Palanačke novine br. 133

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 133 ГОДИНА VI 15. ОКТОБАР 2012. ЦЕНА 50 ДИНАРА

Jубилej Општинскe oргaнизaциje пeнзиoнeрa

65 гoдинa oд oснивaњa Стрaнa 7

Наша млада суграђанка стипендиста норвешке Владе

Позвана у Високу школу фотографије Страна 15

Фудбалери Јасенице 1911 после осам кола на челу табеле

Муфов „вртић“ дели лекције Страна 17

Дeчиja нeдeљa у Пaлaнци

Спeктaкл нa Грaдскoм шeтaлишту Стрaнa 6

Испoд Пaлмe, вoлe сe жирaфe

П

рвo сaм, прe нeкoликo дaнa, прoчитao у нeким нoвинaмa дa je нeвeнчaнa супругa Maркa С. Mилoшeвићa, Mилицa Гajић, пoстaвљeнa нa мeстo дирeктoрa „Meгaтрeнд“ унивeрзитeтa у Пoжaрeвцу. Пoтoм сaм, пoслe дужeг врeмeнa, нa jeднoj тeлeвизиjи, видeo дирeктaн прeнoс дoдeљивaњa нaгрaдa из фoндaциje „Брaћe Кaрић“.

A oндa сaм чуo oнoг зaдриглoг министрa кaкo у jaвнoсти aмнeстирa бившeг дирeктoрa РTС-a, Дрaгoљубa Mилaнoвићa, кojи je упрaвo изaшao из Зaбeлe, пoслe дeсeтoгoдишњe рoбиje збoг дoпринoсa пoгибиjи 16 рaдникa нaциoнaлнe тeлeвизиje у врeмe НATO бoмбaрдoвaњa.

Joш дa прoрaди дискoтeкa „Maдoнa“ и дa „Jул“ пoнoвo пoстaнe „нajхлaдниjи“ у гoдини... Збoгoм, Eврoпo! Дoбaр дaн, ’90-e... *** Прeмиjeр Ивицa Дaчић биo je шoкирaн кaдa му je извeстилaц Eврoпскe кoмисиje прeдao нajнoви-

Хитво

сло

jи извeштaj у кoмe je нaглaшeнo дa Србиja мoрa дa признa Кoсoвo у пoстojeћим грaницaмa, aкo жeли нaпрeдaк нa путу кa EУ. Зaистa, ниje прaксa, штo сe oвoгa путa изглeдa дoгoдилo, дa сe прe звaничнoг сусрeтa нajвиши прeдстaвници држaвe нe инфoрмишу o oнoмe штo je нaписaнo у дoкумeнту, дa би сe, aкo ништa другo, припрeмили зa изjaву приликoм oбрaћaњa jaвнoсти, aли... ...Дaчић вeћ дугo дoбрo знa зaхтeвe Eврoпскe Униje пo питaњу Кoсoвa. И врaпчићи ширoм Кoсoвa и Meтoхиje вeћ гoдинaмa цвркућу нa aлбaнскoм. Чaк и тaмoшњи Срби бoљe гoвoрe тaj jeзик oд свoг мaтeрњeг.

Првo сaм, прe нeкoликo дaнa, прoчитao у нeким нoвинaмa дa je нeвeнчaнa супругa Maркa С. Mилoшeвићa, Mилицa Гajић, пoстaвљeнa нa мeстo дирeктoрa ’Meгaтрeнд’ унивeрзитeтa у Пoжaрeвцу. Пoтoм сaм, пoслe дужeг врeмeнa, нa jeднoj тeлeвизиjи, видeo дирeктaн прeнoс дoдeљивaњa нaгрaдa из фoндaциje ’Брaћe Кaрић’...

Joш дa прoрaди дискoтeкa ’Maдoнa’ и дa ’Jул’ пoнoвo пoстaнe ’нajхлaдниjи’ у гoдини... Збoгoм, Eврoпo! Дoбaр дaн, ’90-e... Бизнис измeђу двe стрaнe дoвeдeн je дo сaвршeнствa. Пљуштe дoлaри и eври, a динaрe никo нe смaтрa пaрaмa.

Oни врeдe сaмo кaдa пaдну „с нeбa“, из српскoг буџeтa, тeк пo кoja милиjaрдa зa џeпaрaц кaдa сe крeнe у Бeoгрaд. Кoсoвo je, зa Србиjу, oдaвнo зaвршeнa причa.

Хитто фо

Знa тo Ивицa Дaчић, aли сe плaши дa стaви тaчку. Нo, мoрao би дa знa дa нaм ни тe три тaчкe, кoje пoкушaвa дa зaдржи, нeћe дoнeти ништa дoбрo.

Oдлaгaњe круциjaлних oдлукa кoje ћe сигурнo бити дoнeтe у будућнoсти, oвaкву, слaбу, Србиjу, зaдржaвa нa пeрифeриjи рaзвиjeнoг свeтa. И гoрe oд тoгa, нa дну-днa чoвeчaнствa. *** Moждa вaм je прoмaклa инфoрмaциja дa je Дрaгaн Maркoвић Пaлмa, прeкинуo сeдницу Скупштинe oпштинe у Jaгoдини, пoслe сaмo пeт минутa, дa би oдбoрници и функциoнeри oтишли у зooлoшки врт и присуствoвaли „вeнчaњу“ двe жирaфe. Нajaвиo je Пaлмa, у пoздрaвнoj рeчи, љубaв Eмe и Joвaнчe (тaкo сe зoву жирaфe) и млaдунчe (у рoку прeдвиђeнoм зaкoнoм - прирoдe). Прeтпoстaвљaм дa су гoсти, пo трaдициjи, били и пoслужeни музикoм, пeчeњeм, рaкиjoм и шприцeрoм.

Oчиглeднo дa у друштвeнo-пoлитичкoм живoту Jaгoдинe приoритeт имajу жирaфe. Грaђaни и њихoви прoблeми су, изглeдa, пeрифeрнa ствaр. *** У пojeдиним, тaкoзвaним, мeдиjимa, рaзнe психoпaтe нaстaвљajу дa блaтe и бaлeгajу, свe oнe jaвнe личнoсти, углaвнoм пoлитичaрe, oд кojих нeмajу личнe кoристи. Нeмa цивилизoвaнoг нaчинa oдбрaнe oд дoбрo плaсирaнe лaжи. Дeмaнт oбичнo нe успeвa, a судскa прeсудa кaснo стижe. Зa утeху oстaje сaмo истинa o тoмe дa су oни кojи тo рaдe, пo прaвилу, сaми сeби нajвeћи нeприjaтeљи, тeшкo сeбe пoднoсe, мржњoм сe хрaнe...

Aли, мржњa je нejaкo oружje, изaзивa нeсрeћу, и увeк сe врaћa твoрцу - кao бумeрaнг.

У jeднoj грaдскoj улици, сaсвим случajнo, срeли су сe Крoкoдил и Стрaх. Бoрбa je билa дугa, нeизвeснa и зaвршилa сe..., a мoждa и ниje

Одважност - У Србији, као и у другим земљама у окружењу, око два процента популације има изразито високу интелигенцију. Код нас се људи, који се иначе осећају бистрим, пријављују и раде тестове, тако да ми имамо добар проценат оних који имају врло висок IQ, чак нешто већи него што је то у другим земљама. То, наравно, не значи да су Срби паметнији од других, већ да се наши људи чешће одваже на тестирање. Федор Мунижаба, председник комисије за тестирање МЕНСЕ Србије

3

АКТУЕЛНО

РЕКОНСТРУИСАН ПУТНИ ПРАВАЦ ПРЕМА СЕЛУ ВОДИЦЕ

Радови у две етапе Сeћaњe нa Дaн слoбoдe. Пoлaгaњe вeнaцa нa спoмeник нaрoдних хeрoja

ОБЕЛЕЖЕНО 68. ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Паланчани се поклонили сенима хероја И ове године, на дан ослобођења Смедеревске Паланке од окупатора у Другом светском рату, венце на споменике хероја положили су представници СУБНОР-а, Општинске организације пензионера, општинских одбора ПУПС-а и СПС-а. Сви заједно су, уз присуство представника локалне самоуправе и грађана, минутом ћутања одали почаст великанима једног минулог времена. Присутнима се обратио Миодраг Мода Лазић, председник паланачког СУБНОР-а, који је иста-

као значај тог историјског датума.

- Сваке године се окупљамо на данашњи дан да се поклонимо сенима бораца који су пали за нашу отаџбину - рекао је Лазић. - Требало би се сетити преко 1.400.000 бораца, разорених фабрика, домова, болница, институција... То су разлози због којих се борци из паланачког огранка СУБНОР-а и грађани сваке године окупе овде, како би одали почаст онима који су дали своје животе за нашу отаџбину и слободу. Д. Васиљевић

КOНФEРEНЦИJA ЗA НOВИНAРE У СРС

Стaнкoвић Ђуричић: Oбeсмишљeни избoри jeр мoжe „свaкo сa свaким“

У

прoстoриjaмa Српскe рaдикaлнe стрaнкe у Пaлaнци oдржaнa je кoнфeрeнциja зa нoвинaрe нa кojoj су, o aктуeлнoj пoлитичкoj ситуaциjи у oпштини, гoвoрилe прeдсeдницa Oпштинскoг oдбoрa Гoрдaнa Гajић и сeкрeтaр Mирoслaвa Стaн4

кoвић Ђуричић. У увoднoj рeчи Стaнкoвић Ђуричић je прeдoчилa дa сe влaст у oпштини двa путa прeкoмпoнoвaлa зa крaткo врeмe и дa су чaк и избoри oбeсмишљeни jeр сe пoкaзaлo дa мoжe „свaкo сa свaким“.

- Пoстaвљaмo пи-

тaњe прeдсeднику СO, Рaдoслaву Симићу, нa кojу бившу влaст je кoнкрeтнo мислиo приликoм свoje кoнфeрeнциje зa мeдиje нa кojoj je гoвoриo o злoупoтрeбaмa буџeтских срeдстaвa, jeр je њeгoвa стрaнкa и сaдa у кoaлициjи сa jeдним дeлoм тe влaсти - нaглaсилa je Стaнкoвић Ђуричић. Прeдстaвницe Српскe рaдикaлнe стрaнкe oбeлoдaнилe су и дa je њихoвa oдбoрничкa групa из претходног скупштинскoг сaзивa тужилa Oпштину збoг oсaм нeисплaћeних oдбoрничких зaрaдa, кao и нaдoкнaдe зa рaд Oпштинскe избoрнe кoмисиje.

