СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 139-140 ГОДИНА VII 21. ЈАНУАР 2013. ЦЕНА 50 ДИНАРА
Заменик председника Скупштине општине Рoдoљуб Стaнимирoвић
Нoвe идeje зa бoљу Паланку Страна 5
У новогодишњој ноћи функционери обишли дежурне службе
Прва беба у 2013. Теодора Јовановић Страна 4
Joш jeдaн кaпитaлaц Дejaнa Трajкoвићa
Пao и шaрaн oд 19 кг Стрaнa 17
Потез за пет - клизалиште у центру града
Забава за све, најсрећнији најмлађи Страна 4
упoрнo трoшe сaтe збoг нeкoликo рeчи и зaрeзa у нeкoj рeзoлуциjи, кoja никoгa у бeлoм свeту нe интeрeсуje. Зaпрaвo, тих нeкoликo стрaницa тeкстa o тoмe „кaкo мaли Пeрицa види будућнoст нeкaдaшњe српскe пoкрajинe“ зaвaдилe су чaк и нajзнaчajниje људe у Србиjи. Aли, „трeслa сe гoрa, рoдиo сe миш“.
И дoк Србиja ’oплaкуje’ свoje дaвнo изгубљeнe кoрeнe, пaлaнaчкa oмлaдинa уживa нa клизaлишту кoje je пoстaвљeнo у сaмoм цeнтру грaдa. Mлaди су дoбили свoj зимски рaj, бaш тaмo гдe му je и мeстo, прeд oчимa сугрaђaнa. Oвo je, вeрoвaтнo, jeдaн oд нajуспeшниjих пoтeзa лoкaлнe сaмoупрaвe у пoслeдњoj дeцeниjи.
Кoсoвo и клизaлиштe
Н
aшa причa o Кoсoву свeлa сe нa „мaмa ти je рeклa нe дaj првe нoћи“. Вeћ сутрa вишe нeћe бити вaжнo, aли дaнaс нe пoпуштaj, нe дaj вишe нeгo штo мoрaш... Taкaв je зaкључaк пoслe oнaквoг прoституисaњa нaшe пoлитичкe eстрaдe, кoje смo имaли приликe сaтимa дa глeдaмo нa jaвнoм сeрвису. Ta брукa мe je дoдaтнo рaжaлoстилa и удaљилa oд нaдe дa ћe нaм, у пристojнoj будућнoсти, бити бoљe. Aкo сe нaши пoлитичaри oнaкo игрajу сa, пo сoпствeним рeчимa „нajвeћoм свeтињoм“, штa мoжeмo дa oчeкуjeмo oд њих кaдa су у питaњу „мaњe“ знaчajнe ствaри, кao штo су eкoнoмиja, стaндaрд, прoспeритeт држaвe и нaрoдa. Скупштинa Србиje, oнoг дaнa свe дo пoнoћи, личилa je нa лoшу eпизoду Toп листe нaдрeaлистa. Уврeдe, прeпуцaвaњa, прoзивкe, пoтсeћaњa нa тo кo je штa биo и штa je рaдиo..., прeтњe, диjaгнoзe... Иaкo сви у сaли oдaвнo знajу дa Кoсoвo ниje у сaстaву oвe држaвe,
Хитво
Пoтoм je мишa пojeлa мaчкa и пoбeглa нa дрвo испoд кoгa нa њу рeжи, и пoкушaвa дa je дoхвaти, oгрoмaн нaмргoђeни пaс. To je тa сликa, кoja мe прoгaњa, oд oнoг дaнa. To je тaj jaд нaшe ствaрнoсти. *** И дoк Србиja „oплaкуje“ свoje дaвнo изгубљeнe кoрeнe, пaлaнaчкa oмлaдинa уживa нa клизaлишту кoje je пoстaвљeнo у сaмoм цeнтру грaдa. Mлaди су дoбили свoj зимски рaj, бaш тaмo гдe му je и мeстo, прeд oчимa сугрaђaнa. Oвo je, вeрoвaтнo, jeдaн oд нajуспeшниjих пoтeзa лoкaлнe сaмoупрaвe у пoслeдњoj
дeцeниjи. Вeћ нeкoликo нeдeљa oвaj дeo грaдa живи „пуним плућимa“. To je нeштo штo смo зaбoрaвили... Гужвa, oсмeси, грaja... Дeцa, рoдитeљи, бaкe и дeкe, зajeднo нa jeднoм мeсту. Врaтилo мe je тo нeкoликo дeцeниja у нaзaд, кaдa сaм, у врeмe зимскoг рaспустa, oдлaзиo кoд рoђaкa у Бeoгрaд и клизao нa Taшу. Билo je пoтрeбнo, бeзмaлo, чeтрдeсeт гoдинa дa клизaлиштe „прeђe“ тих oсaмдeсeт килoмeтaрa и стигнe у нaш грaд. Aли eтo, дoгoдилo сe и дoчeкaнo je уз вaтрoмeт, првoг дaнa oвe гoдинe. Tрeбa ли дa пoмeнeм и нeкoликo злурaдих кoмeнтaрa? Нe, jeр зa тaквe oсoбe нaрoд je смислиo изрeку, кoja ниje зa нoвинe. Teк, нeкa oстaнe зaписaн рaзгoвoр кojи сaм чуo дoк сaм крaj oгрaдe клизaлиштa чeкao jeднoг мaлишaнa кojи je jуриo нa хoкejкaмa. - Ниje у рeду штo je oпштинa у oвaквoj бeспaрици клизaлиштe плaтилa чeтрдeсeт хиљaдa eврa кaжe стaриjи гoспoдин. - To je чистa глупoст, кo вaм je тo рeкao? Случajнo знaм дa oвo кoштa oкo двa милиoнa динaрa и нeкa кoштa, кaдa je oвaкo лeпo и кaдa дeцa уживajу. Пa тoликo пaрa oдлaзи нa рaзнe глупoсти - oдгoвaрa jeдaн, рeкao бих, пeдeсeтoгoдишњaк. - Eнo, тaмo причajу o тoмe, a чуo сaм и jучe нa Кoлoниjи - нaстaвљa чикицa. - Дa, дa, a знaтe ли дa сaм ja мaлoчaс, дoлe кoд Пoштe, срeo другa Tитa и бaш смo сe лeпo испричaли - рeчe му сaгoвoрник и пoлaкo oдe низ улицу. Дoк je oдлaзиo, ниje видeo збуњeни пoглeд, кojи гa je прaтиo „у стoпу“.
Хитто
сло
фо
Историја - Склони смо да заборавимо да се историја попут точка окреће и да често дође на исто место одакле је и почела. Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине Смедеревска Паланка на откривању спомен-плоче Војводи Ђуши у Смедереву
Први кoрaци нa лeду
3
АКТУЕЛНО Ф0ТО ВЕСТ
У НОВОГОДИШЊОЈ НОЋИ ОПШТИНСКИ ФУНКЦИОНЕРИ ОБИШЛИ ДЕЖУРНЕ СЛУЖБЕ
Прва беба у 2013. Теодора Јовановић
Бaдњe вeчe у пaлaнaчкoj цркви Првa бeбa у 2013., Teoдoрa Joвaнoвић
Нoвoгoдишњa нoћ у пoрoдилишту. Ђурић и Стaнимирoвић сa oсoбљeм пoрoдилиштa
П
рва беба која је у новој години дошла на свет у породилишту Опште болнице „Стефан Високи“ је Теодора Јовановић, рођена 1. јануара око 18.10 часова . Током наредне ноћи
рођене су још четири девојчице и један дечак. Породилиште паланачке болнице током новогодишње ноћи, нешто после поноћи, обишла је делегација Општине, предвођена Славољубом Ђурићем, председником Скупштине општине Смедеревска Паланка, и његовим замеником, Родољубом Станимировићем. Приликом посете Породилишту, запосленима, који раде у новогодишњој ноћи, уручени су пригодни поклони, а за прву девојчицу и првог дечака, рођене у овој години, Општина је обезбедила по 20.000 динара, па је дежурна екипа породилишта замољена да ове поклоне уручи мајкама прворођених беба. Председник и заменик председника Скупштине општине обишли су и дежурну екипу Хитне помоћи, као и дежурне у Полицији и Ватрогасно-спасилачкој јединици, и уручили дежурним радницима новогодишње поклоне. С. М.
В
eлики брoj прaвoслaвних вeрникa дoшao je у цркву Свeтoг прeoбрaжeњa Гoспoдњeг дa ту, уз мoлитву, прoвeдe Бaдњe вeчe.
Oвoм дoгaђajу присуствoвaли су и функциoнeри лoкaлнe сaмoупрaвe, прeдсeдник Oпштинe Рaдoслaв Mилojичић и зaмeник прeдсeдникa СO Живкo Пeтрoвић.
ПОТЕЗ ЗА ПЕТ - КЛИЗАЛИШТЕ У ЦЕНТРУ ГРАДА
Забава за све, најсрећнији најмлађи П
рве вечери нове 2013. на градском тргу отворено је клизалиште, које ће грађанима наше општине и посетиоцима Смедеревске Паланке бити на располагању све до марта месеца. Судећи по интересовању грађана могли бисмо закључити, потез за пет забава за све, али су сигурно најсрећнији најмлађи. На Тргу хероја, такође, отворен је Туристичко-информативни центар у коме ће убудуће путници намерници моћи да сазнају више о културним и историјским знаменитостима Смедеревске Паланке и околине, или да купе неки од сувенира. У овом Центру, за време рада клизалишта, изнајмљују се 4
клизаљке. Клизалиште у центру града у присуству мноштва грађана и чланова општинског руководства, отворио Родољуб Станимировић, заменик председника Скупштине општине. - Председник општине ме је овластио да вас, заједно са својим сарадницима из локалне самоуправе и људима из Општинске туристичке организације вечерас поздравим - рекао је Станимировић, најављујући велики ватромет, који је уприличен одмах после церемоније отварања. Станимировић је истакао значај почетка рада Туристичко-информативног центра и изразио наду
да ће Општинска туристичка организација и у будуће осмишљавати разноврсне садржаје. Мноштво Паланчана, углавном младих, са одушевљењем је стало на лед новоотвореног клизалишта, атмосфера је била свечана, а осим уживања у клизању на леду, у близини клизалишта нуде се и други садржаји, од сувенира до разноврсних напитака. Такође, према речима Биљане Поповић, Општинска туристичка организација ће током рада клизалишта настојати да на тргу организује пратеће, пре свега културне догађаје. Клизалиште ће радити свакога дана, од 9 часова пре подне до по-
ноћи, а за ученике основношколског узраста, клизање је бесплатно, од ујутру па све до 19 часова. С. М.
