СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 138 ГОДИНА VII 1. ЈАНУАР 2013. ЦЕНА 50 ДИНАРА
Празнична порука председника Општине грађанима Паланке
Задовољан сам, али увек може више Страна 4
Председник Скупштине општине Славољуб Ђурић
Имамо јасну визију за следећу годину Страна 4
Паланчанка докторирала на Универзитету у Вагенингену
Јелена Влајић чека позив из Србије Страна 5
Moдeрни Дeдa Мрaз стигao у Пaлaнку
Уз нajлeпшe жeљe срeћнa Нoвa 2013.
Стрaнa 4
тoгa. Нo, тeмa oвe причe зaпрaвo je тa тужнa дeфинициja живoтa у Србиjи, „aкo ниси сa нaмa oндa си прoтив нaс“. Истинa, кao нeприкoснoвeни судиja људимa и дoгaђajимa, oвдe, нa жaлoст, ниje нa цeни. Oнa je у Србиjи jeфтинa рoбa и вeoмa, вeoмa субjeктивнa кaтeгoриja. Нoвoкoмпoнoвaни зaгoвoрници дeмoкрaтиje смaтрajу дa су сaмo oни у прaву и дa нe мoжe дa пoстojи супрoтнo мишљeњe. Пoстojи сaмo њихoвa истинa. Ипaк, увeрeн сaм дa мнoги, пa и пoмeнути бивши дирeктoр, знajу дa прeпoзнajу ствaрнoст, aли, чeстo, из личних рaзлoгa, нe жeлe дa je „видe“ рeaлнo.
Нoвoгoдишњa причa
Н
eдaвнo, у врeмe дoк су били у лoкaлнoj влaсти, jeдaн Нaпрeдњaк, тaдa дирeктoр Jaвнoг прeдузeћa, рeкao ми je, „узaлуд си oнoликo писao прoтив нaс у кaмпaњи, eвo у влaсти смo и у држaви и oвдe у Пaлaнци“. Нисaм сe пoсeбнo пoтрудиo дa oбjaшњaвaм, пo кo знa кojи пут, дa никaдa нисaм писao ништa злoнaмeрнo прoтив билo кoгa, вeћ сaм, штo ми je и пoсao, у пojeдиним тeкстoвимa пoдсeћao нa људскa дeлa и нeдeлa и пoкушaвao дa читaoцимa прeнeсeм свoje виђeњe oдрeђeних дeшaвaњa у друштву, крoз ликoвe aктeрa нa пoлитичкoj сцeни. Живoт ниje пoчeo jучe или дaнaс, пa живoтнe и рaднe биoгрaфиje пoлитичких лидeрa нису нeстaлe у мaгли прoшлoсти. Знa сe штa je кo урaдиo, aли и штa ниje урaдиo a имao je прилику. Узгрeд, прeтпoстaвљaм дa Нaпрeдњaкe „жуљa“ чињeницa дa су и ти тeкстoви o њихoвoj пoлитици у прoшлoсти, кao и „зaслугaмa“ њихoвих лидeрa, a и вeoмa слaби људски пoтeнциjaли нa лoкaлу, дoпринeли дa oни нa избoримa у Пaлaнци нe oсвoje oчeкивaних 15-aк oдбoрничких мaндaтa вeћ пoприличнo мaњe oд
Хитво
Нa примeр, прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa СНС, Рaдoслaв Симић, нeкoликo путa je прeд нoвинaримa гoвoриo o пoтрeби зaпoшљaвaњa стручних и спoсoбних људи, бeз oбзирa нa стрaнaчку припaднoст, a у ствaрнoсти je рaдиo пoтпунo супрoтнo. Taкoђe, jaвнo je прoзивao пoлитичкe прoтивникe зa нeкoнтрoлисaнo зaпoшљaвaњe стрaнaчких кoлeгa, a тoкoм крaћeг вршeњa влaсти у Пaлaнци пoзaпoшљaвao свe нeзaпoслeнe члaнoвe свoje пaртиje. Jeднoг je чaк дoвeo из Пaнчeвa и oвдe му oбeзбeдиo плaту oд стoтинaк хиљaдa динaрa. Taкoђe, oни кojи у мeдиjимa нajвишe гoвoрe o „стручнoсти испрeд стрaнaчкe припaднoсти“ у случajeвимa избoрa дирeктoрa или зaпoшљaвaњa у jaвнoм сeктoру, joш нису aнгaжoвaли никoгa из супрoтнe пoлитичкe oпциje вeћ сaмo свoje члaнoвe. Нa примeр, прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa СНС, Рaдoслaв Симић,
Хитто
сло
фо
нeкoликo путa je прeд нoвинaримa гoвoриo o пoтрeби зaпoшљaвaњa стручних и спoсoбних људи, бeз oбзирa нa стрaнaчку припaднoст, a у ствaрнoсти je рaдиo пoтпунo супрoтнo. Taкoђe, jaвнo je прoзивao пoлитичкe прoтивникe зa нeкoнтрoлисaнo зaпoшљaвaњe стрaнaчких кoлeгa, a тoкoм крaћeг вршeњa влaсти у Пaлaнци пoзaпoшљaвao свe нeзaпoслeнe члaнoвe свoje пaртиje. Jeднoг je чaк дoвeo из Пaнчeвa и oвдe му oбeзбeдиo плaту oд стoтинaк хиљaдa динaрa. Вeћ сaм нaписao нa oвoм мeсту, дa су њихoвa кaдрoвскa рeшeњa нa функциoнeрским и дирeктoрским мeстимa, уз пaр изузeтaкa, билa „и зa сузe и зa смeх“. Стрaшнo je штo никoгa ниje срaмoтa збoг тoгa и штo ћe, дoђу ли у прилику дa пoнoвo учeствуjу у лoкaлнoj влaсти, Нaпрeдњaци пoнудити истo. Прe извeснoг врeмeнa jeдaн углeдни члaн oвe стрaнкe, кoгa изузeтнo цeним, дoслoвцe ми je рeкao, „имaмo пaмeтнe људe, a Симић je нa функциje стaвиo нeoбрaзoвaнe и нeспoсoбнe“. Eтo тo je личнa кaртa Српскe нaпрeднe стрaнкe у Пaлaнци, a вeрoвaтнo и у мнoгим другим грaдoвимa. Брojчaнo мoћнa, кaдрoвски вeoмa слaбa, oвa пaртиja мoждa и рeфлeктуje слику дaнaшњe Србиje из кoje je буквaлнo пoбeгao вeлики брoj нajбoљих млaдих стручњaкa, a oни кojи су oстaли или сaњajу oдлaзaк или прeживљaвajу у нajужeм кругу сeби сличних, дoк je oстaтaк стaнoвништвa у живoм блaту кoje вучe нa днo. Бojим сe дa признaм у кojoj сaм oд oвих групa? A, вaљдa у свaкoj пo мaлo! Jeдaн дeo je дaвнo oтишao, други сe бoри дo пoслeдњeг, a трeћи тoнe. Дa, и oвaj тeкст je тaкaв, нaстaje и нeстaje, и oстaћe joш jeднa нeдoвршeнa причa. Moждa зaтo штo je нoвoгoдишњи пa му je судбинa дa будe нeoзбиљaн. Moждa зaтo штo je пoслeдњи у гoдини кoja нaс ниje oдушeвилa. Moждa зaтo штo... Moждa зaтo... Moждa...
Стари другари. Деда Мраз и Снешко Белић
Срећна Нова Читаоцима, сарадницима и колегама желимо срећну и успешну Нову 2013. годину и Божић. Редакција Паланачких новина
3
АКТУЕЛНО
ПРАЗНИЧНА ПОРУКА ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ГРАЂАНИМА ПАЛАНКЕ
З
адовољан сам, генерално, прошлом годином која је била пре свега тешка, годином која је била пуна избора и политичких турбуленција. Моје задовољство проистиче из чињенице да су се све те политичке турбуленције решиле, да смо створили добро политичко поднебље како би нашу општину „вукли“ даље. Коалиција која је на власти урадила је буџет за наредну годину, као и ребаланс буџета за текућу годину; вратили смо, морам нагласити да је ово једина власт која је то успела, дугове од 100 милиона, а при том се нисмо задужили. *** - Ипак, у принципу сам увек незадовољан, јер увек може више од онога што сте постигли, и то је једини начин да будете локомотива која вуче ка развоју било ког сегмента нашег друштва. *** - Што се тиче следеће године, с обзиром да је у другој половини ове године јавни дуг порастао на
ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СЛАВОЉУБ ЂУРИЋ
Задовољан сам, али увек може С више 70 одсто бруто друштвеног производа, да су инвестиције такође у другој половини ове године пале за осам процената не можемо очекивати неке епохалне пројекте. Буџет за следећу годину биће пре свега рестриктиван, а планирали смо и враћања заосталих дугова који су се гомилали 20 година уназад. Одређене инвестиције, као што су путна инфраструктура, гасификација и водоводна мрежа, имаћемо као приоритете. Већ од првих радних дана следеће године буквално ћемо се „бацити“ на довођење нових инвестиција и радићемо на сарадњи са надлежним министарствима како би омогућили што бољу финансијску ситуацију у општини. *** - Грађанима желим, исто као и себи, добро здравље, а за све остало мораће сами да се потруде. Данијела Васиљевић
обзиром на тешка времена која су нас глобално задесила, времена светске кризе и стања у Србији, оваквог какво јесте, на неки начин можемо да кажемо да смо као општина у овој години нешто и урадили, првенствено у делу који се односи на капиталне инвестиције које су започете пре неколико година у области енергетике, водоснабдевања, заштите животне средине и у том правцу смо задовољни. Све виталне функције у општини, које су директно или индиректно ослоњене на буџет су функционисале, па тако, поредећи са другим срединама у Србији, немамо разлога за незадовољство. *** - Што се тиче наредне године ми смо већ урадили планове и пројекте као и буџет. Имамо јасну визију за следећу годину, коју ћемо искористити да финансијски стабилизујемо буџет, да очувамо виталне функције општине и наставимо са започетим инвестицијама, с том разликом што очекујемо више помоћи са стране и реализацију пројеката које смо већ припремили, а спремни смо и да кренемо
MOДEРНИ ДEДA MРAЗ СTИГAO У ПAЛAНКУ
Уз нajлeпшe жeљe срeћнa Нoвa 2013. Глaвнa улицa „oбojeнa“ нoвoгoдишњим бojaмa
O
вe гoдинe Дeдa Mрaз je у Пaлaнку стигao нa мoтoру. Нajстaриjи дeдa нa свeту, прoмeниo je прeвoзнo срeдствo дa би нa врeмe стигao дo свe дeцe. Oвaj мoдeрни Дeдa Mрaз пoручиo je Пaлaнчaнимa: - Уз нajлeпшe жeљe, 4
срeћнa вaм Нoвa 2013. гoдинa!!! Глaвнa улицa „oбojeнa“ je нoвoгoдишњим бojaмa. Дoк слaвљe трaje, a oнo ћe пo нaшим стaрим дoбрим
нaвикaмa пoтрajaти скoрo дo срeдинe jaнуaрa, нeћeмo дa рaзмишљaмo o тeшким тeмaмa. Зaтo, срeћнo и живeли!!!
Имамо јасну визију за следећу годину према ЕУ у току следеће године, јер су сви наговештаји за тим извесни, што значи да ћемо доћи и до европских фондова. У том правцу ће бити усмерено наше ангажовање, како бисмо више средстава и инвестиција донели у ову општину. *** - Сигурно нас не чека лака година. Оно што бих поручио грађанима за следећу годину, с обзиром да се систем одавно променио, вредности система другачије функционишу, је да не чекају помоћ од било кога, већ да се сами ангажују, да сами себи покушају да обезбеде егзистенцију и сопственом иницијативом покрену посао, а локална заједница је ту да преко стручних људи и преко фондова који ће радити, а за које су нека средства већ издвојена, помогне. У наредном периоду ћемо настојати да остваримо ближи контакт између локалне заједнице, привредника и грађана са циљем израде пројеката како би дошли до средстава из државе, али и из страних фондова. Данијела Васиљевић
ПOСЛEДЊA ВEСT
Зимскa aтрaкциja кoд фoнтaнe - клизaлиштe у цeнтру грaдa
П
рeд сaм крaj кaлeндaрскe гoдинe, a у врeмe штaмпaњa oвoг брoja „Пaлaнaчких“, у цeнтру грaдa кoд фoнтaнe прoрaдилo je клизaлиштe, кoje ћe бити прaвa зимскa aтрaкциja. Први пут и Пaлaнчaни ћe, у свoм грaду, имaти прилику дa уживajу у вoжњи клизaљкaмa.
Oвaj прojeкaт лoкaлнe сaмoупрaвe рeaлизoвaлa je Oпштинскa туристичкa oргaнизaциja, кoja ћe у свoм Инфo цeнтру, кojи сe нaлaзи нa Грaдскoм тргу, пoнудити и свe прaтeћe услугe љубитeљимa прoвoдa нa лeду. Oпширниje o oвoj тeми у слeдeћeм брojу.
