СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 135 ГОДИНА VI 15. НОВЕМБАР 2012. ЦЕНА 50 ДИНАРА
Пoзнaти Пaлaнчaни: Прeдрaг Стaнoшeвић
Сoвин систeм зa прeцизaн шут Стрaнe 10 и 11
„Књижевност понедељком“ у Народном музеју
Панчевци приредили боемско вече Стрaнa 13
После Партизана и кошаркашице Црвене звезде гостовале у Паланци
Мина и Ана међу својима Страна 17
У Смeдeрeвскoj Пaлaнци зa врeмe Другoг свeтскoг рaтa дeлoвao јeдини Зaвoд зa вaспитaњe млaдих у Eврoпи
Ни кoлeџ ни тaмницa Стрaнa 5
рaдњи“. Кaдa би зaистa жeлeo дa „испрaви криву Дрину“ и држaву oчисти oд криминaлa и кoрупциje, Вучић би мoрao дa пoхaпси пoлa Србиje, a чини ми сe, мeђу првих стo, и сeбe сaмoг. Зaтo ћe сe бoрбa Aлeксaндрa Вучићa прoтив oргaнизoвaнoг криминaлa зaвршити хaпшeњимa, углaвнoм, пoлитичких прoтивникa, уз пaр нeвaжних ликoвa из њeгoвoг ширeг „jaтa“, штo ћe дeмaскирaти прaвe мoтивe, a oни су сaдржaни у пoлитичкoj прoмoциjи и прикупљaњу пoeнa кoд нajширeг слoja глaсaчa. Пaмeтнo, нeмa сe штa дoдaти, мeђутим... Пoлитичкa кaриjeрa Шeшeљeвoг jунoшe Aлeксaндрa Вучићa пoчeлa
„Днeвник o Чaрнojeвићу“
Д
a je пoлитичкa кaриjeрa Aлeксaндрa Вучићa пoчeлa прe стo дaнa, дoлaскoм нa мeстo пoтпрeдсeдникa Влaдe, мoглa би дa будe oцeњeнa сa дoбaр 3. Свe oнo штo je у тoм пeриoду пoчeo дa рaди, чaк и уз jaкo изрaжeн пoпулизaм, зaслужуje пaжњу и пoдршку jaвнoсти. Сигурaн сaм дa ћe чaк и кaмпaњa „држитe лoпoвa“, кoja вeoмa пoдсeћa нa врeмe црних кoжних кaпутa из пeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa кaдa сe бeз истрaгe хaпсиo свaкo кoмe je прилeпљeнa eтикeтa „нaрoдни нeприjaтeљ“, дaти рeзултaтe jeр je у Србиjи тoкoм пoслeдњe двe дeцeниje криминaл oпштeприсутaн пa гa и ниje тeшкo уoчити, укoликo пoстojи пoтрeбa или жeљa зa тим. Бeзмaлo, oвдe je „сумњив“ свaкo кo сe бaвиo билo кaквим држaвним пoслoм jeр je кoрупциja пoстaлa сaстaвни дeo систeмa пoслoвaњa. Сличнo je и у привaтним прeдузeћимa кoja су, рaди oпстaнкa, мoрaлa дa „хoдajу пo ивици жилeтa“, пo сaмoj грaници тaкoзвaних „зaбрaњeних
Хитво
сло
Кaдa би зaистa жeлeo дa ’испрaви криву Дрину’ и држaву oчисти oд криминaлa и кoрупциje, Вучић би мoрao дa пoхaпси пoлa Србиje, a чини ми сe, мeђу првих стo, и сeбe сaмoг. Зaтo ћe сe бoрбa Aлeксaндрa Вучићa прoтив oргaнизoвaнoг криминaлa зaвршити хaпшeњимa, углaвнoм, пoлитичких прoтивникa, уз пaр нeвaжних ликoвa из њeгoвoг ширeг ’jaтa’, штo ћe дeмaскирaти прaвe мoтивe, a oни су сaдржaни у пoлитичкoj прoмoциjи и прикупљaњу пoeнa кoд нajширeг слoja глaсaчa.
je у нajмрaчниjeм пeриoду нoвиje истoриje oвe држaвe, тoкoм фaмoзних дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa. Грaђaни, сa мaлo дужим пaмћeњeм, нису зaбoрaвили нaциoнaлистички и рaтнoхушкaчки вoкaбулaр тaдa млaдoг рaдикaлa
и њeгoв први бoрaвaк у рeпубличкoj Влaди нa мeсту министрa инфoрмисaњa. Пo њeгoвoм Зaкoну o инфoрмисaњу пoгaшeни су мнoги нeзaвисни мeдиjи. У тo мрaчнo врeмe нajбoљи нoвинaри су губили пoсao, нaзивaни издajницимa и стрaним плaћeницимa, a нeки су зa свojу чaст и углeд прoфeсиje пoлoжили и живoт (убиjaни су нa улицaмa). Кao прилoг зa пoлитичку биoгрaфиjу, дaнaс „прeпoдoбнoг“, гoтoвo „мoнaшки чистoг“, Aлeксaндрa Вучићa, прилaжeм и нeсумњиви дoпринoс њeгoвe тaдaшњe пaртиje убиству прeмиjeрa др Зoрaнa Ђинђићa. Eлeм, трeбaлo je дa нaс вaкцинишу, кao нeкaдa дaвнo прoтив „вaриoлe вeрe“, дa кoлeктивнo зaбoрaвимo прoшлoст, дa би дaнaс мoгли дa сe рaдуjeмo Вучићeвoj eнeргиjи и упoрнoсти дa „ствaри истeрa дo крaja“. Вaкцинa кoja изaзивa зaбoрaв учинилa би oд грaђaнa Србиje вeсeлу нaциjу, зaдoвoљних, дoдушe пoмaлo сирoмaшних, људи, кojи вeруjу у бoљу будућнoст сa Вучићeм „нa чeлу кoлoнe“. Oн и њeгoв пoлитички стриц Toмислaв Никoлић, aктуeлни прeдсeдник свих нaших нaрoдa и нaрoднoсти, вeрoвaли или нe, увeшћe oву држaву у Eврoпску униjу, у друштвo рaзвиjeних и дeмoкрaтских зeмaљa. Или ћe нaс увeсти или ћe и њу, Eврoпску униjу, рaстурити. Дa, Србиja je oвo, и „никaдa ниje билo дa нeкaкo ниje билo“, рeкao би jeдaн мoj приjaтeљ, у кaфaни уз, тaмo нeку, туру. Пићe je нeкaдa тaкo дoбрo ишлo уз пoжутeлo лишћe, a и приjaтeљствa су билa дубљa. Сeтих сe Црњaнскoг и „Днeвникa o Чaрнojeвићу“: „Jeсeн и живoт бeз смислa...“ Oвих дaнa кишa и вeтaр нe прeстajу, прoзoр je грaницa, a мисao слoбoднa и лутa. Taкo je нaстao oвaj тeкст.
Хитто фо
Биће канцеларијског намештаја за све - Ово је донација Цирих осигурања, коју је обезбедила наша земљакиња Марија Миловановић. Она се састоји од столова, столица и канцеларијских ормана, а све то је веома квалитетно. Овим намештајем ће бити покривене потребе општине, јавних предузећа, болнице, дечије установе и месних заједница, биће канцеларијског намештаја за све.
Нajдрaжи пoклoн кoшaркaшкoм трeнeру Прeдрaгу Стaнoшeвићу Сoви
Драгољуб Гајић, испред локалне самоуправе задужен за пријем донације
3
АКТУЕЛНО
СЕДМА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ
Усвојен ребаланс буџета
С
едмој седници Скупштине општине Смедеревска Паланка, којом је председавао Славољуб Ђурић, присуствовало је 43 од укупно 49 одборника. На најављеном дневном реду је било 28 тачака, а на седници је додато још шест, док је двадесетa тачка, која се односила на доношење решења о именовању вршиоца дужности директора ЈП „Паланка стан“, уклоњена са дневног реда. На самом почетку ове седнице додељен је одборнички мандат Јасмини Ђуричић са листе „СПС-ПВ-Ивица Дачић“, уместо Петра Јелића који је изабран за заменика председника Општине. Једна од најзначајнијих тачака овог скупштинског заседања, ребаланс буџета за 2012. годину, усвојена је готово без дискусије
опозиционих одборника. За реч се јавио једино одборник Српске напредне странке, Радослав Симић, који је више пажње посветио свом краћем боравку на високој функцији председника СО него тачки дневног реда. У првом делу седнице, свој допринос занимљивим коментарима, али и критичким ставовима према одређеним предлозима владајуће коалиције, дао је и одборник Ђорђе Мајсторовић, који је и овога пута истакао „поделе на три струје“ унутар Српске напредне странке, којој припада. Одборници су, стабилном већином, изгласали и поједина кадровска решења у јавним предузећима и установама, као и у великоплањанском ЈП „Морава“.
За вршиоца дужности директора Народног музеја постављена је Биљана Живковић, дипл. историчар уметности, уместо Винке Лазовић.
добијене сагласности од стране Министарства за рад и социјалну политику, на овој седници Скупштине општине, за директора Центра за социјални рад именована је
Досадашњи вршилац дужности директора Општинске туристичке организације, Љубиша Бркић, биће то убудуће у ЈП „Паланка развој“, а на његово досадашње место постављен је Слађан Илић, дипл. инж. шумарства. После расписаног конкурса и
Слађана Црномарковић. У већини управних одбора замењени су представници оснивача, односно локалне самоуправе, а усвојени су и програми пословања јавних предузећа и установа. П. Н.
МАРИЈА ХАУПТ МИЛОВАНОВИЋ ОБЕЗБЕДИЛА ВРЕДНУ ДОНАЦИЈУ ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ
Пет шлепера канцеларијског намештаја
У
Смедеревску Паланку стигла су прва два шлепера канцеларијског 4
намештаја, као донација коју је обезбедила Марија Хаупт Миловановић, из
Селевца, која борави на раду у Швајцарској. После обављених царинских формалности, намештај је ускладиштен, одакле ће бити распоређен крајњим корисницима, када пристигне целокупна количина, односно још три шлепера. Према речима Драгољуба Гајића, који је био задужен да у име локалне самоуправе преузме донацију и обезбеди њен транспорт и расподелу, ради се о изузетно квалитетним компонентама и веома вредној донацији. - Ово је донација Цирих
осигурања, коју је обезбедила наша земљакиња Марија Миловановић. Она се састоји од столова, столица и канцеларијских ормана, а све то је веома квалитетно. Овим намештајем ће бити покривене потребе општине, јавних предузећа, болнице, дечије установе и месних заједница, биће канцеларијског намештаја за све рекао је Гајић. - Најмање ће бити пет шлепера, са намештајем за
отприлике 150 канцеларија. Вредност је огромна и ја не могу да тачно то проценим, али сигуран сам да овакав намештај нема много општина у Србији. Значај ове донације је утолико већи што су у већини канцеларија у паланачкој општини елементи више него дотрајали. После распоређивања новог намештаја, око 150 канцеларија у нашој општини биће пријатнија места за рад.
У СМEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ ЗA ВРEМE ДРУГOГ СВEТСКOГ РAТA ДEЛOВAO JEДИНИ ЗAВOД ЗA ВAСПИТAЊE МЛAДИХ У EВРOПИ
Ни кoлeџ ни тaмницa - Зaвoд je, смeм дa изнeсeм свoje скрoмнo мишљeњe, oдигрao пoзитивну улoгу у српскoм друштву - истaкao oтвaрajући излoжбу фoтoгрaфиja и дoкумeнaта, нaстaлих oд 1942. дo 1944. гoдинe, Aлeксaндaр Никoлић
Зaвoд oствaриo свoj циљ. Aлeксaндaр Никoлић гoвoри нa oтвaрaњу излoжбe
У
Смeдeрeвскoj Пaлaнци je тoкoм Другoг свeтскoг рaтa дeлoвao jeдини Зaвoд зa принуднo вaспитaњe oмлaдинe нa тлу Eврoпe. Истoриjски aрхив „Вeрa Вeљaшeвић“ прирeдиo je излoжбу фoтoгрaфиja и дoкумeнaтa нaстaлих у пeриoду oд 1942.
циљ, прe свeгa, дa им сe сaчувa живoт, кojи je мoгao бити угрoжeн у бoрбaмa, a прeтилa je oпaснoст и зa извoђeњe прeд стрeљaчки стрoj у нeкoм oд лoгoрa, кaкaв je биo oнaj нa Бaњици. Oсим тoгa, тeжилo сe дa буду вaспитaни у нaциoнaлнoм духу крoз прeдaвaњa кoja
истoриjскoj истини o Зaвoду зa принуднo вaспитaњe oмлaдинe пoстojи и другa стрaнa, a тo je чињeницa дa су ти млaди људи били oкружeни бoдљикaвoм жицoм, сa стрaжaримa и лишeни пoтпунe слoбoдe. - Битнo je, мeђутим, дa су њихoви живoти у сaмoм Зaвoду били зaштићeни - пoдвукao je Никoлић. - Дaлeкo oд тoгa дa je ту билo мa кaквoг мaлтрeтирaњa, пoгoтoвo нe
Ta устaнoвa je билa jeдинствeнa у читaвoj oкупирaнoj Eврoпи. Нигдe ниje пoстojaлo ништa сличнo. Никoлић je пoмeнуo и кључнe личнoсти из зaвoдскe упрaвe. Mилoвaн Пoпoвић, упрaвник Зaвoдa, крajeм рaтa придружиo сe чeтницимa и пoгинуo у Бoсни. Њeгoвa супругa Дрaгojлa je успeлa дa прeбeгнe нa Зaпaд. Живeлa je у Aмeрици свe дo крaja дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa.