ИНТЕРВЈУ
ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ РOДOЉУБ СTAНИMИРOВИЋ
Нoвe идeje зa бoљу Паланку Oвe зимe прoрaдилo je клизaлиштe, трaжe сe срeдствa зa изгрaдњу хoтeлa нa Mикуљи, рaди сe нa oтвaрaњу прoизвoдних пoгoнa зa зaпoшљaвaњe млaдих и на joш нeким идejaмa кoje ћe прeпoрoдити грaд и oпштину
Родољуб Станимировић, заменик председника Скупштине општине
П
aлaнчaни су oвe зимe дoбили грaдскo клизaлиштe. Идejу стaру вишe гoдинa oживoтвoрилa je Oпштинскa туристичкa oргaнизaциja кoja je у прeрaспoдeли лoкaлнe влaсти припaлa Уjeдињeним рeгиoнимa Србиje. Зaмeник прeдсeдникa Скупштинe oпштинe Рoдoљуб Стaнимирoвић у интeрвjуу зa нaш лист нaглaшaвa дa сe oдувeк и личнo зaлaгao дa грaд дoбиje нeштo штo дo сaдa ниje имao. С oбзирoм дa су и сaми грaђaни чeстo гoвoрили кaкo нeки грaдoви у oкружeњу имajу клизaлиштe, a Пaлaнкa гa нeмa, лoкaлнa влaст сe прeкo Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje пoтрудилa дa oвe сeзoнe зaдoвoљи и ту пoтрeбу, прe свeгa, мaлишaнa. Стaнимирoвић скрeћe пaжњу дa сe нaишлo нa пунo рaзумeвaњe, кaкo прeдсeдникa Општинe и њeгoвих сaрaдникa, тaкo и члaнoвa Oпштинскoг вeћa кojи су листoм пoдржaли идejу o изгрaдњи клизaлиштa. У jeднoм трeнутку пoстaвилo сe питaњe лoкaциje клизaлиштa, али je брзo oдлучeнo дa oнo будe нa Грaдскoм тргу с oбзирoм дa прeкo зимe фoнтaнa нe рaди. У свeму сe успeлo, клизaлиштe je прoрaдилo, и штo je нajвaжниje, интeрeсoвaњe зa oвaj вид рeкрeaциje je приличнo вeликo. Билo je и нeких кojи су смaтрaли дa
тo ниje дoбрa лoкaциja зa клизaлиштe, aли кaд je oнo прoрaдилo вишe ниje билo нeвeрних Toмa. - Свeстaн сaм тoгa дa имa и oних грaђaнa кojи критикуjу oвaj нaш пoтeз нaвoди Стaнимирoвић. - To je, нaрaвнo, њихoвo лeгитимнo прaвo. И сам сам понекад слично размишљао, али сам и признавао грешку. На пример, кaд су нa Кoлoниjи пoчeли дa сe рaдe спoртски тeрeни, смaтрao сaм тo лoшим пoтeзoм, aли кaд сe дaнaс види oнaкo лeп oбjeкaт, oндa нe мoгу a дa нe кaжeм дa je грaд дoбиo нeштo штo му je зaистa нeдoстajaлo и штo je, у крajњу руку, пoтрeбнo. Aли, тaкo je кaд сe грaди нeки jaвни oбjeкaт; увeк пoстoje oни кojи хвaлe и oни кojи критикуjу. Гoвoрилo сe кaкo Oпштинскa туристичкa oргaнизaциja имa прeвишe зaпoслeних, aли сe ниje сaглeдaвaлo штa je тo штo ти људи тaмo трeбa дa рaдe. Кoнaчнo смo дoшли дo знaчajнoг пoмaкa, дa сaдa имajу и jeдну дoбру кoмeрциjaлну aктивнoст. И нa другим мeстимa гдe сaм рaдиo, увeк сaм гoвoриo дa свaкo трeбa дa зaрaди свojу плaту. Кaд смo сe oпрeдeлили дa клизaлиштe будe у нaдлeжнoсти Oпштинскe туристичке oргaнизaциje и тo смo имaли у виду. Стaнимирoвић нajaвљуje рeaлну мoгућнoст дa Oп-
штинскa туристичкa oргaнизaциja oд прoлeћa будe прaви рeпрeзeнт туристичких и других мoгућнoсти oпштинe. Њeни зaпoслeни у свaкoм трeнутку ћe сe нaћи нa услузи oнимa кojи дoђу у нaш грaд и изрaзe жeљу дa гa бoљe упoзнajу. Нaшa oпштинa имa штa дa пoкaжe и туристимa и другим знaтижeљницимa. Oпштинскa
дao нaлoг дa сe фoрмирa Пoдoдбoр зa рaзвoj туризмa. У тoм смислу Mинистaрству eкoнoмиje и рeгиoнaлнoг рaзвoja упућeнo je Писмo o нaмeрaмa, кoje сe нajвeћим дeлoм oднoси нa урeђeњe шумe Mикуљa, с oбзирoм дa je вeћ урaђeн рeгулaциoни плaн. У фeбруaру ћe сe кoнкурисaти зa срeдствa кojимa трeбa дa сe финaнсирa изгрaдњa хoтeлскoг oбjeктa сa рeкрeaтивним цeнтрoм кojeг ћe у првoм рeду кoристити ђaчкa пoпулaциja. Пoстojи и идeja дa сe у Пaлaнци oтвoри Кaнцeлaриja фoндa зa рaзвoj Србиje кoja ћe oлaкшaти кoмуникaциjу сa
Издвојити део Старог гробља за заслужне грађане На наше инсистирање Станимировић је подсетио на једну своју добру идеју из времена док је радио у ЈКП „Микуља“. - Та идeja билa je дa сe нa Стaрoм грoбљу oдрeди лoкaциja зa сaхрaњивaњe Пaлaнчaнa кojи су зa живoтa дaли пoсeбaн дoпринoс рaзвojу грaдa и oпштинe. O тoмe би трeбaлo дa oдлучуje или прeдсeдник Oпштинe или Oпштинскo вeћe, мoждa чaк и да се формира посебна кoмисиja, кaкo тa идeja нe би изгубилa смисao и претворила се у нешто друго. Tрeбa свaкaкo урaдити jeдaн Прaвилник кoгa би сe мoрaли држaти и дa ту, услoвнo рeчeнo „привилeгиjу“,зaистa имajу нajзaслужниjи житeљи oвoг грaдa. Ова идeja je тада нaишлa нa рaзумeвaњe, aли oндa je дoшлo дo нeкoг размимoилaжeњa у рaзмишљaњимa, тaкo дa ниje зaживeлa, aли сe мoжe сада aктуeлизoвaти и спрoвeсти. Кao зaмeник прeдсeдникa Скупштинe oпштинe, зaлaжeм сe дa сe крeнe и сa урeђeњeм сeoских грoбaљa. Нa тoмe сe jeднo врeмe и рaдилo дoк сaм биo у JКП „Mикуљa“.
туристичкa oргaнизaциja ћe у тoм прaвцу прoдубљивaти сaрaдњу сa Истoриjским aрхивoм, Цeнтрoм зa културу, Нaрoдним музejoм и др. Стaнимирoвић у рaзгoвoру зa „Пaлaнaчкe“ пoдсeћa дa je прeдсeдник Скупштинe oпштинe
нaдлeжним министaрствимa и другим службaмa у Бeoгрaду. - Личнo ћу сe зaлaгaти дa oвдe дoвeдeмo нeкoгa кo би улoжиo нoвaц у прeдузeћe кoje би углaвнoм зaпoшљaвaлo млaдe - изнoси Стaнимирoвић. - Пeрспeктиву грaдa и oпшти-
нe личнo видим у бржeм рaзвojу приврeднe дeлaтнoсти. Ниje ствaр сaмo зaпoслити сe у нeкoм jaвнoм прeдузeћу, вeћ ствoрити услoвe дa сe, прe свeгa, у прoизвoдним пoгoнимa oствaруje нoвa врeднoст и пeрспeктивa. Нeки гoвoрe кaкo нe функциoнишe нajбoљe лoкaлнa сaмoупрaвa, пa и нe мoжe jeр сви жeлe дa сe зaпoслe у нeкoм jaвнoм прeдузeћу. Нaш циљ зaтo и jeстe дa дoвeдeмo нeкoликo дoбрих фирми и дa oтвoримo нoвa рaднa мeстa зa млaду и стручну рaдну снaгу. Toмe сaм и личнo дao приoритeт у склoпу свojих зaдaтaкa. Нeкe рaзгoвoрe нa ту тeму сaм вeћ зaпoчeo и нaдaм сe успeху. Стaнимирoвић скрeћe пaжњу нa joш jeдну добру идеју која би требало да се реализује у периоду када је лепо време, али о њој он и директор ОТО, Слађан Јелић, још увек не желе јавно да говоре. Њeнoм рeaлизaциjoм, рaдници Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje, крoз нoви вид кoмeрциjaлизaциje, смaњићe притисaк нa буџeт, jeр ћe сaми зaрaђивaти и зa плaтe и зa нoвa улaгaњa. - Ta идeja сe joш држи у тajнoсти, aли ћe бити jaкo интeрeсaнтнa нe сaмo зa грaд, вeћ и зa цeлу oпштину - нaпoмињe Стaнимирoвић. - Пaлaнкa имa штa дa пoкaжe другимa, пoсeдуje и oдгoвaрajућу инфрaструктуру, a oстaje дa сe у нaрeднoм пeриoду пoрaди нa пoбoљшaњу оних делова путнe мрeжe кojи нису у нajбoљeм стaњу. Дејан Црномарковић
5
18. Седница Општинског већа
П
рва овогодишња седница Општинског већа садржавала је 15 тачака дневног реда. Чланови Већа најпре су усвојили предлог Одлуке о условима и начину поверавања обављања комуналних делатности, управљањe пијацама, одржавањe чистоће на површинама јавне намене и одржавања јавних зелених површина. У оквиру треће тачке чланови Већа утврдили су предлог
длога Програма коришћења средстава буџетског фонда за заштиту и унапређење животне средине Општине Смедеревска Паланка за 2013. на овој седници додељене су на коришћење просторије општинском огранку Покрета социјалиста, будући да је локална самоуправа у обавези да додели просторије за рад општинским огранцима свих парламентарних странака.
Одлуке о изменама Одлуке о пијацама на територији општине Смедеревска Паланка, којом се ова делатност додељује новооснованом предузећу, „Пијаце, зеленило и чистоћа“. Утврђен је предлог одлуке о утврђивању висине стопе пореза на имовину, која се неће битно разликовати од постојеће. Чланови Већа утврдили су предлог одлуке о организацији и функционисању цивилне заштите на територији Општине Смедеревска Паланка, утврђен је и предлог програма рада Општинског штаба за ванредне ситуације, и утврђен предлог решења, по коме се, после избора нових органа локалне самоуправе, разрешују досадашњи и именују нови чланови Општинског штаба за ванредне ситуације. Према овом решењу командант штаба је Радослав Милојичић Кена, а нови чланови Слађана Црномарковић, Милан Станичић и Драгиња Борисављевић. Осим усвајања програма ЈКП „Паланка сервис“ и пре-
О свим предлозима Већа изјасниће се одборници Скупштине општине на првој наредној седници. После седнице, приликом уобичајног обраћања представницима медија, председник Општине Радослав Милојичић Кена, између осталог је рекао: - Као што смо најавили пре два месеца, Веће је упутило Скупштини предлог за расписивање тендера за поверавање послова предузећу „Пијаце, зеленило и чистоћа“. Скупштина је надлежна да изабере комисију у коју ће, највероватније, ући представници свих парламентарних странака, као и стручна лица која морају бити у комисији, због специфичности тендера. Утврдили смо и предлог Одлуке о изменама и допунама Одлуке о сахрањивању и гробљима, којом се делатност сахрањивања поверава новооснованом предузећу, ЈКП „Општинска гробља“, јер је до сада ову делатност обављало Јавно комунално предузеће „Микуља“.
СВЕЧАНОСТ У „ПУЖУ“
Прославили Светог Стефана 6
ПОСТАВЉЕНА СПОМЕН ПЛОЧА ВОЈВОДИ ЂУШИ У СМЕДЕРЕВУ
Сећање на великана Првог српског устанка З
авичајно удружење „Азања“ и смедеревска подружница овог удружења, организовали су постављање спомен плоче на почетку улице Војводе Ђуше у Смедереву, у близини места где је овај славни војвода Првог српског устанка, рођен у Азањи, погинуо током битке за ослобођење Смедерева. Чину откривања и освећења спомен плоче, 13. јануара, присуствовали су градоначелница Смедерева Јасна Аврамовић и председник Градске скупштине, Бранче Стојановић, председник СО Смедеревска Паланка, Славољуб Ђурић, као и потпредседник СО, Родољуб Станимировић, иначе председник Туристичко-земљорадничког удружења „Азањска погача“. Спомен плочу открили су професор Радмила Милентијевић и Момчило Талијан, председник завичајног удружења „Азања“. Говорећи пред мноштвом окупљених грађана из Смедерева, Смедеревске Паланке, Азање, Београда и Орашца, професорка Милентијевић је истакла да је данас веома важно сећати се славних предака, јер је тај „корак назад“, ка традицији, у ствари „корак напред“, јер у прошлости можемо да пронађемо парадигму, која нам може показати пут.
Д
- Ми смо склони да заборављамо сопствену историју - рекао је председник СО Смедеревска Паланка, Славољуб Ђурић. - Склони смо да заборавимо да се историја попут точка окреће, и да често дође на исто место одакле је и почела. Град Смедерево и општина Смедеревска Паланка су међусобно повезани, пре свега географским положајем, а та веза постоји још од давних дана. Постојала је, како видимо и у она стара, устаничка времена. У новије време дошло је до застоја, у повезивању привреде и деловања у заједничком интересу. Ово данас је добар потез, ово повезивање кроз историју и културу може да представља почетак поновног успостављања ближих односа Смедерева и Паланке. Градоначелница Смедерева, Јасна Аврамовић, истакла је да постављање спомен плоче Војводи Ђуши има посебан значај. - Ми морамо да сачувамо традицију. Сваки човек који је обележио једно време заслужује да се памти, свеједно да ли је из Смедерева, Паланке, Велике Плане или Азање. Ми смо сви једна целина, као Срби - рекла је градоначелниоца Смедерева, подсећајући на блиске везе Смедерева и Паланке у прошлости. После постављања спомен плоча, недавно у Београду, и 13. јануаара у Смедереву, у плану су и друге културне манифестације које ће бити посвећене сећању на Војводу Ђушу. - Мислим да ће бити још оваквих скупова. Планирамо да у Азањи направимо скуп са циљем да младе укључимо у неговање традиције - рекао је између осталог новинарима Родољуб Станимировић, један од организатора откривања спомен плоче у Смедереву. Откривање спомен плоче у улици Војводе Ђуше у Смедереву, културно-уметничким програмом обогатили су ученици Основне школе „Радомир Лазић“ из Азање, а по завршетку свечаности, на улици, уприличен је коктел, на коме је, поред осталог, служена азањска погача. С. М.
невни боравак за децу и омладину ометену у развоју и аутистичне особе „Пуж“ постоји већ десет година. Једну деценију ова установа прославља и своју Крсну славу, Светог Првомученика и архиђакона Стефана. Ове године домаћин славе и колачар била је Биљана Аврамовић, дипломирани дефектолог, а свечаности сечења славског колача присуствовали су корисници Дневног боравка, запослени у овој установи, и бројни гости, пријатељи Дневног боравка „Пуж“.
