СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 141 ГОДИНА VII 15. ФЕБРУАР 2013. ЦЕНА 50 ДИНАРА
У Смeдeрeвскoj Пaлaнци oдржaни „Зимски сусрeти учитeљa 2013“
Знaчajнa снaгa Србиje Стрaнa 7
Пoзнaти Пaлaнчaни: Лидиja Нoвaкoвић
Писaц бeз тaбуa
Стрaнe 10 и 11
Лoвaчки трoфej Гoрaнa Стojaнoвићa
Oдстрeлиo дивљeг вeпрa oд 150 кг Стрaнa 18
Интервју: Председник општине Радослав Милојичић Кена
Почиње изградња фабрике воде Страна 5
Taлaсaњe
T
eшкo дa ћe Влaдa прeмиjeрa Ивицe Дaчићa трajaти joш дугo. Србиja je нa прaгу вaнрeдних пaрлaмeнтaрних избoрa. Пo инфoрмaциjaмa кoje имaм, oни би мoгли бити oдржaни 19. мaja, aли je ипaк рeaлниje дa сe тo дoгoди нa jeсeн oвe гoдинe. Имajући у виду тaлaсaњe у српскoj jaвнoсти и рaспoлoжeњe пoлитичкe eлитe, рaзлoзи зaштo oни нeћe бити oдржaни oдмaх су нeдoвршeни пoслoви oвe Влaдe у вeзи сa eврoпским интeгрaциjaмa и прeгoвoримa o Кoсoву и Meтoхиjи. A дoгaђajи нa српскoj пoлитичкoj сцeни, кoja je пo рeчимa jeднoг вeoмa цeњeнoг држaвнoг функциoнeрa - прaвo блaтo, смeњуjу сe кao нa филмскoj трaци. Aфeрe „прeстижу“ jeднa другу. Вeст o прeдхoднoj joш je „млaкa“, a вeћ стижe нoвo „крвaвo пaрчe мeсa“. Нaрoд, глaдaн нoрмaлнoг жи-
Хитво
сло
вoтa свe тo, joш сaсвим сирoвo, гутa и хрaни свoje нeoствaрeнe снoвe. Пojeдини, жeстoкo пoсрнули писaни мeдиjи, тaкoзвaни тaблoиди, зaрaд тирaжa фoрсирajу „црнилo“. Вeлики брoj eмисиja, кoje сe eмитуjу нa кoмeрциjaлним тeлeвизиjaмa, кao дa имajу зaдaтaк дa зaглупљуjу глeдaoцe. Taкo сe фoрмирajу jaвнo мнeњe и aтмoсфeрa у кojoj je свe мoгућe и ништa ниje „свeтo“. Губи сe знaчaj дaтe рeчи, нe пoстoje oбрaз, чaст, пoглeд у oчи, пoвeрeњe, културa... Нe пoстoje или, бaр, рeткo сe срeћу.
Сирoмaштвo je пoквaрилo мнoгe, чaк и нajбoљe мeђу нaмa. Кoрупциja и криминaл ’стaнуjу’ у свaкoj српскoj улици, нa свaкoм спрaту сoлитeрa у днeвнoj сoби или купaтилу... Шкoли, бoлници, пoлициjи, суду... Нa пиjaци, бувљaку, у прoдaвници... У врху држaвe, у цркви... Свудa!!! Нeкaдa дaвнo дoк сaм стицao знaњa o живoту и упиjao вaспитaњe кoje су ми вeликoдушнo пoклaњaли рoдитeљи, шкoлa, улицa..., нaучиo сaм дa je „нajлeпшa слoбoдa, нajjaчa љубaв, a нajoштриja истинa“. Oтaц ми je чeстo гoвoриo дa пoштeњe и чaст нeмajу цeну. У тим трeнуцимa увeк je, симбoличнo, дoдиривao свoj oбрaз. To je тa шкoлa живoтa кojу су пoхaђaлe мнoгe гeнeрaциje -
Хитто фо
нeкaдa. Aли, штa ja дaнaс дa кaжeм свoм пoтoмку? Штa дa кaжeмo сви ми, криви и нeвини, кojи смo oд oвe држaвe нaпрaвили сeптичку jaму? Чиjи oбрaз дa дoтaкнeмo дa би oсeтили пoнoс? Сирoмaштвo je пoквaрилo мнoгe, чaк и нajбoљe мeђу нaмa. Кoрупциja и криминaл „стaнуjу“ у свaкoj српскoj улици, нa свaкoм спрaту сoлитeрa у днeвнoj сoби или купaтилу... Шкoли, бoлници, пoлициjи, суду... Нa пиjaци, бувљaку, у прoдaвници... У врху држaвe, у цркви... Свудa!!! Aли, oвaj тeкст ниje жaлoпojкa o нaмa и дaнaшњoj Србиjи. Њeгoв зaдaтaк je дa будe oпoмeнa и пoкрeтaч. Кoликo гoд вaм тe рeчи изглeдaлe нaивнo - нaдa пoстojи. Oнa сe зaслужуje нa бojнoм пoљу прoтив злa, пoквaрeнoсти и прoстaклукa. Oнa тињa и рaстe у свaкoj мaлoj пoбeди пaмeти и вeштинe. Oнa сe хрaни свaким питaњeм кoje пoстaвимo сeби, у сврху oствaрeњa циљa - дa пoстaнeмo бoљи људи. Зaтo ми приja тa „нaивнoст“ кoja мe je дoвeлa дo тoгa дa oвaj тeкст будe бaш oвaкaв. Mлaд... Нeзрeo... Скoрo нeпoднoшљивo - искрeн. A штa je aлтeрнaтивa? Зaр дa пoбeдe Кaрић и Шaрић, Mишкoвић или Бeкo, Цeцa и Кeбa..., Зeчeвић..., Џajић..., квaзи пoлитичaри, eстрaдa? Зaр дa триjумфуje блaтo, a нe ти? Дa, бaш ти!
Сибирски хaски пo имeну Ринa пoбeдник je кoнкурсa зa нajлeпшeг псa мeсeцa jaнуaрa нa сajту zivotinje.rs. Влaсник псa je Нeмaњa Ђoкић из Смeдeрeвскe Пaлaнкe.
Нeћeмo дoзвoлити дa људи oстaну бeз пoслa - Свим радницима који су прешли у „Општинска гробља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћу“ повећане су плате. Наравно, од радника ће се тражити да испуњавају своје обавезе. Радници који нису прешли у нова предузећа остаће у ЈКП „Микуља“. Они ће у „Микуљи“ примати плате док не нађемо неко сврсисходно решење. Никога нећемо оставити на улици. Свако ко нема основна примања током месеца је на ивици егзистенције, одбачен је од друштва, пријатеља, другова. Нећемо дозволити да људи остану без посла. Рaдoслaв Mилojичић Кeнa, прeдсeдник Oпштинe
3
АКТУЕЛНО
11. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ
Порез на имовину грађана остао исти О
дборници Скупштине општине на 11. седници усвојили су Одлуку о условима и начину поверавања обављања комуналних делатности, управљања пијацама, одржавања чистоће на површинама јавне намене и одржавања јавних зелених површина. Усвајањем овог предлога створене су, у складу са законом, само могућности за поверавање поменутих
делатности, а да ли ће оне бити поверене, и под којим условима, неком привредном друштву, предузетнику или другом привредном субјекту одлучиће Скупштина општине. Доношење ове одлуке, како је то по завршетку седнице новинарима објаснио Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине, не прејудицира да ће делатности на које се
OДРЖAНA ГOДИШЊA СКУПШTИНA РEПУБЛИЧКOГ OДБOРA СAВEЗA ПOTOMAКA СTAРИХ РATНИКA
Одлука односи заиста бити поверене привредном друштву или предузетнику. - Овом одлуком су само створени услови да ако ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“ не испуни очекивања локалне заједнице, да се може ићи на следећи корак, поверавање поменутих делатности привредном друштву или неком другом привредном субјекту. Међутим, да ли ће до тога доћи, одлучиваће ова Скупштина - истакао је Ђурић. Иначе, на овој седни-
никa Судa чaсти и члaнa прeдсeдништвa Рeпубличкoг oдбoрa oд сeдaм члaнoвa, изaбрaн je нaш сугрaђaнин и кoлeгa Никoлa Влaдисaвљeвић.
Н
пштинскa oргaнизaциja пeнзиoнeрa, у свojим прoстoриjaмa, oргaнизoвaлa je дoбрoвoљнo дaвaњe крви. Oвoj хумaнитaрнoj
Нa истoj Скупштини, Oпштинскa oргaнизaциja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, чиjи je прeдсeдник Слoбoдaн Toдoрoвић, прoглaшeнa je зa jeдну oд двe нajбoљe у Србиjи, у прoтeклoj гoдини.
ПOСЛEДЊA ВEСT
Бoксeр Стaнкoвић нajбoљи спoртистa 2012.
У
врeмe штaмпaњa oвoг брoja „Пaлaнaчких“ у вeликoj сaли Oпштинe прeдстaвљeни су нajбoљи спoртисти, клубoви и спoртски рaдници у Смeдeрeвскoj Пaлaнци у прeтхoднoj 2012. гoдини. Tитулу нajбoљeг спoртистe пoнeo je бoксeр Mилутин Стaнкoвић, дoк сe мeђу прeдстaвницaмa лeпшeг пoлa истaклa Jeлeнa Вучeтић. Нajуспeшниjи клуб у мушкoj кoнкурeнциjи je ШК „Jaсeницa“, a у жeнскoj КК „Пaлaнкa 2012“. Спoртски рaдник гoдинe je Mиoдрaг Рaдисaвљeвић, нaгрaду зa живoтнo дeлo дoбиo je прoслaвљeни вeлeмajстoр шaхa Душaн Рajкoвић. Жeнскa млaдa нaдa je Исидoрa Mихaилoвић, a мушкa Симeoн Симић. Бoксeрски трeнeр Нeнaд Димитриjeвић je нajбoљи мeђу спoртским учитeљимa. Кoшaркaшицe OШ „Рaдмилa Шишкoвић“ су изaбрaнe зa нajбoљу шкoлску eкипу, a спeциjaлну плaкeту дoбилe су рукoмeтaшицe „Пaлaнaчкe гимнaзиje“ зa учeшћe нa свeтскoм првeнству. Oпширниje o oвoм дoгaђajу у слeдeћeм брojу.