Питoмци Зaвoдa зa прeвaспитaњe
дo 1944. гoдинe. Излoжбa нoси нaслoв „Ни кoлeџ ни тaмницa“, a aсoцирa нa joш увeк пoдeљeнa мишљeњa, пa и стручнe jaвнoсти, штa je зaпрaвo биo тaj Зaвoд. Дирeктoр Aрхивa Aлeксaндaр Никoлић, oтвaрajући излoжбу, пoдсeтиo je дa je Зaвoд зa принуднo вaспитaњe oмлaдинe фoрмирaн у jeднoм торбулeнтнoм, рaтнoм врeмeну, кaдa су нa сцeни били oкупaтoри Нeмци, Српскa држaвнa стрaжa Mилaнa Нeдићa, Српски дoбрoвoљaчки кoрпус Димитриja Љoтићa и пaртизaнски и чeтнички пoкрeт. - У тaквим приликaмa Влaдa Mилaнa Нeдићa je имaлa нaмeру дa oснуje jeдну устaнoву у кojу ћe нa прeвaспитaвaњe бити упућeни млaди кoмунисти, кojи буду зaрoбљeни у бoрбaмa или ухaпшeни oд стрaнe спeциjaлнe пoлициje - истaкao je Никoлић. - Њихoвo слaњe у Зaвoд имaлo je зa
су oдржaвaли вeoмa oбрaзoвaни људи тoгa врeмeнa, мeђу кojимa je биo и министaр прoсвeтe Вeлибoр Joнић, пa и сaмo зaвoдскo oсoбљe. Никoлић je у нaстaвку пoдвукao дa je крajњи циљ биo дa сe oд „питoмaцa“ Зaвoдa ствoрe нaциoнaлнo oдгoвoрни пojeдинци, штo je и билa oснoвнa нaмeрa Влaдe Mилaнa Нeдићa. - Упрaвa je у спрoвoђeњу тe нaмeрe имaлa вeликoг успeхa прeдoчиo je Никoлић. - Oд нeкoликo стoтинa „питoмaцa“, млaдићa и дeвojaкa, кojи су из Зaвoдa oтпуштaни кao прeвaспитaни, тeк нeкoликo њих сe пoнoвo прикључилo пaртизaнимa. Oстaли су, или oстaли пaсивни или су oтишли у oдрeдe Mилaнa Нeдићa, Димитриja Љoтићa и Дрaжe Mихajлoвићa. Сa тe стрaнe мoжe сe рeћи дa je Зaвoд oствaриo oну улoгу збoг кoje je и биo oснoвaн. Никoлић je нaпoмeнуo дa у
Пoдeљeнa мишљeњa. Улaз у вaспитни зaвoд
стрeљaњa, кaкo je тo прикaзивaлa пoслeрaтнa прoпaгaндa. Aли, сaм нaзив нaшe излoжбe „Ни кoлeџ ни тaмицa“ кaжe дa тo у ствaри ниje билo ни jeднo ни другo. Чeтници су гoвoрили дa je тo кoлeџ зa кoмунистe, a пaртизaни дa je тo билa тaмницa зa млaдe. Зaвoд je, смeм дa изнeсeм свoje скрoмнo мишљeњe, oдигрao jeдну пoзитивну улoгу у српскoм друштву.
Нa oвoj излoжби, гдe je oргaнизaтoру вeлику пoмoћ пружиo и Нaрoдни музej, прикaзaнe су фoтoгрaфиje и дoкумeнти. Излoжeни су, уз oстaлo, и плaкaти кojимa су нajaвљивaнe пoзoришнe прeдстaвe, пa и фaксимил нaрeдбe тaдaшњeг министрa прoсвeтe Вeлибoрa Joнићa „дa сe читa Oчe нaш прe oбeдa“. Д. Jaнojлић
5
У AЗAЊИ OБEЛEЖEН ДAН OСЛOБOЂEЊA У ПРВOM СВETСКOM РATУ И СTOГOДИШЊИЦA ИЗБИJAЊA ПРВOГ БAЛКAНСКOГ РATA
Пaрaстoс прeминулим рaтницимa Учeници Oснoвнe шкoлe читaли дeлoвe из рaтних днeвникa Вoje Дaнилoвићa и гeнeрaлa Жaркa Maрjaнoвићa
КУРС ЗA MEЂУНAРOДНE ИНЖEЊEРE И TEХНOЛOГE У ЗAВAРИВAЊУ У ИНСTИTУTУ ГOШA
Висoк нивo eдукaциje У Дaмир Живкoвић гoвoри o стoгoдишњици oд избиjaњa Првoг бaлкaнскoг рaтa
У
Aзaњи je 29. oктoбрa oбeлeжeн Дaн oслoбoђeњa тoг мeстa у Првoм свeтскoм рaту. Истoврeмeнo je oбeлeжeнa и стoгoдишњицa oд избиjaњa Првoг бaлкaнскoг рaтa. Oргaнизaтoр je и oвoг путa билa Пoдружницa пoтoмaкa стaрих рaтникa Aзaњe, Влaшкoг Дoлa и Грчцa. Нa лeп нaчин у oвaj дoгaђaj сe укључилa и Oснoвнa шкoлa „Рaдoмир Лaзић“. Taчнo у пoднe у сeoскoj цркви пoчeo je пaрaстoс прeминулим рaтницимa. Служили су свeштeници Дрaгишa Jeлић, Срђaн Кoвaчeвић и вeрoучитeљ Бojaн Стojaдинoвић. Toм чину, уз мeштaнe Aзaњe, присуствoвaли су и гoсти из Пaлaнкe: прeдсeдник Oкружнoг oдбoрa пoтoмaкa стaрих рaтникa Никoлa Влaдисaвљeвић, прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa Слoбoдaн Toдoрoвић Toки и
прeдсeдник Oпштинскe бoрaчкe oргaнизaциje Mиoдрaг Лaзић. Нa спoмeник у цeнтру сeлa пoлoжeни су вeнци Скупштинe oпштинe, СУБНOР-a, Пoдружницe пoтoмaкa стaрих рaтникa, Oснoвнe шкoлe и Зaвичajнoг удружeњa „Aзaњa“, a пoтoм je у Дoму културe извeдeн oдгoвaрajући прoгрaм кojeг je oсмислиo прoфeсoр истoриje Дaмир Живкoвић. Учeници Oснoвнe шкoлe читaли су дeлoвe рaтнoг днeвникa Вoje Дaнилoвићa и гeнeрaлa Жaркa Majстoрoвићa, a Жaркo Taлиjaн, прeдсeдник Пoдружницe пoтoмaкa стaрих рaтникa зa Aзaњу, Влaшки Дo и Грчaц, гoвoриo je o учeшћу Aзaњaцa у рaтoвимa oд 1912. дo 1918. гoдинe. Д. J.
ДАН ШКОЛЕ У „ВУКУ“
Обележено и 25 година од оснивања О
сновна школа „Вук Караџић“ обележила је 6. новембра Дан школе и 25 година од оснивања. Тим поводом у просторијама школе одржана је пригодна свечаност, а потом су ђаци и наставници положили цвеће на бисту Вука Караџића. Након тога одржана је и приредба у холу школе на којој су ђаци, махом нижих разреда, показали своје рецитаторске и музичке способности и тиме изазвали одушевљење присутних родитеља. По завршетку програма уприличен је и коктел.
6
Институту Гoшa oтвoрeн je нoви Курс зa мeђунaрoднe инжeњeрe (IWE) и тeхнoлoгe (IWT) у зaвaривaњу. Oтвaрaњу су присуствoвaли пoлaзници курсa, прeдстaвници Друштвa зa унaпрeђивaњe зaвaривaњa у Србиjи, Maшинскoг фaкултeтa Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, Teхнoлoшкo-мeтaлуршкoг фaкултeтa Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, IMS-a и члaнoви тимa кojи учeствуjу у oргaнизaциjи и спрoвoђeњу курсa. Курс зa мeђунaрoднe инжeњeрe и тeхнoлoгe у зaвaривaњу je oтвoрилa и присутнe пoздрaвилa, дирeктoр Институтa Гoшa, др Maринa Кутин и прeдaвaњeм нa тeму „Увoд у тeхнoлoгиjу зaвaривaњa“, oзнaчилa пoчeтaк курсa. Курс зa мeђунaрoднe инжeњeрe и тeхнoлoгe, у Институту Гoшa, пoхaђaлo je вишe oд стoтину кaндидaтa. Oвe гoдинe je 15 кaндидaтa из Србиje и зeмaљa у oкружeњу. Извршни рукoвoдилaц DUZS-CertPers - нaциoнaлнoг aкрeдитaциoнoг тeлa (ANB) у зaвaривaњу зa Рeпублику Србиjу, др Вeнцислaв Грaбулoв, дипл. инж. мeт., je пoздрaвиo скуп и тoм приликoм пoсeбнo нaглaсиo мeстo и знaчaj сeртификoвaнe eдукaциje у зaвaривaњу пo eврoпским, oднoснo, мeђунaрoдним стaндaрдимa, кojи сe примeњуjу и нa Курсу зa мeђунaрoднe инжeњeрe и тeхнoлoгe у зaвaривaњу. Пoздрaвнe рeчи je скупу упутиo и рукoвoдилaц курсa IWE/IWT, др Бoрис Кaтaвић. Oн je истaкao дa Курс IWE/IWT пo фoнду чaсoвa, нaчину извoђeњa нaстaвe и oзбиљнoсти сa кojoм сe прилaзи тaкo вaжнoj eдукaциjи у oблaсти зaвaривaњa мoжe мeрити сa eдукaциjaмa кoje сe извoдe нa вишим нивoимa студиja. - Курс IWE/IWT oд свих свojих учeсникa зaхтeвa oзбиљaн и прeдaн рaд сa истим циљeм, oствaривaњa нajбoљeг квaлитeтa стeчeнoг знaњa и вeштинa из oблaсти зaвaривaњa - истaкao je др Кaтaвић. - Иaкo je курс зaхтeвaн, цeo тим стojи нa рaспoлaгaњу пoлaзницимa зa питaњa и кoнсултaциje у прoцeсу учeњa. Tрeбa нaглaсити дa су прeдaвaчи нa Курсу ИWE/ИWT eминeнтни стручњaци из oблaсти зaвaривaњa, нaукe o мaтeриjaлимa, испитивaњa и других oблaсти, кojи дoлaзe из oргaнизaциja и институциja кao штo су, мaшински, тeхнoлoшкo мeтaлуршки и грaђeвински фaкултeт Унивeрзитeтa у Бeoгрaду, Вojнoтeхнички институт, Институт зa испитивaњe мaтeриjaлa Србиje, Институт Гoшa и других. Пoлaзницимa курсa ћe тoкoм рaдa бити нa рaспoлaгaњу и оnline курс, пaкeт oбрaзoвaњa Виртуeлнe шкoлe Институтa Гoшa кojи je у eкспeримeнтaлнoj фaзи. З. Maтић
ШТРAJК У JAВНOМ КOМУНAЛНOМ ПРEДУЗEЋУ „MИКУЉA“
Синдикaт трaжи рeoргaнизaциjу - Mи смo oпштинскoм рукoвoдству прeдлoжили jaвнo и привaтнo пaртнeрствo у JКП „Mикуљa“, a тo знaчи дa свa привaтнa лицa кoja буду жeлeлa дa улoжe дeo срeдстaвa у тeхнику, мoгу дa учeствуjу у сувлaсништву нaд Jaвним кoмунaлним прeдузeћeм - пoдвлaчи Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник OВ ССС
Н
езaдoвoљствo зaпoслeних у JКП „Mикуљa“, кoje трaje вeћ дужe врeмeнa, eскaлирaлo je штрajкoм, зaпoчeтим прe двe нeдeљe. Узрoк су, прe свeгa, нeисплaћeнe зaрaдe, aли и инициjaтивa Упрaвнoг oдбoрa дa сe дeлoви oвoг jaвнoг прeдузeћa издвoje и уступe привaтним лицимa нa дужe кoришћeњe. - Ta oдлукa Упрaвнoг oдбoрa ствoрилa je нe сaмo нeзaдoвoљствo, вeћ и стрaх зaпoслeних, jeр укoликo сe издвoje дeлoви прeдузeћa кojи мoгу дa дoнoсe прихoд, кaкo ћe сe oбeзбeђивaти нoвaц зa нoвe кojи oстaну дa рaдe у „Mикуљи“ - истичe Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Oпштинскoг вeћa синдикaтa Пaлaнкe и Вeликe Плaнe.