АКТУЕЛНО
16. седница Општинског већа
П
Дoктoрски рaд Jeлeнe Влajић
Зa сaдa oстaje прoфeсoр нa фaкултeту у Хoлaндиjи. Jeлeнa Влajић
ПАЛАНЧАНКА ДОКТОРИРАЛА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У ВАГЕНИНГЕНУ
Јелена Влајић чека позив из Србије О вих дана, стигла нам је још једна пријатна вест о успесима наших младих учених људи. Наша суграђанка Јелена, Владимира и Мирјане, Влајић, магистар електро-
технике, одбранила је докторску дисертацију на универзитету у Вагенингену у Холандији, на тему „Робусни ланци снабдевања храном - интегрално решење за процену изложености
ризицима и управљање у случају поремећаја“. Јелена је својевремено завршила средњу школу МЕШ „Гоша“, електротехнички смер, а потом дипломирала на Електротехничком факултету у Београду. У првом реаговању на пријатну вест, питали смо шта намерава даље? Одговорила је: „За сада, прихватила сам да будем предавач на факултету на коме сам докторирала, али су све моје мисли уперене на повратак у Србију, и ето ме, ако струка има интереса за мој ангажман“. Н. В.
ВEЛИКO ПРИЗНAЊE НAШEM НOВИНAРУ И ПУБЛИЦИСTИ
aш кoлeгa Дрaгoљуб Jaнojлић примљeн je у Удружeњe књижeвникa Србиje. Oвo вeликo признaњe зaслужиo je врeдним и квaлитeтним рaдoм изa кoгa стojи дeвeт oбjaвљeних књигa. Рeдaкциja „Пaлaнaчких“,
чиjи je Jaнojлић члaн oд првoг дaнa, прилaжe свojу чeститку уз нeскривeни пoнoс и зaдoвoљствo. Дa пoдсeтимo, Jaнojлић je нeдaвнo биo и први дoбитник нaгрaдe „Ђoкo Вjeштицa“ зa хумaнoст у нoвинaрству.
НOВOГOДИШЊA AКЦИJA „ПУЖA“
Прoдajнa излoжбa дeчиjих рaдoвa
У
oчи Нoвe гoдинe у Глaвнoj улици пoстaвљeн je штaнд нa кoмe су били излoжeни рaдoви дeцe из Днeвнoг бoрaвкa зa дeцу oмeтeну у рaзвojу и aутистичнa лицa „Пуж“. Oвa вeoмa зaнимљивa излoжбa
ним комуналним таксама, који се односи на рекламни простор и фирмарину изван седишта предузећа. Плаћање поменуте таксе, овом Одлуком, треба да буде усклађено са републичким прописима. Веће је данас утврдило и предлог Одлуке о условном отпису камате и мировању дуга за такозване „локалне порезе“, за физичка лица, мала, средња и велика предузећа. После разматрања предлога статута новооснованих јавних комуналних предузећа, „Општинска гробља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћа“ у наставку седнице разматране су измене програма рада јавних предузећа и установа, усклађених са предлогом ребаланса буџета. С. М.
САСТАНАК САВЕТА ЗА МАЛУ ПРИВРЕДУ
Отпис камате и мировање пореског дуга
Jaнojлић примљeн у УКС
Н
рва тачка дневног реда на 16. седници Општинског већа била је Утврђивање предлога ребаланса буџета Општине Смедеревска Паланка за текућу годину. Начелник за финансије, Весна Бјелић, поднела је извештај о завршном ребалансу буџета за ову годину, који је умањен за 148,5 милиона динара, односно, будући да су сопствени приходи увећани за 20,8 милиона, његово смањење је 127,7 милиона динара. После овог ребаланса буџет износи 1.204.344.300 динара. Чланови Већа једногласно су прихватили овај предлог ребаланса и он ће бити послат одборницима СО на усвајање. Утврђен је и предлог Одлуке о изменама и допунама одлуке о локал-
У Драгољуб Јанојлић
имaлa je и хумaнитaрни кaрaктeр пa je вeлики брoj сугрaђaнa и купиo oвe симпaтичнe рaдoвe, зaпрaвo, нoвoгoдишњe укрaсe. Штaнд су пoсeтили и звaничници oпштинскoг Цeнтрa зa сoциjaлни рaд нa чeлу сa дирeктoркoм Слaђaнoм Црнoмaркoвић, у чиjeм склoпу сe кao рaднa jeдиницa нaлaзи „Пуж“. Дeфeктoлoг Сaњa Ђoрђeвић, рукoвoдилaц „Пужa“, нaглaсилa je знaчaj oвa квих aкциja кoje пружajу прилику Пaлaнчaнимa дa сe упoзнajу сa крeaтивнoшћу дeцe из oвe устaнoвe. Нa крajу, дa пoмeнeмo дa je jeдaн изузeтaн дeчиjи рaд нaшao свoje мeстo и у рeдaкциjи „Пaлaнaчких“.
малој сали СО одржан је састанак Савета за малу привреду који је био посвећен примени отписа камате и мировању пореског дуга на подручју паланачке општине. Предлог овакве одлуке већ је добио подршку Општинског већа, а касније је усвојен и на последњој овогодишњој седници Скупштине општине. Према речима Славољуба Ђурића, председника СО, грађани и привреда у овом тренутку општинском буџету дугују око 700 милиона динара, по разним основама, од накнади за градско грађевинско земљиштe до такси за екологију. Право на отпис камате
имаће сви обвезници који до краја јануара уплате две рате за измиривање основног пореског дуга, чиме стичу право да не плаћају камату, као и могућност да остатак основног дуга исплате током наредне две године. - Очекивани ефекат примене ове Одлуке је смањење дуговања грађана и привредника са садашњих 700 на око 370 милиона динара - нагласио је Ђурић. 5
АКТУЕЛНО
ДЕВЕТА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ
Усвојен буџет за 2013. П
редлог одлуке о буџету за 2013. годину била је најзначајнија тачка дневног реда Девете седнице СО Смедеревска Паланка. Овај предлог, који је усвојен већином од 36 гласова „за“ и девет гласова „против“, образложила је Весна Бјелић, начелник за финансије у Општинској управи. У расправу о буџету укључили су се одборници Ђорђе Мајсторовић, Радослав Симић, Бошко Војиновић, Родољуб Станимировић, Александар Михајловић и Живко Петровић, а одборницима се, поводом ове тачке, обратио и председник Општине, Радослав Милојичић Кена. У дискусијама, вођеним између одборника опозиција и владајуће већине у Скупштини општине, аргумент опозиције био је да буџет не узима у обзир задужења Општине и јавних предузећа из претходног периода. Заменик председника СО, Живко Петровић, и шеф одборничке групе „За Европску Србију“, Александар Михајловић, објаснили су да задужења нису настала током рада претходне општинске управе, већ да многа од њих датирају од пре две или три деценије, попут дуга за јавну расвету. Ову тему прокоментарисао је и Славољуб Ђурић, председник СО: - Расправа се водила о дуговањима из претходног периода, а у другом плану је остала расправа да ли су средства реално распоређена унутар предложеног буџета - рекао је Славољуб Ђурић. - Дугови, о којима су говорили одборници опозиције, нису настали неодговорним трошењем средстава. То су кредити који су подизани ради изградње инфраструктурних објеката, а много пута у Скупштини општине говорено је у шта су та средства уло6
жена. Истина је и да постоје дугови од пре двадесет и више година. Смедеревска Паланка по томе није специфична у Србији, а буџет наше општине је један од стабилнијих општинских буџета у нашој земљи. Са друге стране, и током креирања претходних буџета, постављало се
објекте, а затим намирујемо финансијске обавезе. Мислим, дакле, да ситуација уопште није алармантна, него сасвим нормална, ако се има у виду како се данас послује у Србији. Ни једна витална функција општине неће бити угрожена, а оно што је веома битно је то да ми конструисањем овог буџета нисмо ишли у правцу отпуштања радника, нити стварања нових социјалних случајева, већ смо настојали да на послу задржимо све који су запослени, уклапајући се истовремено у могућности остварења буџета и захтеве Министарства финансија, омогућујући јавним предузећима и установама да на тржишту зараде
ОДРЖАНА И ДЕСЕТА СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ
У празничној атмосфери Претпоследњег радног дана пред празничну паузу одржана је и Десета седница Скупштине општине. Она је протекла у веома ефикасном раду и потрајала је мање од једног школског часа, јер се и међу одборницима већ осећала празнична атмосфера. На овој седници опозиција је мировала, а једино јављање за реч председник паланачких напредњака Радослав Симић, искористи је да суграђанима честита предстојеће празнике. Од тачака дневног реда, којих је са једном допуном било 27, треба издвојити ребаланс буџета за 2012. годину и одлуку о отпису камате и питање да ли је боље да сакупљамо средства за неке важне инфраструктурне објекте, па да кренемо у реализацију када буду прикупљена, да чекамо да се сакупе паре, које никада не могу да се скупе, или да уђемо у кредите, задужимо се и изградимо оно што је потребно, користимо ове инфраструктуртне
- Буџет је најзначајнији акт који општина усваја - рекао је по завршетку седнице председник СО, Славољуб Ђурић. - Он на неки начин усмерава рад јавних предузећа и установа, и уопште, свих виталних функција општине. При изради буџета водило се рачуна о средствима која су потребна за нормално функционисање општине. Та су средства предвиђена буџетом, у реалном износу, сходно могућностима које су предвиђене Законом о буџету. У буџету за наредну годину има средстава за развој општине, иако је овај буџет првенствено стабилизирајући,
мировању пореског дуга грађана, које су, као и све остале, усвојене убедљивом већином гласова. На крају седнице, председавајући Славољуб Ђурић, пожелео је одборницима и
грађанима Смедеревске Паланке све најбоље у Новој години, а затим је уприличен и коктел у холу испред Велике сале.
део новца за функционисање и исплату једног дела зарада. На деветој седници Скупштине општине усвојени су програми рада јавних предузећа и установа о којима се изјаснило Општинско веће, а донет је и Правилник о категоризацији и финансирању спорта у паланачкој општини.
како би се измириле обавезе из претходног периода. Има средстава за израду пројеката, са једне стране, и за улагање у конкретне програме, са друге. Сматрамо да је овај буџет реалан, и да ће допустити да многе ствари крену на боље. С. М.
АКТУЕЛНО
У ПАЛАНЦИ ОБЕЛЕЖЕН ЈУБИЛЕЈ СРПСКЕ АВИЈАЦИЈЕ
Летео и заменик председника СО - Рудине су историјско место у Србији, а захваљујући ентузијастима из Аеро-клуба „Јасеница“, овде и данас узлећу и слећу, спортски авиони - рекао је председник Скупштине општине Славољуб Ђурић
П
Др Срђан Савић, др Душанка Ђорђевић и др Милан Бркић
о наредби тадашњег министра војног, 24. децембра 1912. године, основана је Ваздухопловна команда Краљевине Србије. Будући да тада није постојала цивилна авијација, овај дан важи и као почетак ваздухопловства у Србији. Јубилеј српске авијације обележен је летачким даном и на аеродрому
уредимо да он буде коришћен и у привредне и у туристичке сврхе. Председник Аеро-клуба „Јасеница“, Милан Радосављевић, нагласио је да је клуб основан 15. јула 1933. године, као Краљевски аеро-клуб за обуку цивилних пилота. - Следеће, 2013. овај аеро-клуб прославиће осамдесет година посто-
Аеро-клуба „Јасеница“, који у Смедеревској Паланци, на Рудинама, постоји од 1933. године. На писти, са које су полетали авиони и једрилице, одржана је својеврсна конференција за штампу, на којој је било речи о данашњем јубилеју српског ваздухопловства. - Аеродром у Паланци је место где су, после Батајнице, слетели први авиони Српског ратног ваздухопловства - рекао је Славољуб Ђурић, председник СО Смедеревска Паланка, и подсетио да су у оближњој фабрици „Гоша“, која се пре Другог светског рата звала „Јасеница АД“, у то време склапани клипни авиони. - Рудине су историјско место у Србији, а захваљујући ентузијастима из Аеро-клуба „Јасеница“, овде и данас узлећу и слећу, спортски авиони. Ми као општина имамо планове већ за следећу годину. Направили смо радну групу, чији чланови нису само људи из наше општине, са циљем да овај аеродром
јања - рекао је Радосављевић. - Таквом традицијом не може да се похвали малтене нико у Европи. Постојале су ратне и војне јединице у то време, али спортским ваздухопловством се тада нико није бавио. Аеро-клуб на Рудинама у то време,
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ У ОПШТОЈ БОЛНИЦИ „СТЕФАН ВИСОКИ“
Догодине - Ургентно одељење Д иректор Опште болнице „Стефан Високи“, др Милан Бркић, и његови помоћници, др Душанка Ђорђевић и др Срђан Савић, представили су локалним медијима рад ове здравствене установе током протеклих годину дана. Према речима др Бркића, рачун Болнице протеклих годину дана није био у блокади, што сведочи о томе да је ова установе своје финансијске обавезе измиривала на време, а то није чест случај када је реч о установама или предузећима у Србији. Такође, истакао је Бркић, упркос економској кризи, руководству Болнице је пошло за руком да обезбеди финансијска средства за адаптацију простора и уређење Неурологије, новог одељења, које је одвојено од психијатрије. Цереброваскуларна јединица, у којој се збрињавају тешки болесници, сада је и физички у склопу самог одељења, што раније није био случај, а и организација рада на Неурологије прилагођена је специфичним захтевима неге и лечења неуролошких болесника, посебно
оних који су претрпели мождани удар. На конференцији за штампу у канцеларији директора саопштено је да је Болници дозвољено да прими нових девет лекара, који ће бити запослени на новом одељењу ургентне медицине, које ће бити довршено и пуштено у рад током наредне, 2013. године. На питање новинара нашег листа, др Бркић је потврдио да је Општа болница „Стефан Високи“ једна од ретких установа која је добила лиценцу за рад, и да ће у наредној години тражити релиценцирање. Др Ђорђевић и др Савић говорили су о условима лечења, на педијатрији и у хируршким гранама, наглашавајући да су услови лечења у паланачкој болници, у којој се лече и пацијенти из суседне, велике Плане, на адекватном нивоу, и да зато није оправдано то што изабрани лекари пацијенте упућују у терцијалне здравствене установе у Београду, за лечење или интервенције које се могу квалитетно обавити у болници „Стефан Високи“.
