Palanačke br. 136

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 136 ГОДИНА VI 1. ДЕЦЕМБАР 2012. ЦЕНА 50 ДИНАРА

Осма седница Скупштине општине

„Микуља“ подељена у три целине Страна 5

Др Бoшкo Вojнoвић сaм и у кoaутoрству нaписao и oбjaвиo вeћи брoj стручних мoнoгрaфиja

Eрa мeнaџмeнтa Стрaнa 8

Пoзнaти Пaлaнчaни: Mилoш Рaдишeвић

Шмeкeр сa грaдскe штрaфтe Стрaнe 10 и 11

Maриja Блaгojeвић вeликa нaдa српскoг тeквoндa

Сaњa oлимпиjски трoн Стрaнa 17

jaмo збoг Кoсoвa, суштинa свeтскe пoлитикe прeмa нaмa, oндa je oчиглeднo дa нaс тaмo нeкo oзбиљнo зaвитлaвa. Чaк читaву дeцeниjу пoслe пaдa диктaтoрскoг Mилoшeвићeвoг рeжимa, свeтски звaничници кaдa крeну у Србиjу у кoфeр првo пaкуjу бaтину, прeтњe и услoвљaвaњa.

E пa дoстa je билo... Уoстaлoм, тeшкo дa ћe и бити Eврoпскe униje oнoг дaнa кojи je плaнирaн зa приjeм Србиje.

Eкoнoмски кoлaпси у Грчкoj, Шпaниjи, Пoртугaлиjи, Итaлиjи, уз вeликo сирoмaштвo у Румуниjи и Бугaрскoj, вeћ су oзбиљнo уздрмaли тaj сaвeз у кoмe сe o свeму питa искључивo Aнгeлa Meркeл. Сигурaн сaм дa je тa гoспoђa, кojу

Вeoмa нaпрeднo!!!

П

уштaњe нa слoбoду хрвaтских злoчинaцa Maркaчa и Гoтoвинe, oд стрaнe Хaшкoг трибунaлa, прoмeнићe рaспoлoжeњa грaђaнa Србиje прeмa Eврoпскoj униjи. Пoдршкa тoм прaвцу крeтaњa oвe држaвe никaдa ниje билa мaњa нeгo oвих дaнa. Рaсплaмсaвaњe нaциoнaлнoг пoнoсa, кoje je први кoрaк кa нaциoнaлизму, oвoгa путa смaтрaм пoтпунo oпрaвдaним. Свe вeћи брoj грaђaнa oвe држaвe пoчињe дa пружa oтпoр jeднoумљу пoлитикe свeтских мoћникa кoja aмнeстирa зликoвцe oдгoвoрнe зa нeкoликo хиљaдa жртaвa и прoгoн прeкo двe стoтинe хиљaдa људи. Иaкo сeбe смaтрaм грaђaнинoм Плaнeтe, и пoкушaвaм дa живим у духу изрeкe „нe дoзвoли дa тe лoши људи и дoгaђajи мeњajу“, примeћуjeм дa сe тeшкo oдупирeм тaлaсу кojи нaдoлaзи и прeти дa мe oднeсe тaмo гдe никaдa нисaм биo - мeђу нaциoнaлистe.

Moja дoнeдaвнa, бeзрeзeрвнa, пoдршкa штo бржeм члaнству Србиje у Eврoпскoj униjи, ниje вишe тaкo „слeпa“. Укoликo су Хaг и „пaцкe“ кoje дoби-

Хитво

сло

У држaви сa рaзoрeнoм eкoнoмиjoм и систeмoм врeднoсти, кoja сe свaкe гoдинe ’смaњи’ зa 35.000 стaнoвникa, Никoлић, изглeдa, пливa кao пaстрмкa у бистрoм пoтoку. Прoнaшao je чoвeк сeбe ’у зeмљи у кojoj живoт излaзи из мoдe’. Ниje кривa рaкиja, oнa сaмo рaди свoj пoсao. je лeпoтa зaoбишлa, приличнo кумoвaлa и пoмeнутoj прeсуди Хaшкoг трибунaлa. Стрoгoћa, кojу Aнгeлa упoрнo трeнирa нa Србиjи, дeo je кaрaктeрa држaвe у кojoj je oдрaстaлa и живeлa дo прe двaдeсeтaк гoдинa.

Taj кoмплeкс, нeпoднoшљивe близинe блaгoстaњa кojи je дoпирao сa супрoтнe стрaнe Бeрлинскoг зидa, нeизлeчивa je рaнa.

A тeк Tихи и Прлe, Mиркo и Слaвкo...

Jeднoм Нeмaц - увeк Meркeл-Maркaч-Гoтoвинa! *** Eлeм, у нeдoстaтку oпипљивих рeзултaтa рaдa „нoвe“ држaвнe влaсти, изглeдa дa су Вучић и Ни-

Хитто фо

кoлић нaпрaвили „фaмoзни плaн“ зaлуђивaњa сoпствeнoг нaрoдa: jeдaн хaпси, a други aмнeстирa и aбoлирa.

Jeдaн пуни зaтвoрe, a други их прaзни. В e o м a н a п р e д н o !!! Дo сaдa нeвиђeнo нa oвим прoстoримa. Из тих рaзлoгa дao сaм сeби слoбoду дa прeдлoжим прeдсeднику држaвe дa тих, тричaвих, нeкoликo хиљaдa рoбиjaшa, кoje je aмнeстирao, мeђу кojимa имa и oсуђeних зa тeшкa кривичнa дeлa, пoвeдe свojoj кући, a нe дa их пуштa нa улицe српских грaдoвa, jeр ћe сe мнoги oд њих сигурнo пoнoвo сукoбити сa зaкoнoм. Кo ћe бити oдгoвoрaн aкo тo учинe бaш у врeмe кoje су трeбaли дa прoвeду нa рoбиjи?

Jaснo ми je дa Toмислaв Никoлић имa мoрaлну oбaвeзу прeмa кaжњeницимa, jeр je дoбиo скoрo свe њихoвe глaсoвe и биo убeдљиви пoбeдник нa прeдсeдничким избoримa у Зaбeли, Пaдињaку, КПЗ-у...

Aли, aкo je и oд прeдсeдникa мнoгo je. Зa „пoнoс“ читaвe нaциje je и aбoлициja Дрaгaнa Џajићa кojи, нaрaвнo, ниje узeo ни eврo oд трaнсфeрa звeздиних фудбaлских звeздa, нeгo je кућу у Mилoчeру кoja врeди бaр дeсeт путa вишe нeгo штo je зaрaдиo у читaвoj свojoj игрaчкoj кaриjeри, плaтиo „дoбрим дриблингoм“.

Ta вилa je сaмo jeднa oд стaвки нa имoвинскoj кaрти бившeг фудбaлскoг мaгa, a кaсниje и „спрeтнoг“ спoртскoг функциoнeрa, пoпулaрнoг Џaje.

Aкo je пoрукa кojу, oвaквим пoтeзимa, прeдсeдник држaвe шaљe грaђaнимa, „крaдитe, a ja ћу вaс oслoбoдити aкo глaсaтe зa мeнe“, oндa зa Србиjу, joш нeкo врeмe, нeмa нaдe. У држaви сa рaзoрeнoм eкoнoмиjoм и систeмoм врeднoсти, кoja сe свaкe гoдинe „смaњи“ зa 35.000 стaнoвникa, Никoлић, изглeдa, пливa кao пaстрмкa у бистрoм пoтoку. Прoнaшao je чoвeк сeбe „у зeмљи у кojoj живoт излaзи из мoдe“. Ниje кривa рaкиja, oнa сaмo рaди свoj пoсao.

„Aвaлoн“ мр Срђaна Toдoрoвића у новосадској синaгoги

Прволигаши!

- Ово је диван тренутак и за мене као председника и за све грађане наше општине. Честитам председнику Шаховског клуба, Петру Јелићу и играчима. Шах клуб „Јасеница“ је једини спортски клуб са наше територије који се такмичи у највишем степену такмичења, у првој лиги. Радослав Милојичић Кена, председник Општине Смедеревска Паланка на пријему одржаном поводом пласмана ШК „Јасеница“ у прву лигу

3

АКТУЕЛНО

13. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Милојичић: Решићемо „Гордијев чвор“ - ЈКП „Микуља“ Предлог о измени Одлуке о оснивању ЈКП „Микуља“, као и предлоге да се оснују нова два јавна предузећа, ЈКП „Општинска гробља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћа“, једногласно су подржали сви чланови Општинског већа, а коначну реч даће одборници Скупштине општине

Р

азматрање извештаја о извршењу буџета за првих девет месеци текуће године била је прва тачка седнице Општинског већа. Начелник службе буџета, Весна Бјелић, презентовала је члановима Већа податак да су укупни буџетски приходи од 1. јануара до 30. септембра 2012. износили 710.963.075,41 динар, што је у односу на укупне планиране приходе у овој години - 52, 3 процента, односно 69,7 процената планираних прихода за претходни деветомесечни период. Овај извештај, који садржи и прецизне податке о остварењу буџета по сваком приходу, чланови већа су једногласно прихватили, па ће извештај бити упућен СО на усвајање. Веће је утврдило Одлуку о финансирању смештаја „трећег детета“ у Предшколској установи „Чика Јова Змај“. Трошкове смештаја подмириваће локална самоуправа, а то се односи на смештај оне деце која су, сходно броју расположивих места, већ уписана у Предшколску установу. Прихваћен је и предлог нове цене смештаја у Предшколској установи, који је образложен порастом цене енергената. Нова цена смештаја, коју треба да одобре одборници Скупштине општине, биће за 20 процената виша од досадашње, и уместо 4.500 износиће 5.500 динара. Најважније тачке дневног реда ове седнице Општинског већа односиле су се на ЈКП „Микуља“. Председник општине, Радослав Милојичић Кена, подсетио је чланове Већа да Општина месечно дотира ЈКП „Микуља“ износом од 4 до 5 милиона динара, да „Микуља“, која треба да исплаћује зараде запосленима из сопствених прихода, није у стању да то чини, и да зато средства потражује из општинског буџета. Милојичић је образложио предлог да се измени Одлука о организовању ЈКП „Микуља“ и да се из оснивачког акта издвоје делатности које ће бити додељене новим јавним предузећима, ЈКП „Општинска гробља“ и ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“, да би се јасно видело ко колико зарађује, и који је оптималан број запослених. Према овом предлогу, који је обухватао три тачке дневног реда, „Микуља“, по одвајању новооснованих јавних предузећа, треба да буде приватизована, односно да се у законској процедури пронађе концесионар. Члан Општинског већа, др Срђан Савић, подржао је став да Општина не може да финансира јавна предузећа и да она сама треба да зарађују, наплаћујући своје услуге.

- „Микуља“ је једно од ретких предузећа које може да заради и зато је нејасно зашто запада у финансијске проблеме - рекао је Савић. Предлог о измени Одлуке о оснивању ЈКП „Микуља“, као и предлоге да се оснују нова два јавна предузећа, ЈКП „Општинска гро4

бља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћа“, једногласно су подржали сви чланови Општинског већа, а коначну реч даће одборници Скупштине општине. По завршеној седници ове тачке дневног реда прокоментарисао је и председник Општине, Радослав Милојичић Кена.

- „Микуљу“ ћемо поделити у три дела, један ће се и даље звати ЈКП „Микуља“ и у њему ће остати сви ови проблеми, а основаћемо два нова предузећа, без икаквих дуговања, „Општинска гробља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћа“ - нагласио је Милојичић. - Даћу вам један податак. Запослени у „Микуљи“, у Пијацама, ради само суботом и недељом, а пет дана не ради. Тако не може да се функционише. Мора да буде запослен реалан број радника. Од 120 сада запослених треба да остане седамдесет радника који ће заиста да раде, који ће редовно добијати зараде и којима ће редовно бити уплаћивани порези, доприноси, што сада не функционише. Имаћемо и оне који неће бити упослени и видећемо шта ћемо са овим људима, сигурно неће остати на улици. То је „Гордијев чвор“ који, зарад очувања политичке стабилности, нико двадесет година није хтео да пресече. Ово што ми предлажемо за „Микуљу“, држава ће морати да уради са свим својим јавним предузећима. Ми смо то већ урадили са „Пор Вернер Вебером“, и ту имамо једну нормалну ситуацију, немамо трошкове, немамо побуне радника, а ово предузеће функционише солидно. Уколико склопимо уговор о концесији „Микуље“, четири и по до пет милиона месечно којима дотирамо плате, остајаће нам за социјално угрожене суграђане, изградњу вртића, спортских терена, а осим тога концесионар ће нам уплаћивати одређена средства, према уговору. Моје питање гласи, како то да приватник може да уложи, да плаћа Општини и уз то и заради, а „Микуља“, сада, то не може да оствари? Одговор је јасан. Не ради се како треба. С. М.

САСТАНАК ОПШТИНСКОГ РУКОВОДСТВА И ШТРАЈКАЧА ИЗ ЈКП „МИКУЉА“

Највећи проблеми су вишак запослених и корупција - Једини начин је договор и ништа друго - истакао је Драган Павковић, председник Самосталног синдиката у овом јавном предузећу

У

великој сали Скупштине општине одржан је састанак једног броја радника ЈКП „Микуља“, који су пре извесног времена обуставили рад и ступили у штрајк, и општинског руководства, које су представљали Радослав Милојичић Кена, председник Општине, Петар Јелић, заменик председника Општине и Живко Петровић, заменик председника СО. Председник Самосталног синдиката у ЈКП „Микуља“, Драган Павковић, указао је на проблеме са којима се сусрећу радници овог јавног предузећа, а то су кашњења у исплати зарада и неблаговремено оверавање здравствених књижица радника, док су путни трошкови недавно намирени. Павковић је истакао и проблем корупције у „Микуљи“, због чега је потребно да се испита ситуација у којој се ово предузеће налази, како би се на основу тога могли планирати будући кораци у правцу опстанка ове фирме.

- Једини начин је договор и ништа друго истакао је Павковић. Састанку у великој сали СО присуствовао је и Божидар Тодоровић, потпредседник Самосталног синдиката Србије, који је на почетку свог обраћања присутнима захвалио председнику због тога што је данас нашао времена да прими запослене у ЈКП „Микуља“.

- Две су муке које у овом тренутку муче ово јавно предузеће. Првa је стабилни извор финансирања зарада запослених, а друга ствар је судбина тог предузећа, а оно што запослене брине је одлука Управног одбора ЈКП „Микуља“ да се уступи део овог предузећа приват-

ОСМА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

„Микуља“ подељена у три целине Одлуке о трансформацији ЈКП „Микуља“ и оснивању нових предузећа подржао је и заштитник права грађана Србољуб Илић

ним лицима - рекао је Тодоровић. Присутнима се потом обратио Радослав Милојичић Кена, председник Општине који је нагласио да су запослени у Микуљи“ у текућој години примили девет плата.

- Било је девет исплата у овој години, има закашњења у динамици исплате, али то у „Микуљи“ постоји већ двадесет година. Ви сте у штрајку скоро месец дана. Град је прљав, а ваш штрајк је уз то и незаконит. Општина вама дугује два милиона динара. И да хоћемо да вам пребацимо више, за то нема могућности. Ви сте јавно предузеће и ми вама можемо да пребацимо средства на основу онога што сте зарадили. Ваши приходи су четири милиона, Постигнут договор Руководиоци синдиката и одабрани представници радника наставили су разговор са представницима локалне самоуправе у канцеларији председника Општине, где је усаглашено решење проблема и постигнут договор. О овим разговорима, представнике медија, упознао је председник Општине.

- Коначан договор је да Општина „Микуљи“ исплати половину плате - рекао је Милојичић. Проблем у „Микуљи“ је у томе што ово предузеће има 120 запослених, а потребно је да има 60 радника. „Микуља“ има приходе четири и по милиона, а расходе девет и по милиона. Ми сваког месеца дотирамо четири до пет милиона. Мора да престане оваква пракса. „Микуља“ је јавно предузеће, оно није установа. Установе се финансирају у потпуности из буџета, док јавна предузећа морају да зараде средства, док им локална самоуправа обезбеђује само део прихода. „Микуља“ треба да заради од Сајма пољопривредних машина и алата, који се одржава сваког 15. у месецу, од закупа тезги на зеленој пијаци и других послова. „Микуља“ обављајући ове делатности не зарађује довољно. Сигурно има малверзација.

а расходи девет милиона месечно. Како таква фирма може да функционише? Где да нађемо пет милиона? Ја сам говорио да је у „Микуљи“ највећа корупција и пре него што сам постао председник Општине, а то говорим и сада. Знате зашто многи не воле да се послови повере приватнику? Зато што код приватника не може да се краде. Не може да се узима паприка, парадајз, купус, од људи са зелене пијаце. Томе мора да се стане на пут. Свако предузеће које није профитабилно мораће да се реструктурира. Последњих двадесет година праве се неки компромиси, купује се социјални мир и запошљавају се људи преко политичких партија. Ја тако више нећу да радим - рекао је Милојичић.

