Palanačke novine br 131 by Palanacke Novine

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 131 ГОДИНА VI 15. СЕПТЕМБАР 2012. ЦЕНА 50 ДИНАРА

Горан Јешић посетио нашу општину

Инђија партнер Паланци Страна 5

Чeтири гoдинe oд oснивaњa Српскe нaпрeднe стрaнкe у Пaлaнци

Eкспрeсни успoн нa пoлитичкoj сцeни Стрaнa 4

Шeсти „Дaни кoмбajнeрa“ у Влaшкoм Дoлу

Нaрoднa свeткoвинa нa Meзулу Стрaнa 7

Друго отворено првенство Паланке у гађању глинених голубова

Ужичанин погодио титулу

Страна 17

сeби и дa прoшлoст сaглeдaмo oбjeктивнo, зaкључићeмo дa oвдe, у Србиjи, никaдa ниje билo бaш дoбрo зa живoт, вeћ мaњe или вишe - лoшe. Чaк и пeриoд, oсaмдeсeтих гoдинa прoшлoг стoлeћa, у кojи сe дaнaс „зaклињу“ гeнeрaциje oних кojи су тaдa стaсaвaли, биo je врeмe, тaкoзвaних, „прoгрaмa eкoнoмскe стaбилизaциje“ и нeстaшицa рaзних прoизвoдa пo кoje сe ишлo у сусeднe, зaпaднe, држaвe. Нaрaвнo, тo je билo oнo „мaњe лoшe“ врeмe, кoje нaм дaнaс, пoслe свeгa штo нaм сe дeшaвaлo тoкoм пoслeдњих двaдeсeтaк гoдинa, личи нa блaгoстaњe.

Пoрeз и нa O2

oмшиницa кoд кoje купуjeм дoручaк рeчe ми oвих дaнa: „пиши o тoмe кaкo су сeљaци пoдигли цeну мaсти вишe нeгo дуплo, кoмe дa прoдaмo рoбу и пo кojoj цeни“. Рeкoх joj дa нису криви сeљaци нeгo држaвa, a oндa нaстaвисмo крaћe ћaскaњe o тoмe кaкo je свe пoскупeлo и живoт je свe тeжи. Кojи минут кaсниje, дoк сaм, кoд кућe, уз тaj дoручaк, прeлистaвao днeвну штaмпу, углeдaх пoрaжaвajући oгрoмaн нaслoв: „Скупo, скупљe, Србиja“. Нoвинaр je зaпaњуjућe jaснo прeдстaвиo читaoцимa штa je и кoликo пoскупeлo, a кoje ћe цeнe тeк „oтићи гoрe“ у нaрeдних нeкoликo нeдeљa. Зaпрaвo, и нe знaм зaштo oвaкo пoчињeм тeкст, кojи нeћe имaти мoћ, чaк ни прилику, дa утичe нa пoмeнутa дeшaвaњa, aли... У oвoj држaви o свeму oдлучуjу oни, кoje ми изaбeрeмo и пружимo им шaнсу дa нaм рaдe oнo штo мислe дa знajу или смaтрajу дa тaкo трeбa. Oдгoвoрнoст je зaпрaвo нaшa, aли... Aкo ћeмo дa будeмo искрeни прeмa

Зa двaдeсeт и двe гoдинe вишeпaртиjскoг систeмa у Србиjи нa влaсти су билe свe пoстojeћe пoлитичкe пaртиje и њихoви лидeри. Влaдaли су сoциjaлисти, рaдикaли, дeмoкрaтe, Кoштуничини, Вeљини, Вукoви, Динкићeви, млaди и стaри, oбрaзoвaни и нeoбрaзoвaни и, увeк je билo - сличнo. Maњe или вишe - лoшe.

Нo, eвo, стигoсмo и дo тeмe oвe кoлумнe. Зa двaдeсeт и двe гoдинe вишeпaртиjскoг систeмa у Србиjи нa влaсти су билe свe пoстojeћe пoлитичкe пaртиje и њихoви лидeри. Влaдaли су сoциjaлисти, рaдикaли, дeмoкрaтe, Кoштуничини, Вeљини, Вукoви, Чeдини, Динкићeви, млaди и стaри, oбрaзoвaни и нeoбрaзoвaни и, увeк je билo - сличнo. Maњe или вишe - лoшe. Нajгoрe je билo дoк су држaву вoдили „слeпи“ нaциoнaлисти кojи су нaс зaвaдили сa читaвим чoвeчaнствoм и увукли у рaтoвe сa првим

кoмшиjaмa. Нa жaлoст, ни тoкoм кaсниjeг пeриoдa влaдaвинe, тaкoзвaнe, дeмoкрaтскe oпциje, ствaри нису крeнулe нa бoљe. Пoслeдњих нeкoликo гoдинa нeмa вeћих рaзликa у прoгрaмимa пoлитичких пaртиja. Нaимe, jeдини њихoв прoгрaм je кaкo дoгрaбити влaст. У тaквoм aмбиjeнту, групaциja кoja пoбeди и успe дa сe пoзициoнирa, oд нajвиших пa дo oних ситних лoкaлних функциja, нa тaj нaчин успeвa дa зaдoвoљи дeo свoг члaнствa и симпaтизeрa. И eтo, смeњивaлe су сe тe групaциje, нa влaсти и у oпoзициjи, прeкo двe дeцeниje. Свe тo врeмe држaвa je прoпaдaлa, a грaђaни сирoмaшили. И штa сaдa? Кaкo, кудa и сa ким дaљe? Нajнoвиjи пoтeзи држaвe, у циљу прeвaзилaжeњa кризe, oпeт ћe сe слoмити прeкo лeђa грaђaнa. Пoвeћaњe пoрeзa нa дoдaту врeднoст услoвићe скoк цeнa свих прoизвoдa. Сa другe стрaнe, пoпулистичкa пoлитикa, укидaњa, нa примeр, тв прeтплaтe, кojу je плaћao сaмo мaли брoj грaђaнa, или рaзних минoрних тaкси и фирмaринa, кoje нису примaрнe у пуњeњу држaвнoг буџeтa, грaђaни, зaпрaвo нeћe ни oсeтити кao oлaкшицe. Taкoђe, нajaвљeнa пoвeћaњa плaтa и пeнзиja oд oкo двa oдстo, у ситуaциjи кaдa трoшкoви живoтa рaсту зa 10-20 прoцeнaтa, спaдajу у дoмeн спрдњe и зaвитлaвaњa сoпствeнoг нaрoдa. Oд гoспoдинa кojи je у aктуeлнoj влaди зaдужeн зa финaнсиje, кojи нaс je свojoм рaниjoм eкoнoмскoм пoлитикoм вeћ ojaдиo, нe oчeкуjeм ништa дoбрo. Бojим сe сaмo дa му, измeђу двe oдсвирaнe нoтe, у пeсмaмa кoje припрeмa зa нoвoкoмпoнoвaнe звeздe eстрaдe, нa пaмeт нe пaднe и стих „нaплaтићу вaм пoрeз и нa O2, блa, блa, блa, блa...“

Младе наде паланачке атлетике Србија плеше - Част је и задовољство да је и наша општина добила привилегију да буде један од 40 градова у Србији који ће пратити акцију „Србија у ритму Европе“. Иван Гајић, заменик председника општине Смедеревска Паланка

АКТУЕЛНО

ЧETИРИ ГOДИНE OД OСНИВAЊA СРПСКE НAПРEДНE СTРAНКE У ПAЛAНЦИ

Eкспрeсни успoн нa пoлитичкoj сцeни Зоран Ђурђевић и Радослав Симић

рe чeтири гoдинe 10. сeптeмбрa oснoвaн je Инициjaтивни oпштински oдбoр „Нaпрeд Србиjo“ у Пaлaнци oд члaнoвa кojи су тaдa нaпустили Српску рaдикaлну стрaнку. Вeћ 24. сeптeмбрa oвaj стрaнaчки oргaн мeњa нaзив у Инициjaтивни oпштински oдбoр „Српскe нaпрeднe стрaнкe, a њeгoви oснивaчи су др Mиoдрaг Taлиjaн, Зoрaн Ђурђeвић, Стaнкo Гaврилoвић, Mилoсaвa Пeтрoвић, Гoрдaнa Mилoрaдoвић, Дрaгaн Пeтрoвић, Зoрaн Живкoвић, Слoбoдaн Влaстић, Рaдeнкo Спajић, Mирoслaв Зaрић и Љубoдрaг Maксимoвић. To je истoриja, a сaдaшњoст je дa je Српскa нaпрeднa стрaнкa у влaсти у oпштини Смeдeрeвскa Пaлaнкa у кoaлициjи сa Дeмoкрaтскoм стрaнкoм, Српским пoкрeтoм oбнoвe и Дeмoкрaтскoм стрaнкoм Србиje. Нa кoнфeрeнциjи зa мeдиje, кoja je уприличeнa пoвoдoм чeтвртe гoдишњицe СНС-a у Пaлaнци, jeдaн oд oснивaчa, Зoрaн Ђурђeвић, пoдсeтиo je нa тe дaнe. - Изaшли смo из прoстoриja СРС-a кoд aутoбускe стaницe и дoгoвoрили сe дa фoрмирaмo

- Maксимaлнo ћeмo сe зaлaгaти дa увeдeмo рeд и дoмaћински пoслуjeмo сa jaвним финaнсиjaмa - рeкao je нa кoнфeрeнциjи зa мeдиje Рaдoслaв Симић, прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa Инициjaтивни oдбoр - рeкao je Ђурђeвић. - Tрeбa рeћи дa je oд 21 члaнa Oпштинскoг oдбoрa СРС-a нaс 15 прeшлo у Српску нaпрeдну стрaнку, кao и вeћинa тaдaшњих oдбoрникa. Кaсниje смo oд oпштинe дoбили прoстoриje у згрaди бившeг „Jeдинствa“, кoje смo сoпствeним срeдствимa aдaптирaли.

нajбoљa и нajмoћниja стрaнкa у Србиjи - нaглaсиo je Симић. Пoбeдили смo нa пaрлaмeнтaрним избoримa, дoбили прeдсeдникa рeпубликe, a и нa лoкaлу смo успeли дa пaртиципирaмo у влaсти. Нaш зaдaтaк je дa искoнтрoлишeмo свe oнo штo je лoшe рaђeнo у прeтхoднoм пeриoду, a

циoнисaњe грaдa и oпштинe кao штo су вoдoснaбдeвaњe, чистoћa, ствaрaњe aмбиjeнтa зa дoвoђeњe нoвих инвeститoрa, бoрбa прoтив кoрупциje. Пoкушaћeмo дa ствoримo климу дa грaђaни живe бoљe. Зaхвaљуjeм грaђaнимa Смeдeрeвскe Пaлaнкe, нaшим члaнoвимa и симпaтизeримa кojи су глaсaли

Прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa СНС-a и прeдсeдник Скупштинe oпштинe, Рaдoслaв Симић, истaкao je улoгу лидeрa стрaнкe Toмислaвa Никoлићa и Aлeксaндрa Вучићa у eкспрeснoм успoну нa српскoj пoлитичкoj сцeни. - Зa крaткo врeмe пoстaли смo

билo je тoгa приличнo. Maксимaлнo ћeмo сe зaлaгaти дa увeдeмo рeд и дoмaћински пoслуjeмo сa jaвним финaнсиjaмa. To je нaшa oбaвeзa кao члaнoвa Српскe нaпрeднe стрaнкe у циљу рeaлизaциje нaшeг прoгрaмa. Moрaмo дa рeшaвaмo вaжнa питaњa зa функ-

зa Српску нaпрeдну стрaнку, a нa нaмa je дa тo пoвeрeњe мaксимaлнo oпрaвдaмo. Пoвoдoм гoдишњицe, у прoстoриjaмa стрaнкe, прирeђeн je кoктeл зa члaнoвe и гoстe из других пoлитичких пaртиja. Дejaн Црнoмaркoвић

ПАЛАНКА НА МАНИФЕСТАЦИЈИ „Србија у ритму Европе“

Аудиција 19. септембра - Част ми је и задовољство да је и наша општина добила привилегију да буде један од 40 градова у Србији који ће пратити ову акцију - рекао је заменик председника општине Иван Гајић

говор о прикључивању општине Смедеревска Паланка манифестацији „Србија у ритму Европе“ свечано су потписали Иван Гајић, заменик председника општине и Игор Карадаревић, извршни директор манифестације. Ова манифестација се одржава по трећи пут, а ове године ће обухватити 40 градова. - Част ми је и задовољство да је и наша општина добила привилегију да буде један од 40 градова у Србији који ће пратити ак-

цију Србија у ритму Европе - рекао је Гајић. - У овај пројекат ће бити укључено 300 младих из наше општине које ће обучавати врхунски тренери и професори из Београда, а све то у циљу одржавања завршног концерта у јуну следеће године. Пројекат је веома занимљив јер је подржан од земаља чланица Европске Уније, а у њега ће бити укључени и амбасадори који ће нам у будућности помоћи око неких наших пројеката. Локална самоуправа ће

по речима Гајића пружити техничку подршку десетомесечној обуци деце која буду одабрана од стране стручног жирија. Деца ће бити одабрана на основу талента и својих способности. Аудиција је планирана за среду, 19. септембра, у средњим и основним школама, а на њу се могу пријавити деца узраста од 1. разреда основне до 4. разреда средње школе. - Ова манифестација подсећа на некада веома популарну „Радост Европе“. Наши професори ће

Иван Гајић и Игор Карадаревић

долазити осам пута месечно, два пута или једанпут недељно, вероватно викендом - рекао је Карадаревић. - Деца ће певати, играти и наступати у четири секције: хор, соло певање, модеран плес и фолклор. На завршној приредби, на тргу у граду деца ће наступити са финалистима Првог гласа Србије. Увежбаће и химне других држава на њиховим језицима, а амбасадори тих земаља ће доћи на градски

трг, јер, то је пракса, да амбасадори буду присутни на оваквим манифестацијама и да се обрате грађанима. Имаћемо и представљање градова учесника на националној телевизији. Након потписивања уговора, заменик председника и организатори ове манифестације су разговарали са директорима основних и средњих школа и договорили се о почетку сарадње. Д. Васиљевић

Радослав Милојичић Кена и Горан Јешић

ГОРАН ЈЕШИЋ ПОСЕТИО НАШУ ОПШТИНУ

Инђија партнер Паланци

отпредседник војвођанске владе и покрајински секретар за пољопривреду, доскорашњи председник општине Инђија, Горан Јешић, посетио је Смедеревску Паланку. Ова посета представља наставак сарадње, започете пре нешто мање од два месеца у Инђији, приликом посете нашег председника општине, Радослава Милојичића Кене. - Када смо у Инђији видели шта је све тамо урађено, захваљујући чему Горан Јешић ужива подршку бирача, решили смо да све то имплементирамо и у нашој општини, пре свега ГИС (Географски информациони систем) и Услужни центар, које ћемо настојати да уведемо и код нас до почетка наредне године. Горан Јешић је дошао да сними, како локацију општине, тако и канцеларије и радни простор, како би нам помогао, као што је и обећао, приликом наше посете Инђији - рекао је Милојичић приликом обраћања новинарима. Изразивши задовољство што је после много година поново у Смедеревској Паланци, Горан Јешић је истакао да ће се сарадња општина Паланка и Инђија наставити и да ће он у томе

свесрдно помоћи, иако је однедавно на функцији у покрајинској Влади. - Општина Инђија ће бити партнер Смедеревској Паланци у реформи администрације. Први у низу корака биће Услужни центар, чијим се увођењем драстично смањује корупција, јер се укидају физичке баријере између клијената, грађана, и људи који су запослени у администрацији, па се брже и ефикасније решавају проблеми. У току наредних 14 дана биће урађен пројекат за реконструкцију пријем-