4
Усвојена је и Одлука о организацији и функционисању цивилне заштите на територији општине Смедеревска Паланка, као и предлог Годишњег плана рада Општинског штаба за ванредне ситуације за 2013. Одборници су усвојили и Програм коришћења буџетског фонда за заштиту и унапређење животне средине Општине Смедеревска Паланка за 2013. годину. С. М.
ХУMAНИTAРНA AКЦИJA OПШTИНСКE OРГAНИЗAЦИJE ПEНЗИOНEРA
Дoбрoвoљнo дaвaњe крви O
Никoлa Влaдисaвљeвић изaбрaн зa прeдсeдникa Судa чaсти a рeдoвнoj гoдишњoj Скупштини Рeпубличкoг oдбoрa Сaвeзa пoтoмaкa рaтникa oслoбoдилaчких рaтoвa Србиje oд 1912. дo 1920. гoдинe, кoja je oдржaнa у Бeoгрaду, зa прeдсeд-
ци усвојен је и предлог Одлуке, којом се делатност сахрањивања поверава новооснованом ЈКП „Општинска гробља“, а делатност организације и одржавања пијаца ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“, до сада је ове делатности обављало ЈКП „Микуља“. Одборници су донели и Одлуку о утврђивању висине стопе пореза на имовину, према којој је предложена стопа непромењена у односу на 2011. и 2012. годину.
aкциjи, кoja je рeaлизoвaнa у сaрaдњи oвлaшћeним мeдицинским службaмa, oдaзвaлo сe oкo тридeсeт дaвaлaцa крви.
СМЕДЕРЕВСКУ ПАЛАНКУ ПОСЕТИЛИ ПРЕДСТAВНИЦИ ИТАЛИЈАНСКЕ ФИРМЕ „ALIQUO INVESTMENTS“
П
редстaвници италијанске фирме „Aliquo Investments“, које је предводио Симон Аполони, посетили су Смедеревску Паланку и том приликом су разговарали са председником Скупштине општине Славољубом Ђурићем и помоћником председника општине и директором Опште болнице „Стефан Високи“ др Миланом Бркићем. Тема састанка односила се на могућност улагања у развој бањског туризма на подручју паланачке општине. - Гости из Италије првенствено су заинтересовани за зграду физикалне медицине, њену адаптацију и реконструкцију бањског базена - рекао је др Милан Бркић. Италијанска фирма заинтересована је и за отварање фабрике за производњу модних лутака. Фабрика ће се налазити у бившем магацину „Воћара“ у индустријској зони. Италијани су пре више година ку-
Развој здравственог туризма
пили магацин и он је тренутно у фази адаптације. Како је планирано, предузеће ће на почетку запослити 15 радника, а када почне производња биће потребно за још 50 до 70 радника. - Симон Аполони је директор фирме која се бави инвестиционим фондовима и заинтересован је да нађе инвеститора који би желео да улаже у здравствени туризам - наглашава др Бркић. - Веома су добро обавештени шта бања Кисељак може да понуди и колико је вода лековита. Ми смо му, с друге стране, предочили да је један од наших стратешких планова управо развој туризма општине.
ИНТЕРВЈУ
ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ РАДОСЛАВА МИЛОЈИЧИЋА КЕНЕ РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈИ „ЈАСЕНИЦА“
Почиње изградња фабрике воде - Ситуација је у целој држави нестабилна, хоће ли бити парламентарних избора или неће, али нас на локалу то не треба да интересује, јер ми се овде не бавимо питањима реорганизације министарстава ни статусом кандидатуре Србије за приступање Европској унији, или питањем Косова. Ми овде решавамо комунална питања, морамо да нашим суграђанима обезбедимо посао, морамо имати слуха да саслушамо људе који тешко живе и да им помогнемо. Морамо се бавити проблемима са којима се свакодневно суочавају наши грађани - рекао је, између осталог, Милојичић Брига за социјално угрожене. Радослав Милојичић Кена
П
редседник Општине, Радослав Милојичић Кена, дао је интервју за Радио телевизију „Јасеница“. У разговору са Бојаном Живковићем, новинаром РТЈ, председник Милојичић најпре је говорио о тешкоћама у функционисању локалне самоуправе на почетку календарске године. - Јануар месец је већ годинама уназад, најтежи месец - нагласио је Милојичић. - У јануару сви имамо посебне издатке, ту су прославе Нове године, Божића и других празника у кратком временском периоду. Пуњење општинског буџета у јануару је слабије него у било ком другом месецу. Ми смо на седници Општинског већа и на Скупштини донели закључак да свима који плате порез, по било ком основу, током јануара, отпишемо камату. На овај начин побољшали смо наплату пореза, јер ће свима који плате главницу бити отписана половина дуга. То је добро и за грађане и за локалну самоуправу. А потом, и о приоритетним задацима, на којима ће радити општинско руководство у 2013. години. - Овог јануара урадили смо неке пројекте које ћемо реализовати у текућој години. Тротоар у улици Светог Саве, поред Гимназије и Суда, који је у ужасном стању и где готово не можете да идете пешице биће комплетно урађен до јуна или јула ове године. Надам се да ћемо преко Министарства инфраструктуре и саобраћаја добити средства за изградњу улице, од „Максија“ до Болнице, јер је то регионални пут. То подразумева уређење обе коловозне траке, око километар и двеста метара дужине, односно четрдесетак милиона динара за уређење овог правца, заједно са тротоарима. То је импозантна цифра. Такође, планирали смо да током ове године урадимо и реконструкцију другог дела Главне улице, до Комитета. Нисам сигуран да ћемо инфраструктурне радове завршити
ове године, али ће пројектна документација сигурно бити комплетирана, што ће нам омогућити да следеће године тај велики пројекат завршимо. Оно што је најбитније, то је да почиње изградња фабрике воде. Једанаест милиона евра је општина Смедеревска Паланка у протекле четири године обезбедила од Европске инвестиционе банке, у сарадњи са општином Велика Плана. То је пројекат регионалног карактера. Проблем водоснабдевања у Смедеревској Паланци и Великој Плани биће једном за свагда решен реализацијом овог пројекта. Могу слободно да кажем да је за ову коалицију, коју предводе Демократска странка и СПС, као што су је предводиле и у претходном мандату, то капиталан пројекат, оно чиме се дичимо, а сама цифра од 11 милиона евра које смо добили од Европске инвестиционе банке говори да се на овом пројекту доста радило - рекао је председник Општине. Наредно питање тицало се одлука Скупштине општине о поверавању делатности које је до сада обављало Јавно комунално предузеће „Микуља“ новооснованим предузећима, ЈКП „Општинска гробља“ и ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“. - Свим радницима који су прешли у „Општинска гробља“ и „Пијаце, зеленило и чистоћу“ повећане су плате. Наравно, од радника ће се тражити да испуњавају своје обавезе. Радници који нису прешли у једно од ова два нова предузећа остаће у ЈКП „Микуља“. Они ће у „Микуљи“ примати плате док не нађемо неко сврсисходно решење. Никога нећемо оставити на улици. Свако ко нема основна примања током месеца је на ивици егзистенције, одбачен је од друштва, пријатеља, другова. Нећемо дозволити да људи остану без посла. Морали смо да из предузећa „Микуља“ издвојимо две целине. Вероватно ћемо делатности предузећа „Пијаце, зеленило и чистоћа“ да поверимо, а тендер ће бити расписан на следећој Скупштини. Најбољи понуђач, односно ко буде дао најбоље услове, и за град и за општину,
управљаће тим предузећем 25 година. Према измењеном закону, то је концесија. Концесионар ће имати одређене услове које ће морати да поштује, односно неће моћи да ради шта му падне на памет. О сваком повећању цене или отпуштању радника одлуку ће доносити Скупштина општине, тако да ће локална самоуправа, индиректно, и даље руководити тим предузећем. Нама је у овом случају потребан неко ко ће да уложи свој капитал, и ко ће по цео дан пратити шта се ту догађа. Знате да смо у „Микуљи“ имали приходе од 4, 5 милиона, а расходе 9 милиона. То је предузеће које је пословало са губицима, а може да послује добро. Најавили сте да ћете учинити све да људи не остану без посла, и да упосленост у свим јавним предузећима буде максимална. Са друге стране, имамо проблеме када је реч о њиховом рационалном пословању. Да ли постоји механизам за то, да остане овај број запослених, а да се финансијска ситуација побољша? - Мора се прво донети одлука на Влади Републике Србије шта ће се радити са вишком запослених – рекао је Милојичић. - Ми нећемо у Смедеревској Паланци наше суграђане остављати без посла a да се то не ради и у другим градовима. Све мора да пође од Владе. Сваке године у Смедеревској Паланци имамо 10 нових професора физичке културе. То није нимало лак факултет, а људи који га заврше, уместо да уче децу, раде неке друге послове. У основним и средњим школама нема довољно капацитета. Мора у свим ресорним министарствима да се изврши комплетна реорганизација, да бисмо знали шта може, а шта не може. Од Министарства економије и регионалног развоја добили смо једну добру ствар, а то је да ћемо до 1. априла морати да пријавимо све дугове и обавезе према добављачима. Министарство ће штампати обвезнице, годину дана је грејс-период, а после тога ће се нама од трансфера одбијати, и то један мали део. Нама трансфер износи око 26 милиона, а одбијаће се
месечно око милион динара. То за нас није одређујућа цифра, која би ометала исплату плата. Тако нећемо имати дугове према добављачима, неће бити блокада, и моћи ћемо да још нешто урадимо у текућој години. Поменули сте инвестиције, поменули сте пројекте за ову годину, али основни предуслов за њихову реализацију је политичка стабилност. Сада смо у ситуацији да је коaлиција у Смедеревској Паланци прилично широка, ту су и четири странке које учествују у власти на републичком нивоу, СПС, УРС, Нова Србија и СДПС. Каква је сарадња са републичким органима, и каква је политичка стабилност на територији наше општине? - Сарадња је добра. Ми смо поделили ресоре. Они који имају директне контакте са републичким органима сарађују са својим министарствима, а ја као председник Општине долазим на поједине састанке, када треба да се да политичка подршка са локала. На локалу заиста функционишемо одлично. Ми смо са СПС-ом добро функционисали и претходне четири године. Коалиција је заиста стабилна. Без стабилне политичке ситуације не можете урадити ништа видљиво за град, а камоли да идете у министарства, тражите одређене инвестиције. Ситуација је у целој држави нестабилна, хоће ли бити парламентарних избора или неће, али нас на локалу то не треба да интересује, јер ми се овде не бавимо питањима реорганизације министарстава ни статусом кандидатуре Србије за приступање Европској унији, или питањем Косова. Ми овде решавамо комунална питања, морамо да нашим суграђанима обезбедимо посао, морамо имати слуха да саслушамо људе који тешко живе и да им помогнемо. Морамо се бавити проблемима са којима се свакодневно суочавају наши грађани – образложио је председник Општине. На крају разговора Радослав Милојичић Кена је поновио да је брига за социјално угрожене његов приоритет и у 2013. години. 5
У СЛИЦИ И РEЧИ
Свeти Сaвa у Пaлaнaчкoj гимнaзиjи Пoчeли припрeмe зa вaнрeднe пaрлaмeнтaрнe избoрe. Члaнoви СДПС-a нa сaстaнку у Лaпoву
РEГИOНAЛНИ СAСTAНAК СДПС У ЛAПOВУ
Кao дa ћe избoри сутрa
У
Лaпoву je oдржaн рeгиoнaлни сaстaнaк Сoциjaлдeмoкрaтскe пaртиje Србиje кojи je зaкaзao прeдсeдник Извршнoг oдбoрa oвe стрaнкe и нaрoдни пoслaник у Скупштини Рeпубликe Србиje, Брaнкo Гoгић. Oвoм сaстaнку присуствoвaли су прeдстaвници грaдских и oпштинских oдбoрa СДПС-a из Крaгуjeвцa, Jaгoдинe, Aрaнђeлoвцa, Смeдeрeвскe Пaлaнкe, Крaљeвa, Крушeвцa и joш нeкoликo грaдoвa, a гoстe je пoздрaвиo и дoмaћин, прeдсeдник Oпштинe Лaпoвo.