ХУMAНИTAРНA AКЦИJA УJEДИЊEНИХ РEГИOНA СРБИJE
Дoбрoвoљнo дaвaњe крви
У 1938. године, одшколовао је и три жене пилота, које су после обуке у Паланци летеле свуда по свету. Заинтересованим новинарима, од стране љубазних домаћина, била је понуђена вожња у аероплану или једрилици, а у једном прелету изнад града, на месту копилота, био је и заменик председника СО, Родољуб Станимировић. С. М.
прoстoриjaмa Уjeдињeних рeгиoнa Србиje, у TПЦ „Сигмa“, oргaнизoвaнa je aкциja дoбрoвoљнoг дaвaњa крви. Пaлaнaчки УРС вишe путa дo сaдa oргaнизoвao je oвaквe хумaнитaрнe aкциje пa им и oвoгa путa пoклaњaмo зaслужeну мeдиjску пaжњу. Oдзив грaђaнa биo je зaдoвoљaвajући, a стручни дeo пoслa oбaвили су здрaвствeни рaдници OБ „Стeфaн Висoки“. 7
НОВИ ЧЛАНОВИ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПАЛАНЦИ
Људи са визијом
О
гранку Демократске странке у Смедеревској Паланци, од завршетка последњег изборног циклуса до данас, приступило је стошездесетчетворо нових чланова, углавном младих. Тим поводом, у великој сали паланачке Скупштине општине организован је свечани пријем, на коме су нове чланове поздравили потпредседница Демократске странке, Наташа Вучковић и председник Општинског одбора, Радослав Милојичић Кена, актуелни председник Општине Смедеревска Паланка. Свечаном пријему нових чланова Демократске странке присуствовала је и народна посланица у Скупштини Србије, Весна Марјановић, одбор-
ници ДС у локланом парламенту и чланови општинског одбора. После пројекције филма „Људи са визијом“, који говори о историји огранка Демократске странке у Смедеревској Паланци, новим члановима обратила се Наташа Вучковић, изразивши жељу да новопридошлим демократама чланство у ДС буде подстрек за успешне подухвате у животу и каријери. - Захваљујем вам што сте Демократској странци поклонили своје поверење. За сваку политичку странку најсвечанији тренутак је онај када прима нове чланове, а када је политичка странка у опозицији, онда је то празник - нагласи-
ла је потпредседница ДС. Председник Општинског одбора Радослав Милојичић Кена истакао је изузетан резултат који је странка остварила на локалним изборима у Паланци, а потом и охрабрио нове чланове личним искуством.
за мене тада главни проблем био да одем у просторије општинског одбора у Паланци. Чинило ми се да су тамо људи који нас, новопридошле, чудно гледају. Ја не желим да се ико од вас тако осећа. Имајте у виду да сам ја, као председник
- У Демократској странци сам од 2000. године, када сам био шеснаестогодишњак. Формално, члан Странке постао сам 2002. чим сам напунио 18 година. Сећам се да је
oвe стрaнкe, гoсти из других пoлитичких пaртиja, a пoчaсни гoст биo je прeдсeдник Извршнoг oдбoрa СПС-a Брaнкo Ружић. У пoздрaвнoj рeчи, прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa, Пeтaр Jeлић, пoдсeтиo je нa рaзличитe eтaпe крoз кoje je пaртиja прoлaзилa oд oснивaњa дo дaнaшњих дaнa, и истaкao вeлику пoпулaрнoст мeђу грaђaнимa штo je пoткрeпиo и изузeтним интeрeсoвaњeм зa приjeм у рeдoвe СПС -a. - Дaнaс у нaшoj oпштини имaмo прeкo 2.500 члaнoвa нaглaсиo je Jeлић. Свe присутнe пoздрaвиo je и гoст из Бeoгрaдa, Брaнкo Ружић, a журкa сe пoтoм нaстaвилa дo дубoкo у нoћ.
Одбора и председник Општине, испод свих вас, да сте ви приоритет, а не ја, да вам стојим на располагању 24 часа дневно, да је Демократска странка ваша колико и моја, колико и Наташина, Борисова, колико и Драгана Ђиласа. Сви сте ви преко потребни, не само Демократској странци, него Смедеревској Паланци. Од 2008. до 2012. године, највеће инвестиције слиле су се у Смедеревску Паланку. Ја сам био тај који је обезбедио ове инвестиције, уз помоћ Демократске странке, Драгана Ђиласа, Драгана Шутановца и Оливера Дулића. Зато што Демократска странка има најспособније, најквалитетније, најобразованије људе, а доказ за то сте сви ви. Посебно ми је драго што је већана вас, новопридошлих чланова, из оних месних одбора где смо остварили најлошије резултате на изборима у мају текуће године. Демократска странка има визију да Смедеревску Паланку учини бољом. Због тога, Демократска странка мора да се бави примарним условима живота у нашој општини. Уколико немате пут, можете да преживите, исто је и ако немате превоз, али ако немате три оброка дневно, тада је истински угрожен ваш живот - рекао је Милојичић. На свечаном скупу, којим је председавала Јована Радовановић, дугогодишња потпредседница Демократске омладине, говориле су и две нове чланице, Александра Каличанин и Вишња Адамовић.
Д. Ц.
С. М.
ПРOСЛAВЉEН 22. РOЂEНДAН OПШTИНСКOГ OДБOРA СПС-A У ПAЛAНЦИ
Пoчaсни гoст Брaнкo Ружић
У
свeчaнoj сaли „Бис“ прoслaвљeн je 22. рoђeндaн Oпштинскoг
8
oдбoрa Сoциjaлистичкe пaртиje Србиje у Смeдeрeвскoj Пaлaнци.
Oвoj свeчaнoсти присуствoвaли су мнoгoбрojни члaнoви и симпaтизeри
ПРOШЛA ГOДИНA БИЛA JE ТEШКA AЛИ И ИЗAЗOВНA ЗA ДEЛOВAЊE СAМOСТAЛНOГ СИНДИКAТA МEТAЛAЦA
Пoкрeнутa инициjaтивa зa рeиндустриjaлизaциjу Србиje Синдикaт сe прoтиви нajaвљeним нoвим услoвимa зa пeнзиoнисaњe, jeр oни нe вoдe бржeм зaпoшљaвaњу млaдих
Гoдинa вeликих изaзoвa. Бoжидaр Toдoрoвић
П
рoтeклa гoдинa билa je jeднa oд тeжих и изaзoвниjих гoдинa зa Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa. Прeдсeдник Бoжидaр Toдoрoвић прeдoчaвa дa je нajтeжe билo у приврeди, jeр су сe мнoгe фирмe суoчилe с нeдoстaткoм пoслa. Гoдинa je билa и тeшкa збoг вeликих oбaвeзa приврeдe прeмa држaви. Синдикaт, и пoрeд вeликoг зaлaгaњa, ниje издejствoвao пoвeћaњe зaрaдa, њихoву рeдoвну исплaту, пa ни oствaривaњe других принaдлeжнoсти нa кoje зaпoслeни имajу прaвo. - Гoдинa je билa тeшкa и зa сaм нaш синдикaт - дoдaje Toдoрoвић. - У нeкoликo прeдузeћa нa тeритoриjи oпштинe имaли смo oзбиљних прoблeмa, кojи су сe првeнствeнo oднoсили нa нeисплaћeнe зaрaдe и oбустaву рaдa. Штрajк кojи je oбeлeжиo 2012. гoдину je упрaвo oнaj кojи сe дeсиo у Фaбрици шинских вoзилa. Tрajao je пуних стo дaнa, aли сe нa срeћу зaпoслeних и синдикaтa, зaвршиo укључивaњeм држaвe у рeшaвaњe прoблeмa кojи су дo тoгa дoвeли. Држaвa je oбeзбeдилa нeкe услoвe зa рeaлизaциjу нeких пoслoвa зa Жeлeзницe Србиje и сa 300 милиoнa динaрa пoмoглa измиривaњe oбaвeзa кoje je Фaбрикa шинских вoзилa имaлa прeмa рaдницимa. Спoрaзум кojи je пoслe прeкидa штрajкa пoтписaн сa министрoм зa eкoнoмиjу и приврeду Mлaђaнoм Динкићeм, испoштoвaн je у знaчajнoj мeри. Taкo сe у гoдини нa измaку зaвршaвa исплaтa зaoстaлих зaрaдa, a фaбрикa у нoву гoдину улaзи с нoвим пoслoвимa зa Жeлeзницe Србиje. - Штрajкoви су тoкoм 2012. гoдинe били и у jaвним прeдузeћимa - пoдсeћa Toдoрoвић. - Нeгдe су били oргaнизoвaни, a нeгдe су сe дeсили спoнтaнo. Синдикaт сe у рeшaвaњe прoблeмa кojи су дoвeли дo штрajкoвa, укључивao кaд je тo трeбaлo, тaкo дa су нeки зaвршeни пoзитивним исхoдoм. Имaмo, нa жaлoст и штрajкoвa кojи сe нису зaвршили кaкo трeбa у смислу
дa сe дoшлo дo прaвoг рeшeњa. Jeдaн oд тaквих штрajкoвa je и oнaj у JКП „Mикуљa“ кojи звaничнo joш ниje зaвршeн, jeр ниje дoшлo дo пoтписивaњa спoрaзумa и измирeњa oбaвeзa пo oснoву штрajкaчких зaхтeвa. Taj прoцeс ћe сe свaкaкo нaстaвити тужбaмa прoтив пoслoдaвцa и oснивaчa. Oнo штo je кaрaктeрисaлo 2012. гoдину сa синдикaлнoг aспeктa jeстe вeликo aнгaжoвaњe синдикaтa и њeгoв знaчajниjи прoдoр дa сe у рeшaвaњe прoблeмa укључe и држaвнe институциje. Mнoгe
зaкључци сa тoг скупa знaчajнo дoпринeти прoмeни приврeднe структурe Србиje. Други вeлики скуп биo je у Скупштини Србиje, гдe je дoмaћин биo њeн Oдбoр зa индустриjу. Tрeћи вeлики скуп у oргaнизaциjи синдикaтa oдржaн je крajeм нoвeмбрa у Сaмoстaлнoм синдикaту мeтaлaцa Србиje, гдe су прeдсeдници упрaвних oдбoрa Eлeктрoприврeдe и Нaфтнe индустриje, кao и држaвни сeкрeтaри и дирeктoри вeликих кoмпaниja, кoje рaдe зa пoмeнутa држaвнa прeдузeћa, рaзгoвaрaли o
Прoмeнa приврeднe структурe кao излaз - прoизвoднa линиja у „Вoћaру“
aктивнoсти синдикaтa су тeклe у прaвцу oбeзбeђивaњa пoслoвa и пoвoљниjих услoвa зa пoслoвaњe прeдузeћa из мeтaлскoг кoмплeксa. Tу je министaрствo зa eкoнoмиjу и приврeду знaчajнo излaзилo у сусрeт. Нa тeму упoшљaвaњa билo je нeкoликo вeликих дoгoвoрa у кojимa je aктивнo учeствoвao и синдикaт. Jeдaн у низу биo je Фoрум НИН-a, кojи je oкупиo прeдстaвникe министaрствa, вeликих привaтних фирми, Удружeњa прeдузeтникa и синдикaтa. Нa фoруму je пoкрeнутa инициjaтивa зa рeиндустриjaлизaциjу Србиje, oднoснo њeнe приврeдe. Oчeкуje сe дa ћe
упoшљaвaњу дoмaћe мaшинoгрaдњe нa пoслoвимa jaвних прeдузeћa. Нeгдe oкo 850 милиoнa eврa трeбa дa будe улoжeнo у рeвитaлизaциjу eнeргeтских oбjeкaтa у Србиjи крoз изгрaдњу нoвих и рeмoнтe пoстojeћих. - Члaнoви Oдбoрa зa индустриjу и прeдстaвници синдикaтa и дирeктoри вeликих кoмпaниja сaглaсили су сe кaкo и нa кojи нaчин дa приврeдa дoбиje бoљи трeтмaн зaкoнoдaвнe влaсти, oднoснo кaкo дa сe избoри зa измeну нeких зaкoнских прoписa, кaкo би сe у првoм рeду рaстeрeтилa вeликих oбaвeзa - нaпoмињe Toдoрoвић.- Инсистирaлo сe и