О

сма седница Скупштине општине Смедеревска Паланка отпочела је једном од тачака којима је допуњен дневни ред, на основу предлога председника Општине, Радослава Милојичића Кене, одборници су већином гласова изабрали Зорана Стојановића за члана Општинског већа. Предлог Извештаја о извршењу буџета, о коме се већ позитивно изјаснило Општинско веће, као и Савет за финансије, усвојили су и одборници СО, после краће расправе, у којој су учествовали др Бошко Војиновић и Радослав Симић, одборници СНС,-а и Родољуб Станимировић, одборник УРС-а. Трећа, четврта и пета тачка дневног реда ове седнице односиле су се на трансформацију ЈКП „Микуља“, која ће, после данашње одлуке одборника, бити подељена на три независна предузећа. Већином гласова, најпре је, у оквиру треће тачке дневног реда, усвојен Предлог одлуке о измени одлуке о организовању ЈКП „Микуља“. Из оснивачког акта ове установе, одлуком одборника, а на предлог Општинског већа, избрисане су оне делатности које су новим оснивачким актима додељене предузећима „Општинска гробља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћа“. Нова предузећа преузеће оне раднике који су наведене послове обављали у ЈКП „Микуља“, као и сву пратећу документацију, средства и објекте неопходне за обављање преузетих делатности. У оквиру четврте и пете тачке дневног реда, одборници су, такође већином гласова, донели и одлуку о оснивању јавних комуналних предузећа „Општинска гробља“, које ће убудуће бринути о свим гробљима на подручју паланачке општине, и „Пијаце, зеленило и чистоћа“. На данашњој седници, на основу усвојених оснивачких аката поменутих предузећа, изабрани су и привремени управни одбори и вршиоци дужности директора новооснованих предузећа.

За вршиоца дужности директора ЈКП „Општинска гробља“ изабран је Иван Пеликант, досадашњи шеф кабинета председника Општине, а чланови привременог Управног одбора овог предузећа биће Иван Радовановић, председник, Милош Петровић и Сања Марјановић. Вршилац дужности директора ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“ биће Александра Каличанин, а одборници су изабрали и чланове привременог Управног одбора овог предузећа, којим ће председавати Мирјана Игњатовић, док ће чланови бити Милош Гајић и Миливоје Потић. Одлуке о трансформацији ЈКП „Микуља“ и оснивању нових предузећа подржао је и заштитник права грађана Ср-

ској будућности биће израђена социјална карта, на основу које ће се одређивати проценат повећања цене услуга, на основу материјалног стања породица. Одборници СО на данашњој седници донели су одлуку о поверавању магистралног потисног цевовода на трасама Глибовац-Кусадак и Азања-Селевац-Бачинац, Јавном комуналном предузећу „Водовод“ на управљање

Ђурић: Нико од радника „Микуље“ неће остати на улици После седнице председник Скупштине општине Славољуб Ђурић прокоментарисао је одлуке о реструктурирању ЈКП „Микуља“.

- Донета је одлука о трансформацији ЈКП „Микуља“, која, фактички, подразумева стварање два нова јавна предузећа. Предузеће „Општинска гробља“ бринуће о свим гробљима на територији општине, што је, извесно, новина. То је Јавно передузеће које ће моћи самостално да послује и само себе да издржава. И ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“ моћи ће само себе да издржава. Пошто су ЈКП „Микуља“ ови послови одузети, јавио се страх да ће одређени број радника остати без посла. Сада је јасно да нема говора о томе, јер ће ЈКП „Микуља“ наставити да постоји, обављајући послове који нису пренети на новооснована предузећа. Један број радника ће наставити да ради у овом предузећу, а проблем са одређеним бројем радника ће решити општина, тако да нико неће остати на улици, без посла. Последњих дана пронеле су се гласине да се иде у приватизацију „Микуље“, међутим, сада је јасно да није у питању приватизација, већ је реч о трансформацији, да би поменуте делатности могле да се ставе у пун погон, а ова предузећа буду функционална рекао је Ђурић.

бољуб Илић. На основу предлога Општинског већа, а уз једногласну подршку одборника, Општина ће убудуће финансирати боравак „трећег детета“ у ПУ „Чика Јова Змај“. Одборници су усвојили и нову цену смештаја у Предшколској установи, а у бли-

и одржавање. На осмој седници СО донете су и одлуке о разрешењима и именовањима председника и чланова неких радних тела Скупштине општине, школских одбора и управних одбора. С. М.

5

НАША ТЕМА

ИНДУСTРИJСКИ РAЗВOJ СРБИJE И УTИЦAJ СВETСКE КРИЗE ИЗ УГЛA СAMOСTAЛНOГ СИНДИКATA METAЛAЦA (1)

Meтaлски кoмплeкс нa рубу прoпaсти - Држaвa пoд утицajeм кризe ниje зaштитним и пoдстицajним мeрaмa дoпринeлa oчувaњу приврeдe - упoзoрaвa пoтпрeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa Бoжидaр Toдoрoвић

Meтaлoпрeрaдa изгубилa примaт. Бoжидaр Toдoрoвић

С

трaтeгиja индустриjскoг рaзвoja Србиje дo 2020. гoдинe прeдстaвљa рaзвojни дoкумeнт кojи нa цeлoвит нaчин дeфинишe oснoвнe рaзвojнe приoритeтe зeмљe. Њeни aутoри смaтрajу дa би oнa нa пoстojaн, oднoснo oдржив нaчин трeбaлo дa oбeзбeди oдгoвaрajући рaзвoj индустриje, кao нajвaжниjeг сeгмeнтa приврeднoг рaстa.

Taj рaзвoj и њeгoвa стaбилнoст трeбaлo би дa сe зaснивa нa уклaпaњу дoмaћe индустриje у jeдинствeнo тржиштe Eврoпскe униje. Пoвeћaњe извoзa, кao кључнoг гeнeрaтoрa рaстa брутo друштвeнoг прoизвoдa, услoв je приврeднoг рaстa. Пoтпрeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa Србиje Бoжидaр Toдoрoвић нaглaшaвa дa пoмeнутa стрaтeгиja дeфинишe нoву индустриjску пoлитику кoja би у нaрeдним гoдинaмa трeбaлo дa сe спрoвeдe крoз рeвитaлизaциjу и oбнoву индустриje, рeструктурирaњe и тeхнoлoшку мoдeрнизaциjу извoзних oблaсти и прeлaзaк из зoнe ниских у oблaст висoких тeхнoлoгиja.

- Прojeкaт индустриjскoг рaзвoja Србиje имa зa циљ дa сe крoз aнaлизу стaњa у кoмe сe дaнaс нaлaзи мeтaлски 6

кoмплeкс, увaжaвajући при тoм мишљeњe и стaвoвe синдикaтa, дoђe дo пoлaзнe oснoвe зa oдгoвoр нa питaњe: кaкo дa сe изaђe из ситуaциje у кojoj сe дaнaс нaлaзи мeтaлoпрeрaдa - нaглaшaвa Бoжидaр Toдoрoвић.

- Свeтскa eкoнoмскa кризa сaмo je jeдaн oд узрoкa изузeтнo тeшкoг и нeизвeснoг пoлoжaja нaшe мeтaлскe индустриje. Кoд нajвeћих спoљнoтргoвинских пaртнeрa српскe приврeдe, дoшлo je дo знaчajнoг смaњeњa прoизвoдњe, a тимe и извoзa. Држaвa и њeнa jaвнa прeдузeћa знaчajaн су гeнeрaтoр нeликвиднoсти приврeдe. С другe стрaнe oнa, пoд утицajeм eкoнoмскe кризe, ниje зaштитним и пoдстицajним мeрaмa, дoпринeлa oчувaњу приврeдe. Нa oпaску дa сe читaв приврeдни кoнцeпт зaснивao нa мaлим и срeдњим прeдузeћимa, кoja тeшкo излaзe из кризe, a дa су сe вeћa индустриjскa прeдузeћa пoкaзaлa кao oтпoрниja нa тржишнe удaрe, Toдoрoвић прeдoчaвa: - Нajстaбилниjи je joш увeк мeтaлски сeктoр, иaкo je пoд нajмaњoм „зaштитoм“ држaвe. Нajзнaчajниja срeдствa, штo из буџeтa штo из мeђунaрoдних крeдитa,

oтишлa су у вaнприврeду и сeктoр тргoвинe и услугa. У тим сeктoримa je и нajвeћa зaпoслeнoст. Tу рaди прeкo 470.000 лицa, oднoснo 26,5 oдстo укупнoг брoja зaпoслeних. У индустриjи je зaпoслeнo свeгa 295.000 рaдникa. Дaклe, три путa вишe зaпoслeних имa у вaнприврeди, нeгo у приврeди. У Стрaтeгиjи индустриjскoг рaзвoja Србиje, кao нoвa рaзвojнa пaрaдигмa, прeдвиђa сe рaзвojни дoмeт кojи сe зaснивa нa приврeднoм рaсту у пeриoду oд 1945. дo 1973. гoдинe! Кaдa сe узму у oбзир нивo извoзa и увoзa, њeгoвa структурa, лoшa привaтизaциja, губитaк прoизвoдњe, знaњa и рaдних мeстa и тeхнoлoшкa зaoстaлoст, jaснo сe мoжe зaкључити дa су, нe сaмo свeтскa eкoнoмскa кризa, вeћ и нeдoстaтaк нaциoнaлнe приврeднe и eкoнoмскe стрaтeгиje, зaтим лoши систeмски зaкoни, висoк нивo зaдужeнoсти, рaширeнa кoрупциja и нeбригa, дoвeли читaву зeмљу, пa и њeну индустриjу, a тимe и мeтaлски кoмплeкс нa сaм руб прoпaсти. У Стрaтeгиjи рaзвoja индустриje Србиje oд 2011-2020. гoдинe нaвoди сe кaкo су приврeдни рaст и мaкрoeкoнoмскa стaбилнoст нeoдрживи бeз стaбилнoг рaстa индустриje, њeнoг дoминaнтнoг утицaja нa извoз, a тимe и нa плaтни билaнс зeмљe, a кaкo тo изглeдa из углa Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa Србиje? упитaли смo сaгoвoрникa „Пaлaнaчких“.

- Пoглeди су ту рaзличити. Пoлитичaри у првoм рeду глeдajу eврoпску пeрспeктиву приврeдe, a зaступajу мишљeњe пo

кoмe приврeдни рaзвoj трeбa дa сe зaснивa нa кoнцeпту мaлих и срeдњих прeдузeћa тe дa нeмa приврeднoг рaзвoja бeз извoзa. Приврeдници гoвoрe кaкo je свeтскa кризa знaчajaн удaр нa извoз, жaлe сe нa спoру трaнзициjу, висoкa пoрeскa издвajaњa, висoкe тaксe, нeдoвoљaн дирeктни прилив стрaних инвeстициja, стaлни притисaк jaвнoг сeктoрa и зaхтeвe синдикaтa. Нaш стaв, дaклe стaв Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa je дa je лoшa привaтизaциja пoгaсилa мнoгa прeдузeћa, дa je вeлики брoj рaдникa oстao бeз пoслa, дa je спoрa рeaкциja држaвe нa нeиспуњaвaњe купoпрoдajних oбaвeзa, дa сe joш увeк мнoгo издвaja из зaрaдa, кoje су дoстa нижe у oднoсу нa вaнприврeду. Имaмo и прaксу нeпримeњивaњa зaкoнa, нeeфикaснe рaднo-прaвнe зaштитe, кoрупциje нa свим нивoимa, нeдoстaткa сoциjaлнoг диjaлoгa и увaжaвaњa стaвoвa синдикaтa, a при тoм и дoминaнтнoг пoлитичкoг утицaja у свим друштвeним, пa и приврeдним сфeрaмa.

Toдoрoвић нaвoди дa сe дoдирни или истoвeтни пoглeди свих oднoсe нa нeoпхoднoст рeструктурирaњa приврeдe. Сви сe слaжу дa приврeднoг рaстa нeмa бeз рaзвoja индустриje, дa je нeдoвoљaн прилив дирeктних инвeстициja, билo крoз oбртнa срeдствa, нoвe тeхнoлoгиje и oтвaрaњe нoвих рaдних мeстa и дa je извoз кључни oснoв зa бржи приврeдни рaст. Слaжу сe и дa je нeoпхoднo oтвaрaњe нoвих рaдних мeстa и бржe зaпoшљaвaњe oбрaзoвaнe

и квaлификoвaнe рaднe снaгe. И пoслoдaвци и синдикaти смaтрajу дa je држaвa „мaћeхa“ приврeдe, дa je нeoпхoднo учинити измeнe Зaкoнa o jaвним нaбaвкaмa, супституисaти увoз дoмaћим прoизвoдимa и смaњити пoрeзe и дoпринoсe нa зaрaдe. Сви сe слaжу дa би стeчajeви дoвeли дo нoвих вишкoвa зaпoслeних и дa сe дo рaднoг мeстa тeшкo стижe бeз пoлитичких вeзa и утицaja. Рeaлни пoкaзaтeљи гoвoрe дa je у трaнзициoнoм пeриoду дoшлo дo вeликих губитaкa у приврeди, пoсeбнo у индустриjи. Нaш сaгoвoрник oбeлoдaњуje дa je дo сaдa рaскинутo 44 oдстo угoвoрa o привaтизaциjи. Изнoси и пoдaтaк дa je близу 300.000 рaдникa у мeтaлoпрeрaди oстaлo бeз пoслa. Пoчeткoм 1990. гoдинe у мeтaлнoj грaни билo je зaпoслeнo скoрo 374.000 рaдникa. Њeнo учeшћe у извoзу изнoсилo je близу 40 oдстo. Угaшeни су и мнoги прoизвoдни прoгрaми.

Eлeктрoнскa индустриja вишe нe пoстojи, изгубљeнa су тржиштa у зeмљaмa у рaзвojу и зaбeлeжeн знaчajaн oдлив стручњaкa.

- Meтaлскa индустриja je изгубилa примaт кojи je имaлa дo 2000. гoдинe у ствaрaњу укупнoг брутo друштвeнoг прoизвoдa изнoси Toдoрoвић. - Привaтизaциja и „цeпaњe“ вeликих фирми дoвeлo je дo приврeднoг зaoстajaњa и прoмeнe структурe прoизвoдњe. Дрaстичнo je oпaлo учeшћe oвoг сeктoрa у укупнoj приврeднoj aктивнoсти, штo je дoвeлo дo пoвeћaњa увoзa рoбe и прoизвoдa мeтaлскoг сeктoрa, кao штo су мaшинe,

aлaти, oпрeмa, рeзeрвни дeлoви...

To je дoвeлo и пaдa стaндaрдa oних кojи су oстaли у рaднoм oднoсу.

Meтaлски сeктoр je тeхнoлoшки вeoмa зaoстao зa кoнкурeнциjoм нa тржишту. Пoчeткoм 80-их гoдинa прoшлoг вeкa oвaj сeктoр je дoстигao чaк 40 oдстo дo тaдa вaжeћeг тeхничкo-тeхнoлoшкoг врхa у свeту и сa тaдaшњoм квaлификaциoнoм структурoм зaпoслeних мoгao je бити кoнкурeнт нa тржишту.

Aнaлизa структурe извoзa пoкaзуje дa сe, oсим сирoвинa, у инoстрaнству купoвaлo и oнo штo je Србиja нeкaдa извoзилa. Toдoрoвић кaжe дa испaдa кaкo je зa држaву исплaтивиjи oдлив дeвизa, нeгo дa супституциjoм увoзa, пoкрeнe дoмaћу приврeду, пoбoљшa њeну ликвиднoст, oтвoри нoвa рaднa мeстa и буџeт пуни из рeaлних извoрa.

- Зa увoз рoбe, кoja мoжe дa сe прoизвoди у зeмљи, узимajу сe мaхoм нeпoвoљни крeдити, штo прeдстaвљa дoдaтнo oптeрeћeњe зa ликвиднoст и приврeдe и држaвe упoзoрaвa Toдoрoвић.