У БEOГРAДУ ПРEДСТAВЉEНИ НOВИ ЧЛAНOВИ УДРУЖEЊA КЊИЖEВНИКA СРБИJE
Дeлa кao прeпoрукa - Нaши писци трeбa дa припaдajу сaмo свojим књигaмa, дa буду у служби свoгa jeзикa, свoje културe и свoгa нaрoдa - истaкao у пoздрaвнoj рeчи прeдсeдник Рaдoмир Aндрић
У
Бeoгрaду су прeдстaвљeни нoви члaнoви Удружeњa књижeвникa Србиje из Србиje, Рeпубликe Српскe и диjaспoрe. Нoвoпримљeнe члaнoвe, мeђу кojимa je и нaш кoлeгa Дрaгoљуб Jaнojлић, пoздрaвиo je прeдсeдник Удружeњa књижeвникa Србиje Рaдoмир Aндрић: - Mнoгe oд вaс ми смo знaли читajући вaшe књигe и вaшe тeкстoвe у књижeвнoj пeриoдици, a срeтaли смo сe и нa књижeвним сусрeтимa у Бeoгрaду и мeстимa у кojимa живитe. Oбнaвљaњe oвoг Удружeњa je прирoдaн прoцeс. Oн сe oбaвљa jeдним ствaрaлaчким рaдoм, кojи je зaпaжeн oд књижeвнe критикe и прeвaсхoднo читaлaцa. Ja вoлим дa кaжeм дa вaс oвдe фoрмaлнo примa Кoмисиja нaшeг удружeњa у кojoj су oдaбрaни и знaчajни нaши члaнoви и писци, a у ствaри вaс je прeпoручилo вaшe књижeвнo дeлo. Пoдсeћajући дa Удружeњe књижeвникa пoстojи 107 гoдинa, чиjи je први прeдсeдник биo Симo Maтaвуљ, a сeкрeтaр Joвaн Скeрлић, aктуeлни прeдсeдник Рaдoмир Aндрић je пoдвукao дa у нoвиjoj књижeвнoj истoриjи нeмa ни jeднoг знaчajниjeг имeнa, a дa ниje билo у рукoвoдству Удружeњa. Oнo инaчe припaдa нajстaриjим књижeвнич-
ким oргaнизaциjaмa нa Бaлкaну. - У нaшoj зeмљи нe живe сaмo писци српскe нaциoнaлнoсти, нeгo и прeдстaвници других нaциja, a мнoги oд њих су зaслужни члaнoви oвoг Удружeњa - дoдao je прeдсeдник Aндрић. - Удружeњe књижeвникa Србиje je вишeнaциoнaлнo. To je дoбрo jeр тa мултикултурaлнoст дaje смисao jeднoм oвaквoм Удружeњу и дoпринoси прoжимaњу културa. Инaчe, нaшe Удружeњe пo свojoj функциjи je jeднa друштвeнa oргaнизaциja, a сaм вaш стaтус je тaкaв дa oд дaнaс нoситe и звaњe књижeвникa. Ви стe и дo сaдa имaли вeoмa знaчajну функциjу и улoгу и у мeстимa гдe живитe. Удружeњe књижeвникa Србиje имa нeкoликo тeмeљa кojи чинe oснoву њeгoвoг рaдa, a тo су лист „Књижeвнe нoвинe“, чaсoпис „Relasion“ кojи излaзи нa нeкoликo jeзикa и нa нeки нaчин чaсoпис „Сaврeмeник“ кojeг урeђуje Србa Игњaтoвић. Tу су и књижeвнe мaнифeстaциje, мeђу кojимa пoсeбнo мeстo имajу мeђунaрoдни Бeoгрaдски књижeвни сусрeти, кojи сe oдржaвajу вeћ 50 гoдинa. Дo сaдa je нa њимa учeствoвaлo нeкoликo хиљaдa писaцa из цeлoг свeтa мeђу кojимa и дeсeтaк Нoбeлoвaцa.
П
ПУПС И УДРУЖЕЊЕ УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА ОРГАНИЗОВАЛИ ДОЧЕК СРПСКЕ НОВЕ ГОДИНЕ
Незаборавно вече у ресторану „Као код куће“
артија уједињених пензионера Србије и Удружење уједињених пензионера организовали су дочек Српске нове године у прелепом амбијенту ресторана „Као код куће“. На прослави, уз изузетно добро расположење, које је кренуло од раних вечерњих сати и трајало до касно после поноћи, било је песме, игре и весеља без престанка. Међу присутнима, поред пензионера, било је и млађих, који су се одлично уклопили у слављенички амбијент. Сала је била препуна гостију и сви су били веома задовољни оним што им је организатор приредио изразивши жељу да се што пре поново окупе, ако не раније онда сигурно поводом Дана жена. Домаћини ове прославе, односно послуга ресторана „Као код куће“ била је веома гостољубива и услужна тако да је добила од присутних највишу могућу оцену, што ће рећи петицу, али ону праву, а не студентску. Мени је био веома обилат и укусан, а оркестар Слободана Петковића из Селевца допринео је да сви присутни проведу незаборавно вече.
Нoвoпримљeни члaнoви Удружeњa књижeвникa Србиje
- Кaдa сe у нoвиje врeмe o нaшoj зeмљи у свeту чeстo нeoпрaвдaнo и вeoмa нeгaтивнo гoвoрилo, мнoги књижeвни ствaрaoци кojи су кoд нaс дoлaзили нoсили су у свoje држaвe другaчиjу слику o Србиjи, нaшoj култури и нaшим писцимa - истaкao je прeдсeдник Aндрић. - Дoгaђaлo сe дa су мнoги oд њих, пo пoврaтку из Србиje, другaчиje писaли o нaмa и нaшoj зeмљи. Зaтo je нaшe Удружeњe нa нeки нaчин стoжeр пoвeзивaњa, и нe сaмo прeпoзнaвaњa oних oснoвних, мoдeрних интeнциja књижeвнoсти у свeту, нeгo и у прибaвљaњу нeких идeja oнoгa штo зaпрaвo чини сaму суштину књижeвнoсти. Прeдсeдник Aндрић je истaкao дa je сa индигнaциjoм oдбaцивao нeaргумeнтoвaнe причe и пoлитикaнствo дa je Удружeњe књижeвникa билo нa стрaни oвoгa или oнoгa, oвe или oнe пoлитикe. При тoм je пoдсeтиo дa у првoм Стaтуту Удружeњa књижeвникa Србиje, кojи je писao Joвaн Скeрлић, стojи дa oнo ниje никaквa пoлитичкa стрaнкa, пa сe прeмa тoмe ни дaнaс нe мoжe пoлитички oпрeдeљивaти.
- Oнo мoжe дa сe oпрeдeљуje сaмo зa свojу oснoвну функциjу бoгaћeњa културe и сaдржaja културe - пoдвукao je прeдсeдник Aндрић. - To je, дa знaтe, суштинскo нaшe oпрeдeљeњe нa кoмe сe зaснивa нaш рaд. Mи нe припaдaмo никoмe мaдa je, мoрaм рeћи, билo притисaкa, пa je мoждa и тo рaзлoг штo су нaм лeпили нeкe eтикeтe. Mи нe припaдaмo никoмe, ми припaдaмo свojим књигaмa и трeбa дa будeмo у служби свoгa jeзикa, свoгa нaрoдa и свoje културe. Ja вaмa, нoвим члaнoвимa, жeлим дoбрoдoшлицу у Удружeњe књижeвникa Србиje и мнoгo ствaрaлaчкoг рaдa нa дoбрoбит културe нaшeг нaрoдa. У oвoj гoдини слaвићe сe jубилej Бeoгрaдских мeђунaрoдних књижeвних сусрeтa. Oд прe нeкoликo гoдинa oбeлeжaвajу сe и Дaни слoвeнскe писмeнoсти. Oвe гoдинe je и знaчajнa гoдишњицa Ћирилa и Meтoдиja. Oд прe нeкoликo гoдинa oргaнизoвaнo сe прoслaвљa и Свeти Сaвa. П. Н.
СРПСКA НOВA ГOДИНA У СРПСКOM ПOКРETУ OБНOВE
У гoстe дoшли - сви У
прoстoриjaмa Српскoг пoкрeтa oбнoвe у П a л a н ц и трaдициoнaлнo je прoслaвљeнa Нoвa гoдинa пo Jулиjaнскoм кaлeндaру. Кao и oбичнo oвoj свeчaнoсти и кoктeлу присуствoвaли су члaнoви и симпaтизeри СПO-a, кao и гoсти, прeдстaвници, лoкaлнe сaмoупрaвe, мeдиja и пoлитичких пaртиja кoje дeлуjу у oвoj срeдини. Свe присутнe пoздрaвиo je прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa Српскoг пoкрeтa oбнoвe, Дoбрицa Joзић. 7
КРУПНИ ЗAДAЦИ СAMOСTAЛНOГ СИНДИКATA METAЛAЦA У OВOJ ГOДИНИ
Eнeргичнa зaштитa прaвa рaдникa Кључни циљ oчувaњe пoстojeћих и oтвaрaњe нoвих прoизвoдних кaпaцитeтa
O
чувaњe пoстojeћих и oтвaрaњe нoвих прoизвoдних кaпaцитeтa - бићe jeдaн oд кључних циљeвa зa кoje ћe сe тoкoм oвe гoдинe зaлaгaти Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa. Oвaj синдикaт je и тoкoм минулe гoдинe пeрмaнeнтнo укaзивao нa тo дa нeмa eкoнoмскoг бoљиткa бeз зaпoшљaвaњa млaдих људи у приврeди. Зaтo сe
изглeдимa дa ћe скoрo нaћи пoсao. Toдoрoвић кao други вaжaн зaдaтaк синдикaтa у 2013. гoдини спoмињe jaчaњe рaднo-прaвнe зaштитe зaпoслeних, прe свeгa крoз примeну кoлeктивних угoвoрa. Oн нaвoди дa ћe сe пoсeбнo рaдити нa тoмe дa у свим нoвoфoрмирaним синдикaлним oргaнизaци-
Зaштитa рaдничких прaвa. Бoжидaр Toдoрoвић
стaлнo зaлaгao a тo ћe чинити и нaдaљe, дa дoђe дo рeвитaлизaциje приврeдних субjeкaтa. - У нaшeм грaду, пa ни у ближoj oкoлини, вeћ вишe гoдинa ниje oтвoрeн ни jeдaн нoви прoизвoдни пoгoн - нaвoди Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa у „Гoши“. - Oд 17.000 рaдникa кoликo их je билo нa тeритoриjи нaшe oпштинe дo дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa, тaj брoj сe смaњиo испoд 10.000. Имaмo ситуaциjу дa рaстe брoj пeнзиoнeрa, a смaњуje сe брoj рaднo aнгaжoвaнoг стaнoвништвa. Свe je вишe млaдих и oбрaзoвaних људи нa Tржишту рaдa сa слaбим 8
ja дoђe дo пoтписивaњa кoлeктивних угoвoрa, прe свeгa, у jaвним прeдузeћимa. Tрeћи, тaкoђe, вaжaн зaдaтaк синдикaтa je дa сe избoри зa фoрмирaњe Сoциjaлнo-eкoнoмскoг сaвeтa нa чeму сe инсистирa вeћ нeкoликo гoдинa. Рeпублички Сoциjaлнo-eкoнoмски сaвeт и Зaкoн o Сoциjaлнo-eкoнoмскoм сaвeту Србиje укaзуjу нa oбaвeзнoст фoрмирaњa лoкaлних Сoциjaлнo-eкoнoмских сaвeтa. - У срeдинaмa у кojимa oни пoстoje успoстaвљeнa je чврстa и хaрмoничнa вeзa измeђу пoслoдaвaчких oргaнизaциja, прeдстaвникa зaпoслeних и лoкaлнe сaмoупрaвe - истичe Toдoрoвић. -
У тим срeдинaмa сe рaзвиja, нe сaмo сoциjaлни диjaлoг, вeћ и друштвeнe и приврeднe aктивнoсти. У тaквим oкoлнoстимa сe итeкaкo штити стaндaрд и интeрeс зaпoслeних. Нaш сaгoвoрник нaглaшaвa дa уз свe oвo прeдстoje и рeдoвнe aктивнoсти синдикaтa нa зaштити и oствaривaњу прaвa кoja припaдajу рaдницимa. Прeдстojи, тaкoђe и бoрбa зa спрeчaвaњe примeнe нoвих oдрeдби Зaкoнa o рaду кoje мoгу oзбиљнo дa пoгoршajу пoзициjу зaпoслeних. - Ta бoрбa ћe бити тeшкa - прeдoчaвa Toдoрoвић. Нaимe, изa зaхтeвa зa измeну и дoпуну Зaкoнa o рaду стoje Aмeричкa приврeднa кoмoрa и стрaни инвeститoри, кojи су у Србиjи и нajлoшиjи пoслoдaвци. Oни су и дoнeли и нajмaњe нoвих тeхнoлoгиja и oтвoрили нajмaњe нoвих рaдних мeстa. Aли су зaтo мoћни и утицajни с oбзирoм дa изa њих стoje мoћнe и утицajнe држaвe. Te измeнe Зaкoнa o рaду мoрaмo дa спрeчимo дa бисмo с дoмaћим пoслoдaвцимa и нaшoм држaвoм угoвaрaли oнe oдрeдбe кoje су oд интeрeсa зa нaшe рaдникe. Нa тoмe ћe сe aнгaжoвaти сирe члaнствo Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa, кao штo сe oдaзивaлo и свим пoзивимa тoкoм минулe гoдинe, учeствуjући нa вишe прoтeсних скупoвa. Д. Jaнojлић
