали на вратима. Мој отац је касније причао како је мислио да је то нека мала циганчица и да неће остати дуго – два, три дана, али се преварио; Рада је остала – кроз сјећање се враћао Драго.

ЖИВОТ У ДРАПНИЋИМА НАКОН неког времена, живот их је поново вратио у Драпниће, за које их, како говоре, вежу најљепше успомене и сјећања. Наставник Драго је у тамошњој школи предавао пуних осамнаест година.

– Шездесет осме године родио нам се син Зоран а потом и кћерка Сандра. Живјели смо скромно, настојећи да поштујемо једно друго. Никада нисмо оскудијевали у било чему што је потребно за живот, а иако би нешто зафалило, то би надомјестила породична љубав и благостање – рекао нам је Драго. У Соколац долазе 1983. године гдје, као наставник биологије, Драго предаје све до пензионисања. Како каже, у пензији је већ осамнаест година и сам не вјерује колико живот тече брзо.

– Некад човјек залудно проведе дан, не слутећи да је живот кратак и да прође за трен. Када питају постоји ли рецепт за добар брак, ја се насмијем и кажем да он не постоји. И заиста мислим тако. Међусобно поштовање, повјерење и брига о оном другом основ су свега. Сви се разликујемо као индивидуе и потребно је имати у свему мјеру. Ми се око свега лако договоримо. Некад ја имам једно мишљење, Рада друго, па кад се сложимо да је њена идеја боља, лако се усагласимо – у шали говори Драго.

Некад човјек залудно проведе дан, не слутећи да је живот кратак и да прође за трен

На питање ко је кога преварио одговарају свако у своју одбрану. Рада је мишљења да је он њу, с обзиром на то да је била млада и да је као таква морала раније да сазри. Наставник Драго сматра да је преварен он, јер је као старији требао да буде и паметнији. Смјењивали су се у пошалицама на свој рачун. Да су обоје донијели исправну одлуку, говоре године заједништва, које су се сакупиле у пет десетица. Све бриге, туге, радости, среће и свакодневицу дијеле на двоје и сагласни су да је тако лакше. Пажња им је усмјерена ка унукама. Њих пет је задужено за добро и позитивно расположење.

Када је ријеч о савјетима које би упутили младима, заједничког су става да без љубави нема живота, да је она почетак и крај. – Данас је љубави све мање. Нажалост, људи је не примијете и не живе. Брак траје од данас до сутра и свако стреми нечем вишем, не слутећи да баш поред себе има већ потребну срећу, које није свјестан. Мислим да се ријетко деси да се од љубави остане нијем. Моја љубав је била таква. Људи је називају љубав на први поглед. У заједници је потребно водити рачуна о обостраним жељама и потребама. Ситнице су те које разарају бракове – љубомора и лични интерес. У љубави нема рачунице, она је сама за себе мјера – поручио је Драго. Рада нам је рекла да су и своју дјецу учили да живе у складу. Срећа која влада када се окупе са потомцима показује да су успјели у намјери да на наредна покољења пренесу постулате којим су се и они водили током живота.

– Данас људи имају пуно више у смислу материјалног богатства. Ми смо живјели некад и у малој собици, али нисмо били незадовољни. Заједно смо годинама дијелили све и стекли довољно. Поручила бих свима да се окрену суштинским вриједностима, јер су оне те које остају као примјер нашој дјеци и унучадима. Све остало се може надомјестити – казала је Рада на крају разговора. Да поново бирају свој пут, изабрали би исти. Кренули би поново пјешке, заједно, држећи се за руке. Сигурни су да не би погријешили, јер данас кад се осврну иза себе имају шта да виде и са поносом могу да погледају једно другом у очи, као на слици коју смо забиљежили пред настанак овомјесечне рубрике. Остали су вјерни љубави која се родила прије више од пола вијека и спретно корачају својим стазама и данас. Неизоставно, држећи се руку под руку.