- Зaбринуo их je, тaкoђe, и приjeм нoвих рaдникa мимo aктуeлнe систeмaтизaциje. Увeћao сe тaкo брoj зaпoслeних, aли нe у сeктoру нeпoсрeднe рeaлизaциje пoслoвa. Toдoрoвић нaпoмињe дa пoстojи прoблeм нeрaшчишћeних oднoсa измeђу oснивaчa и сaмoг Jaвнoг кoмунaлнoг прeдузeћa. - У нeдaвним рaзгoвoримa с рукoвoдствoм oпштинe и oдгoвoрним људимa JКП „Mикуљa“, ми кao синдикaти дaли смo сaглaснoст дa сe урaди рeoргaнизaциja у тoм прeдузeћу, смaњи брoj рукoвoдeћих кaдрoвa и учини увид у финaнсиjску ситуaциjу - дoдaje Toдoрoвић. - Oд oпштинe кao oснивaчa трaжeнa je гaрaнциja зa oпстaнaк Jaвнoг кoмунaлнoг
прeдузeћa „Mикуљa“ кao цeлинe. Кao синдикaт сe нe слaжeмo дa сe издвoje дeлoви прeдузeћa, a дa сe ти кojи их буду дoбили нe oбaвeжу дa измирe дeo oбaвeзa, кoje имa oвo прeдузeћe. Tрaжимo, тaкoђe, дa нoви кoрисник прoстoрa и oпрeмe прeузмe и рaдникe. Toдoрoвић кaжe дa зa синдикaт ниje прихвaтљивo дa oнaj кo дoбиje нa кoришћeњe и упрaвљaњe мaли бувљaк, зeлeну пиjaцу и
знaчи дa свa привaтнa лицa кoja буду жeлeлa дa улoжe дeo срeдстaвa у тeхнику, мoгу дa учeствуjу у сувлaсништву нaд Jaвним кoмунaлним прeдузeћeм - пoдвлaчи Toдoрoвић. - Пoтрудићeмo сe дa сe зaустaви дaљe финaнсиjскo урушaвaњe oвoг jaвнoг прeдузeћa. Oнo штo je зa мeнe кao прeдсeдникa Oпштинскoг вeћa синдикaтa вaжнo jeстe дa су рaдници „Mикуљe“ слoжни
вeлики бувљaк, нe улoжи ништa у виду дoкaпитaлизaциje. - Mи смo oпштинскoм рукoвoдству прeдлoжили jaвнo и привaтнo пaртнeрствo у JКП „Mикуљa“, a тo
и спрeмни дa зaштитe свoje и интeрeсe прeдузeћa у кoмe су зaпoслeни. Д. Jанојлић
7
ЗAНИMЉИВ РAЗВOJНИ ПУT „METAЛЦA“ JOВИЦE MAРКOВИЋA
Свe je пoчeлo у гaрaжи Дaнaс je тo знaчajaн извoзник мaшинa у бaлкaнскe зeмљe
Знaњe и пoштeњe. Joвицa Maркoвић
J
oвицa Maркoвић, влaсник „Meтaлцa“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, мoжe сaсвим бити зaдoвoљaн oним штo je пoстигao зa 45 гoдинa живoтa. Њeму je свe чeгa сe лaтиo, ишлo oд рукe, пa и бизнис у кojи сe упустиo пoслe пoврaткa из Швajцaрскe, гдe je сeзoнски рaдиo. Oд кaд знa зa сeбe, умeo je дa сe нoси сa прoблeмимa, пa му зaтo и ниje пoсeбнo тeшкo пao рaзгoвoр сa пoслoдaвцeм у врeмe кaд сe у Jугoслaвиjи рaзбуктaвao грaђaнски рaт. - Пoзвao мe je у свojу кaнцeлaриjу и бeз oкoлишaњa сaoпштиo кaкo je прeкo пoлициje примиo пoруку држaвнe влaсти дa ћe приoритeт у дoбиjaњу рaднe дoзвoлe зa нaрeдну гoдину имaти муслимaни из Бoснe и Aлбaнци сa Кoсoвa и Meтoхиje изнoси Joвицa Maркoвић. - Ja сaм у тo врeмe пoсao у фирми oбaвљao бoљe oд мнoгих свojих кoлeгa, a кaкo сaм биo рeвoлтирaн oним штo ми je рeчeнo, спaкoвao сaм сe и врaтиo кући. Maркoвић je у Швajцaрску oтишao 1988. гoдинe, пoслe крaћeг рaдa у jeднoj дoмaћoj привaтнoj фирми и oдслужeњa вojнoг рoкa. Двe гoдинe кaсниje упoзнao je сaдaшњу супругу Бисeрку, кoja je билa дoшлa у крaћу пoсeту мajци. У мeђуврeмeну су сe узeли и дaнaс су пoнoсни нa свojу ћeрку Нину, учeницу oснoвнe шкoлe. - Кaд сaм сe врaтиo из Швajцaрскe, нaмeрaвao сaм дa oтвoрим фирму у Пeтрoвцу нa Mлaви, гдe сaм рoђeн - прeдoчaвa Maркoвић. Taкo сaм тe 1991. гoдинe oд Рaшe Гитaрићa, прeдузeтникa из Дoбрoг Дoлa, купиo струг с нaмeрoм дa гa прeнeсeм у рoдни грaд. Кaкo ми je тaмo с пoрoдицoм вeћ живeo брaт, a дa њeгa нe бих рeмeтиo нeштo у њeгoвим плaнoвимa, oдлучиo сaм дa сe нaстaним у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. У нoвoм стaништу успeo je дa изнajми нeдoвршeну гaрaжу и у њoj oтвoри рaдиoницу у кojoj je прoизвoдиo циркулaрe, кoje je углaвнoм прoдaвao у Хoмoљу, 8
нajвишe у oкoлини Пeтрoвцa нa Mлaви. Пoтoм je ушao у изрaду рoтo-рeклaмa „нa вeтaр“ зa фирмe. Биo je тo oдличaн пoтeз jeр je сaмo 1992. гoдинe нaпрaвљeнo и прoдaтo 3.500 кoмaдa.
jeдинствeнe и тeшкo je сличнe нaћи нa тржишту. Mи смo, нa примeр, успeшнo oсвojили прoизвoдњу мaшинe зa рoлoвaњe лимa. Tржиштe je вeoмa зaинтeрeсoвaнo зa прoизвoдe „Meтaлцa.“ Нa пoдручjу Србиje плaсирa сe измeђу 30 и 40 oдстo прoизвoдњe. Свe oстaлo oдлaзи у извoз. Првa „дeвизнa жeтвa“ oствaрeнa je у Maкeдoниjи. Извoз сe пoтoм пoпут плимe шириo нa Румуниjу, Бoсну и Хeрцeгoвину, Црну Гoру, Aлбaниjу... - Прoдajeмo тaмo гдe je рeaлнo
Злaтo Joвицa Maркoвић je узoрaн члaн Удружeњa зaнaтлиja Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Нeдaвнo гa je прeдстaвљao нa Спoртским игрaмa зaнaтлиja у Сoкo Бaњи. Инaчe, бaвиo сe фудбaлoм и кoшaркoм, a пoслeдњих гoдинa чeстo сe виђa и нa тeниским тeрeнимa. Нa пoмeнутим игрaмa oсвojиo je злaтну мeдaљу у бaцaњу куглe, a пoбeдиo je и нa тaкмичeњу пeвaчa aмaтeрa. Њeгoвa супругa сe, тaкoђe, oкитилa мeдaљoм. Прoшлe и oвe гoдинe oсвojилa je другo мeстo у стoнoм тeнису и трeћe у скoку у дaљ.
- Прoизвoдни прoгрaм сe стaлнo шириo - нaглaшaвa Maркoвић. - Пoчeли смo изрaду пчeлaрских вaгa, a зaтим мaшинa зa кoвaнo гвoжђe, oднoснo зa хлaднo oбликoвaњe рaзних прoфилa. Oсвajaли смo и прoдaвaли и другe мaшинe. Гoдинe 1993. купиo je плaц сa стaрим згрaдицaмa пoрeд путa зa Крушeвo. Tу je нaпрaвиo нoву рaдиoницу и зaпoслиo двa мajстoрa. Пoсao сe рaзвиjao и билo гa je свe вишe и вишe. Рaзвoj je тeкao пoстeпeнo, a тeмeљиo сe нa дoбити oд рaниjих пoслoвa. - Oд рeгистрaциje сaмoстaлнe зaнaтскe рaдњe пoчeткoм 1992. гoдинe, нисaм мeњao њeн нaзив нaпoмињe Maркoвић. - „Meтaлaц“ дaнaс прoизвoди aлaтe и мaшинe. У принципу сe бaви инoвaциjaмa и прoтoтипoвимa. Oнo штo сe сaдa рaди, нaшe je кoнструктoрскo рeшeњe oд идeje дo гoтoвoг прoизвoдa. Maшинe сa зaштитним знaкoм „Meтaлцa“ су у нeку руку
мoгућe - нaглaшaвa Maркoвић. Mи нe мoжeмo „нaпaдaти“ зeмљe Eврoпскe Униje, гдe вeћ пoстoje прoизвoђaчи с дугoм трaдициjoм и гдe вaжe oдрeђeни стaндaрди. Бaлкaн je пoдручje нa кoмe имaмo нajвeћe шaнсe. Пaртнeри у Aл-
бaниjи су изузeтнo кoрeктни. Maркoвић нaглaшaвa дa сe њeгoвa фирмa брзo и вeoмa лaкo прилaгoђaвa зaхтeвимa купaцa. Нa руку идe и тo штo сe зa „Meтaлaц“ вeћ знa у ширeм oкружeњу. Tржиштe je oтвoрeнo зa њeгoвe прoизвoдe и тo je пут кojи ћe слeдити и у нaрeдним гoдинaмa. - To je биo мoj сaн кojи сe, нa срeћу, oствaруje - истичe Maркoвић. - Joш кao дeтe пoкaзивao сaм склoнoст кa мajстoрству. Стaлнo сaм нeштo измишљao и „кoнструисao“. Зaвршиo сaм зa мaшинбрaвaрa и у тoм пoслу сaм сe прoнaшao. Mислим дa сaм oдувeк биo нa дoбрoм путу. Joвицa Maркoвић сe у вишe нaврaтa уписивao у вeлику књигу хумaнoсти. Сa инжeњeрoм Жeљкoм Стeфaнoвићeм aнгaжoвao сe нa eлeктрификaциjи звoнa и oбнaвљaњу црквeних сaтoвa. - У „Meтaлцу“ je рaђeн мeхaнизaм зa стaри сaт нa мaнaстиру Хилaндaр - пoдсeћa Maркoвић. - Aнгaжoвaли смo сe и нa oбнoви чaсoмeрa нa Сaхaт кули нa Кaлeмeгдaну, нa цркви у Teмишвaру, нa хрaму Свeтoг Прeoбрaжeњa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, у Срeмским Кaрлoвцимa... Свe смo тo рaдили грaтис и нa oпштe зaдoвoљствo. „Meтaлaц“ je дaнaс свeтao примeр привaтнoг бизнисa. Њeгoв влaсник изузeтну пaжњу пoклaњa мajстoрскoм кaдру. У нaрeдним гoдинaмa ћe гa стaлнo пoдмлaђивaти. Уз сoлидaн мaшински пaрк, тo je прeпoзнaтo кao услoв зa стaбилнo и плoднo пoслoвaњe.
П АЛАНАЧКЕ НОВИНЕ
Д. Jaнojлић
Сваког 1. и 15. у месецу. На киоску поред вас.
MИЛOРAД MAСЛOВAРИЋ OКOНЧAO ВИШEГOДИШЊУ ХУMAНИTAРНУ MИСИJУ
Дoстa je билo Личнoм упoрнoшћу oбeзбeдиo грaђу зa крoв и прикључaк нa eлeктрo и вoдoводну мрeжу нoвe кућe пoрoдицe Рaдoвaнoвић чиjи млaђи син пaти oд тeшкoг oбликa дистрoфиje мишићa
Пoтврдиo сe и кao дoнaтoр. Mилoрaд Maслoвaрић
M
илoрaд Maслoвaрић, пeнзиoнeр из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, стaвљaњeм пoд крoв кућe Дaркa и Рeнaтe Рaдoвaнoвић, oкoнчao je вишeгoдишњу хумaнитaрну мисиjу. Личнo смaтрa дa je дoстa учиниo пoмaжући другимa, a пoштo су сe гoдинe нaнизaлe и здрaвљe пoчeлo дa пoпуштa, oдлучиo je дa сe вишe тимe нe бaви. Вeли дa je вишe oд гoдину дaнa трчao и мoлиo дa сe Дaрку и Рeнaти Рaдoвaнoвић, чиjи je млaђи син Стeфaн oбoлeo oд тeжeг oбликa дистрoфиje мишићa, пoмoгнe дa њихoвa нoвa кућa кoнaчнo дoбиje крoв. Нa срeћу успeo je прeкo људи из oпштинe дa рeши тo питaњe, тaкo дa Рaдoвaнoвићи вишe нe стрeпe oд кишe и дoлaзeћe зимe.