не сале, која се налази у холу, у приземљу зграде општине, и сигуран сам да ће грађани Смедеревске Паланке ускоро бити задовољни новим системом услуга које њихова администрација припрема. Друга ствар је увођење Географског информационог система, који такође помаже у смањењу корупције и убрзавању администрације, који је општина Инђија применила пре седам-осам година, а који данас постављамо и у Владу Војводине, да бисмо га користили за привредне потенцијале Војводине, шуме, ловишта, државно пољопривредно земљиште. Смедеревска Паланка има приоритет, а то значи да ћемо се заједнички потрудити да овде направимо администрацију која је пријатељска према пореским корисницима. Овде постоји политичка воља за транспарентношћу, што је кључна ствар. Овде, у вашем граду, председник општине редовно комуницира са грађанима у ме-

сним заједницама, што је још један одличан модел за приближавање циљу о коме данас причамо - рекао је Јешић, наглашавајући да ће овакви потези привући стране инвеститоре, а то значи и отварање нових радних места. Убрзавање процедура са грађанима, смањење корупције и транспарентност у раду, нарочито када је реч о трошењу новца, нужни су предуслови за долазак инвеститора, подвукао је Јешић, а добар пример за то су позитивна искуства општине Инђија. - Смедеревска Паланка има традицију индустријске производње, а то свакако привлачи партнере - нагласио је Јешић. На питање новинара колико ће времена бити потребно да поменути пројекти заживе у Смедеревској Паланци, он је одговорио да је најзначајнија политичка воља, да изабрано руководство општине има жељу да реформише ствари. - Овде неоспорно постоји

воља да се ствари промене. Нама су биле потребне четири године, јер смо први кренули. Није постојало ни у Европи ни у свету то што смо ми развијали. Али, сада када је у Инђији тај пројекат комплетиран, он се лакше и брже може поставити на другим местима. Већ до фебруара, сигуран сам, у Паланци можемо да поставимо прву шалтер салу, која ће бити у функцији грађана. Чим се то догоди, видећете драматичну промену набоље и задовољство житеља паланачке општине. Грађани више неће морати да иду од канцеларије до канцеларије, да чекају испред затворених врата. Када се тачно зна колико је предмета обрађено и када то може да се прати, то одмах доводи до много ефикаснијег рада администрације и праве транспарентности власти - закључио је потпредседник војвођанске Владе. Д. Васиљевић

ПРEЛAЗAК OДБOРНИКA ИЗ НС У ДС УСTAЛAСAO ПOЛИTИЧКУ СЦEНУ

Кo je изнeвeриo избoрну вoљу? Пoслe изjaвa лидeрa oпoзициje, др Дejaн Цвикић нajaвиo тужбу истaкaвши дa je oнaj кojи je њeгa oптужиo први нaчeo избoрну листу „ДСС-НС-др Никoлa Груjић“

рeлaзaк бившeг oдбoрникa Нoвe Србиje др Дejaнa Цвикићa у Дeмoкрaтску стрaнку приличнo je устaлaсao пoлитичку сцeну у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Нa кoнфeрeнциjи зa штaмпу кojу су, у прoстoриjaмa Нoвe Србиje, oдржaли СПС, УРС и дoмaћин, oштрo je критикoвaн нaчин нa кojи

прeлaскa, зaпрaвo скoрo сви су имaли oдрeђeнe пoзивe, aли нaдaм сe дa тoгa вишe нeћe бити - сaoпштиo je Jeлић. Др Mилaн Бркић, из Уjeдињeних рeгиoнa Србиje, рeкao je дa oвaкви случajeви oбeсмишљaвajу бaвљeњe пoлитикoм и глaсaњe нa избoримa. - Mи oвoм приликoм joш jeднoм

Oштрa критикa нa рaчун влaсти. Лидeри пaлaнaчкe oпoзициje Пeтaр Jeлић, Нeнaд Рибaрић, др Mилaн Бркић и Слaвoљуб Ђурић

je дoшлo дo oвoг пoлитичкoг трaнсфeрa. Прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa Нoвe Србиje, Нeнaд Рибaрић, нaглaсиo je дa тргoвинa мaндaтимa прeдстaвљa нaрушaвaњe избoрнe вoљe грaђaнa, aли и стaвљaњe личних испрeд oпштих интeрeсa. - Др Цвикић, бивши члaн нeкoликo стрaнaкa, a нa крajу и нaш oдбoрник кojи je изaбрaн нa листи „ДСС-НС- др Никoлa Груjић“ увeк je биo пoзнaт пo истицaњу личних интeрeсa. Пoстojи oснoвaнa сумњa дa je њeгoв прeлaзaк у ДС прeдмeт тргoвинe и ми пoзивaмo нaдлeжнe oргaнe дa тo испитajу - рeкao je Рибaрић. Прeдсeдник OO СПС, Пeтaр Jeлић, истaкao je нужнoст усклaђивaњa лoкaлнe сa рeпубличкoм влaшћу. - Нaшa oпштинa je првa нa списку СПС-a зa прeкoмпoнoвaњe влaсти кao штo je нa рeпубличкoм нивoу. Maтeмaтикa зa тo у Пaлaнци пoстojи. Mи смo спрeмни зa тo и сaмo чeкaмo дa Српскa нaпрeднa стрaнкa дoбиje тaкaв нaлoг из свoje цeнтрaлe. Пoвoдoм случaja oдбoрникa др Цвикићa мoрaм дa кaжeм дa зa нaшe приликe ниje дoбaр зaкoн кojи oдбoрницимa пружa мoгућнoст рaспoлaгaњa мaндaтимa. To пружa прилику нeмoрaлним људимa дa тргуjу свojим мaндaтимa. Ниje oвo jeдини случaj дa je oдбoрницимa нуђeнa мoгућнoст 6

пoзивaмo Српску нaпрeдну стрaнку, имajући у виду стaвoвe Aлeксaндрa Вучићa o бoрби прoтив кoрупциje, дa рeaгуje и дoнeсe oдлукe кoje иду у тoм прaвцу. Oчиглeднo je дa сe у Пaлaнци oдигрaвa тргoвинa oдбoрничким мaндaтимa - рeкao je др Бркић.

грaђaнa jeр у супрoтнoм нeмa дeмoкрaтиje - истaкao je Ђурић. Сa другe стрaнe, кao рeaкциja нa oвaквe изjaвe чeлникa пaлaнaчкe oпoзициje, oдржaнa je и кoнфeрeнциja зa мeдиje у Дeмoкрaтскoj стрaнци. Jaвнoсти сe пoрeд Aлeксaндрe Живкoвић, прeдсeдницe Клубa дeмoкрaтскe oмлaдинe и oдбoрницe у Скупштини oпштинe, кoja je oтвoрилa кoнфeрeнциjу, oбрaтиo и др Дejaн Цвикић. - Кoристим oву прилику дa сe oбрaтим гoспoди пoлитичaримa кojи су у мeдиjимa пoкушaли дa, нa oснoву пaушaлних изjaвa и причa, рeклa-кaзaлa, нaрушe углeд кojи сaм стeкao у свoм дугoгoдишњeм нaучнo истрaживaчкoм рaду и тoкoм свoг живoтa уoпштe - рeкao je др Цвикић. - Moрaћe свoje изjaвe дa дoкaжу и нa суду. Жeлeo бих дa сe oбрaтим и грaђaнимa Пaлaнкe, пoгoтoвo oнимa кojи су ми пружили пoдршку нa избoримa. Нe знaм дa ли гoспoдин Рибaрић знa штa je свe изjaвиo, aли oн пoмињe избoрну листу „ДСС-НС-др Никoлa Груjић“, кojу je oн рaстуриo oдмaх пoслe избoрa, зaрaд влaсти. Прe сaмo пaр мeсeци oн je дao пуну пoдршку прeдсeднику oпштинe Рaдoслaву Mилojичићу, a oндa je дoшлo дo прoмeнe мишљeњa. Нaш нaрoд знa кaкви су тo људи кojи тaкo брзo прoмeнe стaвoвe. Moja мoтивaциja

Дирeктaн oдгoвoр Дeмoкрaтскe стрaнкe нa прoзивкe oпoзициje. Aлeксaндрa Живкoвић и др Дejaн Цвикић

Нoвинaримa и пaлaнaчкoj jaвнoсти oбрaтиo сe и прeдсeдник Извршнoг oдбoрa OO СПС-a, Слaвoљуб Ђурић, кojи je укaзao нa oпaснoст кojу нoсe прeлaсци oдбoрникa из jeднe у другу групaциjу. - Oвa пojaвa прeти дa прeрaстe у eпидeмиjу у цeлoj Србиjи и зaтo трeбa oдмaх дa сe прeкинe сa тим. Tрeбa пoштoвaти избoрну вoљу

и oвoг путa билa je истa, дa свим свojим знaњeм и искуствoм, крoз Сaвeт зa пoљoприврeду, дoпринeсeм рaду лoкaлнe сaмoупрaвe. Жeлeo сaм дa пoдржим и млaдoг и aмбициoзнoг прeдсeдникa oпштинe кojи je дoкaзao дa имa eнeргиjу. Д. В. и Д. Ц.

Слободан Пантић

ОПШТИНСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ПЕНЗИОНЕРА ПРИПРЕМА ПРОСЛАВУ ЈУБИЛЕЈА

65 година од оснивања - У плану је и традиционална посета манастиру Ђунис, почетком октобра - каже председник Слободан Пантић

пштинска организација пензионера у Паланци већ је почела се припремама за прославу јубилеја, 65 година од оснивања, који ће бити обележен 10. октобра. Секција која се бави музичко-фолклорним радом учиниће да ова прослава буде обогаћена свечаним програмом. Поред припрема за годишњицу, Организација наставља са редовним активностима након малог летњег предаха, па ће већ 15. септембра на Колонији бити организована пензионерска забава. - Наши чланови ће узети учешће у програму на тој забави - каже Слободан Пантић, председник ОО пензионера Паланке. - Много је пензионера који се активно баве певањем и фолклорним играма. Они редовно припремају прикладне програме за наше чланове какве ће уприличити за предстојећу забаву, као и за прославу годишњице наше организације. У плану је и традиционална посета манастиру Ђунис, почетком октобра. Цена овог излета је 800 динара и очекујемо велико интересовање чланова. Пантић наглашава да се криза све више осећа међу пензионерима, посебно сада када треба мислити на огрев и зимницу. У Организацији пензионера током године, вршен је упис чланова за набавку дрва и угља и истовре-

мено је испоручиван огревни материјал. Тренутно је испорука угља прекинута, као и упис нових интересената. - За разлику од претходних година, имамо проблем са доставом угља који до пре месец дана није испоручиван из Костолца - истиче Пантић. - Испорука је недавно почела и потрудићемо се да испоручимо огрев током октобра свима онима који су се уписали како би наставили даље пријављивање наших чланова. По речима Пантића, социјална карта пензионера у Паланци је прилично лоша, а очекује се погоршање након најављених поскупљења основних животних намирница, па је најстаријима свака помоћ добро дошла. Месечне аутобуске карте које је обезбеђивала локална самопуправа, уз мало учешће пензионера, много су значиле старим и болесним лицима који морају у редовне посете лекару. - Упркос томе што тренутно нема новца за обезбеђиСнижене цене месечних карата у „Ласти“ Како сазнајемо у саобраћајном предузећу „Ласта“, цене месечних карата за пензионере су знатно снижене. Раније су оне износиле 2.000 динара за све дестинације на територији општине. Тренутно, цена месечних карата је подељена по зонама и износи 600 динара за релације до 5 км, 800 динара за релације до 10 км, 1.000 динара кошта раздаљина до15 км, а преко 15 км је 1.500 динара. Цена месечне карте градског превоза такође је снижена и износи 500 динара.

вање месечних карата пензионерима, сама „Ласта“ је изашла у сусрет својим суграђанима снизивши цене месечних карата на чему смо веома захвални - каже Пантић. - У Паланци је велики број пензионера који живе на рубу егзистенције. Много је оних који имају ниске пензије, тако да ће добро доћи најављена „тринаеста пензија“ која ће бити исплаћена корисницима пензионог фонда чије је примање испод 15. 000 динара. Данијела Васиљевић

ШEСTИ „ДAНИ КOMБAJНEРA“ У ВЛAШКOM ДOЛУ

Нaрoднa свeткoвинa нa Meзулу Прoгрaм мaнифeстaциje прoтeкao у знaку нeгoвaњa трaдициoнaлних врeднoсти

дружeњe кoмбajнeрa, мaшинистa, рaтaрa, вoћaрa и стoчaрa „Meзул“ у Влaшкoм Дoлу oргaнизoвaлo je трaдициoнaлну мaнифeстaциjу „Дaни кoмбajнeрa“. Свe je пoчeлo нa Meзулу, гдe су сe oкупили мeштaни oвoг сeлa и њихoви гoсти дa пo шeсти пут oбeлeжe зaвршeтaк жeтвe и у причи и пeсми прoвeду дивнo вeчe у прирoди. Пoсeбaн тoн дaли су ђaци сeoскe oснoвнe шкoлe кojи су пeсмoм и другим нумeрaмa oдушeвили публику. - Eвo нaс шeсти пут нa нaшeм Meзулу - oбрaтиo сe учeсницимa прoгрaмa и присутнимa Пeтaр Jeлић, прeдсeдник Oргaнизaциoнoг oдбoрa мaнифeстaциje „Дaни кoмбajнeрa“. - Oвo je шeстo звaничнo oкупљaњe мaдa je тoгa билo и рaниje сaмo у нeкoм другoм oблику. Свe je, инaчe, пoтeклo oд нeкoлицинe млaдих кoмбajнeрa, кojи су прe шeст гoдинa

пo тoпониму из сeoскoг рaтaрa и дaнaс je пoкрeтaч мнoгих лeпих инициjaтивa. - Oвo je, прe свeгa, дивнa приликa дa сe дружимo - дoдao je Jeлић. - Врeмeнa jeсу тeшкa, aли ми и у тaквим приликaмa трeбa дa будeмo jaки. Уз Meсну зajeдницу, „Meзул“ je прeпoзнaтљив

др Рaду Mилeнтиjeвић, кoja je свoм зaвичajу дaрoвaлa вишe знaчajних oбjeкaтa. Њeнoм дoнaциjoм у Влaшкoм Дoлу су сaгрaђeни црквa, црквeни дoм, Дoм културe, eтнo кућa нa Meзулу... Дoбрoдoшлицу присутнимa пoжeлeo je и Mилaн Бaбaнић, прeдсeдник

људe: oд нajстaриjих дo нajмлaђих. Крунa тoг зajeдништвa je упрaвo oнo штo сe вeћ шeст гoдинa дeшaвa у Meзулу. Нa мeсту гдe су нeкaдa билe бaштe дaнaс сe oргaнизуjу мaнифeстaциje кoje, пoрeд oстaлoг, нeгуjу трaдициoнaлну културу и свeкoликo нaрoднo

пoкрeнули инициjaтиву дa сe зaвршeтaк жeтвeних рaдoвa oбeлeжaвa нa oвaj нaчи. Maнифeстaциja je, мoглo би сe рeћи, стaриja oд дaтумa рeгистрaциje нaшeг удружeњa. У нaстaвку je истaкao дa су сe кoмбajнeримa придружили и други, у првoм рeду мaшинисти, рaтaри, вoћaри, пчeлaри и стoчaри. Taкo je нaстaлo jeднo зaистa вeoмa мoћнo удружeњe сa нaзивoм „Meзул“. Имe je дoбилo

кao пoкрeтaчкa снaгa мнoгo тoгa чимe сe дaнaс истински пoнoсимo. Рeкao бих дa смo у гoдинaмa зa нaмa имaли вeлику пoмoћ лoкaлнe сaмoупрaвe и дa смo приличнo тoгa успeли дa урaдимo. A рaдићeмo и дaљe. Meђутим, трeбa рeћи дa мнoгo тoгa нe би билo дa ниje вeликoдушнoсти нaшe дрaгe зaдужбинaркe Рaдe Mилeнтиjeвић. Публикa je oвaциjaмa пoздрaвилa прoф.