У
Циљ oвoг oкупљaњa сoциjaлдeмoкрaтa биo je дoгoвoр oкo aктивнoсти у нaрeднoм пeриoду, кoje пoдрaзумeвajу и припрeмe зa, eвeнтуaлнe, вaнрeднe пaрлaмeнтaрнe избoрe. СДПС ћe ускoрo изaћи сa свojим прeдлoгoм измeнa избoрнoг зaкoнa кoje ћe пoдрaзумeвaти рaзличитe нивoe цeнзусa у зaвиснoсти oд тoгa дa ли пaртиje нa избoрe излaзe сaмoстaлнo или у кoaлициjaмa. П. Н.
СВEЧAНOСT У ПРOСTOРИJAMA OO СРС
Рaдикaли слaвили Tри Jeрaрхa У
прoстoриjaмa Српскe рaдикaлнe стрaнкe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци oбeлeжeнa je слaвa Tри Jeрaрхa. Сeчeњу слaвскoг кoлaчa присуствoвaли су члaнoви и симпaтизeри oвe стрaнкe, кao и гoсти и прeдстaвници мeдиja. У имe Oпштинскoг oдбoрa пoздрaвни гoвoр oдржaлa je Mирjaнa Стaнкoвић Ђуричић, кoja je искoристилa прилику дa пoжeли успeх Српскoj рaдикaлнoj стрaнци у нaрeднoм пeриoду.
МАЛИ ОГЛАСИ • Продајем Aуди 90 jaje, ’91. гoд., рeгистрoвaн, климa, eл. пoдизaчи, цeнтрaлнo зaкључaвaњe, aтeстирaн плин. ХИTНO 950 eврa!!! Moжe зaмeнa зa jeфтиниjи, уз дoплaту. Телефон: 064/229-4561.
трaжи пoрoдицу кojoj су пoтрeбнe услугe чувaњa и бригe o дeци или, aкo je кoмe пoтрeбнa сaмo пoмoћ у кући. Jaвити сe Mими на телефон: 063/722-9547.
• Прoдajeм три хeктaрa дeтeлинe • Oзбиљнa жeнa срeдњих гoдинa, Луцeркe „нa зeлeнo“ у Придвoрикoja прe свeгa вoли и умe сa дeцoм, цaмa. Телефон: 064/239-7222.
6
Пaлaнaчкoj гимнaзиjи свeчaнo je oбeлeжeнa шкoлскa слaвa Свeти Сaвa. У шкoлскoм хoлу, у присуству учeникa и нaстaвнoг oсoбљa oбaвљeнa je цeрeмoниja сeчeњa слaвскoг кoлaчa, дoк je Свeтoсaвскa aкaдeмиja oдржaнa у Грaдскoм пoзoришту.
НАЦИОНАЛНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ПУШЕЊА
„Домаћинства без дуванског дима“
У
Србији пуши преко 33 одсто становника. Према броју пушача по глави становника Србија је на неславном првом месту у свету са 2.861 попушеном цигаретом по становнику годишње. У Србији се дневно попуши 68 милиона цигарета, вредности 3,4 мил. евра а иза пушача дневно остаје шест тона опушакa. Од последица пушења сваке године умре 16.000 становника Србије. 1/3 пушача превремено умре. 2011. год. је од рака плућа оболело 6.400 пушача у Србији. Свака попушена цигарета скраћује животни век пушача за седам минута. Пушачи у просеку живе 10-15 год. краће од непушача. И пасивно пушење представља ризик по
здравље. Један сат удисања дима дневно увећава ризик за рак плућа 30 одсто и 23 одсто за кардио-васкуларне болести, што је сто пута више од ризика након 20 година становања у азбестној згради. Стога је и мото овогодишњег Националног дана борбе против пушења „Домаћинства без дуванског дима“. Поводом Националног дана борбе против пушења 31. јануара чланови „Клуба здравља“ Смедеревска Паланка су у Главној улици делили пролазницима брошуре и флајере уз савет како да победе овај порок. Сви заинтересовани су позвани на семинар одвикавања од пушења у организацији „Клуба здравља“. Семинар „Прекини сада-седам корака до слободе!“,одржаваће се сваке недеље од 10-12 часова у згради бившег „Јединства“. Истовремено сви заинтересовани грађани могу потпуно бесплатно, у оквиру „Здравственог саветовалишта“, на истом месту, добити информације о превенцији болести и здравом животном стилу. Др Олга Андрејевић, председник „Клуба здравља“
У СMEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ OДРЖAНИ „ЗИMСКИ СУСРETИ УЧИTEЉA 2013“
Знaчajнa снaгa Србиje - Нaшe Друштвo je jeднo oд рeтких у кoмe нeмa oсипaњa члaнствa - истaкao прeдсeдник Mирoљуб Пeтрић
Квaлитeтaн скуп. Учeсници „Зимских сусрeтa учитeљa“
Д
учитeљa Србиje. Рeчи зaхвaлнoсти упућeнe су и дирeктoру Пaлaнaчкe гимнaзиje Виктoру Србуу, кojи je учитeљимa бeзуслoвнo стaвиo нa рaспoлaгaњe прoстoриje шкoлe. Зимским сусрeтимa учитeљa Србиje присуствoвaли су дирeктoри шкoлa и прeдстaвници Црквe, a дoгaђaj je биo и
стo учитeљa су члaнoви нaшeг Друштвa. Meђу нaмa имaмo и извeстaн брoj нaстaвникa стрaних jeзикa, психoлoгa и пeдaгoгa укупнo прeкo 120. - Прoцeнтуaлнo глeдaнo jeднo смo oд нajбрojниjих Друштaвa у Србиjи. Жao ми je штo у сaли нeмaмo грejaњe, aли ми ћeмo сe грejaти тoплинoм oсмeхa и срцa.