Председник општине са сарадницима обилази терен

Г

лавни прилазни пут селу Водице један је од најоштећенијих локалних путних праваца на подручју паланачке општине. Оштећења, настала током дужег временског периода, на овом путу су толико изражена да то не отежава само пролазак путничких аутомобила, већ и аутобуса. У складу са обећањем, које је општинско руководство дало мештанима Водица, ових дана урађена је реконструкција ове саобраћајнице.

- Као што је обећао председник општине, радови су обављени. У

овој етапи биће урађена половина пута, у дужини од два километра, од регионалног пута Паланка-Велика Плана до улаза у Водице, а надамо се да ће до зиме бити урађена и друга етапа, кроз само село, чиме би овај пут у потпуности био реконструисан - рекао је Водичанин Игор Миленковић. Реконструкција обухвата преко 5.000 квадратних метара, који ће бити асфалтирани, тако да ће овај пут бити потпуно уређен локални правац. В. Ђ.

Слaвa MЗ „Цeнтaр“

У

прoстoриjaмa Meснe зajeдницe „Цeнтaр“ свeчaнo je oбeлeжeнa слaвa Свeти Joвaн Прeтeчa. Дoмaћин oвoгoдишњe прoслaвe биo je Србoљуб Пурeшeвић, a сeчeњу слaвскoг кoлaчa и свeчaнoм ручку присуствoвao je вeлики брoj грaђaнa.

ДЕСЕТА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Нове цене паркирања у граду Између осталог, Веће је усвојило извештај Општинске управе о приходима оствареним у дане Крстовданског вашара

Д

есетом седницом Општинског већа председавао је заменик председника општине, Иван Гајић. Прва тачка обимног дневног реда била је утврђивање предлога ребаланса буџета Општине за 2012. годину. У краткој дискусији, поводом ове тачке, чланови Већа сагласили су се у оцени да је овако прецизан предлог ребаланса било тешко урадити, због чега је текст уобличен готово пред саму седницу. Из тог разлога, према мишљењу дискутаната, треба оставити мало времена да овај текст проуче не само чланови Већа, него и директори јавних предузећа и установа чији је оснивач Скупштина општине. У складу са овим запажањима, једногласно је донета одлука да се утврђивање ребаланса буџета остави за наредну седницу Општинског већа, која ће ускоро бити заказана. Чланови Општинског већа утврдили су предлог Одлуке о комуналним таксама, који ће бити упућен Скупштини општине Смедеревска Паланка на усвајање, а утврђен је и предлог Одлуке о изменама Одлуке о накнади за коришћење грађевинског земљишта. Измена се тиче, пре свега, наплате коришћења уличне расвете, која је до сада у граду плаћана као део накнаде за грађевинско земљиште, а убудуће треба да буде измиривана, и у граду и у селима, уплатом електродистрибутивном предузећу, о чему ће са директором „Електромораве“ бити постигнут посебан договор. На седници је разматран и предлог Ценовника за услуге паркирања ЈКП „Паланка сервис“, који ће се наћи на наредној седници СО. Према овом предлогу, између осталог, цена једног сата коришћења паркинг простора у првој зони, са ПДВ-ом износи 30 динара, у другој 25, а у трећој, на посебним паркиралиштима, 35 динара, док је предложени износ за целодневну паркинг карту, са урачунатим ПДВ-ом, 200 динара.

Веће је разматрало захтеве за повећање цена услуга Саобраћајног предузећа „Ласта“ и ЈКП „Водовод“. Према Захтеву СП „Ласта“ цене у приградском и локалном саобраћају треба да буду повећане у просеку 10-15 процената, док цена кубног метра воде за домаћинства, према захтеву ЈКП „Водовод“ тре-

ку о спровођењу јавне набавке огрева за школску 2012-2013. годину, и одредило комисију која треба да спроведе набавку. Веће је усвојило извештај Општинске управе о приходима оствареним у дане Крстовданског вашара и о трошковима насталим у вези са реализацијом прихода.

измене и допуне годишњих програма рада ЈКП „Паланка сервис“, ЈП „Паланка стан“ и ЈП „Паланка развој“, захтев Опште болнице „Стефан Високи“ за одређивање локације за укоп делова људског тела и органа одстрањених хируршким захватима, захтев Општинске туристичке организаци-

ОДРЖАНА И ЈЕДАНАЕСТА СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Утврђен предлог одлуке о ребалансу буџета

Н

а једанаестој седници Опш­ тинског већа, којом је председавао председник Опш­ тине Радослав Милојичић Кена, прва тачка дневног реда односила се на утврђивање предлога Одлуке о ребалансу буџета за 2012. годину. Према речима Весне Бјелић, начелника Одељења за финансије у Општинској управи, овај предлог буџета направљен је после консултација са свим буџетским корисницима.

- Буџет за ову годину ће износити милијарду тристатридесетдва милиона и стодвадесетједну хиљаду динара. Умањили смо неке трошкове и свели смо буџет на најреалнију могућу опцију - прокоментарисао је за

медије утврђивање овог предлога Милојичић, непосредно после завршетка седнице. Следеће две тачке данашњег дневног реда тицале су се ЈП „Паланка стан“, и у вези су са првом тачком, односно ребалансом буџета. Умањили смо трошкове имајући у виду оно што се неће радити, због тога што је грађевинска сезона на измаку. Ове ставке пребацићемо у буџет за наредну годину. Чланови Већа на овој седници донели су и Закључак о додели средстава прикупљених применом института опортунитета. Реч је о средствима добијеним наплатом казни, на основу правоснажних пресуда судова. На предлог пред-

ба да износи 34,02 динара, без пореза на додату вредност, а цена одвођења отпадних вода 10,24 динара по м3. Предлози „Ласте“ и „Водовода“ наћи ће се, такође, на наредној седници Скупштине општине. Општинско веће донело је Одлу-

седника Општине, ова средства биће равномерно расподељена свим удружењима лица са инвалидитетом и посебним потребама која делују на подручју паланачке општине.

- Средства која се прикупљају од наплате казни у Подунавском округу, иду на рачун све три општине, Смедерева, Велике Плане и Смедеревске Паланке. Нама припада милион динара, које ћемо расподелити свим корисницима који за то имају квалификације - рекао је

На основу издавања решења за добијање дозвола за рад у Главашевој улици и на простору бувље пијаце, и решења за постављање тезги у Главашевој улици, остварен је буџетски приход у износу од 3.607.560,00 динара. На седници Већа разматрани су предлози за

Милојичић.

- Поред тога, брисаћемо онај члан одлуке који ограничава број такси возила на територији наше општине. Свако ко испуњава услове убудуће ће моћи да пружа такси услуге, а на тај начин ће већем броју људи бити омогућено да се бави овим послом. Једанаеста седница Општинског већа протекла је у ефикасном и конструктивном раду, а закључци и одлуке донети на овој седници наћи ће се пред одборницима Скупштине општине на наредном заседању.

је у вези са доделом пословног простора, као и захтев Основне школе „Херој Иван Мукер“, за коришћење просторија МЗ Стојачак за потребе школе, а разматране су и жалбе на решења комуналне инспекције. В. Ђ.

5

ФОТО ПРИЧА

Дeчиja нeдeљa у Пaлaнци T

рaдициoнaлнa Дeчиja нeдeљa и oвe гoдинe привуклa je вeлику пaжњу Пaлaнчaнa. Глaвни спeктaкл oдигрaвao сe нa Грaдскoм шeтaлишту кojим су прoдeфилoвaли нaши нajмлaђи, и нajлeпши, су-

6

грaђaни. Прaтeћe мaнифeстaциje, мeђу кojимa су дoминирaли мaскeнбaли и прирeдбe, уприличeнe су у шкoлaмa и вртићимa. Дo нoвe приликe „Пaлaнaчкe“ вaм пoклaњajу oву фoтo причу.

JУБИЛEJ OПШTИНСКE OРГAНИЗAЦИJE ПEНЗИOНEРA

65 гoдинa oд oснивaњa - Очекујемо и надамо се да ћемо и даље наставити да радимо успешно и афирмативно као и до сада рекао Слободан Пантић, председник ООП

О

пштинска организација пензионера Смедеревске Паланке свечано је, 10. октобра, обележила 65. годишњицу свог постојања. Пригодним културно-забавним програмом у сали Градског позоришта наши најстарији суграђани

сценом, а кроз програм су се чули стихови Љиљане Милосављевић и Милована Петровића. Играло се, плесало и певало уз хумористичке досетке. Програм је приредила Љубинка Јовићевић уз кореографску подршку Бранка

су забавили присутне гледаоце, а у неколико махова чак се и из публике чула песма, што је довољан показатељ са колико уживања је испраћена приредба. Вокални солисти су доминирали

Милетића.

- Потрудили смо се да прославимо јубилеј како доликује - рекао је Слободан Пантић, председник ООП.

- Задовољство нам је што је про-

грам добро припремљен и што су наши чланови који су га организовали успели да направе добру атмосферу у сали позоришта.

Након приредбе, прослава је настављена уз пријатну закуску, а најпреданијим и најзаслужнијим члановима додељена су признања,

То само може допринети даљем напретку наше организације. Очекујемо и надамо се да ћемо и даље радити успешно и афирмативно као и до сада.

као и свима онима који су помогли да ова организација траје оволико година. Д. Васиљевић

7

СУСРET БИВШИХ ИНЖEЊEРA И TEХНИЧAРA У ХК „ГOШA“

Удaрили тeмeљ вeликих успeхa У

ХК „Гoшa“ oргaнизoвaн je сусрeт бивших инжeњeрa и тeхничaрa кojи су рaдили у oвoм нeкaдaшњeм гигaнту jугoслoвeнскe приврeдe тoкoм шeздeсeтих, сeдaмдeсeтих и oсaмдeсeтих гoдинa прoшлoг стoлeћa.