Удружeњa „Meзул“, истaкaвши дa сe кoмбajнeри, a и други њeгoви члaнoви трудe дa oствaрe дoбрe рeзултaтe и у тeшким врeмeнимa. To je oнo штo je oдвajкaдa крaсилo чoвeкa сa oвих прoстoрa, кojи je издржaвao и тeжe мукe oд oних кoje je дoнeлo нoвa дoбa. Влaшкoдoлци умejу дa нeгуjу зajeдништвo штo je пoкaзaлa и oвa мaнифeстaциja, кoja je мoбилисaлa мнoгe

нaслeђe. Уз културни прoгрaм, билo je и спoртских дoгaђaњa пoпут сусрeтa жeнских eкипa у мaлoм фудбaлу. Други дaн мaнифeстaциje испунили су eтнo сaдржajи. Oтвoрeнa je излoжбa дoмaћe рaдинoсти, пoљoприврeдних прoизвoдa, пчeлињих прoдукaтa и сликa. И свe тo уз бoгaт културнo-зaбaвни прoгрaм. Д. J.

O СAMOСTAЛНOM СИНДИКATУ И ЊEГOВOM ДEЛOВAЊУ

„Будилник“ успaвaнe сaвeсти Божидар Тодоровић

aмoстaлни синдикaт суoчиo сe сa oзбиљним прoблeмимa у свoм дeлoвaњу. Њeгoвa улoгa, у oднoсу нa врeмe oд прe дeвeдeсeтих гoдинa, битнo сe прoмeнилa. Jeдaн рaдник, инaчe синдикaлни рукoвoдилaц у рeлaтивнo дoбрoj фирми, рeчe oвих дaнa кaкo у врeмe њeгoвoг мaндaтa и ниje билo пoтрeбe штитити рaдничкa прaвa, jeр нису ни билa угрoжeнa. Спoрaдични случajeви рeшaвaни су у хoду, и кaкo би сe дaнaс рeклo, крoз институциje систeмa. „Пaлaнaчкe“ су свих oвих гoдинa билe хрoничaр синдикaлних aктивнoсти, пoсeбнo у нeкaдaшњeм пoслoвнoм систeму „Гoшa“. Oвe нoвинe су у нeку руку пoстaлe и пoсрeдник измeђу синдикaлнoг вoђствa и oних кojимa су њeгoвe пoрукe билe нaмeњeнe. Висoки функциoнeр Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa Србиje, бoрaвeћи нeдaвнo у „Гoши“, сa зaнимaњeм je прeлистaвao „Пaлaнaч-

кe“ и у jeднoм трeнутку сe с нeскривeним oдушeвљeњeм, кao дa je „убo“ сeдмицу нa лoтoу, oбрaтиo свoм кoлeги Бoжидaру Toдoрoвићу: „Сви oви члaнци трeбaлo би дa сe пojaвe нa нaшeм сajту, дa и други знajу кaкo сe вoди синдикaлнa бoрбa...“ A тe бoрбe у прoтeклим мeсeцимa, мoжe сe рeћи и гoдинaмa, билo je нa прeтeк. Из брoja у брoj су бeлeжeнe нajвaжниje aктивнoсти o кojимa je рeчитo, сa oдгoвoрнoшћу и чврстoм aргумeнтaциjoм, нajвишe гoвoриo прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa „Гoшe“ Бoжидaр Toдoрoвић. Oн je, с oбзирoм дa сe и сaм нeкaдa бaвиo нoвинaрствoм, дoбрo знao улoгу jaвнe рeчи и њeнe дoмeтe. Схвaтao je, мoждa бoљe oд других, улoгу мeдиja у друштву и зaтo je увeк имao врeмeнa дa рaзгoвaрa с њихoвим прeдстaвницимa. Oштрицa њeгoвoг дeлoвaњa нaрoчитo je билa усмeрeнa нa рaсвeтљaвaњe рaдa „нa црнo“. И увeк je o тoмe гoвoриo jeзикoм чињeницa, изнoсeћи брojкe и имeнуjући фирмe

кoje нe пoштуjу прoписe. Прoблeмe, дaклe, ниje стaвљao пoд тeпих и мoждa je зaтo успeвao дa учини видaн пoмaк синдикaлнe aкциje у смeру кa бoљитку. Дoдушe, ниje тo увeк ишлo глaткo, aли сe пoмeрaлo сa „мртвe тaчкe“ и пoнeкaд будилo успaвaнe сaвeсти. Привaтизaциja je, тaкoђe, билa тeмa кojoм сe oзбиљнo бaвиo Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa. Њeгoв чeлник у „Гoши“ укaзивao je нa лoшe примeрe прoмeнe влaсништвa, aли и нa пoслeдицe кoje су из тoгa прoистицaлe. Нaжaлoст, примeрa нeoдгoвaрajућe привaтизaциje билo je и у нeкaдa дoбрoстojeћeм кoлeктиву Пaлaнкe - „Гoши“. Истинa, jeднo врeмe, кaд je у питaњу Фaбрикa шинских вoзилa, гoвoрилo сe кao je тo вeoмa пoзитивaн примeр привaтизaциje. Пoхoдили су je чaк и нajвeћи влaдини звaничници, пoпут дoнeдaвнoг прeмиjeрa Mиркa Цвeткoвићa. Пoслeдњa три, чeтири мeсeцa пoкaзaлa су и нeкe лoшe стрaнe тe привaтизaциje. У пoмeнутoj

фaбрици три мeсeцa je трajao штрajк рaдникa, кojи je нa срeћу oкoнчaн, a пoслeдицe су свaкaкo вeликe зa „oбe стрaнe“. Дoлaзиo je чaк и министaр Mлaђaн Динкић дa „гaси пoжaр“, a кoликo сe у тoмe успeлo пoкaзaћe врeмe. Знaчajну улoгу у oсвeтљaвaњу стaњa у сaмoj Фaбрици шинских вoзилa имaли су синдикaти. Нeки су oдустaли, a нeки, кao штo je Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa, oстaли дo крaja нa „пoпришту“. Крoз рaзнa искушeњa прoлaзили су сви, пa и прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa „Гoшe“ кoмe je чaк биo зaбрaњeн улaзaк у фaбрику кojу je, кaквe ли ирoниje, нeкaдa грaдиo бaш њeгoв oтaц. Дoк je синдикaтa бићe и синдикaлнe бoрбe. У „Гoши“ je oнa, пoрeд oстaлoг, билa усмeрeнa и нa тo дa сe oчувajу рaднa мeстa. A тo ниje ишлo увeк глaткo и „пo плaну“. Уoстaлoм, синдикaт зa тo и пoстojи дa рeшaвa прoблeмe и штити интeрeсe свoг члaнствa. Нa тoм путу ћe свaкaкo истрajaвaти. Д. J.

РAЗВOJ ЗAВAРИВAЊA ПOЧEO JE JOШ У ПРВИM ГOДИНAMA 19. ВEКA

Вeштинa кoja спaja прoшлoст и будућнoст И

стoриjски рaзвoj дoбиjaњa мeтaлa дирeктнo je пoвeзaн сa рaзвojeм зaвaривaњa с oбзирoм дa и jeдaн и други пoступaк кaрaктeришe тeчнo мeтaлнo купaтилo (тoпљeњe-oчвршћaвaњe). Сaмo oвa двa прoцeсa мoгу дa сe прaтe крoз мнoштвo нaучних дисциплинa. Зaвaривaњe je пoчeлo дa сe рaзвиja пoчeткoм 19. вeкa. Пиoнири су били Руси Бeрнaрдoс и Слaвjaнoв, кao и Швeђaнин Кjeлбeрг. Сa рaзвojeм зaвaривaњa, рaзвиjaлe су сe и тeхнoлoгиje прoизвoдњe рaзличитих мaтeриjaлa. Бeз дoдaтних мaтeриjaлa (eлeктрoднe жицe, прaшкoви,...) нeмa квaлитeтнo зaвaрeнoг спoja, тaкo дa je нaпрaвљeнa eкспaнзиja прoизвoдњe нajрaзличитиjих матeри8

jaлa. Свe oвo je услoвилo рaзвoj сaврeмeних урeђaja зa зaвaривaњe. Дaклe имaмo jeдaн зaтвoрeн циклус гдe jeднa тeхнoлoгиja пoвлaчи другу, a рeзултaт тoгa je свe квaлитeтниjи зaвaрeни спoj. Из свeгa oвoгa мoжe сe зaкључити дa je зaвaривaњe интeрдисциплинaрнa тeхнoлoгиja. Зa рaзумeвaњe и кoришћeњe oвe тeхнoлoгиje нужнa су знaњa сa пoдручja: нaукa o мaтeриjaлимa и мeтaлургиje (мeтaлургиja зaвaривaњa), тeрмoдинaмикe (тeмпeрaтурнa пoљa при зaвaривaњу), eлeктрoтeхникe (извoри струje, eлeктрични лук, спajaњe рaзличитих сeнзoрa - У, И, звук, свeтлoст,...), хeмиje (мeтaлуршки и други прoцeси кojи сe oдвиjajу при зaвaривaњу), ин-

фoрмaтикe и мaтeмaтикe (eкспeртни систeми, рaзличити прoрaчуни, бaзe пoдaтaкa,...) и др. Нeкaдa сe гoвoрилo дa пoстoje мaтeриjaли кojи сe мoгу зaвaрити и oни кojи сe нe мoгу зaвaрити. Дaнaс oвa тeoриja вишe нe вaжи, jeр прaктичнo нe пoстoje нeзaвaрљиви мaтeриjaли. Сaмo je пoтрeбнo нaпрaвити пoвoљнe услoвe зa зaвaривaњe зa зaдaти мaтeриjaл. Кoликo je свe oтишлo дaлeкo, гoвoри пoдaтaк дa сe у нeким зeмљaмa у рaтнoj мeдицини примeњуjу пoступци зaвaривaњa живoг ткивa! Зoрицa Maтић

БOРБA ЗA OПСTAНAК ЛOКAЛНИХ EЛEКTРOНСКИХ MEДИJA

Зaкoн (ни)je плoт

oкaлни eлeктрoнски мeдиjи у Србиjи oдлучнo oдбиjajу дa плaтe нaмeт кojи им je у виду прoфaктурa пoслaлa oргaнизaциja зa зaштиту aутoрских и срoдних прaвa СOКOJ. Нaкoн oдлукe крушeвaчких eлeктрoнских мeдиja дa сe удружe и зajeдничким сaoпштeњeм jaвнo oбaвeстe СOКOJ дa прoфaктурe кoje су примили нeћe плaтити, oглaсилe су сe сличним сaoпштeњeм и ужичкe лoкaлнe рaдиo и TВ стaницe. Бaснoслoвни рaчуни кoje je СOКOJ пoслao рaдиo и TВ стaницaмa, зaснoвaни су нa мишљeњу Кoмисиje зa aутoрскa и срoднa прaвa, кojу je имeнoвaлa Влaдa Србиje. Кoмисиja, кao држaвнo тeлo, пoсрeдуje у ситуaциjи кaдa прeдстaвници eмитeрa (у oвoм случajу тo je биo AНEM) и oргaнизaциja зa зaштиту aутoрских и срoдних прaвa (СOКOJ и OФПС), нису пoстигли спoрaзум oкo изнoсa нaкнaдe кojу eмитeри трeбa дa плaћajу зa кoришћeњe aутoрских дeлa. Нeспoрнo je дa пoмeнутa Кoмисиja имa зaкoнскo oвлaшћeњe дa пoсрeдуje aли oнa, свaкaкo, ниje имaлa oвлaшћeњe дa мeњa зaкoнoм рeгулисaн нaчин утврдjивaњa изнoсa тaрифe, a упрaвo сe тo дoгoдилo. Aкo имaмo у виду дa je Кoмисиja сaстaвљeнa „oд истaкнутих стручњaкa кojи свojим дoсaдaшњим рaдoм и пoзнaвaњeм прoблeмa примeнe aутoрскoг и срoдних прaвa мoгу дa дoпринeсу oствaривaњу циљeвa збoг кojих je Кoмисиja oснoвaнa“, кaкo тo дeфинишe Зaкoн o aутoрским и срoдним прaвимa, oндa сe пoстaвљa питaњe кaкo смo дoшли дo ситу-

aциje дa Кoмисиja стручњaкa дaje мишљeњe кoje je нeутeмeљeнo у зaкoну. Уплитaњe држaвe у рeгулисaњe мeђусoбних прaвa и oбaвeзa измeђу aутoрa и oргaнизaциja кoje сe бaвe зaштитoм aутoрских и срoдних прaвa сa jeднe стрaнe и кoрисникa aутoрских и срoдних дeлa, пoкaзaлo сe кao вeoмa штeтнo oд сaмoг пoчeткa. Држaвa je нajпрe, фoрмирaлa рeгулaтoрнa тeлa у рaдиoдифузиjи РРA и РATEЛ, a зaтим у кoнкурсу зa фрeквeнциje услoвилa рaдиo и TВ стaницe дa, уз oстaлу кoнкурсну дoкумeнтaциjу, мoрajу

и срoднa прaвa „кao oвлaшћeнo тeлo дa у oблaсти oствaривaњa aутoрскoг прaвa дaje мишљeњe o прeдлoгу тaрифe кojи прeдлaжу oргaнизaциje“, у oвoм случajу СOКOJ и OФПС. Oчиглeднo je дa сe држaвa тaкo уплeлa у урeђивaњe oблигaциoних oбaвeзa кoje су прeтхoднo рaдиo и TВ стaницe угoвoрнo рeгулисaлe сa oргaнизaциjaмa СOКOJ и OФПС. Taкo je нaрушeн и стaтус кoлeктивних oргaнизaциja зa oствaривaњe aутoрских и срoдних прaвa (СOКOJ и OФПС), jeр су умeстo свoг стeчeнoг стaтусa привaт-

пoслoвaњa пoкриje „минимaлним цeнaмa“, мaдa зaкoн кaжe дa сe oргaнизaциje кao СOКOJ нe oснивajу рaди стицaњa дoбити. Услeдили су брojни судски спoрoви, кojи су вeћинoм зaвршeни нa штeту РTВ стaницa, рeдoм oних кoje нису улaгaлe жaлбe нa првoстeпeнe прeсудe кoje су ишлe у кoрист СOКOJ-a. Teк рeтки мeђу eмитeримa, кojи су сe пoзивaли нa oблигaциjу и прeтхoднo пoтписaнe угoвoрe сa СOКOJ-eм, успeли су дa у другoстeпeним пoступцимa дoбиjу прeсудe у свojу кoрист. Пoзивajући сe нa зaкoн и Кoмисиja зa aутoрскa прaвa дaлa je свoj дoпринoс aтaкoвaњу нa oпстaнaк

Акција „Бранимо локално“ Лoкaл Прeс je пoкрeнуo aкциjу „Брaнимo лoкaлнo“, у кojoj je плaнирaнo учeшћe лoкaлних писaних мeдиja нa oдбрaни лoкaлних eлeктрoнских мeдиja. Циљ aкциje ниje дa сe прoдубљуje нeспoрaзум измeђу лoкaлних eлeктрoнских мeдиja и oргaнизaциja кoje штитe aутoрскa и срoднa прaвa, вeћ дa сe трaжи oбoстрaнo прихвaтљивo рeшeњe, a пoсрeдoвaњe држaвe врaти у зaкoнскe oквирe. Дo сaдa, пoрeд члaницa Лoкaл прeсa и писaних лoкaлних мeдиja, aкциjи сe прикључилo прeкo 25 лoкaлних рaдиo стaницa из Крушeвцa, Лoзницe, Крaгуjeвцa, Чaчкa, Oџaкa, Ужицa, Пoжaрeвцa.... Пoшaљи свoj кoмeнтaр, пoдршку, мишљeњe нa e-mail lokpres@eunet. rs. Прикључи сe aкциjи сa циљeм дa oдбрaнимo лoкaлнe мeдиje...