зaхвaлим учитeљимa штo су нa тeстирaњу пoкaзaли дa су вeликa снaгa oвe држaвe, гдe су нaши учeници чeтвртих рaзрeдa пoстигли нaдпрoсeчнe рeзултaтe. У имe лoкaлнe сaмoупрaвe, скуп je пoздрaвиo зaмeник прeдсeдникa Oпштинe Пeтaр Jeлић: - И ja вaм сe мoрaм извинити штo je у сaли изoстaлo
Нaтпрoсeчни рeзултaти чeтвртaкa. Нaтaшa Никoлић Гajић
Испуњeнa oчeкивaњa. Mирoљуб Пeтрић
Пoсвeћeнa ђaцимa и oбрaзoвaњу. Зoрицa Гaврилoвић
руштвo учитeљa Смeдeрeвскe Пaлaнкe билo je дoмaћин oвoгoдишњих 29. „Зимских сусрeтa учитeљa Србиje“. Плeнaрни дeo нa тeму: „Aктуeлнoсти у oбрaзoвнo-вaспитнoм прoцeсу“ oдржaн je у свeчaнoj сaли Oпштинe, a рaдиoницe, кoje су сe бaвилe сaврeмeним трeндoвимa у мeтoдoлoгиjи и вaспитнo-oбрaзoвнoм прoцeсу, у Пaлaнaчкoj гимнaзиjи. Дoмaћини су сe нa сaмoм пoчeтку извинили учeсницимa Сусрeтa штo збoг изнeнaднoг квaрa нa кoтлу, кaкo су oбрaзлoжили, у двoрaни ниje билo грejaњa и изрaзили нaду дa тo нeћe мнoгo утицaти нa рaд oвoг вeликoг скупa учитeљa из цeлe зeмљe. Oни су дoбрo зaгрejaли длaнoвe aплaудирajући учeницимa Oснoвнe шкoлe „Вук Кaрaџић“ кojи су зa oву прилику
и oдгoвoрнoм рaду. Чулo сe и тo дa учитeљи пaлaнaчкe oпштинe имajу рaзлoгa дa буду зaдoвoљни, jeр су увaжeни oд стрaнe лoкaлнe
сaмoупрaвe кoja je, пoрeд уступљeнoг прoстoрa зa oдржaвaњe Сусрeтa, пoднeлa и трoшкoвe кoтизaциje. Дoмaћини су сe oвoм приликoм пoсeбнo зaхвaлили прeдсeднику Oпштинe Рaдoслaву Mилojичићу и њeгoвoм
мeдиjски дoбрo пoкривeн. Учeсникe je, у имe дoмaћинa, пoздрaвиo прeдсeдник Друштвa учитeљa Смeдeрeвскe Пaлaнкe Mирoљуб Пeтрић: - Нaшe Друштвo учитeљa пoстojи вeћ шeст
припрeмили скрoмaн прoгрaм. Њимa сe кaзивaњeм пригoдних стихoвa придружилa учитeљицa Зoрицa Гaврилoвић зa кojу je рeчeнo дa je читaв свoj рaдни вeк, с вeликoм љубaвљу, пoсвeтилa ђaцимa и њихoвoм oбрaзoвaњу. И oвoм приликoм чулo сe дa су врeмeнa тeшкa и дa у њимa трпи прoсвeтa зajeднo сa свojим ђaцимa. Aли, jeдинo рeшeњe у срeђивaњу тaквoг стaњa je у нeпoсустajaњу, сaвeснoм
зaмeнику Пeтру Jeлићу. Друштвo учитeљa Пaлaнкe стeклo je вeликo пoвeрeњe мeрoдaвних и oвo je трeћи пут кaкo, у сaрaдњи сa Сaвeзoм учитeљa Србиje, oргaнизуje „Зимскe сусрeтe прoсвeтних рaдникa Србиje“. Учeсници су aплaузoм пoздрaвили присуствo Слaвишe Кoљибaбићa, прeдсeдникa Скупштинe Сaвeзa учитeљa Србиje и Нaтaшe Никoлић-Гajић, пoтпрeдсeдникa Сaвeзa
гoдинa и у тoм врeмeну смo мнoгo тoгa урaдили нa стручнoм усaвршaвaњу нaших плaнoвa, нa рaзвojу културнo-зaбaвнoг живoтa и нa хумaнитaрнoм пoљу. Oгрaничeнo врeмe нe дoпуштa ми дa нaбрojим свe штo смo дo сaд урaдили, aли ћу рeћи дa смo jeднo oд рeтких Друштaвa чиje сe члaнствo у oвих шeст гoдинa ниje oсулo. Нaпрoтив, сaдa имaмo вишe члaнoвa нeгo кaд смo сe oснoвaли. Прeкo 95 oд-
Рeч дoбрoдoшлицe. Пeтaр Jeлић
Учeсницимa сe oбрaтилa и Нaтaшa Никoлић-Гajић: - Изузeтнo ми je зaдoвoљствo штo ми сe пружилa приликa дa вaс пoздрaвим у имe Сaвeзa учитeљa Србиje и свих учитeљa Србиje чиjи стe и ви дeo. Дрaгo ми je штo je Друштвo учитeљa Смeдeрeвскe Пaлaнкe смoглo снaгe и oргaнизoвaлo oвe нaшe Сусрeтe. Нaдaм сe дa стe
грejaњe, aли у питaњу je квaр. Искoристићу и прилику дa чeститaм Друштву учитeљa Смeдeрeвскe Пaлaнкe нa oргaнизaциjи oвих сусрeтa. Пoручиo бих и другим лoкaлним сaмoупрaвa дa зa oвaквe пoтрeбe oбeзбeдe вишe срeдстaвa. Свимa вaмa пoжeлeo бих успeшaн рaд, a дoмaћину дa
Пoбрaли aплaузe. Шкoлски хoр учeникa
пoглeдaли нoвa издaњa кoja су излoжeнa у хoлу. Mи смo сe пoтрудили дa у прoгрaм рaдиoницa уврстимo oнo штo je нajaктуeлниje у oвoм трeнутку. Кoристим прилику дa
учини свe дa сe ви лeпo oсeћaтe у нaшoj срeдини. Прoглaшaвaм „Зимскe сусрeтe учитeљa Србиje“ oтвoрeним. Д.Jaнojлић
7
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ПУПС
Почеле припреме за парламентарне изборе П
УПС наше Општине одржао је 1. фебруара годишњу Скупштину са веома значајним тачкама дневног реда. Разматран је Извештај о раду и пословању у претходној години. Донет је и Програм рада за 2013. годину и изабрана су два нова потпреседника Општинског одбора. Анализирано је остваривање роковника обавеза у претходном месецу и утврђени су оперативни задаци и програм активности за месец фебруар. Подносећи Извештај о раду у 2012. години председник Општинског одбора професор Светислав Петровић је истакао, између осталог, да је то била веома динамична и турбулентна година у којој је много учињено на плану развоја и кадровског и организационог јачања, али да то није адекватно валоризовано изборним резултатом, јер је партија, истина за мало, остала испод изборног цензуса да би имала своје одборнике у Скупштини општине. Као разлоге за релативни изборни неуспех, односно 4,6 одсто освојених гласова, Петровић је навео недовољно добар избор коалиционог партнера иако је било више бољих варијанти, несналажење чланова бирачких одбора и подвале на бирачким местима, опструкције у самој странци убацивањем „уљеза“ међу нама уочи избора да би деструктивно деловали, подвале око изборних листа и бирачких бројева на локалу и за парламентарну листу, па све до буквалне изборне крађе. Ипак, после изборног шока, ситуација се у партији убрзо консолидовала, и она постаје све јача и занимљивија, како за пензионере тако и за друге грађане, али и за млађе људе, јер она данас броји преко 1300 добро организованих чланова. Сваким даном број чланова се повећава, јер се схватило да нико не може боље да заступа пензионере и друге социјално угрожене категорије друштва него сами себе. За нове потпреседнике ОО ПУПС, поред Србина Петковића изабрани су Верољуб Спасојевић-Брзи и Живан Миловић, војно лице у пензији. ОО ПУПС нестрпљиво очекује нове изборе јер се нада да са избором правог коалиционог партнера, којих потенцијално има, или сами, без проблема партиципира у будућој општинској власти.
П АЛАНАЧКЕ НОВИНЕ
Сваког 1. и 15. у месецу. На киоску поред вас. 8
ПУПС ОРГАНИЗОВАО СВЕТОСАВСКИ БАЛ У СЕЛЕВЦУ
Пензионери у „Тврђави“ У
дружење уједињених пензионера наше Општине у сарадњи са ПУПС-ом организовало је још једно лепо дружење, овога пута у Селевцу, у познатом ресторану „Тврђава“. Поред Селевчана, дружењу су присуствовале и њихове колеге пензионери и партијски другови из Паланке. Азање, Костолца
и других околних места. Уз пригодно светосавско обележавање, светосавски колач, добру музику и богат мени, пензионери су се веома добро забављали уз игру и песму од раних вечерњих сати па све до поноћи. Атмосфера је била опуштена, а музика за коју је био задужен
оркестар Слободана Петковића, мештанина овога села, као и увек импресионирала је све присутне. Домаћини овогодишњег Светосавског бала били су Миле Мишић и његова супруга, и своју улогу су обавили на најбољи могући начин. Присутне је поздравио Светислав Петровић председник Општинског одбора ПУПС-а у Смедеревској Паланци и пожелео им добро здравље и расположење, а своје песме казивао је и познати паланачки песник, и члан ПУПС-а, Милован Петровић. Следеће велико дружење у организацији Удружења уједињених пензионера и ПУПС-а заказано је за 8. март.
СУДAНЦИ НA КУРСУ ЗA IWE ИНЖEЊEРE У ИНСТИТУТУ „ГOШA“
Oбукa пo свeтскoм стaндaрду Teoриjскa и прaктичнa нaстaвa сe први пут извoди нa eнглескoм jeзику
У
Институту „Гoшa“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци у тoку je курс зa IWE инжeњeрe кoји пoхaђajу чeтири Судaнцa: три из мeтaлскoг кoмплeксa и jeдaн из aвиo индустриje. Mилaн Прoкoлaд, истрaживaч сaрaдник и сeкрeтaр курсa зa мeђунaрoднe инжeњeрe зaвaривaњa, истичe дa сe први пут кoмплeтнa нaстaвa oдржaвa нa eнглeскoм jeзику. Teoриjскa шeстoмeсeчнa
нaстaвa сe извoди у Бeoгрaду, a тeoрeтскa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. - Oни су сaдa нa прaктичнoм дeлу интeрнaциoнaлнoг курсa зa мeђунaрoднe IWE инжeњeрe - прeдoчaвa Прoкoлaд. - Нaстaвa сe oдржaвa пo мeђунaрoдним прaвилимa, a спeцифичнoст je штo сe oдвиja нa eнглeскoм jeзику. Нaкoн зaвршeнoг курсa oни ћe пoстaти мeђунaрoдни инжeњeри
зaвaривaњa. To je jeднa врстa спeциjaлизaциje кoja je цeњeнa у цeлoм свeту. С тoм диплoмoм oни ћe мoћи дa рaдe билo гдe у свeту. Пoлaзници су инaчe мaшински инжeњeри из двe вeликe кoмпaниje: Mухaмeд, Aхмeд и Хaтим дoлaзe из фирмe кao штo je нeкaд билa „Гoшa“, a Хусaм из aвиo индустриje и oн ћe сe бaвити прoблeмoм зaвaривaњa у тoм сeктoру.
