Sokolačke novine br.228 | jul/avgust 2017. by Соколац-срце Романије

Садржај

БРОЈ 228

ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

ИЗДВАЈАМО /// ИМПРЕСУМ

ОСНИВАЧ Општина Соколац ИЗДАВАЧ Јавно предузеће “Инфо центар” Соколац Гласиначка бб, 71350 Соколац

ЗА ИЗДАВАЧА Зорица Мирјанић

Измирене обавезе према Пореској управи На шестој сједници Скупштине општине Соколац, одржаној 27.јула, усвојен је Приједлог Пословника о раду Скупштине општине Соколац, као и Извјештај о утрошку средстава кредитног задужења општине.

САРАДНИЦИ Свјетлана Рајић Свјетлана Ђурђић Славица Вукасовић Миливоје Јанковић

АКТУЕЛНОСТИ 10 Корак ближе реализацији пројекта Ревитализација Центра на Мајданима

8 Делегација општине Обреновац у посјети општини Сокоцу: Сачувати

јединство двије српске државе

Гости из Србије су посјетили Војничко спомен-гробље „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу и манастир „Соколицу” На Равној Романији.

СПОРТ 25 Атлетски митинг и Првенство Републике Српске за сениоре СПОРТ 25 Илиндан спорт фест Јелен куп “Соколац: Најбољи у футсалу “Романијапутеви” www.opstinasokolac.net

ЛЕКТОР Јадранка Јанковић КОНТАКТ Телефон 057/448-216 Факс 057/448-205 E-mail i.centar@hotmail.com ИНТЕРНЕТ АДРЕСА www.opstinasokolac.net

ИНТЕРВЈУ 12-13 Митар Пржуљ: Спроводимо активности на пољу енергетске ефикасности ИЗ ШКОЛСКИХ КЛУПА 19 Ђ.Ковачевић - Романија

ИНФОРМАТИЧКО ГРАФИЧКИ СЕКТОР Драган Реновица РЕДАКЦИЈА Јелена Маринковић Бојана Арбиња Јелена Станишић

АКТУЕЛНОСТИ 6 Пружити подршку Универзитету у Источном Сарајеву

АКТУЕЛНОСТИ 10 А.Д.“Романијапутеви“ - извођач радова на реконструкцији тунела Каловита брда

ДИРЕКТОР И ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Зорица Мирјанић

ШТАМПА СЗГР “Штампарија” Соколац

17 Прво мјесто Марку Мирићу из Новог Сада Традиционална манифестација Дан косидбе „Романија 2017“, одржана у Брезјаку надомак Сокоца, окупила је велики број косаца из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије и других крајева.

facebook.com/opstinasokolac

14-15 Развојем привреде и отварањем нових радних мјеста зауставио би се одлазак младих У рубрици Лица Романије доносимо причу са о с а м д е с е т т р о год и ш њ и м сокочанином Радом Савићем.

twitter.com/opstinasokolac

Рјешењем Министарства информација Републике Српске број: 01 -56 / 95 од 16.2.1995. године лист је уписан у регистар јавних гласила под редним бројем 93. Соколачке новине излазе једном мјесечно. Редакција Соколачких новина не одговара за садржај огласа. Ниједан текст, фотографија и илустрација не смију се ни на који начин преузимати или јавно публиковати без писмене дозволе издавача.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

УВОДНИК

ПИШЕ ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ директор и главни и одговорни уредник

Драги наши читаоци,

Као што смо и обећали, ево нас поново са вама у двоброју Соколачких новина. Сезонски пољски радови приводе се крају, сабирају утисци са путовања и већ помало жали што годишњи одмор и школси распуст прођоше као дланом о длан. За нас запослене у Инфо центру одмора није било. Радио таласима путем интернета, вијестима на сајту и уз наше новине, које смо с љубављу даровали пријатељима, као сувенир из родног краја, обишли смо и далеке свјетске дестинације. А овдје, уз температуре које су увелико прелазиле тридесети подиок, пратили смо све друштвене догађаје и консолидовали редове за нове радне изазове. Метеоролози кажу температуре у границама просјека, а ми који смо љетос радили (без клима уређаја), добро смо осјетили да су се границе помјериле. Сумњичави по природи и свикли да нам свако добро „на нос скочи“, с првим августовским пљусковима већ се припремамо за предстојећу зиму, бринемо о зимници и огреву, нагађајући колико ће зима бити оштра.

Али, прије зиме и очекиваних сметова, остаје нам да још дуго уживамо у све милијем јесењем сунцу, да се опремимо и испратимо ђаке у школу и још једном упозоримо возаче да буду опрезни и стрпљиви на оживјелим улицама када се растрче првачићи и они старији ученици са тешким ранцима на леђима. Почетком септембра очекује нас велика част и задовољство јер ћемо бити у прилици свечано дочекати достојног насљедника блаженопочившег митрополита Николаја, новоизабраног Митрополита дабробосанског, Његово Високопреосвештенство Господина Хризостома, који је 61. по реду Архијереј на трону дабробосанких митрополита од оснивања Митрополије 1220. године од стране Светог Саве. Улица Данила Ђокића, најстарија у Сокоцу, поприма ново рухо, да би 2. септембра, достојно угостила благочестиви народ који ће свечано и достојанствено дочекати Митрополита Хризостома на путу до порте храма Светог пропрока Илије. Радујући се предстојећим свечаностима, позивамо вас да у њима заједно учествујемо. До тада, срдачно вас поздрављамо.

Соколачке новине и на Малти Сви смо ми путници за својом срећом. Кренемо и идемо дуго не знајући гдје ће нас тај пут одвести. Љето је вријеме кад Романија шири своје руке и дочекује све оне који су за својом срећом отишли и просули се по свим меридијанима свијета. Душу напуне љепотом отаџбине, па поново натраг, за неком новом срећом на неком новом мјесту. Кад драги људи поново одлазе никад не знам шта им поклонити, шта им дати као талију, амајлију, сувенир који ће их сјећати на родни крај и давати снагу кад је потребно. Ја сам својим драгим путницима поклонила Соколац „упакован” у Соколачке новине. Тако су се наше новине нашле у Валети, главном граду Малте, на 35° сјеверно од екватора и 14° источно од почетног меридијана. Б.АРБИЊА

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

БРОЈ 228

Актуелности ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

Већином гласова одборника, усвојен је и Приједлог Одлуке о продаји градског грађевинског земљишта путем лицитације на локалитетима „Брезјак“, „Соколачке њиве“ и „Ћилимара“, као и Приједлог Одлуке о висини закупнине једног метра квадратног изграђеног и неизграђеног градског грађевинског земљишта на подручју општине Соколац.

– Ријеч је о продаји четири парцеле, смјештене на три локације, али у различитим зонама, због чега су и цијене различите. За три парцеле, односно градско грађевинско земљиште у трећој зони, почетна цијена износи 3 КМ. Што се тиче Одлуке о висини закупнине једног метра квадратног изграђеног и

ШЕСТА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

Измирене обавезе према Пореској управи ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

jelena.marinkovic2808@gmail.com

а сједници Скупштине општине Соколац, одржаној 27.јула, усвојен је Приједлог Пословника о раду Скупштине општине Соколац, као и Извјештај о утрошку средстава кредитног задужења општине. Према ријечима начелника општине Соколац Милована Бјелице, скупштинска већина разматра Пословник о раду Скупштине у складу са новим Законом о локалној самоуправи.

– Ускладили смо наш Пословник о раду Скупштине са новим Законом. У фебруару ове године донијели смо одлуку о кредитном задужењу од 4,5 милиона КМ, а кредит је одобрен у јулу. Од овог задужења рефинансираћемо претходне кредите у износу од 2,3 милиона са неповољном каматом за нашу локалну заједницу. Сада ће та каматна стопа износити 4,5 одсто на период од десет година, што је

повољније. Репрограмом смо измирили обавезе према Пореској управи за доприносе радника. Сад имамо увид у стаж радника, те се може утврдити који радници могу ићи у пензију. У складу са новим Законом о локалној самоуправи, мораћемо смањити број радника у Општини, али водићемо рачуна да нико не буде оштећен. Такође, измирили

ИНИЦИЈАТИВА ЗА СПОМЕНИК СТАРИНИ НОВАКУ На сједници је усвојен и захтјев о подизању споменика Старини Новаку. Локални парламент сагласан је са тиме да је ова историјска личност од великог значаја за нашу општину и простор Романије, те да ће се тај приједлог разматрати у наредном периоду. смо обавезе према добављачима и средства предвиђена за социјално угрожене категорије – рекао је Бјелица.

неизграђеног градског и грађевинског земљишта на подручју општине Соколац, она износи 1 КМ, а висина закупнине ће се плаћати на годишњем нивоу – казала је Мирјана Субашић, начелница Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове.

Општинска признања Локални парламент је једногласно усвојио Приједлог о додјели признања општине Соколац. Поводом дана и крсне славе општине Соколац – Илиндана, повеља општине Соколац је уручена дугогодишњем новинару Велемиру Елезу. Златне плакете добио је љекар Јусуф Шабановић, као и привредна друштва „Крем-комерц“ д.о.о. и „Боржуно“ д.о.о., а сребрне пчелар Зоран Батинић и Дејан Кезуновић, који је свој допринос општини Соколац дао изградњом тениских терена. У оквиру прослављања Илиндана додијељена су и признања најбољем спортисти и ученику генерације.

Издвојено 70.000 КМ за реконструкцију пута Ћаварине–Паржевићи

еф одсјека за привреду и друштвене дјелатности општине Соколац Бране Грујић, по овлаштењу начелника Милована Бјелице, у Бијељини је 27. jула потписао Споразум о сарадњи на реализацији пројеката обнове и изградње комуналне и социјалне инфраструктуре на просторима гдје www.opstinasokolac.net

живе расељена лица и повратници. Потписници Споразума су Министарство за људска права и избјеглице БиХ и представници 32 општине из Босне и Херцеговине. Према овом Споразуму општина Соколац добила је 70.000 конвертибилних марака за реализацију инфраструктурних

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

пројеката. Ова средства реализоваће се кроз пројекат Реконструкција пута у дионици од села Ћаварине до села Паржевићи на подручју општине Соколац. Кроз овај пројекат на поменутој релацији биће асфалтиран пут у дужини од једног километра. С.РАЈИЋ

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

квадратних простора – поручио је Вуковић. Проректор за науку, истраживање и развој Универзитета у Источном Сарајеву Славиша Мољевић изразио је захвалност представницима Града Источно Сарајево на подршци коју пружају овој установи.

– Универзитет је својина свих нас, без обзира на страначку припадност. Ја сам задовољан предложеним рјешењима и сугестијама. Пред нама су још два уписна рока. Сви студијски програми ће бити активни, без обзира на уписани број студената. Универзитет је показао финансијску стабилност

СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

Пружити подршку Универзитету у Источном Сарајеву ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА

bojanaarbinja02@gmail.com

а сједници Скупштине Града Источно Сарајево, одржаној 31. јула, одборници су расправљали о двадесет тачака дневног реда. Посебна пажња у расправи посвећена је садржају информације о стању на Универзитету Источно Сарајево за 2016/2017. годину, те информацији о стању студентског стандарда у установама на подручју града Источно Сарајево. ,,Задовољан сам тиме што је пословање Универзитета позитивно, упркос малим средствима која додјељује Влада Републике Српске” Градоначелник Ненад Вуковић истакао је да Град има изузетну сарадњу са Универзитетом у Источном Сарајеву, те да је посјетио ове институције како би им пружио подршку у даљем раду и развоју.

– У протеклом периоду више пута сам био у прилици да посјетим Ректорат Универзитета у Источном Сарајеву, ректора и његове сараднике те осам факултета чија се сједишта налазе на подручју Источног Сарајева. Универзитет у Источном Сарајеву је стуб опстанка и развоја овог подручја. Ми смо свјесни важности ове институције и морамо јој пружити сваку врсту помоћи. Задовољан сам тиме што је пословање Универзитета позитивно, упркос малим средствима која додјељује Влада Републике Српске и надлежно министарство. Упућујем

апел Министарству просвјете и културе да уложи више средстава, прије свега у научно-истраживачке области које су запостављене. Похвално је то што Универзитет ове године има више властитог научног кадра у својим редовима, чиме се смањио број такозваних „гостујућих“ професора – рекао је Вуковић.

Ускладити научни кадар са постојећим тржиштем рада Према Вуковићевим ријечима, Град Источно Сарајево се противи свакој иницијативи да се поједини студијски програми измјесте ван граница града, те је навео да ће Универзитет остати цјеловит.

– Подржаћемо дијалог представника Универзитета са привредницима, како би се ускладио научни кадар са постојећим тржиштем рада. И у овој области неопходна нам је подршка Министарства просвјете и културе Републике Српске. Када је ријеч о студентском стандарду, познато је да на Палама имамо нове студентске домове. Потребно је у домовима обезбиједити пратеће садржаје који су неопходни. Познато је да су у Лукавици такође потребни студентски домови и на реализацији ове идеје ћемо радити у наредном периоду. Залагаћемо се да студенти Факултета физичког васпитања и спорта привремено буду премјештени на Коран, до коначног уступања просторија у Спортскопословном центру „ПЕКИ“, у ком Универзитет посједује 2.305 метара

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО

и добро пословање и спреман је да студентима пружи највиши ниво знања које ће они понијети у своје радне организације – истакао је Мољевић.

Град ће и даље стипендирати студенте Предсједник Скупштине Града Источно Сарајево Мирослав Лучић нагласио је да Град у складу са својим могућностима помаже додјелом стипендија студентима првог, другог и трећег циклуса студија и то ће чинити и даље. Град је такође један од суфинансијера значајних научних манифестација. Пред одборницима су се нашла и питања о прикупљеној комуналној такси и накнади за коришћење комуналних добара и њиховој расподјели по општинама Града Источно Сарајево, информација о стању у области водоснабдијевања и канализационе инфраструктуре на подручју града за 2016. годину, информација о реализацији плана изградње и реконструкције регионалних, магистралних и локалних путева.