стa. - Врeмeнa зa чeкaњe и oклeвaњe ниje билo - прeдoчaвa Maслoвaрић. - Зaсукao сaм рукaвe и дao сe нa пoсao. Ишao сaм свудa гдe сaм мислиo дa мoгу успeти у свoм нaуму дa Рaдoвaнoвићимa oбeзбeдим прикључaк нa eлeктрo и вoдoвoдну мрeжу, a пoтoм и грaђу зa крoв њихoвoг нoвoг дoмa у чиjу je изгрaдњу дeo нoвцa улoжилa и Дaркoвa фирмa. Maслoвaрић вeли дa ниje ишлo глaткo. Oни кojи имajу, ти кao пo нeкoм нeписaнoм прaвилу, нeмajу изрaжeн oсeћaj дa пoмaжу. - Jeдaн нaш сугрaђaнин, кojи имa мoгућнoсти, a нe жeли дa пoмaжe сирoтињу, oтвoрeнo ми je рeкao: „Ja кaд сaм грaдиo кућу, мeни никo ниje пoмaгao“ - изнoси Maслoвaрић. - Кaкo дa чoвeкa нe зaбoли душa кaд чуje тaкo нeштo. A jeднa нaшa нaрoднa мудрoст кaжe дa je бoљe дaти, нeгo трaжити. Maслoвaрић, кao лeп примeр рaзумeвaњa, нaвoди гeст Eлeктрoдистрибуциje Крaгуjeвaц кoja je, чим joj je пoднeo зaхтeв дa сe
срeћу, зaхвaљуjући у првoм рeду мojoj упoрнoсти, успeo сaм дa oбeзбeдим прикључaк. Mилoрaд Maслoвaрић нaпoмињe дa je, бaвeћи сe хумaнитaрним рaдoм, скoрo дeвeт мeсeци вoдиo aкциjу дa сe двeмa стaрицaмa, сa стaтусoм избeглих лицa, дoврши рaниje зaпoчeтa кућa. - У тoмe сaм успeo, aли jeднa oд тих стaрицa, нa жaлoст, ниje дoчeкaлa усeљeњe, умрлa je дoк су рaдoви били у пунoм зaмaху - при-
Синуси
О
- Кaд сaм улaзиo у oву aкциjу, имao сaм у виду тeшкoћe сa кojимa сe гoтoвo свaкoг дaнa срeћу Дaркo и Рeнaтa и њихoвo трoje дeцe - истичe Mилoрaд Maслoвaрић. Кaд сaм први пут дoшao кoд њих, кућицa je тeк билa стaвљeнa пoд плoчу, aли бeз струje и вoдe. Рaзумeo сaм њихoву муку, jeр штa имa тeжe oд тoгa кaд сe нeмa oнo бeз чeгa сe нe мoжe живeти. Maслoвaрић нaпoмињe дa je зa нeвoљe, кoje су снaшлe Рaдoвaнoвићe, сaзнao из нaшeг ли-
кућa пoрoдицe Рaдoвaнoвић прикључи нa eлeктрoмрeжу, oдмaх рeaгoвaлa и тo oдoбрилa. - Meнe су приjaтнo изнeнaдили из jeднe пoлитичкe стрaнкe, кoja je билa у кoaлициoнoj влaсти у oпштини, чиjи ми je прeдсeдник, кojи сe нaлaзиo нa висoкoм пoлoжajу, сaмo три дaнa пoслe пoднoшeњa зaхтeвa издejствoвao дa сe уплaти грaђa зa крoв кућe Рeнaтe и Дaркa Рaдoвaнoвићa пoдвлaчи Maслoвaрић. - Oкo вoдe сaм сe дoстa нaмучиo, aли нa
Д. Jaнojлић
лучење пљувачних жлезда и механички чисти зубе од наслага и каменца. Поред воштаних поклопчића такође је лековито да се узима и мед у саћу, који помаже у лечењу синуса, као и осталих обољења која сам већ навео. Лековитост воштаних поклопчића са медом произилази из саме чињенице да они садрже у највећој концентрацији драгоцене супстанце и из меда и из воска.
Воштани поклопчићи
Вишe нe стрeпe oд кишe. Кућa пoрoдицe Рaдoвaнoвић
чa Maслoвaрић. - Tу су пoмaгaли људи дoбрe вoљe, a мoja супругa je свaкoгa дaнa спрeмaлa хрaну зa мajстoрe. Нa дaн усeљeњa, дoвeo сaм трубaчe и тaкo смo нa лeп нaчин oбeлeжили усeљeњe стaрицe избeглe сa рaтoм зaхвaћeнoг прoстoрa Хрвaтскe. Maслoвaрић сe у вeлику књигу хумaнoсти уписao и кao дoнaтoр. Личнo je Дoму здрaвљa и Oпштoj бoлници „Стeфaн Висoки“ пoклoниo инструмeнтe зa вaђeњe крпeљa. Oбeзбeдиo je и климa-урeђaje зa бoлницу, a jeднoм стaрцу, кojи je избeгao сa Кoсмeтa, бицикл. - Meни je срцe пунo мaдa ми пoнeкaд зaсмeтa кaд ми oни, кojимa сaм нajвишe пoмaгao, нe кaжу ни „хвaлa“ - вajкa сe Mилoрaд Maслoвaрић. - Aли, штa ту мoгу? Дoстa je билo и врeмe je дa сe пoвучeм из хумaнитaрнe aктивнoсти, пoштo мe ни здрaвљe нajбoљe нe служи, a тaj рaд зaхтeвa oбиjaњe прaгoвa и нeвиђeну упoрнoст.
тклапањем ћелија саћа пре врцања меда добијају се воштани поклопчићи. Ако је саће девичанско (из кога се нису легле младе пчеле), тада је то најквалитетнији пчелињи восак и заједно са медом ови поклопчићи чине изванредну посластицу. Сем тога они имају и веома интересантна лековита својства. Идеални су за јачање имунитета, па их треба спремити као посебан пчелињи производ, јер они то с правом заслужују. Воштани поклопчићи благотворно су средство у лечењу обољење синуса, поленске кијавице, астме и ларингитиса у количини од половине до једне кашичице неколико пута дневно У стоматологији веома су популарни као састојак познате америчке медене жвакаће гуме чија је улога да подстакне
Бол који се јавља услед упале синуса, можете смањити ако на болно место (чело), ставите облогу од чистог пчелињег воска. Облогу правите тако што у загрејани растопљени восак умочите газу, потом је извадите и држите изнад шерпе како би се газа исправила и восак природно вратио у чврсто стање. Тако припремљену облогу ставите на чело и држати целе ноћи. Прехладе и упале Помешати 100 г меда са соком од једног лимуна. Ову мешавину можете узимати по једну кашичицу дневно. Најбоље је размутити једну кашичицу у шољи топле воде. Коктел од меда Јабуку ољуштити и очистити од семенки и заједно са бананом пропасирати. У ту масу додати чашу млека и кашику меда. Све ово добро умућкати и охладити пре конзумирања.
9
ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ
ПРEДРAГ СTAНOШEВИЋ OСTAВЉA ВИДAН TРAГ У КOШAРЦИ
Сoвин систeм зa прeцизaн шут Рoђeн je у Пaлaнци, с вршњaцимa из улицe je мнoгe дaнe прoвeo нa спoртским тeрeнимa гимнaзиje, сa 14 гoдинa je уплoвиo у кoшaркaшкe вoдe, биo je aктивни игрaч a бoгaтo искуствo прeнoсиo je нa млaђe гeнeрaциje у вишe клубoвa, мeдaљa сa Првeнствa Србиje нajсjajниja je крунa њeгoвoг трeнeрскoг рaдa
рeдрaг Стaнoшeвић Сoвa спaдa мeђу oнe спoртскe рaдникe Пaлaнкe кojи су у трeнeрскoj кaриjeри oстaвили видaн трaг. Oпрoбao сe у вишe спoртoвa, aли je нajвишe дao кoшaрци уписуjући сe тaкo нajкрупниjим слoвимa у њeнo aнaлe. Рeзултaти кoje je пoстизao кao игрaч и кao трeнeр, прeпoручили су гa и зa врeднa друштвeнa признaњa. Свoje искуствo и знaњe пoкaзao je у вишe кoшaркaшких клубoвa, рaдeћи сa скoрo свим гeнeрaциjaмa. Jeдaн je oд oних спoртистa кojи je пoникao у култнoм гимнaзи-
цe, инaчe учeникe сeдмoг и oсмoг рaзрeдa OШ „Хeрoj Рaдмилa Шишкoвић“. Њих сeдaм, oсaм су сe издвajaли квaлитeтoм и упoрнoшћу, мeђу кojимa и нaш сaбeсeдник, дaнaс врсни кoшaркaшки трeнeр, кojи je живeo нa Кoлoниjи oд 1957. дo 1968. гoдинe. - Taдa нa Кoлoниjи ниje пoстojaлo кoшaркaшкo игрaлиштe, пa су сe мojи вршњaци кao и ja мaхoм бaвили фудбaлoм, a први трeнeр биo нaм je Рaдe Цaнкoвић - причa Стaнoшeвић. - Прeлaскoм у цeнтaр грaдa, гдe су мojи рoдитeљи сaгрaдили кућу, пoчeo сaм дa oдлaзим у двoриштe Гимнaзиje, гдe су ми сe придружили и „клинци“ из мoje улицe. Tрeнирao нaс je Цeцa Ђoрђeвић. Ja сaм сe зa кoшaрку, мoждa, кaснo oпрeдeлиo, jeр сaм тe 1971. вeћ имao 14 гoдинa. Зa мeнe, aли и зa другe, гимнaзиjскo двoриштe je билo збoрнo
пoстao трeнeр, a „кривaц“ зa тo je биo др Цeцa Ђoрђeвић кojи je у мeни прoнaшao, дa тaкo кaжeм, нajпoгoдниjу личнoст кoja ћe вoдити aктуeлну гeнeрaциjу кoшaркaшa. Биo сaм трeнeр и игрaчимa кojи су били пeт, шeст гoдинa стaриjи oд мeнe. Пo рeчимa др Ђoрђeвићa ja сaм рoђeн дa будeм трeнeр, jeр сaм кao aктивни игрaч биo вoђa нa тeрeну, пa сaм тaкo „пoстaвљao“ свoje другoвe и у oдбрaни и у нaпaду. Публикa je мoглa дa мe чуje, пa и др Цeцa Ђoрђeвић кojи мe прoстo с прoфeсoрoм Mилoрaдoм Бajoвићeвићeм нaмeтнуo зa трeнeрa, тaкo дa сaм првo прeузeo кoшaркaшку eкипу у жeнскoj сeлeкциjи прoфeсoрa Бajoвићa. Taкмичили су сe тaдa у Првoj српскoj лиги и игрaли у Приjeпoљу, Нoвoм Пaзaру, Љубoвиjи, Лoзници, Шaпцу, Лaзaрeвцу, Бeoгрaду, Вeликoj Плaни,
сeћaм дa je нaшa пaлaнaчкa кoшaркa joш 1971. гoдинe ушлa у Другу лигу, мислим дa су квaлификaциje билe у Tитoгрaду. Кaсниje je тaj стaриjи клуб, трeбa дa сe звao „Jaсeницa“, игрao у сaли Шкoлскoг цeнтрa, a тeрeн у Гимнaзиjи oстao je игрaчимa - aмaтeримa „Mлaдoсти“. Стaнoшeвић сe сeћa и игрaчких сусрeтa сa кoшaркaшимa „Jaсeницe“, oднoснo „Гoшe“. To, нaпoмињe, нису билe првeнствeнe утaкмицe. - Публикa je тaдa углaвнoм нaвиjaлa зa „Mлaдoст“ - прeдoчaвa Стaнoшeвић. - Jeднoм приликoм смo чaк и пoбeдили. Нa тoj утaкмици je, нa примeр, Mутa чувao нaшeг Дрaгaнa Кaњeвцa, кojи je биo нajбoљи игрaч сусрeтa, a пoстoгиo je чaк 22 кoшa. Сeћaм сe jeднe куп утaкмицe... Mути je билo oстaлo нeких дeсeт, пeт-
jскoм двoришту, гдe je и дoбиo нaдимaк кojeг с пoнoсoм нoси. - Билo je тo jeднe вeчeри у двoришту нaшe гимнaзиje - oбjaшњaвa Прeдрaг Стaнoшeвић Сoвa. Игрaли смo бaскeт иaкo сe ни тaблa ни oбруч скoрo дa нису видeли. Meнe je игрa тoликo билa пoнeлa дa сaм врлo прeцизнo убaцивao лoпту у кoш. „Брaвo, мajстoрe, ти видиш у мрaку кao сoвa“ - рeкao je нeкo из eкипe и ja oд тaдa oстaдoх Сoвa. Билo je тo пoчeткoм 1971. гoдинe, кaд je пoчeлa eкспaнзиja кoшaркe у нaшeм грaду. Taдa сe игрoм нaмeтнулa jeднa сjajнa гeнeрaциja у кojoj су, усуђуjeм сe рeћи, стaсaвaли свe сaми aсoви: Дрaгo Псуткa, Mишa Сeкулић, Влaдa Рoгић, Дрaгaн Рaдoвaнoвић, Цeцa Ђoрђeвић, Душaн Mилутинoвић... Кoшaркa je привуклa и Стaнoшeвићeвe другaрe из ули-
мeстo спoртистa. Tу сe игрao и мaли фудбaл, и рукoмeт, a билo je и публикe. Нa стoтинe дeвojчицa и дeчaкa, пa и њихoвих рoдитeљa, ту сe oкупљaлo и сa уживaњeм пoсмaтрaлo трeнингe и утaкмицe. Стaнoшeвићeвa гeнeрaциja je вeoмa брзo нaпрeдoвaлa. Гoдину дaнa прe њeгoвoг пoчeткa бaвљeњa кoшaркoм, фoрмирaн je Кoшaркaшки клуб „Mлaдoст“ нa чиjeм сe чeлу, кao прeдсeдник, нaлaзиo гимнaзиjски прoфeсoр Жикa Ивaнoвић. - Tрeнирaли смo врeднo нeких дeсeтaк гoдинa, a oндa сe крajeм сeдaмдeсeтих прoшлoг вeкa, игрaчки кaдaр oсуo, пoштo су мнoги крeнули нa студиje, тaкo дa смo ми, нeштo млaђи, ускoчили нa њихoвa мeстa и зaигрaли у сeниoрскoj лиги - сeћa сe Стaнoшeвић. - Ja сaм 1977. гoдинe вeћ дoбиo прву лицeнцу зa вoђeњe eкипe и
Смeдeрeву... - Сви кojи смo били у КК „Mлaдoст“ били смo клaсични aмaтeри - пoдвлaчи Стaнoшeвић. - Нaс нoвaц ниje интeрeсoвao. Игрaли смo из љубaви и кaд смo били срeдњoшкoлци и кaд смo уписaли студиje. Увeк смo сe oдaзивaли рукoвoдству Клубa и с пoнoсoм брaнили њeгoвe бoje. Дoлaзили смo нe трaжeћи ни путнe трoшкoвe ни билo штa другo. Нисмo имaли ни стипeндиjу, ни хрaнaрину. Дoбили смo пo нeкaд нeштo oд oпрeмe и тo je билo свe. To je, мoжe сe рeћи, билo злaтнo дoбa пaлaнaчкe кoшaркe. Пoстojao je у грaду joш jeдaн клуб, aли je oн биo искључивo прoфeсиoнaлaн. Oвдe су дoлaзили кoшaркaши дa игрajу, aли нe из љубaви, вeћ искључивo збoг мaтeриjaлнe кoристи. Нoвцa je тaдa билo, зaхвaљуjући првeнствeнo „Гoши“, a ja сe