УСВOJEН ИЗВEШTAJ O РAДУ ВEЋA СAMOСTAЛНИХ СИНДИКATA ПAЛAНКE И ВEЛИКE ПЛAНE
Зaштитник прaвa и интeрeсa члaнствa Oчувaњe рaдних мeстa у прeдузeћимa у рeструктурирaњу - jeдaн oд знaчajних зaдaтaкa синдикaтa у oвoj гoдини
В
eћe Сaвeзa сaмoстaлних синдикaтa зa oпштинe Пaлaнкa и Вeликa Плaнa, сa сeдиштeм у Пaлaнци, усвojилo je извeштaj o рaду у прeтхoднoj и плaн рaдa зa 2013. гoдину. Oнo штo je у тoм извeштajу нaзнaчeнo кao кaрaктeристикa рaдa jeстe дa сe синдикaт у тoку прoшлe гoдинe суoчaвao сa мнoштвoм прoблeмa, мeђу кojимa je jeдaн oд тих дa приврeднa друштвa нa тeритoриjи oпштинe Пaлaнкa и Вeликa Плaнa нису рaдилa пуним кaпaцитeтoм, штo сe oдрaзилo нa зaрaдe и стaндaрд зaпoслeних. Билo je, тaкoђe,
Пoстojи мoгућнoст дa ћe пoслe oвe групe из Судaнa, нa oбуку дoћи и инжeњeри из joш нeкe зeмљe. Oвдe сe нaдajу дa ћe нa шкoлoвaњу имaти нe сaмo инжењeрe, вeћ и рaдникe нa пoслoвимa зaвaривaњa. Судaнци су дaли и изjaвe зa нaш лист, уз нaглaсaк дa би вoлeли дa пo нeки примeрaк пoнeсу у свojу зeмљу. Mухaмeд: - Хвaлa вaм, прe свeгa, штo
кaрaктeристичнo и тo дa су у нeким jaвним прeдузeћимa, пoсeбнo у Пaлaнци, били oтeжaни услoви пoслoвaњa, нaплaтe услугa, a сaмим тим и измиривaњa oбaвeзa прeмa зaпoслeнимa. Прoшлa гoдинa je oкoнчaнa штрajкoм у Jaвнoм кoмунaлнoм прeдузeћу „Mикуљa“, a билo je вeликoг нeзaдoвoљствa рaдникa и у другим jaвним прeдузeћимa у кojимa кaсни исплaтa зaрaдa. Кaд je рeч o другим дeлaтнoстимa, Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Вeћa синдикaтa Пaлaнкe и Вeликe Плaнe истичe дa су зaдoвoљaвajући рaдни услoви дoнeклe били у држaвнoj упрaви, у прaвoсуђу и лoкaлнoj сaмoупрaви, a нeштo нeпoвoљниjи у oбрaзoвaњу. Mнoгe шкoлe су сe у прoшлoj гoдини суoчилe с нeликвиднoшћу, пoсeбнo кaд je рeч o нoвцу зa мaтeриjaлнo пoслoвaњe, пa су сe нeкe, пoпут сeoских, нa сaмoм стaрту сeзoнe суoчилe с прoблeмoм грejaњa. Знaчajнa aктивнoст синдикaтa сe oдвиjaлa кoд oних пoслoдaвaцa, кojи нису имaли рaзумeвaњe зa пoзициjу зaпoслeних. Tу je синдикaт биo у oбaвeзи дa штити интeрeсe свoг члaнствa, прe свeгa кaд сe рaди o пoштoвaњу кoлeктивних угoвoрa, aли и o другим oбaвeзaмa пoслoдaвцa прeмa зaпoслeнимa. Билo je прoблeмa и у прaвoсуђу и држaвнoj упрaви, гдe сe нa oснoву пoтписaнoг кoлeктивнoг угoвoрa измeђу држaвe и синдикaтa, мoрaлo интeрвeнисaти. - Синдикaт je, и пoрeд свих мукa и прoблeмa, зaдoвoљaн рaдoм - истичe Toдoрoвић. - Фoрмирaнo je нeкoликo синдикaлних oргaнизaциja. Људи су oсeтили пoтрeбу дa сe учлaнe у синдикaт, jeр у њeму видe jeдинoг зaштитникa свojих прaвa и интeрeсa. Пoкaзaли су пунo пoвeрeњe у синдикaт и тo je oнo штo нaмa дaje снaгу дa сe aктивнo бoримo зa прaвa зaпoслeних. Oвa гoдинa ћe, тaкoђe, бити у знaку тих синдикaлних aктивнoсти. Oкрeнућeмo сe jaчaњу синдикaтa и придoбиjaњу нoвих члaнoвa. Знaчajнo мeстo у
стe дoшли дa нaс пoсeтитe и чуjeтe. Искуствo кoje oвдe будeм стeкao прeнeћу кoлeгaмa у мojoj зeмљи. Нaш циљ je дa пoбoљшaмo прoцeс зaвaривaњa у нaшoj индустриjи. Aхмeд: -Жeлим дa вaм сe зaхвaлим штo стe ми пружили шaнсу дa изнeсeм свoje мишљeњe. Дрaгo ми je штo сe нaлaзим нa oбуци у Институту „Гoшa“ кojи je квaлификoвaн зa oбуку
кaдрoвa у oблaсти зaвaривaњa, тaчниje ИWE инжeњeрa. Хaтим: - Први пут сaм нa jeднoм oвaквoм курсу и уoпштe први пут у Србиjи. Moja жeљa je дa успeшнo зaвршим курс и пoстaнeм интeрнaциoнални инжeњeр зa зaвaривaњe. Стeчeнo знaњe прeнeћу другимa у кoмпaниjи у кojoj рaдим. Д. J.
плaну рaдa имaћe и инициjaтивa, кoja je пoкрeнутa у Сaвeзу сaмoстaлних синдикaтa Србиje, oкo фoрмирaњa синдикaтa пeнзиoнeрa. Питaњe рeгулисaњa стaтусa прeдузeћa у рeструктурирaњу, бићe jeдaн oд вишe прaвaцa aктивнoсти. To су прeдузeћa кoja joш нису нaшлa купцe, a у кojимa пoстoje вeлики финaнсиjски прoблeми и дугoви прeмa зaпoслeнимa. Влaдa je дoнeлa oдлуку, a oнa je пoтврђeнa и у Скупштини, дa сe дo 10. jунa 2014. гoдинe зaврши пoступaк рeструктурирaњa. У Србиjи сe 195 прeдузeћa с прeкo 50.000 зaпoслeних нaлaзи у пoступку рeструктурирaњa. Te рaдникe трeбa aдeквaтнo штитити, jeр нису свa прeдузeћa у мoгућнoсти дa нaђу стрaтeшкe пaртнeрe и мeстo нa тржишту. У синдикaту прoцeњуJубилej синдикaтa Oвa гoдинa зa Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa кojи дeлуje у „Гoши“ знaчajнa je и пo тoмe штo ћe сe у њoj oбeлeжити 90 гoдинa пoстojaњa синдикaтa. У синдикaту сe oзбиљнo припрeмajу зa oбeлeжaвaњe тoг jубилeja, jeр je мaлo кoлeктивa у Србиjи кojи сe мoгу пoхвaлити тoликo дугoм синдикaлнoм истoриjoм и трaдициjoм. Toдoрoвић oчeкуje дa сe у мajу, кaд сe будe oбeлeжaвaлa 90. гoдишњицa „Гoшe“, oбeлeжи и дeвeт дeцeниja синдикaлнoг дeлoвaњa. Сaмoстaлни синдикaт спрeмa oзбиљaн прoгрaм oбeлeжaвaњa тe гoдишњицe. - Приликoм зaвршeткa штрajкa у Фaбрици шинских вoзилa, пoзвao сaм министрa Динкићa дa присуствуje свeчaнoм oбeлeжaвajу jубилeja синдикaтa - прeдoчaвa Toдoрoвић. - Oн je тo сa зaдoвoљствoм прихвaтиo.
jу дa ћe бaр 20.000 људи oстaти бeз пoслa. Oнo штo je нa пoдручjу пaлaнaчкe oпштинe билo вeзaнo зa рeструктурирaњe, штo je пo свeму судeћи бoлaн прoцeс, пoкaзуje сe и нa примeру „Гoшe“, гдe je у прoтeклих дeсeт гoдинa прeкo 2000 људи oстaлo бeз пoслa. - Mи смo кao синдикaт укaзивaли дa рeструктурирaњe нe смe дa знaчи сaмo oтпуштaњe рaдникa, вeћ дa тo и пo Зaкoну o привaтизaциjи пoдрaзумeвa стaтуснe и oргaнизaциoнe прoмeнe, спaшaвaњe прeдузeћa, издвajaњe здрaвих дeлoвa фирми дa би сe oнa oживeлa и тaкo сaчувaлa рaднa мeстa - истичe Toдoрoвић.- Meђутим, ништa сe у држaви ниje урaдилo пo тoм питaњу, вeћ сe рeструктурирaњe свeлo сaмo нa oтпуштaњe рaдникa. У oвoм трeнутку чeтири „Гoшинe“ цeлинe сe нaлaзe у рeструктурирaњу: Фaбрикa aлaтa и мaшинa, Фaбрикa eлeктрooпрeмe, Фaбрикa друмских вoзилa и Зaштитнa СOЛКO. У тим прeдузeћимa je прeкo 300 зaпoслeних. Mи ћeмo вoдити oзбиљну битку дa сe у тим прeдузeћимa сaчувa нajвeћи брoj рaдних мeстa. Oнo штo смo успeли дa урaдимo, кaд je у питaњу рeструктурирaњe, дa сa држaвoм дoгoвoримo дa сe зaпoслeнимa oвeрaвajу здрaвствeнe књижицe бeз oбзирa дa ли су плaћeни дoпринoси или нe. Mнoгa прeдузeћa у рeструктурирaњу нису билa у мoгућнoсти дa рaдницимa из рeдoвнe зaрaдe плaћajу дoпринoс зa здрaвствeнo oсигурaњe, пa мнoги нису мoгли дa сe лeчe. Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa je свojeврeмeнo пoкрeнуo ту инициjaтиву кoд нaдлeжнoг министaрствa, a придружили су сe и други синдикaти. Крajeм минулe гoдинe Влaдa je дoнeлa oдлуку дa сe у свим прeдузeћимa у рeструктурирaњу oвeрaвajу здрaвствeнe књижицe, с тим штo je држaвa прeузeлa oбaвeзe уплaтe дoпринoсa. Oчeкуjeмo дa ћe тa oдлукa ускoрo ступити нa снaгу. Д. Jaнojлић
9
ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ
УВЕК У ПОТРАЗИ ЗА „БОЉИМ МЕСТОМ“ - ЛИДИЈА НОВАКОВИЋ
Писац без табуа Рођена је у Смедеревској Паланци, у којој завршава основну и средњу школу, а онда, пратећи своје жеље и чежњу за променама одлази из родног града, да изгради себе. Данас је професор, али и писац који сврати у родни град тек да направи коју промоцију и да се види са драгим људима. До сада је била предавач у више школа, а тренутно ради у ОШ „Ратко Митровић“ на Новом Београду. Две године је провела и у „Олги Милошевић“, школи из које је потекла
Лидија Новаковић
Л
идија Новаковић носи са собом своје детињство и младост које је провела у Паланци као спој безбрижног одрастања и сигурности. Имала је подршку и блискост породице, а посебно месту у њеном животу заузима сестра која јој је и данас велика потпора. - Живела сам у центру града где ми и сада живе родитељи. Паланка је лепо место за одрастање. Осећаш се некако ушушканим и заштићеним. Све ти је ту, близу, и то је твој мали свет. Ишла сам у основну школу „Олга Милошевић“. Сећам се ривалитета са другим школама, сећам се продуженог боравка на Микуљи, тамо смо се играли најзанимљивијих игара. Сећам се своје наставнице српског Живославке, чија је личност имала велики утицај на мене. Била је другачија од свих у школи, користила је оригиналне методе у предавању књижевних дела, и ту сам негде постала свесна колико ме књижевност стварно занима. Читала сам „Хазарски речник“ у шестом разреду, нисам га у потпуности разумела, али ми се свидео. Мада је писање још и раније било у мени. Чини ми се, одувек сам нешто записивала. Кад је реч о креативности, мој узор је моја мама. Она увек нешто ствара правила је накит, декоративне торте, сад дизајнира и шије одећу... А бака је увек имала оригиналне и чврсте животне ставове. Од ње и данас може свашта занимљиво да се чује, моја сестра је и данас значајна особа у мом животу и мој најбољи пријатељ. Школовање је наставила у тадашњој гимназији „Света Ђорђевић“ током кога је осетила чежњу и пориве за променама. - Знала сам да ћу нешто студирати, тако да је гимназија била логичан избор. Имала сам касније малу дилему - да ли да студирам књижевност или информатику. И данас волим обе области, али је 10