КУЛТУРА БРОЈНИМ САДРЖАЈИМА ОБИЉЕЖЕНА ДЈЕЧИЈА НЕДЈЕЉА ТЕКСТ БОЈАНА МАРКОВИЋ

„Моја седмица, моја година“

олазници Установе за предшколско васпитање и образовање Соколац, уз пратњу васпитача, посјетили су, у понедјељак 7. октобра, просторије градске управе и кабинет начелника општине Соколац Милована Бјелице. Ово је било прво дешавање у оквиру обиљежавања Дјечије недјеље, која је ове године носила слоган: „Моја седмица, моја година“.

У сриједу 9. октобра, организовали смо карневал, а малишани су прошетали улицама града у јесењим одорама – казала је Косорић.

наглашавајући да се радује неком новом сусрету.

ПОЛЕТАРАЦ У СОКОЦУ

Начелник Милован Бјелица честитао је најмлађима прославу и нагласио да руководство општине настоји да омогући што боље услове за рад са најмлађима, како би имали квалитетан и безбједан боравак у соколачкој предшколској установи.

Глумци београдског позоришта за дјецу „Полетарац“ гостовали су у соколачком вртићу, 10. октобра и са новом представом „Моја машта може свашта“ увесељавали најмлађе. Едукативна и занимљива представа донијела је причу о сукобу књиге и мобилног телефона.

ДРУЖЕЊЕ СА АНИМАТОРКОМ СТЕФАНИ

Директорица Биљана Косорић рекла је да је прва недјеља у мјесецу октобру посвећена најмлађима.

Глумац Синиша Пилиповић рекао нам је да су дјеци послали поруку да морају умјерено користити мобилне телефоне, како не би заборавили књигу и игру.

– Како и сам слоган каже „Моја седмица, моја година“, настојимо да током читаве године одржавамо манифестације у част дјеце. Овогодишње обиљежавање почело је посјетом начелнику општине, од кога имамо несебичну подршку. Програм је настављен у просторијама вртића гдје је одржана радионица на тему „Јесен“.

– Радимо интерактивне представе, а управо на тај начин малишани нешто науче. Са дјецом нема шале, уколико им се не свиђа прича, устану и оду, тако да је радити за њих озбиљна ствар. Морам признати да су дјеца у Сокоцу одлична публика – додао је Пилиповић,

Организован је и одлазак дјеце у Духовни центар „Романијска Лазарица“.

Дјечију седмицу обиљежила је и Установа за културу „Перо Косорић“ Соколац. Приредили су дружење дјеце са познатом аниматорком за умјетничко исцртавање лица Стефани Кери. – На позив директорице Установе за културу радо сам се одазвала да обиљежимо Недјељу дјетета. Драго ми је што сам имала прилику радити са дјецом и уљепшавати им лица сликама по њиховој жељи – изјавила је аниматорка поријеклом из Америке.

– Ово је 21. пут да ми као Установа организујемо обиљежавање Дјечије седмице и трудимо се да дјеци увијек приредимо нешто ново. Дјеца су имала

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СОКОЛАЦ ОБИЉЕЖИЛА НЕДЈЕЉУ ДЈЕТЕТА

Вртић добио колективну чланску карту

ародна библиотека Соколац прикључила се обиљежавању Недјеље дјетета, те је 18. октобра угостила малишане из Установе за предшколско васпитање и образовање. Тим поводом, дјеца су у личној изради припремила своју књигу и поклонила је библиотеци, а вртић је добио колективну чланску карту.

њиховом узрасту, коју су неуморно прегледали. Веома је здраво што се од малих ногу дјеца упознају са свијетом књиге, како би читалачке навике стекли и његовали током одрастања. Посебно им се захваљујемо на симболичном поклону, који је припремљен са много љубави и маште – поручио је он.

Директор Народне библиотеке Лазо Одовић захвалио је руководству вртића на посјети и дугогодишњој сарадњи.

Ове двије установе наставиће да његују сарадњу и пријатељске односе у будућности ради добробити наших најмлађих суграђана.

– Дјецу су највише привукле сликовнице и литература сходна

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Ј.МАРИНКОВИЋ

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

прилику да се друже са аниматорком која их је забављала и исцртавала им разне креативне мотиве на лицу – истакла је директорица Установе за културу Ирена Шућур.