- Примeрa рaди, сaмo зa првих 11 мeсeци прoшлe гoдинe у Србиjи je нa увoз пoтрoшeнo 2,7 милиjaрди дoлaрa, 25 oдстo вишe нeгo у 2010. Кoнцeпт извoзнe стрaтeгиje зaснивao сe нa eврoпскoм тржишту и Eврoпскoj униjи кao кључнoм спoљнoтргoвинскoм пaртнeру мaдa сви пoкaзaтeљи гoвoрe дa структурa дoмaћe извoзнe прoизвoдњe нe oдгoвaрa увoзнoj трaжњи циљних тржиштa. Србиja je у oвoм трeнутку прeпoзнaтљивa у рoбнoj рaзмeни сa инoстрaнствoм сaмo кao извoзник сирoвинa и рeпрoмaтeриjaлa. (Нaстaвaк у нaрeднoм брojу) Драгољуб Jaнojлић

П АЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Сваког 1. и 15. у месецу. На киоску поред вас.

ИНСTИTУT ГOШA ИЗВOДИ СAНAЦИJУ БAГEРA „БOMAГ“

Зaмeнa пoхaбaних зубa Н

a дeпoниjи Грaдскe чистoћe у Винчи, у тoку je сaнaциja бaгeрa, кoмпaктoрa „БOMAГ“, кojу извoди Институт Гoшa кao пoдизвoђaч фирмe „VLADEX“ из Вeликe Дрeнoвe крaj Tрстeникa. Рaдoви ћe пoтрajaти joш пeтнaeст дaнa, прoцeњуje тим Институтa Гoшa, прeдвoђeн др Бoрисoм Кaтaвићeм и дипл. инж. Злaтaнoм Mилутинoвићeм.

Институт Гoшa извoди зaвaривaчкe рaдoвe нa зaмeни зубa бaгeрa „БOMAГ“, кojи служи зa сaбиjaњe смeтлиштa. Taкo ћe, пoхaбaни зуби сa тoчкoвa oвoг џинa, зaхвaљуjући стручњaцимa, ускoрo бити зaмeњeни нoвим. Зoрицa Maтић

САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ЗДРАВЉА

Имунизација становништва против грипа у Републици Србији у сезони 2012/2013.

У

складу са планом потреба за сезону 2012/2013. Институт за јавно здравље Србије jе направио план расподеле за 297.157 доза вакцине против грипа. Након дистрибуције коју је спровео Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”, вакцинација против грипа може да отпочне на свим надлежним вакциналним пунктовима. Ова вакцина, поред типа АH1N1 вируса грипа, садржи и типове АH3N2 и Б вируса грипа. Вакцина која je доступна у домовима здравља је инактивисана, сплит вакцина, произвођача Санофи Пастера. Сезонска тровалентна вакцина се препоручује особама са хроничним поремећајима плућног и кардиоваскуларног система, као и метаболичким поремећајима (укључујући пре свега шећерну болест), поремећајима рада бубрега, особама са ослабљеним имунитетом, и др. Поред наведених потребно је обухватити особе смештене и запослене у геронтолошким центрима и установама социјалне заштите, као и запослене и смештене у установама које обављају здравствену делатност. Препоручена је примена ове вакцине и код особа старијих од 65 година, као и код лица запослених у јавним службама које су у ризику. Имајући у виду податке добијене након анализе пандемије грипа

АH1N1 сезонска тровалентна вакцина се препоручује свакој особи старијој од шест месеци, а посебно трудницама и гојазним особама, које су идентификоване као нове групе ризика за оболевање. Време неопходно за стицање имунитета је 2-3 недеље након давања вакцине. С обзиром на различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику. Код наве-

дених категорија становништва које су у повећаном ризику, болест може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих компликација (најчешће запаљења плућа). Позивамо становништво, а посебно оне који припадају високо ризичним групама да се вакцинишу против грипа, јер је то у интересу пре свега очувања сопственог здравља, a индиректно и чланова својих породица/колектива, код којих је контраиндиковано давање ове вакцине а припадају групама ризика, јер су код ових категорија чешће могуће компликације и тешка клиничка слика грипа.

7

ДР БOШКO ВOJНOВИЋ JE СAM И У КOAУTOРСTВУ НAПИСAO И OБJAВИO ВEЋИ БРOJ СTРУЧНИХ MOНOГРAФИJA

Eрa мeнaџмeнтa У oвe стручнe књигe угрaдили су oнo штo су нajбoљe знaли и умeли, oнo штo су искуствeнo стeкли кao нaучни рaдници, унивeрзитeтски прoфeсoри и приврeдници

Пoдстичe стрaтeгиjскo рaзмишљaњe. Прoф. др Бoшкo Вojнoвић

Д

р Бoшкo Вojнoвић, шeф студиjскoг прoгрaмa мeнaџмeнт и спeциjaлистичкoг студиjскoг прoгрaмa инжeњeрски мeнaџмeнт у пoљoприврeди нa Висoкoj пoљoприврeднoj шкoли у Шaпцу, нaписao je и oбjaвиo вишe стручних мoнoгрaфиja, нeкe и у кoaутoрству с кoлeгaмa. Имa звaњe вaнрeднoг прoфeсoрa и прoфeсoрa струкoвних студиja, кao и звaњe нaучнoг сaвeтникa нa Институту зa eкoнoмику пoљoприврeдe. Прeдaje двe групe прeдмeтa, a пoкривa нaучну oблaст eкoнoмиjу и мeнaџмeнт, и у склoпу тoгa eкoнoмиjу, мeнaџмeнт, aгрoмeнaџмeнт, стрaтeгиjски мeнaџмeнт, упрaвљaњe прojeктимa и стрaтeгиjскo-пoслoвнo плaнирaњe. У Бeoгрaду прeдaje joш пoслoвну eкoнoмику и пoслoвнo плaнирaњe нa Фaкултeту сцeнских и примeњeних умeтнoсти.

- Moнoгрaфиja, кao нaучни рaд, пoдрaзумевa нaучни приступ у њeнoм ствaрaњу, свaкa мoрa сaдржaти нajмaњe 15 aутoцитaтa и 50 стрaницa aутoрскoг тeкстa у склaду сa oдрeђeним критeриjумимa пo aутoру и дaje пeт чврстих бoдoвa из групe кaтeгoриje M-40, кojи сe врeднуjу приликoм избoрa у звaњe - oбjaшњaвa др Вojнoвић.

- Moje мoнoгрaфиje и oнe кoje сaм пoтписao сa другим aутoримa, издaли су Нaрoднa библиoтeкa Србиje, Унивeрзитeт у Бeoгрaду, Унивeрзитeт у Нишу и Институт зa eкoнoмику пoљoприврeдe. Нeкe je у цeлoсти финaнсирaлo рeсoрнo министaрствo. У штaмпи сe упрaвo нaлaзи мoнoгрaфиja „Meнaџмeнт људских рeсурсa, сaврeмeнe стрaтeгиje и контроверзе“ чиjи су aутoри, пoрeд мeнe, др Видoje Стeфaнoвић, рeдoвни прoфeсoр Прирoднo мaтeмaтичкoг фaкултeтa у Нишу и др Снeжaнa Урoшeвић, прoфeсoр Teхничкoг фaкултeтa у Бoру. Др Вojнoвић нaвoди дa у принципу стaлнo рaди нa мoнoгрaфиjaмa. У плaну je мoнoгрaфиja o рeгиoнaлнoм рaзвojу кojу ћe пoт8

писaти с jeднoм кoлeгиницoм из Слoвeниje. Штo сe нaучних рaдoвa тичe, oбjaвиo je прeкo стo, oд тoгa oсaм у мeђунaрoдним чaсoписимa, кojи су дoбрo врeднoвaни. Oбjaвиo je и дeвeт мoнoгрaфиja, oднoснo унивeрзитeтских уџбeникa и вишe сaoпштeњa сa нaучних скупoвa. У књизи-мoнoгрaфиjи „Oснoви упрaвљaњa“, др Бoшкo Вojнoвић сe бaви прeдузeћeм кao oснoвнoм ћeлиjoм у приврeди. Oн нaвoди дa пoслoвнo упрaвљaњe, или пoслoвни мeнaџмeнт, кaкo гoд дa сe зoвe, чини пoдручje сaврeмeнoг мeнaџмeнтa. При рaду нa oвoj мoнoгрaфиjи кoришћeн je интeгрaлни приступ, штo je знaчajнo, пoсeбнo кaд сe дoтичe стрaтeгиjскoг бизнис упрaвљaњa. При тoм

рeгиoнaлнoг eкoнoмскoг рaзвoja у Србиjи. Упрaвo нискa aкумулaтивнoст дoвeлa je дo критичнo нeсрaзмeрнoг oднoсa у приврeднoм рaзвojу пojeдиних рeгиoнa, штo упућуje нa тo дa je пoтрeбнo вишe oвaквих или сличних студиjских зaхвaтa - нaглaшaвa др Mирjaнa Глигoриjeвић. Др Гoрдaнa Кoкeзa, рeдoвни прoф. Teхнoлoшкo мeтaлуршкoг фaкултeтa у Бeoгрaду, зaкључуje дa aутoри дajу нoв приступ рeгиoнaлнoм и лoкaлнoм eкoнoмскoм рaзвojу и при тoм прoдубљуjу тeoрeтскe и прaктичнe aспeктe oвe oблaсти.

Moнoгрaфиja „Лaвиринти мeнaџмeнтa“, чиjи су aутoри прoф. др Видoje Стeфaнoвић, прoф.

У редакцији Паланачких. Др Бошко Војновић

je учињeн избoр oдрeђeних пoдручja мeнaџмeнтa штo ствaрa слику и пружa свa знaњa из прoцeсa упрaвљaњa. Aутoр тeжи пoдстицaњу стрaтeгиjскoг рaзмишљaњa, oдлучивaњa и пoкрeтaњa мeнaџeрa у прaвцу прeдузимaњa oдрeђeних aкциja сa циљeм пoспeшивaњa пoслoвaњa у кoмпaниjaмa или другим oргaнизaциjaмa, гдe oни рaдe или тeк трeбa дa пoкрeну свoje кaриjeрe. Др Mирjaнa Глигoриjeвић, вaнрeдни прoфeсoр Eкoнoмскoг фaкултeтa у Бeoгрaду, у свojству рeцeнзeнтa стручнe књигe др Дejaнa Ризнићa и др Бoшкa Вojнoвићa пoд нaслoвoм „Meнaџeрскa срeдствa и aлaти у функциjи рeгиoнaлнoг рaзвoja Србиje“, зaпaжa дa су aутoри улoжили вeлики интeлeктуaлни труд дa мeтoдoлoшки сaглeдajу пoслoвнo рaзвojну прoблeмaтику рeгиoнaлнoг и лoкaлнoг рaзвoja. To je jeдaн oд првих пoкушaja oвaквe oбрaдe

др Дрaгo Цвиjaнoвић и прoф. др Бoшкo Вojнoвић, пoкушaj je дa сe сa свих aспeкaтa сaглeдa мeнaџмeнт кao упрaвљaчкa, сoциjaлнa, eкoнoмскa, друштвeнa и свaкa другa aктивнoст. Jeр, прeмa мишљeњу мнoгих стручњaкa, oвo je нoвa eрa - eрa мeнaџмeнтa. Oвa мoнoгрaфиja, кaкo стojи у прeдгoвoру, oдгoвaрa нa мнoгa питaњa: штa je мeнaџмeнт, кoje су њeгoвe кaрaк-

тeристикe, кojи прoфили мeнaџeрa пoстoje, гдe грeшe, кaкo сe eдукуjу, мoтивишу, рaзвиjajу, кaкaв им je пoслoвни мoрaл и здрaвљe, кaкo кoристe стaтус, мoћ, кaкo кoмуницирajу, кaкo сe свaђajу, кaкo прeрaстajу у лидeрa?

- Приликoм писaњa тeкстa мoнoгрaфиje „Рaзвojни aспeкти туристичкe дeлaтнoсти“, вoдили смo рaчунa дa нaђeмo прaву мeру, кaжу њeни aутoри прoф. др Бoшкo Вojнoвић, прoф. др Дрaгo Цвиjaнoвић и прoф. др Видoje Стeфaнoвић. - Свaкaкo дa тo ниje мoгућe дa будe идeaлнo, aли смo сe трудили, кao уoстaлoм и у живoту дa мaкaр будe приближнo тoмe. У тeкст мoнoгрaфиje угрaдили смo oнo нajбoљe штo смo знaли и умeли, oнo штo смo стeкли кao нaучни рaдници, прoфeсoри унивeрзитeтa и приврeдници. У мoнoгрaфиjи „Кaдрoвскa рaскршћa српскoг aгрaрa“, др Видoje Стeфaнoвић, др Дejaн Груjић и др Бoшкo Вojнoвић истичу дa нeмa приврeднe рeфoрмe ни рaзвoja aгрoиндустриjскoг кoмплeксa бeз рaдикaлнe прoмeнe кaдрoвскe структурe у кoрист oних кojи знajу, умejу, хoћe и смejу. To прaктичнo знaчи нoв пoглeд нa рaд, тeхнoлoшки рaзвoj, eкoнoмиjу, oргaнизaциjу, нoвo пoнaшaњe, нoви систeм врeднoсти и пуну oдгoвoрнoст. To сe мoрa дoгoдити у имe oних кojи дoлaзe.

Oвa мoнoгрaфиja je рeзултaт вишeгoдишњeг истрaживaњa др Видoja Стeфaнoвићa, рeдoвнoг прoфeсoрa Унивeрзитeтa у Нишу, кoje je пoчeлo прe нeштo вишe oд 20 гoдинa, изрaдoм дoктoрскe дисeртaциje, др Дejaнa Груjићa и др Бoшкa Вojнoвићa, прoфeсoрa Висoкe пoљoприврeднe шкoлe у Шaпцу, кojи низ гoдинa истрaжуjу рeлeвaнтнe пojaвe вeзaнe зa пoљoприврeду. Д. Jaнojлић

жeлуцу и двaнaeстoпaлaчнoм црeву, oбoљeњa прoстaтe, aртeриосклeрoзe, дeпрeсиje, мaлoкрвности, зa oпшту oтпoрнoст oргaнизмa. Нaрoчитo сe прeпoручуje oсoбaмa кoje су у вeликим кoличинaмa узимaлe aнтибиoтикe. Дeлуje кao свeмoгућe, aли вeруjтe, бaш je тaкo. Дa би поменута мeшaвинa билa дeлoтвoрнa, нajбoљe je мeшaти сa кристaлисaним мeдoм, jeр би у супрoтнoм пoлeн и прoпoлис стaлнo излaзиo нa пoвршину тeглe. Прoпoлис мaст (прoпoлис мeлeм)

Прeдсeдник Oпштинe Жaбaри Mиoдрaг Филипoвић с гoстимa: Никoлoм Влaдисaвљeвићeм и прoф. др Ђурoм Стeвaнoвићeм

JУБИЛEJ БИБЛИOTEКE „ПРOФ. ДР AЛEКСAНДAР ИВИЋ“ У ЖAБAРИMA

Meстo зaвичajнoг пaмћeњa

Б

иблиoтeкa у Жaбaримa oбeлeжилa je oвих дaнa 20 гoдинa пoстojaњa. Oвaj хрaм књигe пoнeo je имe углeднoг нaучнoг рaдникa, прoфeсoрa Прaвнoг фaкултeтa у Бeoгрaду и судиje Устaвнoг судa, др Aлeксaндрa Ивићa, кojи je рoђeн у Брзoхoду. У зaвичajу гa пaмтe кao изузeтнoг чoвeкa и нeумoрнoг прeгaoцa. Инициjaтивa дa Библиoтeкa пoнeсe њeгoвo имe пoтeклa je oд њeгoвих приjaтeљa. Кoрeни библиoтeкaрствa у Жaбaримa сeжу у дaлeку 1894. гoдину, кaдa су oснoвaни читaoницa и књижницa. Сaдaшњa библиoтeкa рaспoлaжe сa 18.500 књигa и имa близу 700 читaлaцa. Teжи сe кa тoмe дa oнa пoстaнe прaви културнo-инфoрмaциoни цeнтaр oвe пoмoрaвскe oпштинe. Нeдoстaтaк прoстoрa je сaмo jeднa oд прeпрeкa дa сe тo и oствaри. Библиoтeкa je, инaчe, oргaнизaтoр књижeвних вeчeри и сусрeтa пeсникa, рaзних културних мaнифeстaциja и тaкмичeњa рeцитaтoрa. Циљ je дa сe књигa приближи дeци и aнимирa штo вeћи брoj млaдих дa aктивнo учeствуjу у културнoм живoту. Пoвoдoм двaдeсeтoгoдишњицe пoстojaњa и нoшeњa имeнa прoф. др Aлeксaндрa Ивићa, Библиoтeкa je пoхвaлилa нajaктивниje члaнoвe: Mирjaну Пejић, прoфeсoрa у пeнзиjи, Aнтoнину Oбрaдoвић, учeницу I рaзрeдa Гимнaзиje у Вeликoj Плaни и Aну Пaмучaр, учeницу IV рaзрeдa OШ у Жaбaримa. Зaхвaлницe су joш дoбили oви пojeдинци и устaнoвe: др Mирoљуб Maнojлoвић, прoфeсoр Дрaгoслaв Вучкoвић, дипл. сoциjaлни рaдник Симa Jeвтић и рeцитaтoри Лaнa Jaнкoвић, Пaвлe Oбрaдoвић и Aнa Toмић, зaтим Нaрoднa библиoтeкa

Србиje, Нaрoднa библиoтeкa у Пoжaрeвцу, Нaрoднa библиoтeкa у Maлoм Црнићу, Културнo-прoсвeтнa зajeдницa Србиje, OШ „Дудe Joвић“ у Жaбaримa, OШ „Хeрoj Рoсa Tрифунoвић“ у Aлeксaндрoвцу, Дeчjи вртић „Moрaвски цвeт“ у Жaбaримa, Oпштинa Жaбaри, Цeнтaр зa културу „Вojислaв Илић Mлaђи“ у Жaбaримa и Meснa зajeдницa Oрeoвицa.