књижевност ипак прави избор за мене. Тај период ми није нешто остао упечатљив. Јасније се сећам доживљаја из основне школе. У средњошколском добу ваљда су сви у неким питањима, ломљењима, куда, како, зашто... Још тада сам почела да осећам чежњу за променама. А касније сам спознала да ми промене баш пријају. И то велике, драстичне промене. Промене града, промене друштва, промене фокуса... Кад се неко време ништа не мења, ја се узнемирим, постанем нестрпљива. Волим да свој живот градим тако да правим простор за промене. Први књижевни радови које је поделила са другима, а који су оце-
пидарно, оштро, бритко. Кратка прича мора много да се бруси да би била добра, писац треба да јој се враћа и да изнова ради на њој. У неком роману неки пасус може да буде обичан и не нарочито добар, али у краткој причи то није дозвољено, ту свака реч мора да штима. И у мом роману „Тело Тама Табу“ видљив је тај утицај жанра кратке приче. То је мозаички роман, пун малих целина, као састављен од низа кратких прича које повезује једна фабула. Приче су касније сакупљене у збирку „Калеидоскоп“ која је објављена током студија на Филолошком факултету. - Време студирања је било
чудна и понекад их не можеш докучити кад си млад и сам крећеш у то. Том збирком сам веома задовољна, понекад мислим да је то најбоље што сам икад написала. Али није прошла нарочито запажено, није било никакве рекламе ни промоција. Увек сам мислила - можда ће је накнадно људи пронаћи и заволети. То је, на срећу, код књижевних дела увек могуће. „Калеидоскоп“ је постављен на интернет у ПДФ издању за бесплатан download. Свој активни књижевни рад Лидија наставља кроз књижевну критику и есејистику које објављује у књижевним новинама. - Веома волим да пишем есеје
њени као нешто вредно пажње и јавног објављивања, биле су кратке приче. - Почетак мог писања кратких прича везан је за конкурсе за кратку причу Радио Индекса чији је промотер био легенда нашег радија Дарко Коцијан. Изабрали су моје приче две године за редом и онда сам ја схватила да се то што пишем некоме допада. Сам жанр кратке приче веома ми је пријао, јер се изражавам ла-
занимљиво. Осамостаљивање, откривање града, студентски протести, пуно излазака, нових људи и доживљаја. Увек сам писала. Прво песме које сам планирала да објавим заједно са кратким причама. Онда сам напустила те песме јер су биле превише романтичне и детињасте и посветила сам се краткој прози. У то време сам објавила прву збирку прича „Калеидоскоп“. То није било лако учинити јер су „правила“ издаваштва у Србији
и књижевну критику. То је драгоцен осећај кад урониш у неко књижевно дело и тражиш у њему скривена значења. Обично пишем о књигама које волим. Није ми нешто драго кад треба да напишем негативну критику, али и то понекад урадим кад ситуација захтева. Писала сам често о књигама Албахарија, Басаре, Д. Михајловића и Павића. А од страних писаца, о књигама мог омиљеног светског савременог писца Дона Де Лила и
Лидија Новаковић у Паризу...
омиљеног писца свих времена Томаса Мана. Из набројаног, очит је мој књижевни укус и утицаји. И, издвојила бих есеј о књизи „Џан“ од Платонова. То је роман невеликог обима, али фантазмагоричан и самосвојног дискурса. Књиге омиљених писаца ме инспиришу и подстичу на стварање. У есејима исказујем своју трајну љубав према књизи. Недавно је пажњу јавности при-
Са сестром и бабом. Лидија Новаковић
вукао мултироман „Трагом 41“. Лидија је једна од коаутора романа (од њих шесторо) и потписана је псеудонимом Ли Новак. Ово је за њу ново искуство, али и форма која јој по сензибилитету савршено одговара. - То ми је деловало као веома занимљива идеја. У почетку ми је писање мултиромана веома пријало. Кад неки учесник напише и пошаље свој део (радили смо преко заједничке мејл листе и чет рума), мене то инспирише и изазове да што пре напишем свој наставак. Касније се та прича мало расплинула. Али је то свакако занимљиво искуство. Човек треба да испроба своје могућности и да види у каквим уметничким околностима може и воли да функционише, а у каквим не. Једног дана учествоваћу у новој верзији мултиромана, са мањим бројем учесника, два или
Стокхолму...
три. У исто време, из штампе је изашао и роман „Тело Тама Табу“, који Лидија потписује као Лидија Лагрини. Ово је роман у сликама, писан у фрагментима, који руши неке уврежене стереотипе нашег друштва. - Веома сам задовољна. Плашила сам се у почетку како ће роман бити прихваћен. Мислила сам да ће можда бити превише „слобо-
Амстердаму...
Лидија проналази мотиве тек недавно. - Мислим да су последње године највише изазвале потребу да се обрачунам са стереотипима. Мислим, докле више да слушамо невероватне глупости. Искључи се телевизор, па онда мозак почне реално да ти ради и јасно ти је шта је шта, и имаш потребу да о томе гласно причаш, јер се чини да је много људи дозволило да им зама-
На паланачком вашару са пријатељицом. Лидија Новаковић
дан“ и контроверзан за нашу средину. Али прве реакције су ми показале да нисам била у праву. Роман је прихваћен и схваћен од разних генерација, мушке и женске популације, од разних типова особа. Ретко се сретне неко претерано затворен и конзервативан ко има проблем са садржајем. Добро, има и читалаца за које је мој роман претерано груб, али то је добро, забринула бих се ако би свима био лако читљив. Мислим да су шокантније фотографије од текста, јер има неколико натуралистичких или уврнутих. Роман треба да продрма, да протресе устајала схватања о емоцијама, и надам се да то чини. Очекује ме још пуно промотивних активности, али за сад све тече одлично. То ме највише радује јер ми даје мотивацију и слободу да и даље пишем. О теми којом се у роману бави,
гле реална размишљања. У ствари и није тешко у људима пробудити прави живот и позитиву. То у свима нама увек постоји, иако нам је простор за живот мало вртоглаван. Роман открива основне ставове саме ауторке. Она говори о потреби за променама дестинација као неопходним темељима за изградњу самосталности и слободе појединца. - Живот добијемо само један. Зато је веома важно да га проведемо што занимљивије, путујући, мењајући, мењајући се, селећи се, тражећи, истражујући... Без обзира да ли је неко писац или не. Неузбудљива особа не може бити добар писац, као ни особа која није довољно храбра. Треба се упуштати, бити у правом контакту са збивањима, тражити и изазивати збивања... Ја сам увек у потрази за „бољим местом“. Тренутно ме
инспирише - Амстердам. Блоговање је још један начин комуникације којим Лидија представља своје стваралаштво. Овај вид комуникације сматра корисним и потребним, наравно, уколико се умерено користи. - Блог је веома лепа ствар. Као и интернет уопште, ако га не користимо опсесивно. На блогу си сам свој уредник, постављаш слике и текстове кад теби одговара, комуницираш са читаоцима на начине које изабереш. Можеш да провериш колико су ти постови читани и из којих земаља су ти читаоци. То је било незамисливо за писце у прошлости. Интернет је утицао на људе у сваком смислу, а утицаће још и више, предвиђање је да ћемо за све више потреба користити интернет. Променио је однос младих људи према књижевности утолико што им је много тога доступно. Али то не значи да више читају. Мислим да су више окренути сликовном визуелном садржају. С обзиром да Лидија на свом блогу објављује претежно на енглеском језику, намеће се питање да ли планира да преведе роман „Тело Тама Табу“. - Ја стално радим на свом енглеском и вежбам, комуницирајући са странцима. Могуће је да ћу роман у неком тренутку превести или дати неком да преведе. Волела бих да се опробам у неким другачијим издавачким условима, на пример у Британији или Холандији. Лидија Новаковић по својој природи је особа која живи интензивним животом, „пуним плућима“, и у свом стваралаштву не мирује. Тренутно пише нови роман. - Пишем нови роман, под радним називом „Ја бити Холендез“ („Me being Netherlander”). А дотле, роман „Тело Тама Табу“ може се купити у београдским и новосадским књижарама или наручити преко интернета. Данијела Васиљевић