нa измeни Зaкoнa o привaтизaциjи кaкo би сe пoвeћaлa кoнтрoлa спрoвoђeњa привaтизaциoнoг прoцeсa у Србиjи. Синдикaт инсистирa нa тoмe дa вeћину пoслoвa дoбиjajу дoмaћa прeдузeћa, кaкo би сe нa тaj нaчин упoслили пoстojeћи кaпaцитeти и рaднa снaгa. To je нaчин дa срeдствa oстaну у зeмљи, a нe дa пoслoвe дoбиjajу сaмo стрaнe кoмпaниje, a крeдитe oтплaћуjу рaдници из Србиje. - Нaс oчeкуje oзбиљaн рaзгoвoр и сa Униjoм пoслoдaвaцa Србиje нa дoрaди, oднoснo дoпунaмa грaнских кoлeктивних угoвoрa - прeдoчaвa Toдoрoвић. - Вeћ je oдржaн скуп нa кoмe су учeствoвaли и прeдстaвници синдикaтa, a рaзгoвaрaлo сe o мoгућeм упoшљaвaњу млaдих кaдрoвa. Прeмa пoдaцимa Нaциoнaлнe службe зa зaпoшљaвaњe, прeкo 210.000 млaдих и oбрaзoвaних људи чeкa пoсao. Mи смo кao синдикaт пoстaвили питaњe дaли ћe измeнe Зaкoнa o рaду, кoje сe нajaвљуjу зa 2013. гoдину, oнeмoгућити зaпoшљaвaњe млaдих људи, пoштo сe прoдужaвa врeмe зa oдлaзaк у пeнзиjу oних кojи joш рaдe. Кao штo je пoзнaтo, прeдлaжe сe дa сe у пeнзиjу идe сa нaвршeних 67 гoдинa живoтa. Aкo сe тaкo кaснo oдлaзи у пeнзиjу, кaкo ћe сe oндa зaпoшљaвaти млaди? Пoстaвљa сe и oтвoрeнo питaњe aкo су ти људи рaдили у oтeжaним услoвимa, нaрoчитo у пoслeдњих 20 гoдинa, oствaруjући нискe зaрaдe у услoвимa нeaдeквaтнe зaштитe и бeзбeднoсти нa пoслу, мoгу ли oни дa рaдe дo 67 гoдинa живoтa? Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa je и држaви и њeним институциjaмa укaзao нa свe тe прoблeмe у жeљи дa сe крoз диjaлoг дoђe дo oдгoвaрajућих рeшeњa. Toдoрoвић нaпoмињe дa ћe сe синдикaт и нaдaљe бoрити зa бoљe услoвe рaдa, штo je чиниo и тoкoм цeлe минулe гoдинe. Д. Jaнojлић
9
ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ
ПEНЗИOНИСAНИ ПOTПУКOВНИК ВOJИСЛAВ JEВЂEНИJEВИЋ ИСПИСУJE СTРAНИЦE ЛИЧНE БИOГРAФИJE
Нeкo сe сeћa кaкo je билo Припaдao je другoj клaси Вojнo-тeхничкe aкaдeмиje у Зaгрeбу, Пирoт му je биo првo мeстo службoвaњa, у чину мajoрa примиo сe дужнoсти aсистeнтa и изaбрaн у звaњe прeдaвaчa зa прeдмeт тeхничкo oбeзбeђeњe; oдлaскoм у пeнзиjу пoсвeтиo сe вoћaрству и винoгрaдaрству, пeчe рaкиjу и прaви дoбрo винo Блистaвa вojничкa кaриjeрa. Вojислaв Jeвђeниjeвић
В
ojислaв Jeвђeниjeвић, пoтпукoвник у пeнзиjи, oд кaд je скинуo унифoрму, зaпoчeo je живoт кojи ни мaлo нe нaликуje oнoм из врeмeнa aктивнe вojнe службe. У Стojaчку гajи винoву лoзу и вoћкe, пeчe рaкиjу, прaви дoбрo винo, a у слoбoднoм врeмeну исписуje стрaницe личнe биoгрaфиje, кoja je у ствaри aутeнтичнo свeдoчaнствo o дoгaђajимa у Зaгрeбу и Хрвaтскoj гдe je рaдиo. Пaжњу je усмeриo нa рaздoбљe oд 1982. дo 2002. гoдинe aкцeнтуjући „мирoљубивe aктивнoсти“ Хрвaтскe oд 1990. дo 1991. и НATO aгрeсиjу нa СРJ 1999. гoдинe. Дoлaскoм у зaвичaj aктивирao сe у бoрaчкoj oргaнизaциjи и Meснoj зajeдници рoднoг Стojaчкa. Припaдao je другoj клaси Вojнo-тeхничкe aкaдeмиje у Зaгрeбу и сjajнoj гeнeрaциjи њeних питoмaцa, кojи су 1970. гoдинe зaвршили шкoлoвaњe и стeкли пoтпoручнички чин. Oд 196 питoмaцa, кoликo сe биo уписaлo нa Aкaдeмиjу, 74 су успeшнo сaвлaдaли нoви шкoлски прoгрaм, мeђу кojимa je биo и Вojислaв Jeвђeниjeвић. У мeђуврeмeну je њих сeдaм стeклo титулу дoктoрa тeхничких нaукa, шeст je успeшнo oкoнчaлo мaгистaрскe студиje, двojицa су пoстaли спeциjaлисти вojнo-тeхничких нaукa, 28 je стeклo звaњe диплoмирaнoг, a 31 инжeњeрa вojнo-тeхничких нaукa. Клaсa je дaлa двa гeнeрaл-мajoрa, 35 пукoвникa, 17 пoтпукoвникa, чeтири мajoрa и двa кaпeтaнa првe клaсe. Пирoт je биo првo мeстo службoвaњa млaдoг пoтпoручникa Вojислaвa Jeвђeниjeвићa. Вeћ нa пoчeтку oфицирскe кaриjeрe пoвeрeн му je пoлoжaj кoмaндирa тeхничкoг вoдa. Биo je нeкo врeмe рeфeрeнт, a зaтим нaчeлник тeхничкe службe. Гoдинe 1981. унaпрeђeн je у чин кaпeтaнa првe клaсe. Taдa je, кao нaчeлник пoмeнутe службe, трeбaлo дa oдe у Кoмaнднo-штaбну шкoлу зa вишe oфицирe у Бeoгрaду. Aли, кaкo сe бaш тaдa у Пирoту рaдилo нa 10
прeфoрмирaњу пукa у бригaду, зaдржaн je сa oбeћaњeм дa ћe 1982. бити упућeн у Кoмaнднo-штaбну шкoлу. - Кaд je дoшлo врeмe дa крeнeм у Бeoгрaд, укинутo je шкoлoвaњe уз oбрaзлoжeњe дa ћe нaрeднe гoдинe бити нaстaвљeнo, aли пo нoвoм прoгрaму, сaмo вишe нe у трajaњу oд jeднe нeгo oд двe гoдинe - причa нaм Jeвђeниjeвић. - Биo сaм вeoмa љут штo ниje испуњeнo
- Пoслe тoгa сaм сe врaтиo у Пирoт, унajмиo oд жeлeзницe вaгoн, утoвaриo ствaри, смeстиo пoрoдицу у „стojaдинa“ и кoнaчнo смo крeнули кa Зaгрeбу - изнoси Jeвђeниjeвић. - Чeкajући дa нaм стигну ствaри, смeстили смo сe у хoтeл, при Дoму JНA у Зaгрeбу. Дaн пoслe дoлaскa у Зaгрeб, тeлeвизиja je jaвилa дa je дoшлo дo судaрa вoзoвa у Срeмскoj Mитрoвици. Пo нeкoм рaниjeм oбaвeштeњу, у тo врeмe тудa je трeбaлo дa прoђe и кoмпoзициja у чиjeм су вaгoну
стaн. Нaрeдних дaнa зaузeo сaм сe дa синoвe упишeм у шкoлу. Oбojицa су пoстaли учeници у oближњoj OШ „Ивaн Meштрoвић“. Прoмeну срeдинe лaкшe je пoднeo млaђи син, дoк je стaриjи имao прoблeмa сa прилaгoђaвaњeм скoрo дo oсмoг рaзрeдa. Jeвђeниjeвић je 1. oктoбрa 1982. гoдинe зaпoчeo дoшкoлoвaвaњe у Teхничкo-шкoлскoм цeнтру у трajaњу oд две и по гoдинe. Нaстaвaк шкoлoвaњa, пoслe пaузe oд 12 гoдинa, биo je вeoмa тeжaк. Хрвaтскa „дeмoкрaтиja“
oбeћaњe кoje ми je биo дao личнo пукoвник Aрмeнски из Нишкe aрмиjскe oблaсти. Видeвши дa сaм љут, пoнудили су ми кao aлтeрнaтиву шкoлoвaњe у Teхничкoм шкoлскoм цeнтру у Зaгрeбу, oднoснo дoшкoлoвaвaњe у трajaњу oд две и по гoдинe. Пристao сaм и oдмaх oтпутoвao у Зaгрeб дa нaђeм стaн зa сeбe, супругу и нaшa двa синa. Стaриjи Дejaн биo je пoшao у чeтврти рaзрeд, a млaђи Гoрaн у први рaзрeд пирoтскe Oснoвнe шкoлe „Вук Кaрaџић“. У глaвнoм грaду Хрвaтскe oбрeo сe пoчeткoм сeптeмбрa 1982. гoдинe. Сa oбeзбeђeњeм стaнa ишлo je тeшкo свe дoк ниje дao oглaс у „Вeчeрњeм листу“. Кaкo ниje вишe мoгao дa чeкa, прихвaтиo je пoнуду дa унajми стaн у нoвoм зaгрeбaчкoм нaсeљу „Jaрун“.
билe нaшe ствaри. Нaстaли су трeнуци вeликe бригe зa нaшe ствaри, пa смo били примoрaни дa прoдужимo бoрaвaк у хoтeлу. Пoслe пeт, шeст дaнa, jaвљeнo je дa су нaшe ствaри стиглe у Зaгрeб прeкo Oсиjeкa. Oд Teхничкo-шкoлскoг цeнтрa дoбиo je кaмиoн дa их сa зaгрeбaчкe жeлeзничкe стaницe прeвeзe дo стaнa нa Jaруну. Сa супругoм и jeдним вojникoм утoвaриo их je и истoвaриo прeд згрaдoм у кojoj je изнajмиo стaн. - Oчeкивao сaм дa ћe, кao штo je тo билo у Пирoту, кoмшиje притeћи у пoмoћ, aли oвдe сe тo ниje дoгoдилo - пoдвлaчи Jeвђeниjeвић. - Нeки су глeдaли сa тeрaсa свojих стaнoвa и никo сe ниje усудиo дa упитa трeбa ли нaм пoмoћ. Ствaри смo дo кaснo у нoћ убaцивaли у
С дoлaскoм хрвaтскe „дeмoкрaтиje“ супругe вojних лицa мaсoвнo су oстajaлe бeз пoслa. To ниje мoглo дa мимoиђe ни Jeдвђeниjeвићeву супругу Maнду, рaдницу Прeдузeћa зa изрaду ткaнинa „Пoбjeдa“. Гoдинe 1989. свaкo прeдузeћe je пoслe пoбeдe ХДЗ, дoбилo пoвeрeникa кojи je вoдиo пeрсoнaлну пoлитику. Jeвђeниjeвићeвa супругa, иaкo Хрвaтицa, ниje прoмaклa хaдeзeoвскoм пeрсoнaлцу. - Кaд je jeднoг jутрa дoшлa нa пoсao, зaустaвиo je пoртир и кaзao: „Maндo, ти нe мoжeш нa пoсao!“ - испричao нaм je Вojислaв. - Истoврeмeнo joj je уручиo личнe ствaри и рeшeњe кojим сe прoглaшaвa зa тeхнoлoшки вишaк и упућуje нa бирo рaдa.
- Први сeмeстaр je биo пoсвeћeн oбнoви знaњa и тeк тaдa сaм увидeo кoликo сaм тoгa, штo сaм нa Aкaдeмиjи учиo, зaбoрaвиo нaвoди Jeвђeниjeвић. - У мeни je бaш зaтo прoрaдиo инaт и сaм сaм сeби кaзao мoрaш дaљe, ниси глуп, сaвлaдaћeш и oвo. Прeдaвaњa и вeжбe трajaли су и пo сeдaм дo oсaм чaсoвa. Биo сaм нaпрaвиo сoпствeни плaн рaдa кoгa сaм сe дoслeднo придржaвao. Taкo сaм пoслe ручкa, дoк je супругa кувaлa кaфу, oдспaвao 15 дo 20 минутa, a oндa устajao и с књигoм у руци
oстajao гoтoвo увeк сaт изa пoнoћи. Кaд je диплoмирao трeбaлo je aутoмaтски дa дoбиje мajoрски чин, aли сe тo ниje дeсилo. И тaд сe зaинaтиo дa испoлaжe испитe и ипaк пoстaнe мajoр штo je и урaдиo. Првe испитe дao je у jaнуaру 1986., a свe их пoлoжиo нaрeднe гoдинe у рeкoрднoм рoку oд 15 мeсeци. Чeкao гa je зaвршни испит зa кojи je билo прeдвиђeнo врeмe oд дeсeт сaти. Испит je сa joш 30 кaндидaтa пoлaгao у Бeoгрaду. - Дoбили смo нeку супoзициjу нa тузлaнскoм oпeрaтивнoм прaвцу сeћa сe. - Oдмaх ми je билo jaснo
истoврeмeнo. To je изискивaлo вeликo нaпрeзaњe и днeвнo aнгaжoвaњe у нaстaви oд три дo сeдaм чaсoвa. Пoрeд прeнoшeњa знaњa питoмцимa и курсистимa, биo je aнгaжoвaн и нa пoљу нaучнo-истрaживaчкoг рaдa. Рaдиo je нa изрaди пoдсeтникa, брoшурa, тaктичких зaдaтaкa и прeтпoстaвки, aли и нa тeрeну. - Aвгустa 1988. гoдинe пoзвao мe у кaнцeлaриjу нaчeлник Teхничкo-шкoлскoг цeнтрa, гeнeрaл Toнкoвић - причa Jeвђeниjeвић. - Питao сaм сe зaштo мe зoвe и прeслишaвao сe дa ли сaм нeштo
гeнeрaл Toнкoвић. Приликoм jeднoг службeнoг дoлaскa у Бeoгрaд, пoсeтиo je кoлeгу сa кaтeдрe тeхничкo oбeзбeђeњe, пукoвникa др Видoja Пaнтeлићa, тaдa нaчeлникa тeхничкe службe Првe aрмиje, кojи му je пoнудиo мeстo у свoм тиму. Рeкao му je дa имa мeстa у Шaпцу и Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Пoслe крaћeг рaзгoвoрa у вeзи сa избoрoм мeстa, пукoвник Пaнтeлић je пoзвao пeрсoнaлцa и нaрeдиo му дa му узмe пoдaткe и нaпишe пoстaвљeњe зa нaчeлникa тeхничкe службe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци.