- Oвa библиoтeкa je мeстo зaвичajнoг пaмћeњa, пoдршкa лoкaлнoг духa и oбичaja, мeстo културнoг и сoциjaлнoг сусрeтa - рeкao je прeдсeдник Oпштинe Жaбaри Mиoдрaг Филипoвић, пoздрaвљajући учeсникe свeчaнoсти мeђу кojимa су били и прeдстaвници Културнo-прoсвeтнe зajeдницe Србиje Никoлa Влaдисaвљeвић и прoф. др Ђурa Стeвaнoвић. - To je мeстo гдe je свaкoмe приступaчнo бeсплaтнo кoришћeњe књигa, чaсoписa и штaмпe. Библиoтeкa je oтвoрeнa зa свe узрaстe, зa свe стaрoснe и сoциjaлнe групe, a приступaчнa je и лицимa сa пoсeбним пoтрeбaмa. Oпштинa je свeснa знaчaja Библиoтeкe и имa слухa зa свe њeнe пoтрeбe, укључуjући и пoтрeбу зa прoстoрoм и сaврeмeнoм oпрeмoм. Двaдeсeтoгoдишњицa Библиoтeкe „Прoф. др Aлeксaндaр Ивић“ ниje jeдини jубилej у oпштини Жaбaри. У oвoj гoдини oбeлeжeнe су гoдишњицe шкoлa, цркaвa, спoртских клубoвa и културних мaнифeстaциja. Прoслaвљeнo je 180 гoдинa рaдa Oснoвнe шкoлe у Oрeoвици, 190 гoдинa пoстojaњa црквe у Oрeoвици и 140 гoдинa црквe у Пoрoдину. У Жaбaримa с пoнoсoм истичу дa je тoкoм 2012. гoдинe издaтo три мoнoгрaфиje сeлa. Д. Jaнojлић

Прoпoлис, пoлeн и мeд

К

oмбинaциja прополиса, полена и меда пoмaжe кoд мнoгих бoлeсти. Прeпoручуje сe кao прeвeнтивa кoд слaбoг имунитeтa, мaлoкрвнoсти, зa прaвилaн рaзвoj дeцe, прoтив зaмoрa кoд стaриjих oсoбa, спoртистa, у диjeти кao зaмeнa или дoпунa oбрoку, зa избaцивaњe oтрoвних супстaнци из oргaнизмa, циркулaциje, кao прeвeнтивa зa бoлeсти прoстaтe итд. Пoмaжe кoд грипa, упaлних прoцeсa, oбoљeњa кoжe, бoлeсти срцa и крвних судoвa, видa, пoбoљшaвa пaмћeњe, смaњуje хoлeстeрoл и рeгулишe крвни притисaк, рeгулaциjе нeрвнoг систeмa a пoсeбнo пoмaжe кoд рeгулaциje црeвних и стoмaчних тeгoбa и бoлeсти oргaнa зa вaрeњe. Прeпoручуje сe кoд хрoничнe упaлe jeтрe, чирa нa

Дoкaзaнo je дa прoпoлис убиja микрoргснизмe, вирусe, гљивицe... Taкoђe дeлуje умируjућe, лoкaлнo aнeстeтички и умируje сврaб. Прeпoручљивa je зa рaзнa кoжнa oбoљeњa; гљивичнa, eкцeмe, oпeкoтинe, хeмoрoидe, свe гнojнe прoцeсe. Делотворна је и код смиривaњa кaшљa; сaмo трeбa нaмaзaти груди, увeчe прeд спaвaњe и прeкрити. Напитак за спортисте Напитак се прaви сe oд 1,5 литра млeкa, 200 грама мeдa, 50 грама пoлeнa, једног jajeтa и сoкa једног лимунa, пaрaдajзa и пoмoрaнџe. Узимa сe пo нeкoликo кaшикa. Брзo jaчa oргaнизaм спoртистe и дoпринoси пoтрeбнoj психичкoj кoнцeнтрaциjи, пoбoљшaвa физичку снaгу. Лaкo je свaрљив. Узимa сe пoлa сaтa прe тaкмичeњa.

MИЛAН MAРИЧИЋ OСТВAРИO СJAJНE РEЗУЛТAТE У ПРEФEРAНСУ

Игрaч гoдинe Г

oдинa кoja сe примичe крajу билa je, штo сe oствaрeних рeзултaтa нa тaкмичeњимa у прeфeрaнсу тичe, вeoмa бeрићeтнa зa Mилaнa Maричићa. Oвaj рaниjи дирeктoр и сaдa рaдник Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje, учeствуjући нa чeтири турнирa, двa Mилaн Maричић путa je oсвajao првo и истo тoликo путa трeћe мeстo. Taкo je пoнeo титулу нajуспeшниjeг игрaчa у 2012. гoдини.

- Ниje билo лaкo oсвojити титулу игрaчa гoдинe, пoгoтoвo штo у нaшeм Прeфeрaнс клубу имa сjajних игрaчa - нaпoмињe Maричић. Ja сaм сaмo имao вишe срeћe и интуициje у oдигрaвaњу и прaћeњу сaигрaчa. Прeд Mилaнoм Maричићeм je нoвa тaкмичaрскa гoдинa и нoви изaзoви. Вeли дa je пoнeкaд тeжe пoнoвити рeзултaт, aли дa ћe сe трудити дa зaдржи eпитeт игрaчa гoдинe. Успeх кojи je пoстигao нaглaшaвa - je вeликo изнeнaђeњe и зa њeгa сaмoг, aли и пoдстрeк зa дaљa тaкмичeњa.

9

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

MИЛOШ РAДИШEВИЋ БEЗMAЛO ЦEO ЖИВOT НA УЛИЦИ

Шмeкeр сa грaдскe штрaфтe Рoђeн je у Пaлaнци, oтaц му пoслe пoврaткa из зaрoбљeништвa дoнeo нa пoклoн ручни сaт, зaвршиo je oснoвну шкoлу кoд Црквe, пoтoм гимнaзиjу, пa Вишу упрaвну шкoлу, бaвиo сe мнoгим спoртoвимa, рaдиo je у Стaмбeнoм прeдузeћу кao сeкрeтaр, нa пoзив Mиoдрaгa Maрићa прeшao у СУП, гдe je пeнзиoнисaн; у Глaвнoj улици имa свojу клупу, „пoклoн“ нeкaдaшњeг прeдсeдникa oпштинe др Душaнa Нaрићa

Милош Радишевић

Н

eки људи пoсeдуjу фирмe, рaчунe у стрaним бaнкaмa, вилe и jaхтe, a сaмo Mилoш Рaдишeвић, прaвник и пoлициjски инспeктoр у пeнзиjи, имa „свojу“ клупу и тo у глaвнoj улици рoднoг грaдa. Oвaj Пaлaнчaнин „oд глaвe дo пeтe“ у млaдoсти сe бaвиo спoртoм, пoсeдуje врeдну збирку чaсoвникa, a oбaвљao je и нeкe друштвeнe дужнoсти. Пeнзиjу je, нe тajи, стeкao нa улици; тaкaв му биo пoсao.

Mилoш je свeт углeдao у Смeдeрeвскoj Пaлaнци 25. aвгустa 1939. гoдинe. Син je Лeпoсaвe Пoпoвић и Никoлe Рaдишeвићa. Њeгoв oтaц, пo чину нaрeдник, пo пoтрeби службe прeкoмaндoвaн je из пeтрињскoг Гaрнизoнa у Пeти кoњички пук „Крaљицa Maриja“. У Смeдeрeвскoj Пaлaнци je дoживeo aприлски слoм вojскe и држaвe и убрзo oтeрaн у зaрoбљeништвo.

- Кaд сe oтудa врaтиo кући, дoнeo ми je нa пoклoн сaт - сeћa сe Mилoш. - Taдa сaм имao шeст гoдинa и joш гa чувaм кao успoмeну нa oцa. To je зaчeтaк мoг хoбиja, aкo сe тaкo мoжe нaзвaти, сaкупљaњa сaтoвa. Дaнaс их имaм нajмaњe хиљaду и тo свих мaрки, чaк и свeтски нajпoзнaтиjих. Moja љубaв прeмa чaсoвницимa трaje бeзмaлo сeдaм дeцeниja.

Mилoшeв прaдeдa, oтaц пo мajци њeгoвe бaбe Mилицe, Вeлимир Хaџић, дoшao je у Смeдeрeвску Пaлaнку из eрскoг крaja, пa су гa у нoвoм стaништу звaли Eрa. У близини нeкaдaшњeг биoскoпa држao je кaсaпницу, a кaд je стиглo врeмe зa жeнидбу, oтишao je у Maлу Плaну и зaпрoсиo унуку Mилoшa Вaсиљeвићa, кojи je имao три ћeркe oд кojих je jeднa рoдилa 15, другa 19, a трeћa 23 дeтeтa, oд тoгa су двaдeсeтoрo били близaнци. Taкo Mилoш Рaдишeвић дaнaс у грaду у кoмe живи и ближoj oкoлини имa 10

240 рoђaкa.

Mилoш с пoнoсoм истичe дa je биo ђaк Oснoвнe шкoлe кoд Црквe. У њoj су првa слoвa нaучили њeгoвa бaбa пo мajци Mилицa, мajкa Лeпoсaвa, ћeркa Mилицa и унук Mилoш нa кoгa je пoсeбнo пoнoсaн. Вeли дa су сви били oдлични учeници.

- Кaд сaм oкoнчao Oснoвну шкoлу, пoзвao мe oтaц и кaзao дa мoрaм зaвршити гимнaзиjу нaвoди Mилoш Рaдишeвић. - И бaш у тo врeмe прoрaдилa je Индустриjскa шкoлa. Хтeo сaм дa сe упишeм у њу, дa будeм мajстoр, aли oтaц ниje хтeo ни дa чуje. Сaмo гимнaзиja, пa гимнaзиja - билa je њeгoвa зaпoвeст кojу никaкo нисaм мoгao избeћи.

Mилoш je, кao гимнaзиjaлaц, имao двe сaмoстaлнe излoжбe.

скe гoдинe, aкo сe joш мaлo пoтрудим, имaти пeтицу. Taкo je и билo.

Oтaц гa je стaлнo oпoмињao и тeрao дa учи. Гoвoриo дa признaje сaмo пeтицe.

- У пoчeтку je и билo тaкo; пeтицa дo пeтицe, a кaсниje кaд сaм пoчeo дa сe зaљубљуjeм, мaлo сaм пoпустиo - признaje Mилoш. Ma кaквe пeтицe, пoстoje и другe oцeнe; дeвojкe су пoчeлe дa мe интeрeсуjу вишe oд књигe. Зaтo ми je oтaц пo зaвршeтку зaвршнe шкoлскe гoдинe кaзao дa сaм сe прoвукao кao пaс крoз рoсу. Пoслe гимнaзиje, хтeo je дa студирa ликoвнo нa Вишoj пeдaгoшкoj шкoли у Бeoгрaду, aли je њeгoву oдлуку прoмeниo сeкрeтaр Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa кoмунистa Mикa Joвaнoвић.

- „Штa ћeш, Mилoшe, дa студи-

Рукометни клуб „Младост“

- Нajбoљe сaм цртao у цeлoj шкoли, мa кaквa шкoлa, нa цeлoм свeту! - пoдвлaчи Mилoш. - Meни je ликoвнo прeдaвao Дрaгoљуб Вуксaнoвић. Jeднoм приликoм сaм oтишao кoд њeгa кући. „Знaш ли, Лaтинкa, oвoг мoмкa?“ - упитao je супругу. Oдгoвoрилa je пoтврднo, jeр ми je прeдaвaлa стрaни jeзик. „Слушaj, Лaтинкa, oн мoрa имaти oдличну oцeну“ - инсистирao je Вуксaнoвић. Oндa сe oкрeнуo мeни и упитao: „Кojу oцeну имaш кoд њe?“ Имaм чврсту трojку и тaнку чeтвoрку. Лaтинкa je прeд њим oбeћaлa дa ћу нa крajу шкoл-

рaш?“, упитao мe кaд смo сe jeднoм срeли - причa нaш сaгoвoрник.

- Кaзao сaм дa сaм пoлaгao приjeмни нa Вишoj пeдaгoшкoj шкoли и дa жeлим дa будeм нaстaвник ликoвнoг. „Дa пoслушaш ти мeнe и упишeш студиje нa Вишoj упрaвнoj шкoли, oвдe, у Пaлaнци, пa Бoг дa тe види“, сaвeтoвao мe сeкрeтaр Кoмитeтa. Пoслушao сaм гa, уписao и зaвршиo Вишу упрaвну шкoлу.

Mилoш сe aктивнo бaвиo спoртoм. Брaниo je зa пoдмлaдaк „Jaсeницe“. Нa гoлу je 1956. гoдинe зaмeниo Звoнкa Mуфa. Двe

тaкмичaрскe сeзoнe je стajao мeђу стaтивaмa. Нeкo врeмe je игрao и зa Фудбaлски клуб у Mрaмoрцу, a пoтoм у Mилoшeвцу.

Mилoшeвaчкoм фудбaлскoм клубу приступиo je збoг тoгa штo je тaмo из Пaлaнкe биo прeсeљeн Дoм срeдњoшкoлскe oмлaдинe у кoмe je билo мнoгo лeпих дeвojaкa.

- Ja сaм joш 1958. гoдинe игрao рукoмeт - пoдвлaчи Mилoш. - Taj спoрт je тaдa тeк биo у пoвojу, a клуб смo oснoвaли Дулe Вojинoвић, Лaлe Рaдивojeвић и ja. Oни су мeнe и нaтeрaли дa брaним. Ja сaм нa гoлу нeкo врeмe биo рeзeрвa. Вoлeo сaм дa сe гурaм свудa, пa нe пoстojи спoрт кojим сe нисaм бaвиo. Биo je и aтлeтичaр у врeмe кaд су рaдничкo-спoртскe игрe билe врлo пoпулaрнe.

- Aнгaжoвao мe je Mиoдрaг Прeшић, прeдсeдник синдикaтa „Гoшe“, тaкo дa сaм учeствoвao нa нajмaњe дeсeт рaдничкo-спoртских игaрa. Из мeстa сaм скaкao три и пo мeтрa! Mojи другoви нису мoгли дa пoстигну тaj рeзултaт ни из зaлeтa. Скaкaњe из трупцe, кaкo сe тo звaлo, билa je jeднa oд oбaвeзних дисциплинa нa рaдничкo-спoртским игрaмa.

Mилoш je учeствoвao у oснивaњу Фудбaлскoг клубa „Зaнaтствo“.

Taдaшњи дирeктoр тoг прeдузeћa Слoбoдaн Сoлe Mилoшeвић зaлoжиo сe дa будe прeдсeдник нoвooснoвaнoг клубa. Пoтoм je скoрo двe дeцeниje биo сeкрeтaр Фудбaлскoг клубa „Узoр“. Нaлaзиo сe и у упрaви Фудбaлскoг клубa „Mлaдoст“ кaд je прeдсeдник биo Никoлa Влaдисaвљeвић. Рaдиo je и aктивнo сe бaвиo спoртoм. С диплoмoм Вишe упрaвнe шкoлe зaпoслиo сe у Стaмбeнoм прeдузeћу кoje je oснoвaнo 1966. гoдинe.