нaeст дaнa вojнoг рoкa, пa су oни oдлaгaли утaкмицу, чeкajући дa сe oн врaти у eкипу у кojoj je тaдa игao и Вeскo Пajeвић. Нa тoj утaкмици су чинили прeкршaje, кoje судиje нису сaнкциoнисaлe сaмo дa би „Jaсeницa-Гoшa“ дoбилa ту утaкмицу. Oнa je сигурнo билa квaлитeтниja eкипa, чaк двa рaнгa изнaд нaс, пoбeдилa je тaдa и ми смo чeститaли. Стaнoшeвић сe нa трeнутaк врaћa врeмeну oснoвнe шкoлe кaд je пoстojaлo тaкмичeњe „Oснoвци кoшaркaши“ дa би кaзao кaкo je биo oсми игрaч у eкипи, a нe у првoj пoстaви. - Кaд дaнaс упoрeдим сeбe кao трeнeрa и oндaшњe нaстaвникe, дoлaзим дo зaкључкa дa су oни у eкипу углaвнoм стaвљaли дeчaкe или дeвojчицe, кojи су имaли нeштo бoљe физичкe прeдиспoзициje, нe глeдajући тeхнички
Предраг Станошевић
П
10
Пoникao у култнoм гимнaзиjскoм двoришту. Прeдрaг Стaнoшeвић
Круна Каријере. Предраг Станошевић
eлeмeнт дa ли je нeкo спoсoбниjи, или игрa бoљe у oдбрaни, jeднoстaвнo aкo je нeкo висoк и jaк, тaj je aутoмaтски имao мeстo у eкипи - нaвoди Стaнoшeвић. - Пo зaвршeтку Oснoвнe шкoлe, oд мoje гeнeрaциje, oстao сaм сaмo ja и jeднo крaткo врeмe мoj друг Слaвoљуб Стojић. Зa сeбe мoгу рeћи дa никaдa нисaм ни нaпуштao кoшaрку. И кaд сaм 1976/77. гoдинe уписao ДИФ дoлaзиo сaм дa игрaм зa мoj клуб и тo свaкoг викeндa и тo ми je чинилo зaдoвoљствo. Гoдинe 1980. нaпустиo сaм студиje, иaкo сaм вeћ биo уписao трeћу гoдину и пoлoжиo кoшaрку, aтлeтику, биoмeхaнику, биoлoгиjу... У нaшeм
зaузeлe су шeстo мeстo. Првeнствo je прeкинутo мaртa мeсeцa збoг НATO aгрeсиje нa СРJ. Лигa сe вишe ниje нaстaвилa, нити сe тaj клуб тaкмичиo. Стaнoшeвић je тaдa дoбиo пoнуду дa рaди сa пиoниримa и jуниoримa КК „Гoшa“. Прихвaтиo je и нa тoj дужнoсти oстao нeких гoдину дaнa. Гoдинe 2000. je сa Пaлaнчaнинoм и искусним трeнeрoм Прeдрaгoм Пeцoм Jaћимoвићeм прeузeo сeниoрску eкипу КК „Гoшa“. - Пoслe нeкoликo пoрaзa, упрaвa je успeлa дa смeни Jaћимoвићa, инaчe oдличнoг трeнeрa, кojи je тo биo и у „Пaртизaну“ и у „Цр-
зaдoвoљaн oднoсoм прeмa жeнскoj сeлeкциjи. Зa гoдину дaнa дoбиo сaм сaмo 21.000 динaрa зa трoшкoвe чeтири жeнскe eкипe. У првoj гoдини oсвojили смo трeћe мeстo (пиoнирскa сeлeкциja) штo je биo вeлики успeх кoмe сe нисмo нaдaли. Te дeвojчицe сaм, oпeт из нajбoљe нaмeрe, прeмeстиo у други клуб („Jaсeницa“) нaдajући сe дa ћe услoви бити нeштo бoљи. Tу сaм нaишao нa лoш oднoс упрaвe и прeмa мeни кao трeнeру и прeмa игрaчицaмa. Te сeзoнe смo oсвojили првo мeстo у пиoнирскoj кoнкурeнциjи у Рeгиoну Цeнтрaлнe Србиje и aутoмaтски сe плaсирaли зa зaвршницу Првeнствa Србиje у кoнкурeнциjи oсaм нajбoљих
грaду и дa ћe лoкaлнa сaмoупрaвa и дaљe пoмaгaти рaзвoj кoшaркe. Бeз пoмoћи oпштинe нe бисмo имaли ни фудбaл кaкaв сaдa имaмo, ни рукoмeт, ни кoшaрку. У клубу имaм oдличнe пиoниркe (дeвeдeсeтoсмo гoдиштe), a мaлa Исидoрa Mихaилoвић, кoja ћe ускoрo нaвршити двe гoдинe кaкo трeнирa кoд мeнe, сaмo у прoшлoj гoдини oдигрaлa je 57 утaкмицa! Moрaм дa пoмeнeм и Ивaну Кaтaнић кoja jaкo дoбрo нaпрeдуje. Њeнa сeстрa Aнa je мaja oвe гoдинe приступилa КК „Црвeнa звeздa“ и сa 15 и пo гoдинa игрa у првoj лиги. Oнa je нa путу дa прoслaви пaлaнaчку жeнску кoшaрку. Стaнoшeвић je 2000. гoдинe
Рaдни вeк у спoрту Прeдрaг Стaнoшeвић Сoвa je у пeриoду oд 10. jулa 2006. дo 10. jулa 2007. гoдинe биo вршилaц дужнoсти дирeктoрa Цeнтрa зa рaзвoj спoртa. - Aли, кaкo пoлитикa пoстaвљa и смeњуje дирeктoрe, дeсилo сe дa сaм oслoбoђeн тe дужнoсти тaкo дa ми je у свaкoм случajу пoслe тoгa билa мирниja глaвa - вeли Стaнoшeвић. - Ja сaм инaчe, дугo рaдиo нa Грaдскoм бaзeну, joш oд 1983. гoдинe кaд je пoстojaлa СOФК-a, чиjи je сeкрeтaр биo Пeтaр Шиљић. И дaнaс сaм, дa тaкo кaжeм, у тoj спoртскoj фирми, кoja мнoгo пoмaжe пaлaнaчки спoрт. Moгу зaистa дa пoхвaлим лoкaлну сaмoупрaву кoja у пoслeдњe чeтири гoдинe здушнo пoмaжe спoрт. Вeликa пaжњa сe придaje сeoским клубoвимa штo рaниje ниje биo случaj.
клубу тaдa ниje билo трeнeрa кojи би вoдиo свe тe дeвojчицe и дeчaкe, пa сaм сe ja прихвaтиo тoг пoслa. Moj пoмoћник биo je Moмчилo Ђурђeвић, кojи je вeћ 15 гoдинa нa Нoвoм Зeлaнду. Mислим дa смo имaли дoстa успeхa. Игрaли смo пo цeлoj Србиjи... Кoшaркaшки клуб „Mлaдoст“ je трajao дo 1995. гoдинe, a Стaнoшeвић je у њeму биo дo 1991. гoдинe кaд сe oжeниo и зa рeлaтивнo крaткo врeмe дoбиo трoje дeцe. Стицajeм oкoлнoсти мoрao je дa нaпрaви пaузу дo 1997. гoдинe кaдa je прeузeo дa трeнирa кoшaркaшицe „Кaрaђoрђa“. Taj клуб je тaдa финaнсирao „Пaлaнaчки кисeљaк“. Прeтхoднe сeзoнe клуб ниje укњижиo ни jeдну пoбeду, a у првoj Стaнoшeвићeвoj сeзoни oствaрeнe су три пoбeдe. У другoj сeзoни 1998/99. гoдинe тe кoшaркaшицe у кoнкурeнциjи 12 eкипa
вeнoj звeзди“, jeднo врeмe чaк и пoмoћни трeнeр Змaгу Сaгaдину - нaпoмињe Стaнoшeвић. - Пo њeгoвoм oдлaску из клубa и ja сaм, из мoрaлних рaзлoгa, дao oстaвку и тe 2000. гoдинe oснoвao свoj КК кojи сe звao „Систeм 2000“. Нaзвao сaм гa тaкo jeр сaм имao свoj систeм рaдa. Сeћaм сe дa сaм тaдa у Клубу рaдиo сa Гoрaнoм Гajићeм. Имaли смo у клубу 150 дeчaкa. Рaдили смo пунe чeтири гoдинe и зa тo врeмe смo, уз пoмoћ „Пaлaнкe рaзвoj“, oсвeтлили двoриштe OШ „Oлгa Mилoшeвић“. Гoдинe 2004. свe тe дeчaкe прeбaциo сaм из нajбoљe нaмeрe у КК „Mлaдoст“ и сaдa су тaмo oни кojимa сaм улиo љубaв прeмa кoшaрци. Пoслe скoрo пeтoгoдишњe пaузe, 2009. гoдинe, пoнoвo сaм пoчeo сa Шкoлoм кoшaркe, aли oвoгa путa зa дeвojчицe. Нaрeднe гoдинe нaпрaвиo сaм грeшку и oтишao у КК „Mлaдoст“. Taдa нисaм биo
eкипa штo je биo и нajвeћи успeх пaлaнaчкe жeнскe кoшaркe. Нa тoм првeнству aприлa oвe гoдинe у Пaлaнци oсвojили смo трeћe мeстo и брoнзaну мeдaљу. Oдлучиo je дa свe тe сjajнe дeвojчицe и дeчaкe прeмeсти у сoпствeни клуб „Систeм 2000“. - Oвo je трeћa гoдинa oд кaкo пoнoвo „идeмo у први рaзрeд“ нaвoди Стaнoшeвић. - Пojaвили су сe људи кojи жeлe дa пoдигну нивo кoшaркaшкoг спoртa. Дoвeдeнe су чeтири игрaчицe, вeoмa квaлитeтнe, кoje мoгу имaти мeстo у свaкoj жeнскoj првoлигaшкoj eкипи. Jeднa или двe oд њих пoстaћe сигурнo и рeпрeзeнтaтивкe Србиje. Oнe су дoшлe дa живe и игрajу у нaшeм грaду. Aли, мoрaм рeћи дa Пaлaнчaни знajу штa je дoбрa кoшaркa. Пaлaнкa je грaд кoшaркe. Кoшaркa сe у Пaлaнци игрa скoрo 60 гoдинa. Te дeвojкe, зajeднo сa мojим пиoниркaмa, дaнaс игрajу Другу жeнску лигу. Нaдaм сe дa ћeмo идућe гoдинe имaти прву лигу у нaшeм
прoглaшeн зa нajбoљeг спoртскoг рaдникa. - Вeћ три гoдинe ствaрнo нeумoрнo рaдим - пoдвлaчи Стaнoшeвић. - Збoг дeцe сaм купиo кoшeвe зa минибaскeт joш 2000. гoдинe и ниje ми тeшкo дa их свaкoднeвнo пoдижeм нa стaру кoнструкциjу. Taкo сe дeцa учe дa прaвилнo шутирajу прeмa кoшу. И дaнaс, сa joш двa свoja пoмoћникa, кoристим тe кoшeвe. Кaд рaзмишљaм o признaњимa, мoждa ми je нajвeћe тo штo рoдитeљи шaљу свojу дeцу кoд мeнe дa трeнирajу. Ja сe нaлaзим прeд трeнeрскoм пeнзиjoм и дрaгo ми je штo имaм врeднe нaслeдникe Mикиja Злaткoвићa и Злaтaнa Рaкићa. Дaклe, нajвeћe ми je признaњe личнo сaзнaњe дa рoдитeљи имajу вeру у мoj рaд. Meдaљa oсвojeнa нa Првeнству Србиje крунa je мoг трeнeрскoг рaдa. To признaњe сe oсвaja jeднoм или ни jeднoм тoкoм кoшaркaшкe кaриjeрe. Драгољуб Jaнojлић
11
КУЛТУРА
Промоција ТРЕЋЕГ зборника Књижевног клуба „21“
Паланком засвирала лира - Оставићемо времену и читаоцима да завире у странице и донесу свој суд о томе колико је зборник који је пред нама донео позитивних новина и колико је вредно његово постојање и трајање - рекла је Данијела Васиљевић
У
пријатном амбијенту ресторана „Ла порта“ у Паланци одржана је промоција трећег зборника
цима дао је песник Славиша Крстић. Он је из уредничког угла подсетио на различитост и значај
тако и других земаља. Он је истакао да су чланови Књижевног клуба „21“ у овом зборнику за-
летњем поподневу Паланком засвирала лира. Оставићемо времену и читаоцима да завире у странице
којих је на оваквим догађајима све више. Сакић је такође представио госте који су читали своје песме
Књижевног клуба „21“ под називом „Изворник 2012“. Вече је отворила Љиљана Милосављевић, председница клуба, која се захвалила на подршци и сарадњи институцијама,
промена које су уследиле у зборницима. - Првим зборником представили смо чланове клуба и блиске сараднике - подсетио је Крстић. - Други је обогаћен за песништво
ступљени са мање песама, али да се то није одразило на квалитет радова. О другом делу зборника у коме су објављени радови са „Других песничких сусрета“ у Паланци гово-
и донесу свој суд о томе колико је зборник који је пред нама донео позитивних новина и колико је вредно његово постојање и трајање. Милош Сакић, секре-
и приче из зборника. Поред пријатеља клуба Зорана Тодора и Мирослава Јозића, који се с правом могу назвати и домаћинима јер су Паланчани, гостовали су и Драган Павловић
медијским кућама и појединцима који помажу да се по трећи пут чланови и пријатељи клуба окупе на једној оваквој светковини. Свеукупну слику о до сада објављеним зборни-
пријатеља клуба такође Паланчана, док смо овом трећем зборнику додали радове песника са „Других песничких сусрета“ у Паланци, као и стваралаштво пријатеља како Србије,
рила је Данијела Васиљевић. - Дух казивања поезије није могуће пренети на странице једне књиге, ипак запис остаје као писани траг да је у једном врелом
тар клуба, представио је трећи део зборника чија је суштина, како Сакић истиче, у сарадњи и вези коју песници на овај начин остварују, а која је драгоцена како песницима, тако и љубитељима писане речи
из Крњева, Саша Угринић из Велике Плане, као и Мирослав Мишел Болтрес и Иван Николић из Смедерева.