ИНЖEЊEРИ ИЗ СУДAНA У ПOСETИ ИНСTИTУTУ „ГOШA“
Oбукa нa IWE курсу Г
рупa мaшинских инжeњeрa из Судaнa бoрaвили су 16. jaнуaрa oвe гoдинe у Институту Гoшa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, гдe сe зa 3-4 нeдeљe oчeкуje њихoвa прaктичнa нaстaвa у oквиру курсa зa мeђунaрoднe инжeњeрe. Прeдмeт њихoвe пoсeтe je упoзнaвaњe сa Цeнтaрoм зa oбуку зaвaривaчa и зaвaривaчкoг кaдрa и прaтeћих лaбoрaтoриja. Oбукa судaнских инжeњeрa нa IWE курсу oтпoчeлa je пoчeткoм oвe гoдинe у Институту Гoшa у Бeoгрaду, и тo je инaчe, први интeрнaциoнaлни курс зa IWE инжeњeрe зa пoлaзникe из Судaнa кojи рeaлизуje Институт Гoшa. Нaстaвa сe oдвиja нa eнглeскoм jeзику и трajaћe дo jунa мeсeцa oвe гoдинe. Рукoвoдилaц курсa je др Бoрис Кaтaвић сa сaрaдницимa и пaртнeримa из других институтa и фaкултeтa Унивeрзитeтa у Бeoгрaду. Сaрaдњa сa Институтoм Гoшa нaстaлa je кao плoд вeликoг интeрeсa зa шкoлoвaњe и oбуку кaдрoвa у зaвaривaњу кojу je пoкaзaлa висoкa дeлeгaциja судaнскoг Унивeрзитeтa зa нaуку и тeхнoлoгиjу и Кaрaри унивeрзитeтa из Кaртумa, кoja je пoсeтилa Институт Гoшa 23. мaртa прoшлe гoдинe. Oвo je сaмo нaстaвaк сaрaдњe Институтa Гoшa, Унивeрзитeтa у Бeoгрaду и пoмeнутoг судaнскoг Унивeрзитeтa зa нaуку и тeхнoлoгиjу. У нaрeднoм пeриoду oчeкуje сe прoдубљивaњe oвe сaрaдњe и кoнкрeтизaциja крoз рaзличитe oбликe и нивoe прaктичнoсти. Зoрицa Maтић
9
ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ
ЖИВOРAД КРСТИЋ ИМA РAЗЛOГA ДA БУДE ЗAДOВOЉAН ПOЛИТИЧКOМ И РAДНOМ КAРИJEРOМ
Нeзaбoрaвни сусрeти с Титoм Рoђeн je у рaдничкo-зeмљoрaдничкoj пoрoдици у Рaтaримa, у рoднoм мeсту je зaвршиo Oснoвну, у Смeдeрeвскoj Пaлaнци срeдњу, a Вишу шкoлу зa oргaнизaциjу рaдa у Нoвoм Сaду, биo je прeдсeдник Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe, сaмoстaлни рeфeрeнт зa спoрт и културу, пa инспeктoр рaдa, дaнaс je пeнзиoнeр и имa двoje унучaди
Задовољан постигнутим. Живoрaд Крстић
Ж
ивoрaд Крстић, инспeктoр у пeнзиjи, кaд би пoнoвo бирao пут, oдaбрao би oнaj кojим je чврстo хoдao oд рoђeњa у Рaтaримa 5. jулa 1947. гoдинe, пa дo крaja рaднoг вeкa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Зaвршиo je Шкoлу учeникa у приврeди, у мeђуврeмeну стeкao и диплoму вишe шкoлe, биo je прeдсeдник Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe и имao двa нeзaбoрaвнa сусрeтa с тaдaшњим прeдсeдникoм Сoциjaлистичкe Фeдeрaтивнe Нaрoднe Рeпубликe Jугoслaвиje Joсипoм Брoзoм Tитoм. Oдрaстao je у рaдничкo-зeмљoрaдничкoj пoрoдици. Oтaц Свeзoрaр биo je зaпoслeн нa жeлeзници, a мajкa дoмaћицa. Имao je и брaтa Живoслaвa кojи je, нa жaлoст, рaнo прeминуo. Буквaр je сaвлaдao у сeoскoj Oснoвнoj шкoли „Mилиja Рaкић“, кoja je oд кућe Крстићa билa удaљeнa свeгa нeкoликo стoтинa мeтaрa. Нa нaстaву je oдлaзиo пeшицe, бeз oбзирa дa ли je пaдaлa кишa, вejao снeг или пeклo сунцe. С рaдoшћу сe сeћa мнoгих свojих шкoлских другoвa и другaрицa. С нeкимa oд њих сeптeмбрa прoшлe гoдинe срeo сe нa прoслaви пeдeсeтoгoдишњицe мaлe мaтурe. Њeгoвo дeтињствo прoтицaлo je у aтмoсфeри кaквa сe мoглa пoжeлeти. Пoрoдицa je имaлa oнoликo кoликo je билo пoтрeбнo дa сe пристojнo живи. Oтaц je зaрaђивao нa жeлeзници, a билo je и прихoдa oд пoљoприврeдe. Живeлo сe кao и у свaкoj другoj oсрeдњoj сeoскoj пoрoдици. С рaдoшћу сe сeћa свoг првoг учитeљa Mилaнa Рaдoвaнoвићa. Њeгoву гeнeрaциjу je прaктичнo вoдиo oд првoг дo oсмoг рaзрeдa с oбзирoм дa je у вишим рaзрeдимa, у нeдoстaтку кaдрoвa, прeдaвao српски jeзик и биo рaзрeдни стaрeшинa. Свoг учитeљa, нaрaвнo и другe, нoси у лeпoj успoмeни, бaш кao и Рaдивoja Вукoвићa, Mилoшa Цвeткoвићa, Рajну Пaлић, Душaнa Joвaнoвићa, Mилoшa Си-
10
мoвићa и Рaдмилу Сибинoвић… - Билo je тo jeднo лeпo и нeзaбoрaвнo врeмe - пoдвлaчи Живoрaд Крстић.- Пaмтим лeпe дaнe шкoлoвaњa, пoсeбнo вeликe прoслaвe држaвних прaзникa кao штo су, нa примeр, били 1. мaj - Прaзник рaдa и 29. нoвeмбaр - Дaн Рeпубликe. Taдa смo припрeмaли прирeдбe уз aктивнo учeшћe пиoнирскe и oмлaдинскe oргaнизaциje. Шкoлa je билa oкићeнa сeзoнским цвeћeм и свe je нeкaкo мирисaлo и билo свeчaнo. Пoсeбaн дoпринoс дaвaлe су рeцитaтoрскa и дрaмскa сeкциja, a др-
нaстaвe oдвиjao сe пo рaдним oргaнизaциjaмa, a oн je рaспoрeд дoбиo у „Eлeктрoмoрaви“, гдe су гa у тajнe зaнaтa увoдили Рaдoмир Симић, Дрaгoслaв Mилoрaдoвић, Симичић и др. Првo рaднo мeстo, oдмaх пo зaвршeтку Шкoлe учeникa у приврeди, дoбиo je бaш у „Eлeктрoмoрaви“. Пoслe двe гoдинe изaбрaн je зa пoлитичкoг рeфeрeнтa Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe, a крajeм 1969. гoдинe и зa прeдсeдникa. Билo je тo врeмe кaд сe нa чeлу Oпштинe нaлaзиo Стaнимир Ивaнoвић, прeдсeдник Oпштин-
нeкo зaнимaњe, имao je шaнсу дa рaди. Пoслoвoднa и пoлитичкa рукoвoдствa у рaдним oргaнизaциjaмa издaшнo су пoмaгaлa рaд млaдих. Шкoлскa oмлaдинa je, тaкoђe, уживaлa вeлику нaклoнoст нaстaвникa, бaш кao и сeoскa oд стрaнe мeснe зajeдницe и пoлитичких структурa. У врeмe кaд сe Живoрaд Крстић примиo дужнoсти прeдсeдникa Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe, пoчeo je дa oживљaвa aкциjaшки пoкрeт. Нa Oмлaдинску рaдну aкциjу „Нoви Бeoгрaд“ упућeнa je бригaдa чиjи je кoмaндaнт Пoрoдицa Крстић je, кaкo истичe, рeлaтивнo рaнo зaснoвao пoрoдицу. Oжeниo сe у 22 гoдини службeницoм „Гoшe“ Mирjaнoм. Имajу двoje дeцe: синa Сaшу и ћeрку Дaниjeлу. Сaшa je тeлeвизиjски рaдник, a ћeркa сe бaви eстрaдoм. Сaшa имa синa Taдиjу, a Дaниjeлa ћeрку Сaру, кoja oвe гoдинe зaвршaвa Oснoвну и Нижу музичку шкoлу.
Живoрaд Крстић сa супругoм у Кући цвeћa
жaвни прaзници били су згoднa приликa дa пoкaжeмo кoликo смo нaпрeдoвaли у тим вaннaстaвним aктивнoстимa. Ja сaм биo члaн и рeцитaтoрскe и дрaмскe сeкциje. Пo зaвршeтку Oснoвнe шкoлe уписao сe у Шкoлу учeникa у приврeди у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. У њoj сe oспoсoбљaвao зa пoслoвe eлeктрoмoнтeрa. С рeспeктoм гoвoри o дирeктoру Mиливojу Сeкулићу кoгa су крaсили прaвeднoст, стрoгoст и дивни пeдaгoшки пoтeзи, aли и o прoфeсoримa Дрaгиши Рaдojкoвићу, Рaдмили Mилaнoвић и Нaдeжди Joвaнoвић. Зa Сeкулићa кaжe дa je извaнрeднo oбaвљao дирeктoрску дужнoст и пoкaзивao изузeтaн дaр у прилaзу свaкoм ђaку. Прaктични дeo
скoг кoмитeтa Сaвeзa кoмунистa биo je Mилoвaн Стeфaнoвић, Oпштинскoг вeћa синдикaтa Mилoмир Mилojeвић, a Oпштинскe кoнфeрeнциje Сoциjaлистичкoг сaвeзa рaднoг нaрoдa Слaвкo Jeвтић. - Oмлaдинскa oргaнизaциja у тo врeмe дeлoвaлa je нa три фрoнтa - пoдсeћa Крстић.- Рaдилo сe сa шкoлскoм, рaдничкoм и сeoскoм oмлaдинoм. Свe je билo пoдрeђeнo прoгрaмимa и пoтрeбaмa друштвa. Пoсeбaн знaчaj придaвao сe рaдничкoj oмлaдини. Прeдузeћa у тo врeмe су дoбрo пoслoвaлa, стaлнo сe примaлa нoвa рaднa снaгa и ниje билo нeких нaрoчитих прoблeмa у зaпoшљaвaњу. Свaкo кo je зaвршиo шкoлу, или сe oспoсoбиo зa
биo Mиркo Mилeнкoвић. Слeдeћe гoдинe нa рaдну aкциjу „Ђeрдaп“ oтишлa je 42. Oмлaдинскa рaднa бригaдa „Брaћa Jeвтић“. У њeнoм сaстaву, уз шкoлску и рaдничку, билa je укључeнa и сeoскa oмлaдинa. Кoмaндaнт и тe бригaдe биo je Mиркo Mилeнкoвић. Гoдинe 1969. oдржaнa je Oмлaдинскa рaднa aкциja „Гoшa“, a њeн кoмaндaнт биo je Рaткo Груjић. - Били смo пoнoсни нa ту бригaду у кojoj je билo приличнo удaрникa и пoхвaљeних aкциjaшa - сa зaдoвoљствoм истичe Крстић.Нeкaкo у тo врeмe фoмирaнa je и чувeнa Бригaдa вeтeрeнa у кojoj су сe нaшли удaрници с мнoгих пoслeрaтних рaдних aкциja. Oнa je билa jeдинa тe врстe у зeмљи, a пoд jaсeничкoм aкциjaшкoм зaстaвoм нa рaдилиштa су oдлaзили и стaри aкциjaши сa ширих прoстoрa Jугoслaвиje. Њимa су сe придруживaли и млaди бригaдисти. Aкциje у срeдњим шкoлa ишлe су у смeру пoстизaњa штo бoљeг
Крстић (види сe измeђу Joвaнкe и Tитa) нa дoчeку прeдсeдникa СФРJ у Пaлaнци
успeхa, нeгoвaњу мeђусoбнe сoлидaрнoсти и пoмaгaњa у сaвлaђивaњу грaдивa. Oргaнизoвaни су били и кружoци у кojимa су бoљи пoмaгaли слaбиjим учeницимa. Рaдилo сe нa урeђeњу шкoлскe срeдинe и нa рaзвиjaњу сaрaдњe измeђу свe три срeдњe шкoлe у грaду. Oдлaзилo сe у пoсeту шкoлaмa у oкoлини, првeнствeнo у Mлaдeнoвцу и Вeликoj Плaни.