– Град има функцију координације свих општина које му припадају и значајно доприноси рјешавању свих питања везаних за добробит наших становника. Наши представници ће се трудити да сва питања и проблеме пренесу вишим инстанцама власти – истиче Лучић. Oдборници су се изјаснили и о Одлуци о додјели награда и признања Града Источно Сарајево за ову годину. ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

БРОЈ 228

ИЛИНДАН – КРСНА СЛАВА И ДАН ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

Повеља новинару Велемиру Елезу

ечерњом молитвом 1. августа почело је обиљежавање крсне славе и Дана општине Соколац. Након молитве свечана литија се кретала од Храма Светог пророка Илије до централног спомен-обиљежја, гдје је служен помен погинулим борцима са простора Сарајевско-романијске регије у Одбрамбено-отаџбинском рату. У Цркви Светог пророка Илије крсну славу је обиљежило Коло српских сестара „Преподобна Евгенија“. У наставку обиљежавања крсне славе у Парохијском дому Романијске Лазарице проглашени су најбољи спортисти општине Соколац за 2016. годину. За најуспјешнији клуб у протеклој години проглашен је Кошаркашки клуб „Соколац“; најбољи тренер је Миодраг Боровчанин – Карате клуб „Гласинац“ Соколац, а најбољи спортски радник Радивоје Чајевић. Посебна признања уручена су Драженки Гаврић, Милошу Радовићу и Здравку Арбињи. Постхумно је награђена Драгана Солдар која је била тренер у КК „Гласинац“ Соколац. Признање је уручено њеном сину. Проглашено је десет младих перспективних спортиста нашег града међу којима су: Стефан Бајагић, планинар Планинарског друштва „Гласинац“; Ђорђе Ђерић, Лука Ђурковић – КК „Гласинац“; Милош Ивановић - РК „Гласинац“; Кристијан Јововић - КК „Соколац“; Никола Марић - ОФК „Гласинац 2011”; Миле Пајић - ПК „Ника“; Никола Рајић - ФК „Соколац“; Бане Симић - КМФ „Гласинац“; Дејана Самарџија - СК „Гласинац“; Анастасија Цвијетић - ОК „Гласинац“; Бориша Цвијетић - АК „Гласинац“ и Јована Шкиљевић - ЖФК „Соколац“. Најуспјешнији спортиста општине за 2016. годину је атлетичарка Младена Петрушић, првакиња Балкана у www.opstinasokolac.net

ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА bojanaarbinja02@gmail.com

седмобоју. Награђени су и сви освајачи медаља на недавно одржаним 54. МОСИ које су одржане у Пљевљима. На Илиндан 2.августа, славске свечаности су почеле Светом литургијом у Романијској Лазарици, коју је служило свештенство и монаштво Митрополије дабробосанске. Након ломљења славског колача, одржан је пригодан културно–умјетнички програм, а потом су уручена признања заслужним појединцима. Начелник општине Соколац Милован Бјелица захвалио је свима који су помогли развоју локалне заједнице и који су дошли да увеличају славље. Дугогодишљем новинару Велемиру Елезу уручена је Повеља општине за велики допринос новинарству и комплетној слици о Сокоцу и ширем подручју Романије. Елез је 40 година радио у новинарству, а био је дописник више електронских и писаних медија у БиХ, директор и уредник „Радио Романије“ и уредник „Соколачких новина“. – Свако признање је драго, а посебно када долази из средине у којој је човјек провео свој радни вијек. Знамо да је у свом завичају тешко постићи ниво поштовања и уважавања. Имам улогу да у име добитника илинданских признања захвалим онима који су препознали наш рад и залагање за ову локалну заједницу и одабрали баш наша имена за ове награде. Дубоко сам свјестан да је овакво признање заслужио сваки становник наше општине који је часно и поштено „одрадио“ свој радни вијек истакао је Елез. Златне плакете општине уручене су:

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

предузећима „Крем-комерц“, које запошљава више од 40 радника, предузећу „Боржуно“ у којем је запослено 19 људи и шефу Клинике за општу и абдоменалну хирургију Клиничког центра Универзитета у Сарајеву Јусуфу Шабановићу, који је рођен у општини Соколац. Сребрене плакете додијељене су професионалном пчелару Зорану Батинићу из Примчића и Дејану Кезуновићу из Видрића, оснивачу Тениског клуба „Сервис винер“. Добитници златне значке наше општине су: атлетичарка Сара Лучић, најбољи студент Никола Шарац, успјешни студент Ања Бартула, ђак генерације Средњошколског центра Милица Ујић, ученик генерације Основне школе “Соколац” Андреа Бркља и Анђела Ковачевић, награђивани ученик на литерарним конкурсима. Обиљежавању крсне славе општине Соколац присуствовале су бројне званице, међу којима су били министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара БиХ Мирко Шаровић и начелници општина из састава Града Источно Сарајево. Милован Бјелица, начелник општине Соколац, је истакао да је ЕУ посредством Европске инвестиционе банке, урадила студију изводљивости за свеобухватно рјешавање проблема водоснабдијевања на подручју општине Соколац, што подразумијева уређење свих изворишта, понора и сливова, постављање филтера на извориштима и уређење система за пречишћавање отпадних вода. Поред ових обавеза, пред руководством општине су бројни други задаци у наредном периоду, чија би реализација требала да убрза привредни и економски развој општине.

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

ДЕЛЕГАЦИЈА ОПШТИНЕ ОБРЕНОВАЦ У ПОСЈЕТИ ОПШТИНИ СОКОЛАЦ

Сачувати јединство двије српске државе ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

елегација општине Обреновац, једне од општина у саставу Града Београда, посјетила је 4.јула општину Соколац. У посјети су били представници законодавне и извршне власти са предсједником општине Обреновац на челу, те представници борачких организација са истог подручја. Главни циљ скупа био је упознавање са тренутним активностима обје општине, које су већ неколико година у братским односима. Предсједник општине Обреновац Мирослав Чучковић истакао је да је од великог значаја да се сарадња између ове србијанске општине и Града Источно Сарајево одржи и подигне на виши ниво. – Сам податак да на подручју града Источно Сарајево има становника колико је половина у Обреновцу, значи да се може довести у питање одлив становништва у нашој држави са друге стране Дрине, у Републици Српској. Да не би дошло до тога, морамо конкретним мјерама да ојачамо привредну, културну, образовну и спортску сарадњу. Узимајући у обзир да се у Обреновцу производи готово половина струје у Србији, спровели смо пројекте између наше и Електропривреде Републике Српске и, конкретно, са Хидроелектраном Вишеград. Што се тиче Сокоца, у којем је примарна дрвопрерада, настојаћемо да наше приватне произвођаче

намјештаја упутимо да купују сировину за обраду са подручја ове општине – рекао је Чучковић. Он је додао да ће се сарадња са соколачком општином проширити и у другим сферама живота. – Покушаћемо да извршимо размјену учесника на културним манифестацијама између културноумјетничких друштава из Обреновца и Сокоца. Надамо се да ће соколачки фолклористи бити гости на фестивалу „Међународни сусрети у Обреновцу“. Такође, имамо у плану да у оквиру нашег пројекта који подразумијева бесплатно љетовање и зимовање ученика од првог до четвртог разреда основних школа обезбиједимо учешће једног одјељења ученика из Сокоца – казао је предсједник општине Обреновац. Гости из Србије су посјетили Војничко спомен-гробље „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу и положили вијенац. – Вијенац смо положили и поклонили се сјенама палих бораца Војске Републике Српске. Учинили смо то у име наших око 3.200 учесника из Обреновца у протеклом Одбрамбеноотаџбинском рату, од којих је њих осамнаест дало живот за слободу Српске. Жеља нам је да српска јавност буде упозната са постојањем овог „малог Солуна“, који се од 1996. године налази на Романији, као и да се жртве рата у БиХ прикажу на један праведан начин. Морају се подједнако третирати Соколац, Братунац и остала српска

мјеста страдања, као што се то чини са појединим мјестима у Федерацији БиХ, јер само на тај начин можемо сачувати јединство двије српске државе, чија ће будућност, надам се, бити без ратова – нагласио је Чучковић. Начелник општине Соколац Милован Бјелица исказао је задовољство тиме што је делегација општине Обреновац посјетила нашу локалну заједницу. – Захваљујем представницима наше братске општине Обреновац и Влади Републике Србије што одобрава овакву сарадњу. Иако смо по броју становника мала општина, гостима имамо шта да покажемо и представимо. Поред упознавања са активностима Oпштине Соколац, индустријом и природним богатствима, желимо да упутимо госте у историјски значајна дешавања, у злочине на романијском простору који су се десили у протеклом рату. Радује ме што ће сарадња између наших општина бити настављена и надам се да ће уродити плодом – казао је Бјелица. Након обиласка Војничког споменгробља „Мали Зејтинлик“, делегација општине Обреновац посјетила је манастир Светог Георгија на Равној Романији. Ове двије општине већ четири године његују братске односе који су дефинисани Повељом о братимљењу потписаном од стране начелника општине Соколац и предсједника општине Обреновац у Вишеграду 14. јула 2013. године.

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА МАНАСТИРА СВЕТОГ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА НА РАВНОЈ РОМАНИЈИ

Постхумно одликовано двадесет осам бораца ВРС

У порти манастира Светог великомученика Георгија на Равној Романији обиљежен је Дан манастира и одржана традиционална културна манифестација „Госпојинске вечери културе“, чији је организатор соколачка Установа за културу. ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА

bojanaarbinja02@gmail.com

склопу ових догађаја постхумно је одликовано 28 бораца Војске Републике Српске са простора Сарајевско–романијске регије. Одликовања је члановима породица уручио изасланик предсједника Републике Српске и предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић. – На овај начин одајемо поштовање нашим погинулим саборцима за највећу жртву коју су дали за стварање Републике Српске. Познато је да је у протеклом Одбрамбенo- отаџбинском рату страдало преко 23.000 наших бораца. Један број је одликован у рату, а Борачка организација већ трећу годину заредом подржава иницијативу да се свим страдалим борцима постхумно додијеле одликовања. Овај дан је дан туге, али и дан поноса - поручио је генерал Савчић. Одликовање за ујака Зорана Шућура преузела је Данијела Зековић. – Ово је орден за све борце, за оне који су страдали у рату и за оне који су изгубили живот послије рата. Хвала свима њима јер захваљујући њиховој жртви ми данас имамо Републику Српску. Хвала им што имамо слободу и што могу слободно да носим своје имепоручила је Зековић. Овом свечаношћу обиљежено је и седамнаест година од изградње манастира Светог великомученика Георгија на Равној Романији. Културно– умјетнички програм својом бесједом отворио је настојатељ манастира архимандрит Андреј. – Сви важни догађаји везани за наш манастир десили су се 10. и 11. августа; само освећење манастира, потом и проглашење манастира. Романија је гора o којој се вијековима пјевало и о којој се много писало. Многи су њоме www.opstinasokolac.net

ходили и пролазили, а народ овог краја подигао је манастир који краси ову древну планину. Имена страдалих која се налазе у манастиру и људи који живе на овим просторима, доприносе томе да се за Романију надалеко чује. Од свог оснивања па до данас, манастир Светог великомученика Георгија је мјесто саборовања и окупљања људи – истакао је архимандрит Андреј.

Рогатице, „Срђан Кнежевић“ Источно Сарајево, „Миленко Ђукић Чико“ из Бијељине, гуслари Миленко Дивљан из КУД „Срђан Кнежевић“, Александар Томчић из Гусларског друштва „Романија“ Соколац, чланови Драмске секције СШЦ „Василије Острошки“ Соколац, те соколачки пјесници Миланко Боровчанин Ромсок, Момир Јоловић и Радислав Ћивша.

Манастир “Соколица” печат Републике Српске

Презентација националне куњихе

Начелник општине Соколац Милован Бјелица истакао је да се сваке године на овај дан обиљежавају важни догађаји који су везани за историју српског народа и изградњу манастира Светог великомученика Георгија. – У овом Храму се налазе уписана имена страдалих војника Војске Републике Српске и он је, заједно са Војничким спомен–гробљем Мали Зејтинлик, својеврсни печат Републике Српске и симбол заједништва српског народа – поручио је Бјелица. Посјетиоци су у порти манастира имали прилику да виде занимљив културно-умјетнички програм у коме су учествовале бројне културно умјетничке групе: „Завичај“ Соколац, „Свети Василије Острошки Чудотворац“ из

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

Присутни на чувеном народном саборовању на Равној Романији имали су прилику да погледају презентацију националне кухиње и романијског меда и љекобиља. Учесници презентације били су:Коло српских сестара „Света Текла“ Пале, представници надалеко познате манифестације „Купусијада“ из Мрчајеваца, Удружење пчелара „Гласинац“ Соколац, Удружење грађана „Аурора“ Соколац и Удружење жена „Соколица“ Соколац.

Бројне званице Обиљежавању овог јубилеја присуствовали су министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, Горан Шеховац, предсједник Борачке организације „Илиџански борац“, предсједник Борачке организације Пале Михајло Парађина, градоначелник Града Бијељина Мићо Мићић, градоначелник Града Источно Сарајево Ненад Вуковић, бројни представници Града Источно Сарајево, локалних заједница, те велики број грађана и вјерника.