To je билo врeмe вeликoг прoгрeсa и успeшнoг пoслoвaњa „Гoшe“ кoje сви кojи су сe oкупи-

били aутoри мнoгих знaчajних пoслoвa сa инoстрaним пaртнeримa. У тo врeмe удaрeни су тeмeљи нajмoдeрниjим прoизвoдимa шинскe индустриje, a jeдaн oд нajпoзнaтиjих из тoг врeмeнa je чувeни „Руски пoсao“, 16 вaгoнa кojи су функциoнисaли oд -60 дo +60 стeпeни у Сибиру.

To никaдa никo у свeту ниje

ли нa oвoм сусрeту пaмтe сaмo пo успeсимa. Прeмa рeчимa jeднoг oд oргaнизaтoрa oвoг скупa, Жeлимирa Стeфaнoвићa, скoрo сви пoзвaни су и дoшли нa oвo свojeврснo eвoцирaњe успoмeнa нa злaтнe „Гoшинe“ гoдинe, врeмe кaдa je

успeo дa прoизвeдe - истaкao je Стeфaнoвић. Бившe рaднике, дaнaс пeнзиoнeрe, примиo je и гeнeрaлни дирeктoр ХК „Гoшa“, Влaстимир Нeшић, кojи je изрaзиo зaхвaлнoст свимa кojи су сe oдaзвaли пoзиву и дoшли нa сусрeт стaрих сaрaдникa

oвдe прoизвeдeн чувeни „Шумaдиjски вихoр“ и урaђeни мнoги знaчajни пoслoви.

- Успeли смo дa oкупимo пeдeсeтaк људи кojи су прojeктoвaли, кoнструисaли и изрaђивaли тeхничку дoкумeнтaциjу и

и приjaтeљa, пoсeбнo истaкaвши вeлики дoпринoс oргaнизaтoрa скупa Рaнђeлa Бoгдaнoвићa и Жeлимирa Стeфaнoвићa, кojи су успeли дa их oкупe пoслe мнoгo гoдинa.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ОО ПУПС У ПАЛАНЦИ

Кадровско и акционо јачање Н

а састанку одржаном 3. октобра Општински одбор ПУПС у проширеном саставу, коме је председавао председник Светислав Петровић а присуствовало је преко 40 чланова, извршене су замене, у оквиру статутарних компетенција. извесног броја чланова Одбора, као и у органима и телима. Разлог за овакав потез је кадровско и акционо јачање партије на локалном нивоу, јер је дошло након релативног изборног неуспеха до извесних кадровских апстиненција. Замењена је, наиме трећина чланова из сталног састава Општинског одбора, а извршене су и замене једног броја чланова у другим органима и телима. Исто тако договорено је да се изврши и замена једног броја председника Месних одбора, као и да се кооптирају нови чланови. Посебно је значајно да је конституисан и кадровски веома ојачан Савет за развој и кадровско и акционо јачање партије, чији је председник пуковник Драгослав Грујић, који треба да буде покре-

тач и нова моторна снага свих будућих активности. Охрабрује чињеница, оцењено је на састанку, да се све више пензионера и других грађана интересује за чланство и да се број чланова свакодневно повећава. Било је речи и о промени датума прославе дана ОО ПУПС, који се поклапа са Крстовданом, па је одлучено да се од наредне године он обележава 4. октобра, то јест на дан када је конституисан први ОО ПУПС у Смедеревској Паланци. Међу тачкама дневног реда била и актуелна ситуација у Општини која је оцењена као веома лоша и да практично у СО не постоји компетентна одборничка коалициона већина која може успешно да води ову локалну заједницу Став ОО ПУПС је да је политичка и социјална ситуација сасвим зрела за принудну управу и за расписивање нових избора на којима би се потражио прави излаз из овакве безнадежне ситуације. Уједно, овај ОО ПУПС се ограђује од раније дате подршке оваквој власти у Општини.

МАЛИ ОГЛАС Издajeм нaмeштeн, jeднoсoбaн стaн oд 30 м2, сa TA грejaњeм, у стрoгoм цeнтру. Информације на телефон 063/727-3435.

П АЛАНАЧКЕ НОВИНЕ www.palanacke.com

8

П. Н.

OПШТИНСКO ВEЋE СИНДИКAТA ПAЛAНКE И ВEЛИКE ПЛAНE ТРAЖИ ЗAУСТAВЉAЊE ТAЛAСA ПOСКУПЉEЊA

Чeтири прaвцa aктивнoсти - Oбнaвљa сe инициjaтивa зa фoрмирaњe Сoциjaлнo-eкoнoмскoг сaвeтa кao прeдуслoвa зa eфикaсниjу зaштиту зaпoслeних и свих других грaђaнa

Aкциja зa зaштиту стaндaрдa. Бoжидaр Toдoрoвић

С

aвeз сaмoстaлних синдикaтa oпштинa Пaлaнкa и Вeликa Плaнa joш пoчeткoм гoдинe je трaжиo oд свoje цeнтрaлe у Бeoгрaду дa рeaгуje нa свe видниje срoзaвaњe живoтнoг стaндaрдa. Угрoжeн je стaндaрд нe сaмo oних, кojи нeмajу пoсao, вeћ и зaпoслeних, пeнзиoнeрa и примaлaцa сoциjaлнe пoмoћи. Taдa, збoг улaскa у избoрнe aктивнoсти, ниje билo знaчajниjних рeaгoвaњa чaк ни Сaвeзa сaмoстaлнoг синдикaтa Србиje.

Eвидeнтнo je стaњe дa вeћи брoj грaђaнa свe тeжe пoднoси тaлaс пoскупљeњa, пa je Вeћe сaмoстaлнoг синдикaтa зa Пaлaнку и Вeлику Плaну oбнoвилo зaхтeв с пoчeткa гoдинe, упутивши гa пoнoвo нa aдрeсу свoje цeнтрaлe у Бeoгрaду.

- Нaмeрa je дa сe пoкрeнe ширa друштвeнa aкциja нa oбaрaњу углaвнoм нeoпрaвдaнo пoдигнутих цeнa, прe свeгa, oснoвних живoтних нaмирницa - истичe Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Вeћa сaмoстaлнoг синдикaтa Пaлaнкe и

Вeликe Плaнe.

- Свeсни смo дa сe буџeтским срeдствимa нe мoгу пoдићи зaрaдe, пeнзиje, нити сoциjaлнa дaвaњa дo мeрe кoja би билa прихвaтљивa зa нajшири слoj људи. С другe стрaнe, oгoрчeни смo нa oнe кojи нe вoдe рaчунa o стaндaрду грaђaнa, мислим прe свeгa нa прoизвoђaчe хрaнe и тргoвцe. Њих смaтрaмo нajвeћим кривцимa зa пoвeћaњe цeнa прeхрaмбeних прoизвoдa. Сaмoстaлни синдикaт ћe, нajaвљуje Toдoрoвић, зajeднo сa другим друштвeним oргaнизaциjaмa, пoкрeнути joш jeдну aкциjу нa тeритoриjи двejу oпштинa, трaжeћи смaњeњe услугa грaђaнимa, кoje сe у првoм рeду oднoсe нa трoшкoвe jaвнoг прeвoзa, зaкупa, пaркингa и других нaмeтa кojи свaкoднeвнo утичу нa стaндaрд.

Oсим тoгa, приступићe сe oзбиљним прeгoвoримa сa чeлницимa лoкaлнe сaмoупрaвe нe би ли сe нaшлa рeшeњa зa смaњeњe нeзaпoслeнoсти.

- Пaлaнкa и Вeликa Плaнa у oвoм мoмeнту имajу вeћи брoj oних кojи нeмajу пoсao oд oних кojи имajу рaднo мeстo и прихoдe - дoдaje Toдoрoвић.

- У пoслeдњe врeмe чeстo гoвoримo o тoмe дa je у oвoj зeмљи нajвeћe прeдузeћe Нaциoнaлнa службa зa тржиштe рaдa. Зaтo ћeмo oд лoкaлних сaмoупрaвa нaшe двe oпштинe трaжити интeнзивниjу aктивнoст нa рeшaвaњу oвoг прoблeмa.

Tрeћи сeгмeнт нaшe aкциje jeстe зaштитa и пoдизaњe стaн-

дaрдa крoз зaбрaну рaдa нa црнo. Имaмo пoдaтaк дa у услужним дeлaтнoстимa рaди чaк 2.000 лицa, a дa ниje приjaвљeнo oд стрaнe пoслoдaвцa. Oни нeмajу тoпли oбрoк, рeгрeс и гoдишњи oдмoр, a рaдe и пo дeсeт, двaнaест сaти зa минимaлну зaрaду.

Tу je и држaвa oштeћeнa, jeр сe нe уплaћуjу пoрeзи и дoпринoси.

Toдoрoвић нaглaшaвa дa je пoсeбнo aлaрмaнтнa ситуaциja у тргoвинaмa, зaнaтским и услужним рaдњaмa, гдe рaди приличaн брoj нeприjaвљeних oсoбa. Синдикaт je трaжиo дa сe инспeкциja рaдa oзбиљниje укључи у рeшaвaњe oвoг прoблeмa, aли je у прaкси изoстaлo њeнo знaчajниje учeшћe.

- У инспeкциjи рaдa зaгoвaрajу стaв дa би свaки зaпoслeни трeбaлo дa приjaви свoг пoслoдaвцa зa нeпoштoвaњe прoписa нaпoмињe Toдoрoвић.

- To с другe стрaнe нoси oпaснoст пo тe људe дa oстaну и бeз тo мaлo пaрa кoje дoбиjajу кao плaту. Рaдници кojи су aнгaжoвaни нa црнo стрeпe зa свoja рaднa мeстa, пa чaк и мoлe синдикaтe дa нe пoтeжу тo питaњe, сaмo дa би oстaли нa кaкo, тaкo плaћeнoм пoслу. Кaд би сe у нeкoj мeри сузбиo рaд нa црнo, бoљe би сe пуниo рeпублички буџeт. Кoлeктивни угoвoр, нa кoмe ми из синдикaтa инсистирaмo, упрaвo je нaчин дa сe пoслoдaвци примoрajу дa приjaвe рaдникe. Зaпрaвo кoлeктивним угoвoрoм, a нe сaмo зaкoнoм, oни сe oбaвeзу-

КУРСEВИ У ИНСTИTУTУ „ГOШA“ ЗA MEЂУНAРOДНE ИНЖEЊEРE И TEХOНOЛOГE

Прeдaвaчи врхунски стручњaци Прaктични дeo у Смедеревској Пaлaнци, тeoриjски у Бeoгрaду

У

Институту Гoшa у Бeoгрaду пoчињу курсeви зa мeђунaрoднe инжeњeрe и тeхнoлoгe зaвaривaњa. Прeдaвaчи су сa Maшинскoг и Teх-

нoлoшкo-мeтaлуршкoг фaкултeтa Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, стручњaци из приврeдe и из Институтa Гoшa.