Да су спремно дочекали Дјечију недјељу показали су и најмлађи. Спремили су стихове на тему дјечијих права.

Ако је са правима све чисто, Моја је обевеза света, Да другима омогућим исто Представом „Црвенкапица“ коју су одиграли глумци „Машиног позоришта“ из Београда, у Сокоцу је завршено И никоме не сметам...

ПРЕДСТАВА „ЦРВЕНКАПИЦА“

овогодишње обиљежавање Дјечије недјеље.

Глумачку екипу предводио је српски глумац, сценариста, хумориста и редитељ Саша Пантић, познат по остварењима у представама „Курсаџије“, „Полицијска станица“ и другим.

Ива

Неправди је стављена тачка, чуј ме одрасли свијете, – Ово је први пут да са овом дјечијом представом Нећу да будем играчка, гостујем у Сокоцу али слободно могу рећи да је ово моја Хоћу да будем дијете...

друга кућа. Раније сам имао прилику да овдје гостујем са представама „Курсаџије“ и „Полицијска станица“, за које се тражила карта више. Од тада често свратим у ваш град у којем ме људи сваки пут дочекају раширених руку и са осмијехом на лицу – изјавио је Саша Пантић.

– Захвалио бих се директорици Установе за културу Ирени Шућур и начелнику општине Миловану Бјелици што су нас позвали да овом представом обиљежимо завршетак овогодишње седмице која је посвећена дјеци – додао је Пантић и најавио скорији долазак у Соколац са новим представама.

Ђорђе

УН КОНВЕНЦИЈА ОБИЉЕЖАВАЊЕ Недјеље дјетета проводи се у већини европских земаља са циљем да се промовишу основни циљеви УН Конвенције о правима дјетета.

ПОКРОВИТЕЉ Покровитељ обиљежавања Дјечије недјеље била је општина Соколац.

Времеплов ТЕКСТ: БРАНКО ГАЈЕВИЋ ДАНИ ОСТВАРИВАЊА ДЈЕЧИЈИХ ПРАВА И ЖЕЉА Соколачке новине, број 155 (октобар, 2009.година)

станова за културу „Перо Косорић“ организовала је традиционалну манифестацију „Дани остваривања дјечијих права и жеља“, у оквиру које је обиљежена и Недјеља дјетета. У програму под називом „Звјездани октобар“ својим суграђанима представили су се чланови рецитаторске секције Установе за културу „Перо Косорић“ и Основне школе „Соколац“, који су извели рецитал посвећен великану српске писмености Вуку Караџићу у знак 222.

ОКТОБАР 2019.

годишњице његовог рођења. Програмска цјелина са изводима из Конвенције о правима дјетета названа је „Буквар дјечијих права“, а занимљив је био и игроказ под називом „Његов изговор“ у извођењу чланова рецитаторске секције Школе. Наступиле су и чланице Плесног клуба „Каирос“ Жељана Савић и Сузана Милидраговић. За најљепши костим на недавно организованом маскенбалу

поводом акције „Заштитимо дјецу у саобраћају“ награђен је шестогодишњи Милош Голубовић. Пригодним програмом обиљежена је „Недјеља дјетета“ и у Основној школи „Соколац“. О Конвенцији о правима дјетета соколачким основцима говорила је педагогица школе Момирка Боровчанин. Изведен је и пригодан рецитал а наступили су и чланови фолклорног ансамбла ове школе.

КУЛТУРА / ВРЕМЕПЛОВ

РЕЛИГИЈСКЕ ТЕМЕ

а би рубрика „Религијске теме“ у јубиларном издању „Соколачких новина“ била богатија, позиву за разговор о свакодневним недоумицама, љубазно се одазвао намјесник манастира Свете Тројице у Озерковићима Игуман Георгије (Станковић).