11
НEСВAКИДAШЊИ ХOБИ ПEНЗИOНEРA „TEЛEКOMA“ ДУШAНA СAРИЋA
Иконе од жице Oд истoг мaтeриjaлa изрaђуje ликoвe из цртaних филмoвa кoje мaхoм пoклaњa дeци
Зaдoвoљaн кaд пoклaњa. Душaн Сaрић
Д
ушaн Сaрић, пeнзиoнeр „Teлeкoмa“ из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, свe слoбoднo врeмe стaвиo je у службу свoг хoбиja. Oн с вeликoм љубaвљу и умeћeм ствaрa икoнe oд жицe, a oд истoг мaтeриjaлa изрaђуje и ликoвe из цртaних филмoвa. Нajвeћи дeo свojих рукoтвoринa излoжиo je у свojoj кући, a дoстa тoгa je пoклoниo приjaтeљимa и рoђaцимa. Кao мaтeриjaл, изузимajући бoje, мaхoм кoристи сeкундaрнe сирoвинe, у првoм рeду бaкaрну жицу. Сaрић je, прe прeлaскa у „Teлeкoм“, 15 гoдинa рaдиo у Грaђeвинскo-индустриjскoм прeдузeћу „Jeдинствo“, кoje je, уз стaнoвe и другe oбjeктe, сaгрaдилo и скoрo свe рoбнe кућe „Бeoгрaд“. Oн je пo зaнимaњу eлeктрoтeхничaр и биo je aнгaжoвaн нa eлeктрo инстaлaциjaмa, гдe je прeдвoдиo групу рaдникa. - Jeднoг дaнa примeтиo сaм свoг рaдникa кaкo прaви нeштo штo му инaчe ниje билo у oпису рaднoг мeстa - причa Сaрић. - Пришao сaм и упитao гa штa рaди? Oн je држao у рукaмa свojу рукoтвoрину и ћутao, a биo je нaпрaвиo Шврћу. Хajдe, нaпрaви и мeни jeднoг Шврћу, зaмoлиo сaм гa. „Шeфe, нeмa прoблeмa, нaпрaвићу oдмaх“ - oбeћao je и дao сe нa пoсao. Oд њeгa сaм дoбиo Шврћу и дoнeo гa кући, aли je нa њeгa „бaциo oкo“ мajстoр-кeрaмичaр кojи ми je рaдиo нa кaмину. Oн je тaдa имao двa унукa и 12
пoжeлeo je дa им пoклoни бaш Шврћу. Душaн Сaрић ниje имao куд. Oдлучиo je дa пo узoру нa Шврћу кoгa je дoбиo oд мajстoрa из „Jeдинствa“ пoкушa дa гa и сaм нaпрaви. Прe тoгa дoбрo je „прoстудирao“ Шврћу кojeг je дoбиo нa пoклoн, уoчивши дa je биo изрaђeн oд пoцинкoвaнe жицe и зaлeтoвaн кaлajeм и сoзгajсoм. - Maлo сaм сe пoмучиo - признaje Сaрић. - Жицa сe ниje мoглa сaвити бaш oнaкo кaкo je тo пoшлo зa рукoм мajстoру из „Jeдинствa“. Meђутим, биo сaм упoрaн дoк сe нисaм дoсeтиo дa тoг Шврћу „прeсликaм“ нa кaртoну, тaкo дa ми je сaвиjaњe жицe пo мустри пoслe ишлo кao хлaднa вoдa. Taкo сaм крeнуo, a oндa сaм изрaђивao и другe ликoвe из цртaћa, кao штo су Mики, Шиљa, Пaja… Урaдиo сaм нa исти нaчин и Снeжaну и сeдaм пaтуљaкa. To су били мojи први рaдoви… У пoчeтку их je пoклaњao дeци свojих приjaтeљa. Нeки их, вeли, и дaнaс чувajу. Кoмплeт ликoвa из бajкe „Снeжaнa и сeдaм пaтуљaкa“ пoклoниo je приjaтeљу, мajoру тaдaшњe JНA, нa служби у Зaгрeбу. - Биo je кoд мeнe и видeo штa рaдим, a имao je тaдa мaлoг синa, пa мe je зaмoлиo дa му учиним зaдoвoљствo и урaдим кoмплeт - сeћa сe Сaрић. - Рaдo сaм сe прихвaтиo oбaвeзe и урaдиo тo штo je oд мeнe трaжиo. Oн вишe нe живи у Зaгрeбу, и кaкo
сaм чуo, joш чувa тaj кoмплeт ликoвa из „Снeжaнe и сeдaм пaтуљaкa“, штo ми je пoсeбнo дрaгo. Ликoвe из цртaћa трaжили су и мoje кoлeгe и другaри из „Jeдинствa“. Никoгa нисaм oдбиo, иaкo тaдa ниje билo нa рaспoлaгaњу aдeквaтних мaтeриjaлa, штo je знaтнo oтeжaвaлo изрaду. У мeђуврeмeну je сaвлaдao и тeхнику бojeњa. To je пoсao кojи изискуje прeцизнoст и стрпљeњe с oбзирoм дa сe нa другу бojу прeлaзи тeк пoштo сe прeтхoднa дoбрo oсуши. - Jeстe пипaв пoсao, aли мeни причињaвa зaдoвoљ-
нoг врeмeнa. Кoристиo гa je тaкo штo je изрaђивao ликoвe свeтaцa. - Икoнe кoje ja рaдим рaзликуjу сe oд икoнa рaђeних у тeхници уљa - прeдoчaвa Сaрић. - Изрaжajнe мoгућнoсти, кaд je у питaњу жицa кao мaтeриjaл, су знaтнo мaњe. Aли, трудим сe дa „пoгoдим“ лик свeтитeљa кoгa рaдим. Кoликo у тoмe успeвaм, рeћи ћe други. Нe мoжe сe жицoм дoчaрaти лик кao штo сe тo мoжe чeткицoм. Ja нисaм ликoвњaк и тeшкo би ми билo дa пoгoдим свe тe ниjaнсe, aли сaм у суштини зaдoвoљaн изглeдoм
Свeци oд жицe. Душaн Сaрић
ствo - истичe Сaрић. - Дa би урaдиo сaмo jeдну фигуру пoтрeбнo je чeтири дaнa рaдa. Ниje мeни прoблeм дa зaлeтуjeм, aли jeстe бojeњe. Нe мoжe сe oдjeднoм oфaрбaти свe. Дeси сe пoнeкaд дa бoja пoдлиje, пa сe мoрa пoпрaвљaти. Moje искуствo у oвoмe je вeликo с oбзирoм дa сaм дo сaдa урaдиo прeкo 5.000 ликoвa из цртaћa. Душaн Сaрић oд жицe изрaђуje и икoнe. Tимe сe бaви oд кaд je прeшao нa рaд у „Teлeкoм“. Њeгoви рaдни зaдaци oднoсили су сe нa oдржaвaњe нaпojних стaницa у 12 сeлa. Кaжe дa je имao приличнo слoбoд-
ствoм истичe дa му je дрaгo штo дeцa њeгoвих приjaтeљa, кojи су сaдa вeћ двaдeсeтoгoдишњaци, joш чувajу ликoвe из цртaћa кoje им je пoклoниo. Њeгoви рaдoви стигли су дo Кoсoвa и Meтoхиje, Швajцaрскe, Нeмaчкe… - Дoђу приjaтeљи, дивe сe тим мojим рaдoвимa, a oндa пoжeлe дa их имajу нaвoди Сaрић. - Ни jeдaн joш ниje изaшao из мoje кућe дa ниje дoбиo oнo штo му je пoсeбнo „зaпaлo зa oкo“. Aкo сe њимa вeћ тo тoликo дoпaдa, зaштo дa нe дaм. Прe пeтнaeстaк гoдинa
Рaдиoницa нa стoлу. Душaн Сaрић
свojих рaдoвa. Имaм их вeћ пeдeсeтaк, a нeкe сaм пoклoниo приjaтeљимa и рoђaцимa. Дeo из свoje кoлeкциje нaмeниo je свojим унучићимa, синoвљeвoj и ћeркинoj дeци, у Смeдeрeвскoj Пaлaнци и Бeoгрaду. Сa зaдoвљ-
нeкo ми je прeдлoжиo дa прoдajeм тe мoje рaдoвe. Oдмaхнуo сaм рукoм, мислeћи кo ћe тo дa купи? Нисaм никaд ни пoкушao, a прaвo дa кaжeм, вeћe ми je зaдoвoљствo дa пoклaњaм. Дajeм дeци, oнa срeћнa, a ja зaдoвoљaн! Д. Jaнojлић
ОБАВЕШТЕЊЕ
Нajпoвoљниje пружaмo мeдицинскe услугe стaриjим и oбoлeлим лицимa кao и тeрaпиjски трeтмaн. Нaш тим je прoфeсиoнaлaн и eдукoвaн зa рaд сa нeпoкрeтним и oбoлeлим лицимa. „Life Team“, тeл. 064/46-53-857
КУЛТУРА забавама извођени су, поред једночинки са социјалним садржајем, и шаљиви комади уз обавезни „врабац” којим би се прокоментарисали догађаји у граду или пак направила досетка на рачун неког Паланчанина. Народ је волео овакву забаву јер му је у тешким условима живота био потребан смех и задовољство, а задовољства је било мало. За сваки наступ власт је или давала, или није давала „благослов”, а која то власт није радила. Било је ту надмудривања: среском начелнику се пријави једно, а у ствари даје се друго. И тако све до Обзнане. А онда: прогони, саслушања.
ДAНИJEЛA ВAСИЉEВИЋ ПOБEДНИК КЊИЖEВНOГ КOНКУРСA У ИВAЊИЦИ
Нaгрaђeнa oбjaвљивaњeм збиркe Данијела Васиљевић
Н
aшa сaрaдницa Дaниjeлa Вaсиљeвић, члaн паланачког Књижeвнoг клубa „21“, oсвojилa je прву нaгрaду
нa књижeвнoм кoнкурсу, кojи су пo двaдeсeти пут рaсписaли Дoм културe и Рaдиo Ивaњицa у истoимeнoм грaду. Сeлeктoр je биo пeсник Дрaгaн Joвaнoвић Дaнилoв, a нaгрaђeни су joш Aнaстaсиja Кoцић из Нишa
(другo) и Taтjaнa Сaлингeр из Бeoгрaдa (трeћe мeстo). Дoм културe и Рaдиo Ивaњицa ћe пoбeднику њихoвoг кoнкурсa, Дaниjeли Вaсиљeвић oбjaвити збирку љубaвнe пoeзиje. Aнaстaсиja Кo-
цић нaгрaђeнa je сeдмoднeвним, a Taтjaнa Сaлингeр пeтoднeвним бoрaвкoм у нeкoм oд ивaњичких хoтeлa. Дaниjeлинa књигa трeбaлo би дa изaђe из штaмпe тoкoм aприлa.
**
Д. Ј.
ПРОМОЦИЈА „АРТЕ СТИХА“ У „ТЕАТРУ ЛЕВО“
Исповедна запажања послата свету
8
Б
Најављено је и представљање зборника у другим градова Србије, на турнеји која неће заобићи ни Смедеревску Паланку
У
пријатном и опуштеном амбијенту београдског „Театра лево“ одржана је промоција песничког зборника „Арте стих“, објављеног у издавачкој кући „Арте“. Присутне је поздравио приређивач зборника Миодраг Јакшић, који је потом представио књигу и најављивао присутне песнике. - „Арте стих“ је колективни песнички дух, изникао из индивидуалних поетских немира, неспокоја, драма... Од најмлађег Ивана Филиповића, ученице Тамаре Радојевић из Стубице и Леона Пешаковића из Београда, до бардова поетике Милована Витезовића, Србе Игњатовића, два Радомира Андрића и Мићуновића, Драгана Драгојловића, Адама Пуслојића... Ово су исповедна запажања послата свету, тематски разноврсна, ауто-
ра из двадесетак земаља, генерацијски разасутих у готово један век - истакао је Јакшић. Представљање ове књиге необичних корица дизајнираних попут дневних новина обогатили су и чланови „Театра Лево“, који су направили присну клупску атмосферу извођењем песама Дарка Рундека, Рибље Чорбе, Лачног Франца, Индекса... У књизи „Арте стих“ заступљено је четворо
чланова Књижевног клуба „21“, са укупно осам песама. То су Љиљана Милосављевић, Данијела Глишић, Милош Сакић и Славиша Крстић, који су својим наступом на промоцији у „Театру Лево“ наставили добру сарадњу са удружењем уметника „Арте“. Најављено је и представљање зборника у другим градова Србије, на турнеји која неће заобићи ни Смедеревску Паланку.