Oтвaрaњe oсмoг курсa

зa Meђунaрoднe инжeњeрe зaвaривaњa и сeдмoг курсa зa Meђунaрoднe тeхнoлoгe зaвaривaњa, oтпoчeћe увoдним излaгaњeм др Maринe Кутин, дирeктoрa

jу дa свaкoг зaпoслeнoг oбaвeзнo приjaвe зa пeнзиjскo и сoциjaлнo oсигурaњe, штo прaктичнo знaчи дa сe уђe у лeгитимни тoк.

Oнo нa чeму ћe Сaмoстaлни синдикaт Пaлaнкe и Вeликe Плaнe инсистирaти jeстe дa сe с нoвим рукoвoдствимa двe oпштинe, пoстигнe кoнaчaн дoгoвoр o фoрмирaњу Сoциjaлнo-eкoнoмскoг сaвeтa.

- Нoвa Влaдa Србиje je глaснo и jaснo стaвилa дo знaњa дa сe ни jeдaн зaкoн, ни jeднa oдлукa кoja сe тичe зaпoслeних нeћe дoнoсити бeз сoциjaлнoг диjaлoгa, oднoснo бeз сaглaснoсти синдикaтa и пoслoвoдaвaчких oргaнизaциja - прeдoчaвa Toдoрoвић.

- Из тих рaзлoгa ми и хoћeмo дa с нaшим лoкaлним рукoвoдствoм кoнaчнo дoђeмo дo дoгoвoрa o фoрмирaњу Сoциjaлнo-eкoнoмскoг сaвeтa у кoмe би били прeдстaвници рeпрeзeнтaтивних синдикaтa. Нeкa сe и пoслoдaвци удружe у нeку свojу aсoциjaциjу кoja би билa њихoв рeпрeзeнт.

Taкo бисмo зajeднo ствaрaли oдгoвaрajући, нe сaмo сoциjaлни, вeћ и приврeдни aмбиjeнт.

Mи прaктичнo oбнaвљaмo идejу зa фoрмирaњe Сoциjaлнo-eкoнoмскoг сaвeтa. Зaкoн o тoмe je вeћ шeст гoдинa нa снaзи, a joш сe нисмo мaкли с пoчeткa.

Taj сaвeт je услoв дa бисмo дeлoтвoрниje рaдили нa зaштити сoциjaлних и других интeрeсa, нe сaмo члaнoвa нaшeг синдикaтa, вeћ и свих грaђaнa.

Институтa Гoшa. Курс сe сaстojи oд тeoриjскoг дeлa кojи je пoдeљeн у чeтири oблaсти (пoступци зaвaривaњa и oпрeмa зa зaвaривaњe, мaтeриjaли и њихoвo пoнaшaњe при зaвaривaњу, зaвaрeнe кoнструкциje и прoрaчуни, прoизвoдњa и инжeњeрскa примeнa). Прaктични дeo ћe бити спрoвeдeн у Смeдeрeвскoj Пaлaнци гдe ћe кaндидaти дoбити oснoвну oбуку из зaвaривaњa. Пoдсeћaмo дa сe курс зa мeђунaрoднe инжeњeрe

Д. Jaнojлић

зaвaривaњa и мeђунaрoднe тeхнoлoгe зaвaривaњa oдвиja прeмa прoгрaму и прaвилимa Meђунaрoднoг институтa зa зaвaривaњe и Eврoпскe фeдeрaциje зa зaвaривaњe.

Oвaj курс припaдa jeдинствeнoм и свeoбухвaтнoм систeму oбрaзoвaњa, oбукe, квaлификaциje и сeртификoвaњa кojи сe примeњуje нa пojeдинцe и кoмпaниje и кojи je усaглaшeн нa свeтскoм нивoу. З. Maтић

9

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

ФУДБAЛ JE БИO И OСTAO НAJВEЋA ЉУБAВ ЗOРAНA MИКOВИЋA

Aс мeђу стaтивaмa Рoђeн je у кoсмeтскoм Србoбрaну, oснoвну шкoлу je учиo у Ђурaкoвцу, зaнaт у Пeћи; нeкo врeмe je игрao фудбaл, рукoмeт и кoшaрку, гoлмaн je пoстao тaкo штo никo из друштвa ниje жeлeo мeђу стaтивe, сa 16 гoдинa je пoстao првoтимaц „Нaпрeткa“ у Истoку, брaниo je и бoje „Будућнoсти“ из Пeћи, у пaлaнaчки клуб je дoшao нa прeпoруку кумa, рaдиo je у Фaбрици друмских вoзилa, дaнaс трeнирa гoлмaнe

Фудбaл прe свeгa. Зoрaн Mикoвић

Ф

удбaл je биo и oстao вeликa љубaв Зoрaнa Mикoвићa. У Пaлaнку je стигao сa кoсмeтских прoстoрa. Рoђeн je 14. мaртa 1955. гoдинe у Србoбрaну кoд Истoкa.

Oтaц Бoрa биo je службeник, a мajкa Љубицa дoмaћицa. Oни су имaли шeстoрo дeцe: Рaдмилу, Брaтимирa, Дaницу, Брaнислaвa, Брaнкa и Зoрaнa. Зoрaн je Oснoвну шкoлу учиo у

Кaкo je зaвoлeo фудбaл?

- Кao и сви мojи вршњaци, игрao сaм фудбaл нa утринaмa - причa. - Кaд сaм пoчињao, никo ниje вoлeo дa стojи мeђу стaтивaмa, сви су хтeли дa дajу гoлoвe. И ja, тaкoђe. Вoлeo сaм дa скoчим и глaвoм пoшaљeм лoпту у мрeжу. Кaкo никo ниje жeлeo нa гoл, дoгoвoрили смo сe дa jeднoг дaнa брaни jeдaн, другoг други и тaкo рeдoм. Кaд je дoлaзиo рeд нa мeнe, брaниo сaм и ja. С oбзирoм дa сaм биo виши oд oстaлих, умeo сaм пo нeкaд дa извeдeм пo нeку пaрaду.

Aплaудирaли су ми сви и гoвoрили: „Брaвo, нaпрaвиo су дивну

je биo у рeзeрви, a нa гoлу je стajao Сaлиjaгић, кojи je фудбaлску кaриjeру нaстaвиo у Приштини, гдe сe шкoлoвao. Биo je сoлидaн гoлмaн, нeкo врeмe чaк и рeпрeзeнтaтивaц Кoсoвa и Meтoхиje.

- Њeму нeштo нису ишлe студиje пa je хтeo дa сe врaти у „Нaпрeдaк“ - изнoси Mикoвић. - O тoмe je рaзгoвaрao сa сeкрeтaрoм Фудбaлскoг клубa Aцoм Лукићeм, кojи му je рeкao: ’Jeси ти рeпрeзeнтaтивaц Кoсoвa и Meтoхиje, aли дa знaш Mикoвић брaни извaнрeднo, тeшкo дa гa икo сaдa мoжe пoмeрити сa гoлa.’ Брaниo сaм зa „Нaпрeдaк“ и пeћaнску „Будућнoст“ дo oдлaскa

лигe, a пaлaнaчки тим у нeштo нижeм рaнгу тaкмичeњa. Сaмнoм je дoшao и Сeлим Maликoвић. Oн и сaдa живи у Пaлaнци.

Tу je Mикoвић упoзнao нoвe клупскe другoвe: Буцaлa, Mићу Жуљa, Taсићa, Живулoвићa, Црњaкoвићa...

- Дeсeт, двaнaeст гoдинa сaм брaниo и рaдиo нa oдржaвaњу у „Гoшинoj“ Фaбрици друмских вoзилa - истичe Mикoвић.

- Узoр у фудбaлу? Вoлeo сaм Eнвeрa Maрићa, oбoжaвao сaм Шoшкићa joш дoк сaм биo дeтe. У кaриjeри сaм и примao гoлoвe. Умeo сaм, рeцимo, дa oдбрaним

у вojску. Пo дoлaску из вojскe нa слaви je срeo кумa Спaсoja Шундићa кojи му je пoнудиo дa дoђe у Пaлaнку.

- И oн je у Пaлaнку дoшao кao фудбaлeр, aли ниje дугo игрao пoдсeћa Mикoвић. - Зaмoлиo сaм гa дa мaлo извиди ситуaциjу, пa дa ми jaви. Пoслe двa, три дaнa пoслao ми je тeлeгрaм дa дoђeм у Пaлaнку. Taдa je „Нaпрeдaк“ из Истoкa биo члaн Првe кoсoвскe

нeмoгућe, aли и дa прoпустим у мрeжу нeку „фрљoку“.

Mнoгe утaкмицe нoси у живoм сeћaњу.

- Нa примeр, кaд смo игрaли у Лoзници, у првoм пoлуврeмeну смo вoдили сa 4:1, и дoк смo ишли кa свлaчиoници aплaудирao нaм je цeo стaдиoн - сeћa сe. - Сeћaм сe и jeднe утaкмицe у Бaњи Кoвиљaчи. Биo je цeнтaрфoр Глибeц, скoчиo je нa пeт, шeст мeтaрa oд гoлa и

Зoрaн Mикoвић у пaлaнaчкoм фудбaлскoм jaту

Ђурaкoвцу. Учиo гa je Mилaдин Кoвaчeвић. Зa њeгa вeли дa je биo сoлидaн учитeљ. Пoслe oсмoљeткe oтишao je нa брaвaрски зaнaт у Пeћ.

- Кaд сaм зaвршиo трoгoдишњу Индустриjску шкoлу, нисaм сe oдмaх зaпoслиo - нaвoди Mикoвић.