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

руралног развоја. Имамо огромне ресурсе свих врста који нису искориштени и зато ФАО спроводи ову стратегију како и на који начин Центар у Сокоцу може да буде самоодржив да би био покретач читаве регије. Ресурсе треба усмјерити да буду тржишно оријентисани, и да су од користи људима који живе и раде од пољопривреде - поручио је Нешковић. Директор Јавне установе Пољопривредни институт Републике Српске, Војислав Тркуља је задовољан досадашњом сарадњом са свим заинтересованим странама. – Потребно је одредити коју улогу треба да има Центар за унапређење пољопривреде у брдско–планинском НАСТАВЉЕНИ РАЗГОВОРИ О ЦЕНТРУ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ У БРДСКО–ПЛАНИНСКОМ ПОДРУЧЈУ

Корак ближе реализацији пројекта Ревитализација Центра на Мајданима ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА

bojanaarbinja02@gmail.com

ако би се разговарало о реализацији пројекта Ревитализација центра за унапређење пољопривреде у брдско-планинском подручју на Мајданима код Сокоца, 21. јула је у скупштинској сали Oпштине Соколац одржан радни састанак. Разговори су настављени на Борикама, 4. августа, а говорило се о реализацији поменутог пројекта. Радном састанку су, поред начелника општине Соколац Милована Бјелице, присуствовали Душан Нешковић, помоћник министра за пољопривреду у Министарству спољне трговине и економских односа БиХ, Војислав Тркуља, директор Јавне установе Пољопривредни институт Републике Српске, Зоран Малетић, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Владо Пијуновић, национални менаџер

Организације за храну и пољопривреду (ФАО), Славиша Мољевић, проректор за науку, истраживање и развој Универзитета у Источном Сарајеву, Јелена Влачић, стручни сарадник за пољопривреду, народни посланик Сњежана Божић,затим експерти из области пољопривреде са Пољопривредног факултета Источно Сарајево, експерти које је ангажовала Организација ФАО, те привредници овог краја. Према ријечима Душана Нешковића, помоћника министра за пољопривреду, ово је један од редовних састанака који за циљ имају да се Регионални центар за пољопривреду што прије ревитализује и да буде познат и признат, како у Босни и Херцеговини тако и у овом дијелу Балкана. – У визију о формирању овог центра, узгоју квалитетних врста сјемена, треба додати и идеју да он буде мјесто гдје ће да буде комплетан систем подршке

подручју Соколац. Постојећи Центар има дугу традицију и ово је прилика која не смије да се пропусти. Уз помоћ ФАО, он може значајно да се унаприједи и да се развија кроз три основне функције. Прва је производна функција, која подразумијева узгој високо квалитетног сјеменског кромпира, затим производња сјемена жита и производња крмног биља. Поред тога, важно је унаприједити истраживачки сегмент како би установили које су то врсте које могу обезбиједити профитабилну производњу. Трећа важна функција је укључивање образовног сектораистакао је Тркуља. Зоран Малетић, помоћник министра пољопривреде Републике Српске, истакао је да је Влада Републике Српске препознала могућности Центра када га је откупила 2014. године и дала на управљање Пољопривредном институту Републике Српске. Поручио је да ће Влада и даље пружати подршку овом пројекту

А.Д.“РОМАНИЈАПУТЕВИ“ - ИЗВОЂАЧ РАДОВА НА РЕКОНСТРУКЦИЈИ ТУНЕЛА КАЛОВИТА БРДА У ОПШТИНИ ПАЛЕ

редузеће „Романијапутеви“ Соколац изабрано је за извођача радова на реконструкцији тунела Каловита брда у општини Пале који ће трајати око два мјесеца. Пројекат се реализује у сарадњи са предузећем „Путеви РС“, а укупна вриједност инвестиције је 1.461.000 КМ. Власник фирме а.д. „Романијапутеви“ Мирко Пандуревић истиче да су у току процедуре о извођењу ових радова, те да су регулисане у складу са Законом о

Пројекат вриједан 1.461.000 КМ јавним набавкама БиХ.

Данила Ђокића у Сокоцу.

- У питању је озбиљан пројекат чији је главни циљ безбједност саобраћаја, првенствено у зимском периоду, када су путеви најугроженији. Након увиђаја на терену, сматрам да наше предузеће може да изведе радове у задатом року на задовољство свих учесника у саобраћају – рекао је Пандуревић.

- Раде се пјешачке стазе, асфалтни застор и пресвлачење постојећег пута са додатним проширењима. Битно нам је да уредимо улицу која води до Цркве Светог пророка Илије, како би све било спремно до 3. септембра, када је предвиђено устоличење новоизабраног митрополита дабробосанског Хризостома – казао је власник фирме а.д. „Романијапутеви“.

Соколачко предузеће за путеве тренутно врши радове на реконструкцији Улице

АКТУЕЛНОСТИ ИЗ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ

Он је додао да су у току преговори

ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

БРОЈ 228

како би он подстакао пољопривредни развој цијеле Сарајевско–романијске регије. Начелник општине Соколац, Милован Бјелица је истакао да се на овом пројекту ради дуже од четири године и да се након овог састанка ближи крај реализације планова и активности које је руководство спроводило у протеклом периоду. – Овом састанку претходио је низ састанака у нашој општини, као и у згради УН-а у Сарајеву у организацији ФАО, која спроводи овај пројекат. Данас смо разговарали о стратешком оквиру дјеловања Центра за унапређење пољопривреде. Сва наша дјеловања уклапају се у студију развоја пољопривредне производње Босне и Херцеговине и региона. Снажно смо подржани од стране Организације уједињених нација за исхрану и пољопривреду (ФАО) која је овај пројекат оцијенила као „топ“ пројекат у овој години. Поред производне, потребно је успоставити научно–истраживачку функцију и образовну функцију како би Центар био самоодржив. Очекујем још један до два састанка, након чега би, крајем октобра, могли да реализујемо све досадашње активности - истакао је Бјелица. Национални менаџер Организације, Владо Пијуновић истакао је да је задовољан свим идејама и приједлозима. Он сматра да ће они бити кључни у изради стратегије развоја пољопривреде читавог региона. Заједнички закључак учесника овог скупа је да Центар за унапређење пољопривреде у брдско–планинском подручју Соколац треба да буде регионални покретач развоја пољопривреде који би омогућио бржи економски напредак како Сарајевско– романијске тако и шире регије. између Скупштине општине Соколац и предузећа „Путеви РС“, у вези са изградњом пјешачке стазе односно тротоара на релацији пута Соколац– Подроманија, како би се осигурала безбједност за пјешаке који користе ту дионицу пута. Ј.МАРИНКОВИЋ Шеснаестог септембра навршава се година дана од смрти нашег драгог ЈОВАНА (МИЛОША) САВИЋА /1946. - 2016./ Вјечно ће те вољети твоји најмилији

www.opstinasokolac.net

Времеплов ПРИПРЕМИЛА: ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

Ово је један од догађаја који је обиљежио историју нашег краја. У августу мјесецу сваке године традиционално се одржава манифестација „Теби горо Романијо”. У порти манастира Светог Георгија окупља се велики број наших суграђана. Двадесет и једна година је прошла од освећења темеља манастира на Равној Романији. Данас је то мјесто састајања, народног братског дружења и радовања... Мјесто на коме се гради заједништво, његује традиција и култура наша. За ово издање наших новина, за рубрику „Времеплов“ издвојили смо писану ријеч колеге Груја Караџића, из новембра 1996.године, објављену у Соколачким информативним новинама број 27.

Свечаност на Равној Романији ОСВЕЋЕНИ ТЕМЕЉИ ЦРКВЕ СВЕТОГ ГЕОРГИЈА Да се, заиста, у Сокоцу гради за будућа времена, показује и радна победа Уз присуство великог броја мјештана, представника политичког и привредног живота општине Соколац, сусједних општина, те представника Владе и Војске Републике Српске, 17. новембра на Равној Романији освећени су темељи Цркве Светог великомученика Георгија. Након што је темељима цркве кумовао госп. Саво Тошић, прочитана је повеља са именима чланова Грађевинског одбора, а литургију са чином освећења служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански госп. Николај са више епископа и свештеника. Обраћајући се окупљеним вјерницима и бројним гостима, господин Николај је, између осталог, рекао:

„Данас ове темеље осветисмо, драга браћо и сестре, да нам се у њему и овом будућем храму наша дјеца уче ономе што је добро, а прво и изнад свега да их овдје крштавамо, да их у цркву уводимо и да кроз крштење, свето, стичу сва права и обавезе у Српској православној цркви. Осветисмо ове темеље и са надом да подижемо овај храм за све оне који ће сутра склапати своје породично гнијездо, своје бракове, да буду овдје благословени, да буду дуговјечни, да Господ непрестано бди над тим и да њихово засновано гнијездо буде црква у малом, по ријечима апостола Павла. Осветисмо темеље храма, драга браћо и сестре, да би у овај свети храм могли сви долазити и исповиједати своје гријехе. Не правимо овај свети храм да можемо рећи и ми имамо цркву, него када сутра њена звона зазвоне да се окренемо према њој и да се сјетимо имена божијег, да се кроз то звоњење сјетимо свих својих у кући живих, али исто тако и свих упокојених. Да прослављамо свеце божије, да сијечемо славске колаче, да овдје освећујемо водицу, да је свештеник ту да нас благосиља како би била десница божија увијек над нама.“ Учесницима свечаности освећења Цркве Светог великомученика Георгија на Равној Романији обратио се и предсједник Грађевинског одбора госп. Миломир Грајић, који је, поред осталог, рекао:

„Дугогодишња жеља српског народа довела је до иницијативе да се овдје гради православни храм. Од августа до сада урађен је огроман посао. У првом реду захваљујући многим донаторима успјели смо да прикупимо потребна средства. Посебно се захваљујем великом ангажовању Срба из Српског Сарајева који сада живе на овим просторима. Захваљујем се и извођачима радова – Инжињерингу из Зворника, предузећу Романија путеви и Шумском газдинству Романија. Желим да се у току зиме организујемо и прикупимо средства и да одмах на прољеће наставимо да радимо и надам се да ћемо убрзо присуствовати освећењу храма.“ Свечаност на Равној Романији настављена је народним весељем које је трајало до касно у ноћ.

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

АКТУЕЛНОСТИ / ВРЕМЕПЛОВ

ИНТЕРВЈУ

Митар Пржуљ

НАЧЕЛНИК ОДЈЕЉЕЊА ЗА ПРИВРЕДУ И ФИНАНСИЈЕ

Спроводимо активности на пољу енергетске ефикасности Спроводимо активности на пољу енергетске ефикасности, прије свега јавних објеката, затим примјена електронског регистра предузетника, додјељивање пољопривредног земљишта под закуп, пластеничка производња, набавка садница воћа... РАЗГОВАРАЛА ЗОРИЦА МИРЈАНИЋ zoricamirjanic@hotmail.com

итар Пржуљ је рођен 28. 03. 1976. године у Сокоцу. Основну школу завршио је у Кнежини, а средњу у Сокоцу. Дипломирао је 2003. године на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. У Општини Соколац радио је на мјесту самосталног стручног сарадника за студијско-аналитичке послове у периоду од 2004. до 2012. године. У периоду од 2007. до 2010. године вршио је дужност предсједника Синдикалне организације општине Соколац, а у периоду од 2006. до 2012. био је предсједник Омладинског центра Луча. На мјесто начелника Одјељења за привреду и финансије општине Соколац именован у два мандата 2012. и 2017. године. Које су надлежности начелника Одјељења за привреду и финансије? ПРЖУЉ: Поред тога што руководи Одјељењем за привреду и финансије Соколац које је дефинисано кроз двије организационе јединице које имају своје надлежности, начелник Одјељења се стара о наплати и извршењу јавних и других прихода буџета, учествује у изради нацрта и приједлога буџета Општине, заједно са Начелником

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Општине стара се о законитости, правилном и рационалном трошењу буџетских средстава, прати и предузима све радње за извршење Закона из области привреде и финансија, учествује у раду СО-е када се расправља о питањима из надлежности овог Одјељења, прати рад Шефова одсјека и рад сваког Одсјека у цјелини и координира рад са другим Одјељењима у Општинкој управи. У протеклом периоду одржано је низ састанака о реализацији пројекта Ревитализација центра за унапређење пољопривреде у брдско–планинаском подручју на Мајданима код Сокоца. Ко је све укључен у пројекат и када се може очекивати његова реализација? ПРЖУЉ: У току је израда Стратегије ревитализације Центра за унапређење пољопривреде у брдско-планинском подручју чији су носиоци: Пољопривредни Институт РС, Министарства, Општина Соколац, пољопривредни произвођачи и Пољопривредни факултет Источно Сарајево. Стратегија треба да буде коначна до почетка октобра 2017. године и обухвата: Програм за комерцијалну производњу сјемена кромпира, Програм за комерцијалну производњу житарица и крмног

биља, дефинисање могућности за истраживачке и образовне активности, потпуна санација постојећих објеката (грађевински и инсталатерски радови, вањско уређење) и набавка опреме. Документ је у фази израде а комплетан процес одвија се у организацији ФАО-а (Организација за пољопривреду и храну). ФАО организација је оформила мјешовити консултантски тим састављен од иностраних и домаћих експерата, чији су чланови Јеан Лоуис Ролот (Белгија), Славтцхо Славов (Бугарска), те Грујица Вицо и Мирјана Радовић (Универзитет у Источном Сарајеву - Пољопривредни факултет), а тим има подршку од стране ФАО канцеларије за Босну и Херцеговину смјештене у Сарајеву. Стратегија ће представљати основу за инвестиционе активности који ће се одвијати уз подршку ФАО организације и што ће за резултат имати довођење Центра у потпуно функционално стање.Центар ће својим широким спектром дјелатности имати једну од кључних улога за развој пољопривреде у брдско-планинском подручју. Комплетан процес креирања Стратегије требао би бити завршен до новембра мјесеца ове године. У току је реализација пројекта ЛОД 5 који се проводи у сарадњи са Савезом општина и градова Републике Српске, ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