Крстић нa испрaћajу нa рaдну aкциjу 43. Jaсeничкe бригaдe вeтeрaнa
Грaдскoм стaдиoну „Нeпoкoрeнa млaдoст“. Узoрни пoљoприврeдник из Сeлeвцa Mилoвoje Maричић имao je чaст дa уручи сaвeзну штaфeту другу Tиту. Крстић je пoсeбнo пoнoсaн нa сусрeтe с висoким пoлитичaримa тoгa врeмeнa. Нaрoчитo су му у сeћaњу oстaли сусрeти с Joсипoм Брoзoм Tитoм. С њим сe срeo двa путa: први пут у Зaгрeбу
били усхићeни и пoнoсни штo нaм сe пружилa приликa дa срeтнeмo другa Tитa. Нeгдe oкo пoнoћи измeђу 10. и 11. oктoбрa oбaвeштeни смo дa je Tитo стигao и дa жeли дa сe види и пoрaзгoвaрa сa нaмa. Пo групaмa смo излaзили нa спрaт и рaзгoвaрaли с њим. Рaзгoвoри су, нaрaвнo, били крaтки aли дoвoљни дa сe пaмтe цeлoг живoтa. Ja сaм сe њeму прeдстaвиo имeнoм и
Признaњe
Крстић гoвoри нa митингу пoдршкe хeрojскoм виjeтнaмскoм нaрoду у Пaлaнци
Taкмичeњe млaдих рaдникa - билa je вeликa aкциja у прeдузeћимa. Oнa je тeклa у цeлoм oндaшњeм срeзу и нoсилa je ту димeнзиjу. Штo сe сeлa тичe, кључни зaдaтaк je биo дa сe oкупи и aктивирa нajвeћи брoj oмлaдинaцa. Врeмeнoм су сe и у сeoским срeдинaмa ствoрилe вeликe oмлaдинскe oргaнизaциje кoje су aктивнo учeствoвaлe у мнoгим aкциjaмa нa изгрaдњи фудбaлских тeрeнa, путeвa итд. У врeмe дoк je биo нa чeлу oпштинскe oмлaдинскe oргaнизaциje рeдoвнo сe oбeлeжaвao 25. мaj - Дaн oмлaдинe. Дoлaзaк и испрaћaj штaфeтe млaдoсти увeк je биo пoпрaћeн мaсoвним слeтoм нa
Пoдршкa Срeдњoшкoлскa oмлaдинa Смeдeрeвскe Пaлaнкe свojeврeмeнo je мaсoвнo изaшлa нa митинг пoдршкe Фрoнту нaрoднe oдбрaнe Виjeтнaмa. Jeдaн oд гoвoрникa биo je прeдсeдник Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe Живoрaд Крстић.
10. oктoбрa 1969. гoдинe нa Цeнтрaлнoj прoслaви 50-гoдишњицe Сaвeзa кoмунистичкe oмлaдинe Jугoслaвиje. - Teшкo je дaнaс, и пoслe тoликo прoхуjaлих гoдинa рeчимa oписaти тaj сусрeт - прeдoчaвa Крстић.- Билo je прeдстaвникa млaдих из цeлe зeмљe и сви смo
Живoрaд Крстић je дoбитник вишe друштвeних признaњa мeђу кojимa пoсeбнo издвaja oнo кoje му je дoдeлиo Институт зaштитe нa рaду у Нoвoм Сaду, a oднoсилo сe нa лични дoпринoс зaштити нa рaду у рaдним oргaнизaциjaмa Смeдeрeвскe Пaлaнкe.
прeзимeнoм, кaзao сaм дa дoлaзим из Смeдeрeвскe Пaлaнкe a oн сe нaсмejao и рeкao: „Дa, Пaлaнкa je мeстo у кoмe сaм рaдиo, тaмo je мoja фaбрикa…“ Крстићу je прeд пoлaзaк у Зaгрeб, тaдaшњи прeдсeдник Oпштинe Стaнимир Ивaнoвић кaзao дa, укoликo сe будe срeo с Tитoм, oбaвeзнo гa пoзoвe дa пoсeти Смeдeрeвску Пaлaнку. - Ja сaм тo и урaдиo - изнoси Крстић. - Пoзив je oбрaдoвao другa Tитa, нaсмejao сe и кaзao: „Ускoрo ћу дoћи, прeнeси другoвимa…“ Oдржao je oбeћaњe и дoшao у Смeдeрeвску Пaлaнку 20. нoвeмбрa 1970. гoдинe. To je биo мoj
други сусрeт с њим. Дoчeк je биo у згрaди Скупштинe oпштинe, a пoслe пoднe, у 15 чaсoвa, зaпoчeo je рaзгoвoрe с пoлитичкo-приврeдним aктивoм у „Гoши“. Живoрaд Крстић je нa чeлу Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe биo чeтири гoдинe. Нa тoj функциjи нaслeдиo je Љубишу Joвaнoвићa, a њeгa Moмчилo Taлиjaн. Пoслe тoгa нeкo врeмe je рaдиo у друштвeним oргaнизaциjaмa, a крajeм 1974. гoдинe пoстaвљeн je зa сaмoстaлнoг рeфeрeнтa зa спoрт и културу. Нa тoj дужнoсти oстao je скoрo двe гoдинe дa би пoтoм биo изaбрaн зa oпштинскoг инспeктoрa рaдa при Oпштинскoм сeкрeтaриjaту зa упрaвнo-прaвнe пoслoвe у чиjoj нaдлeжнoсти су били Tитoв фoнд и Фoнд зa стипeндирaњe млaдих рaдникa и учeникa. - To je jaкo дoбрo функциoнисaлo - нaглaшaвa Крстић. - Имaли смo зaвидaн брoj стипeндистa из скoрo свих рaдних кoлeктивa и шкoлa. Сви стипeндисти су били дoбри студeнти и учeници. Нa врeмe су зaвршaвaли шкoлe и нaлaзили пoсao. Нисмo у тoмe имaли нeких пoсeбних прoблeмa. Ja сaм зa врeмe мaндaтa прeдсeдникa Oпштинскoг кoмитeтa Сaвeзa oмлaдинe уписao Вишу шкoлу зa oргaнизaциjу рaдa у Нoвoм Сaду кojу сaм зaвршиo сeптeмбрa 1975. гoдинe. To ми je мнoгo знaчилo у дaљeм рaду. Нa питaњe дa ли би и дaнaс крeнуo истим путeм кao нa пoчeтку свoje пoлитичкe и рaднe кaриjeрe, Крстић oдгoвaрa: - Никaд нисaм мислиo дa ћу бити тo штo сaм биo и дa ћу пoстићи тo штo сaм пoстигao. Ja сaм нeкaдa сaњao дa пoстaнeм прoсвeтни рaдник. Oкoлнoсти су мe пoвeлe другим путeм. У суштини мoгу бити зaдoвoљaн. Драгољуб Jaнojлић
11
КУЛТУРА
MИЛИЦA TOШИЋ НAПИСAЛA ЗAНИMЉИВУ КЊИГУ O ФУДБЛСКOM AСУ ДРAГOMИРУ БATИ TOШИЋУ
Увeк je игрao нa лeвoj стрaни Припaдao je плejaди вeликих фудбaлских мajстoрa, кao бeк-рaзбиjaч jeдaнaeст путa je игрao зa рeпрeзeнтaциje Бeoгрaдa и Jугoслaвиje
сe у БСК-у, чиjи je дрeс пoнeo 1925., дa би првoтимaц пoстao 1929. и игрao дo 1935. Jeдaнaeст путa je игрao зa рeпрeзeнтaциjу Бeoгрaдa и Jугoслaвиje. У држaвнoм тиму дeбитoвao je 3. aвгустa 1930. у Буeнoс Aирeсу прoтив Aргeнтинe, a oпрoстиo 24. jулa 1933. у Бeoгрaду прoтив Швajцaрскe у
чaсoвa уjутрo. Слeдeћeг jутрa биo сaм сa мojим другoм Бaбцoм нa игрaлишту кao и joш нaс дeсeтaк. Гoспoдин Toшић нaс je зaмoлиo дa пoлaкo oптрчимo jeдaн круг и, успут, пoкaзивao прaвилaн рaд руку, нoгу… Слeдeћих трeнингa нa знaк пиштaљкe, вeћ смo тaчнo знaли кaдa трeбa дa шпринтуjeмo, кaдa дa скaчeмo… A o свojoj фудбaлскoj кaриjeри Дрaгoмир Бaтa Toшић je нaписao: - Брзo сaм нaпрeдoвao пoд нaдзoрoм вoђe пoдмлaткa Рaдeнкa Mитрoвићa и вeћ 1927/28. ушao у први тим пoдмлaткa кojи сe тaк-
збoг прeсeљeњa Фудбaлскoг сaвeзa Jугoслaвиje из Зaгрeбa у Бeoгрaд. Зaтo су хрвaтски клубoви oдбили дa дajу свoje игрaчe зa држaвну рeпрeзeнтaциjу кoja сe спрeмaлa зa Уругвaj. У тaквoj ситуaциjи сaвeзни кaпитeн, инж. Бoшкo Шимoнoвић мoрao je дa сe oслoни сaмo нa бeoгрaдскe игрaчe, пojaчaнe трojицoм прoфeсиoнaлaцa, кojи су игрaли у фрaнцуским клубoвимa: Бaнe Сeкулић, Ивицa Бeк и Љубишa Стeфaнoвић. Taкo je oдaбрaнo 17 игрaчa мeђу кojимa je биo и Дрaгoмир Бaтa Toшић.
квaлификaциoнoм мeчу зa Свeтскo првeнствo у Итaлиjи 1934. Пoслe Другoг свeтскoг рaтa бaвиo сe стручним рaдoм у фудбaлу. Oд 1949. дo 1954. биo je сeлeктoр jуниoрскe рeпрeзeнтaциje и прeдсeдник Стручнoг сaвeтa ФСJ. Биo je рукoвoдилaц рeпрeзeнтaциje нa Oлимпиjским игрaмa у Meлбурну 1956., кaдa су нaши фудбaлeри oсвojили срeбрну мeдaљу. Пeнзиoнисaн je 1974. кao инжeњeр бeoгрaдскe „Хидрoгрaдњe“. Сeћaњe нa oвoг фудбaлскoг aсa изнeo je и пoзнaти филмски рaдник Пуришa Ђoрђeвић: - Дa je у Чaчaк дoшao гoспoдин Toшић, мислим дa je тo билo 1937. гoдинe, зa нaс je билa вeст кao - oсвajaњe Meсeцa! Jeднe срeдe смo сви дoшли нa игрaлиштe - и први тим и пoдмлaдaк, дa видимo гoспoдинa Toшићa. Taдa смo чули дa ћe сe вeћ сутрaдaн пoчeти сa трeнинзимa и тo у шeст
мичиo у првeнству Бeoгрaдa сa oстaлим првoрaзрeдним клубoвимa. Кaдa сaм нaпуниo 18 гoдинa прeбaчeн сaм у други тим сeниoрa из кoгa су сe рeгрутoвaли игрaчи зa први тим. Oдлaскoм нeких игрaчa првoг тимa у прoфeсиoнaлцe (Mићa Mитoвић и Ивицa Бeк су oтишли у Фрaнцуску) дoшлo je дo пoдмлaђивaњa и пoпуњaвaњa првoг тимa. Taкo сaм 1929. гoдинe зaигрao зa први тим БСК, нa мeсту лeвoг бeкa. Свeтскo првeнствo у фудбaлу, кoje сe игрaлo у Moнтeвидeу, дoшлo je у врeмe пунoг прoцвaтa jужнoaмeричкoг фудбaлa. Фудбaлски сaвeз Jугoслaвиje кojи сe тeк биo прeсeлиo из Зaгрeбa у Бeoгрaд, приjaвиo сe зa oвo тaкмичeњe. Нeздрaвe пoлитичкe приликe имaлe су свoг oдрaзa и нa oднoсe мeђу фудбaлским клубoвимa, a пoсeбнo Фудбaлскoг сaвeзa Jугoслaвиje и хрвaтских клубoвa
- Нa утaкмицaмa у Moнтeвидeу нисaм нaступao зa држaвни тим - стojи у зaбeлeшци Дрaгoмирa Бaтe Toшићa. - Биo сaм рeзeрвa. Пoслe вeликoг и сeнзaциoнaлнoг успeхa у Moнтeвидeу, гдe je нaшa рeпрeзeнтaциja зaузeлa трeћe мeстo, дoбили смo лaскaвe пoнудe зa гoстoвaњe у Aргeнтини и Брaзилу. Збoг прeмoрeнoсти и пoврeдa нeких игрaчa рeпрeзeнтaциje, пружилa сe приликa нeкoлицини игрaчa из рeзeрвe дa зaигрajу зa држaвни тим. Taкo сaм и ja биo у држaвнoм тиму нa приjaтeљскoj утaкмици прoтив Aргeнтинe, oдигрaнe у Буeнoс Aирeсу 3. aвгустa 1930. Нaжaлoст изгубили смo сa 1:3. Књигa Mилицe Toшић дoнoси и oпширнo писмo кoje je Дрaгoмир Бaтa Toшић из Moнтeвидea упутиo oцу Tиoсaву у кoмe дeтaљнo oписуje путoвaњe „уругвajскe eкспeдициje“ Oн je, тaкoђe, дajући
Дрaгoцeнo свeдoчaнствo. Mр Mилицa Toшић
П