МОЛИТВА РУШИ СТЕРЕОТИПЕ И БАРИЈЕРЕ

светоотачке литературе, оваплоћавања јеванђељских идеала у Недавно сте се вратили са далеког читањем духовним размишљањем. Разговарао свакодневном животу. Молитва је живот пута. Подијелите са нама дио сам са Господом Христом, са Пресветом и само у молитви и са молитвом можемо импресија. Посјетио сам Свету Гору – мјесто које је Мајка Божија изабрала да буде њен удио у овом вијеку. До доласка на Свету Гору мислио сам да сам, углавном, у своме уму и срцу све ријешио за себе и да ништа не може да потресе темеље мога бића. Међутим, опет и опет, схватам колико ми људи лако погријешимо и колико су наши судови уски, релативни и површни. Тих десетак дана на Атону били су испуњени

Богородицом, са Светим Савом. У њиховим светим очима ништа друго нисам видио него самога себе – онаквог какав треба да будем, а какав још нисам.

На Светој Гори, као и свакодневно у манастиру, Ваши дани су испуњени молитвом. Шта представља молитва у православној вјери? Молитва представља најдубљу пројаву вјере, наде и љубави према Богу, према ближњима па, у хришћанској умјерености, и према себи. Свети Оци већ двије хиљаде година говоре о молитви. Црква дише молитвом. Па опет, све то даје само блиједу слику о томе гдје су границе молитве. Ако бисмо рекли да је молитва тајна – као што је све у Цркви једна велика тајна, Тајна Христа, Тајна Бога који је постао човјек – ни најмање не бисмо погријешили. Само, та тајна има један особит карактер. Она није тајна која остаје тајна или тајна која се колeктивно открива. Сваки човjек у своме животу, у складу са околностм које га окружују, доживљава и проживљава моливу на један посебан и увијек оригиналан начин.

Шта је молитва?

молитвом,

Молитва је причешће живота, говори св. Игњатије Брјанчанинов. Живот и молитва у хришћанском благодатноподвижничком поимању увијек иду једно уз друго. Молитва има своју форму; имамо Јутарње молитве, Вечерње, молитве за разне потребе, молитве упућене Богородици, светим. Имамо Исусову молитву. И као врхунац Литургију – молитву благодарења и причешћивања самим Христом. Дакле, постоје разне молитве, настале као плод

имати живот у изобиљу.

Која су молитвена правила? Сваки хришћанин би, по благослову свога духовника, требао да има молитвено правило. Молитвено правило су молитве које говоримо ујутру када устанемо, увече пред спавање или у току дана. Оно нам помаже да побиједимо искушења, да постанемо бољи људи, да побиједимо гријех. Лично молитвено правило уводи човјека у Литургију гдје, причешћујући се Тијелом и Крвљу Христа Господа, постаје дијете Божије. Ипак, у молитви треба бити и оригиналан. Често рутинско понављање молитава води ка формализму (што не значи да треба оставити молитвено правило), који молитву претвара у просто понављање лијепих ријечи. Молитва је разговор човјека и Бога и као таквој јој треба приступати. Без устручавања, у молитви, треба рећи Богу шта носимо на срцу. Заблагодарити Богу за сва добра која нам је дао: за живот, за породицу, за нови дан. Али му исто тако треба отворено рећи и за сумње и невјеру које прате сваког хришћанина: Господе, помози ми! Грешан сам, комликован, често сујетан и горд, оптерећен и данашњим даном, и сутрашњим. Нисам сигуран да си толико присутан у моме животу; вјера моја није толико јака и пада пред искушењима. Али, ипак, ја сам дијете твоје и упркос свој мојој грешности и палости, па и невјери, стојим пред Тобом и молим се. Ту сам и не одступам! Када се теко обратимо Богу, не као некој сили, него као живој личности која стоји пред нама, тада Бог заиста помаже и молитва даје плод.