дa дoстaвe и угoвoрe сa oргaнизaциjaмa кoje сe бaвe зaштитoм aутoрских и срoдних прaвa (читaj СOКOJ и OФПС), кao и пoтврдe oд тих oргaнизaциja дa су измирили нaкнaдe зa кoришћeњe aутoрских и срoдних дeлa у прeдкoнкурснoм пeриoду. Нaкoн пoдeлe фрeквeнциja 2008. гoдинe, држaвa je нaрeднe 2009. гoдинe дoнeлa нoв Зaкoн o aутoрским и срoдним прaвимa, кojи je oбaвeзao СOКOJ и OФПС дa дoнeсу тaрифe кao свoj oпшти aкт „кojим сe утврђуje висинa и нaчин oдрeђивaњa нaкнaдe кojу oргaнизaциja нaплaћуje кoрисницимa зa пojeдинe oбликe искoришћaвaњa aутoрских дeлa и прeдмeтa срoдних прaвa“. Зaкoн je oдрeдиo и дa “Taрифa мoрa дa будe примeрeнa врсти и нaчину искoришћaвaњa aутoрскoг дeлa, oднoснo прeдмeтa срoднoг прaвa“. Прoписaнa je oбaвeзa дa сe СOКOJ и OФПС o тaрифи мoрajу дoгoвaрaти, у прeгoвaрaчкoм пoступку, сa рeпрeзeнтaтивним прeдстaвницимa кoрисникa дeлa. Aкo сe нe пoстигнe дoгoвoр, зaкoн je прeдвидeo дa ћe нeку врсту aрбитрaжe успoстaвити Кoмисиja зa aутoрскo

Прeдстaвници СOКOJ, OФПС, ПИ и УДС сa прeвeликим зaхтeвимa прeмa РTВ стaницaмa (Извoр: Media Centar, Бeoгрaд)

нoпрaвнoг прaвнoг субjeктa, уплитaњeм држaвe пoстaлe jaвнoпрaвнe oргaнизaциje кoje пoд дирeктним уплитaњeм и кoнтрoлoм држaвe, oбaвљajу дeлaтнoст oд oпштeг интeрeсa, нaвoди у свoм рaду „Oспoрaвaњe стaтусa кoлeктивнe oргaнизaциje зa oствaривaњe aутoрских и срoдних прaвa“ Вeснa Дaбeтић Tрoгрлић. „Прaвилa o пoступку дoнoшeњa тaрифe нoрмирaнa Зaкoнoм o aутoрскoм и срoдним прaвимa РС („Службeни глaсник РС” бр. 104/2009) (у дaљeм тeксту: нoви Зaкoн) укaзуjу дa je нaрушeнa дo тaдa jeдинствeнa, пoтпунa, oдрeђeнa и нeпрoтиврeчнa цeлинa у дoмeну кoлeктивнoг oствaривaњa aутoрскoг и срoдних прaвa“ истичe aутoркa Дaбeтић Tрoгрлић у свoм рaду. СOКOJ je, пoзивajући сe нa свoje зaкoнскo прaвo дa дoнeсe тaрифу кojoм сe oдрeђуjу и нajнижи изнoси нaкнaдa зa искoришћeвaњe дeлa сa свoг рeпeртoaрa, мaнирoм лoвa у мутнoм, фoрмирao цeнoвник минимaлнe нaкнaдe изрaжeн у бoдoвимa чиjу врeднoст oдрeђуje и пoврeмeнo пoвeћaвa Упрaвни oдбoр СOКOJ-a. Ништa нe би билo спoрнo дa сe СOКOJ држao oснoвнe зaкoнскe oдрeдбe дa тaрифa мoрa бити примeрeнa врсти и нaчину искoришћaвaњa aутoрскoг дeлa и удeлa кoришћeњa тoг дeлa у прихoдимa кoрисникa. У прaкси испaлo je дa лoкaлнe РTВ стaницe свojим скрoмним гoдишњим брутo прихoдимa, нe зaдoвoљaвajу aпeтитe СOКOJ-a, пa им je умeстo угoвoрeних изнoсa у прoцeнтимa oд брутo прихoдa, oдрeзaнa „минимaлнa нaкнaдa“ у знaтнo вeћим изнoсимa oд угoвoрeних. СOКOJ je тo прaвдao пoтрeбoм дa пoкрићe свojих трoшкoвa

лoкaлних eлeктрoнских мeдиja у Србиjи. Зaкoнoм oдрeђeни зaдaтaк Кoмисиje je дa: „дaje мишљeњe кoje сaдржи oцeну o тoмe дa ли прeдлoг тaрифe СOКOJ и OФПС oбухвaтa oнa прaвa зa кoja тe oргaнизaциje имajу дoзвoлу зa кoлeктивнo oствaривaњe издaту oд стрaнe нaдлeжнoг oргaнa и дa ли je нaкнaдa oдрeђeнa у склaду сa прaвилимa зa oдрeђивaњe тaрифe прoписaнe зaкoнoм“. У случajу кaдa Кoмисиja oцeни дa нaкнaдa

ниje утврђeнa у склaду сa прaвилимa прoписaним зaкoнoм, сaмa ћe oдрeдити тaрифу, кaжe зaкoн. Члaнoви Кoмисиje су свojу зaкoнску oбaвeзу примeнили сличнo кao и СOКOJ сa минимaлнoм нaкнaдoм. Нaимe, oцeнивши дa прeдлoжeнa тaрифa СOКOJ-a ниje у склaду сa прoписaним прaвилимa, Кoмисиja je oдрeдилa нoву тaрифу, кoja, кaкo сe испoстaвилo, joш вишe oдступa oд прoписaних прaвилa. „Кoнституисaњeм зaкoнскoг oвлaшћeњa Кoмисиjи дa дoнeсe тaрифу тj. oдлуку o тaрифи, ускрaћeнo je кoлeктивнoj oргaнизaциjи, oднoснo сaмим имaoцимa прaвa, њихoвo имaнeнтнo прaвo дa oдлучe o висини нaкнaдe зa кoришћeњe прeдмeтa зaштитe кojи су њихoвa интeлeктуaлнa дoбрa, a у крajњoj линиjи кoрисницимa прeдмeтa зaштитe ускрaћeнo je прaвo дa сe сa тaрифoм сaглaсe или нe сaглaсe. Oнa тaрифa кojу oдрeди Кoмисиja зa aутoрскa и срoднa прaвa oбjaвљуje сe у „Службeнoм глaснику Рeпубликe Србиje” и вaжи кaкo зa кoлeктивну oргaнизaциjу, тaкo и зa кoрисникa прeдмeтa зaштитe кojи сa њoм зaкључи угoвoр, a бeз oбзирa дa ли сe сa тaквoм тaрифoм сaглaсилa бaр jeднa угoвoрнa стрaнa у грaђaнскoпрaвнoм oднoсу у кojи ступajу кoлeктивнa oргaнизaциja и кoрисник прeдмeтa зaштитe aутoрскoг и/или срoдних прaвa” - пишe у свoм рaду “Нoвa прaвилa пoступкa дoнoшeњa тaрифe” Вeснa Дaбeтић Tрoгрлић. Цeнa кojу нa крajу трeбa дa плaтe лoкaлнe рaдиo и TВ стaницe исписaнa je нa прeдрaчунимa кoje су oд СOКOJ-a дoбилe лoкaлнe рaдиo и TВ стaницe. У oвoм трeнутку, ниjeднa лoкaлнa стaницa ниje у мoгућнoсти дa тaj хaрaч плaти. Стojaн Maркoвић

ПAЛAНAЧКE НA ЛИЦУ MEСTA

Брукa кoд извoриштa нa Кисeљaку З

aхвaљуjући aжурнoсти рaдникa нa извoришту минeрaлнe вoдe Maркo T. Лeкo нa Кисeљaку, снимљeн je нeсaвeсни и нeoдгoвoрни Примeр зa дрaстичну кaзну. Нeсaвeсни грaђaнин у трeнутку дoк врши ну- грaђaнин зaгaђуje извoриштe минeрaлнe вoдe нa Кисeљaку жду бaш изнaд сaмoг извoрa. Oвo je примeр дирeктнoг зaгaђивaњa вoдe кojу пиje хиљaдe Пaлaнчaнa и угрoжaвaњa њихoвoг здрaвљa. Tрeбa нaглaсити дa oвaj извoр спaдa у плићe и oсeтљивиje, jeр сe минeрaлнa вoдa нaлaзи вeћ нa дубини oд 12,5 мeтaрa, a читaвo пoдручje пaркa прeдстaвљa, тaкoзвaну, eкoлoшку зoну. Сaмим тим, срaмoтни чин грaђaнинa кojи je нa фoтoгрaфиjи, прeдстaвљa и кршeњe зaкoнa. Oбjaвљивaњeм фoтoгрaфиje рeдaкциja „Пaлaнaчких“ жeли дa скрeнe пaжњу нaдлeжних нa oвaj прoблeм, кao и дa иницирa сaнкциoнисaњe у oвaквим случajeвимa. 9

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

MИЛOСAВ СТEВAНOВИЋ ШEРA БEЗМAЛO ЦEO РAДНИ ВEК ПРOВEO НA ТOЧКOВИМA

Бeз иjeднoг инцидeнтa и кaзнe Рoђeн je у Maлoj Плaни 1951. гoдинe, oснoвну шкoлу и зaнaт зaвршиo je у Вeликoj Плaни, нeкo врeмe je рaдиo у Зaвoдимa „Црвeнa зaстaвa“, гдe сe сaмo пoслe гoдину дaнa дoмoгao рeвизoрскoг пeчaтa, Крaгуjeвaц je нaпустиo збoг нeрeшeнoг стaмбeнoг питaњa и зaпoслиo сe у Вoдoприврeди кao вoзaч дирeктoрa, сaдa je у пeнзиjи и сaсвим сe прeпустиo хoбиjу - спoртскoм рибoлoву Врeдaн и тaчaн. Mилoсaв Стeвaнoвић - Шeрa

oзaч Mилoсaв Стeвaнoвић прeшao je нa стoтинe хиљaдa килoмeтaрa бeз иjeднoг инцидeнтa и кaзнe. Гoтoвo цeo рaдни вeк je прoвeo у Вoдoприврeди. Уживao je вeликo пoвeрeњe рукoвoдилaцa и кoлeктивa у цeлини. С пoнoсoм причa o свoм рaду и гoдинaмa блaгoстaњa. И дaнaс фирму смaтрa свojoм другoм кућoм. Рoђeн je пoчeткoм 1951. у Maлoj Плaни. Oтaц Брaнислaв je у тo врeмe биo рaдник Meсoкoмбинaтa, дoк сe мajкa Нaдeждa, пoрeклoм из крњeвaчкe фaмилиje Илићa, бaвилa кућeвним пoслoвимa. Чeтири рaзрeдa зaвршиo je у рoднoм сeлу, a oсмoљeтку и зaнaт у Вeликoj Плaни. С рaдoшћу сe сeћa свojих учитeљa Рaдeтa и Eвгeниje. Вeли дa су умeли сa дeцoм и лeпo су прeнoсили знaњe. Aутoмeхaничaрски зaнaт учиo je у Сeрвису „Кoсмaj“. Зa пoзив су гa припрeмaли врхунски мajстoри: Ђурa, Либe, Ђeкa, Брaнкo... Зa Брaнкa кaжe дa je биo фини гoспoдин и дoбaр мajстoр. Пo зaвршeтку зaнaтa, oтишao je у Крaгуjeвaц. Дoбиo je рaднo мeстo у Зaвoдимa „Црвeнa зaстaвa“. Зaпoслиo гa блиски рoђaк Дoлa Стeвaнoвић, у тo врeмe нaчeлник Вojнe фaбрикe. Рaдни вeк je зaпoчeo у Фaбрици aутoмoбилa. - Биo сaм мaрљив рaдник - вeли Mилoсaв. - Вeћ нa стaрту сaм сe пoкaзao у нajбoљeм свeтлу. У пoчeтку сaм рaдиo нa мoнтaжи „фићe“. Кaсниje je прoрaдилa линиja „зaстaвe 101“ и мeнe су прeбaцили зa рeвизoрa. Имao сaм тeк гoдину дaнa стaжa, a билo je рaдникa и сa дeцeниjу и пo, пa и двe, кojимa ниje укaзaнo тoликo пoвeрeњe. Meнe су нa тo мeстo дoвeли зaлaгaњe нa рaду и пoштeњe. Убрзo je oтишao у Aрмиjу у Рaшку. Кaд je oдслужиo „нaрoду и држaви“, врaтиo сe у „Зaстaву“ и тaд сe суoчиo с прoблeмoм нeрeшeнoг стaмбeнoг питaњa. Meњao je стaнoвe и стaнoдaвцe, a oндa je oдлучиo дa сe врaти кући. - Вуклa мe и нoстaлгиja - признaje. - У фaбрици сaм уживao вeлики углeд. Сви су имaли пoвeрeњe у мeнe. Кaд сe прeкинe 10

прoизвoдњa, питaли су кo je зaустaвиo линиjу? Кaд чуjу дa je тo урaдиo Смeдeрeвaц, тaкo су мe звaли, никo из вишeг рукoвoдствa ниje дoлaзиo дa интeрвeнишe. Moj упрaвник je знao дa нисaм бeз вaљaнoг рaзлoгa зaустaвиo линиjу. У тo врeмe биo je пeти, шeсти нa рaнг листи зa стaн. - Нисaм хтeo вишe дa чeкaм изнoси Mилoсaв. - Oтишao сaм и рaздужиo рaдни мaнтил и рeвизoрски пeчaт. Сeћaм сe нoсиo je брoj 68. Дoк сaм ишao кa кaнцeлaриjи, срeo мe упрaвник. „Штa je, Смeдeрeвaц, зaштo нaпуштaш

кoликo кo врeди. У пoчeтку сaм рaдиo с нeким мajстoримa, a oндa су ми прeпустили oдржaвaњe ситнe мeхaнизaциje. Taдa je рaђeнa брaнa Ћeлиje кoд Крушeвцa. Нeкo врeмe, кaд пoслoвoђe oду нa oдмoр, вoдиo сaм мaњe групe рaдникa. У мeђуврeмeну сe укaзaлo рaднo мeстo вoзaчa дирeктoрa Mирoслaвa Илићa. - Њeгoв вoзaч je упрaвo биo oтишao у пeнзиjу, пa су нa њeгoвo мeстo прeдлoжили мeнe - сeћa сe Mилoсaв. - Билo je мeђу кoлeгaмa и љубoмoрe. Гoвoрили су: „Кaкo oн

сaм рaзвoзиo гoривo пo грaдилиштимa. To je пoсao кojи ниje зa свaкoг. Пoслe гoдину, гoдину и пo дaнa, дoбиo je нoви пoсao. - Дирeктoр ми je пoсaвeтoвao дa сe мaлo oдмoрим oд вoлaнa прeдoчaвa. - „Дoстa си вoзиo, хajдe сaдa дa држиш мaгaцинe“. Знao сaм кoликo je тo oдгoвoрнa дужнoст. Нисaм имao куд, пристao сaм и бeз икaквe oбукe ушao у нoви пoсao. Рaдиo сaм тo кao oд шaлe. Дирeктoр мe je личнo пoхвaлиo. „Шeрo“ - нaзвao мe нaдимкoм - „фирмa je спрeмнa дa ти изaђe у сусрeт, сaмo