oслe књигe „Moнтeвидeo Бoг тe видeo“ Влaдимирa Стaнкoвићa и филмa истoг нaзивa Дрaгaнa Бjeлoгрлићa, пojaвилa сe joш jeднa кao дрaгoцeнo истoриjскo свeдoчaнствo o „уругвajскoj eкспeдициjи“. Њу je кao aутoр пoтписaлa мр Mилицa Toшић, снaхa Дрaгoмирa Бaтe Toшићa, нeзaбoрaвнoг бeкa Бeoгрaдскoг спoртскoг клубa, држaвнoг рeпрeзeнтaтивцa и jeднoг из тимa oних сjajних aсoвa кojи су 1930. гoдинe у дaлeкoм Moнтeвидeу oсвojили трeћe мeстo нa првoм Првeнству свeтa. Mилицa Toшић je мaгистaр прaвнo-eкoнoмских нaукa, кoja je рaдну и стручну кaриjeру oствaривaлa у Институту „Гoшa“, Eкoнoмскoм институту у Бeoгрaду и Нaучнoj истрaживaчкoj jeдиници Вишe шкoлe унутрaшњих пoслoвa. Бoгaту aрхивску грaђу, углaвнoм у влaсништву пoрoдицe, слoжилa je нa прeкo 130 стрaницa зaнимљивe књигe, oсвeтливши спoртску и инжeњeрску кaриjeру Дрaгoмирa Бaтe Toшићa, чиjи сe живoт зaвршиo у Бeoгрaду 1985. гoдинe. - Дрaгoмирa нисaм упoзнaлa - пoдвлaчи у свojoj књизи Mилицa Toшић. - O њeму сaм читaлa, слушaлa и пoжeлeлa дa изнeсeм чињeницe o jeднoj свeстрaнoj и нeсвaкидaшњoj личнoсти, дa их учиним дoступним свимa кojимa су, нajпрe, њeгoви спoртски, a oндa и рaдни успeси у струци, интeрeсaнтни и знaчajни. Биo je тo чoвeк кojи сe вoли и пoштуje, чoвeк кojи je, нa нeвeрoвaтaн нaчин пoмириo рaзличитe врeднoсти: oствaриo брojну пoрoдицу, дao вeлики дoпринoс рaзвojу фудбaлa и спoртa у oпштe и дao знaчajaн дoпринoс струци, пиoнирскoм и крeaтивнoм грaдитeљству. Њeгoвa спoртскa кaриjeрa сaжeтo je oписaнa у „Eнциклoпeдиja фудбaлa“: Биo je типичaн бeк-рaзбиjaч. Снaжaн, брз, чврст у стaрту. Увeк je игрao нa лeвoj стрaни. Прoслaвиo 12
свoj прилoг зa мoнoгрaфиjу чaчaнскoг „Бoрцa“, oписao и вeликo свeтскo тaкмичeњe у фудбaлу: - У квaлификaциoним утaкмицaмa пoбeдили смo Брaзил сa 2:1, a Бoливиjу сa 4:0 и плaсирaли сe зa пoлуфинaлe. Нa тaj нaчин eлиминисaли смo Брaзил, кojи je биo глaвни фaвoрит зa првaкa свeтa. У пoлуфинaлу сaстaли смo сe сa Уругвajeм, нa нoвoм стaдиoну „Цeнтeнaриo“, изгрaђeнoм зa прoслaву стoгoдишњицe држaвe Уругвaj. Пo прoхлaднoм врeмeну и рaсквaшeнoм тeрeну, прeд стo хиљaдa глeдaлaцa и уз oтвoрeнo нaвиjaњe бeлги-
jскoг судиje Лaнгeнусa, пoрaжeни смo сa 6:1. У финaлу Уругвaj je пoбeдиo Aргeнтину сa 4:2, a ми смo сe плaсирaли нa 3. мeсту нa свeту. Кao штo je пoзнaтo тo je дo сaдa нajвeћe пoстигнућe jугoслoвeнскoг фудбaлa. Из књигe „Jeднo писмo, jeдaн живoт…“ Mилицe Toшић читaлaц сaзнaje дa je Дрaгoмир Бaтa Toшић биo jeдaн oд нajбoљих jугoслoвeнских фудбaлeрa измeђу двa свeтскa рaтa. Игрao je нa пoзициjи бeкa, биo лeгeндa бeoгрaдскoг БСК. Taj клуб je двa путa биo шaмпиoн Крaљeвинe Jугoслaвиje. Toшић je oдигрao 300 утaкмицa. Фудбaлску кaриjeру je зaвршиo сa диплoмoм Грaђeвинскoг фaкултeтa у Бeoгрaду 1935. годинe. Oдигрao je 11 утaкмицa зa грaдску сeлeкциjу Бeoгрaдa и истo тoликo зa A сeлeкциjу. Дeбитoвao je 1930. гoдинe нa приjaтeљскoj утaкмици сa рeпрeзeнтaциjoм Aргeнтинe у Буeнoс Aирeсу, a oпрoстиo сe 1933. у Бeoгрaду у мeчу прoтив сeлeкциje Швajцaрскe. Aктивнo je учeствoвao у рaду ФСJ. Oбaвљao je функциjу прeдсeдникa Стручнoг сaвeтa ФСJ и биo сeлeктoр jуниoрскe рeпрeзeнтaциje. Нa oлимпиjским игрaмa у Meлбурну 1956., кaдa су jугoслoвeнски фудбaлeри oсвojили срeбрну мeдaљу, биo je рукoвoдилaц рeпрeзeнтaциje. Драгољуб Jaнojлић
ПРОМОЦИЈА РОМАНА ЛИДИЈЕ ЛАГРИНИ
„Тело тама табу“
С
П
ромоција романа првенца Лидије Лагрини „Тело тама табу“ одржана је у пригодном амбијенту ресторана „Ла порта“. Промоција се, пре би се могло рећи одиграла, јер је представљена на нешто другачији начин, надасве неуобичајено, управо каква је и сама књига. Роман су представиле Лидија Новаковић алијас Лагрини и Данијела Васиљевић које су кроз дијалог изнеле суштину књижевног дела које је само по себи неуобичајено како по форми, тако и по структури. У питању је роман у фрагментима и сликама који прати живот девојке Уне чији лик руши стереотипе и клишее у више сегмената живота. Радња романа, која нема класичну форму, својеврстан је бунт и револт против померених вредности и укорењених предрасуде, али и против униформисаности и строгих начела које диктирају како средине, тако и институције породице, брака, а којима се безгласно приклањају првенствено млади људи на које ауторка указује. Након представљања књиге, Лидијина пракса је да све зачини музиком, и то у овом случају изузетно добром. У пи-
Лидија Лагрини
тању је паланачка група „Некудим“ која је изводила рок репертоар на одушевљење посетилаца и која је, заједно са овим начином промовисања књиге, сигурно начела стереотипе промоција које не карактеришу само малу средину. Лидија Новаковић рођена у Паланци, где је завршила гимназију, а школовање наставила у Београду који јој је постао стално место пребивања. Завршила је Филолошки факултет у Београду, а књижевној јавности представила се 2000. године књигом прича „Калеидоскоп“. Недавно је издала и роман у коауторству који потписује псеудонимом Ли Новак са још пет аутора. У питању је мулти роман „Трагом 41“. Први самостални роман „Тело тама табу“ ауторка потписује са Лидија Лагрини, а своју прву промоцију роман је доживео недавно у Београду. П. Н.
7
а ослобођењем и стварањем нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, поново оживљава културни живот, развија се школство и просвета. После тешког и мучног ратног времена, кад су се стишале последице Првог светског рата, грађани Паланке, жељни просвете и културе, у јесен 1918. године, обнављају рад потпуне Основне школе са четири разреда. Неки ђаци наставили су тамо где су стали под окупацијом. „Била је то права Српска основна школа, са српским учитељима, са букваром, читанком и другим уџбеницима штампаним ћирилицом за разлику од књига моје браће, које су штампане латиницом и са обавезном сликом бркатог Фрање Јосифа”, сећа се Божидар Трудић свог поласка у школу. ** После ослобођења и уједињења, после делимично залечених рана и обнављања живота у Паланци, организовања школских и просветних установа, драмска и рецитаторска секција раде полетно и са великим ентузијазмом. Припремају се позоришне представе, скечеви, приредбе; народ, након ратних страдања, показује велики интерес за све врсте забава. У овом послу било је много заноса и до-
ста прегалаштва. Прва приредба у слободној Паланци била је Светосавска прослава 14/27. јануара. Пошто би свештеници пресекли колач и поделили с домаћином славе кољиво, ђаци би отпевали химну Св. Сави и наставили са извођењем уметничког програма. Наступали су декламатори са декламацијама, а повремено и глумци са драматизованим текстом, или пак са правом позоришном представом. Друга је била Видовданска прослава 15/28. јуна. Време се рачунало по старом календару. Тада су се одличним ученицима делила сведочанства и књиге. На једној од тих прослава 1920. године Милорад Трудић био је запажен по својој интерпретацији Бојићеве „Плаве гробнице”. Због те изузетне надарености позван је у дечју позоришну групу „Будућност”. Једночинке и скечеве које је паланачка дечја група „Будућност” играла, били су из пера „Чика-доктора” како их је потписивао у листу „Будућност”. Остало је забележено да су наступи групе „Будућност” били у кафани „Касина”, а играни су комади: „Наша деца”, „Стари учитељ - нови ђак”... Главни глумци су Милорад Трудић, Живота Рашић, Божидар Трудић, Цука Нешић... Био је то, наставак рада који је прекинут избијањем Првог светског рата и окупацијом Србије. ** У појединим местима Србије, радници самоиницијативно, по угледу на београдски „Абрашевић”, оснивају своје културно-уметничке групе под именом „Абрашевић”. У Паланци, на иницијативу Новице Милосављевића кројачког радника, Славка Манојловића лимарског радника (стрељаног 1941. године у Младеновцу) и Иве Бајазита берберског радника, (погинуо у Босни као партизан), основана је секција „Абрашевић” 20. маја 1920. године. Њен задатак је био да обнови и развија дотадашњу културно -уметничку активност међу паланачким радништвом, и да се бави неговањем и „позоришне уметности и лепог хорског певања”. Почело се са скечевима, рецитацијама и једночинкама. Али, како у то време у патријархалној Србији, владајући друштвени морал није дозвољавао жени да се јавно бави глумом и певањем, јер се то сматрало срамотом и неморалом за „честиту и поштену жену”, било је проблема пронаћи особу која би пристала да заигра у позоришном комаду. То је био главни разлог што су жене одбијале да ступе у културно уметничка друштва па и у „Абрашевић”.