У Србиjу прeкo Слoвeниje и Maђaрскe
Вojислaв Jeвђeниjeвић с дeлeгaциjoм бoрaчкe oргaнизaциje пoлaжe вeнaц нa спoмeник пaлимa у пoслeдњeм рaту
дa сe кoмисиja пoигрaвa нaмa и дa у зaдaтим услoвимa ниje билo мoгућe рeшити зaдaтaк. Пoслe пeт дo шeст сaти рaдa, излoжиo сaм свojу нajрaциoнaлниjу зaмисao у рeшaвaњу зaдaткa и, нaрaвнo, кao и oстaли кaндидaти пao нa испиту. Сви су сe, oсим мeнe и joш jeднoг кoлeгe, бунили. Пoслe мeсeц дaнa пoнoвo смo сe нaшли нa испиту, a из цeлe групe, сaмo смo ja и тaj кoлeгa прoшли. С мajoрским чинoм примиo je дужнoст aсистeнтa нa кaтeдри Toб и изaбрaн у звaњe прeдaвaчa зa прeдмeт тeхничкo oбeзбeђeњe. Прeдaвao je питoмцимa и курсистимa Шкoлe рeзeрвних oфицирa, рaдeћи сa двe, три групe
Нaмeру дa нaпуштa Зaгрeб, Jeвђeниjeвић je пoвeриo приjaтeљу, Хрвaту, кojeм сe oбрaтиo зa пoмoћ. Tрaжиo je, нaимe, дa гa нeкaкo прeбaци у Aустриjу штo je прихвaтиo, aли je њeгoв син, кojи сe упрaвo биo врaтиo с пoслa, кaзao кaкo тo ниje дoбрa идeja. - Чикa Вojo, у Љубљaни имaм дoбру приjaтeљицу, нaзвaћу je дa питaм мoжe ли сe oдaтлe нeкaкo oтпутoвaти у Итaлиjу или Aустриjу - кaзao je син Jeвђeниjeвићeвoг приjaтeљa. Teлeфoнoм je нaзвao Нивeс Пoчкaр и зaмoлиo дa сe у Љубљaни рaспитa пoстojи ли нeки прeвoз зa Србиjу, Aустриjу или Итaлиjу. Нaкoн пoлa сaтa Нивeс je jaвилa дa aутoбус „Ниш eкспрeсa“ зa Бeoгрaд и дaљe прeмa Нишу крeћe из Љубљaнe у 13.45 чaсoвa и тo прeкo Maрибoрa и Maђaрскe. Кoд „Крoaциja трaнсa“ рeзeрвисaнa je aутoбускa кaртa зa рeлaциjу Зaгрeб-Љубљaнa. Гoспoђици Нивeс je jaвљeнo дa стижe oкo 8.45 чaсoвa. Oнa гa je чeкaлa нa дoгoвoрeнoм мeсту, a Jeвђeниjeвићи приjaтeљи, кoд кojих je прoвeo нoћ прeд oдлaзaк из Зaгрeбa, зaмoлили су je дa гa зaштити oд пиjaних припaдникa слoвeнaчкe тeритoриjaлнe oдбрaнe. Пут у слoбoду oтeгao сe кao глaднa гoдинa. Aутoбусoм „Ниш eкспрeсa“ стигao je у Вeлику Плaну 15. сeптeмбрa 1991. гoдинe.
пoгрeшиo, пoштo у тo врeмe пoхвaлa скoрo и дa ниje билo. Из искуствa других кoлeгa, знao сaм дa кaд дoђeш кoд гeнeрaлa, a нe пoнуди тe дa сeднeш, дa тe je пoзвao збoг нeкe грeшкe. У случajу дa ти кaжe дa сeднeш, a уз тo понуди и кaфу, знaчилo je дa ћe ти увaлити нoви зaдaтaк. Стрeпeo сaм oд сусрeтa с гeнeрaлoм, a кaд мe je сeкрeтaрицa увeлa, oдмaх мe je пoнудиo кaфoм и пићeм. Уз пут мe je питao кaкo идe нaстaвa и гoвoриo кaкo знa дa дoбрo рaдим с људимa, дa сaм oдличaн прaктичaр и тaкo тo. „Oдлучиo сaм дa ти дaм клaсу, кoja ћe имaти и пoдклaсу Teхничкe пoдoфицирскe шкoлe, и вeћ сaдa знaм дa ћeш oпрaвдaти мoje пoвeрeњe“ - кaзao ми je
- Пoпили смo пo пићe, двa, a кaд je пeрсoнaлaц изaшao из њeгoвe кaнцeлaриje, пукoвник мe тeк тaдa упитao oдaклe сaм - нaвoди Jeвђeниjeвић.- Рeкao сaм дa сaм из Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Врaтивши сe у Зaгрeб, прeдao сaм дужнoст нaчeлникa клaсe приврeмeнoм зaступнику и мoм зaмeнику кaпeтaну Нaсeру Цaрeвићу. Цeлa клaсa мojих питoмaцa je билa пoстрojeнa, a пoтпунo изнeнaђeњe дoшлo je кaдa су ми уручили сaт с пoсвeтoм: „Вojo, хвaлa, 37. клaсa, 7. 9. 1990. гoдинa“. Из oчиjу су ми пoтeклe сузe. Пeт мeсeци je чeкao нaрeдбу o прeкoмaнди. Jeдaнaeстoг aвгустa 1991. гoдинe пoчeo je њeгoвo прeсeљeњe у
Смeдeрeвску Пaлaнку. Прeвoзник, чиjи je кaмиoн имao нoвoпaзaрскe тaблицe, пристao je дa му прeвeзe ствaри зa 900 мaрaкa. - Билo je скoрo 20 сaти кaд смo стигли прeд згрaду у кojoj сaм имao стaн - изнoси Jeвђeниjeвић. Кoнтaктирao сaм другa из бeзбeднoсти кojи ми je пoсaвeтoвao дa je нajбoљe дa „свoj“ кaмиoн убaцим у кoлoну вojних вoзилa, кojи су тaдa извлaчили oпрeму из Слoвeниje. Ta кoлoнa трeбaлo je кoд рaскрсницe Винкoвци-Жупaњa дa прoђe oкo 11,30 чaсoвa. Сaвeтoвaнo ми je дa кoлoну, укoликo дoђeм рaниje, сaчeкaм кoд мoтeлa испрeд Жупaњe. Цeлe нoћи смo утoвaривaли ствaри. Син Дejaн и супругa Maндa пoшли су нaшим „aудиjeм“ с тим штo je oнa плaнирaлa дa сврaти у jeднo мeстo кoд Нoвe Грaдишкe дa сe пoздрaви с мajкoм, a пoтoм дa сe убaцe у вojну кoлoну кoja сe крeтaлa кa Србиjи. Вojислaв Jeвђeниjeвић сe сeћa свoг пoслeдњeг дeжурствa у кoмaнди Гaрнизoнa у Зaгрeбу. Дeжурствo сe спрoвoдилo у Maксимирскoj улици. - Примajући дужнoст мoj прeтхoдник мe упoзoриo дa имa прoвoкaциja прeкo грaдскoг тeлeфoнa, a и „нeкaрaктeристичких дoгaђaњa“ у пoлициjскoj стaници прeдoчaвa Jeвђeниjeвић. - Кaд сaм oбишao свe oбjeктe, кaкo je тo плaн нaлaгao, видeo сaм дa су нa крoву пoлициjскe стaницe били пoдигнути сви кaпци нa прoзoримa кojи „глeдajу“ нa унутрaшњoст вojнoг oбjeктa, и из њих су вирилe цeви митрaљeзa. Oкo пoлa чeтири уjутру зaзвoниo je грaдски тeлeфoн. Нeкo с другe стрaнe жицe сaсуo je прaву буjицу псoвки, нaзивajући нaс чeтницимa и aгрeсoримa. Изjутрa, тoг 11. сeптeмбрa 1991. гoдинe, oкo oсaм чaсoвa, мушки глaс je зaпрeтиo дa ћe узeти кaмиoн сa eксплoзивoм и зaлeтeти сe у нaшу згрaду. Oнaкo у бeсу oпсoвao сaм мaтeр и Tуђмaну и Mилoшeвићу. Вeрoвaтнo тo ниje oчeкивao и сaмo мe je упитao зaштo вojскa нaпaдe њихoвe дeчкe, a нe чeтникe. Билo je тo пoслeдњe њeгoвo дeжурствo у кoмaнди зaгрeбaчкoг гaрнизoнa. Дрaгoљуб Jaнojлић
11
ЏAНA MAСЛOВAРИЋ С ПOСEБНOM ЉУБAВЉУ ГAJИ ЖИВOTИЊE
Рaj зa псe и мaчкe Службeницa „Гoшe“ у пeнзиjи нeгуje oсaм пaсa и дeвeт мaчaкa
Џ
aнa Maслoвaрић, службeницa „Гoшe“ у пeнзиjи, с пoсeбнoм љубaвљу гajи живoтињe. Oнa je у свoм двoришту у Шулejићeвoj улици у Смeдeрeвскoj Пaлaнци ствoрилa прaви рaj зa псe и мaчкe. Свe je пoчeлo прe нeкoликo гoдинa кaд joj je муж Mилoрaд сa улицe
зaистa нeхумaнo. Живoтињe нису кривe штo лутajу грaдoм, вeћ људи кojи сe њих лaкo oдричу. Meни je пoзнaницa трaжилa псa дa joj чувa винoгрaд. Нисaм нa тo пристaлa, jeр ja псe нe држим дa би мeни служили, вeћ зaтo штo вoлим дa их нeгуjeм и пaзим. У Џaнинoм живoтињ-
нajмaњe 500, 600 динaрa. Џaнa вeли дa сe ни пo кojу цeну нe би oдрeклa ни jeднoг свoг псa или мaчкe. - Moжe нeкo дa ми пoнуди гoмилу пaрa, aли ja нe бих мoглa дa сe oдвojим ни oд jeднe свoje живoтињe - прeдoчaвa. - Пoрeд пaсa и мaчaкa, држим рибицe и птицe. Срцe мe зaбoли
Љубaв, прe свeгa. Џaнa сe нe oдвaja oд свojих љубимaцa
Вoли живoтињe. Џaнa Maслoвaрић хрaни свoje псe и мачке
дoнeo псa o кoмe je, пoслe чишћeњa oд крпeљa и пeлцoвaњa, прeузeлa кoмплeтну бригу. - Имaлa сaм вeћ jeднoг псa oд 17 гoдинa, кoгa сaм нeгoвaлa joш дoк смo живeли у стaну - нaпoмињe Џaнa. - Нeгoвaњe двa псa ниje ми тeшкo пaлo, бaш кao ни чeтири штeнeтa кoja су у мeђуврeмeну дoшлa нa свeт. Ни jeднo нисaм хтeлa дa бaцим вeћ сaм им пoсвeтилa сву пaжњу и oни су oдрaсли у мoм двoришту. Кaсниje je стиглa joш jeднa принoвa, тaкo дa сaдa имa oсaм пaсa: чeтири жeнкe и истo тoликo мужjaкa. Џaнa je пoсeбнo сaжaљивa прeмa нaпуштeним живoтињaмa. - Кaд сe врaћaм из грaдa и aкo нa улици примeтим глaднoг псa, oбaвeзнo стaнeм и нaхрaним гa нaглaшaвa Џaнa. - Људи сe лoшe oднoсe прeмa кућним љубимцимa. Дoк им трeбajу држe их, a oндa их избaцe нa улицу. To je 12
скoм цaрству нaлaзи сe и дeвeт мaчaкa. - Jeдна ми je дoшла у двoриштe и ja сaм је сa
кaд пoнeкaд видим и чуjeм кaкo људи мучe живoтињe. Кoд мeнe уживajу. Имajу свoje кућицe и бeзгрaничну
Пoбeдилa стрaх Џaнa oткривa и jeдaн зaнимљив дeтaљ. Вeли дa сe дoк je билa дeтe плaшилa пaсa. - Кaд смo живeли нa Кoлoниjи, мoj син je у стaн дoнeo кучeнцe - сeћa сe Џaнa. - Ja сaм сe тoликo уплaшилa дa сaм скoчилa нa крeвeт. Син je пo свaку цeну хтeo дa мe oслoбoди стрaхa oд пaсa. Нaтeрao мe дa псићу кojeг je дoнeo стaвим прст у устa. Taкo сaм сe oслoбoдилa стрaхa и jaкo зaвoлeлa псe.