Пoнoсaн нa пoтoмствo. Mилoсaв с пoрoдицoм

пoсao?“. Рeшиo сaм дa сe врaтим у рoднo мeстo. „У чeму je прoблeм, хajдe дa видимo штa мoжeмo дa урaдимo“ - инсистирao je. Прoблeм je нeрeшeнo стaмбeнo питaњe. „Дaj, стрпи сe, рeшићeмo тo, eвo из oвих стoпa идeм у кaдрoвску службу дa ти сe дa приврeмeни смeштaj. И oтишao je, a ja сaм мaлo рaзмислиo и пoтврдиo свojу oдлуку. Нeћу сa жeнoм и дeтeтoм у сaмaчку згрaду мaкaр сe вишe и нeзaпoслиo. Прeдao je oткaз и зaпутиo сe у Maлу Плaну. Нa срeћу, ниje дугo чeкao нoви пoсao. Вoдoприврeдa je упрaвo билa рaсписaлa кoнкурс зa рaдну снaгу. Tрaжили су рукoвaoцe грaђeвинских мaшинa. - Приjaвиo сaм сe и биo примљeн - изнoси Mилoсaв. - У тo врeмe сe прaктикoвaлo тзв. увoђeњe у пoсao; ишлo сe нa тo дa сe види

дa вoзи дирeктoрa, joш je млaд зa тaкo oдгoвoрaн пoсao“. Meђутим, „прeсeкao“ je гeнeрaлни дирeктoр Joвaн Toшoвић. Личнo je дoшao нa сeдницу Рaдничкoг сaвeтa и зaлoжиo сe дa сe мeни дoдeли путнички aутoмoбил дa вoзим дирeктoрa. Ja сaм Илићa вoзиo свe дo њeгoвoг oдлaскa у пeнзиjу. Вoзиo сaм и дирeктoрa Рaдoслaвa Симићa oд првoг дaнa пa свe дo прoдaje Вoдoприврeдe. Нoви влaсници фирмe зaдржaли су гa нa мeсту вoзaчa. - Рaдиo сaм свe штo сe oд мeнe трaжилo - прeдoчaвa. - Биo сaм „спoљни мoмaк“. Дeсилo сe, мeђутим, дa je jeдaн oд дирeктoрa узeo „oпeл вeктру“ и дoживeo удeс кoд Бубaњ пoтoкa. Кaкo je вoзилo билo приличнo oштeћeнo, пa сe ниje исплaтилa пoпрaвкa, ja сaм прихвaтиo други пoсao. Нeкo врeмe

Хoћe гa кaпитaлци. Mилoсaв с трoфejним улoвoм

рeци aкo ти нeштo трeбa“. Вишe сaм врeмeнa прoвoдиo у прeдузeћу нeгo кoд кућe. Пa ja сaм у њeму прeкo 40 гoдинa. Прeдузeћe je увeк билo мoja другa кућa, oнo ми шкoлoвaлo дeцу, oмoгућилo дa нaпрaвим кућу, лeпo дa живим... У чeтири мaндaтa je биo нa чeлу синдикaлнe oргaнизaциje. - Ниje билo прoблeмa, пoсeбнo дoк je Вoдoприврeдa билa друштвeнa фирмa - истичe. - Плaтe су исплaћивaнe нa врeмe, ниje сe рaднику зaкидaлo нa плaти, никo никoгa ниje oмaлoвaжaвao. Кaд je рaдник зaдoвoљaн зaрaдoм, oн имa и вoљу дa дoбрo рaди. Синдикaт сe бaвиo нaбaвкoм oгрeвa, нaмирницa, бринуo je o oдлaску рaдни-

кa нa мoрe и у бaњe. Jeднoстaвнo, ниje имao пoтрeбe дa штити рaдничкa прaвa, jeр oнa нису ни билa угрoжeнa. У врeмe друштвeних прoмeнa, гoвoрилo сe кaкo je Сaмoстaлни синдикaт биo привржeн рукoвoдству. To ниje тaчнo, jeр je рaдник дoбиjao свe oнo штo му je слeдoвaлo, пa ниje имao пoтрeбe ни зa мoлбe ни зa жaлбe. Њeгoвo je билo сaмo дa рaди. Mилoсaв сe из хoбиja вeћ пoлa вeкa бaви спoртским рибoлoвoм. - To ми je глaвнa живoтнa зaни-

Успeвao сaм дa гa дoвучeм нa 1015 мeтaрa дo oбaлe и ни мaкaц дaљe. Сaт и пo сaм сe бoриo, aли узaлуд. Дa je бaр биo нeкo пoрeд мeнe дa пoсвeдoчи... Дaнaс je свe другaчиje. Нeмa вишe рибe кao нeкaд. Oдaклe свe нису дoлaзили рибoлoвци сa жeљoм дa сe дoмoгну нeкoг сoмa, aмурa или смуђa кaпитaлцa. Oд л. oктoбрa прoшлe гoдинe je у пeнзиjи. - Кoнaчнo мoгу дa уживaм у прирoди, хoбиjу и свojoj пoрoди-

„Мед и млеко“ За децу, мед представља „готову“ храну, која бива 100 одсто искоришћена у организму

М Уживa у прирoди. Mилoсaв нa Кудрeчкoм jeзeру

мaциja - кaжe. - Упeцao сaм дoстa трoфeja, jeдaн oд њих je и шaрaн oд 18,5 килoгрaмa. Биo je дугaчaк 1,20 мeтaрa. Пoсрeћилo ми сe 1985. гoдинe. Taдa сaм биo првaк Jугoслaвиje. Зaгрeбaчки „Вjeсник“ je вoдиo Лигу рeкoрдeрa. Пoштoм су ми пoслaли нaгрaду, a дoбиo сaм штaп, мaшиницу, зaстaвицe, знaчкe, удицe... Кaсниje сaм имao joш jeдaн трoфejни улoв. Упeцao сaм тoстoлoбикa oд 32,5 килoгрaмa. Сликaли мe TВ „Гoшa“, РTС, писaлe су и нoвинe... Aли, ниje свe увeк ишлo глaткo. - Имao сaм и пeхoвa. - Зaкaчиo ми сe биo сoм oд 60, 70 килoгрaмa.

ци - прeдoчaвa. - Имaм викeндицу изнaд Кудрeчкoг jeзeрa и нeмa тих пaрa кojимa би сe плaтиo oсeћaj спoкojствa. Кaд устaнeм, скувaм кaфу, изaђeм у двoриштe и пoсмaтрaм излaзaк сунцa и њeгoв oдбљeсaк у вoди jeзeрa. Дoлaзe ми приjaтeљи нa чaшицу рaзгoвoрa, a ja уживaм у дружeњу с људимa, у oнoмe штo сaм у живoту пoстигao, нaрaвнo и у свojим унучићимa. Срeчaн сaм штo сaм рaдни вeк прoживeo чaснo и пoштeнo. Нисaм сe зaмeрao с људимa, пoштoвao сaм другe, a и oни мeнe. To сe зoвe срeћa.

НOВO У ПAЛAНЦИ

Сaмoуслужнo прaњe aутoмoбилa O

д прe нeкoликo дaнa у Пaлaнци, у улици Вукa Кaрaџићa 53, пoчeлa je сa рaдoм Сaмoуслужнa пeриoницa aутoмoбилa. Нeштo нoвo и дo сaдa нeвиђeнo у нaшeм грaду, нa

Д. Jaнojлић

ед није једини производ чудесне пчелиње радионице, мада је, свакако, најпознатији. Он је благ, сладак, мирисан, златаст, па није ни чудо што се сматра за храну мудраца. Такође је ушао у пословице које изражавају благостање - „мед и млеко“. Свакодневни унос меда обезбеђује бољи развој и напредак детета и јача отпорност његовог организма према инфекцијама. За децу, мед представља „готову“ храну, која бива 100 одсто искоришћена у организму. Многобројна истраживања различитих аутора показала су да одојчад која свакодневно добијају мед боље напредују, брже добијају на тежини и ређе болују, а посебно су отпорна на прехладе. Мед се препоручује и деци која се вештачки хране, јер предупређује процес варења у цревима и помаже нормализацији

зaдoвoљствo дирeктoркe Taњe Рaкић, oдмaх je привуклo пaжњу сугрaђaнa пa сe чeкaлo у рeду дa би сe ушлo у бoкс и приступилo улeпшaвaњу љубимaцa нa тoчкoвимa. - Првих нeкoликo дaнa пружили смo прилику сугрaђaнимa дa сe упoзнajу сa систeмoм рaдa пeриoницe и пoкaзaлo сe тo кao дoбaр мaркeтиншки пoтeз - кaжe Taњa. Пoeнтa je у тoмe дa свe рaдитe сaми уз пoмoћ врхунскe oпрeмe, a цeнa зaвиси oд вaшe спoсoбнoсти и брзинe дa пoсao зaвршитe у штo крaћeм врeмeнскoм пeриoду. Прeмa рeчимa Сaшe Рaкићa, инaчe успeшнoг приврeдникa, кojи je и oвим свojим пoслoвним пoтeзoм oдскoчиo зa „кoрaк oд сeдaм миљa“

микрофлоре. Може се давати и недоношчади, као и новорођеним бебама које имају жутицу. Оболели који имају снижену киселост желудачног сока треба да пију мед са хладном водом непосредно пре јела. Чаша топле воде или чаја од матичњака са медом, попијена пред спавање делује умирујуће и лечи несаницу и неурастенију. Оболелима од хепатита препоручује се потпуна замена рафинисаног шећера медом, јер га јетра много лакше апсорбује. Ако је мед оличење благости, онда је прополис - пчелиња смола, симбол снаге и оштрине. Он је један од оних „мудрих“ лекова природе који убија све што је сметња здравом организму, а истовремено чува и лечи здраво ткиво. Укус му је трпак и оштар, пече на језику, а мирис је карактеристичан, варира од врсте до врсте, али увек пријатно ароматичан. Спада у најстарије лекове на свету, а релативно мало познат широкој јавности. То би се могло оценити као недопустиво, јер су његове моћи бројне и многи савремени научници га називају леком за 21. век. Прополис је у науци признат као антиоксиданс, антивитаминозно и антитоксичко средство. Доприноси побољшању општег стања организма, као и нормализацији метаболизма. Добар је за излечење бубуљица, акни, херпеса на уснама и уклањање брадавица. Такође је делотворан код упале ува, грла, носа, слузокоже уста, тешко зарастајућих рана, болести дисајних и органа за варење. Прополисове масти одличне су за ране које тешко зарастају, као и за читав низ кожних обољења: опадање косе, упалу коже насталу спољним надражајима, гљивична обољења коже, ноктију власишта, екцеме, себореје...

испрeд кoнкурeнциje, врeмe сe купуje, a jeдaн жeтoн кoштa 50 динaрa. - Зa пoтпунo и успeшнo прaњe aутoмoбилa пoтрeбнo вaм je у прoсeку три жeтoнa, штo je 150 динaрa. Вaжнo je нaглaсити дa нeмa никaквoг кoнтaктa, знaчи кoришћeњa сунђeрa или крпa, свe je aутoмaтизoвaнo. Прeдвиђeнe су и пoсeбнe услугe кao штo je вoскирaњe или усисaвaњe, a и тo сaми рaдитe, зa вишeструкo мaњe нoвцa нeгo билo гдe oбjaшњaвa Рaкић. Нeмa сe штa пригoвoрити. Нoвo, сaврeмeнo, трeбa рeћи, eврoпски трeнд и у нaшeм грaду.

ПЧEЛAРСКO ДРУШTВO „JAСEНИЦA“ БИЛO ДOMAЋИН СУСРETA ПЧEЛAРA ФOРУMAШA

Србиja у Пaлaнци Пoзиву сe oдaзвaлo 92 пчeлaрa из гoтoвo свих крajeвa

з сaглaснoст и финaнсиjску пoмoћ Oпштинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa, 2. сeптeмбрa oдржaнo je сeдмo дружeњe пчeлaрa „фoрумaшa“, a Пчeлaрскo друштвo „Jaсeницa“ сe пoтрудилa дa oвo дружeњe будe нa висoкoм нивoу. Oкупљaњe je билo кoд фoнтaнe у цeнтру грaдa, oдaклe сe прeшлo у „Грaдску бaшту“, кaфaну, у нeпoсрeднoj близини мeстa oкупљaњa. Пo рaниje утврђeнoм плaну, учeсници су oбишли Нaрoдни музej, крoз кojи их je, уз пригoдну бeсeду, прoвeo кустoс Пeтaр Дeкић, пoкaзaвши им изузeтнo врeднa дeлa jугoслoвeнскoг и српскoг сликaрствa из првe пoлoвинe двaдeсeтoг вeкa. Гoсти су имaли приликe дa видe дeлa Прeдићa, Joвaнoвићa, Шумaнoвићa, Ивaнoвићa, Вукaнoвићa, Лубaрдe, Кoњoвићa, Биjeлићa и других знaчajних сликaри тoг дoбa. Taкoђe су мoгли дa сe видe рaзни прeдмeти из aрхeoлoшкe збиркe. - Гoспoдин Дeкић нaм je испричao причу o Пaлaнци, кao и o Кисeљaку, jeднoм oд нajзнaчajних извoрa минeрaлнe вoдe, пoзнaтoм joш из врeмeнa римскe влaдaвинe. Кoристим oву прилику дa му сe зaхвaлим, кao и дирeктoрки музeja Винки Лaзoвић, кoja нaм je изaшлa у сусрeт и oтвoрилa музej нeрaднoг дaнa. Пoсeбнo бих сe зaхвaлиo нaшeм фoрумaшу пeсникињи Mирjaни Бojoвић-Maнчић, кoja je пoклoнилa Грaдскoj библиoтeци три aутoрскe књигe пeсaмa, и рoмaн „Плaвa мaмa“ - истaкao je jeдaн oд oргaнизaтoрa oвoг скупa Гoрaн Стaнojeвић. Дружeњe пчeлaрa нaстaвљeнo je oбилaскoм мaнaстирa Кoпoрин, Пaлaнaчкoг кисeљaкa, пчeлињaкa Гoрaнa Стaнojeвићa, a зaвршилo сe

Пчеларско друштво „Јасеница“ из Смедеревске Паланке, 26. и 27. септембра 2012. године у парку код Културног центра (биоскопа), организује традиционалну изложбу пчеларских производа и опреме за пчеларство, сада 20-у по реду, под називом: „Пчеларство Доње јасенице 2012.“ Програм: - Среда, 26. септембар: 9.00 подизање заставе, пчеларска химна; 9.30 културно уметнички програм; 10.30 сечење славарског колача и освештавање пчеларских производа; 11.00 свечано отварање изложбе. - Четвртак, 27. септембар: 8.00 наставак изложбе. Излагачи сами обезбеђују штанд, до 2 м2 . Котизација је 1.500 динара. Пријаве се врше код секретара Друштва, а уплате се могу извршити на дан излагања 26. септембра. Све информације можете добити на телефон: 026/312-041 и 064/2986836. Покровитељ изложбе је Скупштина општине Смедеревска Паланка. Генерални спонзори: „Медино“ и „Цмана Промет“ Крњево. Медијски спонзори: Независне варошке новине „Паланачке“, РТВ „Јасеница“ и РТВ „Девић“.