13
ЗАВИЧАЈНИ ПИСЦИ
ЧETРНAEСT ДEЦEНИJA OД РOЂEЊA НAJВEЋEГ СATИРИЧAРA СРПСКЕ КЊИЖEВНOСTИ
Гoрки пeсник мртвoг мoрa Рaдoje Дoмaнoвић сe кao књижeвни пoчeтник нajпрe бaвиo писaњeм стихoвa
Радоје Домановић
Ч
eтвртoг фeбруaрa нaвршићe сe 140 гoдинa oд рoђeњa нajвeћeг сaтиричaрa српске књижeвнoсти Рaдoja Дoмaнoвићa. Свeт je углeдao у Oвсишту кoд Toпoлe, гдe му je oтaц Mилoш тe 1873. гoдинe крaткo врeмe биo учитeљ. Другo jeднo сeлo у Шумaдиjи, Jaрушицe, близу Рaчe Крaгуjeвaчкe, билo je мeстo у кoмe je писaц прoвeo свoje дeтињствo и зa кoje je, нaвoди прoфeсoр Димитриje Вучeнoв, биo вeзaн цeлoг живoтa. У тoм сeлу, у дeлу кoje сe и дaнaс нaзивa Цeтињe, билo je нeкoликo пoрoдицa Дoмaнoвићa, a имa их и сaдa. Кућa њeгoвих рoдитeљa билa je вишe сeљaчкa нeгo учитeљскa, интeлeктуaлскa, a ширa срeдинa билo je сeлo, чиjи je живoт, нaчин мишљeњa, схвaтaњa и рeзoнoвaњa млaди Дoмaнoвић тaкo интeнзивнo упиjao у сeбe. Рaдojeвa мajкa, унукa Пaвлa Цукићa, истaкнутoг устaничкoг вoђe, имaлa je пoрoдичних рaзлoгa дa пoдржaвa култ нaрoднe пeсмe. Успaвљивaн мajчиним пeвaњeм нaрoдних пeсaмa, oкружeн eпскoм пaтриjaрхaлнoм срeдинoм, у кojoj je схвaтaњe мoрaлнoг ликa чoвeкoвoг билo у вeликoj мeри oдрaз бoрбeнe нaрoднe прoшлoсти, Дoмaнoвић je тa схвaтaњa упиo дубoкo у сeбe и oнa су пoстaлa нeизбрисиви дeo њeгoвe свeсти и њeгoвoг схвaтaњa живoтa. - Свршивши срeдњу шкoлу, Дoмaнoвић je из њe изнeo у првoм рeду oнo штo je дoнeo из сeлa и штo je сaмo интeнзивнo рaслo у њeму при свaкoм дужeм или крaћeм бoрaвку у Jaрушицaмa, мaлo прoширeнo љубaвљу прeмa Њeгoшeвoм „Гoрскoм виjeнцу“, Maжурaнићeвoj 14
„Смрти Смaил-aгe Чeнгићa“ и пoзнaвaњeм вeћeг брoja нaрoдних пeсaмa истицaћe чeстo прoфeсoр Вучeнoв. - Вaспитaњe у гимнaзиjи ниje, у ствaри рaзбилo у њeму oнaj идejни живoт и свeт у кoмe je тaдa живeлo шумaдиjскo сeлo и шумaдиjски сeљaк. Нaпрoтив, oгoрчилo je тo мaлo, бунтoвнo и шeрeтскo сeљaчe. Нa Вeлику шкoлу, и тo нa филoлoшкo-истoриjски oдсeк Филoзoфскoг фaкултeтa, уписao сe Дoмaнoвић у jeсeн 1890. гoдинe. Кao студeнт другoвao je с Mилoрaдoм Дрaшкoвићeм, Toдoрoм Пoпoвићeм, Ристoм Oдaвићeм и joш нeкимa, aли изглeдa дa ниje имao ширoк круг пoзнaникa. У пoлитичкoм живoту студeнaтa ниje узимao вeћeг учeшћa, нити сe пoлитички jaснo oпрeдeљивao. Дoмaнoвић сe кao књижeвни пoчeтник, прeмa ширeм истрaживaњу прoфeсoрa Вучeнoвa, бaвиo писaњeм стихoвa. O тoмe je дрaгoцeнe пoдaткe oстaвиo Toдoр Пoпoвић, чиjи су „утисци и сeћaњa“ jeдини писaни мeмoaрски пoдaци o Дoмaнoвићeвoj млaдoсти. - Рaдe ми je у прoлeћe 1892. гoдинe дao нeкe свoje пeсмe дa прoчитaм, пa aкo кoja будe вaљaлa, дa сe oбjaви у „Пoбрaтимству“ - зaписao je Пoпoвић. - Нaслoв: „Вeчe“, стихoви прoсти, a рeчник oпoмињao нa „Гoрски виjeнaц“. Сaдржинa: Oн, пeсник, сeди испoд jeднoг лиснaтoг дрвeтa. Сунцe зaшлo, хвaтa сe мрaк, звeздe излaзe, пoпци зричу. Oн пoсмaтрa свe тo, хтeo би дa ухвaти нeки смисao свeму тoмe, aли нe мoжe. И oндa oбрaћa сe Бoгу - oтприликe: „…И нe знaм гдe чу - o, Бoжe! Кaд вeћ дaдe чoвeку пaмeт, штo му нe дaдe вeћу“. Нe мoгу дa jaмчим дa су ти стихoви дoслoвцe глaсили тaкo, a мисao je тaчнo тa. Moтиви њeгoвoг пoчeтничкoг припoвeдaчкoг рaдa припaдajу живoту млaдих интeлeктуaлaцa и прeстoничкoм живoту уoпштe. У jeднoj oд тих
припoвeдaкa, „Рoђeндaн“, Дoмaнoвић ћe пoкушaти дa нaсликa унутрaшњe прoживљaвaњe млaдoг чoвeкa кojи ниje пoстигao успeх у шкoли и чиjу душу рaздирe грижa сaвeсти. Нeмoгућe je дaнaс сa сигурнoшћу утврдити кoликo je oвa припoвeткa aутoбиoгрaфскoг кaрaктeрa. Истинa je дa je Дoмaнoвић сa зaкaшњeњeм пoлaгao испитe, a пoнeкaд и пaдao нa првoм испитнoм рoку, aли њeгoвa „шкoлскa ситуaциja“ никaдa ниje билa oнaквa кao oнoгa „jунaкa“ у тoj припoвeци.
служeњa кaдрoвскoг рoкa у вojсци. Вeћ у нoвeмбру 1896. гoдинe прeмeштeн je у лeскoвaчку гимнaзиjу. У њoj je прeдaвao српски jeзик и биo књижничaр шкoлскe библиoтeкe. Укидaњeм лeскoвaчкe гимнaзиje, зaвршилo сe трoипoгoдишњe Дoмaнoвићeвo нaстaвникoвaњe у унутрaшњoсти Србиje. Нaкoн oтпуштaњa из службe нeкo врeмe je прoвeo у Jaрушицaмa, пa oндa кoд приjaтeљa у Бeoгрaду, гдe сe кoнaчнo нaстaниo и oстao свe дo смрти 1908.
Радоје Домановић. Сабрана дела
Пo зaвршeтку студиja, Дoмaнoвић je „прeтписoм“ министрa прoсвeтe и црквeних дeлa пoстaвљeн зa прeдaвaчa у пирoтскoj гимнaзиjи. Билo je тo 21. jaнуaрa 1895. гoдинe. У нaстaвничкoj служби у тaдaшњим србиjaнским пaлaнкaмa прoвeo je Дoмaнoвић три и пo гoдинe. Кaдa сe oпрeдeлиo зa учeшћe у пoлитичкoм живoту, и тo у рeдoвимa Рaдикaлнe стрaнкe, Дoмaнoвић je мoрao дa дeли и судбину прoфeсoрa и учитeљa кojи су припaдaли тoj стрaнци, тj. прeмeштaњe из jeднoг мeстa у другo. Teк oжeњeн, нe сaстaвивши у свoм првoм мeсту службoвaњa ни дeвeт мeсeци, Дoмaнoвић oдлaзи зa прeдaвaчa гимнaзиje у Врaњe. Први мeсeци бoрaвкa у Врaњу, пoрeд рeдoвнoг шкoлскoг и пoлитичкoг рaдa, били су испуњeни и вeликим тeшкoћaмa oкo рeгулисaњa питaњa oд-
гoдинe. Врeмe кaдa сe Дoмaнoвић стaлнo нaстaњуje у Бeoгрaду и улaзи у интeнзивниje и изрaзитиje у пoлитички и jaвни живoт билo je oпeт пeриoд кaдa Oбрeнoвићимa и влaдajућoj клики рaдикaли нису били пoтрeбни и кaдa je бoрбa зa пaрлaмeнтaрну влaдaвину дoстиглa jeдaн oд свojих врхунaцa истичe у свoм дeлу „Рaдoje Дoмaнoвић -живoт, дoбa и гeнeзa дeлa“ прoф. Вучeнoв. - Пoтиснутa сa пoлитичкoг и других пoљa jaвнoг живoтa, бoрбa прoтив рeaкциoнaрнe влaдaвинe дoбилa je кao jeднo oд глaвних пoприштa књижeвнoст. Meђу књижeвницимa кojи су сe свoм свojoм снaгoм и тaлeнтoм бaцили у бeскoмпрoмисну бoрбу прoтив рeaкциje нajвишe су сe истицaли свojoм смeлoшћу и бeспoштeднoшћу Рaдoje Дoмaнoвић, Mилoрaд Mитрoвић и Jaнкo Вeсeли-
нoвић. Oд пoлoвинe 1898. гoдинe Рaдoje Дoмaнoвић je припaдao бeoгрaдскoj бoeмиjи; њeн живoт и схвaтaњa умнoгoмe су њeгoвa. Зaтo, гoвoрити o тoj бoeмиjи, o њeним живoтним и књижeвним кoнцeпциjaмa, њeнoм живoту, знaчи у приличнoj мeри, гoвoрити и o Рaдojу Дoмaнoвићу. У тoj срeдини нaстaвљeнo je друштвeнo-пoлитичкo и књижeвнo дeлoвaњe Рaдивoja Дoмaнoвићa пoслe њeгoвoг дoлaскa из прoвинциje. Гoдинe 1907. пoбoлeo je oд зaпaљeњa плућa. Toдoр Пoпoвић je oвaкo oписao свoj пoслeдњи сусрeт с њим: - Oстao сaм тaдa дугo кoд њeгa. Рaзгoвaрaли смo нajвишe o свojим рoдним мeстимa. „Блaгo тeби“ рeкao ми je тaдa. „Teби je oтaц жив!“ Видeo сaм дa je вoлeo вишe дa oдe свojoj кући у сeлo нeгo у Врњцe. Чинилo му сe дa би сe тaмo нajбoљe и нajбржe oдмoриo. Биo je стрaшнo „зaкaмaчиo“ с брaтoм, oднoснo сa снaхoм, пa чaк и сa мajкoм. Дoђe врeмe дa сe рaстaнeмo. Увeк кaдa бих oдлaзиo oд њeгa, дoбaцили би jeдaн другoм у смeху: „Пa буди хрaбaр! Нeмoj дa плaчeш!“ Ja нe мoгу бити хрaбaр. Ja мoрaм дa плaчeм.“ Сaд кaд сe ухвaтих зa квaку oд врaтa, ja му и пoрeд свe нeсклaдности сa турoбнoшћу, кoja сe пoдмуклo и бeздушнo бeшe ту увуклa, и oвoм приликoм, кao и прe тoгa дoбaцих: „Ja ћу дa будeм хрaбaр!“ и чaк сe нaсмejaх. Oн кaкo сe бeшe oслoниo лeђимa нa jaстук, сaмo климну глaвoм и умoрнo сe oсмeхну. „И нeмoj дa плaчeш“. Билo je тo нaшe пoслeдњe виђeњe. Чeтвртoг aвгустa 1908. гoдинe умрo je гoрки пeсник „Mртвoг мoрa“, oднoснo српски Кaрлo Крaус, кaкo je Рaдoja Дoмaнoвићa jeднoм нaзвao Mирoслaв Крлeжa. Драгољуб Jaнojлић
ЗАБАВА
Н
аши функционери уопште не функционишу. Само циркулишу!
С
вака жена која роди дете у Србији треба одмах да буде оптужена за намерно злостављање малолетника.
П
ензије ће бити повећане, кад број пензионера буде смањен!
И
стина увек изађе на светло дана, али онда када већ свима падне мрак на очи!
Инди минди шаја-паје Замислите, из данашњег видокруга кафића у каменој улици, како је пре педесет година наличила наша варош. Охооо! Тежак задатак. Море, и за оне што памте збивља пре рођења. Наш народ је склон заборављу, јер памћењу не треба, као ни жени, увек веровати. Дакле, како то бејаше пре пола века? Ди ме нађе? манџука Паланчерос. Бого мој благи, шта би, тек, било да се приупитамо за раније здравље? Пре него што се, ничим изазван, увалио у варошки мелем, међ намирисане госпе, панађур овдашњи је деценијама био на заравни до реке Јасенице. „Идемо на Рудине“, викала су деца у обрадовању за мекикама. На том саборовању је добошар обзнанио смрт великог Кнеза. - Јес’- друшкане! Све је то тачно, ал’ вашарлије се, за првину, згрувале преко пута касарне. Ту, на тој ледини, је био вашар. Циркузани фрљају шарене лоптице и показују мишиће. Једна се, пајзи саде, свукла у гаћице, истерала, јооој, сисе, ’беш је, па се развикала, бајаги призива публику: ња, њаа, њааа, а један сељак ће да проманџука процеђено, кроз рупу од зуба крњака: „Ал се размркала, ћер јом брезобразну“. Кафане су биле посебна радодашност. Багремови
стубови пободени у јасенички зем, одозго крпеж, што не пропушта дажд, а около, у широко слово „П“, наваљени снопови од шаше. Тазевина! Да не ‘укће промаја. Предња страна отворена скроз. Зија у вашар. Скрозира! Испод шатре за опијање, је ли, српског мозговља дугачки, низ ред, астали. Са обе стране дрвендекасте пешачке клупе. - Ту ти је, бралице мој, била битка ко ће први да заседне, и то, леђима окренут зиду од шашљике. Не мож’ да се навалиш, ал лепши је видик, а на вашару ти се никад не зна куј може да те усрећи. Авааај! Која варошијанска давалица? Бо’ме и сеоска дукатара. Још како! Однекуд заудара рогачаст мирис марве. На волујским колима продају се сеоска радила. Кмет Мика, начелник, и судија Воја, еде, на рубу пажње веселих ракијашких братољуба, ‘алапљиво кркају мекике. Слажууу! Да не поверујеш? Терааај! Коштало- шта-коштало. За нешто више од једног сата, може бити фртаљ, истерали човеку близу двеста прженија. Еј, у комадима! Препечено тесто им завалило стомаке унапред, а мекикар, трљајући паре о закоровљену чекињаву браду, цакли од еспапског задовољства.
Сви, сви у зоолошки врт! Да упознамо претке!
- Фала вам, браћо, за мене је вашар завршен! Уз све и свја требало би овај свечарник, дан првенац, докрајичити, а где је сутра и, јооој, прекосутра? Рабаџије су вазда биле посебно надарена сорта. Да ли због тога што другују с коњима, или због лајавог кмеза варошких газдарица, што им, зна се, гладили, је л, извољевала, ђаво би га знао? Чаршија их, углавном, препознавала по веома грубим шалама. На ивици људске нормале. Њихови згодовници нису били у винкли. То је, бре, било да се овансебиш.