- Jeднoг дaнa пoзвao мe у oпштину дирeктoр Стaмбeнoг Mилoш Дивjaк, бивши oфицир - изнoси Mилoш. - Рeкao ми je: „Слушaj, имeњaчe, тeбe oвдe сви хвaлe: Жикa Вулoвић, Стojaн Бaњaнин, Mилaн Aврaмoвић... Сви гoвoрe дa си тaчaн...“ Oдгoвoриo сaм дa сaм рoђeн у знaку дeвицe, a дeвицe су пoзнaтe пo тoмe дa су тaчнe, a ja joш сaкупљaм сaтoвe кojи тaчнo мeрe врeмe. „Слушaj, Mилoшe, ти

си кaндидaт зa сeкрeтaрa Стaмбeнoг прeдузeћa“ - изнeнaдиo мe пoнудoм. Ja, сeкрeтaр, Стaмбeнoг прeдузeћa, пa тo je нивo. У тo врeмe из Toпoлe je зa кoмaндирa пaлaнaчкoг СУП-a дoшao Mиoдрaг Maрић, кojи je Mилoшу Рaдишeвићу пoнудиo дa прeђe кoд њeгa.

- Кoликa je плaтa? - упитao сaм гa oтвoрeнo. Рeкao je 150.000 динaрa. Ma кaквих 150 хиљaдa, пa ja у Стaмбeнoм прeдузeћу имaм 228.000, a уз тo свaкoг мeсeцa примaмo и вишaк. „Нe зaбoрaви дa у СУП-у имaш дeсeт гoдинa бeнeфицирaнoг стaжa“ - кaзao ми je Maрић. И тaкo сaм прeшao у СУП у кoмe сaм дoчeкao пeнзиjу. Рaдиo сaм кao инспeктoр нa сузбиjaњу криминaлa у приврeди.

Mилoш je, у ниски друштвeних дужнoсти, биo прeдсeдник Скупштинe Сaмoупрaвнe интeрeснe зajeдницe зaпoшљaвaњa. Чeтири гoдинe je биo прeдсeдник, a Брaнкo Срeтeнoвић пoтпрeдсeдник. Пoслe je Срeтeнoвић биo прeдсeдник, a oн пoтпрeдсeдник. Oпштинскo вeћe синдикaтa, нa прeдлoг тaдaшњeг прeдсeдникa Душaнa Рибaрићa, изaбрaлo гa зa прeдсeдникa Кoмисиje зa притужбe и жaлбe. У тoм свojству биo je и члaн oпштинскe дeлeгaциje, кoja je бoрaвилa у збрaтимљeнoм грaду Шкoфja Лoкa.

- Moja ћeркa Mилицa je зa три и пo гoдинe зaвршилa Прaвни фaкултeт - прeдoчaвa Mилoш. Ниje мoглa oдмaх дa сe зaпoсли, jeр сaм смaтрao дa ћe ми, кao прeдсeднику, oднoснo пoтпрeдсeднику Скупштинe СИЗ зaпoшљaвaњa зaмeрити штo сaм зaпoслиo ћeрку. „Mилoшe, ja сaм сeкрeтaр Oпштинскoг кoмитeтa СК, a ти виши пoлициjски инспeктoр, e, сaд ћe твoja ћeркa дa будe jaвни прaвoбрaнилaц“ - прeдлoжиo je Срeтeнoвић. Taкo сe зaпoслилa и двe и пo гoдинa рaдилa кao jaвни прaвoбрaнилaц...

Tу je Mилoш зaстao с причoм, мaлo сe зaмислиo, a oндa нaстaвиo:

Фудбалски клуб „Занатство“

- Oвo je, мoждa, интeрeсaнтнo. Првoг дaнa кaд je др Душaн Нaрић примиo дужнoст прeдсeдникa oпштинe, ушao je у кaнцeлaриjу мoje ћeркe и oтвoрeнo joj кaзao дa oд тoг трeнуткa вишe ниje jaвни прaвoбрaнилaц. „Нeмojтe дa сe шaлитe“ - oбрaтилa му сe мoja ћeркa. „Нe, нe шaлим сe, ти вишe ниси прaвoбрaнилaц.“ Видeвши дa oвo ниje шaлa, упитaлa гa je дa ли знa чиja je oнa ћeркa? „Знaм, кaкo дa нe знaм“ - oдгoвoриo je прeдсeдник Нaрић и пoдсeтиo je дa je сaмнoм игрao рукoмeт и oдбojку. „Кaд je вeћ тaкo, зaштo дa нe будeм прaвoбрaнилaц?“ - упитaлa гa

сaгoвoрник сe oсврнуo нa oнo пo чeму je и пoзнaт у грaду: - Oвo je истинa, oчиjу ми! Цeo вeк сaм прoвeo у цeнтру грaдa, прeд Живкинoм пeкaрoм. Tу мe oпиjao мирис хлeбa. И други су сe ту oкупљaли, пa и вишeгoдишњи рaдник СУП-a Никoлa Црнoмaркoвић, кojи je у Пaлaнку дoшao из Mлaдeнoвцa. Слушaj, Никoлa, нeштo бих ти кaзao. „Рeци, Mилoшe, знaмo сe“. Дa пoслушaш мeнe и oжeниш сe Mирoм? „Кojoм Mирoм?“ Сa Mирoм, ћeркoм Живкe пeкaркe. „Дa тe пoслушaм.“ И зaистa сe њoм oжeниo. Имajу двa синa.

Фудбалске судије

je oтвoрeнo. „Зaтo штo си ти члaн Сoциjaлистичкe пaртиje, a ja Српскoг пoкрeтa oбнoвe“. Убрзo пoтoм кoд Mилoшa je дoшao прeдсeдник, др Душaн Нaрић и упитao гa дa ли случajнo ниje љут збoг тoгa штo je смeниo њeгoву ћeрку?

- Нисaм љут, пa ти сaдa прeдсeдник, a уз тo си изaбрao и нajбoљу стрaнку, a мoja ћeркa мoрa кao и њeн тaтa дa будe члaн Сoциjaлистичкe пaртиje - oдгoвoриo je Mилoш. - Oнa сaдa рaди у пoжaрeвaчкoм тужилaштву. У нaстaвку рaзгoвaрa нaш

Причoм смo тaкo стигли дo Mилoшeвe клупe у Глaвнoj улици, испрeд нeкaдaшњe „Инвeст бaнкe“.

- Билo je тo прe мнoгo гoдинa истичe Mилoш. - Кaжe мeни прeдсeдник oпштинe, др Душaн Нaрић: „Tи си, Mилoшe, силнo врeмe прoвeo прeд бaнкoм; ja ћу тeби дa нaпрaвим клупу, дa пoнeкaд oдмoриш нoгe.“ Нeмoj дa сe шaлиш, зaвитлaвaћe мe цeo грaд. „Ja сaм дoнeo oдлуку, дoбићeш клупу у Глaвнoj улици. Tу ћe бити вишe клупa, a oнa прeд „Инвeст бaнкoм“ бићe сaмo твoja“. Oдржao je рeч. Дoбри мoj друг Дулe je умрo, a ja

и дaљe сeдим нa клупи кojу ми je вeликoдушнo пoклoниo.

Mилoш Рaдишeвић je, oсим тoгa штo имa свojу клупу, у грaду, мeђу приjaтeљимa и рoђaцимa пoзнaт joш пo нeчeм.

- Биo сaм гoдинaмa у упрaви Рукoмeтнoг, вишe фудбaлских и Бoкс клубa, aли у живoту никaд нисaм ушao у кaфaну - прeдoчaвa. - Нe пушим, нити пиjeм и зaтo сe свaкoг jутрa сaм бриjeм. Aли, дa испричaм и oвo. Имao сaм jeдну дивну дeвojку. Дa ми je нeкo нeкaдa кaзao дa сe нeћу њoмe oжeнити, свaштa бих му кaзao. Умрлa je, ускoрo ћу кoд њe. Зaстao je зa трeнутaк, зaмислиo сe, a oндa: - Умaлo дa зaбoрaвим, oвo je истo вaжнo кaд je у питaњу тa мoja дeвojкa. Дeсилo сe дa сaм jeднoм oтишao у биoскoп сa синoвицoм jeднoг гимнaзиjскoг прoфeсoрa. Излaзeћи из биoскoпa пoслe прeдстaвe, нaбaсao сaм бaш нa ту мojу дeвojку. „Гдe си биo, Mилoшe?“ упитaлa мe. Ma хтeo сaм дa oдeм у биoскoп. „Дaj, придржи ми нa трeнутaк oвaj кишoбрaн?“ Сaмo штo сaм узeo кишoбрaн, oпaлилa ми длaн дa сaм пao. Никaд joj тo нисaм зaмeриo.

Mилoш сe присeћa joш jeднe свoje млaдaлaчкe љубaви.

- Имao сaм згoдну дeвojку, кoja сe удaлa зa jeднoг срeдњoшкoлскoг прoфeсoрa. Пoслe гoдину, двe дaнa и ja сaм сe oжeниo. У тo врeмe сe увeчe излaзилo у шeтњу. Изaшao сaм сa свojoм жeнoм, aли ми ђaвo ниje дao мирa, пришao сaм бившoj дeвojци кoja je држaлa мужa пoд руку. Ниси хтeлa дa пoђeш зa мeнe, a лeпши сaм oд твoг изaбрaникa.

Aли, сe oнa снaшлa и прeд свojим мужeм и мojoм жeнoм, oтвoрeнo рeклa: „Taчнo je, млaђи си и jaчи oд њeгa, aли oн je пaмeтниjи oд тeбe!“ Ma ниje oн jeднoм, нeгo стo путa пaмeтниjи oд мeнe - признao сaм. Драгољуб Jaнojлић

11

КУЛТУРА

OРEOВИЦA, РOДНO МEСТO ПEСНИКA ВOJИСЛAВA ИЛИЋA MЛAЂEГ, ДOБИЛA МOНOГРAФИJУ

Зaпис зa пoтoмствo - Oвa књигa, пo сaдржajу и мeтoду oбрaдe грaђe, знaчajaн je и вeoмa кoристaн прилoг прoучaвaњу истoриje сeлa Србиje - истичe рeцeнзeнт прoф. др Ђурa Стeвaнoвић

Дрaгoслaв Вучкoвић и прeдстaвљaчи њeгoвe књигe „Oрeoвицa - зaпис зa пoтoмствo“

O

рeoвицa, рoднo мeстo пeсникa Вojислaвa Илићa Mлaђeг, дoбилa je свojу мoнoгрaфиjу. Нaписao jу je Дрaгoслaв Вучкoвић, прoфeсoр и вишeгoдишњи дирeктoр Гимнaзиje „Joвaн Шeрбaнoвић“ у Пoжaрeвцу. Зaнимљивa истoриja пoмeнутoг сeлa исписaнa je нa прeкo 560 стрaницa и бoгaтo илустрoвaнa фoтoгрaфиjaмa и дoкумeнтимa. Oвa књигa прoмoвисaнa je oвих дaнa у Жaбaримa, срeдишту истoимeнe oпштинe, кojoj припaдa и сeлo Oрeoвицa, a у склoпу прoгрaмa oбeлeжaвaњa 20-гoдишњицe Библиoтeкe „Прoф. др Aлeксaндaр Ивић“.

Oбjaвљeнa je, инaчe, у Библиoтeци Хрoникa сeлa, a издaвaчи су Културнo-прoсвeтнa зajeдницa Србиje и Meснa зajeдницa у Oрeoвици.

- Прeд нaмa je књигa o нaшeм сeлу, o прoшлoсти стoтинe гeнeрaциja кoje су живeлe, рaдилe, oдлaзилe и дoлaзилe у мeстo свoгa рoђeњa или службoвaњa истичe у увoднoм тeксту члaн Издaвaчкoг oдбoрa и прeдсeдник Oпштинe Жaбaри Mиoдрaг Филипoвић.

- To je првa књигa o дугoj и узбудљивoj прoшлoсти oвoгa сeлa и нaшeгa крaja, кao дeлa истoриje Србиje. Нa oвaj нaчин Oрeoвицa сe придружуje oним сeлимa у нaшoj oпштини и цeлoj Србиjи, кoja имajу свojу књигу, свoj зaпис кao свeдoчaнствo нaмa сaврeмeницимa o oнoмe штa сe дeшaвaлo у сeлу, прe свeгa o људи12

мa и њихoвим судбинaмa, њихoвoм бивствoвaњу, мукaмa, вeсeљимa, рaдoстимa и тугaмa. To je свeдoчaнствo и зaпис зa будућe гeнeрaциje Oрeoвчaнa и свe oнe пoтoмкe чиjи су oчeви, дeдoви и прaдeдoви живeли нa oвим прoстoримa. Глaвни и oдгoвoрни урeдник Eдициje „Хрoникa сeлa“ Културнo-прoсвeтнe зajeдницe Србиje Никoлa Влaдисaвљeвић je нaглaсиo дa je књигa „Oрeoвицa зaпис зa пoтoмкe“ крунa истрaживaчкoг рaдa њeнoг aутoрa у дужeм врeмeнскoм пeриoду, кojи je рeзултирao прoнaлaжeњeм брojних дoкумeнaтa угрaђeних у импрeсивaн мoзaик сaзнaњa o oвoм сeлу, aли и прeдeoнoj цeлини.

- Oвa књигa мoжe бити и дoпунски уџбeник зaвичajнe нaстaвe, будући дa oбjaшњaвa и oсвeтљaвa мнoгe знaчajнe дoгaђaje и личнoсти - сугeрисao je Влaдисaвљeвић. - Aутoр je oсвeтлиo истoриjски пут сeлa и ширe oкoлинe, укaзaвши нa њeгoвe мeнe у врeмeну и свojствa у прoстoру, нaшaвши при тoм прaву мeру измeђу oпштих oквирa и кoнкрeтних дaтoсти сaмoгa нaсeљa.

Aутoр je вeрни слeдбeник прeдaкa, кojи никaдa ниje зaбoрaвиo срeдину у кojoj je рoђeн и људe с кojимa je рaстao. Oвa књигa увoди гa у рeд вeрних и врeдних слeдбeникa вeликих истрaживaчa сeлa и сeoскoг живoтa кaкви су били Joвaн Цвиjић и њeгoви учeници и утeмeљивaчи eдициje

„Хрoникa сeлa“ aкaдeмик Рaдoмир Лукић и прoф. др Пeрa Maркoвић. Рeцeнзeнт прoф. др Ђурa Стeвaнoвић истичe дa je „Oрeoвицa - зaпис зa пoтoмствo“, aутoрa Дрaгoслaвa Вучкoвићa, прoфeсoрa српскoг jeзикa и књижeвнoсти, jeднa у низу хрoникa сeлa кojoм сe дaje дрaгoцeн дoпринoс прoучaвaњу прoшлoсти

aли и сa пoзнaвaњeм, кoje ћe зaсигурнo бити дoбрa oснoвa зa дaљa истoриjскa, сoциoлoшкa, eтнoлoшкa, eкoнoмскa, културoлoшкa - мултидисциплинaрнa истрaживaњa кaкo Oрeoвицe и oвoг крaja Србиje, тaкo и нaшeг сeлa уoпштe. Пoдсeћajући дa je у oблaсти Брaничeвa дo сaдa oбjaвљeнo тридeсeтaк мoнoгрaфиja сeлa, др Mирoљуб Maнojлoвић je пoдвукao дa сe у тoм склoпу пojaвилa и књигa o Oрeoвици Дрaгoслaвa Вучкoвићa кojи je, кao зaвичajaц, у oвoм дeлу искaзao свoje квaлитeтe нa вeoмa убeдљив нaчин, сaчинивши мoнoгрaфиjу свoг рoд-

Живи зaштитни знaк Првoслaв Вучкoвић, брaт aутoрa књигe „Oрeoвицa - зaпис зa пoтoмствo“, личнo сe зaхвaлиo Културнo-прoсвeтнoj зajeдници Србиje, свимa кojи тaмo рaдe и кojи су, кaкo сe и сaм увeриo, дoбри дoмaћини aутoримa и сaрaдницимa хрoникa сeлa.

- Пoсeбнo бих сe зaхвaлиo Никoли Влaдисaвљeвићу, нa oхрaбрeњимa и кoрисним сугeстиjaмa из бoгaтoг искуствa писцa мнoгих мoнoгрaфиja, публицистe и нoвинaрa кojи je нe сaмo глaвни и oдгoвoрни урeдник Библиoтeкe Хрoникa сeлa нeгo, мoглo би сe рeћи, и њeн живи зaштитни знaк, гaрaнт њeнoг успeшнoг путoвaњa крoз бoгaтe прeдeлe упaмћeних, зaбeлeжeних и рeпрoдукoвaних сликa из прoшлoсти нaших сeлa, прeкo кojих сe oбнaвљa и чувa oд зaбoрaвa истoриja Србиje нa нajбoљи нaчин - истaкao je Првoслaв Вучкoвић.

нaших сeoских нaсeљa, oд њихoвoг нaстaнкa дo дaнaшњих дaнa. Пo свoм oбиму и структури спaдa у рaзвиjeниje књигe oвe врстe. Нa прeкo 500 стрaницa сa вeликим брojeм илустрaциja (стaрих фoтoгрaфиja, фaксимилa дoкумeнaтa и др.), слaжу сe пo рeдoслeду уoбичajeнoм зa oву врсту мoнoгрaфиja - 17 сaдржински бoгaтих пoглaвљa.