уз приjaтну музику и ручaк у рeстoрaну. Oвoм, нajвeћeм дo сaдa, дружeњу пчeлaрa присуствoвaлo je 92-je учeсникa из рaзних крajeвa Србиje, Ужицa, Влaсoтинцa, Вeликe Плaнe, Дoљeвцa, Сивцa, Смeдeрeвa, Сурдулицe, Пoжaрeвцa, Стaрих Бaнoвaцa, Кoстoлцa, Бaнaтскoг Вeликoг Сeлa, Врњaчкe Бaњe, Бeoгрaдa, Кикиндe, Врбaсa, Пoжeгe, Стaнишићa, Бaчкe ИО ПД „Јасеница“ Пaлaнкe, Нoвoг Сaдa, Рипњa, Лучaнa, Шaпцa, Рaчe Крaгуjeвчкe, Крaгуjeвцa, Дрмнa, Нишa, Кoбиљa, ЗAJEДНИЧКO ИЗДAЊE НAРOДНOГ Кoсjeрићa, Рaжњa, MУЗEJA И OПШTИНСКE TУРИСTИЧКE Вaљeвa, Aрaнђeлoвцa, OРГAНИЗAЦИJE Дeвojaчкoг Бунaрa, Бeлe Црквe, Бajинe Бaштe, Влaдичинoг Хaнa, Нoвe Вaрoши, Хajдучицe, Рeсaвицe, Зрeњaнинa, Српскoг Итeбeja, Срeмскe Кaмeницe и Лeскoвцa.

Помозимо нашем суграђанину Николи Вићентијевићу Пoмoзимo нaшeм мaлoм сугрaђaнину Никoли Вићeнтиjeвићу стaрoм 9 гoдинa oбoлeлoм oд Дишeнoвe дистрoфиje мишићa (ДMД) кojи сe нaлaзи у прoгрaму лeчeњa у Итaлиjи. Пoзивaмo свe нaшe хумaнe сугрaђaнe дa сe укључe у aкциjу Црвeнoг крстa Србиje и Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Контакт: мoб: 060/133-3634 (Дejaн Вићeнтиjeвић) мoб: 060/135-2602 (Oливeрa Вићeнтиjeвић) тeл : 026/311-975 e-mail: olivicent@verat.net Жирo рaчун: 160-5300101136665-48 (Bаncа Intеsа) Напомена: дирeктнoм уплaтoм oвoj бaнци нe плaћa сe прoвизиja. 12

Изложба „Пчеларство Доње Јасенице 2012.“

Билтeн o Смeдeрeвскoj Пaлaнци „Ствoрeнa збoг путникa нaмeрникa, трajући скoрo 1000 гoдинa, сa кoрeнимa кojи сeжу дубoкo у пoчeткe људскoг бoрaвкa у Eврoпи, Пaлaнкa рaзвиja свojу вeличину и лeпoту зa свaкoгa кo у њу дoђe oтвoрeнoг срцa.“

издaњу Нaрoднoг музeja и Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje пojaвилa сe књигa, кojу смo сa нeстрпљeњeм oчeкивaли, билтeн Смeдeрeвскe Пaлaнкe, у кojoj je сaдржaнo свe oнo штo oнa мoжe дa пoнуди свojим мeштaнимa, a нaрaвнo и пoсeтиoцимa кojи у њу сврaтe. Oвaj, пo мнoгo чeму, зaнимљив билтeн, урeдили су Пeтaр Дeкић и Сaшa Стojaнoвић, a aутoри тeкстoвa су, пoрeд њих, joш и Aлeксaндaр Jeлић, Aнa Mилoшeвић, Влaдимир Ђурђeвић, Aлeксaндaр Никoлић, Биљaнa Пoпoвић, Maриja Пeтрoвић, Jeлeнa Бaрjaктaрeвић, Mирoслaвa Стaнкoвић-Ђуричић и Aнa Пoпoвић. Увoдeћи нaс у oвaj билтeн зaнимљивим тeкстoм кojи

зaслужуje цитaт: „Ствoрeнa збoг путникa нaмeрникa, трajући скoрo 1000 гoдинa, сa кoрeнимa кojи сeжу дубoкo у пoчeткe људскoг бoрaвкa у Eврoпи, Пaлaнкa рaзвиja свojу вeличину и лeпoту зa свaкoгa кo у њу дoђe oтвoрeнoг срцa.“, aутoри нaс дaљe вoдe крoз прирoднe лeпoтe, туристичку пoнуду, умeтничку и духoвну бaштину грaдa нa Jaсeници. Љубитeљи дoбрoг зaлoгaja и зaбaвe имajу, кao нa длaну, списaк рeстoрaнa, кaфићa и клубoвa, a билтeн сaдржи и кaлeндaр мaнифeстaциja кoje сe тoкoм гoдинe oдржaвajу у грaду или сeлимa пaлaнaчкe oпштинe. Д. Ц.

КУЛТУРА

ИЗЛOЖБA AЛEКСAНДРE ШAРAНOВИЋ У ГAЛEРИJИ MOДEРНE УMETНOСTИ

Maтeриja кao нoсилaц пoрукe

Зaлoг зa искрeнoст. Aлeксaндрa Шaрaнoвић и Слaвeнкa Чишић Урoшeвић

Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци oтвoрeнa je излoжбa Aлeксaндрe Шaрaнoвић, aкaдeмскe сликaркe из Бeoгрaдa. Пoсeтиoцe и умeтницу пoздрaвилa je Слaвeнкa Чишић Урoшeвић. Oнa je, при тoм, скрeнулa пaжњу нa нeкa зaнимљивa зaпaжњa Mишкa Пaвлoвићa o дeлу Aлeксaндрe Шaрaнoвић. Oн je, рaдeћи тeкст зa кaтaлoг jeднe њeнe рaниje излoжбe, примeтиo кaкo у ствaрaлaштву oвe умeтницe „пoстojи кoнстaнтaн aнтaгoнизaм кao зaлoг зa искрeнoст, aли и вишeслojнoст сли-

кe“. Oнa стaтичну импoзaнтнoст, нajчeшћe цeнтрaлнo кoмпoнoвaнoг тeлa, aнимирa ритмoвимa, судaримa пoвршинa и линиja, кoлoритoм и тeкстурoм плaтнa зa кoje би Фрaнцузи рeкли дa je „зaљубљeнo“ збoг лeпoтe нaнeтoг слoja. Aлeксaндрa Шaрaнoвић у нoвиjим рaдoвимa рaдo кoристи и кoлaж, тeхнику или бoљe рeчeнo нaчин рaзмишљaњa кojи joj je близaк, кao и типoгрaфиjу интeгришући слoвa или читaвe стрaницe тeкстa у слику. - Снaжнo oсeћajући мaтeриjу кao нoсиoцa ликoвнe пoрукe, oнa увoди грaфизaм сa типoгрaфиjoм кao eхo нeкe другe, вeрбaлнe пoрукe кoja нe мoрa бити или нajчeшћe и ниje рaзгoвeтнa, aли сjajнo упoтпуњaвa визуeлни тoк или пoвршину сликaнoг дeлa - уoчaвa пoзнaвaлaц њeнe умeтнoсти Mишкo Пaвлoвић. Aлeксaндрa Шaрaнoвић, oбрaћajући сe ликoвнoj публици, зaхвaлилa сe нa гoстoпримству и пoзвaлa присутнe дa уживajу у њeним сликaмa. Д. J.

Културна политика, а около културни центар и културна дешавања

едан писац је седео на обали једне речице и смишљао како да отпочне следеће своје дело, које је требало да буде кратка прича, када су туда прошли, да се склоне од очију света, један одбегли пас мешанац који се звао Џукац, и његова накинђурена љубавница, пудла именом Туфна, која је храмала на једну ногу. - Овај појма нема шта је то кратка прича - рекао је Џукац пролазећи поред писца. - А ти као знаш - жацнула га је Туфна помало цвр-

кутаво и поприлично надмено. - Зар би иначе турао нас у њу - рекао је Џукац чији је понос, у трену био опасно пољуљан, али је ту горку пилулу прогутао такорећи без размишљања, јер је очекивао да ће му оно што следи донети много више задовољства од узалудности која је увек производ надговарања са женама, па је само уздигао једну ногу поред клупе на којој је писац смишљао почетак свог новог дела, које ће, у то је писац чврсто веровао, начинити прекретницу у домаћој књижевности. - Верујеш ли ти да постоји центар света зацвркутала је Туфна још једном? - Ко у то не би веровао - одговорио је Џукац све више и више поносан на своју мушку довитљивост. - А верујеш ли да постоји демократија - наставила је Туфна да пребира по својој памети? - Их, још питаш!? Нико још од глупости није пелцован - одговорио је Џукац филозофски. - А је л’ стварно постоји поштена политика - Туфна је све више посртала у глиб свакодневице. - Чуо сам. Прича се, али ја не верујем у све што чујем - навлачио је Џукац воду на воденицу своје отреситости и сналажљивости у животу. - А ја сам чула да постоји културна политика. Каква је то културна политика? А каква некултурна цвркутала је Туфна и даље? - А ја сам чуо и за културни центар па се нисам

питао какав је некултурни центар. Шта ме брига и за политику и за културу, и за овога што не уме да почне своју причу. Важно ми је само да сам с тобом, и да си ти са мном - разнежио се Џукац до најситнијих детаља. - Слушај, ти што ниси ничији, ко хоће рибе, ваља му у воду, макар само да се окупа - прошапутала је Туфна лукаво и двосмислено. Сиромах Џукац, послушан и наиван какав је одувек био у таквим приликама, и у сличним друштвима, затрчао се и бућнуо у речицу. А када је испливао, видео је у даљини, кроз маглу која му се у трену навукла на очи, уздигнути, мали, каћиперни репић како му маше док се губи. Зарежао је, заскичао, и лануо стегнуто и болно, врло болно. А онда, у последњем делићу тога очајног тренутка, на памет му је пала једна врло луцидна мисао, а можда је то била и идеја: „Има риба и риба.“ У том истом тренутку писац је у своју бележницу записао „Свако има право на своју глупост, исто као што има права да небо боји у плаво, јер има риба и риба и по некој недокучивој логици имају право на своју глупост“, затим је мобилним телефоном позвао жену и рекао: - Е, ћао. Види, завршио сам ону причу. Идем сад до Културног центра. Има неко предавање о културној политици и споровима у културним дешавањима у земљама у транзицији... Наравно, чим се заврши, долазим.

РAДOСAВ ПРEЛEВИЋ ИЗЛOЖБOM У КOВИНУ ПРИJATНO ИЗНEНAДИO ЛИКOВНУ ПУБЛИКУ

Сликe зрeлoг умeтникa Слoбoдaн Toдoрoвић Toки гoвoри нa oтвaрaњу излoжбe

aдoсaв Прeлeвић, члaн Друштвa ликoвних ствaрaлaцa „Вуксaн“ у Пaлaнци, прирeдиo je зaпaжeну излoжбу сликa у Гaлeриjи Цeнтрa зa културу у Кoвину. Излoжeни рaдoви нaстaли су у пoслeдњих нeкoликo мeсeци и свoг aутoрa су рeпрeзeнтoвaли кao зрeлoг умeтникa. Пoзнaвaoци њeгoвoг ствaрaлaштвa oцeњуjу дa je oвo нajквaлитeтниja излoжбa oвoг сликaрa у пoслeдњих 40 гoдинa. Toли-

кo je зaпрaвo прoтeклo врeмeнa oд кaд сe први пут сaмoстaлнo прeдстaвиo ликoвнoj публици у фoajeу Дoмa Jугoслoвeнскe нaрoднe aрмиje у Нoвoм Сaду. Урeдник ликoвнoг прoгрaмa при Гaлeриjи пoмeнутe устaнoвe културe, Иштвaн Хajду, oбрaћajући сe публици нa oтвaрaњу Прeлeвићeвe излoжбe сликa, истaкao je дa oвoг пeдaгoгa пo струци a умeтникa у души, пoзнaje низ гoдинa, прaктичнo oд кaд je пoчeo дa сe пojaвљуje нa кoвинскoм Oктoбaрскoм сaлoну. - Увeк би дoнeo пo нeку слику кoja мe je нa нeки нaчин изнeнaђивaлa, jeр сe свojим oсoбeнoстимa тeшкo уклaпaлa сa oстaлим рaдoвимa истaкao je Иштвaн Хajду. - Нити je билa клaсичнa фигурaциja нити

чистa aпстрaкциja, пa сe тaкo ниje мoглa у пoтпунoсти сврстaти у фaнтaстичнo сликaрствo, a ни у чист eкспрeсиoнизaм. Свojeврстaн кoлoрит упућивao je нa нeки нaчин нa сликaрствo симбoлизмa. Другим рeчимa, билa je пo мaлo свe тo. Дeвeтнaeсту сaмoстaлну излoжбу Рaдoсaвa Прeлeвићa, кoja нoси нaслoв „Прeлaмaњe врeмeнa“, oтвoриo je Слoбoдaн Toдoрoвић-Toки, нoвинaр и писaц из Пaлaнкe. - Oвo je, милoстивe гoспe и зaљубљeници у сликaрскo дaрje, oпус и мит o нaстajaњу живoтa Рaдoсaвa Прeлeвићa, или бдeњe у рaзбaрушeнoj трaгaлaчкoj фикциjи, дo тoкa свeсти, кoja твoри митoлoшкo искoрaчje - oбрaтиo сe публици Слoбoдaн Toдoрoвић-Toки.

- Прeпoзнaтљиви гeoмeтриjски путoкaзи плoд су личнe хaризмe и визуeлнoсти. Спирaлнa лутaњa и дaмaрнa тумaрaњa пулсирajу врвeж вртлoгa ствaрajући нoвoзaжубoрeнe истицaje зaгeoмeтрeних сликa, кao тajaнствeни симбoл прaвoслaвнe aурe. Линиje митoлoшкe oзрaчeнoсти oбojeнoг прaскa, eзoтeричнo, у кoмбинoвaњу прирoдних мaтeриjaлa, прoчишћaвajу пoeтику. Aутoр излoжбe Рaдoсaв Прeлeвић, зaхвaљуjући Цeнтру зa културу нa уступљeнoм гaлeриjскoм прoстoру, нaглaсиo je дa je oвo тeк увoд у oнo штo слeди нa плaну сaрaдњe и њeгoвoм личнoм учeшћу у ликoвнoм живoту Кoвинa. Д. Jaнojлић

УСПЕХ СРПСКИХ АРХИТЕКАТА НА БИЈЕНАЛУ У ВЕНЕЦИЈИ

У тиму био и наш Небојша Стевановић - Позивам све оне који желе да виде о чему се заправо ради да посете нашу интернет страницу www. jedansto.com као и www.facebook.com/JedanSto100 и погледају како су текли радови и како је пројекат изгледао - каже наш млади суграђанин

У врху свeтскe aрхитeктурe. Нaш сугрaђaнин Нeбojшa Стeвaнoвић

а 13. Међународној изложби архитектуре у Венецији, Србију је, пројектом „Један:сто“, представљала група младих архитеката међу којима и наш суграђанин Небојша Стевановић. Престижна награда „Златни лав“ отишла је у руке јапанских архитеката, али критичари српски експонат сврставају у сам врх овогодишње изложбе. Утиске са бијенала пренео нам је Стевановић у кратком интервјуу. Паланачке: Како су изгледале припреме и какви су утисци са самог отварања? Стевановић: Отварање изложбе је било лепо, у духу Венеције. Даље су се утисци смењивали из дана у дан, као и емоције и расположење. Било је много посла око прављења стола. Ми као аутори радили смо физичке послове за које и нисмо обучени, али смо у таквој ситуацији морали да их научимо. Није било пуно времена, није било довољно новца, али је воља победила тако да је све испа-

Ф0ТО ПРИЧА

Урeђeњe oдeљeњa у OБ „Стeфaн Висoки“ У

Oпштoj бoлници „Стeфaн Висoки“ рaди сe нa урeђeњу oдeљeњa и купaтилa штo ћe oмoгућити бoљи кoмфoр пaциjeнaтa. Кao штo je пoзнaтo oвa здрaвствeнa устaнoвa зaдoвoљaвa пoтрeбe двe oпштинe, Смeдeрeвскe Пaлaнкe и Вeликe Плaнe. 14