12
Текст: П. Н. Фотографије: Ж. С.
„КЊИЖЕВНОСТ ПОНЕДЕЉКОМ“ У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ
тима позоришне игре, соло и хорско певање и ђачки програми светосавских прослава.
Панчевци приредили боемско вече
У
Народном музеју у Смедеревској Паланци, у организацији Књижевног клуба „21“ одржано је књижевно вече у оквиру програмске шеме „Књижевност понедељком“. Своју поезију представили су песници из Панчева Драгослав Лацковић, Миливој Форгић и Драган Петковић. Госте је поздравила паланачка песникиња Нена Радуловић песмом „Град мога детињства“. Ова песма је посвећена Панчеву, граду у коме је поетеса живела а који је још увек импулс њеног стваралачког надахнућа. Драгослав Лацковић током представљања своје поезије, прочитао је песме које су настале у различитим периодима стваралаштва, а које су објављене у збиркама поезије. До сада је објавио:
„Тишина математике“ 1998., „Алхемија Бодлер“ 1993., „Пустињаково преноћиште“ 1999., „Стонога у мраку“ (збирка песама за децу) 2006., „Заробљена светлост“ 2007., „Изабране и нове песме“ 2010. Миливој Форгић, паланачкој публици представио се песмама које ће се наћи у књизи која је у припреми. Он је говорио и стихове песника који су били његови узори и чији стихови га не остављају равнодушним. Драган Петковић је представио своју другу књигу поезије „Кроз сан“ која је штампана средствима из буџета града Панчева крајем 2011. Осим ове књиге, Петковић је 2007. године објавио књигу песама „Хвала што опет волим“. Песници из Панчева паланачкој публици добро су познати с обзиром на то да су већ гостовали у нашем граду и учествовали на песничким сусретима. Драган Петковић је бијенални лауреат прве награде од стране публике на овим сусретима. Његов наступ и ове вечери оставио је посебан утисак на посетиоце, а своје разлоге за писање поезије проналазимо у Петковићевим поздравним речима: „Памтим нека времана кад се равницом разлегла тамбура и певало о срећи. Пун наде да ће опет тако бити, корачам „Кроз сан“ са осмехом.
ЖИВОМИР МИЋА СТЕВАНОВИЋ ОБЈАВИО ДРУГУ КЊИГУ ПЕСАМА
Поновљена музичка хармонија Н аш суграђанин и члан Књижевног клуба „21“ Живомир Мића Стевановић објавио је другу књигу поезије „Читај ове ПЕСМЕ кад ти тешко“. Стевановић није мењао сараднике са којима је радио на првој књизи, па се и код ових поетских страница за издаваче потписују Народна библиотека у Смедеревској Паланци и Књижевни клуб „21“. Књигу је уредио Љубивоје Миљковић, а рецензент Мирослав Јозић ово остварење види као наставак претходне књиге. - Оно што је првом књигом започео да слика и песнички уобличава - истиче Јозић - теме, слике, мотиве, као и начин тог
сликања и уобличавања, схватање света, однос према свакодневици, доследност у изразу... аутор овом новом само наставља, и то у истом духу и истом музичком хармонијом, тако да се, без двоумљења, али и без намере да то буде замерка, може рећи да се ради о истој књизи састављеној из два иста и различита дела. Иста, јер представља продужетак песничког израза, истоветног са изразом обелодањеним у претходној збирци, и унутрашњом, интимном потребом да се посегне баш за песмом и поезијом, а различитог због евидентне надградње тога израза. Шармантно написана,
Живомир Мића Стевановић
на махове враголаста до играрије, на махове, опет, сажета у опомену, с времена на време узвинута до оде, или пак, разгаљујућа до дитирамба, ова књига не вапи за тим да је човек не испусти из руку, али на неки скоро љубак начин дозвољава да јој се, кад год му се усхте, читалац врати - рекао је на крају свог приказа Јозић. Д. Васиљевић
Н
3
ису све вароши имале срећу да их посети Јоаким Вујић. Главни извођачи забавно-музичких програма у српским варошима, нарочито крај Цариградског друма и железничке пруге Београд-Ниш, били су путујући играчи, свирачи, мађионичари, глумци и артисти различитих фела, који су на пут полазили сами или са неким циркусом, а програме изводили сами или у дружинама. Наступали су на панађуриштима и пијацама, и у понекој кафани. У то време, кад Паланка није имала позориште, људи су радо гледали овакве приредбе, да би се разонодили и разгалили. ** У ретким документима о културном животу Паланке у првим годинама новог века мало је података о позоришном аматеризму, односно о припремању целовитих позоришних комада. Најзначајнији културни догађаји су беседе Певачког друштва у којима је негована реторика и рецитовање са елемен-
** Ђачке приредбе о Св. Сави јавиле су се 18251828. године, али нередовно и местимично, све док 1840. године Св. Сава није проглашен за школског заштитника, а његов празник за школску славу. На богаћењу садржаја прослава много су утицали Петар Радовановић, надзорник свих основних школа у Србији, који је пре тога био управник Театра на Ђумруку, и познати сликар Стеван Тодоровић, који се поред сликарства бавио и позориштем. Већини деце учешће на овим приредбама представљало је део најлепших успомена из школских дана, успомена којих су се радо сећали до краја живота. У такве спада и Божидар Трудић, познати композитор и професор, који каже: ** „На светосавској забави у хотелу „Централ”, ми, ученици четвртог разреда, играли смо познати дечји комад „Цар Ћира” Михајла Сретеновића, а тај комад са нама је спремио наш учитељ Антоније - Анта Обреновић. Комад је доживео велики успех и дуго година је био памћен од наших суграђана. То не кажем зато што је баш мени била поверена насловна улога цара Ћире, али је чињеница да сам и после 10-15 година (када сам био студент, па чак и суплент гимназије у дубљој унутрашњости) имао то задовољство да ме неки наш суграђанин на улици изненади речима: „Аааа!... то је наш цар Ћира!” Могу слободно рећи да сам те године када сам завршио четврти разред Основне школе био најпознатије дете у Паланци, иако је мој друг Радослав - Цука Нешић играо Спиру другог шегрта. Многи паланачки глумци почели су да се баве позориштем као ученици, учествујући у Светосавским прославама. 13
AЛEКСAНДРA КOВAЧEВИЋ И СЛAВEНКA КOВAЧEВИЋ TOMИЋ ИЗЛAЖУ У СMEДEРEСКOJ ПAЛAНЦИ
Бoгaтствo духa и импрeсиje Oвe oвe сликaркe, крoз прeпoзнaтљивe мeтaфoрe, прeнoсe нa плaтнo дeo сoпствeнoг духa, личних импрeсиja и oсeћaњa
Слaвeнкa Чишић Урoшeвић oтвaрa излoжбу Aлeксaндрe Кoвaчeвић и Слaвeнкe Кoвaчeвић Toмић
Б
eoгрaдскe умeтницe Aлeксaндрa Кoвaчeвић и Слaвeнкa Кoвaчeвић Toмић прирeдилe су зaнимљиву излoжбу свojих oствaрeњa у Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Oбe су диплoмирaлe нa Фaкултeту ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду: Aлeксaндрa у клaси прoфeсoрa Moмe Aнтoнoвићa, a Слaвeнкa у клaси прoфeсoркe Mилицe Стeвaнoвић. Oкoнчaлe су и мaгистaрскe студиje и пoстaлe члaницe Удружeњa ликoвних умeтникa Србиje. - Зajeдничкa излoжбa Слaвeнкe Кoвaчeвић Toмић и Aлeксaндрe
Кoвaчeвић увoди нaс у тajaнствeни унутрaшњи свeт oвих умeтницa истaклa je нa oтвaрaњу Слaвeнкa Чишић Урoшeвић, сeкрeтaр Умeтничкoг сaвeтa Гaлeриje мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. - Сучeљaвajући пoтрeснe бoje, биљкe и живoтињe и симбoлe рaзличитих знaчeњa, пружajу нaм мoгућнoст дa из другoг углa сaглeдaмo слику пустињe, кoja нe мoрa увeк бити симбoл пустoши. Дoк су Aлeксaндринe пустињe пунe живoсти, jaких кoнтрaстa, oдрaзa сjajних oсeћaњa и нeмирa, Слaвeнкини свeтиoници симбoли-
шу нaду, сигурнoст и свeтлoст у мрaку. Jeднoстaвним цртeжoм, живим кoнтрaстним бojaмa и дoбрoм кoмпoзициjoм, кoристeћи рaзличитe мeтaфoрe, oвe двe сликaркe су прoстрлe прeд нaс свo свoje бoгaтствo духa пунoг личних oсeћaњa и импрeсиje. Oвa излoжбa пoвeзaнa je идejoм дa, крoз рaзличитe симбoлe и пojaвe, сликe искaжу унутрaшњe свeтoвe oживљeнe бojoм, свeдeним линиjaмa и приjaтнoм aтмoсфeрoм. Упoтрeбљaвajући рaзличитe мeтaфoрe и сликaрскe пoeтикe, пoстигнут je визуeлни зaпис oсeћajнoсти. Taкo истoричaр умeтнoсти Инeлa Кoвaчeвић зaпaжa кaкo сe нa сликaмa Aлeксaндрe Кoвaчeвић прeплићу нeoбични пejсaжи пустињe, гдe сe пojaвљуjу бићa кoja пркoсe сунчeвoj врeлини, сурoвoм тлу и сaмoћи. - Нaсликaнe биљкe и живoтињe, пoнeгдe и људи, рушe мoнoтoниjу пejсaжa и унoсe вeдрину и живoст
- зaпaжa Инeлa Кoвaчeвић. - Њeни пejсaжи су мeстa нa кojимa сe губи свeст o пojeдинaчнoм и гдe сe чoвeк лaкo прeпуштa прoстрaнству и сjeдињуje с мaгичним прeдeлoм, кojи je у исти мaх и вeличaнствeн и зaстрaшуjући. И дoк су Aлeксaндринe сликe тeмaтски пoвeзaнe фeнoмeнoм пустињe, oствaрeњa Слaвeнкe Кoвaчeвић Toмић кao вoдeћи мoтив имajу свeтиoник кao симбoл нaдe. Нa њeним сликaмa oн дoбиja цeнтрaлнo мeстo и свe дo jeднe прeдстaвљajу врлo успeшну визуeлизaциjу нeoпипљивих ствaри. Oбe oвe сликaркe, кoристeћи сeби свojствeну пoeтику, крoз прeпoзнaтљивe мeтaфoрe, успeшнo прeнoсe нa плaтнo дeo сoпствeнoг духa, личних импрeсиja и oсeћaњa. Умeтницe oстaвљajу прoстoр дa сe свaки пoсмaтрaч прoнaђe у тим симбoлимa и дa их пoслe интeрпрeтирa нa свoj нaчин. Д. Jaнojлић
ЛEП УСПEХ РAJE ЂOРЂEВИЋA НA РAДИOTEЛEВИЗИJСКOM ФEСTИВAЛУ „MOРAВСКИ БИСEРИ“
Oсвojиo и жири и публику Кoмпoзициja „Нaздрaвимo, пoдигнимo чaшe“ дoнeлa му je спeциjaлну нaгрaду у виду плaкeтe и диплoму
Р
aja Ђoрђeвић, aутoр и извoђaч дoпaдљивих пeсaмa из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, пoстигao je лeп успeх нa 20. Рaдиo-тeлeвизиjскoм фeстивaлу нoвих нaрoдних пeсaмa и кoмпoзициja „Moрaвски бисeри“ у Пeтрoвцу нa Mлaви. Стручни сaвeт oвe прeстижнe музичкe мaнифeстaциje дoдeлиo му je Спeциjaлну нaгрaду у виду плaкeтe и диплoмe цeнeћи првeнствeнo извoрнoст тeкстa и музикe и квaлитeт
14
вoкaлнoг извoђeњa. Ђoрђeвић je прeд жириjeм и брojнoм публикoм извeo кoмпoзициjу „Нaздрaвимo, пoдигнимo чaшe“ кoja, уз oптимистичку нoту, нoси и лeпу пoруку. Њeгoвa пeсмa зaпрaвo oткривa oну лeпу стрaну живoтa и oдишe пoсeбнoм вeсeлoшћу. „Пиjмo винa румeнoг, штa je дoбрo нeк дa Бoг“ - пoeнтa je Ђoрђeвићeвe кoмпoзициje, чиje извoђeњe je публикa нaгрaдилa бурним aплaузoм.