БРОЈ 228

⇥

уз финансирање УНДП-а. Шта обухвата поменути пројекат и коме је намјењен? ПРЖУЉ: Регионални програм локалне демократије на Западном Балкану (РеЛОаД) проводи Развојни програм Уједињених нација (УНДП) у шест земаља. Пројекат је почео 1. фебруара 2017. године и његов циљ биће јачање партнерства између јединица локалне самоуправе и цивилног друштва у регији Западног Балкана кроз изградњу и ширење транспарентног приступа финансирања организација цивилног друштва (ОЦД) из буџета јединица локалне самоуправе, а у складу са локалним потребама. Пројекат је наставак добре праксе вишегодишњег пројекта проведеног у БиХ под називом Јачање локалне демократије - ЛОД. Укупна вриједност РеЛОаД пројекта је 10 милиона еура, а финансира га Европска унија, у износу од 8,5 милиона еура, док остатак финансирају УНДП уреди у земљама региона и партнерске јединице локалне самоуправе. До 01.09.2017. године ће бити одабрано минимално десет (10) партнерских јединица локалне самоуправе којима ће бити пружена подршка у развоју транспарентних механизама за расподјелу средстава намијењених за финансирање пројеката ОЦД-ова. Пројекат Систем даљинског гријања са когенерацијом на биомасу у Сокоцу, који је актуелан у протекле четири године, све је ближи својој реализацији. Реците нам појединости о вриједности и начину реализације пројекта? ПРЖУЉ: Први пројекат Општине Соколац, који је рађен по моделу јавноприватног партнерства, је пројекат „Реконструкције, проширења и одржавања система даљинског гријања у општини Соколац са инсталирањем когенерационог постројења на биомасу“. У општини Соколац постоји релативно мали систем даљинског гријања који

пружа услугу само једном дијелу урбаног подручја. Комплетан систем је у власништву Општине Соколац, а системом управља Јавно комунално предузеће „Соколац“. Крајњи циљ пројекта је обезбиједити боље услове боравка и рада корисника даљинског гријања, како постојећих тако и нових, који ће бити обухваћени системом даљинског гријања. Заједничким учешћем јавног и приватног сектора, како у изградњи, тако и у експлоатацији пројекта, стварају се претпоставке како за бољи квалитет услуге, тако и за њену прихватљиву цијену, што је од посебног интереса не само за партнере на пројекту, већ и за грађане, као крајње кориснике. Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) пружила је помоћ у припреми студије изводљивости и тендерске документације за пројекат проширења и обнове мреже даљинског гријања уз инсталацију когенерационог постројења, како би се обезбиједио одржив систем на бази локалне биомасе. На основу израђене Студије оправданости, Општина Соколац је добила сагласности од Владе Републике Српске, Министарства финансија и ресорно надлежних министарстава. Јавни позив за реализацију пројекта објављен је 31.05.2016. године. Четири компаније доставиле су захтјеве за учешће у предвиђеном року од којих су два понуђача испунила услове за даље учешће у тендерској процедури. По истеку рока за достављање иницијалних понуда, у коме није примљена ниједна понуда, донесена је Одлука о поништењу поступка избора приватног партнера. У сарадњи са Центром за економски, технолошки и околински развој „ЦЕТЕОР“ д.о.о. у току је анализа и припрема докумената за расписивање новог јавног позива за реализацију пројекта. Реконструкција јавног освјетљења и

унапријеђења енергетске ефикасности у систему јавног освјетљења у општини Соколац је у току. Колико је реализовано од планираног? ПРЖУЉ: Други пројекат Општине Соколац, који се ради по моделу јавно-приватног партнерства, је пројекат “Реконструкција, управљање и одржавање јавног освјетљења на територији општине Соколац”. У току је поступак избора приватног партнера и у наредних неколико дана добићемо коначне понуде. Полазиште за овај вид пројекта је чињеница да Општина Соколац има велике трошкове за енергију и одржавање јавног освјетљења, те да би се они могли значајно смањити уколико би се постојеће јавно освјетљење унаприједило новим технологијама у области освјетљења. Реконструкцијом би постигли уштеду у потрошњи електричне енергије и одржавању од 40-80% . За вријеме трајања уговора, обавеза приватног партнера је да обезбиједи финансијска и техничка средства за спровођење реконструкције јавне расвјете и да врши текуће одржавање система у уговорном периоду. Обавеза Општине Соколац, као јавног партнера, је да сноси трошкове за потрошену електричну енергију и отплаћује инвестицију приватном партнеру из остварених финансијских уштеда. Поред поменутих пројеката, које су тренутно актуелне активности у раду Одјељења за привреду и финансије? ПРЖУЉ: То су активности на пољу енергетске ефикасности, прије свега јавних објеката, затим примјена електронског регистра предузетника, додјељивање пољопривредног земљишта под закуп, пластеничка производња, набавка садница воћа, итд.

У СЉЕДЕЋЕМ БРОЈУ СОКОЛАЧКИХ НОВИНА ДОНОСИМО ИНТЕРВЈУ СА МИЛОВАНОМ БЈЕЛИЦОМ, начелником општине Соколац

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

ОСАМДЕСЕТТРОГОДИШЊИ СОКОЧАНИН

Раде Савић

СТРУЧЊАК ЗА ФИНАНСИЈЕ И ДУГОГОДИШЊИ УСПЈЕШНИ РУКОВОДИЛАЦ

РАЗВОЈЕМ ПРИВРЕДЕ И ОТВАРАЊЕМ НОВИХ РАДНИХ МЈЕСТА ЗАУСТАВИО БИ СЕ ОДЛАЗАК МЛАДИХ “МИСЛИМ ДА ЈЕ У НАШОЈ ОПШТИНИ ВЕЛИКИ БРОЈ НЕОЖЕЊЕНИХ И НЕУДАТИХ МЛАДИХ СУГРАЂАНА. АПЕЛУЈЕМ ДА СТУПАЈУ У БРАКОВЕ ШТО ВИШЕ И ДА СЕ МНОЖЕ, А НА НАДЛЕЖНЕ ДА ПОВЕДУ РАЧУНА О РАЗВОЈУ ПРИВРЕДЕ И ОБЕЗБЈЕЂЕЊУ НОВИХ РАДНИХ МЈЕСТА” ПРИПРЕМИЛА ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ jelena.marinkovic2808@gmail.com

рије нешто више од три вијека у мјесту Птич, у близини Подгорице, живио је човјек по имену Сава Дујовић. У то вријеме неријетко се дешавало да се међусобне несугласице заврше убиством. Урадивши такво дјело, из страха од освете, Сава је био приморан да напусти Црну Гору. Побјегао је и настанио се у селу Вранеши, код Соколовића. Ту се оженио, осамосталио и стекао свој посјед. Имао је три сина, које су често називали „Савини синови“, те је отуда потекла лоза Савића. Четврто кољено, потомак једног Савиног сина, је јунак наше приче - Раде Савић. Овај осамдесеттрогодишњак током свог живота остварио је успјешан и богат радни вијек. Био је стручњак за финансије, а меморија га добро служи и у позним годинама. Провео је 44 године радећи углавном на руководећим позицијама у некада изузетно успјешним фирмама на подручју општине Соколац, а једно вријеме је био и вршилац дужности гувернера Народне банке Републике Српске. Поред пословног, остварио је богат приватни живот. У мјесецу јулу ове године, прославио је 65 година брака.

Рођен у Соколовићима Раде Савић је рођен 1934.године у селу Вранеши, у центру соколачке мјесне заједнице Соколовићи. Радне навике је стекао још као дијете. Помагао је оцу на

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

имању све до почетка Другог свјетског рата, када је отишао у избјеглиштво.

- У току рата успио сам да научим да читам и пишем, а тек по завршетку рата, када сам се вратио у родно село, кренуо сам у школу. Успио сам да за три године завршим четири разреда. Познато је да је послије тог рата било мало школованих људи и да је била несташица радне снаге у државним институцијама. Одмах по завршетку та четири разреда, предсједник општине Соколовићи дошао је код мог оца тражећи да радим у општини. Пошто се радни стаж признавао тек од петнаесте године живота, у моју радну књижицу није уписано осам мјесеци, колико ме је дијелило од петнаестог рођендана. Ту сам остао три мјесеца, након чега ме по задатку шаљу да радим у Среском Народном одбору у Сокоцу. Пошто је било веома мало оспособљених за рачуноводствене послове, тадашње руководство Среза упутило ме у Брчко на књиговодствено – банкарски курс. По повратку са курса распоређен сам да радим у Среском задружном савезу у Сокоцу и са шеснаест година постао сам шеф једног одјела – казао је Раде.

,,Соколачка задруга међу најјачим у БиХ” Након тога, почео је да ради у Земљорадничкој задрузи у Соколовићима, што му је одговарало, да имање и кућа не трпе. Као шеф рачуноводства остао је у Соколовићима до 1961. године, када је прешао да ради

у Земљорадничку задругу Соколац. - Та соколачка задруга била је међу најјачим у БиХ. Било је то вријеме када су Гласиначко и Лубурић поље били засијани разним житарицама, кромпиром, а имали смо и фарму крава и оваца. Међутим, седамдесетих година долази до обједињавања пољопривредне трговине и угоститељста, када смо се укључили као посебна радна организација у УПИ Сарајево. У нашем саставу имали смо пољопривреду, прехрамбену индустрију, клаоницу, угоститељство, трговину, сарадњу са кооперантима, чиме смо покривали све потребе становништва. Ту сам радио као главни директор – присјећа се овај старина. По истеку мандата радио је као помоћник директора за немедицинске послове у Психијатријској болници Соколац. Након тога, радио је као начелник Одјељења за привреду и финансије, а био је и предсједник Извршног одбора Скупштине општине Соколац. Радни стаж је стекао и као комерцијални директор Радне организације „Романија“. Од 1988. до 1996. године обављао је посао директора службе друштвеног књиговодства (СДК), филијале у Сокоцу. - Када је почео рат, формирана је Служба за платни промет у РС. Обиман посао ме је дочекао. Почетком рата Република Српска је остала без Народне банке( СДК-а)и свих значајних државних институција. Пошто је у Сокоцу постојала филијала, добио сам задатак од тадашње Владе РС да

⇥

ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

БРОЈ 228

За добар брак потребно узајамно поштовање и брига о потомцима

формирам централу службе за платни промет, гдје ће се обављати послови Народне банке, те сам једно вријеме био вршилац дужности гувернера Народне банке РС, док није прешла у Бању Луку - испричао је Савић.

Одлазак у пензију Првог дана, мјесеца октобра, 1996. године, Раде Савић је отишао у пензију са пуне 44 године радног стажа, од којих је 42 године провео радећи на разним руководећим позицијама. Током стицања богате пословне каријере, његово образовање, а ни породични живот нису запостављени. Иако је почео да ради након само четири разреда основне школе, успио је да заврши свих осам разреда, потом средњу школу, као и први, други и трећи степен Економског факултета. Викендима и за вријеме годишњих одмора посвећивао се имању, а успио је да оснује породицу, те је ове године прославио 65 година брака.

- Оженио сам се рано, са навршених осамнаест година. Са супругом Митром стекао сам двоје дјеце, Мирослава и Снежану, а од њих смо добили четворо унучади. Од рођења нашег првог унука, сваке године, 15. јула, организујемо окупљање и славље у Соколовићима. Ове године смо имали више повода за прославу. Поред годишњице нашег брака, обиљежили смо 35 година брака нашег сина, унуков рођендан, те најрадоснији догађај који човјек може да доживи у свом животу, а то је рођење www.opstinasokolac.net

нашег првог праунука Вукашина – рекао је Савић. Он сматра да је за добар брак потребно узајамно поштовање и брига о потомцима, те је управо на таквим начелима изградио своју породицу.

- У сваком браку постоје размирице и проблеми. Не кријем да тога није било код нас, али договором се све може ријешити. Пошто смо радили супруга и ја, није било лако подизати дјецу. Међутим, увијек смо водили рачуна о њиховом одрастању и школовању, а они су то пренијели на своју дјецу, тако да се морам похвалити да су сви данас факултетски образовани. Када све саберем, задовољан сам својим животом и браком, који још увијек траје. Вријеме брзо лети, просто не могу да вјерујем да је толико година иза нас – каже наш саговорник. Данас, док троши девету деценију живота, може се похвалити меморијом која га још увијек одлично служи. Како је Рада одувијек привлачила област финансија и рачуноводства, није изненађујуће што је у ширим круговима владало мишљење да је био најбољи стручњк за финансије. Иако је одавно у пензији, никада се није у потпуности одрекао посла, тако да тренутно ради као судски вјештак за финансије. Узимајући у обзир чињеницу да је његова виталност у позним годинама на завидном нивоу, обавља послове на имању у Вранешима, гдје, како каже, воће успијева боље него у било ком дијелу општине Соколац.

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

- Моја кућа се налази на 1.105 метара надморске висине, вјероватно то доприноси добром узгоју воћа. Тренутно на нашем имању имамо шљиве, јабуке, крушке, вишње, трешње, орахе, кајсије и још много тога другог. У Вранешима је увијек било двадесет пет кућа, с тим што се број становника мијењао. Шездесетих година у селу је живјело 130 становника, али, нажалост, усљед миграција и разних немилих догађаја, данас их има само шест. Да нема развијене механизације и да је неопходна већа људска снага, све би то било запуштено – коментарише Савић.