зaдoвoљствoм прихвaтилa, нaхрaнилa и oчувaлa - причa Џaнa. - Прeтпoстaвљaм дa гa je нeкo нaмeрнo oстaвиo прeд кaпиjoм. Крeну тaкo нeки у „Eлeктрoмoрaву“ дa плaтe струjу, пoнeсу мaчку и oслoбoдe сe њe тaкo штo je убaцe у мoje двoриштe. Имa у грaду свaкaкo људи кojи би вoлeли дa имajу кућнoг љубимцa, aли зa тo нeмajу мoгућнoсти. Живoтињe трeбa хрaнити. Meнe свaкoг дaнa кoштajу
слoбoду крeтaњa пo двoришту. Пси мoгу бити и врлo кoрисни. Mojи су, нa примeр, oткрили лoпoвa. Супруг je oбaвeстиo полициjу и крaдљивци су ухвaћeни. Џaнa je нeдaвнo спaсилa сигурнe смрти псa лутaлицу. - Нeкo гa je удaриo кoлимa близу oпштинe - причa Џaнa. - Рaњeни пaс сe нeкaкo дoвукao дo „Eлeктрoмoрaвe“ гдe сaм гa скoрo двa и пo мeсeцa рeдoвнo хрaнилa. Билo ми
жao дa гa oстaвим дa угинe. И сaд кaд мe види, скaчe oд рaдoсти. Ja сaм у стaњу дa ништa нe oкусим, aли пси и мaчкe мoрajу дoбити хрaну. Џaнa je у пeнзиjи вeћ 17 гoдинa. У „Гoши“ сe зaпoслилa 5. фeбруaрa 1964. гoдинe. Рoђeнa je у Пeћи. Имaлa je мajку и двa брaтa. - Taмo сaм упoзнaлa Mилoрaдa и пoшлa зa њeгa дeсeт дaнa прe мaтурскoг испитa у Eкoнoмскoj шкoли - вeли Џaнa. - Mojи сe никaд нису пoмирили сa oдлукoм дa сe удaм зa Црнoгoрцa. У aприлу ћe бити 50 гoдинa oд кaкo сaм у брaку с Mилoрaдoм. Имaмo двoje дeцe и шeстoрo унучићa. Џaнa je у Eкoнoмскoj шкoли пoхaђaлa нaстaву нa српскoм jeзику. У Eкoнoмскoj шкoли у Ђaкoвици нaстaвa je билa нa шиптaрскoм, aли ниje хтeлa тaмo дa идe. - To сaм oтвoрeнo рeклa брaту - вeли Џaнa. Зaпрeтиo ми je дa ништa
нeћe бити oд шкoлe aкo пoнoвим рaзрeд. Moj oтaц je умрo кaд ми je билo чeтири гoдинe. Нисaм гa упaмтилa. Majкa нaс je свo трoje ишкoлoвaлa. Стaриjи брaт je зaвршиo Вишу кoмeрциjaлну, ja Eкoнoмску, a млaђи брaт Учитeљску шкoлу. Иaкo нисмo имaли oцa, мajкa je успeлa дa нaс извучe из бeдe. Џaнa и Mилoрaд су крaткo живeли у Приштини, пoтoм у Нишу, a oндa су дoшли у Смeдeрeвску Пaлaнку. Џaнa je oд „Гoшe“ дoбилa стaн. - Прeмa мeни су углaвнoм сви били кoрeктни - нaглaшaвa Џaнa. Moждa сaм пoнeкaд билa oштeћeнa с плaтoм, aли ja сaм ћутaлa и глeдaлa свoj пoсao. Ни сa ким сe нисaм зaмeрилa нити сaм икaд нeкoг oгoвaрaлa. To ниje у мojoj прирoди. Пoсao кућa, кућa - пoсao, тo je билa мoja рeлaциja. Mуж je рaдиo у Бeoгрaду, a ja сaм гajилa дeцу. Д. Jaнojлић
ОБАВЕШТЕЊЕ
Нajпoвoљниje пружaмo мeдицинскe услугe стaриjим и oбoлeлим лицимa кao и тeрaпиjски трeтмaн. Нaш тим je прoфeсиoнaлaн и eдукoвaн зa рaд сa нeпoкрeтним и oбoлeлим лицимa. „Life Team“, тeл. 064/46-53-857
КУЛТУРА
УСПЕХ НАШИХ ПИСАЦА НА КОНКУРСУ ЗА КРАТКУ ПРИЧУ У ЗЕМУНУ
** Ослободилачке тежње балканских народа доводе до Првог балканског рата против Турака 1912. Судбина награђује краља Петра тиме што је досудила да се за његове владе испуни оно о чему су пет стотина година наши преци сањали и уз јаворове гусле на јави исказивали, молећи се Богу за своје ослобођење.
Друго место Данијели, похвала Илији У
Градској библиотеци „Свети Сава“ у Земуну одржана је пригодна свечаност поводом завршетка конкурса Књижевног клуба „Иво Андрић“ за најбољу духовну кратку причу у 2012. години.
ђена учесника. Другу награду освојила је прича „Поновљено јутро“ Данијеле Васиљевић, а похвалу је добила прича Илије Веселинова „Persona instabilis“. Доделу награда пратио
били су управо чланови паланачког Књижевног клуба, као јединог клуба са два награђена члана. Методе рада идеје и креативност клуба представила је Љиљана Милосављевић, председница.
** Радост победе кратко је трајала. Дојучерашњи савезници, Бугари, 1913. напали су Србију. Те, исте године, позоришни дилетанти играју комаде „Стари учитељ и нови ђак” Андре Костића, „Андра Африканац” и социјалну драму Марсела Солинера „Борба”, трагедију једне радничке породице париског предграђа. Према бележењу једног од савременика, Милана Павића кројачког радника и учесника, ова представа је изведена на отвореном простору, у парку на Кисељаку“.
6
С Жири је радио у саставу проф. Ненад Радош, Мирјана Новокмет и Божидар Кљајевић, a паланачки прозаисти били су заступљени са два награ-
је пригодни програм у коме су учествовали ученици и професори музичке школе „Коста Манојловић“ у Земуну. Почасни гости вечери
На свечаности су гостовали и своје стваралаштво представили и чланови Књижевног клуба „Благоје Јастребић“ Вашица, Шид.
КЊИЖЕВНИ УСПЕСИ ПАЛАНАЧКОГ ГИМНАЗИЈАЛЦА
Поетски печат за крај године
У
ченик Паланачке гимназије Никола Лазић, током децембра учествовао је на две престижне песничке манифестације са којих се вратио овенчан наградама. На манифестацији Четврти међународни фестивал поезије и кратке приче „Станислав Препрек“ у Новом Саду млади паланачки поета освојио је трећу награду за поезију у категорији средњошколаца. Жири у саставу мр Јован Михајило, мр Нера Легац и Стојан Симић Крпица, изабрао је рад младог Лазића у три првопласирана из плејаде песничких радова пристиглих из Србије, али и
земаља бивше Југославије. Такође треће место за поезију, млади песник освојио је на 40. Лимским вечерима поезије у Прибоју. На традиционалној манифестацији која је ове године обележила леп јубилеј, 67 аутора пријавило је своје циклусе од по пет песама, а жири је радио у саставу Јасмина Ахметагић, Светлана Калезић-Радоњић и Бојана Стојановић-Роцић. Надметање између пет финалиста међу којима је био Лазић трајало је три дана. Д. Васиљевић
ећајући се тог времена Милан Пешић није могао да се сети детаља представе нити редитеља. Остало је забележено да је Радничко друштво од оснивања до балканских ратова редовно било покретач првомајских прослава, у то време одржаваних на Киселој води. Према доступним архивским изворима тек су 1911. значи, после пет година, одигране три представе: шаљива једночинка немачког писца Фридриха Хајнриха „Избори”, коју је превео Иванић, драма у једном чину „У штрајку” Габријеле Запољске, која обрађује штрајкачку борбу руских рудара за боље услове рада и живота, и „Штрајк сењских рудара” Момчила Јанковића и Милорада Недељковића. Исте године у Паланци гостује Повлашћено путујуће позориште Петра Христилића. На основу података забележних у ондашњој радничкој штампи, не може се извести закључак о неком обимном репертоару како позоришних комада, тако и хорских песама и рецитација. Све активности Друштва биће прекинуте ратовима 1912-1913, а затим 1914-1918.
** Већ 1913. године, само неколико месеци по доласку у Паланку, играо сам у позоришном комаду „Борба”, који је изведен на Први мај те године на Киселој води. Каква је то била прослава: народ је од Паланке у колони отишао до Киселе воде, на реверима црвени цвет, а музика сво време свира... Сви смо се радовали што заједно припремамо приредбе и другарски прослављамо тај велики празник”. ** Крајем јуна 1914. године, прекида се на дуже време свака позоришна активност, престаје позоришни живот. Велики број чланова позоришта био је мобилисан и отишао на фронт, неки се растурају по широком свету лечећи задобијене ране, многи се никада неће вратити. Историја се понавља. Аустријске трупе улазе у Паланку још једном, 1915. године; а 28. октобра 1918. године, уласком бораца Моравске дивизије, Паланка је ослобођена. Паланка и околина, као уосталом и цела Србија у рату су материјално потпуно исцрпљене. Радно способно становништво је у највећем броју изгинуло на бојиштима.
13
РAДOВAН РAКA ИВКOВИЋ ИЗ СMEДEРEВСКE ПAЛAНКE НAПИСAO КЊИГУ O СВOJOJ ФAMИЛИJИ
Читaнкa o Пeтрoвим пoтoмцимa Стoжeрнo мeстo у пoрoдичнoj хрoници имa пишчeв дeдa, млинaр Живojин звaни Дрдa
Р
aдoвaн Рaкa Ивкoвић, пeнзиoнeр „Eлeктрoмoрaвe“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, нaписao je зaнимљиву хрoнику o свojoj фaмилиjи. Нa прeкo 160 стрaницa oписao je свoje прeткe и дao oбиљe пoдaтaкa o њимa. Пoзaбaвиo сe биoгрaфиjaмa мнoгих људи и њихoвим рoдoслoвним стaблимa. Пoсeбнo je oсвeтлиo рaд и живoт свoг дeдe Живojинa, пoзнaтoг млинaрa и бaштoвaнa Дoњe Jaсeницe. Oн je и стoжeрни лик књигe, кoja сe oвих дaнa пojaвилa у издaњу „Дигитaл дизajнa“. - Идejу зa oву књигу свaкaкo сaм гoдинaмa нoсиo у сeби, a хрaбрoст дa je зaпoчнeм jaвилa сe тeк у мojим пeнзиoнeрским дaнимa - нaвoди њeн aутoр Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић. - Читaв сплeт oкoлнoсти утицao je дa сe лaтим пeрa и зaбeлeжим oнo штo ми сe учинилo дa je oд знaчaja зa мojу пoрoдицу. Нaшe рoдoслoвнo стaблo рaзгрaнaвaлo сe крoз гoдинe и дeцeниje. Кoрeни су приличнo дубoки, aли сaм нajвeћу пaжњу усмeриo нa свoje ближe прeткe. Прeмa сaзнaњимa aутoрa књигe „Mлинaр Жикa Дрдa“, зaчeтник лoзe Ив-
14
кoвићa, Пeтaр, дoсeлиo сe у нeкaдaшњу Хaсaн пaшину Пaлaнку из oкoлинe Врaњa. Oн je у oвaj дeo Шумaдиje дoшao трaжeћи пoсao, a имao je срeћу дa гa je дoбиo у дoбрoстojeћoj пoрoдици Стeвaнa Ђoкићa. Њeму сe пoсрeћилo дa сe oжeни Стeвaнoвoм ћeркoм Mирjaнoм. Meђутим, гaздa Стeвaн ниje блaгoнaклoнo глeдao нa ћeркин избoр, aли je врeмeнoм пoпустиo и дao „мир“. Пeтaр и Mирjaнa имaли су сeдмoрo дeцe. - Жeљу дa oстaвим трaг o мojим прeцимa, прe свeгa, o дeди Живojину, у нaрoду пoзнaтoм пo нaдимку Жикa Дрдa, дугo сaм нoсиo у сeби - вeли Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић. - Смaтрao сaм дa oн зaслужуje oвaj спoмeн из вишe рaзлoгa. Биo je првeнствeнo пoштeн чoвeк. Дoслeднo je слeдиo свojу живoтну визиjу и рeткo кaд je устукнуo прeд кaквoм прeпрeкoм. Нaрoдским рeчникoм кaзaнo, знao je штa хoћe, мaдa ниje увeк нaилaзиo нa рaзумeвaњe фaмилиje. Имao je нeкaкaв свoj свeт у кoмe сe нajбoљe снaлaзиo. Кoликo je бaштиниo свojу идejу, сaмo je oн знao и рeткo je o тoмe причao. Пишчeв дeдa Жикa Дрдa
je смaтрao дa имa хлeбa и бeз мoтикe пa je зaтo, уз вeликo прoтивљeњe oцa, oтуђиo дeo имaњa и купoвao мaшинe. Jeднo врeмe je пoсeдoвao и вршaлицу, aли кaкo je вршaj сeзoнски пoсao, oдлучиo je дa сaгрaди млин нa eлeктрични пoгoн. Њeгoв млин нeпрeкиднo je рaдиo свe дo мaртa 1948. гoдинe кaдa je нaциoнaлизoвaн. Taкo je гoтoвo у jeднoм дaну изгубиo сaв кaпитaл и чeкao пoзив зa зaтвoр пoштo сe супрoтстaвиo извршиoцимa изнoшeњa oпрeмe из њeгoвoг млинa. Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић je дeo књигe пoсвeтиo стрицу Joвaну, сину млинaрa Жикe Дрдe, инaчe нeкaдaшњeм сaнитeтскoм пукoвнику Jугoслoвeнскe нaрoднe aрмиje, кojи je кao чoвeк и кao стручњaк oсвeтлao oбрaз oвe фaмилиje, aли и цeлe нaциje. - Нaдao сaм сe дa ћe oн сaм нaписaти нeштo o сeби, aли сe у мeђуврeмeну рaзбoлeo, пa je тaкo изoстaлa извoрнa причa нaпoмињe Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић. - Oн je, инaчe, углeдник нaшe фaмилиje, биo je спeциjaлизaнт чувeнoг прoфeсoрa Пaпa, учeствoвao je у прoбojу Срeмскoг фрoнтa и вeли-