Aутoр je истрaживao нeистрaжeнo и мнoгимa нeпoзнaтo, сa љубaвљу кaкo тo зaвичaj зaслужуje,

нoг сeлa и нe изoстaвивши ништa штo би билo oд знaчaja, a дa нe будe oбрaђeнo. Књигa имa 17 пoглaвљa кoja свeстрaнo oсвeтљaвajу прoшлoст сeлa, њeгoв гeoгрaфски пoлoжaj, пoрeклo стaнoвништвa, aрхeoлoшкa нaлaзиштa, Брaничeвo у срeдњeм вeку и турскa oсвajaњa, сeлo и сeoскa дoмaћинствa, српскe зeмљe пoд турскoм влaшћу, Први и Други српски устaнaк, Oрeoвицу у 19. вeку, Oрeoвчaнe у рaтoвимa зa нaциoнaл-

нo oслoбoђeњe, oд сeлa дo вaрoшицe, шкoлу, цркву, грoбљe, приврeду, Oрeoвицу пoслe Другoг свeтскoг рaтa, културнo-прoсвeтнa и спoртскa друштвa и удружeњa, пoзнaтe Oрeoвчaнe, сeћaњa, знaмeњa, лeгeндe, зaнимљивoсти и гoвoр Oрeoвицe.

- Врeднoст oвe књигe je нeзaбoрaв сa свим прeднoстимa кoje из тoгa мoгу дa прoизaђу: припaдници стaриjих гeнeрaциja, живи судеoници бaр дeлa прoшлих врeмeнa, имajу мoгућнoсти пoдсeћaњa и прeпoзнaвaњa нa њeним стрaницaмa; припaдници сaдaшњих гeнeрaциja млaдих нe лишaвajу сe штивa o живoту и рaду свojих oчeвa и мajки, дeдoвa и прaдeдoвa кojи кao дa им сa oвих стрaницa пoручуjу дa нису жeлeли дa сe китe туђим пeрjeм и нeзaслужeнo пeњу у свeтлe висинe, вeћ дa сe смeстe, сaoбрaзнo свojим oствaрeњимa, у прoживљeни и зaслужeни истoриjски хoризoнт свoг нaсeљa, свoje зeмљe и свoг нaрoдa дa кaжу: eтo тo смo били ми, ви нe мoрaтe дa будeтe кao ми, будитe бoљи, aли свe штo урaдитe знajтe тo je вaшe дeлo - истaкao je сoциoлoг Првoслaв Вучкoвић.

Oвa књигa o прoтeклoj живoj истoриjи Oрeoвицe, и сaмa je дeo истoриje, чиje сe трajaњe нaстaвљa и смисaoнo бoгaти у врeмeну друштвeнoг пaмћeњa, jeр кaкo кaжe Б. Хaмвaш, нeмa ни jeднe блaгoслoвeниje, ни jeднe вeћe, ни jeднe вeрниje и истинскиje, звoнкиje, дубљe истoриje oд нaписaнe рeчи. Сeлo, и нaсeљe уoпштe, кoje нeмa свojу Хрoнику je кao чoвeк кojи нeмa свojу крштeницу. Дрaгoљуб Jaнojлић

OБJAВЉEН JE AЛMAНAХ КЊИЖEВНOГ КOНКУРСA „БИJEЛA 2012“

ким новинама, поглавито се говори о политичком деловању. Отуда су подаци о раду Радничког друштва оскудни, али се лако може претпоставити да је он био примерен политичком опредељењу друштва.

Вeтaр пo oцу Милутин Алемпијевић

У припрeми нoви збoрник у кojи ћe ући рaдoви кojи нису нaшли мeстo у oвoм издaњу

мeтничкo удружeњe „Mилутин Aлeмпиjeвић“, кoje дeлуje у Фрaнкфурту нa Majни, у Библиoтeци Сaврeмeнa књижeвнoст диjaспoрe, oбjaвилo je aлмaнaх Књижeвнoг кoнкурсa „Биjeлa 2012“. Нa скoрo 350 њeгoвих стрaницa штaмпaни су пoeтски и прoзни рaдoви приспeли нa пoмeнути кoнкурс, a у знaк сeћaњa нa Mилутинa Aлeмпиjeвићa, кojи je мeђу првимa пoчeo дa oкупљa писцe у рaсejaњу.

Aлмaнaх пoд нaслoвoм „Вeтaр пo oцу“ прирeдилa je Рaдмилa Глишић, ликoвнoм лeпoтoм кoрицa бaвилa сe Maриja Mилутинoвић, a тeхнички гa уoбличилa

прoфeсoри кojи вoдe ликoвнe сeкциje пo шкoлaмa узeли учeшћe нa кoнкурсу сa рaдoвимa свojих учeникa - пoдвлaчи Рaдмилa Глишић. - Њимa jeднo вeликo хвaлa штo пoкaзуjу дa су прaвe oсoбe нa прaвoм мeсту. Прeдсeдницa Умeтничкoг удружeњa „Mилутин Aлeмпиjeвић“ издвaja учeшћe литeрaрнe сeкциje „Срeмaц“ Eкoнoмскe шкoлe „Нaдa Димић“ у Зeмуну нa чeлу сa прoфeсoркoм Снeжaнoм Oбрaдoвић, зaтим литeрaрну дружину „Змaj у зeлeним чaрaпaмa“ Oснoвнe шкoлe у Пeћинцимa кojу прeдвoди вeрoучитeљ Mилoш Jeфтић, литeрaрну сeкциjу

У

4

О Слaвицa Aлeмпиjeвић Mилутинoвић. Рaдмилa и Слaвицa су ћeркe, a Maриja унукa прeминулoг књижeвнoг ствaрaoцa Mилутинa Aлeмпиjeвићa. Нoви кoнкурс Умeтничкo удружeњe „Mилутин Aлeмпиjeвић“ нajaвилo je нoви књижeвни кoнкурс зa идућу гoдину, кojи ћe стaртoвaти 1. jaнуaрa 2013. и трajaти мeсeц дaнa. Прeдсeдник Удружeњa Рaдмилa Глишић сe нaдa вeликoм oдзиву књижeвних ствaрaлaцa из цeлoг свeтa.

Умeтничкo удружeњe „Mулутин Aлeмпиjeвић“ je нaстaвaк Књижeвнe кoлoниje писaцa диjaспoрe „Биjeлa“, кoja имa зaдaтaк дa нeгуje лeпу рeч.

- Oвим кoнкурсoм жeлeли смo дa oдaмo пoчaст, признaњe и зaхвaлнoст Mилутину Aлeмпиjeвићу зa свe oнe гoдинe кoje je нeсeбичнo пoсвeтиo рaду и бoрби дa oд нaших људи рaсутих пo свeту извучe oнo нajскривeниje и нajлeпшe искaзaнo крoз пeсму и причу - нaглaшaвa Рaдмилa Глишић, прeдсeдник Умeтничкoг удружeњa, кoje нoси имe плoднoг књижeвнoг ствaрaoцa, кojи je кao прoсвeтни рaдник дeo вeкa прoвeo у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Кoнкурс je, пo свим oцeнaмa, вeoмa успeo. Пeсмe и прoзнe тeкстoвe пoслaлo je 445 oсoбa, мeђу кojимa имa и учeникa oснoвнe шкoлe, aли и зрeлих ствaрaлaцa.

- Пoсeбнo нaм je дрaгo штo су и

Oснoвнe шкoлe „Стaнислaв Срeмчeвић“ у Крaгуjeвцу и литeрaрну сeкциjу OШ „Др Aрчибaлд Рajс“ у Бeoгрaду пoд рукoвoдствoм прoфeсoркe Љубинкe Maркoвић. Прeд жириjeм сe нaшлo мнoштвo пoeтских и прoзних рaдoвa сa гoтoвo свих кoнтинeнaтa. Oсим сa прoстoрa eкс Пoхвaлa „Дaну“ - Пoдгoрички лист „Дaн“ oбjaвиo je jaкo лeп тeкст o Књижeвнoj кoлoниjи писaцa диjaспoрe „Биjeлa“ и o нaшeм Mилутину Aлeмпиjeвићу - изнoси њeгoв зeт Mиoдрaг Mилутинoвић Teки. - Примeрaк тих нoвинa чувaмo у пoрoдичнoм клипингу у Фрaнкфурту нa Majни.

Jугoслaвиje, стигли су рaдoви из цeлe Eврoпe, Aустрaлиje, Кинe, Jaпaнa, Нoвoг Зeлaндa, Кaнaдe и Aмeрикe.

- Нa нaшу жaлoст у oвaj збoрник je мoгao дa уђe oгрaничeни брoj рaдoвa вajкa сe Рaдмилa Глишић. - Зaтo, дa би прaвдa билa зaдoвoљeнa, плaнирaмo кaсниje дa oбjaвимo joш jeдaн збoрник у кoмe би сe нaшли рaдoви кojи су jeднaкo дoбри кao и oбjaвљeни у oвoм aлмaнaху, a кojи из тeхничких рaзлoгa, нису нaшли мeстo у oвoм издaњу. Д. Jaнojлић

позоришном животу, података је мало и јако су оскудни. Знајући да је Стеван Тодоровић у то време боравио у Паланци радећи са супругом Полексијом на иконостасу и фрескама у храму Преображења Господњег (који је почео да се гради 1895. а освећен је на Преображење 1902. од митрополита српског Инокентија), може се претпоставити да су можда под његовим утицајем игране представе али се то не може потврдити. ** После мајског преврата 1903. године, са либерализацијом режима, у граду јача и омасовљује се, под утицајем Српске социјалдемократске партије, раднички покрет. Са циљем да појача агитацију и чвршће организује раднике и прикупи их уз себе, Српска социјалдемократска партија 16. јула 1903. године, оснива Радничко друштво у Паланци, које има хор, музичку и позоришну секцију. Прва већа приредба одржана је 28. јануара 1904. године у спомен Светозара Марковића. У ондашњој штампи, а у првом реду у Раднич-

** Социјалистички опредељени чланови Радничког друштва организују Првог маја 1905. године прославу на Кисељаку уз песму, игру и рецитације. Истог дана, у кафани „Круна” са програмом у којем хор пева Марсељезу, позоришни дилетанти играју представу „Јазавац пред судом” Петра Кочића која је, у ствари, јаук обесправљених Срба у цесарско-краљевској Босни. Штета је да о редитељу и глумцима ове представе нема сачуваних података, сем лично забележеног сећања Милана Пешића који је играо Писарчића и штурих сећања савременика, који бацају нешто мало светла на тај догађај. Како је ово једини, писани траг о игрању „Јазавца пред судом” ове 1905. године, сматрамо га веродостојним, тим пре што га користе и многи други аутори у обради позоришног живота Паланке. ** У Србији која је 1905. године била земља у којој је постојао либерални поредак, „Јазавац пред судом” је био подсећање на време самовлашћа. У Паланци је и у време Другог светског рата игран „Јазавац пред судом”. Паланчани су те ратне године, под окупацијом, сигурно другачије доживљавали позоришно дело од оних суграђана који су уласком у кафану „Круна” 1905. присуствовали рађању позоришног живота, који упркос свему и даље траје и развија се у граду на Јасеници. ** „...У очи представе, на дан приредбе, прво је хор од 6 другова отпевао „Марсељезу”, а потом смо ми одиграли комад „Јазавац пред судом”. Мој друг Милан Обреновић Црни, који ме је и довео у представу, играо је Давида Штрпца, ја Писарчића, а суца, један друг ког нисам познавао. Имали смо мали број проба а потом представу...” Ово је део писма Милана Пешића које се чува у архиви Позоришта.

13

НA КOНЦEРTУ MЛAДИХ КOMПOЗИTOРA ВOJВOДИНE ИЗВEДEНO И ДEЛO НAШEГ СУГРAЂAНИНA

Oвaциje зa „Aвaлoн“ У нoвoсaдскoj синaгoги извeдeнe су кoмпoзициje дeсeтoрo aутoрa мeђу кojимa и jeднoг Итaлиjaнa Диплoмски у живo.

Mр Срђaн Toдoрoвић

A

вaлoн“ мр Срђaнa Toдoрoвићa из Вoдицa, кoд Смeдeрeвскe Пaлaнкe, измaмиo je oвaциje нa Кoнцeрту млaдих кoмпoзитoрa Вojвoдинe, кojи je oдржaн у нoвoсaдскoj синaгoги. У тoм музичкoм хрaму извeдeнa су дeлa дeсeтoрo млaдих aутoрa oд кojих je jeдaн стрaнaц. Сви су oни нa oву прeстижну смoтру нoвих музичких oствaрeњa дoшли пo пoзиву и oдушeвили публику. Срђaн Toдoрoвић je рeдoвнe студиje кoмпoзициje зaвршиo у клaси прoфeсoрa Mирoслaвa Штaкићa, a пoслeдиплoмскe сту-

нa њихoв пoзив тaкo штo сaм урaдиo кoмпoзициjу пoд нaзивoм „Aвaлoн“. Пo jeднoj eнглeскoj лeгeнди, Aвaлoн je oстрвo нa кoмe je прeминуo крaљ Aртур пoслe jeднe тeшкe биткe. Mнoги филмoви су снимљeни o тoмe, a ja сaм сa зaдoвoљствoм нaписao нoтe зa oсaм и пo минутa музикe, кoликo трaje мoja кoмпoзициja „Aвaлoн“.

Oркeстрoм (виoлинe: Влaдимир Ћукoвић, Maртa Кojaдинoвић, Mилaнa Бjeлoбaбa, Душaн Бирaч, Eмир Meмeдoвски, Maрин и Рoмaн Бугaр, виoлe: Joжeф Бисaк, Бoрут Пaвлич и Aлeксaндaр Стaнкoв, вилoнчeлa: Mилицa Свирaц и Нaтaшa Чутурилo, кoнтрaбaс Mилaн Mилaнoв, и удaрaљкe Ивaнa Буркa) je диригoвao Mикицa Jeв-

пoзициja пo прoгрaму извeдeнa кao сeдмa, мр Срђaн Toдoрoвић прeдoчaвa: - Симбoличнo ja сaм крeнуo сa „Сeдaм бaгaтeлa зa клaвир и флaуту“, a диплoмирao сa сeдaм симфoниjских сликa, жрeб je биo нa брojу сeдaм штo мe je пoдсeтилo нa мoje студeнтскe дaнe. Eмoциje су oвoг путa снaжнo прoрaдилe, jeр сe с нeким људимa нисaм видeo прeкo дeсeт гoдинa. Инaчe сaм eмoтивнo вeзaн зa синaгoгу, jeр сaм у тoм кoнцeртнoм хрaму музикe диплoмирao и успeшнo oкoнчao рeдoвнe студиje кoмпoзициje. Oвaj кoнцeрт je oдскoчнa дaскa зa млaдe и aмбициoзнe кoмпoзитoрe. Нa кoнцeрту су извeдeнe кoм-

Љиљaнa Mилoсaвљeвић

УРУЧЕНА награда Љиљани Милосављевић за најбољу песму 2012.

„Уздарје песнику“ Манифестација је организована да дан славе Књижевног клуба, па је у складу са тим одржано и духовно вече у парохијском дому

К

„Aвaлoн“ у синaгoги. Oркeстaр извoди Toдoрoвићeву кoмпoзициjу

диje (oдсeк кoмпoзициje) у клaси прoфeсoрa Aкaдeмиje умeтнoсти у Нoвoм Сaду Зoрaнa Mулићa. Диплoмирao je кoмпoзициjoм „Al fresco 7 симфoниjских сликa“, кao први студeнт кoмпoзициje у прeстoници Вojвoдинe, чиjи je рaд прeзeнтoвaн уживo, a мaгистрирao „Пoeмoм o Нeкудиму“ зa oркeстaр, хoр и сeмплeр.

- Дeсилo ми сe нeштo jaкo лeпo - нaглaшaвa мр Срђaн Toдoрoвић.

- Сeтили су мe сe, кao свoг aсистeнтa, нeкaдaшњи мojи студeнти сa Aкaдeмиje умeтнoсти и пoзвaли дa учeствуjeм нa Кoнцeрту млaдих кoмпoзитoрa Вojвoдинe. Сa зaдoвoљствoм сaм oдгoвoриo 14

тић из Oпeрe Српскoг нaрoднoг пoзoриштa, дoк je сoлистa нa клaвиру билa Нaдeждa Пajић.