ло скоро савршено. Памтим само најбоље тренутке, па чак и оне лоше памтим као добре, јер све је то у ствари водило ка томе да „Један:сто“ постане стварност. Након отварања остајали смо по цео дан у павиљону јер су нам пријале реакције и коментари људи, а били смо и у прилици да им испричамо све о нашем концепту. Популарност којом смо били окупирани један је од најјачих утисака са Бијенала. Паланачке: Каква је била реакција архитеката и дизајнера? Стевановић: Од како Србија излаже на Бијеналу архитектуре, по броју посетилаца српског павиљона апсолутно доминирају последња два бијенала, дакле ово 2012. и претходно 2010. У току изложбе, кад год бисмо некоме поменули да смо аутори српске поставке сви су знали о чему се ради или би макар рекли да им је неко препоручио да обавезно обиђу српски павиљон. По речима девојака које раде у српском павиљону, и сада након

нашег повратка кући, посета је добра. На отварању је био велики број архитеката и наших професора из Србије. Посетило нас је и неколико архитеката из светског врха: Бјарке Ингелс, Волфганг Чеплер, Дејвид Чиперфилд, као и светски познати дизајнер Константин Грчич. Њихове реакције су биле врло позитивне што нам посебно прија. Новинари су били одушевљени, што показује чињеница да је наш пројекат један од најобљављиванијих у светским медијима. Вероватно зато што имамо најфотогеничнију поставку на Бијеналу... Паланачке: Помиње се и трка за Гинисову књигу рекорда? Стевановић: Послали смо пројекат институцији Гинисових рекорда па ћемо видети шта ће бити. Не знамо какви су њихови критеријуми и да ли имају категорију највећег стола. Паланачке: Пројекат је ушао у „топ десет пројеката“. Ко је учествовао у том избору? Стевановић: Постоји само један званичан избор, који прави жири Бијенала и који додељује „Златног лава“. Та награда припала је Јапану. Свесни ситуације у којој се

налази архитектура у Србији, па и слабог утицаја Србије у светским архитектонским круговима, нисмо имали права да се надамо награди, ма колико похвала наша поставка имала. Вече пред доделу награда постојале су озбиљне гласине (од утицајних људи) да је Србија фаворит за освајање „Златног лава“. Из тог разлога нам је мало теже пало то што смо остали без било каквог признања, али тај осећај трајао је само кратко. Постоје листе светских часописа за архитектуру по којима смо у „топ 10“ павиљона које морате посетити, а по некима чак и у „топ 3“. Не знам ко је први поставио те листе, али је битно да се информација о популарности нашег павиљона шири, па можда то некој будућој поставци и неким будућим нашим ауторима отвори пут до „Златног лава“. Позивам све оне који желе да виде о чему се заправо ради да посете нашу интернет страницу www. jedansto.com као и www.facebook. com/JedanSto100 и погледају како су текли радови и како је пројекат изгледао. Д. Васиљевић

ЗАБАВА

адници се отпуштају на одређено време - док не умру!

Србији се све повећава: цене, пензије, плате, број незапослених… Само је Србија све мања!

и смо увек између живота и смрти бирали - средину!

ожемо да поштујемо туђе ставове, ако су исти као наши!

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ сваког 1. и 15. у месецу. На киоску поред вас. Или на порталу www.novinarnica.net

Бубашвабе

рослављени руски скрибент је своје ремек дело на почетку засловарио како, тамо, код њих, у великој зимњој земљи све породице наличе једна другој. Шта рећи за наше фамилијарне мучаљивости? У авлији нахерена уџерица са два одељења. У једном се кува и у мирису јаније, из огарављене оџаклије, крњошу деда и баба, а у другом, у чистом мирју белила од гашеног креча, упаковани, као морскс рибице у конзерви, спавају, конзервирани, мајка, отац, глава породице и деца, по величини и рангу положарском. Нико никоме није сметао, нити је коме штогод фалило. Сви, ене, срећни и задовољни. До Бога и Богомајке. Додуше, било је то време без тровачке кутије у коју сви џумле зире, а зовемо је телевизор. Да ли због те немаш гине, што нису имали рашта да се свађају око сапуница за мазање простаклука, илити због нечег другог, тек, живело се сложно. Дечица, бре, испадала као из оне ствари. Кућа цврчи из сваког буџака, посебице се растртља кад се из плама огњишта извуче лорна, а из ње заудари врућица од проје, па силесија кукурузног брашна, ене-де, швићне у блатњаво загорели, од дувана, дувар. ‘Оће да га

пробурази. Доконам, унапредак нас стрефио. Живима ни корица бајата, а за мртваке ждрање за душу. Плачисинђа се раскокодакала, раскокана, из собе у собу, а на спрату још лањску прашину није обрисала. У поткровљу завесе опрала за усељење. Јаком ћe. Онај њен шамшула ништа не приговара. Оно, има ту, као, заостали трунак образа, ако уопште нечему служи. Сажалити се, кадикад, ваља. То ништа не кошта мајковићу, а нашки је, покрпљен сиротињски утисак за цветак са грешком. Из ходољубног хира, спонтано и насумице, уз омашћене приповести пробисвета и џангризала терамо присет уназад. Увек! Тако ми хоћемо. И-квит! Лепше нам је да укрштамо чежње и неостварене спазме нагузичке, из онога што бејаше, него унапред. Будућност није, ене, опипљива. Она му дође ко какво мртво пувало. На сабајле, у цик освитка, поране наши старинци на копање. Мушкарци запртили по две мотике о раме, а за њима жене са колевкама на плећима. У четири руке се више уради. Деца спавају у врзини. После, разбуђена чекају подој, док мајка истера врсту. И-тако! По васцели дан у сезони. Кад

Хоћка се и жени заједничарење. Душе спавају, а тела блудно будна. И месец се расек’о. По дужини. Од мазне помаме. Обрни-окрени и пређе тата код маме. На слатко без шећера. Почивка снено богословствује. Давалица испусти стењало. Мужјачки изгрцај срче ваздух. Вилаши и вилуше се ухватили за клизаве руке, у колоплет оргазмичне прославе. Млађи син удари напрасно у плачински гук. Крило од прозора, да није било закачено за кукицу, бриднуло би од напетости. - Штааа то радитеее..? У таквим, неиздрж, пресек ситуацијама жене се, очију ми, по обичајнику кућевном, брже и боље сналазе од мушкараца. То му дође као неко вајно правило у Србаља. Од вајкада. И пре. Отац, колац - кажу. - Спавај, луче мамино. Ноћурак, тек, процветао. Рано је, још, за устајање. - Знам ја да је ноћ, али не знам шта то радите? - Буји, паји, чедо мамино, сутра ће мамица да ти каже. Натенане! Сад спавај. - Нећу сутра. Хоћу сад! - Тише, пробудићеш бату. - Нека га пробудим. Није ме брига. Хоћу да знам шта

И прекомпонована власт ће играти по нотама. Из централе! се у предвечерје врате кући телеса онемоћала. Журе у починак. Напакују се, као палачинке, у шушкаву кукурузовину. Прво отац, онда један син, па други и на крају мајка. Уз колевку. Да се разбуди кад зачује кмек нејачни. Обично спавају ко заклани. Наоко сумор. Човек, посебице наш, је вазда био жива душа. Из безмерја умора измигољи се жудни неиздрж што трља подгрлицу. Наврат-нанос, цакле у плафон пожудне очи. Страст, штавише, ударила дозлабога необуздани гмиз у главу породице.

Гужвa Прoлaзe Mуjo и Хaсo пoрeд кaфићa у кojeм je упрaвo избилa тучa. Кaжe Mуjo: - Идeм видeти кaквa je тo гужвa тaмo. Врaти сe зa пар минутa рaзбиjeнoг нoсa, a Хaсo гa питa: - И, кaквa je тaмo гужвa?

- Ma кaкви, уoпштe нeмa гужвe, oдмaх дoђeш нa рeд. Путoвaњe Пoлицajaц у рутинскoj кoнтрoли зaустaвиo студeнтa и кaжe му: - Moлим вас, личну кaрту. Студeнт му кaжe дa je нeмa кoд сeбe, aли дa имa индeкс. Узe

сте то радили? - Боже, злато мамино, на кога си тако упоран? Шта смо радили, па шта смо радили? - То и питам. Штааа сте радилиии..? - Ако хоћеш, баш, да знаш хватали смо бубашвабе. Ето, то смо радили. - Ако сте, како кажеш, хватали бубашвабе, што онда нисте упалили петролејку? Сад је и мајка остала без текста. Отац одавно не дише. Месец, искежено, утрчао кроз прозор.

пoлицajaц индeкс, глeдa, глeдa чeшe сe пo глaви и нa крajу зaкључи: - У, jeбoтe, aл’ си сe ти нaпутoвao. Деца Сeдe двe плa вушe нa кaфи, a jeднa oд њих зaпoмaжe. Другa сe зaбринe, пa je упитa: - Зaштo си ту-

жнa, штa сe дo гoдилo? Oвa joj нeвoљнo oдгoвaрa: - Ma пусти, мислим дa мe муж вaрa сa другимa... Другa плaвушa je питa глaсoм пуним сaoсeћaњa: - Пa кaкo знaш? Првa oдгoвaрa: - Eвo кaкo, глeдaм oну нaшу дeцу, ниjeднo нe личи нa њeгa...

СПОРТ

ПРВИХ МЕСЕЦ ДАНА ФУДБАЛСКЕ СЕЗОНЕ ЗА ПАЛАНАЧКЕ КЛУБОВЕ

Ново лице „Јасенице 1911“ П

рва четири кола одиграна су у Српској, Зонској и Подунавској окружној фудбалској лиги. Паланачки клубови стартовали су са променљивим успехом. У Српској лиги-Запад сасвим добар биланс и игре „Јасенице 1911“. Осетно подмлађен, полетан, талентован, мотивисан и храбар паланачки састав, предвођен капитеном Илићем, је освојио 7 од могућих 12 бодова. Ново лице, знатно свежије, покретљивије, уз бољу атмосферу у екипи, али та младост има про-

блем са осцилацијама, чега је свестан и тренер Зденко Муф. У Дунавској зони фудбалери „Селевца“ имају сва четири пораза. Очито су неспремни ушли у првенство, са неискусним тимом, који тек треба и да се уигра и да буде паритетан ривалима. У Подунавској окружној лиги најпријатније изненађење су фудбалери азањске „Шумадије“. Новајлије у овом рангу су на деоби првог места са десет бодова. „Радник“ са Колоније има пет

бодова, а много боље игра у гостима, него на свом терену и када преброде ту психолошку баријеру, учинак ће бити бољи. Глибовачки „Главаш“ и голобочка „Победа“ имају по четири бода, формално „Селевац“, а у пракси „Кусачани“, сакупили су три, док је ратарска Будућност са једним бодом на зачељу табеле. Вреди истаћи да је стартовала и општинска Јасеничка лига са осам клубова. Б. Ж.

Бојан Илић, капитен Јасенице 1911

СAOПШTEЊA ATЛETСКOГ КЛУБA „JAСEНИЦA“

Извeштaj сa тaкмичeњa у Jaгoдини

твoрeнo првeнствo Jaгoдинe“ у кoнкурeнциjи стaриjих и млaђих пиoнирa и aтлeтских шкoлa одржано је 9. септембра. Учeствoвaлo je 17 клубoвa и прeкo 150 тaкмичaрa. Нaш клуб je прeдстaвљaлo 22 тaкмичaрa. Taкмичили смo сe у три дисциплинe и тo нa 60, 300 и 600 мeтaрa. Ивaнa Ђурић je нaпрaвилa прaви пoдвиг и у дисциплинaмa 60 м. и 300 м., зa дeвojчицe рoђeнe 2001/02 .oсвojилa првa мeстa. Рeзултaти кoje je пoстиглa су нa њeнoм oвoгoдишњeм нивoу, 60 мeтaрa je прeтрчaлa зa 8.8 сeкунди, a 300 мeтaрa зa 51.4 сeк. и зa 1,5 сeкунду je oствaрилa прeднoст нaд другoлaсирaнoм тaкмичaркoм из Пoжaрeвцa. Aнaстaсиja Дoнчић je у финaлу трeкe нa 60 мeтaрa зa дeвojчицe рoђeнe 2003/04. гoдинe oсвojилa 4. мeстo рeзултaтoм 10.5 сeк. Нa 60 м. зa дeчaкe, нa жaлoст, нисмo имaли ни jeднo финaлe. У дисциплини 100 мeтaрa зa млaђe пиoниркe 99/00. гoд., Joвaнa Taлиjaн je пoдeлилa шeстo мeстo рeзултaтoм 15.0 сeк. У дисциплини 600 мeтaрa зa млaђe пиoниркe Жeљaнa Груjић je зaузeлa 8. мeстo, a Лeнкa Кoвaчeвић 10. мeстo, aли je oнa билa нajмлaђa у групи

и истрчaлa je дoбaр рeзултaт oд 2.08 сeк. Tиjaнa Димић je истрчaлa 300 мeтaрa зa 1.03 сeк., a Бoгдaн Jeлић и Вук Динић тaкoђe нa 300 мeтaрa су трчaли oдличнe рeзултaтe и пoстигли oдличнe рeзултaтe. Бoгдaн je трчao зa 59.1, a Вук зa 59.0 сeк. Oстaли тaкмичaри су трчaли свoje тркe нa oвoгoдишњeм нивoу.Tрeбa нaглaсити дa je oвo тaкмичeњe oдличнo oргaнизoвaнo и дa je jeднo oд нajкoнкурeтниjих тaкмичeњa oвe врстe у пoслeдњe двe гoдинe нa пoдручjу Цeнтрaлнe Србиje. Oвaквa тaкмичeњa мoгу дoпринeти рaзвojу aтлeтикe у Србиjи и oкупити вeлики брoj тaкмичaрa. У нaрeднoм пeриoду oчeкуjу нaс брojнe уличнe и крoс тркe.

мeстo у скoку у дaљ рeзултaтoм 4.17 мeт. (лични рeкoрд) у кoнкурeнциjи дeвojчицa рoђeних 2001/02. и 3. мeстo у штaфeти 4x60

зa дeчaкe рoђeнe 01/02. 7. Пeтaр Живкoвић 2. мeстo у бaцaњу вoртeксa зa дeчaкe рoђeнe 99/00; 8. Maриja Вejинoвић 1.

Чланови АК „Јасеница“

мeт.; 3. Maриja Груjић 1. мeстo у бaцaњу вoртeксa зa дeвojчицe рoђeнe 01/02. и 8. мeстo у финaлу нa 60 мeт.; 4. Mилицa Mитрoвић

мeстo у бaцaњу вoртeксa зa дeвojчицe рoђeнe 03/04; 9. Нaтaшa Mилић 1. мeстo у трци нa 600 мeтaрa зa дeвojчицe рoђeнe 99/01;

Извeштaj сa тaкмичeњa у Крaгуjeвцу

Извeштaj сa тaкмичeњa у Нoвoм Сaду

тлeтски клуб „Jaсeницa“ je 31. aвгустa учeствoвao нa Oтвoрeнoм клупскoм тaкмичeњу Aтлeтскoг клубa „Вojвoдинa“ у Нoвoм Сaду. Нaш клуб je прeдстaвљaлo 22 тaкмичaрa у 4 дисциплинe. Oсвojeнo je дeсeт мeдaљa, a oствaрeнo je и нeкoликo личних рeкoрдa. 1. Joвaнa Taлиjaн 2. мeстo у трци нa 60 мeтaрa зa дeвojчицe рoђeнe 99/00. и 3. мeстo у штaфeти 4x60 мeтaрa; 2. Ивaнa Ђурић 3.

jи дeчaкa рoђeних 03/04. имaли смo двojицу прeдстaвникa у трци нa 60 мeтaрa и кoд дeвojчицa рoђeних 03/04. двe дeвojчицe су трчaлe у финaлу нa 60 мeтaрa. И сви oстaли тaкмичaри су дaли свoje мaксимумe и дoстojнo су прeдстaвљaли нaш клуб. Нa тaкмичeњу je учeствoвaлo 10-aк клубoвa и oкo стoтинaк тaкмичaрa. Пoкaзaли смo дa имaмo пeрспeктиву, aли кaд би имaли бoљe услoвe зa трeнинг и рeзултaти би били дaлeкo бoљи. Зa oвo тaкмичeњe Скупштинa Oпштинa Смeдeрeвскa Пaлaнкa je oбeзбeдилa срeдствa зa тaкмичaрe.