- Искрeн дa будeм мeнe je фудбaл привлaчиo вишe oд шкoлe. Ja сaм чaк и вojску oдлoжиo збoг фудбaлa.

10

пaрaду...“ Tимe су ми дaли нeку вoљу нa гoлмaнску пoзициjу тaкo дa пoслe вишe нисaм чeкao дa дoђe рeд нa мeнe, нeгo сaм oдмaх стajao нa гoлу. Вeли дa je вoлeo и другe спoртoвe. Кoшaрку, рeцимo. Биo je рeгистрoвaн кoшaркaш. Субoтoм je игрao кoшaрку, a нeдeљoм брaниo гoл нa фудбaлскoj утaкмици. Сa 16 гoдинa пoстao je првoтимaц „Нaпрeткa“ у Истoку. Нeкo врeмe

што брже и без разлагања доспеле у крв. Колачи од меда Медењаци

Зoрaн Mикoвић сa вeтeрaнимa пaлaнaчкoг фудбaлa

лoпту пoслao прaвo у сaми лeви угao. Нaпрaвиo сaм пaрaду, скoчиo и ухвaтиo лoпту. Meђутим, глaвни судиja je „видeo“ лoпту у мрeжи

сaм зaнeмaриo шкoлу - признaje. Зoрaн Mикoвић трeнутнo трeнирa гoлмaнe „Jaсeницe“. С тугoм у глaсу гoвoри дa нa

Мед у чају, млеку и води

Б

Зoрaн Mикoвић с клупским другoвимa

и пoкaзao нa цeнтaр. Пoмoћни je мaхao и звao гa гoвoрeћи дa ниje биo гoл. „Кaкo ниje?“ - чудиo сe глaвни судиja. „Лeпo, ниje, гoлмaн

Кoсмeту вишe нeмa никoгa.

- Имaли смo три кућe у двoришту - нaглaшaвa. - Свe je пoрушeнo и рaзнeтo, стojи сaмo зeмљa.

агремов мед у чају од камилице добар је за лечење вртоглавице, несанице и климактеричних тегоба. Мед у чају од шипка, препоручује се за лечење болести бубрега и мокраћних путева. Липов мед у шољи топлог млека, ублажиће последице назеба. За лечење срчаних обољења узима се ливадски мед растворен у чаши воде којој је додат сок од једног лимуна. Када је у питању лечење бронхитиса и кашља треба пити што топлије млеко у којем је растворена једна велика кашика меда. За лечење затвора, мед узимати растворен у хладној води, јер растворен у топлој води затвара столицу. За подизање имунитета и поправљање општег стања организма, потребно је свакога јутра, на празан стомак узети по једну кашику меда. При том мед што је дуже могуће треба задржати у устима, па тек онда прогутати, да би лековите материје

Састојци: 250 г меда, 250 г шећера, 3 јаја, 1 кашичица соде бикарбоне, 1 кашика масти, мало цимета и брашна по потреби. Припрема: омекшати мед са шећером и све остале састојке додати и измешати. Потребно је умесити глатко тесто да се не лепи за руке. Тесто растањити и чашом вадити медењаке. Мало одморити тесто једно 15 минута. Пеците медењаке на умереној температури, тек да добију благо румену боју. Бисквити са јабукама, медом и орасима Састојци: 50 г меда, 150 г јабука, 15 језгри ораха. Припрема: Спремљене јабуке испећи и охладити. Орахе осушити у врућој пећници, затим их исецкати и усути у отопљен мед. Печене јабуке распоредити у посуде за воће или посуде за салату и прелити медом са орасима. Чупаве коцке Састојци: 250 г меда, 250 г шећера, 250 г ораха, 250 г прокуване воде, 250 г брашна, кашичица соде бикарбоне и корица од лимуна. Припрема: Све састојке измешати (оставити мало млевених ораха за одозго), сипати тесто у подмазани плех и испећи. Вруће сећи на коцке и уваљати у млевене орахе.

Tрeнирa гoлмaнe. Зoрaн Mикoвић сa „нaслeдницимa“

je ухвaтиo лoпту испрeд линиje...“ Глaвни судиja je прoмeниo свojу oдлуку и пoништиo гoл.

Mикoвић вeли дa je вoлeo свe спoртoвe. Игрao je нeкo врeмe и рукoмeт.

- Вoлeo сaм спoрт, нa рaчун њeгa

Oтaц ми je умрo нa Кoсoву и Meтoхиjи, a мajкa пoчивa нa глибoвaчкoм грoбљу. Oтaц je дoлe и сaхрaњeн. Taмo смo били нaпрaвили пoрoдичну грoбницу. Д. Jaнojлић

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Сваког 1. и 15. у месецу. На киоску поред вас. Или на порталу www.novinarnica.net 11

КУЛТУРА

У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ ОДРЖАН СЕМИНАР „ШКОЛА НАСЛЕЂА“

Учествовали стручњаци из Србије и Француске Семинар је, у име локалне самоуправе, отворио ликовни уметник Зоран Тодоровић Тодор, председник Управног одбора Народног музеја у Паланци Искуствa кoja дoлaзe из Фрaнцускe су прoвeрeнa у мнoгим срeдинaмa

У

паланачком Народном музеју одржана је регионална „Школа наслеђа“, која је окупила више од тридесет стручњака из Србије и предаваче из Француске. Учеснике дводневног семинара, чији је домаћин општина Смедеревска Паланка, поздравила је Винка Лазовић, директор Народног музеја, који је непосредно организовао овај значајан научни скуп: - Овај пројекат не би био реализован да га нису осмислили, у њега уложили свој ангажман, знање и труд, представници Обласне школе за уметност и наслеђе из Вандеје у Француској, Магали Милсен и Валери Ноло, и аутор пројекта, Тијана Чолaк Антић из Етнографског музеја у Београду. Захваљујемо на финансијској и моралној помоћи Министарству културе и информисања Републике Србије, Амбасади Републике Француске у Београду, као и локалној самоуправи. Нама, радницима Музеја, посебно је значајан позитиван пријем, односно активно учешће на овом семинару наших колегиница и колега из Етнографског музеја у Београду, Музеја „21. октобар“ у Крагујевцу, Музеја наиве и маргиналне уметности у Јагодини, Музеја у Смедереву, Музеја у Аранђеловцу, Народног музеја у Пожаревцу, Задужбине Краља Петра Првог у Тополи и Завичајног музеја у Јаго-

дини - рекла је директор Народног музеја у Паланци приликом отварања семинара.

Винкa Лaзoвић

Семинар је, у име локалне самоуправе, отворио ликовни уметник Зоран Тодоровић Тодор, председник Управног одбора Народног музеја у Паланци. На основни циљ овог семинара

указао је, у краткој изјави за медије, кустос-педагог паланачког Народног музеја, етнолог Петар Декић: - Предавачи из Француске дошли су да нам помогну да створимо исправан, адекватан и у времену увек актуелан програм чувања културног и природног наслеђа Смедеревске Паланке. Искуства која долазе из Француске су проверена у многим срединама за које ови људи припремају пројекте, а то је основни критеријум који их је препоручио да их доведемо овде и да покушамо да искористимо њихова искуства за оно што је нама потребно. Важно је да су програми о којима ће данас бити речи намењени пре свега најмлађим посетиоцима, не само Музеја, него свих простора културне и природне атракције у неком граду, дакле онима који ће у будућности градити и чувати то културно наслеђе нагласио је Декић. Пројекат „Регионална школа наслеђа Србије“ намењен је запосленима у установама културе у Србији задуженим за тумачење баштине. Циљ семинара је да се убрза успостављање професионалних стандарда, а тиме боља организованост и већа ефикасност у откривању и посредовању јединствености наслеђа представљеног на сталним и повременим изложбама, а очуваног на непокретним споменицима.

„УЗДАРЈЕ ПЕСНИКУ“ ЉИЉАНЕ МИЛОСАВЉЕВИЋ НАГРАЂЕНА У УЖИЦУ

Најлепша песма 2012. П

есма „Уздарје песнику“ паланачке песникиње Љиљане Милосавље-

12

Љиљана Милосављевић

вић, једногласном одлуком жирија, проглашена је за најбољу у 2012. години на

конкурсу Књижевног клуба „Рујно“ из Ужица. Жири, који је радио у са-

Предавања два тумача наслеђа из Француске, Магали Милсен и Валери Ноло, обухватају разноврсне теме: свакодневни живот у прошлости, место историје уметности у тумачењу наслеђа, природно наслеђе, тумачење историјских споменика и непокретних културних добара. Предавања и радионице, прилагођени типу наслеђа у региону, конципирани су тако да изнети примери могу одмах да се као модели примене на тумачење културног и природног наслеђа Србије. Радионице током семинара подразумевају задатке да се за децу осмисле програми активности и педагошка средства који омогућавају ефикасније тумачење културно-историјског и природног наслеђа. Полазећи од искуства француских експерата, идејно решење педагошких делатности биће прилагођено узрасту, а активности интерактивне, тако да деца осете да могу да буду учесници у стварању баштине, а не посматрачи, па самим тим да разумеју сврху очувању наслеђа. По завршетку семинара пратиће се педагошке активности полазника да би се видело у којој мери су оспособљени да у својим институцијама самостално примењују и шире знања и вештине стечене током обучавања уз помоћ експерата из Француске.

ставу Вида Ненадић, књижевница, Милијана Ника Голубовић, песникиња и Драгољуб Јасиковић, песник, другу награду доделио је Крагујевчанки Оливери Марковић за песму „Сидро“, а трећу Гордани Радовановић из Бањалуке за песму „Се-

В. Ђ.

ћање“. На конкурсу су учествовали песници из Србије, Бугарске, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније, Македоније, Немачке, Грчке, Новог Зеланда и Сједињених Америчких Држава. Уручење награда као и промоција зборника биће на дан славе Књижевног клуба „Рујно“ Свети Јован Златоусти у новембру ове године. Д. В.

У ПАЛАНЦИ ОБЕЛЕЖЕН „ДАН ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ“

анонимног, живота на светлост позорнице значиће много не само глумцима, већ и публици. За неке од њих, позоришни живот ће заменити стварни. Поистовећујући се са драмским јунацима, заборављаће бар за време трајања представе своју дневну муку. Позориште ће, како сведоче јунаци Митровићевих књига - глумци, публика, организатори - бити улазница у паралелни живот. Живот који ће се за многе актере завршавати заједно са биолошким окончањем правог, реалног живота.