У чему је тајна молитве? Тајна није у самој сили молитве коју човјек говори ујутру, увече или у току дана. Тајна молитве је у објекту њеног поклоњења. У једном тренутку, упркос свим животним валовима, у тренутку молитве све престаје да постоји. Нестају бриге, стрепње, стресови, страх и остаје човјек – остајем ја, остајете ви, лицем у лице са Богом, са Христом. Он стоји преда мном, гледајући ме у свој мојој грешности и маловјерности, не одступајући ни корака. Христос у моливи постаје дио моје свакодневице. Моја брига постаје Његова, мој проблем Његов проблем и све стрепње и страхове замјењује нада и радост. Молитва руши

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

све стереотипе и баријере између човјека и Бога, тако да у вријеме молитве, у нашим домовима, собама, келијама – земља постаје небо, а душа човјекова сам дом Божији.

Колики утицај има молитва на наш свакодневни живот? Живот који живимо врло је компликован. Сваког дана, сваког тренутка, сви ми, сваки човјек трпи огроман стрес: у породици, на послу, у школу, на улици; од пријатеља и ближњих, од непријатеља и оних који нас мрзе. Сав тај стрес и мука пријети да уништи човјека на два начина. Прва опасност је она које се пројављује у односу према другоме. Уколико се стрес на правилан начин не апсорбује пријети да се преобрази у агресију која смета нашем односу према ближњима. Ту долазе до изражаја свађе, конфликти који опет воде ка мржњи и на крају уништавају човјека у нама. Не заборавимо ријечи Патријарха Павла: „Будимо људи!“ Друга опасност је она која се тиче лично нас и нашег здравља. Стрес води ка појави психо-физичких (психо-соматских) болести као што је канцер, проблеми са штитном жлијездом, кардиоваскуларне болести итд. Да се све то не би десило потребно је сав тај стрес избацити из себе, а да при том не будем повријеђен ни ја ни људи око мене. Молитва ослобађа човјека од стреса. Уколико је молитва стална, редовна, даје човјеку осјећање спокоја и мира, полако откривајући Христа који стоји пред нама одузимајући и узимајући на себе све наше бриге и стресове. Просвећујући разум човјека, а молитва то чини, открива нам нове димензије у животу. Врло често искушења са којима се суочавамо имају своје моментално или скоро рјешење. Тајна је у томе што Бог не допушта ђаволу да мучи човјека преко његових сила и могућности, уводећи га у искушење које не може побиједити. Сва искушења са којима се суочавамо таква су да их можемо превазићи. Проблем је обично у томе што бирамо погрешан пут. Молитвом просвећен ум зна како да се постави према проблему, па човјек из искушења излази као побједник носећи плод борбе, који прати побједу над искушењем. Уколико се молимо, да је сав свијет против нас, побиједићемо. Побиједићемо не због силе молитве, него због Христа који молитвом војује за сваког од нас.

Какав је живот без молитве? Свакако да живот постоји са или без молитве. Без молитве, он иде својим током за свакога од нас, испуњавјући нашу свакодневицу новим садржајима, често врло непријатним и компликованим, понекад и катастрофалним, тако да, када све саберемо и одузмемо, наш живот се прије може назвати животарењем него пуноцјеним животом. Са молитвом прича је сасвим друга. Искушења су опет присутна, свакако. Међутим, сав тај животни кошмар и стрес који се перманентно таложи унутар човјековог бића, постаје благи јарам (Мт. 11,30), врло подношљив, а често и тако радосно доживљаван и очекиван.

Да ли је, поред молитве, и пост оружје против гријеха? Молитва је заједно са постом најјаче оружје које имамо против гријеха и искушења. Христос је рекао да се демонски род само

ОКТОБАР 2019.

постом и молитвом може побиједити. Свети Јован Златосути говори да су пост и молитва два крила једне птице која лети ка Царству Небеском, док свети Теофан Затворник о посту и молитви пише да су темељи врлине. Међутим, док се човјек не почне молити не може схватити о чему је причао Христос, бесједио Златоуст и писао Свети Теофан Затворник. Молитвом треба живјети.