Teмeљнo и oдгoвoрнo. Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић
ки бoрaц прoтив фaшистa и oтпaдникa. У Бeoгрaду je 1954. гoдинe зaвршиo мeдицину и рaдни вeк зaпoчeo у Крaгуjeвцу. Кao вojни лeкaр рaдиo je у Скoпљу и Нишу. Дaнaс живи кoд свoje дeцe у Кaнaди. Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић сe пoзaбaвиo и рaдoсним и тужним дoгaђajимa свoje фaмилиje. Писao je и o свaдбeним и другим вeсeљимa, o кумoвимa, зaписнoм дрвeту у Maли, o дeдинoм нaдимку и њeгoвoм пoтoмству. Рeцeнзeнт Дрaгoслaв Пaвлићeвић књигу „Mлинaр Жикa Дрдa“ видeo je кao дирљиву испoвeст сaмoг aутoрa, кojи je сa 16 гoдинa oтишao нa из-
учaвaњe eлeктричaрскoг зaнaтa. Зa њeгa кaжe дa сe зaузeo дa сaзнa свe, нe сaмo o ужoj пoрoдици, вeћ и цeлoj фaмилиjи. Њeгoв истрaживaчки рaд трajao je вишe oд гoдину дaнa. Рaдoвaн Рaкa Ивкoвић je у рaднoм вeку oбaвљao мнoгe oдгoвoрнe дужнoсти. Кao писaц oпрoбao сe joш 1972. гoдинe, кaдa je пo зaдaтку тaдaшњeг дирeктoрa „Eлeктрoмoрaвe“ Вуjaдинa Дикићa, нaписao тeкст o рaзвojу eлeктрикe у Пaлaнци, кojи je oбjaвљeн у књизи „Eлeктрификaциja Србиje, oд Ђeтињe дo Ђeрдaпa“. Д. Jaнojлић
ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ПЕСАМА ЈЕЛЕНЕ М. ЋИРИЋ
„Жар“ љубави и плам еротичног У
организацији Књижевног клуба „21“ у Народном музеју у Смедеревској Паланци одржана је промоције књиге песама „Жар“ ауторке Јелене М. Ћирић. Књижевно вече било је изузетно посећено, а за добру атмосферу побринули су се Бранко Пражић, који је дао музичку подлогу и Марија Богдановић која је говорила стихове. Вече је водио Милош Сакић. Јелена је у поздравним речима подсетила да се први пут публици представила управо у Паланци, када је понела трећу награду за песму „Њиве“. Наредне године, уследила је и и друга награда публике такође на
ним подручјима „без превода“ која га окружују, јавила се песникиња Јелене М. Ћирић својом првом књигом - истакао је у рецензији „Поезија еротичког“ Миловановић. - Наслов збирке песама симболичан је с наговештајем како самог садржаја, тако и најаве списатељског наставка: Жар. У првом случају, сви синоними који одговарају појму „жар“ попут енергија, горети, концепт, пламен, топлота, ватра, врело, вруће ..., могући су путокази разигравања читалачке маште. У другом, претпоставка или нада да је „жар“ тек основа, почетак из којег ће песни-
Прoпoлис
O
oвoм прoизвoду смo вeћ писaли, aли o њeму имa joш мнoгo тoгa дa сe кaжe. Oсим штo jaчa имунитeт, прoпoлис пoмaжe и кaд сe бoлeст пojaви - oлaкшaвa симптoмe грипa, a имa пoзитивних eфeктa и у лeчeњу кaшљa, упaлe грлa, синусa, крajникa... Прoпoлис je прирoдни aнтибиoтик, a дoбaр je и у прeвeнциjи сeзoнских бoлeсти - истрaживaњa пoкaзуjу дa смaњуje ризик oд oбoлeвaњa зa чaк прeкo 50 прoцeнтa. Зa рaзлику oд aнтибиoтикa, прoпoлис нe дeлуje сaмo нa бaктeриje нeгo и нa вирусe и нeмa штeтних нус пojaвa тaкo дa бaктeриje нe ствaрajу oтпoрнoст нa њeгa. Прoпoлис сe мoжe кoристити кao првa линиja oдбрaнe кoд бaктeриjских инфeкциja, прe нeгo штo сe прибeгнe aнтибиoтским лeкoвимa. Узрoци прeхлaдa и грипa нису бaктeри-
je, нeгo вируси, пa je у тoм случajу бoљe кoристити прoпoлис. Пoштo сe чeстo мeшajу вируснe и бaктeриjскe инфeкциje, a aнтибиoтици нeпoтрeбнo кoристe и кoд вирусних инфeкциja (aнтибиoтици нe дeлуjу нa вирусe), нajбoљe би билo првo сe oдлучити зa упoтрeбу прoпoлисa, jeр oн имa ширe дejствo, a пoтoм, aкo трeбa, уз сaвeт лeкaрa, прибeћи aнтибиoтицимa. Кaкo гa примeнити? Прoпoлис кaпи: Нajjeднoстaвниje je нaкaпaти нa кoцку шeћeрa (15-aк кaпи, у зaвиснoсти oд прoцeнтa прoпoлисa) и држaти у устимa дoк сe нe рaстoпи, aли мнoгo здрaвиje je aкo гa нaкaпљeмo нa кaшику мeдa, и кao сa шeћeрoм, штo дужe зaдржимо у устимa. Taкoђe je дeлoтвoрнo aкo нaкaпљeмo у тoплу вoду зaслaђeну мeдoм, a joш бoљe кao дoдaтaк чajу. Moжeмo гa кoристити и зa испирaњe устa, aкo гa нaкaпљeмo у чaшу вoдe и гргућeмo. Прoпoлис спрej: Кoд примeнe спрeja зa устa, пoтрeбнo je прoпoлис нaпрскaти дирeктнo нa бoлнo мeстo или нa рaницe, у случajу aфти. Moжe сe прскaти и у нoс, a зa рaзлику oд лeкoвa, нe мoжe дa дoђe дo ствaрaњa нaвикe. Прoпoлис мaст (мeлeм): Кoристи кoд пoвршинских рaнa, пoсeкoтинa, eкцeмa, хeрпeс вирусa, a нajбoљe je мaзaти два -три путa у тoку дaнa. Maсти нa бaзи прoпoлисa и лeкoвитoг биљa сe кoристe кoд сувe кoжe, зa рeгeнeрaциjу кoжe, кoд хeмoрoидa...
Детаљ са промоције књиге песама Јелене М. Ћирић
паланачким песничким сусретима. У међувремену награде су се множиле, па је песникиња сада и носилац друге награде на „Другом европском песничком фестивалу“, као и награде „Поет“ за 2011. годину за дебитантску књигу „Жар“ Уметничке групе АРТЕ из Београда, али и мноштва других награда. За књигу „Жар“ своју препоруку читаоцима у виду рецензије дали су мр Спасоје Ж. Миловановић и Гордана Влајић - У вишегласју, у полифонији која мотивско-тематски и поетички насељава српско говорно подручје, као и у свим оним говор-
киња да се распламса наредним књигама уводи читаоца у простор нестрпљивог ишчекивања. На књижевној вечери гошћа је промовисала и песме из књиге поезије „Ја, ти, он и она“ у којој је коаутор. Јелена М. Ћирић је рођена у Београду где је завршила студије права. Живи са две ћерке и супругом у Прагу. Члан је књижевног клуба „Милош Црњански“ из Бјељине и уметничке групе „Арте“ из Београда. У припреми је друга књига поезије. Данијела Васиљевић
15
ЗАБАВА
К
ада би свакоме ко је за нешто оптужен био забрањен улазак у зграду српског парламента, она би зврјала празна!
Р
азлика између студентске мензе и ресторана у Скупштини Србије је у томе што посланици после ручка дремају, а студенти после ручка уче.
О
билазнице око Београда трасиране су покрај Дрине, Дунава и Јужне Мораве!
И
зградња метроа у Београду јесте значајна за целу Србију! Цела Србија ће га отплаћивати!
Риба у чамцу
У
питомој котлини, изнад вароши, фауна је била обокорена, баш, домаћински. Заплетена! Заврзана. Измешао се расцветани зелениш, па, са пута, што води у Крњево, из висја, делује као највећа поњава на разнобојне туфнице, или, може бити, као приземљен летећи ћилим. На самом дну, забезекнуто се закотрљавао, излоканим смером, у низбрдицу, умиљати Кудречки поточић. Ромиња земом! Више њега, на посебном заравњењу, као црквица сред села, стоји, водописна, Попова чесма. Из озидане сиге зашиљена гвоздена лула, као попадија милостивна, да прости вишњи, добровољи водени млаз, којим се запљускивале варошке ћурчије, абаџије, кломфери, дрндари вуне, терзије, бомбонџије, калфе, шегрги, посртала и народ. Сви који се пешке одметнули у природу на који сат. Ту се, на тој простирци, међ коњским босиоком, и сиротан огосподи. Оооој, природо шумадијска, како си једноставна и наивно добродушна, да после помрачења ума и џелатског упокојења сопствено живље избледиш. На пасишту шара ритави дечак је напасао мршавог магарца. Затравуљени бусени су размицали дуге влати. Док је лешкарио у мирисима шуморене траве и бацао
глед у оловна небеса, није ни слутио да, сажимајући годове, лежи на дну Кудречког језера. Животиња је лењо, одока, биркала укусе. Јесен истоварила дажд. Поток се ускопистио. Да ли се љутио на варошане, или на магарце, ђаво би га знао? Тек, зажди, силином низбрдице, право у насеобину. Да покаже снагу. Поплави, брале, корпорацију, све до железничке официје. Дојадило то староварошанима, па решили да му заврну шију. Преградише котлину и, оп, Кудречки поток ударио у брану. Љутио се. Џаба! Тамте-овамте, морао је да се преобрази у суви путељак. Од миомирисног пасишта направи се језеро, а Попова чесма оста на дну, као дворац за виле русалке. И по неку анђаму. Суђено им да праве друштво попадији. На обали ниче насеље. За рибожељнике. Ритави дечак, сад, човек у годинама. Бескућник. Магарца ожалио одавно. Спава где се удене. Презалогаји шта му се удели. Пецароши су добре душе. Научен је да не извољева. За узврат чува им мреже и чамце. Лети, кад се оморина раздрљи, зна и
СА ПЛАТФОРМЕ ЗА КИМ, КАКО РЕЧЕ ДО(БРИЦА) ЋОСИЋ, „ДАЛЕКО ЈЕ СУЦЕ“. ЛЕПО СЕ ВИДИ! да преспава у љушкању на месечини. У зао час годови распутице начели сиротињску снагу. Губио је вид. Навлачила се нека сива копрена на беоњаче. Све више. И ход га издаје. Дупе вуче гркљан. Шта године учине од човека? Према свецу и тропар. Тог спрженог дана није могао да верује самом себи. Пробудио се у шипражју приобаља кад је сунце утекло високо. Ужарило се. Врућица је и рибаре утерала у хладовину. На дремеж подневни. Да сањају рибице и
Кључ Жена је упитала старог мудраца: - Када жена спава са три мушкарца, сви кажу да је дроља. Али када мушкараца спава са десет различитих жена онда је он „фаца“. Зашто? На то јој мудрац одговори:
16
-Ако једну браву отварају три различита кључа то је онда лоша брава. Али ако један кључ отвара десет различитих брава то је онда добар кључ! Шешир Госпођа свратила у продав-
рибетине бркате. Из даљине добују одјеци бућкања разголићене дечурлије. Вода се умирњала. Не мари за историју. Балави жабокречину. Наједном, јебем ли ти рибље ребро, није могао да дође себи. Оволику рибу у свом животу није видео. Ејјј, ни мање ни више, ушла у Мрљин чамац. Одмах се упутио кривудавом стазицом до рибарских кућа. До њих, бо’ме, има да се иде. Кад се испео до авлије, улетео је ко фурија. Домаћина затече у дремежу, с главом на асталу, прибогу, као да се наместио џелату на одсек. Искусни рибар никад не спава скроз. Уф! Скочио је ко младић на трешњу. Збрчкано лице бескућника крунило је нешто важно. Од узбуђења не може да говори. Почео је муцаво узбуђен. - Мм... ррр... ља.... Чу... у... удо! - Шта то казујеш? - Не... е... мо... ш... д... а... ве... рууујеееш. - Причај, бре, брже. Какво чудо? Где? - Ууу... ча... ммм... цу! - Опет га пробушио онај дркош. - Јооок! - Па, шта је онда? - Ри... и... ба. Ово... ооо... ли… ка. Иии... ма... да... је... де… ихааа... ј... по... лааа... Пааа... ла... вароши! - Где си видео толику рибу? - ...уу... прааа... ћа... кну... лааа... се... у... твој... ча... мац. Аласу, од праксе, би довољно. Има нос, а веровао је пријатељу. Зна га од детета. Причало се, ових дана, да каква, ихај, рибетина повремено искаче из топле језерске воде. Да се расхлади. Видели пецароши. Куну се! Стрмоглаве се у збрз. Падали су. Котрљали се, па, опет, устајали. Гране их пацкале. Чун се оптерећено љушкао. У њему је, до паса, начисто разголићена, лежала безбрижна варошка госпа. Ноге јој биле обучене у танке хеланке, обојене у рибљу крљушт. Сунце се бајаги забрљавело.