Проблем исељавања из РС Поред тога што људи одлазе са села, он тврди да је проблем и исељавање из читаве државе, што је данак неразвијене привреде и незапослености. Сматра да је прије рата живот био много лакши и бољи у поређењу са данашњим временом. Ипак, не губи вјеру у будућност, која, како рече, остаје на младима. - Мислим да је у нашој општини велики број неожењених и неудатих младих суграђана. Апелујем да ступају у бракове што више и да се множе, а на надлежне да поведу рачуна о развоју привреде и обезбјеђењу нових радних мјеста. Само тако би се зауставио одлазак младих људи са овог простора. Ипак, треба да вјерујемо у боље сутра – за крај је поручио наш саговорник, стручњак за финансије, који оствареним пословним и породичним животом може да буде примјер свим генерацијама.

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

Друштво

“НИЈЕДНО ЉУДСКО БИЋЕ НЕ МОЖЕ ОПСТАТИ САМО, БЕЗ ДРУШТВА”

КОНЦЕРТ ГРУПЕ „ТРОПИКО БЕНД“ НА РАВНОЈ РОМАНИЈИ

Рекордан број посјетилаца ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА bojanaarbinja02@gmail.com

ао и претходних година „Госпојинске вечери културе“ окупиле су бројне учеснике који су приредили разноврстан културноумјетнички програм. Установа за културу „Перо Косорић“ Соколац потрудила се да окупи културно–умјетничка друштва са подручја Сарајевско–романијске регије. За музички садржај побринули су се

Страхиња Бартула и Немања Ђерић који су забављали публику до почетка концерта групе „Тропико бенд“. Фронтмен групе Александар Цветковић каже да су први пут на овим просторима и да су јако задовољни.

– Већ када смо снимали најаву за овај догађај пронашао сам слике манастира и замишљао како ће то изгледати. Могу рећи да нам је било јако лијепо вечерас. Раније нисмо ни знали за одржавање ове манифестације

КОНЦЕРТ ГОЦЕ ТРЖАН У СОКОЦУ

Журка за памћење jelena.marinkovic2808@gmail.com

до касно у ноћ, а низали су се како нови, тако и стари хитови.

осљедњег дана традиционалне манифестације Илиндан спорт фест Јелен куп „Соколац 2017“, 29. јула ове године, на теренима код Спортске дворане одржан је концерт популарне пјевачице Гоце Тржан. Публика је уживала у сјајној атмосфери

– Имала сам прилику да више пута пјевам пред соколачком публиком и драго ми је што сам поново ту. Могу слободно рећи, на свом сам терену. Посебно ми прија клима, осјећам се изузетно пријатно – рекла је Гоца пред почетак концерта.

ТЕКСТ ЈЕЛЕНА МАРИНКОВИЋ

П 16

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

и радо смо дошли овдје да увеличамо ово дешавање које има дугогодишњу традицију. Публика је предивна и срце нам је пуно - истакао је Цветковић. Током љета „Тропико бенд“ наступа широм региона. Како кажу након концерта на Равној Романији путују у Будву гдје остају наредних десетак дана. – Наши наступи трају од 10. јула готово свакодневно. На црногорском приморју остајемо до 10. августа. Тада се наша радна сезона завршава поручили су чланови „Тропика“. Велики је број бендова који тек граде своју музичку каријеру. Ова група је годинама на узлазној путањи. Труде се да својим наступима, пјесмама и спотовима пруже публици аутентичан доживљај, а концерт у порти манастира Светог Ђорђа на Романији то и потврђује. – Аутентичност није тешко сачувати. Са чим се родиш, то си. Не осврћемо се на то шта други раде. Ми се трудимо да дамо све од себе, како на наступима тако и на албумима. Мислим да је то кључна ствар успјеха и то наша публика препознаје. ⇥ Све Гоцине пјесме које су изашле у посљедње вријеме постигле су велики успјех, али у наредном периоду нема у плану да сними нови албум.

– Данас је музика сведена на интернет, зато се морамо прилагођавати. Једино бих могла објединити досадашње синглове на један ЦД. Музика је одавно престала да буде нешто што је тешко доступно, једноставно уђеш на интернет и преузмеш пјесму коју желиш или одгледаш спот. Морам да признам да ми не прија много та модерна технологија, али човјек мора да буде у току – истакла је пјевачица. За Гоцу Тржан сви знају још од времена када је на нашим просторима међу најпопуларнијим групама била ТАП 011, чији је члан била управо она. – Ми смо у одличним односима, редовно се састајемо. Вјероватно је то из разлога што смо бенд који је у тим временима када смо постојали, и на тим просторима, суверено владао музичком

⇥

ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

БРОЈ 228

Млађим нараштајима поручују да слиједе своје снове и да резултати неће изостати. – Момци коју су наступили прије нас то потврђују. Битно је да радите оно што волите и да дате све од себе. Недавно су објавили нову пјесму и спот „Халуцинирам“. Како кажу до краја године планирају да објаве нови, шести по реду, студијски албум.

– Материјал је већ спреман. До краја године обајвићемо још једну нову пјесму, а потом и нови албумпоручили су из „Тропика“. Отварању манифестације „Госпојинске вечери културе“ на Равној Романији присуствовали су представници друштвено-политичког и јавног живота, замјеник министра одбране БиХ Борис Јеринић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Сњежана Божић, посланик у Народној скупштини Републике Српске и предсједник Српске демократске странке Вукота Говедарица, те представници Града Источно Сарајево и локалне самоуправе.

сценом. Све што сам научила у овом послу научила сам захваљујући њима, тако да наступамо заједно кад год имамо прилику – рекла је Гоца. Досадашњу каријеру Гоце Тржан није обиљежила једна пјесма већ више њих. – Са првог албума то су „Стоперка“ и „Загрли“, након тога издвајају се „Конобарица“ и „Ни на земљи, ни на небу“. Све те пјесме, као и нови синглови, пут су којим тече моја каријера. Људи знају за мене и мој рад, али док не присуствују наступу нису ни свјесни колико мојих пјесама заправо знају и пјевају их од почетка до краја концерта – казала је она. Оно што краси ову пјевачицу јесте велика енергија, што је поново потврдила соколачкој публици. – Енергија је нешто са чиме се родиш, питање је да ли ће она да тече у „рушитељском“ или „градитељском“ правцу. Ја волим да градим – нагласила је она. www.opstinasokolac.net

ТЕКСТ БОЈАНА АРБИЊА bojanaarbinja02@gmail.com

ДАН КОСИДБЕ „РОМАНИЈА 2017“

Прво мјесто Марку Мирићу из Новог Сада Традиционална манифестација Дан косидбе „Романија 2017“, одржана у Брезјаку надомак Сокоца, окупила је велики број косаца из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије и других крајева. Фијук косе у гласиначкој равници испунио је врели јулски дан, оживио сјећања времешних Романијаца на вријеме када су косе кованице у једрим мушким рукама биле незаобилазне у припремању хране за стоку. Ручно кошење траве и чувене мобе на Романији живе стотинама година, а такмичења се организују од 1975. године. У име Организационог одбора овогодишње косидбе, присутне је поздравио Данко Вучетић, предсједник Организационог одбора. – Дан косидбе окупља све више учесника. Ово је туристичко-спортска смотра која има задатак да окупи људе и подсјети на традицију овог краја. За све учеснике обезбиједили смо вриједне награде – истакао је Вучетић. Дан косидбе „Романија 2017“ отворио је начелник општине Соколац Милован Бјелица. – Ова манифестација има дугу традицију, од 1975. године. Веома је значајна за промоцију романијског краја. Од пољопривреде су живјели наши преци. Коса је развила ове крајеве, подручје које има огромне површине пољопривредног земљишта. Косидба у Брезјаку, али и oнe на другим просторима, не дозвољавају да се та времена забораве. Људи су зарађивали косећи и тако су издржавали своја домаћинства. Ово је лијеп начин да их се присјетимо и да им се одужимо – рекао је Бјелица. Недељко Керлец из Новог Сада редовно учествује на традиционалном Дану косидбе на Романији, као и на оваквим и сличним манифестацијама у Србији, Црној Гори и Републици Српској. – Рођен сам у Шипову, а живим у Новом Саду. Радо долазим на косидбе у Републици Српској. Освајао сам бројне награде. Теже траве од романијске нема у бившој Југославији. Драго ми је што постоје овакве манифестације, да Срби не забораве своју традицију и обичаје које су им оставили очеви, дједови и прадједови – поручио је Керлец. Свој први откос откосио је петогодишњи Никола Мијатовић из Сокоца, најмлађи учесник. И ове године, међу такмичарима се нашао и најстарији косац – осамдесетогодишњи Будимир Мијатовић. Прво мјесто у појединачној конкуренцији освојио је млађани косац из Новог Сада Марко Мирић. Друго мјесто припало је дугогодишњем учеснику Саву Влачићу из Хан Пијеска, а треће још једном Ханпијешчанину – Небојши Дупљанину. Награда за најљепше покошену парцелу припала је Драгутину Мемедовићу из соколачког села Видрићи. У екипном такмичењу најбољи су били браћа Дупљанин из Хан Пијеска. Друго мјесто припало је екипи „Јањ – Нови Сад“, а треће екипи Витомира из ханпијесачког села Џимрије. Посјетиоци су имали прилику да виде и спортска такмичења у традиционалним дисциплинама. У бацању камена с рамена најбољи је био Сокочанин Марко Лубарда. Друго мјесто заузео је Никола Будеша, а треће Бојан Плакаловић. Најбољи у обарању с брвна био је Миленко Гавриловић. У потезању конопца, како се и очекивало, побиједила је екипа „Чајевић Комерц“. За културни дио програма побринули су се чланови КУД-а „Завичај“ из Сокоца, те КУД „Срђан Кнежевић“ из Источног Сарајева. Ручне радове и традиционална романијска јела представиле су чланице Удружења „Соколице“ из Сокоца. Манифестација Дан косидбе „Романија 2017” је подржана од стране Сталне радне групе за регионални рурални развој (SWG) у југоисточној Европи уз подршку GIZ-а у оквиру пројекта „Рурални развој кроз интегрисано управљање шумским и водним ресурсима“ (LEIWW). Организатор овогодишњег Дана косидбе „Романија 2017“ била је Туристичка организација општине Соколац, а покровитељи манифестације су Град Источно Сарајево и Општина Соколац.

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

ДРУШТВО

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА УСТАНКА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Делегације СУБНОР-а положиле вијенце на спомен-обиљежја потомци и грађани положили су вијенце на спомен-костурницу у Парку бораца Романије. Присутнима се овом приликом обратио предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Соколац, Миливоје Јанковић. Поводом обиљежавања 27. јула, Дана устанка народа и народности БиХ, делегације Општинског одбора СУБНОР-а Соколац, Борачке организације општине Соколац, Општинског одбора СУБНОР-а Пале,

– На данашњи дан сјећамо се борбе народа Романије за слободу и опстанак на овим просторима. Први збор романијских бораца одржан је на Чавчевом пољу, између 28. и 29. јула 1941. године, а убрзо је формиран Романијски одред. У првом оружаном

сукобу са Нијемцима погинули су: Пејо Беатовић, Грујо Караџић, Радивоје Цицмил и Саво Вуковић. Наша дужност је да их се сјећамо те да чувамо и одржавамо споменике и споменобиљежја бораца свих одбрамбеноослободилачких ратова – поручио је Јанковић. Све до Друге непријатељске офанзиве 1942. године подручја Бирча и Романије била су међу највећим слободним територијама у поробљеној Европи. Б.АРБИЊА

ЈУ “ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД” СОКОЛАЦ

Пројекат „Социјализација дјеце у Републици Српској 2017“

Центар за социјални рад Соколац већ петнаесту годину учествује у пројекту „Социјализација дјеце у Републици Српској“.

Циљеви пројекта су стварање бар дјелимично приближних услова за задовољавање развојних потреба дјеце Републике Српске, социјализација и интеграција дјеце са сметњама у развоју и дјеце из социјално угрожених породица. Један од циљева је развијање осјећаја емпатије код дјеце учесника Пројекта, њихова афирмација и подизање нивоа социјалних компетенција и упознавање са међусобним специфичностима и индивидуалним разликама кроз програмске активности и садржаје.

Према ријечима директорице Центра за социјални рад Соколац Сњежане Башевић циљне категорије дјеце су дјеца код којих је извршена процјена потреба и усмјеравање у смислу Правилника о процјени потреба и усмјеравању дјеце и омладине са сметњама у развоју, дјеца са хроничним обољењима, дјеца без родитељског старања, дјеца из структурално и функционално промијењивих породица, дјеца чији је један од родитеља (или оба) инвалид од прве до четврте категорије, дјеца демобилисаних бораца која се налазе у статусу социјалне потребе, те дјеца из вишечланих породица лошијег материјалног стања.

узраста од шест до петнаест година, и дјеца са сметњама у развоју до седамнаест година. Ова активност се већ другу годину одвија у хостелу „Ужице“ у Бечићима, општина Будва. Деветнаесторо дјеце са подручја наше општине путује 25. августа ове године и боравиће у Црној Гори десет дана. Са њима у пратњи одлазе два васпитача и један родитељ.Четворо дјеце одлази уз помоћ Борачке организације Соколацистакла је Башевић.

- Пројектом су обухваћена дјеца

Б.АРБИЊА

Влада Републике Српске је, у оквиру овог пројекта, у протеклих 17 година омогућила љетовање на јадранској обали за око 25.000 дјеце осјетљивих категорија из свих општина Српске.