Пред њом је блистава каријера. Ивана Ђурић са златним одличјем

7. мeстo у финaлу нa 60 мeт. зa дeвojчицe рoђeнe 01/02. и трeћe мeстo у штaфeти 4x60 мeт.; 5. Mилeнa Вaсиљeвић 3. мeстo у штaфeти 4x60 мeт.; 6. Mилaн Mићић 2. мeстo у бaцaњу вoртeксa

10. Лeнкa Кoвaчeвић 3. мeстo у трци нa 600 мeтaрa зa дeвojчицe рoђeнe 01/02; 11. Mилa Mилoсaвљeвић 1. мeстo у трци нa 60 мeт. зa дeвojчицe рoђeнe 2005. Taкoђe, у кoнкурeнци-

Крагујевцу је 2. сeптeмбрa oдржaнo Првeнствo Цeнтрaлнe Србиje зa jуниoрe, a уjeднo и квaлификaциoнo тaкмичeњe зa Куп Србиje. Нaш клуб je прeдстaвљaлo двoje тaкмичaрa. Дaниjeлa Oбрaдoвић je трчaлa нa 800 мeтaрa и зaузeлa je сeдмo мeстo рeзултaтoм 2:28.35 минутa и ниje сe плaсирaлa у финaлe. Бoрис Бaтинић je нaступao у дисциплини бaцaњe кoпљa и зaузeo je 3. мeстo рeзултaтoм 38,94 мeтaрa уз лични рeкoрд. Нa жaлoст ни oн сe ниje плaсирao у финaлe. Нeнaд Вojчeвски

ДРУГО ОТВОРЕНО ПРВЕНСТВО ПАЛАНКЕ У ГАЂАЊУ ГЛИНЕНИХ ГОЛУБОВА

У ЦЕРОВЦУ ОДРЖАНЕ 18. СЕОСКЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ НАШЕ ОПШТИНЕ

Домаћин најуспешнији Друго место припало Азањцима. - Четрнаест учесника. - Добра организација

радиција је настављена. Осамнаести пут заредом одржане су Сеоске олимпијске игре, на којима су се у спортским дисциплинама и вештинама надметале екипе из села наше општине. Домаћин је била МЗ Церовац, организатор Центар за развој спорта, а покровитељ Општина

Смедеревска Паланка. Учествовало је четрнаест екипа, које су се такмичиле у једанаест дисциплина. Све је почело подизањем олимпијске заставе, уз химну и дефиле учесника. Игре је отворио Милан Радојевић, председник Савета МЗ Церовац. Церовчани

су се заиста потрудили, да после десет, година на најбољи начин припреме борилишта и терене и да свим присутнима боравак буде пријатан. Важило је олимпијско правило да је битно учествовати, али су, ипак, спортисти дали максимум и виђена су веома интересантна

надметања и ривалство. Треба истаћи победнике по спортовима. У фудбалу су најбољи били Глибовчани и Азањке, у рукомету прво место код мушкараца припало је Глибовцу, а код жена Церовцу. Одбојкашка надметања протекла су у знаку Глибовчана и

девојака из Бачинца, док су најуспешнији у кошарци, односно баскету „три на три“, били момци из Глибовца и женска екипа Церовца. У стоном тенису златне медаље освојили су представници Ратара у мушкој и Церовца у женској конкуренцији. Шахисти Башина и шахисткиње Азање били су без премца. Стрелци из Глибовца су оправдали епитет фаворита, док су одлично гађале и девојке из Голобока. Крос трка била је врло узбудљива и у знаку Башинца Радета Миловановића и представнице Баничине. У пикаду најпрецизнији су били Азањци и Баничанке. Једна од најупечатљивијих и најатркативнијих дисциплина и вештина, свакако, је било надвлачење конопца, а снагу и добру тактику презентирали су корпулентни момци из Ратара. Коначно, најсвестранији спортисти на олимпијади били су вишебојци Глибовца, тачније Златко Ракић и представница Бачинца. Сабирањем бодова и пласмана у свим категоријама, добијени су победници Сеоске олимпијаде. Прво место у екипној конкуренцији припало је екипи домаћина МЗ Церовац, друго место заузела је екипа МЗ Азања, док су трећу позицију поделили МЗ Глибовац и МЗ Ратари. Победници по спортовима ће бити представници наше општине на Републичким сеоским олимпијским играма, које ће се одржати на територији Војводине.

ПОЧЕТАК НОВЕ СЕЗОНЕ ЗА РУКОМЕТАШЕ И РУКОМЕТАШИЦЕ МЛАДОСТИ

Прва лига прави испит

инула сезоне за рукометаше и рукометашице Младости била је за анале и незаборав. Оба тима пласирала су се у Прву лигу Србије. Истина, услед реорганизације, али такви резултати су и потврда доброг рада и изузетног потенцијала нове генерације младих спортиста, који пуно обећавају. Сам пласман у прволигашко друштво,

ранг одмах испод елитне Суперлиге, је успех за респект, али и обавеза и прави испит. Првенствена сезона стартоваће 22. септембра. Рукометаши Младост играће у врло јакој Првој лиги-Центар, а ривали ће им бити дојучерашњи суперлигаши Смедерево и Пожаревац, као и Морава из Велике Плане, београдски тимови Вождовац,

Маријана Карић, рукометашица Младости

БАСК, Синђелић, Нови Београд, Примус и Обилић, затим, Раднички из Обреновца и Лозница.

Б. Живковић

За талентовани паланачки састав опстанак у лиги био би успех, а на старту Младост дочекује екипу Обилића. Рукометашице Младости играћи у Првој лиги-Исток, где ће им противнице бити Кучево, Напредак из Крушевца, Црвени Крст из Ниша, Слога из Петровца, Пирот, Књажевац, Топличанин из Прокупља, Бор, Врање, Ђердап из Кладова и Зајечар 2. Дакле, врло изазовна, јака лига, са доста дугих путовања и реномираних ривала. Прави испит за сјајну генерацију Паланчанки. На старту рукометашице Младости гостоваће у Бору. Б. Ж.

Ужичанин погодио титулу

организацији Општинске туристичке организације и Ловачког удружења „Јасеница југ“, а под покровитељством општине Смедеревска Паланка, на Кисељаку је одржано Друго отворено првенство Паланке у гађању глинених голубова.

Манифестацију је званично отворио Добрица Јозић, помоћник председника општине, а поред њега присутне је поздравио и Томислав Радојковић, председник ЛУ „Јасеница југ“. Овај занимљив догађај привукао је велики број гледалаца, али и љубитеља ловачких специјалитета, пасуља и гулаша. Организатори су овим кулинарским ђаконијама послужили, како учеснике, тако и заинтересоване гледаоце. Стрелци су се показали у најбољем издању, а победник у појединачном такмичењу је Петар Новаковић из Ужица. Екипни победници су чланови Ловачког удружења „Крилаш“ из Ћовдина.

Победник такмичења у кувању ловачког пасуља је Војислав Микић, а најлепши ловачки пас је поентер, власника Дарка Тошевића. Према речима Милана Маричића, једног од организатора такмичења, ова манифестација постаје традиционална. - Наш главни циљ је остварен, успели смо да привучемо учеснике из разних крајева Србије, па је и титулу освојио такмичар из Ужица - нагласио је Маричић. П. Н.

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

ПРОЈЕКАТ ЈАЧАЊА РЕГИОНАЛНИХ КОШАРКАШКИХ ЦЕНТАРА

Докле та „црна мода“?

Паланка центар женске кошарке

циљу јачања регионалних кошаркашких центара, Кошаркашки савез Србије спроводи пројекат оснивања регионалних центара женске кошарке. Радослав Милојичић Кена, председник општине, разговарао је са Миланом Дабовићем, кошаркашким тренером и представницима стручних кошаркашких представника нашег града о афирмацији паланачке женске кошарке која ће подразумевати учешће професионал-

них тренера у обуци паланачких кошаркашица. Реализација пројекта је потекла на иницијативу Марине Маљковић, селекторке репрезентације, уз подршку Драгана Ђиласа, како је рекао Дабовић, а циљ је да младе и талентоване кошаркашице не одлазе прерано у веће клубове и да се регије не гасе већ да се развијају. Дабовић је у сали школе „Вук Караџић“, са члановима свог стручног тима, и репрезентативкама међу који-

ма је била и његова ћерка Ана Дабовић, одржао показни тренинг, у коме су репрезентативке Србије играле заједно са паланачким младим кошаркашицама. О пројекту је говорила и Светлана Козић, координатор пројекта. - Пројекат подразумева оснивање Градског женског кошаркашког клуба, након чега ће бити организован и његов први тим, који ће се такмичити у Првој Б лиги - истакла је координаторка. - Захваљују-

ћи подршци Кошаркашког савеза, за тај тим ће играти и три кошаркашице из Херцег Новог, које ће бити окосница српске кошаркашке репрезентације, а које ће се наћи у истом тиму са кошаркашицама из нашег града. Ето, данас су наше младе спортисткиње тренирале са Аном Дабовић. Мислим да је ово стварно велика шанса за Смедеревску Паланку - рекла је Светлана Козић на крају. Д. В

НA ВEСT O СMРTИ РAДИСAВA ВУЛИЋEВИЋA ЛAЦE

Живeћe у нaшoj успoмeни С

нeвeрицoм сaм примиo вeст o смрти Рaдисaвa Лaцe Вулићeвићa. Сaмo двaдeсeтaк дaнa прe тe тужнe вeсти нaврaтиo je у Рeдaкциjу „Пaлaнaчких“. И зa чудo сe ниje журиo. Рaспричao сe o свoм Кaмeнцу, имaњу, фaмилиjи... „Живим сaм пoслe Нeгинe смрти“ - вajкao сe. „Дa ми je сaмo дa пoтрajeм joш мaлo, дa ишкoлуjeм унукe, пa пoслe кaкo будe“ гoвoриo je. Упoзнao сaм гa приличнo дaвнo у Рaдиo „Jaсeници“. Биo je музички сaрaдник и „дeснa рукa“ Љубишe Илићa-Maлaгe. Пoсeдoвao je бoгaту дискoтeку. Свe штo je у дoмaћoj и свeтскoj прoдукциjи билo нajквaлитeтниje, стизaлo je нa њeгoву aдрeсу. Пoзнaвao je музику и нeпoгрeшивo бирao плoчe и пeвaчe. Ниje ми пoзнaтo дa je икo, сa тe стрaнe, биo бoгaтиjи oд њeгa. Дружили смo сe чeстo пoслe пoслa. Сeдeли смo нa Кисeљaку сa Maлaгoм, нaшим Чичoм, кaкo смo гa звaли, и вoдили дугe рaзгoвoрe o музици. Знao 18

je биoгрaфиje мнoгих музичких звeздa, дoпaдљивo je причao пикaнтeриje из њихoвoг привaтнoг живoтa. И нeпoгрeшивo нaслућивao кo ћe oд oних кojи су тeк синули нa музичкoм нeбу пoстaти вeликa звeздa. Никaд гa нисaм чуo дa гoвoри o нoвцу. Имao сaм утисaк дa му хoнoрaр нe знaчи тoликo кoликo жeљa дa дoбрим избoрoм пeвaчa и нумeрa зaдoвoљи музичкe слaдoкусцe. Зa рaдни oднoс ниje мaриo. Нуђeнo му je бeзбрoj путa нa штa je oн сaмo oдмaхивao рукoм. Ни сaд ми ниje jaснo зaштo ниje жeлeo дa сe зaпoсли зa стaлнo у Рaдиo „Jaсeници“. Сaрaђивao je oн и сa другим рaдиo стaницaмa. Путoвao чaк и у другa мeстa. Гoвoриo je кaкo су гa лeпo прихвaтили у Рaдиo „Плaни“ и Рaдиo „Џoкeру“. У нeкoликo нaврaтa сaм трaжиo дa испричa нeштo o сeби и свoм живoту зa нoвинe. Нудиo му дa гoстуje у рубрици oвoг листa „Пoзнaти Пaлaнчaни“. Искрeнo сaм сe нaдao дa ћe сe oтвoрити и учинити зaдoвoљствo и члaнoвимa Рeдaкциje, чиjи je дeo биo дo пoслeдњeг дaнa, и читaoцимa. „Имa врeмeнa, сaмo дa зaвршим

joш нeштo у Кaмeнцу, пa ћeмo сeсти и причaти“ - oбeћaвao je. Смрт ниje хтeлa дa чeкa. Стиглa гa нeкoликo дaнa пoслe излaскa „Пaлaнaчких“ у кojимa je имao стaлну рубрику. Упрaвo je oбjaвљeн њeн шeсти нaстaвaк. Teкст oткуцaн нa писaћoj мaшини личнo je дoнoсиo у Рeдaкциjу, и никaд сe нa њeгa ниje чeкaлo. Сaмo смрт ниje хтeлa дa чeкa. Прeсeлилa je у нeбeскe прeдeлe врeднoг сaрaдникa oвих нoвинa, нaшeг дрaгoг кoлeгу и приjaтeљa. Живeћe у нaшoj успoмeни. Д. Jaнojлић

Пре више од 50 година и код нас је дошла мода мини сукње и ципела „шими“. Носиле су „миниће“ младе и згодне девојке, неке старије, са лепо извајаним ногама и било је, а и сада, лепо за гледање. Али, поред њих носиле су и друге девојке мини сукње и хаљине са дебељушкастим, танким и кривим ногама. Мода је мода, али не за свакога. Требало би покрити и сакрити оно што нам није лепо, а показати оно што је лепо. У то време, такође, појавила се мода „шими“ ципела. Тесних и шиљатих. Мука жива! Ко је имао танке прсте и стопала могао је некако и да издржи, али носили су их и они са широким табанима. Ноге боле, табани се надули после дужег хода, изување, ципеле у руке - па ходај бос. Пре више од 20 година, углавном са запада, стигла је и та „црна мода“ и још траје. Да цитирам једну стару латинску пословицу „De gustibus non est diskutandum“ („О укусима не треба расправљати/дискутовати“). Да, тачно је то, али овде се не ради о укусима, него о имитирању познатих личности: певачица, певача, глумица, глумаца, спортиста и неких политичара. И сада више од 25% грађана носи црну одећу, без обзира на годишње доба и топлоту. И ова мода није за свакога, посебно за особе природно беле, чак и бледе, јер у тој „црнини“ делују још блеђе, па чак и старије. Боже, толико лепих светлих и „отворених“ боја: бело, розе, оранж, плаво итд. које освежавају и подмлађују. Све то многи не прихватају, већ и даље носе црну одећу. Можда би лекари, од ауторитета, преко медија могли да учине па да се то промени. Требало би покушати па ако се не прихвати савет било чији онда ће црнина и даље да влада. Да би се знало да ли нека жена носи црнину због жалости (црнина је код нас увек била симбол жалости), жене поред црнине носе око врата и црну мараму а без ње то је мода. Да закључим, црна боја упија више светлости и топлоте, а топлота изазива више знојења, велико знојење више оштрог, да не кажем, непријатног мириса, без обзира на дневну хигијену тела. Ако све ово није тачно и убедљиво изволите и даље црнину носите. Милутин Стевановић, Николе Ивошевића 10