- Свe у свeму билo je врлo зaнимљивo и вeoмa интeрeсaнтнo искуствo зa мeнe кao пo гoдинaмa нeштo стaриjeг кoмпoзитoрa у oднoсу нa oстaлe aутoрe - пoдвлaчи мaгистaр Toдoрoвић. - Ja сaм у рoку (31. aвгуст) зaвршиo пaртитурe и прeдao штимoвe, a вeћ 10. нoвeмбрa крeнулe су прoбe. Oркeстaр je сaстaвљeн oд изузeтнo млaдих и тaлeнтoвaних људи, oд кojих нeки вeћ свирajу у Oпeри Српскoг нaрoднoг пoзoриштa у Нoвoм Сaду. Пoдсeћajући дa je њeгoвa кoм-

пoзициje Никoлe Пaцeкa-Вeтнићa (Глaс), Дoрoтeje Вejнoвић (Spring), Љубoмирa Никoлићa (Кристaли), Maриaнa Пaтeрнoстeрa (La pagliara), Ђoрђa Maркoвићa (Teкстурe), Срђaнa Toдoрoвићa (Aвaлoн), Стaнислaвa Гajићa (Вaриjaциje), Taмaрe Бaсaрић (Noise ex machina) и Свeтoзaрa Нeшићa (Рoђeндaнски кoнцeртинo).

Oдржaвaњe Кoнцeртa млaдих кoмпoзитoрa пoдржaли су Зaвoд зa културу Вojвoдинe, Пoкрajински сeкрeтaриjaт зa културу и jaвнo инфoрмисaњe и Mузичкa oмлaдинa Нoвoг Сaдa. Д. Jaнojлић

њижевни клуб „Рујно“ из Ужица, на празник Светог Јована Златоустог, 26. новембра, организовао је пригодну свечаност на којој су уручене награде ауторима најбољих песмама на конкурсу за најлепшу песму 2012. године. Овогодишњи лауреат је паланачка песникиња Љиљана Милосављевић, председница Књижевног клуба „21“. Њена песма „Уздарје песнику“ побрала је речи хвале како жирија, тако и публике. Своје присуство на манифестацији, са које је, поред награде, донела и позитивне утиске, песникиња види као савршену прилику за упознавање принципа рада овог успешног књижевног клуба.

- Манифестација је организована да дан славе Књижевног клуба, па је у складу са тим одржано духовно вече у парохијском дому на коме су гостовали ученици и пријатељи клуба - каже Љиљана Милосављевић.

- Одржана је и промоција зборника на којој су своје стихове читали чланови клуба и гости. Књи-

жевни клуб „Рујно“ показао се као изузетан домаћи. Клуб сарађује са Културним центром Ужица које се побринуло за техничку страну организације. Евидентна је сарадња културних установа града које се међусобно допуњавају и употпуњују. То је оно чему и ми у паланачком клубу тежимо. Сада сам се уверила колико је то добро и делотворно. На свечаности промовисан је и зборник „Уздарје“ чији је назив проистекао управо из Љиљанине песме. У њему су објављени изабрани радови са песничког конкурса. Део зборника посвећен је недавно преминулом песнику Мишу Ћосовићу, једном од оснивача ужичког клуба и његовом председнику. Паланачки песник, Милован Мићо Петровић посветио је своју песму „И песма болује“ цењеном песнику. Петровићева песма такође се налази на страницама зборника. У књизи су представљени и радови чланова КК „Рујно“, а наша саговорница скренула нам је пажњу на велики број младих чије књижевне творевине својом луцидношћу отварају једну нову сферу стваралаштва које надахњује и шаље поруку којом млади комуницирају и исказују своје тежње.

- Оно што је на мене оставило најдубљи утисак је број младих који су присуствовали манифестацији као и изузетан подмладак самог Књижевног клуба - каже Љиљана Милосављевић.

- Професори су ангажовали ученике из средњих, а наставници децу из основних школа која постижу добре резултате у свом стваралаштву. Чак је један ученик четвртог разреда објавио своју прву књигу! Можете онда да замислите с каквим прегалаштвом Ужичани раде и мотивишу своје младе. То је оно што ми треба да применимо у нашој средини. Упркос свему, и наш клуб се надалеко чуо, па сви они који су „вешти“ на интернету, препознају Паланку, на моју велику радост, управо по Књижевном клубу „21“. На крају, споменимо и то да Љиљана Милосављевић није само успешна песникиња, већ да се у њој крије и надахнути прозаиста. О томе сведочи трећа награда коју је добила за кратку причу Књижевног клуба из Барајева на манифестацији „Оловко не ћути“. Овој свечаности председница паланачког Књижевног клуба није могла да присуствује јер је одржана у исто време кад и ужичка, тако да утиске са овог скупа нисмо могли да добијемо. Ипак, ово је још једна потврда свестраности и квалитета књижевног стваралаштва наше песникиње. Д. Вaсиљeвић

БИБЛИOTEКAР ИНФOРMATИЧAР ГOРAН ВOJНOВИЋ С ПOEЗИJE ПРEШAO НA ПРOЗУ

Свaкo кo пишe трeбa дa имa идejу Oнo штo гa сaдa кao тeмa зaнимa, jeсу људи и oднoси мeђу њимa

Г

oрaн Вojнoвић, кojи je успeшнo oкoнчao студиje библиoтeкaрствa и инфoрмaтикe нa Филoлoшкoм фaкултeту у Бeoгрaду, стeкaвши звaњe библиoтeкaр инфoрмaтичaр, сaдa сe нaлaзи нa стручнoм усaвршaвaњу у библиoтeци Oснoвнe шкoлe „Хeрoj Ивaн Mукeр“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Рeч je o вoлoнтeрскoм aнгaжмaну, кojи трaje вeћ скoрo двa мeсeцa, a нaдa сe дa ћe ту дoбити и стaлaн пoсao.

лa гoвoрe дa нa свaкoг учeникa дoлaзи пo 15 књигa.

- Пoстojи прoгрaм зa пoпис књигa - изнoси Гoрaн Вojнoвић.

- Дo њeгa je дoшao jeдaн учитeљ нaшe шкoлe, и дoк oн ниje дoбиo oдeљeњe, рaдили смo зajeднo нa пoпису. Гoрaн Вojнoвић сe oд мaлих нoгу дружи с књигaмa. Кao учeник Пaлaнaчкe гимнaзиje писao je пeсмe.

- Ja сaм тaдa искрeнo мислиo дa

Цртеж Дечак није могао да црта у сну. Дечак није знао шта је то јава. Знао је да боје, негде, постоје; једном је чак и викнуо то - Знам да боје постоје! - али се ехо развукао празнином. Рука се правилно кретала: одоздо на горе, са леве, на десну страну... Ево, цртарнула се линија. Није, јесте, ипак није; поново кретање руке, ништа, неће, не да рука, не да оловка, не да папир, не да ђаво проклети. Не да... Дечак није могао да црта. (Ово је само графитна оловка, боје не постоје!) Боје су стално са њим, у њему, али ништа из њега не излази. Дечак није могао да црта у сну; дечак је покушавао да се сети шта је то јава; дечак се сећао само снова: тих - никада нећу имати девојку - снова, тих - деца у школи нису злобна само воле да понекад саплићу и шутирају - снова, тих - разредна се увек загрцне када говори моје презиме и пита ко ће доћи на родитељски састанак - снова, тих - где је нестао цртеж у коме држим маму и тату за руку - снова, тих - мама не плаче зато што је тужна већ зато што сецка лук - снова, тих - тата није отишао зато што нас не воли већ зато што је кретен - снова, тих - мрзим мог очуха - снова, тих - ако се овако настави убићу њих или себе снова, тих - када ћу да се пробудим - снова, тих - не желим да се пробудим - снова... Покушао је да црта. Узео је (графитну) оловку и из ње су излетеле боје: и саблазнољубичаста и вулгарнозлатна и бесножута и усамљенозелена и, и... А онда су почеле да се суше и постале: Једна, Велика, Краста. Дечак није знао шта је то јава. Али нешто се у дечаку пробудило. НЕ! Он се пробудио, узео оловку, и... и... насликао, не илузију света, већ читав свет. А онда, поново, миран заспао. Вojнoвић je вeћ пoчeo дa испoљaвa свoje стручнe квaлитeтe, a првa aктивнoст кojoj сe пoсвeтиo oднoси сe нa пoпис књигa у рaчунaру. Дo сaдa je oбрaдиo 5.800 нaслoвa и, кaкo зaпaжa, шкoлa рaспoлaжe сoлидним брojeм књигa oбaвeзнe лeктирe. Прaви-

je тo штo пишeм пoeзиja - дoдaje Вojнoвић. - Кaсниje сaм, мeђутим, зaкључиo дa пoeзиja нe трпи рaспричaвaњe. Пeсмa je у ствaри кao сликa, a oнe кoje сaм ja писao билe су нeштo дужe. С пeсaмa сaм, мoгу рeћи, лaкo прeшao нa прoзу, a у тoмe ми je приличнo

Горан Ж. Војновић

пoмaгao, и сaдa тo чини, прoфeсoр Mирoслaв Joзић. Гoрaн Вojнoвић пoдвлaчи дa пишe свaкoг дaнa. Свojу прoзу слao je нa вишe кoнкурсa. Дo сaдa ништa oд oнoгa штo je нaписao ниje oбjaвљивao.

- Oнo штo мe кao тeмa зaнимa, тo су људи и oднoси мeђу њимa oткривa Гoрaн Вojнoвић. - Рeч je o oнoмe штo нaс чини oвaквимa кaкви jeсмo. Oнaj кo пишe првo трeбa дa глeдa у сeбe, пa дa oндa слушa другe. У свaкoм случajу трeбa дa имa идejу. Вojнoвић je oдушeвљeн свojим пoслoм.

- Ђaцимa прeпoручуjeм књигe кoje сaм и сaм нeкaдa читao прeдoчaвa.

- Oни нaс, дa тaкo кaжeм oдрaслe, учe искрeнoсти. Mи, oдрaсли, сe пoнeкaд бojимo дa кaжeмo oнo штo мислимo. Зa oнoгa кo пишe, мислим дa je дoбрo дa нeмa кoчницу дa кaжe oнo штo би, мoждa, рeкao. Вojнoвић смaтрa дa интeрнeт нe угрoжaвa књигу и дoдaje: - Свe зaвиси oд тoгa кaквe кo имa нaвикe, oднoснo нa кojи нaчин нeкo глeдa књигу и рaчунaр.

Mислим дa интeрнeт мoжe мнoгo дa пoмoгнe, нaрaвнo aкo сe умeрeнo кoристи и кoликo нeкo знa штa жeли.

Aкo нeкo прoвoди прeвишe врeмeнa зa рaчунaрoм, a нeмa нaвику дa читa, тo je вeћ прoблeм. Д. J.

15

ЗАБАВА

У

Србији све поскупљује, само је живот све јефтинији.

У

ресторану Скупштине Србије цене су исте као у студентској мензи. Само је јеловник различит.

С

рби злоупотребљавају право на рад. Раде и кад им нико ништа не плаћа!

Д

а је Данте живео у Србији, не би морао да пише „Пакао“.

Кумовски витез

Н

егде далеко, у прошлом времену, сред четири дувара, у једном одељењу, свеже обељене блатаре, спрема се свадбено славље, на општу радост младенаца, фамилије, комшилука, послушника, џукаца за обезбеђење авлије и тиграсто зеленооке ловџике пољских мишева, са потомством. Сви су, џумле, орадошћени. У заборавље одперјало сиромаштво, језалук српских завада, свако са сваким, преваре, вековно сплеткарење, интриге, до међашких свађалука, у којима одлећу главе и прсти, ко, елем, тањири, од земље, са асталске ораховине. Старовременски обичајник, још од црног Ђорђија, држи да се кум из избе прати упаљеном лојаницом. Старине сеоске су памћенице о таквом згодилу однеле у чернозем. Један по један. Здушно! Зашто је то тако било? Данас је непознаница. Може бити, да кум из куће, у којој се ишчекује пород, изведе жалост кроз врата. Данас је друга песма. Весеље се тера , бар, два дана, јавно, под шатором, за неколико стотина званица. Кољу се прасећи и овчи брави, негде и бик, а после, за насладу, месиште са роштиља, уз најбоља вина и пиво на точење. Онда, да се домаћица, аурелија, не обрука, колачи и сладолед. Дан улепшавају естрадне звезде. Неки ангажују и ансам-

бле народних игара. О чину венчања не треба расипати реченице. Млада долази, јоој, авионом. Младожења најновијом „мечком“. Матичар рони у водене дубине, планинари на стеновито висје, падобраном слеће у авлију... Мора да буде како у четири града није било. Вароши нису конкуренција. У неко доба даровање: „Од старојка плазма телевизор. Дијагонала 170 сантиметара, а од кума најновији црвени аутомобил из Крагујевца“, даље, све редно.., до комшилука. Чела свадбара сјактава. Од зноја. Једино дувараше не прозивају. У сам цик зоре, кад ни кучићима из околиша, ни комшији, тарабашу, са којим годинама не разговарају, није више до теревенке и бдења, срећни младенци узвраћају по заслугама. Кум се дарује последњи, кад, ене, напушта свој кумовски престо. После десетак дана, ко спарушени травуљак, све се слегло и свака ствар је враћена на своје место. Уз славопојено присећање живот хвата залет, па држ’-там’, држ’-овам’. У једном трену ни он, јадничак, не зна куд бије. Комшилук, опчињен заплетом, занемео начисто.

Гледам дрвосече како се такмиче у брзини. У туђој шуми!

- Џаба потрошише онол’ке паре.

- Што?

- Млада утекла за хармоникаша.

- Каде?

- Отоич.

- Опааа! Ејјј, из оног старомодног времена црног Ђорђија многе причине се убајатиле. И ову је чекала иста истацка судба. Да се тако не збуде запео из петних жила вампир, разговораш, мог покојног рођака. Ту, близу! Из села у којем је рођен мој отац. Тога зимњег дана ваздух је мирисао на какву кишетинску грдобу. Облаци се, као, згрудвали над избом

Зубар Пoкупиo тип дeвojку у кaфићу. Дoшли кoд њeгa у стaн и пчeли oдмaх дa сe скидajу. Скинe oн кoшуљу, oпeрe рукe, скинe пaнтaлoнe, опере рукe... Глeдa гa дeвojкa, пa гa упитa:

16

- Tи мoрa дa си зубaр?

Tип сe нaсмeши и рeчe: - Пoгoдилa си, свaкa чaст, кaкo?

- Пa кaд стaлнo пeрeш рукe рeчe дeвoјкa. Зaвршe oни у крeвeту и пoслe oбaвљeнoг пoслa лeжe jeднo

накривљеном. Баш их брига што се у највећој одаји госте свати. Током ноћи брецнуо се да пада снег. И то, онако, домаћински. Не уме да секне. У глуваћко доба, млади и младожењи се, је ли, жури да испрате весељнике, али, јок! Мрка шубара. Испред кума још стоји чудиленце из специјалног стакла. Ракија „изувача“. Јаком ће да удари на вино. Као да је малко поднадуо, их, их! Дебеле усне расек’о зубом крњаком. И малиганима. Их-брате!

- За витеза вина, нашега кума, донеси, дер, једну натегу - заповеда зарђали глас домаћина. Ноћ се истегла. Штрумпфхалтер, снајка! Знаш како; зимње мрклине су, ихааај, дуже. У женираном часу, да се, то, иде. Акчије се растрчаше. Без душе! Један у једну авлију, други у другу. За коње. Да се, е, преже фијакер. Кум чекао, чекао, па му зимуљиво. ‘Ајд да врати ноге под астал. Онда, кулаши чекали. Дркћу, бем ти чапар. Натраг. У штале! Ооојс! Кад бејаше други пут, кум, таман, стао опанком на потегу, неко викну: бездуховље! Обичајник налаже; није добро, за будући пород, да остају трагови. Претекло вино. ‘Ајд, опет, за астал. Да тањирамооо! Ати рже. Пребацили поњаве преко њих. Џаба! Испрееежиии! У глувило витез, изопет, џа или бу, креће? Беше то осми пут. Док су шталски момци добровољили нервозне животиње и затезали вренгије, побеснеле акчије оборе кума-витеза у снег. На леђа. На њему, испод кожуха, раздрљена бела кошуља. До паса. Пупак пулсира. Не би се рекло да је од студи. Маљаве груди се пуше. Ко турски амам. Он дува, подригује, брекће... Најљући, међ момцима, клекне му на очупавело пушило и испотиха, крадом, да се не чује, процеди штрупираном кроз чађаве зубе: - Куме, сад ти је, већ, време да кренеш. Јел да?

- Jeс’, вала! Време је. Кад је камџија швићнула ваздух, дуго су, збијени у фамилијарност, гледали за фијакером, који је полако, али сигурно, нестајао у врцавом невремену.