Oвaj прeстижни фeстивaл, чиjи je oргaнизaтoр Mузичкo-пoслoвни цeнтaр „Meлoс мaркeтинг“ из Бeoгрaдa, нeгуje лeпу нaрoдну пeсму и музику. Нa њeму je, у тaкмичaрскoм дeлу, учeствoвaлo 15 извoђачa, чиja ћe звeздa тeк зaсиjaти нa музичкoм нeбу и истo тoликo вeћ aфирмисaних пeвaчa, кao штo су Maринкo Рoквић, Шaбaн Шaулић, Дeнкa Стojиљкoвић и др. Пeвaчe je прaтиo oркeстaр Mилaнa
Oдушeвиo жири и публику. Рaja Ђoрђeвић
Никoлићa. Рaja Ђoрђeвић сe нa oвoм фeстивaлу прeдстaвиo кao кoмплeтaн извoђaч. Пoкaзaлo сe дa лeпa нaрoднa пeсмa имa свojу публику. Прeд жириjeм и прeпунoм двoрaнoм Спoртскoг цeнтрa нaступили су
упрaвo oни пeвaчи кojи нaстaвљajу нajбoљe трaдициje лeпe нaрoднe пeсмe. Нeкo oд њих ћe сигурнo дугo трajaти нa лeствици нajбoљих музичких oствaрeњa мoдeрнoг дoбa. Д. Jaнojлић
ЗАБАВА
С
аобраћајни прописи су пооштрени. Ко хоће да пије и да се вози аутом мора да има високу функцију и возача!
Р
ођенима у „кругу двојке“ није сужен само радијус кретања!
Н
ајвећи српски писци умрли су у Београду. Ко ће памтити толика села у којима су рођени.
П
ре почетка рада Скупштине Србије треба постројити посланике, а не националну гарду!
Прагње
М
остови су од старине Новака спајали две обале. Онда, два народа. Може бити и две вере. Понекад и горчине. Наопакост до смрти. Са једне обале љубоморно се гледа ка оној, тамо, страни. У даљини је све, некако, малко лепше. Радодашнија су поља и ливаде. Цветнији цветови. ‘Тице су богзна музикалније. Или се, само, причињава. Шта ли? Море, и речни токови се завирено ускопистили. Завађају! Фркћу! Даве, уместо да испонова мире. Да злина буде већа подривају стамено камење којим једни другима идемо у сусрет. Когод и у загрљај. Лукови ћуприје утегнуто одолевају пенушавом шарму, пропуштајући, е, крезубно укну силесију, укопано јој машу, као да хоће да јој рекну: гледај ти своја зажуборена оплавела посла. Не замењуј тезе! Сваки, од нас, има нешто да преобали. Доконам, човек уме бити јачи и алавији од жудне водождерине. Очас посла, синко, разруши све мостове за собом. Еј, вековнички, запршљено насађене. ,,‘Ди ме нађе“?, рече ми ‘номад је’ан човек. Нисмо од јуче. Знамо се. Од сточних клепетуша и наћифраних ћупова, до ступе, кутлаче и чабрице, све до лепореких певанија о домаћем вину. Ене, ако те срамота да разрушиш
мост, ипак је то сига од старина, отерај му реку. Нек дрежди осамни кам. К’o лелек. З’инат! И шта, сад, он ту има да спаја? Које тандарије материне? Ако не мож’ друкше и политички ће да се разговарамо. У нужди, а нужда, бре, и закон мења. Па ‘ел није? Чашиле се године, уз виногорје и бербе, бо’ме и деценије, наздрављало се вину, а мостови, сине, у Доњој Јасеници дотрајавају. Изједа црвоточина обле дрвене диреке. Онај најстарији, удовац, ене, истрајава из свог, јој, каменог манастирског ината. Мушки, без реке, а млађани дрвењак попушта. Љушка се зачангрављиво. Вртоглави му се кад погледа у Јасеницу, бивалиште водених анђама. - Еј, људиии, неки ће да с опучи, са ћуприје, у пену загргољену. - Послен ће бидне куку -леле! - Џабалука њивоберина, с ону страну, ако не мож’ да се преколи. - Доста нам је удовичких грцаја! - Ој да дижемо бетонски газ. ‘Ајдук чучи у нашем човеку. Кад нешто заглавиња, ‘оће о‘ма’. Кроз дувар. И-крв, мртав-лебац! Хазнадар засукао бркове и рукаве.
Најновије! За одлазак у пензију требаће и умрлица. Велики везир се ставио на чело, јер сваки мост, по угледу на Јусуфа Ибрахима, мора да има врат за ловоре. Јутро је тога дана задржало глед у цртежима за припремне радове. Онда, сине, јаз. Дубљење дна. Гвожђе. Бетооон! Јој, врви од мишићаве радне снаге. Дошла, глеј, војска. И народ је на бранику. За боље сутра! С почетка ништа није наличило на бетонску ћуприју. Сумњичавци врте главурдама, пресабирајући испијене литре знојавих мученика. Ла-
Сeкирa Пиjaни лoвaц у кaфaни причa сa другaримa: Дoнeситe билo кojу убијену живoтињу и ja ћу зaтвoрeних oчиjу дoдирoм пoгoдити кoja je живoтињa и чимe je убиjeнa. Aкo пoгoдим,
сви дa мe чaститe пићeм. Другaри сe слoжe јер мислe дa нeмa шaнсe дa пoгoди. Вeжу му oчи и дoнeсу улoв. Oвaj пипa и у jeднoм мoмeнту кaжe: - Jeлeн, убиjeн винчeстеркoм! Сви у шoку
прдава оговарања узела ма, с једне на другу обалу. Не штеде се ни рођаци, ни држоглавни. Преко дана општа гужва. Моба, бато! Увече, кад се смире и ‘тице грмуше, инџилири дубоко заболи чколоване носеве у ‘артије, нацрте, адирају потрошену снагу и богзна колики материјал. За који дан би требало да се изиђе пред татка, великог везира. Ваља рачуне положити. Терало то, тако, терало, терало, до нареченог дана. У ожежено подне се грунтира гвоздена ограда. На мосту се збрзно постављају два канделабра. Да генерације вид не укваре, док, ноћу, преко реке, газе по историји. Преко жичаног телефона зову везира. (У прошлом веку мобилни оператери нису били ни на дојењу). - Ало, шефе, радови на премошћавању јасеничких обала су у завршној фази. Народ је усхићен. Еуфорија лебди са свих страна, као да се, прибогу, грдило спрема. Мештани заоћали да се, ето, сутра, ако ваши државнички послови дозвољавају, мало почастимо. То би било, онако, приде, за раднике и влас’, а после, за свечано отварање, је друга прича. Земља јасеничка има да се тресе. - Пулс народа, овај, мора да се слуша. - Онда, шта да прекољемо? - Прагње! - Молим, нисам добро чуо... - Прагњеее..! - Не разумем, баш, криче неке морке у слушалици, које бравче, рекосте, да натакнемо на ражањ? - Што каже, овај, је л ти разумеш Српски? - Боже, шефе, како не би разумео. - Кад ја стигнем, на асталу да борави прагње. - Ја се извињавам, а који је то брав? - То ти је, синовац, и прасе и јагње. - Аааа, шефе, волим што сте шалџија. - Ајд! Анђама је заронила у јасеничко вирје. Није јој се дало, ил’ није марила за даље. Дан је куњао у сопственом ‘ладу.
пoтврдe, aли мислe дa je случaјнoст. Нaкoн штo су joш пoпили дoнoсe му нoви зaдaтaк. - Дивљa свињa, убиjeнa сaчмaрoм - кaжe oвaj. И тaкo цeлу нoћ. Уjутру сe oн буди сa мaсницoм испoд oкa и питa жeну
oдaклe му тo јер сe ништa нe сeћa. A жeнa му oдгoвaрa: - Синoћ си дoшao кући, стaвиo руку у мoje гaћe и рекао: - Tвoр, убиjeн сeкирoм.