УСТАНОВА ЗА ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ СОКОЛАЦ

Оспособљена нова просторија за малишане

Због велике заинтересованости за боравак малишана, у соколачком вртићу је обезбјеђена додатна просторија са комплетном новом опремом. Захваљујући подршци општине Соколац, на челу са начелником општине Милованом Бјелицом, од јесени ће у просторијама обданишта боравити 130

ДРУШТВО

малишана. Према ријечима директорице соколачког вртића Биљане Косорић, ријеч је о просторији која је кориштена за потребе Основне школе „Соколац“. - Вратили смо нашу некадашњу просторију и опремили је новим креветима, столовима, столицама, ормарима и осталом неопходном опремом. Сада имамо довољно капацитета да пружимо квалитетан боравак за 130 малишана – истакла је Косорић. Она је додала и то да се у обданиште у посљедњих неколико година редовно улажу средства да би се обновиле и уредиле просторије, а у скоријем

периоду биће и додатних радова. - Средства за уређење углавном обезбјеђујемо кроз разне пројекте и донације. Захваљујући томе, недавно смо набавили двије индустријске машине. Ријеч је о машинама за прање суђа и сушење веша, што ће нам много олакшати посао. Уз подршку општине Соколац, планирамо да обезбиједимо и индустријску машину за прање веша – рекла је директорица соколачког вртића. Као посљедица великог броја дјеце на чекању, ове године су у Установи за предшколско васпитање и образовање Соколац, примјенили упис малишана путем конкурса. Ј.МАРИНКОВИЋ

ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

БРОЈ 228

Здравље и ми

“ДУЖНОСТ ЈЕ ДА ЧУВАМО СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ, ИНАЧЕ НЕЋЕМО ИМАТИ ЗДРАВ И ЧИСТ УМ” /// ИЗ ШКОЛСКИХ КЛУПА

Разговори о здрављу

ињеница је да човек води рачуна о здрављу онда када здравље почиње да га опомиње болестима. Здрави људи обично подразумевају здравље које се подразумева као нешто што је чињеница. Та чињеница се често и злоупотребљава па неки људи своје здравље узимају здраво за готово. Доживљавају га као ресурс који је пао са неба па са њиме могу како хоће. А није тако. Шта значи чувати себе? Шта значи волети себе? Како је то у нашој култури? Шта патријархално друштво тражи у том погледу? А шта даје? Да ли волети себе значи бити себичан? Волети себе значи чувати себе,и бити свестан свог здравља и чувати га. То се једноставно подразумева код људи који здраво воле себе. Болест треба схватити као сигнал организма да нешто није у реду. Болест је борба организма са оним што га је напало, а она бива и одговор организма на поремећену равнотежу. Можемо је тумачити и као потребу организма да буде здрав на свој природан начин. То је став општег уверења и праксе познате у народу, а познате и алтернативним медицинама и мудрим докторима званичне медицине. Природа је та која лечи. Постоје самоисцелитељске снаге организма које су напросто једна врста чуда и које саме за себе раде тј. делују исцелитељски. Сам организам има те снаге. Истина је да још увек није позната права природа тих самоисцелитељских снага, али оне имају неке своје особине као што су: принцип целине, принцип жеље, воље и веровања и принцип делања. Мислим да свако од нас има неко своје, барем, мало искуство када су у питању самоисцелитељске снаге и њихово деловање. Оне често делују са медицином и докторима, а без њих је питање шта је са лечењем. Превентива (спречавање болести ), профилакса (заштита од болести) и лечење болести су три посла медицине, и народне и званичне - научне. Сва три посла су везана за самоисцелитељске снаге које су у нама. Прва два посла су посебно везана за здрав живот. Наравно да нема ни лечења без здравог живота. Шта значи живети здраво? Мислим да су наше баке које су у народу видарке и народни доктори ту да нам одмах кажу и покажу шта И како радити када је у питању здрав живот.

Аутор: Ђорђе Ковачевић 8-2

АУТОР:

Славица Вукасовић, клинички психолог

svukasovic@yahoo.com

У народима углавном постоји практично уверење које је један филозофски став о животу и које каже да је умереност најбоља. Златна средина је мудрост живљења. Упознај самога себе, а онда нађи меру. Бити умерен, одмерен, врло често важи за човека који је постојан, племенит, зна да се постави и према себи и према другоме. Три пута мери, једном сеци; старије је јутро од вечери, умерено стрпљив, промишљен, срчан, умерен у јелу, пићу, са женама, умерен у раду, умерен са људима у послу и разговору... То не значи да је он аутомат и као на дугме. То је напросто један животни став и равнотежа коју човек гаји у себи, а коју је понео од малих ногу - прво из куће. Каже се да је добро домаће васпитање најбоља припрема за живот. Човек се познаје по свом домаћем васпитању и када га има, он је обично поштован, искрено цењен, има ауторитета међу другима, а наравно, прво је за себе ауторитет - учитељ самом себи, али и ђак самом себи. Науке о домаћем васпитању су нарочито гајили стари народи који су развијали своју културу, уметност, а то је најпре грчка стара цивилизација. Свака породица има једну своју малу науку о васпитању, малу књигу, која је у неким продицама комедија, у неким фарса, у неким је пак трагедија, а у неким приручник за поуку другима.Та етика кућног васпитања, домаћи морал, негује се од настанка једног народа. У основи сви народи имају исти морал и слично домаће васпитање. Финесе и специфичности по којима се разликују ствар су културолошких и дубљих социопсихолошких и историјских разлика. У основи домаће васпитање има опште циљеве који се односе на подмладак, у смислу да млад човек буде добар човек, одговоран, душеван, радан, да поштује друге људе, да буде искрен, поштен. У ово најновије време, кућно васпитање у наше време ,можда,и у проблему, а истина јесте да шта понесеш из куће то ти бива у животу. У патријархалном друштву отац је одређен као ауторитет и глава породице, а мајка је та која је одређена за негу и одржавање породице. Симболично, и у шали, каже се да је отац глава породице, а мајка врат, па куд врат окрене ту глава гледа. Но, уистину, на мајци је садржај кућног васпитања, а на оцу границе кућног васпитања. (Свака од ових мисли може да се преточи у питање, на које потом тражимо одговор...)

Романија

Из школских клупа...

”Од колијевке па до гроба, најљепше је ђачко доба!”

сток Босне и Херцеговине. Уздиже се високо и гордо као небески див Атлас и све ми се чини да својим велом и грудима држи само небо. Посвуда, кроз много пустих камењара протежу се пашњаци , гдје пландују бројна бијела стада и чује се звонак, умилан звекет. Чобанске, дрвене фруле прате пут ка хоризонту све до пурпурног сунца, што оставља благо крвав траг. На жућкастим брежуљцима, пуним прашине и суве траве која испушта мирис срећног дјетињства оцртава се неки загонтени умор и вјетар доноси тек покоји лист. Кроз димњак скромне , старе колибице, провлачи се густ дим који лети небу под облаке. Мали пламен, топао и пријатан, што све више расте и разбуктава се, пружа велику радост уморним и гладним укућанима у вечерње позне сате. Сан хвата за очи и чека тренутак неопрезности, само да ухвати плијен, људе, и увуче их у слатки свијет снова. У дубини успаване, борове шуме у којој се осјети мирис печурака, зове и неке притајене језе чује се промукао, дубок глас вође вучјег чопора. Животиње лете, гмижу и трче склоништу, а ноћне цвјећке и лептири изводе свој романтични бал. Сова креће у свој поход, ширећи своје продорне жуте очи, пролијеће кроз ливаде нечујно и понекад за собом остави перо меко као памук. Почиње блага кишица. Вјетар излази из јаруге, гдје је дријемао и почиње да дува и носи инсекте, прашину и покоју травку. Мјесец, колијевка свих звијезда, тајанствено се смјешка и просипа сребрно, ноћно свјетло. Осјећа се као да са њега силази Миона, краљица Хаваја, што је према легенди побјегла од свог мужа на Мјесец, и ту везе облаке. Као да је сва свјетлост усмјерена ка Романији. Као да на свијету само постоји ова наша горда, тиркизна и загонетна Романија. www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Књижевни кутак

“РИЈЕЧИ ЛЕТЕ, ОНО ШТО ЈЕ НАПИСАНО ОСТАЈЕ” /// ПРЕПОРУКА КЊИГЕ

ПРИПРЕМИЛА: Свјетлана Ђурђић, ajuredi@teol.net

Видовданско духовно вече, одржано у просторијама ВУБ-а, сабрало је романијске пјеснике и госте, као и бројне поштоваоце писане ријечи у предвечерје херојског дана сваког Србина. Почело је дирљивом интерпретацијом „Црвенцвета“ и уводном бесједом оца Мирослава Вукојичића, а онда су стихови потекли. Па, идемо редом, ношени том струјом. Аћим Тодоровић, романописац и поета из Жеравица, у сликовитој поезији дочарао нам је бесједу са кнезом Лазаром и „Пред корићком јамом“:

„Из ждријела каменога мук у вјечност вјечну ниче. Сви са гробом и без гроба на распетог Христа личе“.

Видовдан Ђорђе Ковачевић, најмлађи учесник поетске вечери, дирљиво је увезао историју и вријеме у коме живимо у стиховима ‘’На Газиместану’’, Милана Ракића:

„Данас нама кажу, деци овог века, да смо недостојни историје наше, да нас је захватила западњачка река, да нам се душе опасности плаше“. Јасмина Јанковић, пјесникиња из Београда, стиховима је представила „Српкињу“:

„О, давно беше, часни кнеже ал све што је српско, још увек веже одбрамбени поклич тај, у освит зоре, на Видовдан“.

Милутин Савчић, добитник Видовданске награде 2001. и награде Министарства културе 2000. године за збирку „Кроз алеје веленачја“, публици је поклонио „Они би нас у нигдину“ и „Пјесму Хиландару“:

„И ко сва времена звона Хиландара нашем српском роду звоне непролазно, промислима Вишњег Србин с пуно дара слиједи светосавље ходећ Божјом стазом“.

Миланко Боровчанин Ромсок, поклонио је „Повратак“ а онда је загрмио:

„Не дам тебе, моја Српска Републико, због поноса и ината из принципа, због Принципа, убијеног по два пута. За памети нећу никуд преко гране земљо моја, мој бездане“.

Свјетлана Ђурђић је уз пригодан увод о Димитрију Донском и кнегињи Евдокији публици поклонила „Ланац од сувог злата“, пјесму која се налази на страницама нове збирке.

Недељко Жугић, поезијом је одао „Минут ћутања“ покојном пјеснику Славку Ђурковићу.

Саша Николић, писац епске поезије и прозе, као и житија светих у стиху, баш као „Орао лављег срца“, што је и назив његовог романа, представио се „Видовданом“:

И за крај, еклиптични стихови о нестајању Срба у ријечима:

„Због свих наших недаћа и мука, Божија нас загрлила рука, ми, небески народ смо постали и уз Бога Господа остали.“.

„Ми, неуморни од праштања, прозвани на минут ћутања“. „Не треба непријатељ, ни метафора врба, ово је колективна смрт живих Срба“. И како ништа није случајно, у току пјесниче вечери, падала је киша, сијевало, грмјело... И небо је, гласно, најављивало Видовдан.

Федерико Моћа - Три метра изнад неба

ПРЕПОРУКА КЊИГЕ ИЗ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СОКОЛАЦ

Федерико Моћа је рођен 1963.године у Риму. Сценариста, режисер и писац. Први роман “Три метра изнад неба” написао је 1992. и практично га сам издао, пошто је свуда наилазио на одбијање. Роман доживљава велику популарност међу младима и почиње у фотокопијама да кружи по школама, тако да га 2004. године поново штампа реномирани издавач. Наставак овог романа, “Желим те” излази 2006. године. На основу обје књиге Моћа пише сценарије и режира успјешне филмове. Од 2011. године Федерико Моћа је градоначелник Розела, мјеста у којем живи.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Велика прича о љубави, о младим гњевним животима који покушавају да се одвоје од тла, да корачају три метра изнад неба. Момци круже на моторима, суочавајући се са искушењима физичке издржљивости, брзине, ризика. Дјевојке се спремају да сретну мушкарца свог живота. Баби је добра ученица. Степ је насилник. Припадници су два различита свијета, али се на крају заљубљују једно у друго. Баби је непрепознатљива у очима родитеља. Степ открива стране које се убрзо уклапају у слику опасног типа, а заправо мишићи и насиље крију једну трауму, један неодмршени чвор који баца мрачну сјенку на Степов породични живот и на мрачну причу са Баби. “Три метра изнад неба” је роман о свакодневном животу, истовремено романтична комедија и реалистична драма, врло узбудљива прича о животу младих и њихових родитеља у велеграду. ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

БРОЈ 228

Религијске теме

ПРАВОСЛАВЉЕ /// ИЗ ЦРКВЕНОГ КАЛЕНДАРА

Рубрику „Религијске теме“ као и истоимену емисију коју слушате сваке недјеље од 13 часова и 30 минута на таласима „Инфо радија“, реализујемо у сарадњи са братством Црквене општине Соколац.

Дан посвећен икони Богородици Тројеручици

ГРЕГОРИЈАНСКИ КАЛЕНДАР

ПРИРЕДИО

25.јул

Давне 1998. године Црква Светог пророка Илије била је мјесто гдје је свечано дочекана икона Пресвете Богородице Тројеручице. Према љетопису ове цркве на челу са свештенством учешће у дочеку узело је преко двије хиљаде вјерника који су дошли да се помоле пред иконом и да је цјеливају.

Ђорђе Божић

извршења казне Јован је замолио да му дају одсјечену руку коју он узе и клечећи пред иконом Богородице мољаше се цијелу ноћ док га сан није савладао. Како свједочи предање, ујутру му је рука чудесно била исцјељена, а као знак захвалности Јован Дамаскин је изливену сребрну руку причврстио на икону.