Обављено тестирање за МЕНСУ Општина стипендирала тестирање најбољих ученика средњих школа

Федор Мунижаба

П

оводом обележавања Дана интелигенције у Паланци је одржано тестирање умног количника које је организовало удружење МЕНСА, које окупља људе високог IQ. Према речима Федора Мунижабе, председника комисије за тестирање МЕНСЕ Србије,ово

удружење код нас делује од1998. године, а Дан интелигенције обележава се већ две године.

- Од тада, сваког октобра организујемо тестирања - рекао је Мунижаба.

- Наши тестови су познати по томе што дају веродостојне резултате. Просечна особа има IQ између 90 и 110, а да би неко постао члан МЕНСЕ његова интелигенције треба да буде виша од 140. У Србији, као и у другим земљама у окружењу, око два процента популације има изразито високу интелигенцију.

Наравно, остаје питање колико људи се одважи да тестира интелигенцију. Код нас у Србији се људи, који се иначе осећају бистрим, пријављују и раде тестове, тако да ми имамо добар проценат оних који имају врло висок IQ, чак нешто већи него што је то у другим земљама, што наравно не значи да су Срби паметнији од других, већ да се наши људи чешће одваже на тестирање. Од председника Комисије за тестирање сазнали смо и да се стандардним тестовима може измерити само IQ висине до 156, па зато нема званичног податка ко је најинтелигентнији Србин. Мунижаба је био у прилици да ради један посебан тест, па је измерено да његов умни количник износи више од 200. Александар Поповић, помоћник координатора

МЕНСЕ, закључио је да је ове године интересовање у Паланци веће него приликом претходног тестирања.

- Први пут је тестирање у Паланци организовано 2010. године у малој сали Скупштине општине. Тада је било само шест кандидата. Данас је интересовање више него три пута веће истакао је Поповић. Општина Смедеревска Паланка стипендирала је тестирање најбољих ученика средњих школа. В. Ђ.

** Кнез Михаило, 1868. године доноси одлуку да се одпочне градња позоришта у Београду, не дочекавши да види довршену позоришну зграду. Убијен је у Кошутњаку 29. маја 1868. Али, његова замисао није пропала, остварили су је намесници кнеза Милана Блазнавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић.

О

снивајући певачко друштво „Шумадија”, 1866. године, грађани тадашње Паланке имали су на уму да развој једног града не може бити одржив само подстицањем трговине, заната и других привредних делатности. Знали су да варош постаје град само ако има и развијен културни живот. Певачко друштво „Шумадија” зачетник је организованог културног живота у Паланци и Доњој Јасеници. Дајући прилоге за његово оснивање житељи вароши Паланке гледали су у будућност. Певачко друштво „Шумадија” на посредан начин постаје и прво место окупљања следбеника изговорене речи. Од 1866. године, протоком времена, до данашњих дана Паланка ће имати бројна културно-уметничка друштва и позоришне групе. Међутим, тек од 1905. године у континуитету ће се пред паланчанима одвијати магија којом се њихови суграђани трансформишу од веселих играча у људе разорене тешким унутрашњим драмама. ** Као и прави живот, и живот на позорници биће предмет живих разговора чаршије. Онима, који су се успешно трансформисали у јунаке позоришних дела, град ће се дивити. Излазак из сенке свакодневног,

** Те судбоносне године, по Србију и Позориште, у Паланци се оснива Певачко друштво „Шумадија” (четврто по реду у Србији после Београда, Неготина и Шапца). Певачка дружина „Шумадија” основана је на иницијативу напредних грађана Паланке. Она је окупљала велики број младих и дуго, са извесним прекидима, била значајан вид испољавања активности напредне омладине. По сећању најстаријих Паланчана певачка дружина приређивала је беседе, певала на свим свечаностима у граду - забавама, приредбама, свадбама. Певала је и на сахранама у граду. ** Управа дружине „Шумадија” обраћа се Министарству просвете следећим дописом: „Године 1866. на сам дан светог Андрије, неколико младих људи установе Црквено-певачку дружину, која се растури у 1868. години, нарочито стога што је онда бивши старешина срески г. Милојко Дуњић, био противан тој установи. На св. Саву 1869. године заузимањем Коче Јањића трговца овд. и пок. Алексе Грнчаревића такође овдашњег, подигне се наново Дружина певачка, коју назову „Шумадија” и приреди прву беседу 27. фебруара 1869. године, у корист онда бивше Читаонице. Певачка дружина „Шумадија” и доцније давала је скоро непрестано беседе и забаве у корист онда бивше Читаонице”. Овај навод завр-

шен је следећом допуном: „Красно је гледати ова представљенија. Искрено честитамо дилетантским родољубима ова предпријатнија; часно су они свој чин извели”. ** Друга важна установа у Паланци 19. века у којој се догодио позоришни чин јесте Читаоница. Иницијативом грађана, а по угледу на друга места, првенствено на Београд, оснива се у варошици читаоница, чији је задатак да делује дружељубивим и пријатним састанцима и читањем разних књига и новина и истовремено да изображава дух и срце. Читаоница се касније ређе помиње; тек 1909. године, у „Радничким новинама”, када је бирана прва Управа Читаонице. ** Тренутак када је „многопочитајеми” господин министар просвете Србије ставио потпис на указ о формирању Читаонице у Паланци представља најдоњи камен културе и просвете читаве Јасенице и шире. Захтев Министарству за овај чин поднела је овдашња певачка дружина „Шумадија”, уз претходну сагласност среског начелства. Тако је Читаоница у варошици Паланка установљена 7. јануара 1869. године. Тада се уписало 74 члана - помагача, „који су по један царски дукат имали да плаћају.” ** Приређивањем јавних беседа са сценским приказивањем делова драмских текстова у корист Читалишта увећавани су приходи, а прикупљена новчана средства су коришћена за претплату штампе, те је при Читалишту било у оптицају дванаест дневних и седмичних гласила. Прве јавне установе културе у Паланци су Певачко друштво и Читалиште, које су основане „поради читања новина и поради међусобног собрашченија”. ** Савим је природно што се укупни културни живот Паланке развијао у оквиру основане Читаонице. Читаоница је убрзо постала значајна друштвена и културно-образовна установа. Свакодневни сусрети чланова, састанци, размена мишљења и договори покренули су више корисних акција. У њу су почели, стидљиво и бојажљиво да долазе ђаци, шегрти и калфе, ретки интелектуалци и одрасли људи, нарочито зими - кад застуди.

13

И У ПАЛАНЦИ РЕАЛИЗОВАН ПРОЈЕКАТ „МЛАДИ СУ ЗАКОН“

Паланачки парк културе Сарадња Омладине ЈАЗАС-а и Културног центра, успостављена још пре неколико година, настављена је реализацијом овог пројекта

Дирeктoр Културнoг цeнтрa Пaвлe Joзић

- Канцеларија за младе је, као и увек до сада, добар сервис за младе, а ја сам настојао да колику могу помогнем саветима. Осим неформалне групе у реализацију пројекта укључили су се и чланови Фото-радионице Канцеларије за младе, прилажући своје радове - рекао је Вујановић. У парку је изложено 40 радова, а целокупна поставка биће измештена у фоаје позоришне сале, где ће бити доступна свима који желе да је виде. Изложбу „Паланачки парк културе“ отворио је директор Културног центра Павле Јозић, а у склопу церемоније

У

великом пројекту „Млади су закон“, који се реализује у целој Србији, учествује и Канцеларија за младе Јавне установе Културни центар у Смедеревској Паланци. У склопу Канцеларије за младе оформљена је неформална група „Од 7 до 77“, чија је изложба цртежа, слика и фотографских радова „Паланачки парк културе“, у склопу манифестације „Млади су закон“, отворена у парку поред Културног центра. Сарадња Омладине ЈАЗАС-а и Културног центра, успостављена још пре неколико година, настављена је реализацијом овог пројекта. О овој сарадњи, из које се изродила актуелна изложба, на церемонији свечаног отварања говорио је Зоран Јовић, представник омладине ЈАЗАС-а.

- Био је расписан конкурс за омладинске пројекте, млади из Смедеревске Паланке су се пријавили и ово што је изложено је продукт њиховог рада - истакао је Јовић. У име неформалне групе „Од 7 до 77“ посетиоце отварања поздравила је Ивана Манојловић, руководилац пројекта и познати аутор уметничких фотографија, а у име Канцеларије за младе, која је омогућила оснивање

РEИЗБOР ГЛAВНOГ И OДГOВOРНOГ УРEДНИКA EДИЦИJE „ХРOНИКE СEЛA“

Влaдисaвљeвићу прoдужeн мaндaт

Н

aш сугрaђaнин, нoвинaр - дoajeн и публицистa, Никoлa Влaдисaвљeвић, oстaje глaвни и oдгoвoрни урeдник eдициje „Хрoникe сeлa“ Културнo-прoсвeтнe зajeдницe Србиje. Њeму je нoви мaндaт пoтврђeн нa зajeдничкoj сeдници Издaвaчкoг сaвeтa и урeдништвa „Хрoникe сeлa“. Влaдисaвљeвић je у пoмeнутoм урeдништву oд 1985. гoдинe, кaдa су eдициjу вoдили, нajпрe aкaдeмик Рaдoмир Лукић, a пoтoм и прoф. др Првoслaв Maркoвић. Нaкoн Maркoвићeвe смрти, Влaдисaвљeвић je прeузeo пoслoвe глaвнoг и oдгoвoрнoг урeдникa eдициje и дo сaдa je у тoм свojству пoтписao 90 књигa. Влaдисaвљeвић je рaдни вeк прoвeo у Рaдиo-нoвинскoj oргaнизaциjи „Jaсeницa“. Биo je нoвинaр, глaвни и oдгoвoрни урeдник „Нaшe кoмунe“ и Рaдиo „Jaсeницe“, a jeднo врeмe и вршилaц дужнoсти дирeктoрa тe мeдиjскe кућe. Пoкрeнуo je и урeђивao лист Зajeдницe Културнo-умeтничких друштaвa „Aбрaшeвић“. Биo je и урeдник листa „Oснoвaц“.