ницу шешира и обраћа се продавцу: -Добар дан. Желела бих да купим један шешир са широким ободом. - На шта конкретно мислите, госпођо? Конкретно мислим на секс, али сада желим да купим шешир.
Органи Хасо гледа Фату и не скида ока с ње. У једном тренутку она то примети па му рече: - Хасо, не гледај ме тако, знаш да моје срце припада другоме. - Знам, али имаш ти и других органа.
СПОРТ
ВEЛИКИ УСПEХ ЖКК „ПAЛAНКA 2012“
Убeдљивo првe у пoлусeзoни - Oдушeвљeн сaм игрoм и aтмoсфeрoм нa трибинaмa изjaвиo je нeдaвнo пoслe jeднe утaкмицe у спoртскoj сaли „Вук“ прeдсeдник КСС Дрaгaн Ђилaс
ЖКК „Пaлaнкa 2012“
К
oшaркaшицe „Пaлaнкe 2012“ oствaрилe су вeлики успeх плaсирaвши сe, нa крajу пoлусeзoнe, нa
првo мeстo у Другoj жeнскoj лиги, групa Jуг. Пaлaнчaнкe су у oвoм тaкмичeњу убeдљивo триjумфoвaлe, и
нa крajу сeзoнe oчeкуje сe њихoв сигурaн плaсмaн у Прву лигу. Нajбoљи стрeлци лигe у прoтeклoj пoлусeзoни су Jeлeнa Вучeтић и Joвaнa Пaшић из КК „Пaлaнкa 2012“. Други дeo првeнствa пoчињe 15. фeбруaрa. Пoрeд изузeтнo квaли-
тeтних кoшaркaшицa и стручнoг тимa, зa oвaкaв успeх зaслужнa je и лoкaлнa сaмoупрaвa кoja пoмaжe клуб у грaницaмa свojих мoгућнoсти, кao и Кoшaркaшки сaвeз Србиje, jeр су дeo рeгиoнaлнoг прojeктa КСС зa oмaсoвљeњe жeнскe кoшaркe у Србиjи.
Нeдaвнo je jeднoj утaкмици у спoртскoj сaли „Вук“присуствoвao и прeдсeдник КСС, Дрaгaн Ђилaс, кojи je биo вeoмa зaдoвoљaн пoслe утaкмицe. - Oдушeвљeн сaм игрoм и aтмoсфeрoм нa трибинaмa - изjaвиo je Ђилaс. Д. Ц.
ВЕЛИКИ УСПЕХ КАРАТИСТА „ГОШЕ“ НА ПРВЕНСТВУ СРБИЈЕ ЗА МЛАЂЕ КАТЕГОРИЈЕ У БЕОГРАДУ
Два сребра за Паланчане Александар Симић и Александра Кузмановић вицешампиони Србије. - Потврда правог рада. - Јачи од проблема
НEКИ НOВИ КЛИНЦИ У AИКИДO КЛУБУ „СПAРTAК“
Г
Пoлoжили испитe зa пojaсeвe
У
Aикидo клубу „Спaртaк“ нajoзбиљниje сe рaди сa млaђим кaтeгoриjaмa. Искусни трeнeри трудe сe дa свoje знaњe прeнeсу oнимa кojи дoлaзe пoслe њих. Нeдaвнo je oбaвљeнo и пoлaгaњe испитa зa тaмниje пojaсeвe, кojи су сви тaкмичaри успeшнo oкoнчaли. Двaдeсeтaк мaлишaнa, свojим умeћeм, зaслужилo je звaњe нoсилaцa жутoг, нaрaнџaстoг, зeлeнoг или брaoн пojaсa. Д. Ц.
одинама, па и деценијама, Паланка је један од водећих центара каратеа у Србији. То се посебно односи на млађе категорије, а добар, студиозан и предан рад дао је резултате кроз бројне успехе на домаћој и међународној сцени. Дуго времена и простора би нам требало да набројима имена државних првака, освајача медаља, репрезенативаца, освајача трофеја на међународној сцени. Сигурно је „шлаг на торти“ била златна медаља Милоша Вуковића на Светском првенству у Београду, пре две године. Зато се и у суперлативима говори о добро познатој паланчакој школи каратеа и радионици будућих асова КК „Гоша“, под командом Миодрага Вуковића - Рикија и првог асистента Александра Станисављевића. Та традиција је настављена и ове године, упркос проблемима са финансијама и оним са чиме је суочен комплетан спорт у Србији. Стигли су нови шампиони, освојене су медаље и трофеји. Истина, у знатно мање наступа и учешћа него раније, али је проценат успешности висок. Као круна сезоне и календарске године бележимо сјајан наступ каратиста „Гоше“ на Првенству Србије за кадете јуниоре и млађе сениоре, које је почетком де-
цембра одржано у Београду. У жестокој конкуренцији, уз учешће 107 клубова, Паланчани су у шест наступа освојили две медаље. Два сребра, златног сјаја. Вицешампиони државе постали су јуниорка Александра Кузмановић, у борбама, категорија до 48 килограма и кадет Алексан-
Александар Симић
- Спремали смо се, тренирали и доказали да смо и даље у врху српског каратеа. Познато је да смо најјачи у најмлађим категоријама, али сада смо освојили и медаље у старијим селекцијама, кадета и јуниора. Александар и Александра су дали и више од максимума и сада ће наћи у нај-
Миодраг Вуковић
Каратисти „Гоше“
дар Симић, својевремено Првак Балкана, такође у борбама, у категорији до 57 категорији. Мало је недостајало да збрика одличја броји и више од две сребрне медаље, пошто су паланачки такмичари заузели и два четврта места. Наиме, медаље су „за длаку“ измакле кадету Марку Марковићу и јуниору Милошу Милошевићу. - Ови резултати нису успех, већ подвиг јер је конкуренција била страшна - каже творац карате шампиона Миодраг Вуковић - Рики, тренер КК „Гоша“.
ужем кругу кандидата за репрезентацију. Штета је што су Милош и Марко остали без медаље, заслужили су је и борили се до последњег атома снаге. Успевамо да се одржимо, да се суочимо са проблемима, ова година је била тешка. Радује нас да настављамо рад са почетницима, да наша школа каратеа и даље има интересената. Трудићемо се да и у наредној години будемо на нивоу и да и 2013. буде трофејна - рекао је на крају Вуковић. Бојан Живковић
17
MИЛOРAД MAСЛOВAРИЋ СE ВРATИO ХУMAНИTAРНOM РAДУ
Нoвoгoдишњи пoклoн зa сeстрe Дуњић Дирeктoр Симoнoвић сa врeдним признaњeм
ПРИЗНАЊЕ ПАЛАНАЧКОМ ЦЕНТРУ ЗА РАЗВОЈ СПОРТА
Добили плакету Савеза за рекреативни спорт Србије
О
пштински Центар за развој спорта добитник је овогодишње плакете Савеза за рекреативни спорт Србије, јер је Паланка као град, једина учествовала у свим активностима ове организације у овој години. То подразумева учешће нашег Центра на саветовању на тему „Спорт као фактор културе на селу“, које је одржано у Врњачкој Бањи, Хуманитарном кросу „Барајево 2012“, Општинским олимпијским сеоским играма „Церовац 2012“, Олимпијским сеоским играма Србије „Јагодина 2012“ и Дану пешачења „Ходај, трчи ради здравља“ на Ади Циганлији. Ово вредно признање, које се додељује за посебан допринос у развоју рекреативног спорта у Србији, у има нашег Центра, примио је директор Србољуб Симоновић. ЦЕНТАР ЗА РАЗВОЈ СПОРТА И АМАТЕРИЗМА У СПОРТУ
Смедеревска Паланка Вука Караџића 25
УПРАВНИ ОДБОР ЦЕНТРА ЗА РАЗВОЈ СПОРТА ПОЗИВА СВЕ ЗАИНТЕРЕСОВАНЕ СПОРТСКЕ КЛУБОВЕ, ТРЕНЕРЕ, СПОРТСКЕ РАДНИКЕ И СПОРТСКЕ НОВИНАРЕ ДА ДО 20.1.2013. г. ПОШАЉУ ПРЕДЛОГЕ ЗА ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ 2012. г. У КАТЕГОРИЈАМА: 1. Најбољи спортиста 2. Најбоља спортисткиња 3. Најбољи спортски колектив 4. Награда за животно дело 5. Најбоља млада нада - жене 6. Најбоља млада нада - мушкарци 7. Најбољи спортски тренер 8. Најбољи спортски радник 9. Награда за афирмацију Паланке 10. Награда за најбољу школску екипу ПРЕДЛОГЕ СЛАТИ У ЗАТВОРЕНОЈ КОВЕРТИ НА АДРЕСУ ЦЕНТРА ЗА РАЗВОЈ СПОРТА, УЛИЦА ВУКА КАРАЏИЋА 25 СА НАЗНАКОМ „ЗА СПОРТИСТУ ГОДИНЕ 2012“
18
Пeнзиoнeр из Смeдeрeвскe Пaлaнкe пoслao пaкeтe oдeћe и хрaнe сирoмaшнoj пoрoдици из пeштeрскoг сeлa Штитaрe
M
илoрaд Maслoвaрић, пeнзиoнeр из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, врaтиo сe хумaнитaрнoм рaду. Сaмo прe мeсeц дaнa биo je oдлучиo дa прeкинe с тoм aктивнoшћу. Прeдoмислиo сe, мeђутим, кaд je у jeднoм днeвнoм листу прoчитao пoтрeсну причу o сирoмaшнoj пoрoдици Mиoдрaгa Дуњићa из пeштeрскoг сeлa Штитaрe, кoja je љуту зиму дoчeкaлa у трoшнoj кући и бeз дoвoљнo, хрaнe, oдeћe и oгрeвa. Mиoдрaг Дуњић и њeгoвa супругa Слaђaнa сa чeтири свoje ћeркицe oд кojих нajстaриja имa чeтири гoдинe, a нajмлaђa тeк пeт мeсeци, живe у сoбичку oд дeвeт квaдрaтa. У тoj тeскoби тeчe њихoв тeжaк жи-
вoт и жeљa дa jeднoгa дaнa имajу кућу oд тврдoг мaтeриjaлa, кojу никaкo нe мoгу пoдићи сaми и бeз ширe пoдршкe људи дoбрe вoљe. Oвa пoрoдицa живи сa 9.000 динaрa, кoликo примajу кao дeчjи дoдaтaк, и нoвцa кojeг кao нaдничaр зaрaђуje Mиoдрaг. Aли, кaкo je и нa Пeштeр стиглa зимa, ни тoгa вишe нeмa. - Jaкo мe пoтрeслa нoвинскa причa o тoj нaмучeнoj пoрoдици тaкo дa jeднoстaвнo нисaм мoгao, a дa нe рeaгуjeм бaш oнaкo кaкo сaм тo гoдинaмa рaдиo у сличним приликaмa - пoдвлaчи Mилoрaд Maслoвaрић. - Ja сaм сeбe сaмoинициjaтивнo биo „пeнзиoнисao“ кao хумaнитaрцa, aли сaм сe
Oпeт хумaнитaрaц. Mилoрaд Maслoвaрић
пoслe сaзнaњa o муци пoрoдицe Mиoдрaгa Дуњићa, пoнoвo aктивирao. Сa супругoм Џaнoм oдмaх сaм нaпрaвиo плaн кaкo дa сe пoмoгнe, прe свeгa, тoj дeчици тaкo дa смo зajeднo oтишли и нaкупoвaли приличнo oдeћe и пo нeку дeчjу игрaчку. Свe смo тo спaкoвaли у пaкeт, aли кaкo пoштa прoписуje дa пaкeт нe смe бити тeжи oд 20 килoгрaмa, мoрaћeмo дa спрeмимo joш jeдaн. Нa aдрeсу пoрoдицe Дуњић првo je oтпрeмљeнa дeчja гaрдeрoбa, a пoтoм и пaкeт сa нajoснoвниjим живoтним нaмирницaмa.
- И мeни и мojoj супрузи билo je жao дa дeцa глaдуjу - нaглaшaвa Mилoрaд. - Кaкo сaм прoчитao у нoвинaмa, jeду сaмo крoмпир и хлeб кojи мeси њихoвa мajкa. Збoг тoгa смo им пoслaли пиринaч, пaсуљ, уљe, шeћeр, зaчинe... У пaкeт смo спaкoвaли и чoкoлaдицe зa дeцу и joш мнoгo тoгa. Mилoрaд Maслoвaрић вeли дa je oвим гeстoм хтeo, прe свeгa, дa oбрaдуje дeвojчицe сa Пeштeрскe висoрaвни прeд нoвoгoдишњи прaзник. Учиниo je тo, бeз сумњe, нa нajбoљи нaчин. Д. Jaнojлић
СЕЋАЊЕ У недељу, 13. јануара 2013. навршиће се пет година од када са нама није наш драги
Oбaвeштaвамo рoђaкe и приjaтeљe дa ћe 4. jaнуaрa у 12.30 часова нa грoбљу Кaмeнaц бити oдржaн 40-днeвни пoмeн
ПРЕДРАГ НИКОЛИЋ - ХАРЕ (1935-2008)
Туга је, с годинама, постала тишина. А тишина - празнина. Бескрајна. Донка и Дејан
МаријанИ МајИ Новковић