Свечана литија главном соколачком улицом Цара Лазара 1998.година

Велики број вјерника на свечаној лититији у најстаријој соколачкој улици Данила Ђокића 1998.година

У посљератном периоду обнове, како на материјалном, тако и на духовном плану, ова Света икона је у нашем граду засијала попут сунца које огрије након невремена, и од тада до данас у Цркви Светог пророка Илије чува се њена копија као успомена на тај дан када смо имали част да је дочекамо. Историја иконе Тројеручице је чудесна и почиње у осмом вијеку, у граду Дамаску. У том периоду прогресивно се ширила јерес која је била против поштовања икона, а њеним покретачем сматра се цар Лав III Исавријанац. Међу свима онима који су се залагали за поштовање икона, излажући при томе богословске аргументе, био је и Јован, човјек

Након чудесног исцјељења он је постао монах у Лаври Светог Саве Освећеног, а икону је непрестано држао у својој келији. Знајући за пророчанство Светог Саве Освећеног да ће у Лавру доћи царски син, али као монах, свети Јован остави и икону у завјештање са осталим даровима. Пет вијекова касније у Лавру је дошао свети Сава Немањић и дарове који су остављени понио са собом у манастир Хиландар. Од тога периода и чудесних догађаја који су пратили ову икону, Тројеручица постаје једна од највећих драгоцјености манастира Хиландара, а вјерници већ вијековима налазе утјеху и исцјељења у брзој помоћи Мајке Божије. 28.август +++ ПОНЕДЈЕЉАК УСПЕНИЈЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА 8.септембар +++ ПЕТАК Свети мученици Адријан и Наталија

Икона Пресвете Богородице Тројеручице у храму Светог пророка Илије у Сокоцу 1998.година

честитог живота и веома образован. Јован, касније назван Дамаскин, како нам то свједочи предање, био је службеник на калифовом двору и имао је функцију представника хришћанског свијета града Дамаска. Схватајући погубност и ништавност јереси која је пријетила православном народу он се против ње борио разним писмима и посланицама, желећи да сузбије њено продирање и очува јединство вјере међу православнима. Због таквог свог става био је оклеветан код калифа, те он нареди да му се одсијече рука. Након суровог www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

11.септембар +++ ПОНЕДЈЕЉАК УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА 14.септембар +++ ЧЕТВРТАК Преподобни Симеон Столпник - Црквена Нова година 21.септембар +++ ЧЕТВРТАК РОЖДЕСТВО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - МАЛА ГОСПОЈИНА 22.септембар +++ ПЕТАК Свети праведни Јоаким и Ана 27.септембар +++ СРИЈЕДА ВОЗДВИЖЕЊЕ ЧАСНОГ КРСТА - КРСТОВДАН

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Кулинарске мајсторије

ТРАДИЦИОНАЛНА КУХИЊА РОМАНИЈСКОГ КРАЈА

Грожђе, осим што освјежава, узима се као лијек за чишћење крви, регулисање варења, уклањање масних наслага из тијела, за лијечење упалних процеса органа за варење, као и за уклањање реуматичних потешкоћа и кожних алергија. Суво воће је права ризница здравља. У њему су све хранљиве материје вишеструко концентрисане. Има завидну количину гвожђа, а и савршен је антиоксидантни коктел с витаминима Ц, Е и бета-каротеном. Зато се умјесто на омиљени слаткиш из продавнице баците на здраве грицкалице, које можете сами да направите. Потрудили смо се, поштовани читаоци, да и у овом издању Соколачких новина у рубрици “Кулинарске мајсторије” до вас прослиједимо одабране рецепте из кухиње Романијског краја. Љето погодује припремању залиха за хладне дане, па ће, надамо се, и ови рецепти пронаћи свој пут до вас. Пријатно!

Слатко од грожђа

Компот од грожђа

Сок од грожђа

Потребно је:

Грожђе бијело крупно, шећер, вода и лимун

1 кг бијелог грожђа, 1 кг црног грожђа, шећер, 2 ванилин шећера и вода

Грожђе, шећер и сок од лимуна

Припрема:

Грожђе скинути са петељки, опрати и напунити тегле. На сваку теглу ставити 2-3 кашике кашике шећера, мало ванилин шећера и налити водом. Затворити тегле и спуштати их у врелу шерпу у којој је на дно стављена крпа па додати воду до затварача и ставити да се кува. Кад прокључа, искључити и оставити док се не охлади. Потом, извадити тегле и оставити на хладном мјесту.

ПРИРЕДИЛА ЈЕЛЕНА СТАНИШИЋ jelenastanisic76@gmail.com

Грожђе опрати и добро изгњечити. Добијеном соку додати шећер и сок од лимуна па ставити да се кува. Када течност прокључа кувати још 15-так минута и сипати у чисте флаше. Флаше затворити херметичким затварачима и ставити у врућу воду да се стерилишу још 10-так минута. Извадити флаше, замотати их у дебљу крпу и оставити да преноћи. Наредног дана их ставити да до употребе стоје. На 1кг грожђа ставити двије кашике шећера и једну чајну кашику сока од лимуна. По жељи, количина шећера може да се смањи и дода мед. У том случају је размјера 1:1. Кад се отвори флаша са соком, тј. почне да се употребљава, исту чувати у фрижидеру.

СПОНЗОР

ПРИЈАТЕЉ

Грожђе опрати,ољуштити и ставити у воду да стоји 45 минута. Извадити из воде, још једном опрати и извадити сјемење. У шерпу ставити шећер, прелити га водом да се прекрије количина и кувати око 10 минута. Спустити грожђе и наставити кување. Потом додати опран и на колутове исјечен лимун. Кад је слатко кувано, покупити пјену, прекрити чистом кухињском крпом и оставити до наредног дана да стоји. Сипати у чисте стерилисане тегле, затворити целофаном и херметичким затварачима. На један килограм грожђа ставља се око 800900гр шећера зависно од киселости грожђа. Исто тако, на 1кг шећера углавном се ставља 200мл воде.

Припрема:

КАКО СЕ СУШИ ВОЋЕ Загријте рерну на 60 степени, а у међувремену послажите исјецкано воће на плех. Комадићи воћа не смију да се преклапају. Када се рерна угрије, ставите воће унутра, а врата рерне оставите мало отворена како би пара излазила. Често проверавајте воће и ротирајте плех јер се воће врло споро суши. Јабуке се осуше за осам часова, а за друго воће требаће вам и више од 12 часова. Воће је суво када из њега испари сва количина влаге односно када се смежура. Осушено воће извадите из рерне и оставите да се скроз охлади. Охлађено воће ставите у пластичне кесице, тегле или неке друге пластичне посудице. Чувајте га на сувом мјесту јер, без обзира на то што је осушено, може да се поквари. Најбоље би било да га искористите у наредних седам дана. Банане, јабуке, кајсије, брескве, вишње, грожђе, шљиве и крушке најбоље су воће за сушење. Бирајте зрело, али не презрело воће. Ако користите воће које нема добар укус, ни сушено неће бити добро. Од 12 кг свјежег добићете око 2,5 кг сувог воћа; од 1 кг свјежег воћа добићете 200 г сувог. Свијетло воће, као што су јабуке, кајсије, банане и брескве, поспите лимуновим соком прије сушења.

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

БРОЈ 228

Разонода

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ /// АФОРИЗМИ /// МАЛA ЗБИРКА ВЕЛИКИХ ПРОМИСЛИ /// СУДОКУ

ПРИРЕДИО МИЛИВОЈЕ А.ЈАНКОВИЋ

АФОРИЗМИ

Ниједан дан без записане мисли

- Ко жури ка врху пут му је све дужи и ужи, а поглед све стрмији. - Ако Ти моје ћутање ништа не казује , ни поглед не показује, онда Ти ни од моје бесједе неће помоћи. - Сада ни три НАЧЕЛА не рјешавају ништа; некада је био довољан само један ПРИНЦИП. - Дугим лутањем стекосмо огломно искуство. - Кога прегази вријеме тоганевријеме дотуче. - Највише се раширише они са уским погледима. - Док стигнемо до златне средине, многи ће остати на самом почетку.

МАЛA ЗБИРКА ВЕЛИКИХ ПРОМИСЛИ Вјера је суштина наде, а нада облик испољене вјере. (Мадам де Увамуко) Ми немао довољно религија да би се мрзили, али ни толико вјере да би смо вољели једни друге. (Џ.Шифт) У чему је права вјера? Нити у обреду, нити у жртви, већ у сједињењу с људима. (Л.Н.Толстој) Вјера је конопац на коме може да висиш, ако не желиш да се објесиш. (С.Кјеркстор) Добра је она вјера на чији рачум можеш та се шалиш. (Г.К.Черстергон) Вера човекова није друго,него отворена врата души и допуштање Богу да уђе. (Владика Н.Велимировић) Нема лепше вере од хришћанске. Срб је христов – радује се смрти ! (Авакум - ђакон београдски пева док га Турци воде на губилиште) Вјера је глава и коријен, ако је сачуваш, ма све друго изгубио, опет ћеш све стећи са већом срећом. (Ј.Златоуст) Наша вера ставља нам двоје у дужност: да гледамо преда се и крчимо пут напредку за се, да помажемонашој слабијој, немоћној, заспалој браћи. (Владика Н.Велимировић) ИС ХР NИ КА Исус Христос побјеђује

УКРШТЕНЕ РИЈЕЧИ Водоравно

1. Кошаркашица Србије, 2. Корита у Црној Гори, 3. Хришћанска врлина ■ Кошаркашица Дабовић ■ Боа, 4. Пјевачица Бекута ■ Иловача ■ Папагај, 5. Макарска ■ Шансе ■ Иридијум, 6. Ампер ■ Узвик при јуришу ■ Акт ■ Хемијско једињење, 7. Ледина, утрина ■ Неприступачан, мрзовољан, 8. Зрикави, фрљави ■ Алт ■ Индијска авио компанија ■ Енергија, 9. Шабац ■ Широка улица ■ Писац Мопасан, 10. Глумица Рас ■ Грчка сложеница (андрагогија) ■ Слијед нечега или водени, 11. Васо ■ Бања у Пиринејима ■ Држава Јужне Америке, 12. Идилично стање ■ Исток ■ Врста звијери, 13. Атлетичарка Србије.

Усправно 1. Одбојкашица Србије (Тијана), 2. Пјевачица Јорданов ■ Ријека у Индокини, 3. Глумица Блам ■ Љековита биљка (чај) ■ Област у Арабији, 4. Тенисерка Ивановић ■ Једна линија ■ Еј (енг.), 5. Јупитеров сателит ■ Школска штива ■ Авенија, 6. Тацне ■ Први самогласник ■ Глумица Беговић ■ Исток, 7. Ванилија ■ Писац Иво, 8. Група народа у Гани ( исти језик) ■ Обим ■ Просјак из Одисеје ■ Сјевер, 9. Јапанска кратка пјесма ■ Област у древној Асирији ■ Шумска управа, 10. Врше орање земље ■ Римско име Љубљане ■ Против авионска заштита, 11. Пјевачица Павловић ■ Ирска републичка армија ■ Свеска, 12.Глумица из филма “Славица” ■ Редитељ Марковић, 13. Два села на Гласинцу.

1 2 3 4 5 6

ИС

ХР

NИ

КА

7 8 9 10 11 12 13 www.opstinasokolac.net

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

Спорт

“САМО ИГРАЈ, ЗАБАВЉАЈ СЕ И УЖИВАЈ У ИГРИ”

54. МЕЂУОПШТИНСКЕ ОМЛАДИНСКЕ СПОРТСКЕ ИГРЕ „ПЉЕВЉА 2017”

Соколац други у укупном пласману општина

ТЕКСТ СВЈЕТЛАНА РАЈИЋ

svjetlana.rajic1@gmail.com

а овогодишњим 54. Међуопштинским омладинским спортским играма које су одржане у Пљевљима од 05. до 09. јула, спортисти из Сокоца остварили су одличан резултат и своју општину одвели на друго мјесто у укупном пласману, одмах иза домаћина Игара. Освојено је шеснаест медаља, од

скок увис прескочивши 178 цм, а у овој дисциплини Сокоцу је припала и бронзана медаља коју је освојила Ања Чолаковић, са прескочених 155 цм. Чолаковићева је истог дана освојила бронзу у дисциплини троскок, скочивши 11,59 метара. Златну медаљу у бацању копља освојио је Александар Лучић са резултатом од 59,21 метра, док је Ратко Ђуровић био други са резултатом од 55 метара. Анђела Ковачевић освојила је

донијеле одличја општини Соколац. Тијана је освојила злато у појединачном такмичењу борбе –61, док је Исидора била друга у појединачном такмичењу кате сениори апсолутна. Планинарке у саставу Милица Делић, Драженка Гаврић и Сњежана Боровчанин освојиле су бронзу. Успјешне су биле и дјевојке које су играле одбојку на пијеску, па су у борби за треће мјесто савладале екипу домаћина Пљеваља. Женски фудбал и ове године доноси медаљу у Соколац. Дјевојке су заузеле треће мјесто. Учешће на овогодишњим ПАРА МОСИ узели су соколачки стријелци Драган Шендер, Драженко Јанковић и Момчило Делипара. Шендер је освојио бронзу, док су Јанковић и Делипара били пети и шести. Не треба занемарити ни пласман осталих спортиста који нису освојили медаљу, али су својим резултатима донијели значајне бодове који су општину Соколац одвели на друго мјесто у укупном пласману. Поред поменутих спортова, Соколац је

Бјелица: Спортисти и спортски радници промовисали Соколац на најбољи могући начин

Начелник општине Соколац Милован Бјелица упутио је честитку свим спортистима учесницима 54. МОСИ у Пљевљима за одличне резултате које су постигли током Игара. “Ово је још један доказ да је Соколац град спорта. Нашу општину спортисти су промовисали на најбољи могући начин и побједничким духом одвели Соколац на високо друго мјесто у укупном пласману општина на МОСИ 2017. у Пљевљима. Велика је част бити суграђанин оваквој омладини. Посебне честитке желим да упутим освајачима медаља, који ће бити и награђени за своје спортске подвиге. Ово је добар увод за оно што нас чека 2019. године, када ћемо бити домаћини 56. МОСИ. Овакав успјех соколачког спорта велики је понос свих нас који живимо овдје и стога желим да се захвалим спортистима и спортским радницима који су нашу општину дигли у сами врх на 54. МОСИ у Пљевљима.” којих десет припада атлетичарима, двије каратисткињама и по једна дјевојкама које су се такмичиле у фудбалу, одбојци на пијеску и планинарству. Медаља је освојена и на ПАРА МОСИ у стрељаштву. Највећи допринос оваквом пласману општине дали су атлетичари Сокоца. Другог такмичарског дана прву медаљу за Соколац освојио је Марко Лубарда у бацању диска, и са резултатом 38,43 метра нашао се на сребрном постољу. Дан након тога, Сокочанка Сара Лучић оборила је рекорд Игара у дисциплини

СОКОЛАЧКЕ НОВИНЕ

бронзу у овој дисциплини, бацивши копље 36 метара. Александар Лучић био је успјешан и у троскоку –скочивши 14,94 метра освојио је сребро. Атлетичар Марко Лубарда, послије успјеха у бацању диска, освојио је сребро и у бацању кугле са резултатом 14,95 метара. Дјевојке које су трчале штафету 4х100 у саставу Горана Цвијетић, Ања Чолаковић, Тијана Зекић и Аница Бартула, биле су треће. Каратисткиње Тијана Драшковић и Исидора Боровчанин такође су

имао представнике и у фудбалу, стоном тенису, кошарци и одбојци. Мушка екипа стријелаца била је четврта од 16 екипа, док су жене заузеле осмо мјесто. Одбојкашице су биле шесте од 16 екипа. Кошаркаши су подбацили и нашли се на тек десетом мјесту. Стонотенисерке су биле пете, а фудбалери четврти. И на крају, могло би се рећи да су МОСИ 2017 у Пљевљима биле јако успјешне за Соколац. Поред одличних резултата спортиста, у Пљевљима је донесена и коначна одлука да ће домаћин 56. МОСИ 2019 бити општина Соколац.

ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

БРОЈ 228

АТЛЕТСКИ КЛУБ „ГЛАСИНАЦ“ СОКОЛАЦ

Атлетски митинг и Првенство Републике Српске за сениоре

тлетски клуб „Гласинац“ Соколац био је домаћин два велика такмичења која су се одржала на стадиону „Бара“ 29. јула. На окупу су се нашли бројни спортисти како из Босне и Херцеговине, тако и из земаља окружења. Предсједник Атлетског савеза Републике Српске Борислав Ђурђевић је похвалио организацију такмичења и повољне услове за такмичаре, који им омогућују да постигну што боље резултате.

– Од овог такмичења и Соколац и Атлетски савез имају велику корист. Драго ми је што смо смогли снаге да организујемо републичко такмичење за сениоре, а уједно и атлетски митинг. Наша идеја је да овај митинг прерасте у Пермит митинг Европске атлетске федерације. Од представника локалне заједнице имамо обећања да ће нам у томе помоћи, истакао је Ђурђевић.

одржати ван граница Републике Српске, тачније у Великој Кладуши, казао је Ђурђевић.

Атлетски савез је функционална организација која своје активности спроводи по плану, без обзира на мала улагања државе. – Потрудили смо се да домаћинима помогнемо у организацији митинга у складу са нашим могућностима. Кључни планови нашег Савеза односе се на реализацију такмичења до краја године, од којих је посебно значајна организација завршног такмичења у екипном кросу. Ове године крос ће се

Месуд Пезер, бацач кугле из АК „Зеница“, постигао је нови рекорд БиХ за сениоре који износи 21 метар 40 центиметара и тиме срушио 30 година стар рекорд Златана Сарачевића. Српска репрезентативка Марија Вученовић је бацила копље 58 метара и освојила прво мјесто. Од домаћих атлетичара успјешнe су биле Младена Петрушић, првакиња Балкана у седмобоју, и Сара Лучић, првакиња Балкана и шеста у скоку увис на свјетском првенсту за јуниоре у Најробију. Ове двије атлетичарке су добиле посебна признања и пехаре АК „Гласинац“, које им је уручио тренер Неђо Ђуровић. Б.АРБИЊА

ИЛИНДАН СПОРТ ФЕСТ - ЈЕЛЕН КУП „СОКОЛАЦ 2017“

Најбољи у футсалу “Романијапутеви”

организацији Клуба малог фудбала „Гласинац“, а под покровитељством општине Соколац, од 21. до 29. јула ове године, одржана је традиционална спортска манифестација Илиндан спорт фест Јелен куп „Соколац 2017“. Одиграни су турнири у одбојци, уличном баскету и футсалу,а цјелокупни наградни фонд је износио 6.000 КМ. Током девет дана, колико је трајао, овај спортски догађај привукао је око 16.000 посјетилаца.

Прво мјесто у футсалу освојили су „Романијапутеви“, испред екипе „Кафе Негро“, обје екипе из Сокоца. Најбољи у турниру у уличном баскету, били су „Голден Хендс“ из Пала, док је друго мјесто припало екипи „Давид кафе“ из Сокоца. Побједник 5. турнира у одбојци је екипа „Олимпијски центар Јахорина“ из Пала, а друго мјесто заузела је домаћа екипа

„Давид кафе“. За најбољег играча у футсалу проглашен је Стефан Тадић из Пала, најбољи кошаркаш је Мирослав Милидраг, а најбоља одбојкашица је Маја Батинић из Сокоца. Крај спортских игара обиљежен је концертом пјевачице Гоце Тржан. J.МАРИНКОВИЋ

STREET WORKOUT ТАКМИЧЕЊЕ У ДОБОЈУ

Учешће такмичара из Сокоца

treet Workout је врста тренинга, спортске дисциплине и вјештине која је својеврсна комбинација гимнастике и акробатике. Ова активност окупља све већи број чланова и на Балкану. Међу великим предностима ове активности је њена бесплатност те чињеница да се тренинзи одвијају у природи, на отвореном, независно од временских услова. Цијела прича о Street Workout-у кренула www.opstinasokolac.net

је из Америке 2010. године те је од тада сваки дан све популарнија, како међу младима, тако и међу старијима.

који су дошли из Србије, Хрватске, Македоније и многих градова из БиХ. Тако је било и ове године.

И ове године, као и претходне двије, у Добоју је организовано Street Workout такмичење. Љубитељи овог спорта, почетници и они који су имали жарку жељу да одмјере своју снагу на потпуно коректан и здрав начин, присуствовали су овом надметању. Прошлогодишњем такмичењу приступила су 72 такмичара

Из Сокоца су се такмичењу одазвали Никола Пејовић и Милан Арбиња. Како кажу задовољни су организацијом такмичења. Тренирају већ годину и по дана и ово искуство ће им помоћи како би на бољи начин унаприједили поједине такмичарске дисциплине.

facebook.com/opstinasokolac

twitter.com/opstinasokolac

Б.АРБИЊА

СПОРТ | атлетика | вјежбање

ОМЛАДИНСКИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ “ГЛАСИНАЦ 2011”

Гласинац ремијем отворио сезону

Фудбалери Гласинца у оквиру 1.кола Друге лиге Републике Српске – група „Исток“ играли су неријешено на соколачкој „Бари“ са брчанским Јединством 1:1 (0:0), док су у другом колу поражени у Војковићима од екипе Фамоса резултатом 2:0. У трећем колу соколачки друголигаш биће домаћин екипи „Будућност“ (Пилица). Играчки састав за сезону 2017/2018: Пајевић Милош, Крунић Кристијан, Пајевић Предраг, Крешталица Огњен, Николић Драган, Јокић Стефан, Живковић Никола, Вујичић Милош, Драгичевић Драган, Благојевић Марко, Пејановић Марко, Пејановић Александар, Гашевић Дарко, Јоловић Бобан, Јоловић Никола, Арбиња Стефан, Бунијевац Владан, Вујичић Марко, Мирковић Небојша, Вуковић Никола, Лиздек Марко, Нинковић Немања, Жугић Срђан, Лукић Немања.

Распоред јесењег дијела првенства Друге фудбалске лиге Републике Српске - група “исток” 2017/2018 1.коло - 12/13.август 2017. 1730 ФК “Илићка 01”

ФК “Младост” (Р)

2.коло - 19/20.август 2017. 1730 ФК “Младост” (БС)

ФК “Дрина ХЕ”

3.коло - 26/27.август 2017. 1730 ФК “Вележ”

ФК “Младост” (Р)

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Пролетер”

ФК “Вележ”

ФК “Илићка 01”

ФК “Младост” (БС)

ФК “Младост” (Г)

ФК “Будућност”

ФК “Слога јунајтед”

ФК “Младост” (Г)

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Слога јунајтед”

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Леотар”

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Будућност”

ФК “Губер”

ФК “Младост” (БС)

ФК “Младост” (Р)

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Губер”

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Фамос”

ФК “Губер”

ФК “Илићка 01”

ФК “Дрина ХЕ”

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Слога јунајтед”

ФК “Фамос”

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Леотар”

ФК “Фамос”

ФК “Дрина ХЕ”

ФК “Будућност”

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Младост” (Г)

ФК “Пролетер”

ФК “Вележ” ФК “Леотар”

4.коло - 02/03.септембар 2017. 1700 ФК “Младост” (БС)

5.коло - 09/10.септембар 2017. 1700

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Јединство” (БР)

6.коло - 16/17.септембар 2017. 1630

ФК “Младост” (Р)

ОФК “Гласинац 2011” ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Губер”

ФК “Вележ”

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Пролетер”

ФК “Будућност”

ФК “Илићка 01”

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Леотар”

ФК “Слога јунајтед”

ФК “Пролетер”

ФК “Леотар”

ФК “Будућност”

ФК “Леотар”

ФК “Младост” (Г)

ФК “Губер”

ФК “Слога јунајтед”

ФК “Дрина ХЕ”

ФК “Пролетер”

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Вележ”

ФК “Илићка 01”

ФК “Губер”

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Фамос”

ФК “Дрина ХЕ”

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Младост” (БС)

ФК “Илићка 01”

ФК “Младост” (Г)

ФК “Младост” (Р)

ФК “Младост” (Г)

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Фамос”

ФК “Младост” (БС)

ФК “Фамос”

ФК “Слога јунајтед”

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Дрина ХЕ”

ФК “Будућност”

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Вележ”

7.коло - 23/24.септембар 2017. 1600

8.коло - 30.сеп./01.окт. 2017. 1600

9.коло - 07/08.октобар 2017. 1530

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Губер”

ФК “Младост” (Р)

ФК “Дрина ХЕ”

ФК “Будућност”

ФК “Слога јунајтед”

ФК “Младост” (Г)

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Пролетер”

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Младост” (Г)

ФК “Младост” (БС)

ФК “Леотар”

ФК “Младост” (Р)

ФК “Вележ”

ФК “Младост” (Г)

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Вележ”

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Илићка 01”

ФК “Губер”

ФК “Леотар”

ОФК “Гласинац 2011”

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Слога јунајтед”

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Фамос”

ФК “Пролетер”

ФК “Вележ”

ФК “Младост” (БС)

ФК “Будућност”

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Младост” (Р)

ФК “Фамос”

ФК “Будућност”

ФК “Слога јунајтед”

ФК “Фамос”

ФК “Леотар”

ФК “Илићка 01”

ФК “Дрина ХЕ”

ФК “Пролетер”

ФК “Илићка 01”

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Дрина ХЕ”

ФК “Губер”

10.коло - 14/15.октобар 2017. 1500

11.коло - 21/22.октобар 2017. 1500

12.коло - 28/29.октобар 2017. 1430

ФК “Младост” (БС)

ФК “Слога јунајтед”

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Илићка 01”

ФК “Губер”

ФК “Будућност”

ФК “Пролетер”

ФК “Будућност”

ФК “Слога јунајтед”

ФК “Пролетер”

ФК “Јединство” (БР)

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Младост” (Г)

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Младост” (БС)

ФК “Пролетер”

ФК “Илићка 01”

ФК “Дрина ХЕ”

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Вележ”

ФК “Дрина ХЕ”

ФК “Вележ”

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Младост” (Г)

ФК “Илићка 01”

ФК “Фамос”

ФК “Младост” (Р)

ФК “Фамос”

ФК “Будућност”

ФК “Младост” (Р)

ФК “Слога јунајтед”

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Леотар”

ФК “Фамос”

ФК “Губер”

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Губер”

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Леотар”

ФК “Вележ”

ФК “Младост” (Г)

ФК “Леотар”

13.коло - 04/05.новембар 2017. 1400

14.коло - 11/12.новембар 2017. 1330

15.коло - 18/19.новембар 2017. 1300

ФК “Слога јунајтед”

ФК “Губер”

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Дрина ХЕ”

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Леотар”

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Младост” (БС)

ФК “Младост” (Р)

ФК “Пролетер”

ФК “Илићка 01”

ФК “Пролетер”

ФК “Младост” (Р)

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Будућност”

ФК “Младост” (Р)

ФК “Губер”

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Вележ”

ФК “Младост” (Г)

ФК “Јединство” (БЧ)

ФК “Јединство” (БР)

ФК “Будућност”

ФК “Илићка 01”

ФК “Слога јунајтед”

ФК “Будућност”

ФК “Вележ”

ФК “Фамос”

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Вележ”

ФК “Фамос”

ФК “Младост” (Г)

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Младост” (БС)

ФК “Губер”

ФК “Пролетер”

ФК “Слога јунајтед”

ОФК “Слога” (ГЦ)

ФК “Дрина ХЕ”

ФК “Младост” (Г)

ОФК “Гласинац 2011”

ФК “Леотар”

ФК “Младост” (БС)

СПОРТ | фудбал

ЈУЛ-АВГУСТ 2017.

БРОЈ 228

Соколачка разгледница /јул-август 2017./