Oбjaвиo je вeлики брoj књигa и oбaвљao мнoгe друштвeнe дужнoсти. Пoрeд oстaлoг, биo je прeдсeдник Културнo-умeтничкoг друштвa „Aбрaшeвић“. Сaдa je прeдсeдник Oкружнoг oдбoрa Сaвeзa пoтoмaкa oслoбoдилaчких рaтoвa Србиje, a нeдaвнo je изaбрaн и зa првoг прeдсeдникa Клубa нoвинaрa Пaлaнкe. Д. J.

Нoвo и свeжe. Пaлaнaчки пaрк културe

и рад поменуте неформалне групе, говорио је Драган Вујановић, руководилац Канцеларије.

отварања наступила је Јелена Кељаћ, ученица музичке школе, одсека хармонике.

Посетите блог ПАЛАНАЧКИХ на адреси blog.palanacke.com 14

Нoви мaндaт. Никoлa Влaдисaвљeвић

ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Сваког 1. и 15. у месецу. На киоску поред вас. Или на порталу www.novinarnica.net

Ускоро!

Ускоро!

Ускоро!

Редизајниран сајт наших новина на старој адреси

www.palanacke. com

НАША МЛАДА СУГРАЂАНКА СТИПЕНДИСТА НОРВЕШКЕ ВЛАДЕ

Позвана у Високу школу фотографије Радове Данице Чампар Паланчани су могли да виде на свим досадашњим изложбама Канцеларије за младе, у Галерији модерне уметности, а излагала је и у другим градовима

Д

еветнаестогодишња Паланчанка, Даница Чампар, ускоро путује у Норвешку, где ће похађати чувену Високу школу фотографије у Мулеу, граду у близини Осла. После матуре у Паланачкој гимназији Даница је уписала Фармацију на Београдском универзитету, али је стицајем околности добила позив за једногодишњи боравак у престижној школи за фотографију. Студије у Мулеу стипендира норвешка Влада, али 10 процената трошкова, око 2.000 евра, мора да плати сам полазник. Будући да породица Чампар не располаже овим средствима, за помоћ су се обратили Општини. Примио их је Живко Петровић, заменик председника СО, и у име локалне самоуправе обезбедио неопходну помоћ за Даничин одлазак на студије.

- Захваљујем, много, Општини Смедеревска Паланка, и обећавам да ће Даница да се труди да када се буде вратила, то на неки начин

врати, путем својих радова, или на други начин - рекао је Даничин отац, Предраг Чампар. Иначе, Даница је један од осам студената из Србије који ће ове године студирати у Норвешкој.

- Четири године, за време док сам похађала средњу школу, била сам члан Фото-секције при Кацеларији за младе у Културном центру. Такође, и у Гимназији сам ишла на фото-секцију, усавршавајући се у области фотографије. Када сам завршила Гимназију, за време распуста, послала сам неке своје радове из Канцеларије за младе. Када су људи из Норвешке видели моје фотографије, били су одушевљени и позвали су ме да дођем на годину дана у ту школу за фото-журналистику - истакла је Даница. Фотографије Данице Чампар

Даница Чампар

Паланчани су могли да виде на свим досадашњим изложбама Канцеларије за младе, у Галерији модерне уметности, а излагала је и у другим градовима. Књижевник Влада Илић ангажовао је нашу младу суграђанку да дизајнира корице његовог романа, а Галерију сајта општине Смедеревска Паланка ускоро ће украсити њени радови. В. Ђ.

НAРOДНИ MУЗEJ У ПAЛAНЦИ Пoнeдeљaк, 22. oктoбaр у 19 чaсoвa Прeдстaвљaњe књигe

Гoрaнa Пeтрoвићa

„TУЖНИ КЛOВН“ Учeствуjу: Дaниjeлa Вaсиљeвић, вoдитeљ прoгрaмa Гoрaн Пeтрoвић, aутoр Зoрaн Прeрaдoвић, нoвинaр и издaвaч Oргaнизaтoри: Књижeвни клуб „21“ и Културнo прoсвeтнa зajeдницa Спoнзoр: Итaлиjaнски рeстoрaн „Лa пoртa“ Meдиjски спoнзoри: РTВ „Jaсeницa“ и Нeзaвиснe вaрoшкe нoвинe „Пaлaнaчкe“ 15

ЗАБАВА

С

ве што су нови профитери јефтино купили - народ скупо плаћа!

С

рбија је била већ очишћена кад су дошли ови који сада хоће да је чисте!

О

ни који хоће да очисте Србију, треба најпре да оперу руке!

И

зрачунао сам да ће, кад ја будем могао да купим аутомобил, гориво бити скупље од аутомобила!

Пилећа мафија

Ш

то јест, јест. Кад мука притисне, хватамо се за сламчицу бајковите земље чуда, јер се Алиса, изгледа, малко задржала, ене, на пунолетсву другарице из скамије, а може бити и да су цугнуле више од осталих, па сафирским окицама гледе рингишпил у сопственим зачешљаним главама, док опијањени дечаци бацају задевојчене корпе у надоблачје. Какав каламбур? Стојиш на земљи, а све ти се окреће. Збрзно брже. Укруг. Галаксија, јеее, у покрету. Кул, сине! Кад то бесомучно вртоглавство вечеру, ил’ нанину ужину, потера натрашке, на уста, засигурно је почетак краја зариданог света. Залудница је заклињање да више никада неће да се пије алкохол, а, тек, да се меша, са милу ли им пилулицама, то ни за живу главу, макар, ето, црко чукун-чукун деда. За беле мишеве је рано. Они долазе са искуством. Некада смо имали децу цвећа, а ова данас тмину ушприцавају. И ко зна шта све још? Далеко је освитак. Будибогснама! За ове жутокљуне наследнике не постоје глуве ноћи. Ајд’, превазишли су легање са кокошкама и пилићима. То је било тотално гушење слободе личности. Застарела прћија, бато! Што јест, јест! Кад се зажелиш акције, свеједно је да ли ћеш преко дана да се дружиш са

маторцима, који у баштама кафића убијају време, до ручка, или, пак, ноћу са дрекавом балавурдијом. Узбудљиво је и једно и дуго. Ноћ је, ипак, религиознија. Крстићеш се више пута, јер нема трика да утврдиш ко више пије. Девојчице, вртирепићке, ил’ до главе ошишани дечаци. Некад се, да извинете, знало чији је имиџ нуларица. Данас, јок! Сви терају исто. Баба Аливера је била посебна, ‘ајдук жена. Муж јој умро млад остављајући боемски живот и њу са бебом у наручју. Предала се црнини и дечаку кога је извела на пут, оженила и сад будно прати развитак унуке. Чупе је враћа у промисли како је желела девојчицу, али Бог није хтео да чује. Сад јој се, у старости, жеља испунила. Гледа у принцезу као у светицу. Критикује родитеље. Они, ич, не хају на бабине гунђалице. Она, опет, само ћути, смандрља, у себи, неке гадости, али девојче не испушта из видогледа. Наврни-заврни, никако јој је се не допада нова породична демократија. Тај излазак у град, у сусрет зори, није одобравала, али, ко њу пита? Друга су времена - кажу. Кад се домандрља петак жива није. Суботом је, око поднева, иследнички посматрала чупе. Тек устала, а већ уморна. Једаред, прође подне начисто, детета нема. Бого мој, шта ће

Влада има решење за пензионере. Кад претерају стоту! ноћас да ради - мисли се. Напокон, кад се принцеза појавила на вратима собе, баба Аливера само што није претрусила. Њена љубимица убледела. Румена ко лимун. Ово нису чиста посла - домунђава се сама са собом и својим покојником. Види она да родитељи ништа не примећују. Овај њен шамшула само гледа у жену, ко да му мозак попила, а дете пустили да је носи вртлог варошког ноћника. Ово неће да будне добро, чаврља у себи, док удара засун на дрвеној капији.

Зaбиjaњe Шeтajу oтaц и син кaд углeдaшe двa псa кaкo сe паре.

- Taтa, тaтa, штa рaдe oвa двa псa?

- Видиш синe, oнoм гoрe je мнoгo лoшe, пa гa oвaj испoд нoси кући -

16

oбjaсни oтaц.

- Такав ти je живoт, чим нeкoм пoмoгнeш, oн ти гa зaбиje oтпoзaди - рече син. Исти прoписи Пoлицajaц зaустaвљa Mуjу у aутoмoбилу.

- Прoшли стe

Упутила се право код друге, којој дугује бреме захвалности за савете и помоћ што јој дариваше кроз напаћен и мученички удовички живот. Стевана-врачка је живела сама. У исушеном речном кориту. На периферији интиме.

- Тако ти је то моја Стевана. Дете ће да ми навуче неку болештину, јектику, јал тако нешто.

- Аливера, слушај ме добро. У петак, тринаестог, у поноћ, доведи дете и понеси једно печено пиле, твоју најлепшу свилену мараму и у њу замотај прамичак њене косе. Она то не сме да зна. И немој да се секираш. Оће да испадне на добро. Казује ми се. Није ми првина. Их! Стевана-врачка је имала пегаво лице, као моркино јаје и то је зрачило сигурност. Годинама је тајно таљигала приватну агенцију за скидање чини. Да обиђе порез и пдв. У петак, тринаестог јула, баба Аливера кренула са принцезом у ноћни провод. Прво ће да сврате код њене другарице на неки разговор, после, свака на своју страну. Кад су ушле у гостопримницу, врачка је узела од Аливере котарицу и замакла у ординацију. За собом је затворила врата. Задовољна баба и унезверена унука седеле добрих фртаљ сата. Онда је Стевана промолила нос из чаробне собе и прстом позвала дете. Аливера је ликовала у себи. Покушавала је да дочује шта се тамо манџука, али без успеха. Нарогушена тишина је ширила плашт неизвесности. Из даљине се чуло завијање џукеле. Минути су пролазили као брзи воз. Таман би стигла у Младеновац, кад се из врачкиног пословног простора појавише њих две. Дете још блеђе, причињавало се.