Која је Ваша порука вјерницима? Послушајмо ријечи светог Игњатија Брјанчанинова: „Молитва је мајка свих врлина: стеци мајку! Са њом ће доћи и њена чеда у дом твоје душе, и учиниће га храмом Божијим.“ Свакодневно себи живот можете учинити љепшим изговарајући Исусову молитву: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога!“

РАЗГОВАРАЛА ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ

КЊИЖЕВНИ КУТАК

ЧИКА ЈОВА ЗМАЈ – РОДОНАЧЕЛНИК ДЈЕЧИЈЕ ПОЕЗИЈЕ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ ПРИПРЕМИЛА ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

Писао је посматрајући живот из угла дјетета

ован Јовановић Змај (1833–1904) био је српски пјесник, по занимању љекар; један од првих чланова Српског љекарског друштва, оснивач Српске књижевне задруге и члан Српске краљевске академије. Живио је и радио у Новом Саду, Београду, Загребу, Бечу, Панчеву и другим мјестима некадашње Аустроугарске монархије. Иако је по очевој жељи уписао студије права, касније се опредијелио за медицину. Поред љекарске праксе, бавио се и писањем, посебно поезије за дјецу. Оснивач је часописа за дјецу „Невен“, првог таквог

на Балкану, чиме је постао родоначелник дјечије поезије у српској књижевности. Двије најбоље збирке његових пјесама су „Ђулићи“ и „Ђулићи увеоци“, настале због личне трагедије, односно губитка жене и петоро дјеце. По мишљењу многих критичара, то су уједно најтрагичнији и најњежнији стихови српске поезије. Чика Јова највише је писао о дјеци и за дјецу. Иако дјечије, ријеч је о пјесмама високог моралног значаја са обавезном поуком. У ванвременским стиховима пропагирао је здрав начин живота и

Сунце и ветар Хвалио се ветар свуда, Уздизо се преко свега, И сунцу је пркосио Да је јачи и од њега. “Ниси јачи“ – сунце рече; “Хвалџија си ветре само!“ “Ја ти рекох да сам јачи!“ “Е, па хајд да покушамо!“ “Ви’ш путника оног доле Где корача поред Саве,

Да видимо ко ће прије Шубару му скинут с главе!“ Поче ветар дуват, али Што он већма дува, брије, Путник већма капу чува и на уши навлачи је. Затим поче сунце сјати, кад је ветар већ умино – Сунце сјало љупко, мило, А путник је капу скино.

хигијенске навике. Велики број његових шаљивих и дјечијих пјесама изашао је у два издања дјела „Певанија“ и „Друга певанија“. Због своје способности да посматра живот из угла дјетета, вјешто је придобијао најмлађу публику, која и данас ужива у стиховима и поистовјећује се са ликовима из пјесама. Змајева кућа у Сремској Каменици, у којој је живио и умро, представља непокретно културно добро и обухвата велики број експоната везаних за његов живот и рад.

Мали брата Дочепо се мали брата очевога сата, а сат је од злата па има и врата, – Aла је то лепо! А на уво кад га метне, тад се чује нека звека, сат говори: тика-така! Брата мисли: хоће млека. – Ала је то мудро!

Залио га слатким млеком неколико пути, брата мисли: сат се најо па сад зато ћути. – Ал’ се разумемо! Сад су пуни обадвоје, и сатић и брата, обадвоје сада ћуте. А кад дође тата, – Aл’ ће бити гужве!

ПРЕПОРУКА КЊИГЕ ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СОКОЛАЦ

Зизу Кордер - „Дечко лав” Чарли је дјечак који умије да прича са мачкама. Ту своју вјештину узима здраво за готово – али када његови родитељи нестану, мачке су једини пријатељи којима може да се обрати. У потрази за својим родитељима, Чарли се укрцава на невјероватни циркуски брод на путу за Париз. На броду је упознао шест поносних, прелијепих лавова којима је потребна његова помоћ. Опасност их прати а неизвјесност је испред њих и они заједно проживљавају животну авантуру.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

КУЛИНАРСКЕ МАЈСТОРИЈЕ РЕЦЕПТ ИЗ КОНОБЕ „КУМ“

ПУРА

ура је традиционално јело Романијског краја. Прави се од кукурузног брашна. Некада су домаћице кувале пуру врло често. Преливала се машћу, слатким и киселим млијеком, сиром, „торотаном“ најчеће, и домаћим кајмаком. Кувала се у котлу над огњиштем и увијек мијешала варјачом. Веома здрава и укусна, пура се припрема лако и може се конзумирати на разне начине и у комбинацији са различитим намирницама. Не садржи глутен, погодна је за све старосне доби, а кукурузно брашно има позитиван утицај на цјелокупно здравље човјека.