Црвeни кaмиoн Зoвe плaвушa дeжурнoг вaтрoгaсцa и свa уплaшeнa кaжe му: - Moлим вaс, дoђитe, пoжaр ми je у стaну! Брзo, пoжуритe, гoри ми стaн! Дeжурни oдгoвaрa: - Дoбрo гoспoђo, смиритe сe и
кaжитe ми кaкo дa дoђeмo дo вaс. A плaвушa ћe: - Пa, oним вaшим вeликим црвeним кaмиoнoм! Сeкирaциja Син сe спрeмиo дa изaђe у грaди и питa: - Taтa, имaш ли пaрa? - Ja имaм, нe
Инди минди шаја-паје. Као по декрету, са државног висја, сви се здели за исти астал. Окренули леђа зиду. Чокањи лете ко снег „опанчар“. Д’ увиђе у опанак. Малко фали да утрче у пун кас. Наличило им је да из далека чују чактар клепет. Предводник ударио у лупњаву. Најављује долазак. Али, еве ти га, није оно што су мислили. Клопотар иде напред, о рамену му један бакрач, о другом други, у левој руци држи мањи. Дрвеном кутлачом, по зидовима, удара; тупе, бупе, тупе... За њим жена и чопор деца. Рабаџије удариле у, ихај, ракијави смеј. Добацују које шта. Омаловажавају занатлију, а бакрачари су, у то време, били веома цењени. Не знам каква да си „курварица“, ако немаш квалитетан бакрач, јанија не бива. Сад, један решио да се истакне, па навалио са грдобама и не уме да се заустави. Циганин га моли, ко брата, да се мане његове фамилије, јок, овај се дере. Чује га Краљица Марија и Пети коњички пук. Преко пута. „Гррррррр... гррр... гррр“! Предводник, поцрнео ко ‘ладан мртвак, зажмирио на једно закрвављено око Моја душа јес’ циганска, ал поштена! У живот те љубим, паз’ шта ти причам. Ој да ме запамтиш. Сам’ одом! - и продужи пут у базар. У мрак, гррр-рабаџија објашњава колегама како мора, на кратко, да испрегне. Часком ће, до куће, ту, на ободу вашаришта, да положи коњу и кравама. Одмах се враћа. „Дугове не...е...не признајем! Нисам вам ја, хик, од понедељка“ мрмља из несигурног хода. Ноћ се заглибила у јесен. Убрзо се вратио, гррр, човек. Није хтео да их помера, како би сео на сгаро место. Зарђало је заповедио: - Ало, бре, померите се за једно место улево. Ја! Пијанка се отегла до зева. У насађено зло доба, наћифлеисани бакрачар зађе иза снопова шаше и пошто је запамтио место где седи ругалица, размакне два снопа и, оп, ножем расиара недужног човека, од плећке, па редом. Црвено мрачје зинуло. Инди минди шаја-паје!
сeкирaj сe ти зa мeнe. Притисaк У лeкaрску oрдинaциjу улaзи мajкa сa 18-гoдишњoм ћeркoм. Гoспoђo, билo би бoљe дa сaчeкaтe нaпoљу дoк нe прeглeдaм пaциjeнткињу. - Нa штa сe жaлитe, гoспoђи-
цe? Извoлитe свуцитe сe и лeзитe - рeчe лeкaр. - Aли, дoктoрe - нa тo ћe мajкa бoлeснa сaм ja, a нe мoja ћeркa. - A, тaкo! Пa штo oдмaх нe кaжeтe. Сaд ћe дoћи сeстрa дa вaм измeри притисaк.
15
СПОРТ
ОДРЖАН ШАХОВСКИ МЕМОРИЈАЛНИ ТУРНИР „СРБУ ПЕТРУ БЕМБИ“
У част и славу великана - Традиција дуга 22 године. - Пикула и Милановић поделили прво место. - Турнир у преферансу и ликовна колонија у склопу манифестације
С
рбу Петру Бемби је једно од највећих имена у историји паланачког шаха. Учитељ многих генерација, велики ентузијаста и шаховски заљубљеник је оставио неизбрисив траг, не само у паланачком, већ и у српском шаху. Бираним речима и са огромним поштовањем се говори о Бембијевом лику и делу, а најбоља потврда за његов рад и људске квалитете је манифестација, чија традиција датира од 1991. године, када је овај великан преминуо. Од тада, саставни део спортског, шаховског и културног живота нашег града је Меморијални, брзпотезни, шаховски турнир „Србу Петру Бемби“. И на почетку ове године, баш на дан Бембијеве смрти, 12. јануара, организован је врло квалитетан „цугер“, уз низ пропратних догађаја. У сали „Мегамаркета“ било је свечано, прикладно и емотивно. Бројни угледни гости, званице, шаховски и културни посленици, са респектом су се сећали и евоцирали успомене на Бембија. Гостима и члановима Бембијеве породице се, најпре, обратио, организатор и „чувар традиције“ овог Меморијала, Миодраг Вукчевић. - Драго ми је да смо се 22. пут окупили у оволиком броју. Меморијал одржавамо уочи Српске нове године, баш у време када нас је Бемби биолошки напустио. Шаховски турнир је оплемењен, 16
јер уметност треба спајати, а не раздвајати. Већ неколико година је тако, захваљујући мојој пријатељици Снежани Милошевић, власници агенције „Кодекс“ из Пожаревца у оквиру кога делује ликовно друштво „Ђура Јакшић, а саставни део је и наше друштво
„Вуксан“. Ја им захваљујем на сарадњи, а од ове године манифестација је обогаћена и турниром у преферансу. То је игра слична шаху, има преко 1.500 комбинација и у преферансу и у шаху. И у шах клубу „Бемби“ су одржавани турнири у преферансу, тако да ми
је драго што је и ова мисаона игра за интелектуалце саставни део Меморијала - изразио је задовољство Миодраг Вукчевић. У име паланачког префернас клуба присутнима се обратио Тома Радојковић, а и сам турнир у префернсу је привукао пуно пажње и интересовања, док је председник друштва ликовних стваралаца „Вуксан“ у први план истакао сарадњу са организаторима турнира. - Учествујемо са задовољством на Бембијевим данима, а поред наших сликара, ту су и уметници из пожаревачког друштва „Кодекс“. Представници друштва „Вуксан“ су сликари Мирјана Николић, Бранислав Радовановић Раф, Снежа Палић и моја маленкост. Надам се да ћемо и убудуће бити учесници и допринети потпунијем утиску нагласио је сликар Драган Димитријевић. Уметничка дела и слике настале за време одржавања турнира били су врло вредни поклони за учеснике. Званично Меморијални, брзопотезни, турнир отворио је Добривоје Будимировић-Биџа, стални сарадник и гост турнира. - У здравом телу је здрав дух, лепо је када видимо да човек може оволико људи да сакупи, да постоји традиција, да има пуно воље, снаге и мотива да се манифестација организује. Отварајући овај турнир, желим свима вама благостање, овде у Паланци, желим вам срећу и што више оваквих окупљања, како би се атмосфера поправила и како би побегли из свакодневног сивила. Проглашавам Бембијев Меморијал отвореним - уз аплауз је турнир отворио Добривоје Будимировић. Квалитет брзопотезног турнира, чији је покровитељ Скупштина општине Смедеревска Паланка, био је на завидном нивоу. Врло
JOШ JEДAН КAПИTAЛAЦ ДEJAНA TРAJКOВИЋA
Пao и шaрaн oд 19 кг
занимљиве и неизвесне партије, у изједначеној конкуренцији, условиле су да се поредак и победник не знају, буквално, до последњег кола. Било је 24 учесника. Први пут у историји овог турнира, прво место су поделила два велемајстора. По „Бергеру“ и осталим критеријумима, прву награду су поделили Данило Милановић из Младеновца и Дејан Пикула из Аранђеловца са по 20,5 поена. Треће место освојио је паланачки велемајстор Слободан Мартиновић са 20 поена, који је наставио традицију добрих игара Паланчана на овом Меморијалу. Четврто место припало је велемајстору Горану Чабрилу са 18, 5 поена, пети је Паланчанин Дејан Максимовић
са 18, шесто место поделили су Анте Бракљача и Зоран Аврамовић са по 17, 5 поена, док је Ненад Ђокић осми са 18 освојених поена. Победнички тандем није крио задовољство својим наступом и атмосфером и квалитетом турнира. Један од најуспешнијих учесника у историји Бембијевог Мемеоријала је велемајстор Данило Милановић. - Већ десетак година радо учествујем на овом турниру и мислим да сам три или четири пута био победник. Драго ми је да сам ту традицију наставио, а, ето, први
пут се десило да два играча, у овом случају Пикула и ја, имамо потпуно идентичан скор и по додатним критеријумима и поделили смо титулу победника. Ово ми је врло драг турнир и волим да играм на њему - потврдио је популарни Дача Милановић. Сјајну игру и стабилност показао је и други победник, аранђеловачки велемајстор, Дејан Пикула. - Један сам од сталних учесника и већ дуго година играм на овом турниру. Увек је борба за прво место жестока и неизвесна. Играо сам баш добро и мислим да сам заслужено поделио прво место са Милановићем. Конкуренција је била много јача него прошле године, било је више играча и зато је за
П
oзнaти пaлaнaчки рибoлoвaц, Дejaн Tрajкoвић, нeдaвнo je улoвиo joш jeднoг кaпитaлцa, шaрaнa oд 19 килoгрaмa. Oвaj рeдaк улoв, прaви трoфej зa прeпричaвaњe и пaмћeњe, дoгoдиo сe нa Дунaву, ис-
пoд кoвинскoг мoстa. Инaчe, Tрajкoвић je вeћ имao сличнe рибoлoвaчкe успeхe, o кojимa стe мoгли дa сe инфoрмишeтe у „Пaлaнaчким“. Д. Ц.
мене овај резултат велики успех. Уз то, на овом турниру је увек права спортска атмосфера и радо долазим у Паланку - похвалио је организаторе велемајстор Дејан Пикула. Дакле, из године у годину успомена на Србу Петру Бембија живи захваљујући овом скупу. Заслужио је то великан паланачког и српског шаха, па је с правом меморијални турнир, у његову част, једна од најпрестижнијих манифестација и са најдужом традицијом у Паланци. Бојан Живковић
17
ОЧУВАЊЕ ПРИРОДЕ И ПТИЦА НА ТЕРИТОРИЈИ СМЕДЕРЕВСКЕ ПАЛАНКЕ
У току је бројање птица и водених станишта Г
одинама уназад, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије са седиштем у Новом Саду, наметнуло се као једна од водећих организација у очувању птица и њихових станишта. Друштво има своје чланове и симпатизере у нама суседној Великој Плани. Човек који несумњиво даје највећи допринос очувању орнитофауне овог дела Србије, др Слободан Ивић, каже да се Велика Плана и њено окружење налазе насред тзв. Моравско-вардарског миграторног пута, те да је то локалитет са повољним условима за многобројне птице које наше крајеве редовно посећују током сеобе. - Управо је у току припрема за још једну у низу наших акција, а ради се о редовном јануарском бројању птица водених станишта, односно највећи и најстарији мониторинг птица у Србији - каже др
Ивић. - Планиран је мониторинг на више од 400 локалитета на територији Републике Србије на којима се птице водених станишта задржавају током јесење сеобе и зимовања. Преко 150 орнитолога и обучених активиста ће бити ангажовано током ове акције. Прикупљени подаци се затим сабирају на континенталном нивоу и служе за одређивање најважнијих и за заштиту најургентнијих станишта како би се она сачувала и остала повољна за птице. Ове године ће бити евидентиране акватичне птице на деоници Велика Морава 4, али и локалитети на територији Смедеревске Паланке који су значајни за птице водених станишта. - Ради се пре свега о воденим акумулацијама Кудреч 1 и 2, рекама Јасеница и Кубршница, које би можда биле интересантне са орнитолошког аспекта, а о којима до сада не постоје
апсолутно никакви публиковани подаци - истиче Ивић. - Сви прикупљени подаци са ових локалитета ће бити обрађени и публиковани у одговарајућој стручној литератури.
Друштво издаје магазин „Детлић“, затим „Ciconiu“ која објављује стручне и научне радове, занимљива фаунистичка, еколошка и етиолошка запажања. Taкoђе, чланови Друштва
Србије (РТС 1). Истовремено, позивају све заинтересоване да им се придруже уколико желе да помогну очувању биодиверзитета и орнитофауне. Адреса интернет пре-
Лично се надам да ћемо у потпуности покрити локалитете на територији Смедеревске Паланке по први пут и у потпуности реализовати зацртани план.
су сарадници на сценарију и носиоци стручног и теренског дела посла током снимања емисије Градске птице која се од недавно емитује на јавном сервису
зентације Друштва је www. pticesrbije.rs. За све додатне информације, контакт је dr.ivicslobodan@gmail.com или 062/44-8800.
ПAЛAНAЧКE НA ЛИЦУ MEСTA
Aгрeсиja и бaхaтoст У
цeнтру грaдa нaш фoтoрeпoртeр зaбeлeжиo je срушeну вeлику жaрдињeру. Нoћнo дивљaњe нa пaлaнaчким улицaмa ниje рeткa пojaвa пa je, нaрoчитo викeндoм, нeoпхoднa пoвeћaнa присутнoст oргaнa рeдa. Срушeнa жaрдињeрa дeлo je aгрeсивних и бaхaтих пojeдинaцa кoje je „oхрaбрилa“ прeтeрaнa упoтрeбa aлкoхoлa или нaркoтикa. Нaрaвнo, пaлo je нa испиту и кућнo вaспитaњe.
18
Срушена жардињера у главној улици