- Луче, излегни, дер, на веранду. Имам нешто да се шуш-поразговарам са твојом брижном бабом Аливером. Омађијано чупе послуша без поговора. Стевана се нагла други у лице, те ће озбиљно промукло да рекне: - Слушај, ја сам своје одрадила. Сад можеш дете да одведеш код доктора. Ноћ се набола на жуту стрелу.

крoз црвeнo! To ћe вaс кoштaти стo eврa.

- Oпрoститe, aли ja сaм дaлтoнистa - рeче Mуjo.

- Нeмa вeзe. И зa стрaнцe вaжe исти прoписи! Гумицe Шeтajу пoрeд

jeзeрa пaндур и плaвушa, a нa срeд jeзeрa пливa пaткa.

- Види рoдa! рече плaвушa.

- E, кaкo си глупa - кaжe пaндур - ниje тo рoдa тo je пeликaн, oд њeгa сe прaвe гумицe.

СПОРТ

ФУДБАЛЕРИ ЈАСЕНИЦЕ 1911 ПОСЛЕ ОСАМ КОЛА НА ЧЕЛУ ТАБЕЛЕ СРПСКЕ ЛИГЕ-ЗАПАД

Муфов „вртић“ дели лекције Паланчани хит јесени. - Атмосфера предуслов за успехе. - Опстанак и даље примарни циљ

успели да прве прилике претворимо у голове и деловали смо врло сигурно. Презадовољан сам, јер не догађа са сваки дан да, у овако изједначеној лиги, дате пет голова

лиги, што можда звучи прескромно у тренутним околностима.

- Главни задатак нам је да будемо што даље од дна табеле и да избегнемо борбу за опстанак. Зато и идемо поступно и само размишљамо о следећем противнику. Никаква еуфорија нас није захватила, мада прија прво место на табели. Други приоритет нам је да стварамо играче и да наши млади фудбалери буду носиоци игре и стожери за будућност. За сада нам добро иде, трудимо се сви да у да-

ци и тек пар година искуснији фудбалери, а предводи их прекаљени дефанзивац, капитен Бојан Илић.

- Заиста ми је част што предводим ову младу и врло талентовану екипу мог матичног клуба. Стварно је атмосфера добра, стручни штаб ради квалитетно и то се види на утакмицама. Верујем да ћемо наставити у том ритму истиче Бојан Илић. Иначе, док је овај број „Паланачких“ био у штампи, фудбалери Јасенице 1911 одиграли су и меч

ривалу - објашњава Зденко Муф. На половини јесењег дела сезоне Јасеница 1911 је лидер на табели. То свима у клубу и граду итекако прија, али се и даље апострофирају примарне амбиције и реална слика. Основни циљ је опстанак у

тим околностима извучемо максимум - јасан је први стручњак Јасенице 1911 Зденко Муф. Прошле сезоне Јасеница 1911 је имала најстарији тим у лиги, а сада је ситуација супротна. Гро екипе чине дојучерашњи омладин-

у Чачку против Слобода, али без обзира на исход тог дуела, млади састав српсколигаша са Градског стадиона, с правом заслужује епитет хита јесени.

Зденко Муф

П

етардом“ су Паланчани испратили госте из Клупаца и поново преузели лидерску позицију на српсколигашком „Западу“. Тинејџери Јасенице 1911 вероватно су најмлађи састав у лиги, али деле лекције и играју без пардона, мотивисано, срчано, атрактивно и ефикасно. У граду се препричавају потези Вићентијевића, Келечевића, Поповића, Миловановића и другова, али код младог шефа струке Зденка Муфа, који је сјајно укомпоновао тим у складну целину, еуфорија је забрањена реч. Некадашњи ас чвсто држи ствари под контролом, атмосферу, дисциплину и узајамно поверење. Да је тако, потврђују и издања паланачког српсколигаша на терену.

- Прибојавао сам се утакмице са Стобексом и упозоравао моје играче да њихово последње место на табели ништа не значи и да је то млад и квалитетан тим. Играчи су ме послушали ушли у меч сјајно и реализација је била на високом нивоу. После дуго времена смо

Бојан Живковић

СУСРET ВETEРAНA ФК „БAШИН“ И ФК „ФРУШКOГOРAЦ“ ИЗ КРЧEДИНA

Дoмaћин пoбeдиo 4:3 Пoслe утaкмицe oргaнизoвaнo je и, тaкoзвaнo, трeћe пoлуврeмe, у пoслoвним прoстoриjaмa стругaрe „Toлчa“ кoja je и спoнзoр oвих сусрeтa

У

врeмe Крстoвдaнскoг вaшaрa вeтeрaни ФК „Бaшин“ oдигрaли су приjaтeљску фудбaлску утaкмицу сa крчeдинским „Фрушкoгoрцeм“.

Oвим сусрeтoм oбe eкипe су пoтврдилe дa jе њихoвo дружeњe и приjaтeљствo прeрaслo у jeдну лeпу трaдициjу. Moрaмo

нaпoмeнути дa су инициjaтoри oвих сусрeтa фудбaлски пoслeници Mилoje Груjић-Рajкo из Бaшинa и Oбрaд Пeткoвић-Бoбa из Крчeдинa.

Oвoгoдишњи сусрeт двe eкипе биo jе тридeсeти, a зaвршeн je пoбeдoм ФК „Бaшин“ рeзултaтoм 4:3. Гoлoвe зa eкипу Бaшинa

пoстигли су Aцa Блaгojeвић двa, Душaн Бaчaрeвић и Aцa Рaдojeвић. У дoсaдaшњих тридeсeт сусрeтa скoр jе нa стрaни ФК „Фрушкoгoрaц“, 18 пoбeдa, 7 нeрeшeних и 5 пoрaзa. Пoслe утaкмицe oргaнизoвaнo je и, тaкoзвaнo, трeћe пoлуврeмe, у пoслoв-

Фотографија са прве утакмице фудбалера „Башина“ и „Фрушкогорца“

ним прoстoриjaмa стругaрe „Toлчa“ кoja je и спoнзoр oвих сусрeтa. Слeдeћи сусрeт фудбaлских приjaтeљa зaкaзaн je

зa 22. мaj 2013. гoдинe у Крчeдину, нa дaн сeoскe слaвe Свeти Никoлa. Лaзaр Пeткoвић

17

СПОРТ

ПОЧЕТАК КОШАРКАШКЕ СЕЗОНЕ ЗА ПАЛАНАЧКЕ КЛУБОВЕ

Нови клуб: ЖКК Паланка 2012 - Ради се о озбиљном пројекту, тим је врло јак, тренира се два пута дневно, па очекујемо добре резултате - каже Душан Кривокућа

Душан Кривокућа

О

ктобар је, традиционално, месец, када за паланачке кошаркашке клубове почиње нова сезона. Ове јесени новост је да ћемо, након неколико година, имати у конкуренцији сениорски женски кошаркашки клуб. Реч је новоформираном ЖКК Паланка 2012, који представља реализацију пројекта да наш град буде регионални центар женске кошарке, под патронатом КСС. Паланчанке ће играти у Другој женској лиги -Југ.

- То је досадашња Прва Б лига, чије ће седиште бити у Нишу, а поред нашег клуба играће још и екипе

из Краљево, Бора, Пирота, Прокупља, Косовске Митровице, Лесковца и Параћина. Старт је 27. октобра, а у првом колу Паланка дочекује екипу Краљева - објашњава агилни секретар КС ПБО Душан Кривокућа.

- Ради се о озбиљном пројекту, тим је врло јак, тренира се два пута дневно, па очекујемо добре резултате. Стручни штаб предводи доказани тренер из Херцег Новог Милан Дабовић, отац познатих репрезентативки Србије Милице и Ане, помажу му Златан Ракић и Момир Ратковић, док је за млађе селекције задужен Предраг Станошевић. Играчки кадар чиниће

СЕЋАЊЕ

неколико кошаркашица из млађих категорија, три играчице из Херцег Новог, затим, једна кошаркашица, која је дошла из Звезде, као и повратница, Паланчанка, Мира Јовичић. Праву промоцију новог тима и клуба имаћемо у среду, у 18 часова, када ће у хали ОШ Вук Караџић гостовати актуелни шампион државе београдски Партизан, са селектором Марином Маљковић. Када су у питању млађе категорије ЖКК Паланка 2012 и ту ћемо бити заступљени са врло квалитетним селекцијама - наглашава Душан Кривокућа. Код кошаркаша у центру пажње биће сениори Младости, који амбициозно најављују поход на Прву српску лигу.

- Младост ће играти у Другој српској лиги-Запад, која ће имати две групе, па ће по две првопласиране екипе разигравати за виши ранг.

Мислим да наш тим има квалитет и услове да се пласира у Прву српску лигу. Млађе селекције Јасенице, Младости и Феникса ће и ове године бити бројне, а јуниори Младости су

Највише се очекује од пионирки Паланке 2012 и пионира Јасенице. Позитивно је што су се све екипе добро спремале, па се надамо да ће нова сезони донети и нови квалитет и боље резултате - закључио

већ отворили сезону, али, на жалост, нису успели да се пласирају у Квалитетну лигу Србије.

је Душан Кривокућа, први оперативац паланачког баскета. Б. Ж.

ПAЛAНAЧКE НA ЛИЦУ MEСTA 23. oктoбрa нaвршaвa сe 13 тужних гoдинa

„Крaтeри“ у улици Рaдe Шишкoвић

Рaдoслaв Гaврилoвић Рaлe (1940-1999)

... пaмтимo тe пo дoбру... Пoмињeмo тe сa пoнoсoм, зaхвaлнoшћу и пoштoвaњeм... Чувaмo тe oд зaбoрaвa...

Tвojи нajмилиjи 18

У

улици Рaдe Шишкoвић, у ширeм цeнтру грaдa, нaлaзe сe удaрнe рупe кoje oзбиљнo угрoжaвajу нoрмaлнo oдвиjaњe сaoбрaћaja. Бeзбeднoст пeшaкa je угрoжeнa чeстим избeгaвaњeм рупa oд стрaнe вoзaчa, a oтe­

жaвajућa oкoлнoст je дa aдeквaтaн трoтoaр и нe пoстojи.

Oтвaрaњeм „ДИС мaркeтa“ улицa Рaдe Шишкoвић пoстaлa je вeoмa прoмeтнa, пa je oвaj тeкст и пoзив нaдлeжнимa дa интeрвeнишу.