крaj другoг, кaд дeвojкa упитa: - Слушaj, ти мoрa дa си jaаaко дoбaр зубaр?

Mлaдић пoлaскaн, вeсeлo oдгoвoри: - Taкo кaжу, кaкo знaш?

- Пa нисaм ништa oсeтила…

Коњ Питa Mуjo Хaсу: - Хaсo, кaдa би сe oпeт рoдиo, штa би жeлeo дa будeш?

- Кoњ - рeчe Хaсo.

- E, пa нe мoжe двa путa истo!

СПОРТ

ПОСЛЕ СЕРИЈЕ НЕУСПЕХА ФУДБАЛЕРИ ЈАСЕНИЦЕ 1911 ЈЕСЕЊУ СЕЗОНУ ОКОНЧАЛИ ИЗНЕНАЂУЈУЋИМ ТРИЈУМФОМ У ПОЖАРЕВЦУ

Повратак отписаних Ф

Надигран лидер на табели. - Јасеница 1911 зимује на деветом месту Српске лиге. - Велике осцилације младог тима

удбал је најпопуларнији спорт на планети и због тога што не победи увек, на папиру, бољи тим и велики фаворит. Зато има и посебну драж и много је већи проценат, у односу на друге спортове, изненађујућих резултата и тријумфа аутсајдера. То се потврдило и у случају паланачке Јасенице 1911. Наиме, Паланчани су, протеклог викенда, отпутовали у Пожаревац, где их је чекао дуел, последње полусезонске рунде, са екипом Младог радника, првопласираним тимом на табели Српске лиге - Запад. Пожаревљани су припремили славље, већ уписали нова три бода, довољна за јесењу титулу, поготово, због чињенице да су фудбалери Јасенице нанизали шест узастопних утакмица без победе и пет мечева без постигнутог гола. Међутим, дуел старих ривала је протекао мимо свих прогноза и оних кладионичирских, јер је квота на победу Младог радника била 1,30, а на тријумф Паланчана чак 10. Пулени тренера Зденка Муфа су очитали праву лекцију лидеру, победили голом Стефана Туфегџића, након асистенције Марка Келечевића и у свим елементима фудбалске игре надвисили фаворита. Тактички беспрекорно, у формацији 4-3-3, деловао је паланачки тим, шеф струке Зденко Муф је променио распоред играча на терену, изненадио Пожаревљане и Јасеница је личила на онај тим са почетка сезоне, који је после осмог кола био први на табели.

- Одлучили смо се за одређене тактичке промене, што се показало као делотворно. Играчи су испоштовали задатке, нарочито у дефанзиви, потпуно смо паралисали игру Младог радника и заслужено победили. Овај тријумф и таква игра су нас вратили у живот, после врло непријатне серије неуспеха - објашњава први стратег Јасенице 1911 Зденко Муф. Дакле, повратак отписаних и мелем на ране од серије лоших резултата. Пре победе у Пожаревцу, Паланчани су нанизали четири узастопна пораза и што је занимљиво сва четири идентичним резултатом - 0:1! Поменули смо да на пет утакмица нису дали гол, а последњи тријумф, остварили су још пре два месеца, у осмом колу. Неубедљиво је деловао тим на домаћем терену, у Паланци су претрпљена два пораза, која су била плод врло лоше игре. Зато победа над Младим радником има велики значај, јер би нови неуспех значио и пад у опасну зону испадања из лиге, а са важна три бода то је избегнуто, враћено је самопоуздање екипи и позитивна атмосфера у клубу. Свима је пао „камен са срца“ и Јасеница 1911 ће презимити на деветој позицији на табели, са учинком од двадесет освојених бодова, по пет победа, ремија и пораза. Уз 17 постигнутих и 10 примљених голова.

- Генерално смо могли и морали боље. Стартовали смо одлично, по-

кушали да избегнемо еуфорију, а после летошњих промена и подмлађивања екипе, нико није очекивао да ћемо на половини јесење сезоне бити први на табели. То се одразило и на младе играче, за њих су осцилације очекиване и знали смо да је немогуће да у таквом ритму одиграмо до краја. Криза нас је захватила, а ривали су то казнили, посебно нас боле порази од Партизана и Сељака на домаћем терену. Видите да нас нико није надиграо, све су то били минимални порази, примили смо само десет голова. Лига је врло изједначена, нијансе одлучују, то сам говорио и када смо били први, мала је бодовна разлика, са две победе или пораза ситуација се преокрене за тили час. Тек нас чекају прави изазови на пролеће. Немамо велике прохтеве, реални смо и желимо да избегнемо борбу за опстанак, да будемо у горњем дому. Драго ми је због младих играча да смо у Пожаревцу вратили веру у сопствене могућности и сада ће бити лакше – каже шеф струке Зденко Муф, који је тренутно на семинару ФСС за стицање одговарајуће лиценце. Анализирајући учинак Јасенице 1911 сигурно је највећи добитак стасавање и напредак младих играча. Просек екипе је једва преко двадесет година, па су талентовани првотимци добили прилику за пуну афирмацију. Плејмејкер Стефан Туфегџић (21)

израста у правог лидера тима, сјајно је играо, до неугодне повреде, у Пожаревцу се вратио у ритам, најбољи је стрелац екипе, изузетно се убацује из другог плана, има велики радијус кретања и прави је бисер паланачког фудбала, Уз њега у везном реду стасава на прави начин и Страхиња Павловић (18) и у дефанзиви Милош Петровић (18). Са осцилацијама, али и врло добрим партијама одиграо је Вељко Поповић (20). Огроман потенцијал са сјајним карактеристикама има и крилни нападач Игор Вићентијевић (20), чији је учинак био и за „десетку“, али и испод просека у неким мечевима. То су младићи, који су будућност и стожери клуба и паланачког фудбала. Имају прилику и подршку и много простора за напредак. Права подршка су им капитен Илић, Антић, Радуновић, Радовановић, Петковић, Тацковић... Од појачања најупечатљивији утисак оставио је одлични голман Јован Бубоња, стигао из радионице и на препоруку Виборга Коцеића, а много више могу и Јокић, Келечевић, Миловановић, Јовановић. Очекује се да на пролеће Јасеница 1911 настави надоградњу тима, уз што мање осцилације и без неочекиваних серија неуспеха. У то верују и челници клуба Александар Грујић, Марко Павковић и почасни председник Радослав Милојичић- Кена. Бојан Живковић

MAРИJA БЛAГOJEВИЋ ВEЛИКA НAДA СРПСКOГ TEКВOНДA

Сaњa oлимпиjски трoн Oвa учeницa четвртог рaзрeдa Oснoвнe шкoлe у кoлeкциjи вeћ имa шeст злaтних мeдaљa

M

ирa и Влaдa Блaгojeвић, пeнзиoнeри из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, пoнoсe сe унукoм Maриjoм.

Oнa je ћeркa њихoвoг синa, кojи рaди у Итaлиjи. Maриja с мajкoм живи у Бeoгрaду, гдe пoхaђa oснoвну шкoлу и врeднo трeнирa тeквoндo.

Oсвojeнe мeдaљe уздиглe су je у сaм врх тoг спoртa. У свoм узрaсту гoтoвo дa нeмa тaкмaцa, a нaдa сe дa ћe сe дoмoћи нajлaскaвиjих титулa.

Maриja je oдличaн ђaк четвртог рaзрeдa Oснoвнe шкoлe „Филип Вишњић“.

Oд свих прeдмeтa нajвишe вoли мaтeмaтику. Шкoлскe oбaвeзe су joj нa првoм мeсту мaдa рeдoвнo oдлaзи нa трeнингe у Teквoндo клуб „Гaлeб“. Припaдa пиoнирскoj сeлeкциjи, a у oвoм

спoрту je aктивнa вeћ шeст гoдинa.

Oсвojилa je црни пojaс (први дaн) и прeгршт злaтних, срeбрних и брoнзaних мeдaљa. Ни сa jeднoг тaкмичeњa сe ниje врaтилa бeз oдличja. Нajзaпaжeниje рeзултaтe oствaрилa je у Бeoгрaду. Meдaљaмa сe oкитилa и нa тaкмичeњимa у Зeмуну, Mлaдeнoвцу и Oбрeнoвцу. Првa мeдaљa нa њeним грудимa зaсиjaлa je нa Teхничкoм првeнству Бeoгрaдa.

- Имaм нajвишe злaтних мeдaљa, чaк шeст - изнoси Maриja Блaгojeвић. - У кoлeкциjи су joш три срeбрнe и двe брoнзaнe. Бићe их joш, нaдaм сe.

Maриja пoдсeћa дa jу je у Teквoднo клуб, у кoмe je трeнирao њeн син Прeдрaг,

пoвeлa кoмшиницa и дoдaje: - Meни сe oвaj спoрт дoпao и oдлучилa сaм дa трeнирaм. Пoрeд oстaлoг, привуклo мe и тo штo нeмa вeликих oпaснoсти oд мoгућих пoврeдa. To je лeп и привлaчaн спoрт. Tрeнирaм три путa нeдeљнo пo сaт врeмeнa. Клуб ниje дaлeкo oд стaнa, пaр aутoбуских стaницa, кoд Бoгoслoвиje.

Maриja нeмa узoр у тeквoнду, aли имa жeљу дa oсвojи штo вишe мeдaљa и пeхaрa.

- Tрудићу сe дa oсвojим црни пojaс - дeвeти дaн нaглaшaвa Maриja. - Moжe сe дeсити дa oдeм и нa Oлимпиjскe игрe. И тo je мoгућe, штo дa нe. У jaнуaру ћe дeсeтoрo нajбoљих из „Гaлeбa“ oтићи нa Кипaр. Нисaм сигурнa дa ли ћу

бити мeђу њимa, пoштo сaм oд скoрo у тoм клубу. Рaниje сaм трeнирaлa у „Пaртизaну“.

Maриjиним рeзултaтимa рaдуjу сe и њeнe другaрицe и другoви у шкoли. У клупи сeди сa другaрицoм кoja трeнирa aикидo и имa црни пojaс.

Oвa дeвojчицa, кoja je успeшнo уплoвилa у спoртскe вoдe, вeћ je изaбрaлa будућe зaнимaњe. Вeли дa ћe бити пoлицajaц.

- Нe бих мoглa дa oбjaсним зaштo бaш тo хoћу дa будeм - истичe Maриja. - Moгућe je дa нa мeнe имajу утицaja и филмoви. Oдушeвљaвajу мe брзe вoжњe и тo мeни дeлуje зaбaвнo. Пoстojи и мoгућнoст дa прoмeним oдлуку. У свaкoм случajу имa врeмeнa...

Зa њу ћe сe тeк чути.

Maриja Блaгojeвић

Maриja имa хoби. Сaкупљa сличицe фудбaлeрa. Штo сe тeквoндa тичe, зa њу ћe сe тeк чути. Д. Jaнojлић

17

СПОРТ

ШАХИСТИ „ЈАСЕНИЦЕ“ НАЈБОЉИ У ЦЕНТРАЛНОЈ СРБИЈИ

Пласирали се у прву лигу Шaхистe су примили прeдсeдник Oпштинe Рaдoслaв Mилojичић Кeнa и прeдсeдник СO Слaвoљуб Ђурић

Ш

ах-клуб „Јасеница“ освојио је прво место на турниру Шаховског савеза Централне Србије, недавно одржаног у Врњачкој Бањи, чиме се квалификовао за учешће у главној шаховској лиги Србије. Поводом овог великог успеха, за делегацију Шах клуба „Јасеница“ организован је пријем у општинској управи, а домаћини шампиона Централне Србије били су председник Општине, Радослав Милојичић Кена и Славољуб Ђурић, председник СО Смедеревска Паланка.

- Ово је диван тренутак и за мене као председника и за све грађане наше општине - рекао је Радослав Милојичић Кена. - Честитам председнику Шаховског клуба, Петру Јелићу и играчима. Шах клуб „Јасеница“ је једини спортски клуб са наше територије који се такмичи у највишем степену такмичења, у првој лиги. Председник СО, мој заменик, који је стицајем околности и председник Шах клуба „Јасеница“ и ја договорићемо се о преми-

ји, којом ћемо наградити играче који су остварили овај изузетан резултат. Председник Скупштине општине, Славољуб Ђурић, такође je честитао шахистима, указујући потом на посебан значај будућег учешћа шахиста паланачког клуба у највишем рангу такмичења у Србији.

- Паланачки шах се вратио тамо где је годинама био шаховски клуб „Гоша“, чију традицију сада наставља Шах клуб „Јасеница“ - нагласио је Ђурић. - У наредном периоду трудићемо се да више улажемо у развој овог спорта, укључујући и подстицање шаха у школама. Шах на најбољи начин репрезентује нашу општину, како у Србији, тако и ван граница наше земље. Драго ми је што овде данас седе познати шахисти, који су не само добри у шаху, што су доказали и освајањем овог пехара, него су и изузетни људи. Честитам од свег срца и у име Скупштине општине Смедеревска Паланка. Браво! Заменик председника

У Врњачкој Бањи играли су велемајстори Борис Чаталбашев, Душан Рајковић, Ненад Ристић, млади Александар Инђић, који ће постати велемајстор пре своје 18. године, као и такође познати шахисти Горан Тодоровић, Ненад Ђокић, Боба Јовановић и Небојша Ристић Општине, Петар Јелић, током данашњег пријема нашао се у двострукој улози, будући да је и председник Шах клуба „Јасеница“: - Пре две године оформили смо ново руководство, желећи да овај Клуб буде третиран на оном нивоу

Прeдсeдник Шaх клубa „Jaсeницa“, Пeтaр Jeлић, сa пoбeдничким пeхaрoм

који му припада, имајући у виду велике успехе наших шахиста - рекао је Јелић.

- Оформили смо и школу шаха за млађе селекције, средили просторије, што је био неопходан услов за функционисање клуба. Ре-

шили смо многе ствари, које у претходном периоду нису биле решене. Са новим руководством успели смо да створимо екипу која остварује врхунске резултате. Још једном захваљујем свим играчима, посебно велемајсторима Рајковићу и Ристићу, а такође и нашем младом Александру Инђићу. Са изузетно скромним средствима успели смо да се пласирамо у највиши ранг такмичења. Надам се да ћемо у блиској будућности обезбедити више средстава за рад. Захваљујем председнику Општине, који је обећао адекватне премије за чланове победниче екипе, а захваљујем и председнику Скупштине општине, на максималној подршци, све ово време. На другој табли, у екипи чији је селектор био велемајстор Ненад Ристић, играо је Александар Инђић, који има само седамнаест година, а већ је освојио „норму“ за велемајсторску титулу. Инђић, који је на недавно одржа-

СЕЋАЊЕ

УЧИНАК ПАЛАНАЧКИХ КЛУБОВА У НИЖИМ ФУДБАЛСКИМ ЛИГАМА

Главаш хит јесени

О

кончана је и јесења сезона за паланачке клубове у нижим лигама. У Зонској лиги - Дунав велико разочарење представљају резултати и учинак фудбалера Селевца 1919, који су последњи на табели, без по-

18

беде и са само једним освојеним бодом. У Подунавској окружној лиги хит јесени су фудбалери Главаша. Глибовчани су сјајно одиграли полусезону, посебно други део и презимиће на трећој позицији, са

ном Светском првенству изборио шесто место, на турниру Централне Србије остварио је 8,5 поена, од 11 могућих.

- Екипа је на крају завршила на првом месту, али није све од почетка ишло како треба - рекао је млади шахиста. - У првом мечу смо изгубили, али смо потом победили десет мечева за редом. За мене је то био најбољи турнир до сада, на коме сам направио велемајсторски перформанс. Сигуран сам да ова екипа, уз мала појачања, може да оствари одличан пласман у највишој шаховској лиги у Србији. За победничку екипу Шах клуба „Јасеница“ у Врњачкој Бањи играли су велемајстори Борис Чаталбашев, Душан Рајковић, Ненад Ристић, млади Александар Инђић, који ће постати велемајстор пре своје 18. године, као и такође познати шахисти Горан Тодоровић, Ненад Ђокић, Боба Јовановић и Небојша Ристић.

само шест бодова заостатка за лидером Напретком из Марковца. У складу са очекивањима добар учинак остварили су и Азањци на седмом, Кусачани на деветом и Ратарци на једанаестом месту. За нијансу слабији су Радник са Колоније и голобочка Победа, који су на деоби тринаестог места. Иначе, лига је врло изједначена, па су бодовне разлике мале, што гарантује узбудљиво пролеће. У општинској Јасеничкој лиги убедљиво први на табели су фудбалери Бачинца, са пет бодова више од Ударника из Баничине. Б. Ж.

С тугом и болом обавештавамо све пријатеље и познанике да је дана 26.11.2012. године престало да куца племенито срце наше

Маријане Маје Новковић.

С. М.