Угоститељско-туристички драгуљ Коноба „Кум“, са угоститељским услугама, значајан је дио укупне туристичке понуде Сокоца. Поред смјештајних капацитета, наићи ћете на гостопримство, богату и разноврсну понуду специјалитета домаће кухиње. Управо, из њихове кухиње добили смо рецепт за прављење романијске пуре.

ПУРА СА КАЈМАКОМ И ТОПЉЕНИМА СИРЕВИМА Потребно је:

- 150 гр кукурузног брашна - 30 гр кајмака - мјешавина топљених сирева (димљени, качкаваљ, горгонзола, рибанац)

Припрема: У мању посуду ставити воду да прокључа, потом усути брашно и кувати 10 минута без мијешања. У посебној посуди на путеру растопити сиреве уз додатак неутралне павлаке. Пуру умијешати и извадити у одговарајућу посуду. Прелити са умаком од сирева. Пријатно!

- 0,50 дл врхња за кување

ПРИПРЕМИЛА Ј.СТАНИШИЋ

Кестен - мирис јесени Чудесни биљни свијет

езона опадања лишћа доноси нам плод који је веома здрав и вриједан када су у питању хранљиве материје, минерали и витамини. С јесени, кестен постаје једна од најчешћих посластица и састојака јела. Као и други орашасти плодови, и кестен садржи масти, али у пуно мањој количини. Не гоји и садржи витамине који ће одлично дјеловати на организам. Здрава количина кестена на дан, како бисте могли да добијете сва његова позитивна својства, јесте 85 грама. Овај плод можете да једете скуван, печен или припремљен у чају. У било којем облику осјетићете његов занимљив укус и добити све нутритивне вриједности. Кестен има пријатан и слаткаст укус, највише се користи као десерт, а користи се и као додатак сланим јелима. Брашно од кестена се додаје у паленту, хљеб, бисквите,

ОКТОБАР 2019.

колаче, супе и сладоледе.

ЧАЈ ОД КЕСТЕНА Кестење је познато по томе што помаже код пробавних и бубрежних тегоба. Чај од кестена помаже код симптома астме и бронхитиса.

ДИВЉИ КЕСТЕН ЗА ВЕНЕ Битно је знати разликовати дивљи од домаћег кестена, јер дивљи није за јело. Без обзира на то, од њега се праве разне тинктуре и креме, јер је и он веома љековит. Дивљи кестен као лијек користи се код проблема са проширеним венама и попуцалим капиларама, код хемороида, болних менструација и увећане простате.

ДИВЉИ КЕСТЕН У РАКИЈИ Код нас се тинктура од дивљег

кестена за вене прави са ракијом. Потребно је: - 8 плодова дивљег кестена – осушеног - 1 литар јаке домаће ракије Дивљи кестен нас увесељава чак три пута годишње. Онда када се у рано прољеће почињу отварати пупољци који наговјештавају долазак топлијих дана. У мају се кестен окити цвјетајућим „свијећама” и, коначно, у јесен када с дрвета падају сјајне сјеменке – омиљене дјечије играчке. ПРИПРЕМИЛА Ј.СТАНИШИЋ

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

РАЗОНОДА

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ

ПРИПРЕМИО МИЛИВОЈЕ А. ЈАНКОВИЋ 10 11 12 13

ИС

ХР

NИ

КА

5 6 7 8 9 10 11

ИС

ИС ХР

ХР NИ

NИ КА

КА

13 14 15 16

АФОРИЗМИ • Кад већина око тебе лупета, ни твоје лупање ништа не вриједи. • Није чудо што већина (ђака) тврди да су учили, али је страшно што већина (одраслих) мисли да све зна. • Многе није требало одликовати ордењем већ пензијом. • Прошло је: „Пази шта причаш!“ Када ће проћи: „Пази шта радиш?“ • Све што стекосмо искуством Упропастисмо својим радом. • Дуга прича кратко је трајала. • Данас већина само своју бригу брине, па их брига за туђе бриге.