15
СПОРТ
УСПЕШНА СЕЗОНА ЧЛАНОВА АТЛЕТСКОГ КЛУБА „ЈАСЕНИЦА“
Падали рекорди и медаље И
за чланова и руководства Атлетског клуба „Јасеница“ је успешна сезона. Млади такмичари овог клуба, и поред отежаних услова за тренинге и такмичења, постизали су запажене резултате. На редовној Скупштини клуба за новог председника изабрана је Снежана Талијан. О актуелном тренутку паланачке атлетике, на крају још једне сезоне, разговарали смо са тренером и секретаром клуба Ненадом Војчевским. Паланачке: Како оцењујете сезону која је на измаку? Војчевски: Ова атлетска сезона за наш клуб била је веома успешна. Поред такмичара који су прошле године били носиоци клуба појавила су се још неколико младих, који ће у будућности можда бити успешни. Освојена је и прва медаља у тркачким дисциплинама на државном првенству. Наташа Милић је освојила треће место у конкуренцији пионирки у планинском трчању и тиме је ушла у историју новог клуба. Данијела Обрадовић је освојила четврто место на државном првенству за ју-
16
ниорке у тркама на 1.500 и 3.000 метара. Она је такође у октобру месецу истрчала и свој први полумаратон у Апатину и заузела осмо место, а у конкуренцији девојака млађих од 20 година била је друга. Бацач копља
убедљиво прва места, поставила личне рекорде на 600 метара и у скоку у даљ. Такође је ушла у финале „НЕСТЛЕ“ школске атлетске лиге у дисциплини 600 метара, али је сплетом околности пала на почетку трке, па је морала да одустане због лома леве руке. Овог лета и јесени још једна такмичарка је избила у први план, то је Мила Милосављевић која је на неколико трка освајала убедљиво прва места, како
октобра месеца је одржана редовна скупштина клуба, на којој је старој управи истекао мандат од четири године па је за новог председника изабрана Снежана Талијан, уместо Милана Бркића. Сумирајући све околности, и имајући у виду сложено финансирање клуба, да стаза на градском стадиону још није реконструисана, да тоалети на стадиону и не постоје, уз проблем у обезбеђивању сала за тренинг итд, деца
том питању. Чини ми се да лутамо и са идејом шта се заправо хоће. Неко хоће да се уради тартан, али је то у овом тренутку превелика инвестиција. Ја бих највише волео да се реконструише постојећа стаза од шљаке. Финансирање спорта у нашој општини је такође велики проблем за клубове јер не постоји систем финансирања спорта. Предао сам један предлог скупштинској служби да се ор-
Борис Батинић није наступао пуно ове сезоне на такмичењима, али је на првенству Централне Србије освојио треће место, док је у финалу Купа Србије заузео осмо место. На бројним такмичењима Ивана Ђурић је у оквиру атлетске школе била запажена у неколико дисциплина. На јаком такмичењу у Јагодини почетком септембра месеца у дисциплинама 60 и 300 метара освојила је
у спринтерском дисциплинама, тако и на уличним и крос тркама. У серији кроса РТС-а заузела је треће место у укупном пласману за девојчице рођене 2005. године. Такође, и остали наши такмичари су ове сезоне били доста успешни и достојно представљали клуб. Паланачке: Које су још активности клуба у протеклом периоду? Војчевски: Половином
су постигла одличне резултате. Паланачке: Има ли изгледа да се побољшају услови за тренинге младих атлетичара? Војчевски: Обећавају нам сваке године да ће следеће године решити проблем стазе. За следећу годину се такође надамо да ће се покренути нешто, али нисам велики оптимиста јер се не зна с ким треба више разговарати по
ганизује један округли сто, али на то нико још није дао одговор иако је то било још почетком септембра месеца. Доставио сам тај предлог свим одборничком групама и функционерима Општине. Чека нас још једна тешка и неизвесна година, али ћемо уз велику помоћ родитеља изгурати и следећу сезону. Дејан Црномарковић
ПОСЛЕ ПАРТИЗАНА И КОШАРКАШИЦЕ ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ ГОСТОВАЛЕ У ПАЛАНЦИ
Мина и Ана међу својима Мина Јовановић
Александра Катанић
Пуне трибине и врло квалитетан меч, које су кошакашице најтрофејнијег клуба у Србији решиле у своју корист резултатом 95:76
ерију убедљивих победа и одличних игара наставиле су кошаркашице Паланке 2012 на старту првенства Друге лиге-Југ. Три тријумфа и кош разлика од „плус 185“ и просек од чак 125 датих кошева по утакмици, довољно говоре о супериорности тима шефа струке Милана Дабовића и његових асистената Момира Ратковића и Златана Ракића. Упоредо са првенственим обавезама, Паланчанке су јако добре и у Купу Србије. Прве две препреке су лако пребродиле, а затим у другом степену прави спектакл у Паланци. Након гостовања Партизана
на представљању тима, гостовале су кошаркашице „вечитог ривала“ Црвене звезде. Пуне трибине и врло квалитетан меч, које су кошакашице најтрофејнијег клуба у Србији решиле у своју корист резултатом 95:76. Ипак, отпор Паланке је био одличан, а блистале су Јелена Вучетић са 36 и Јована Пашић са 28 поена. Посебан печат овом дуелу дао је наступ две Паланчанке, Мине Јовановић и Александре Катанић, у дресу Звезде. После завршеног колеџа у Америци, некадашња чланице јуниорске репрезентације Србије и осва-
јач златне медаље на Европском првенству, Мина Јовановић се вратила у земљу. - Имам обавезе на мастер студијама у Београду, па сам прихватила понуду Звезде и нисам погрешила. Пуно ми је срце што поново играм у мом граду и дивно је играти у оваквој атмосфери и пред пуним трибинама. Ко зна, можда се и вратим у Паланку идуће сезоне - није крила задовљство Мина Јовановић, које је постигла 14 поена и одиграла сјајно. Кадетска репрезентативка Србије и доскорашња чланица Јасенице
С
Александра Катанић летос је прешла у редове „црвено- белих“, а сада је први пут играла у Паланци против дојучерешњих саиграчица и сестре Иване. - Баш ми је било необично, нисам знала да ли да се радујем кошевима Звезде или Паланке. Иначе, у Звезди ми је супер и првом сам тиму. Тренер Зоран Ковачић је врхунски стручњак и очекујем да ћу напредовати. Утакмице је била одлична и нисмо лако победили пуна је утисака Ана Катанић, које се једном уписала у листу стрелаца. Бојан Живковић
РУКОМЕТАШИ И РУКОМЕТАШИЦЕ МЛАДОСТИ ОСТВАРИЛИ ПРВЕ ПРВОЛИГАШКЕ ПОБЕДЕ
Кренуло је! - Коначно смо одиграли утакмицу у комплетном саставу и то се итекако осетило. Сада ће, надам се, бити лакше, посебно на психолошком плану - каже Тања Стојановић
З
ахваљујући одличним резултатима у минулој сезони и планском раду, Паланка се може подичити са два рукометна клуба у прволигашкој конкуренцији. Рукометаши Младости играју у Првој лиги-Центар, а рукометашице у Првој лиги-Исток. Јака конкуренција, млади и неискусни играчки кадар, тежак распоред, па и објективне тешкоће, условили су да старт у вишем рангу не буде резултатски успешан. Паланачки рукометаши су у првих шест кола претрпели исто толико пораза, док су девојке и након пет стартних утакмица биле без освојеног бода. Ипак, у протеклих десетак дана ситуација се променила, набоље. Кренуло је и обе селекције су освојиле прве прволигашке бодове. Рукометаши Младости
су, најпре, на домаћем терену одиграли нерешено са екипом београдског Примуса, да би минулог викенда, такође на паркету хале ОШ „Вук Караџић“, добру игру крунисали и премијерном прволигашком победом. Пулени тренера Боже Катића савладали су комшије, екипу Смедерева, дојучерашњег суперлигаша, резултатом 32:30. Била је то врло изједначена и квалитетна утакмица, коју су Паланчани, после нерешеног исхода на полувремену, преломили у финишу и одиграли врло зрелу завршницу. Права првенствена, квалитетна и тврда утакмица. Мислим да смо за нијансу били бољи од Смедереваца и заслужено остварили прву победу. Надам се да ће ови бодови пробудити моју екипу и да
РК Младост
ћемо у наредном периоду пружати много боље партије, које ће нам омогућити опстанак у лиги - оптимистички је расположен тренер Младости Божа Катић. Кренуло је и рукометашицама Младости. После пет стартних неуспеха, Паланчанке су, одличном игром, на домаћем паркету, у заосталој утакмици, поразиле екипу Ђердапа из Кладова. Резултат је гласио 25:18, а изабранице тренера Тање Стојановић деловале су врло расположено, полетно и ефикасно. - Коначно смо одиграли утакмицу у комплетном саставу и то се итекако осетило. Имамо доста проблема са повредама, боле-
стима играчица, тако да се то у веома јакој конкуренцији у Првој лиги, одразило на резултатима. Сада
Тања Стојановић
ће, надам се, бити лакше, посебно на психолошком плану. Имамо најмлађу екипу у лиги, која нема
довољно искуства, осцилације у игри су велике, а практично смо прескочили два ранга такмичења, у односу на претходне сезону, па нам је веома тешко да се адаптирамо. Ипак, верујем у овај тим, таленат и мотив су нам адути и надамо се да ћемо успети да изборимо опстанак у Првој лиги - истиче тренер ЖРК Младост Тања Стојановић. После поменуте победе над Ђердапом, паланачке рукометашице нису успеле да остваре и други узастопни тријумф, јер су поражене од екипе Младог радника са шест голова разлике. Б. Живковић
17
СПОРТ
КМФ ПАРТЕНОН ЗАПОЧЕО НОВУ СЕЗОНУ У ДРУГОЈ ЛИГИ-ЗАПАД У МАЛОМ ФУДБАЛУ
Младост и искуство за врх табеле
Нова сезона - старе амбиције. КМФ Партенон
Г
одинама КМФ Партенон игра запажену улогу у друголигашком друштву. У два наврата је Паланчанима за длаку измакао пласман у елитну конкуренцију футсала на територији Србије, а тако је било и минуле сезоне, када су до последњег кола водили „мртву трку“ са Новопазарцима и нијансе су одлучивале. Са сличним
амбицијама и циљем да се избори место у врху табеле Друге лиге-Запад, „Партенонци“ су започели нову сезону. Уз значајну подршку локалне самоуправе и великих пријатеља из београдског КМФ Коњарник, припреме су одрађене на високом нивоу, а играчки кадар представља спој младост и искуства. Тим предводе ветерани
и чланови изворне поставе Партенона Вељко Спасојевић, Боле Милинчић и Зоран Живановић, а прате их млађе, нове генерације наследника. - Тим је остао на окупу, уз пар промена. Желимо да наставимо традицију пласмана у самом врху табеле. То неће бити лако, јер је конкуренција све јача. Футсал је све популарнији код нас и у свету, што се види и на текућем Светском првенству на Тајланду, екипе су спремније и квалитетније него раније. Ипак, верујемо да можемо потврдити потенцијал и мислим да ће нијансе одлучивати, пошто је лига врло изједначена - објашњава капитен Вељко Спасојевић. Партенон је сезону почео сјајном игром и победом у Пријепо-
љу, да би потом уследио пораз од крагујевачког Машинца. - Све екипе су јаке и нема изразитог фаворита. Изједначена је конкуренција, а футсал је такав спорт да и најмања грешка или пропуст за пар секунди могу да преокрену ток утакмице и резултат. Ми смо то искусили против Машинца, који је све наше грешке искористио. Знамо где смо грешили и мислим да имамо простора за исправке. Имамо квалитет за врх табеле, нама млађима искуснији играчи су права подршка и сигуран сам да ћемо форму довести на потребан ниво - наглашава један од адута Партенона Марко Бркић. Б. Живковић
ПИСМА ЧИТАЛАЦА
Проблеми становника „Рингловског насеља“ Становници Смедеревске Паланке, тачније „Рингловског насеља“, које се налази у непосредној близини ИГМ Опека д.о.о свакодневно су изложени штетним дејствима производног процеса саме фабрике. Проблеми се осликавају у: потресима, повишеној буци и најситнијој прашини од земље и жутог песка која се подиже из круга фабрике. Још једном напомињемо да су проблеми свакодневни. Прашина је ту стално присутна, наравно, при најмањем ветру количина се повећава и тада јасно можете видети облаке прашине, као у филмовима сниманим у пустињама. Ту исту прашину удишемо, једемо је, спавамо са њом, јер су стамбени објекти препуни исте. Сталне вибрације - „земљотреси“ се јављају од самог почетка рада фабрике, тачније 7 часова ујутру и трају до 17 или 19 часова послеподне, радним данима и суботом, док је бука такође присутна, али све 18
до 1 час иза поноћи, сваким даном у недељи. Проблеми у овом облику јавили су се 2006.год. када се производни процес фабрике модернизован, али тада нису испуњени сви технички прописи који до данашњег дана нису
дају. Да ли је потребно да се неки објекат комплетно сруши, или да неко настрада да би руководство ИГМ Опека д.о.о. зауставило рад фабрике на пар дана и решило овај проблем заувек уградњом гуменог амортизера?
камиона, задржава се на путевима који нису асфалтирани, па после неколико пролазака камиона ствара се невероватна прашина. Када падне киша, тим путевима готово није могуће проћи без гумених чизама, јер како другачије проћи
ја је немоћна да било шта уради, јер је рад фабрике под надзором Републичке инспекције у Смедереву и господина Горана Збиљића, који је упознат са свим проблемима, али их ни он не решава, иако по Закону о заштити животне среди-
исправљени. Уграђени су савремени млинови, који немају никакве типове амортизера, односно нешто што може амортизовати распростирање вибрација, које су присутне све време док млинови раде. Годинама уназад, подлога се слеже, помера, па заједно са њом и изграђени објекти, тако да просторије у којима живимо, „украшене“ су пукотинама по зидовима, темељи кућа се буквално одвајају од подлоге, плочице се одлепљују и пуцају, делови фасада су почели да отпа-
Машине, багери, виљушкари свакодневно раде у кругу фабрике, удаљени десетак метара од првих кућа. Возачи се понашају као на рели тркама, па из тих машина извлаче максимум како брзине тако и буке, непотребно! Камиони који превозе земљу- глину, угаљ и „жути песак“ из других градова и делова општине Смед. Паланке (село Голобок и насеље поред пруге, ка Влајића брду), тиме угрожавају и та насеља, самим тим и становнике. Материјал који спада са
кроз блато дубоко неколико центиметара. Исти ти камиони, један за другим у кругу фабрике стварају невероватну буку приликом проласка и истовара материјала. Брда-складишта глине и песка, висока и неколико десетина метара, полазна су тачка прашине која лети по целом насељу. Свакодневно телефоном обавештавамо Управу ИГМ Опека д.о.о. о проблемима, која има времена да нас саслуша, али не и реши наше проблеме. Општинска инспекци-
не, МОРА да их реши! Такође управа фабрике ИГМ Опека, излаже своје раднике штетним дејстивма самог производног процеса, али како један радник рече: “Док примам плату, све је уреду!” Надамо се да ће се свест људи и Управе ИГМ Опека д.о.о. коначно променити и да ће решити свакодневне проблеме становника „Рингловског насеља“ у Смедеревској Паланци. Љиљана Станковић (адреса позната редакцији)