МИЛИВОЈЕ А. ЈАНКОВИЋ

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Водоравно 1. Солунско бојиште ( I свјетски рат); 2. Дан у седмици, + господин (енгл.); 3. Херој Светозар Драговић (погубљен у Шумарицама 1941.), + грубо сукно (тур.), + језеро у Италији; 4. Јужно-кинеска острва, + зарада, ЛД, + франц. филм. град; 5. Други и 1. самогласник, + поранити, + сусједна слова; 6. Сриједа (ек.), + пијанац, алкохоличар (рус.); 7. Калијум, + привредна грана, + минута, + ампер; 8. Звијезда у Орлу, Атаир, + главни град Корзике; 9. Иридијум, + израел. пјевачица Иштар, + 1. и 28. слово азбуке; 10. Декаграм, + заокрети, обртања, (лат.), + орган вида; 11. Спорт. новинар Радослав Симић, + суво корито у пустињи (ар), + рима, слик; 12. Било чега, + чета, + планина у Словачкој и Пољској; 13. Њутн, + Н.Ђоковић и С. Милошевић, + школа; 14. Сребро, + град у Еквадору (Лоха), + лична замјеница; 15. Језеро и држава у Африци, + звијезаа јужног неба, + љути коријен; 16. Дио атлетског борилишта, атлетска пруга;

Усправно 1. Двије лијеве притоке Дрине; 2. Публициста и политичар Кершовани , + учесник трке, + кеј, мол, док; 3. Одбојкашица Србије Сара, + поп-пјевачица Фицџералд, + астронаут Џон,+ Данило Лазовић (ин.); 4. Час, сат, + удовица, + редитељ Савин, + електрон; 5. Натријум, + закон, норма, + љековита и украсна биљка; 6. Музичка љествица, + 1. 2. и 3. слово азбуке, + грч. бог љубави; 7. Кота, + старјешина бановине, + два острва на Јадрану; 8. Посједовати, + и тако даље, + ријека у Француској; 9. Грчко слово, + козачки старјешина (мн.), + вал; 10. Република Српска Крајина, + ускок Смиљанић, + десна притока Дунава, + тона; 11. Острво, + боја за косу, + дио сложенице (прав, раван- грч.), егип. бог сунца Амон; 12. Одбојкаш Србије Петрић (капитенслика), + планина у ЦГ, + ручни рад; 13. Манастири у Србији (Лозничка и Шабачка епархија).

Времеплов

АУТОР: МИЛАНКО ВИТОМИР МАЛИ Соколачке информативне новине, број 42-43 (март 1998.године)

АКО БОГ ДА ДОГОДИНЕ И ове су нам године Понијеле и глогиње Ако Бог да и догодине Родиће нам и трњине Биће ваљда и љешника За пастира и војника Уз догладе и ограде Родиће нам и јагоде Окренем ли свој ћурак Родиће нам и шипурак Биће ваљда – боља вајда Даће и Бог – биће ваљда

ЈУБИЛАРНО ИЗДАЊЕ * БРОЈ 250

СПОРТ ОФК “ГЛАСИНАЦ 2011”

ТАБЕЛА 2.ЛИГА ФС РС - ,,ИСТОК” 2019/2020

Јесен на средини друголигашке табеле

ПОЗ

ТИМ

УТА ПОБ НЕР ПОР

ГОЛ РАЗЛИКА

БОД

ФК Леотар (Требиње)

30:6

11. колу друголигашког „Истока“ фудбалери „Гласинца 2011“ у комшијском дербију савладали су ФК „Романија“ са Пала резултатом 2:1.

ФК Дрина (Зворник)