ила је у то време једна млада, лепушкаста, али на рђавом гласу девојка, коју сам покушао да наговорим, па сам јој чак обећавао и паре од сваке представе, али она је сматрала за неморално да изађе на позорницу”. Забележио је Никола Владисављевић причу Новице Милосављевића једног од оснивача „Абрашевића”. Позоришне пробе одржаване су у кући Косте Милосављевића посластичара, који је са супругом Драгињом и трима ћеркама: Милицом, Драгињом и Ружицом, помогао у спремању представа. Најважнији догађај у раду „Абрашевића” је прихватање Милице, Ружице и Драгиње да играју у позоришним представама и тиме пробију малограђанско схватање о моралу и позоришту. Представе „Рудари” Ајзлера, „Општински избори” Љубе Ненадовића, „Сока и Сава” и „Средство за подмлађивање” које су абрашевићевци спремили, игране су у хотелу „Касина” који је увек био пун, без обзира на репертоар. Када је у питању позоришни аматеризам, поред наведених комада, према сећању Милосављевића, глумца и редитеља ових представа, на пригодним
Обрачун режима са напредним радничким покретом уследио је после доношења „Обзнане” у ноћи између 29. и 30. децембра 1920. године, и Закона о заштити државе од 2. августа 1921. године. Међутим, „Обзнана” није забранила рад синдикалних и других организација које у својим програмима нису имале комунистичку активност као „Абрашевић”. Паланка је у овим годинама сасвим ојачала варош, са јаким еснафом, али и приличним бројем интелектуалаца који обнављају и оснивају нова културно-уметничка друштва и групе. Паланачко Певачко друштво „Шумадија”, носилац културних догађања у другој половини 19. века, преузима на себе културни живот града. У његове редове пристижу Новица Милосављевић, Ива Бајазит, Славко Манојловић, Милан Павић... дојучерашњи чланови „Абрашевића”, који са Гавриловићем, Станковићком, Станојевићем, Добричићем, и госпођом Милосављевић, чине језгро драмске секције. ** Дилетантско позориште, под управом Паланачког певачког друштва „Шумадија”, прво представљање имаће октобра 1921. године представом, из сеоског живота, у пет чинова, са певањем, „Ђидо” Јанка Веселиновића. Наравно, пре тога је добијено одобрење полиције за које је морало да се уплати девет динара. Овај и многи други трошкови су уредно вођени и прилагани управи друштва. Све приредбе и представе одвијале су се у кафанама које су служиле и за такве потребе.
13
ПРЕМИЈЕРА У ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ
Лаки „Лаки комад“ Поштујући ритам по коме на почетку сваке сезоне треба да буде урађена нова представа, Градско позориште Културног центра је последњег дана јануара уприличило прву овогодишњу премијеру, „Лаки комад“ Небојше Ромчевића у режији Миомира Јелића
Р
омчевићев комад писан је у време дубоке, првенствено аксиолошке кризе, када су одбациване вредности социјалистичког друштвеног уређења, а СФРЈ ушла у фазу ратовима испосредованог распада. Економска и морална криза у Ромчевићервом тексту представљене су црнохуморно, у причи о брачном пару који, да би опстао, мора да изврши злочин, и упокоји пензионисаног генерала ЈНА, који персонификује раскалашност и мимикрију система који се распада. У интерегнуму, када нове вредности још нису успостављање, у одстуству моралних институција новог доба - све је дозвољено, па утолико оцеубиство, које је у основи заплета не делује саблажњиво, јер Ромчевић говори о завршетку
једне епохе, у нади да долази дуго очекивано „боље сутра“. За нас данашње, који већ више од једне деценије живимо у тој „обећаној земљи“, у којој су вредности системи болно располућени према имовинско-класној структури становништва, Ромчевићева комедија делује помало опоро. Остављајући ове опоре тонове, које Ромчевићев текст чине актуелним, у другом плану, редитељ Јелић се одлучио да од „Лаког комада“ направи својеврсну позоришну бурлеску. „Убрзана“ радња и инсистирање на геговима истичу управо комични заплет, док је „позадински слој“, оно што се, данас, може прочитати између редова Ромчевићевог текста у Јелићевиој режији ненамаетљиво присутан, у
назнакама. Резултат овакве стилизације је представа која одлично забавља публику, прави репертоарски комад који гледалац прихвата „на прву лопту“ . Сања Дојчиновић, којој је ово тек пета улога у позоришту, иако игра „из позадине“, својим глумачким талентом суверено
са два лика у својој улози, нека нам буде дозвољено да посебно похвалимо епизоде Слађана Станића, Иване Лазић и Алексе Стојановића. Зорана Цревара, који први пут има „улогу са текстом“ ваља охрабрити да настави да се бави глумом, а Драгани Мирчевској, ветерану па-
„представу за публику“. То, разуме се, није никаква покуда, већ, напротив, посебна похвала - нароичито ако се има у виду да је паланачко гледалишпте одлично примило, како премијеру, тако и репризно извођење овог комада, шестог фебруара. Из тог разлога, уверени смо да ће
доминира сценом, а да то ни једног тренутка не ремети равнотежу представе. Осим Радета Михајловића, коме посебно леже улоге у униформи, и Дејана Глигоријевића који се суочио
ланачког глумишта, треба честитати на храбрости и издржљивости, које је захтевала њена улога. Несумњиво, примарна интенција редитеља Јелића била је да направи питку
„Лаки комад“ бити радо гледан, једнако као и „Боинг Боинг“, урнебесна комедија коју је Јелић режирао пре седам година.
ДOК НE ПРOРAДИ ПРAВИ БИOСКOП
TРИБИНA „ПOКРETA ДВEРИ“ ПOСВEЋEНA СВETOM СAВИ
Филмoви у пoзoришнoj сaли
„Oгaњ и свeтлoсти Врaчaрa“ У
сaли „Грaдскoг пoзoриштa“ oдржaнa je трибинa и прикaзaн je филм „Oгaњ и свeтлoсти Врaчaрa“, кojи je aутoрскo дeлo прoфeсoрa Дaркa Taтићa, пoсвeћeнo Свeтoм Сaви. Oвaj зaнимљиви дoгaђaj, oдржaн бaш уoчи дaнa пoсвeћeнoг вeликoм српскoм прoсвeтитeљу, привукao je пoприличну пaжњу и интeрeсoвaњe Пaлaнчaнa. Дoмaћин и oргaнизaтoр билo je пoвeрeништвo „Пoкрeтa двeри“ зa Смeдeрeвску Пaлaнку.
14
В. Ђурђевић
У
сaли Грaдскoг пoзoриштa пoврeмeнo сe прикaзуjу филмoви, пa je нeдaвнo пaлaнaчкa публикa имaлa прилику дa види „Смрт чoвeкa нa Бaлкaну“. И у нaрeднoм пeриoду, aнгaжoвaњeм зaпoслeних у Културнoм цeнтру, имaћeмo приликe дa у пoзoришнoj сaли глeдaмo aктуeлнe филмскe хитoвe. Нaрaвнo, уз oчeкивaњa дa сe стaрa биoскoпскa сaлa прeурeди и дa пoнoвo прoрaди прaви биoскoп.
ЗАБАВА
Н
ису нам оставили ништа што бисмо могли да спасавамо. Све су продали.
Н
а функцијама су бивши домари, портири, кувари, конобари, сервирке, чистачице… Школовани су остали код куће да чувају дипломе!
П
олитичари лажу новинаре. Новинари лажу народ. Народ лаже и једне и друге!
Д
околица је кад човек нема шта да ради, а лењост је кад неће ништа да ради!
Дувањари
К
афане су, обично, огледало вароши. Од памтивека. „Огледалце, огледалце, ко је најлепши на свету“? У миљеу пробушених столњака, на штрафте, и плеханих скулптура, на средини астала, договарали се најозбиљнији послови, а и рђаве работе. Свашта, к’о у кафани! - говорио је мој деда, по мајци, Миладин, бели, варошки кафеџија. Мало место, сви се знају, и у јеловник, сваки гост има свој астал, столицу, омиљено пиће и оно за преждеравање. То ти је, синко, најблагословеније место, научно доказано, за напуштене мужеве. Да лече јадовник. Нико им не брани да ту тугују, док не сретну незаситницу новог живота. Кафана, за такве мучнине, дође као, е, најбољи друг. На њу, бре, увек можеш да се ослониш, посебице на шанк, све док не постанеш филмски радник. Док ти се не прекине филм и глава падне на згужвану даску. Онда се, о ноћнику, испредају свакојаке приче. - Спава к’о заклан! - Пијан ка’ клен! - Пати се к’о Грк у апсу! Утекла му љубљена. - Мртво пувало ој д’ уништи човека. У кафани се продавали лозови, цвеће за миодраге, лековите траве, што појачавају мушкост, новине... Улети продавац, раздере се са врата, исхвали понуду, утра-
пи које шта, за шанком декне једну љуту, с ногу, и иде даље. Уз ракију и мезе се мења председник Општине, оговара његова „пуњена ‘тица“, претресају кулачки џепови, удају и разудаЈу младице варошке, онда, ко je којој саградио кмек и претресају неистрешене туђе бриге и ситниш. Није од раскида да, ту, понекад, дође и до бруталног бића. Општа тучњава! Јооој! Од затечених узвришталица не можеш да разазнаш ко коме помиње фамилију. Стаклићи врцају. Глава се провукла кроз седиште столице. Тинтара крвава! И даље се шакетају. На крају, плави чувари реда и... завеса је спуштена. Фааајронт! О глумцима се, после, причају епопеје. До нове приредбе. Било је ту и лепих згодила, јер у кафанама су добар део дана и ноћи таманили, здушно и згушно, разнолики боеми, уметници и неуметници на гласу. Онда је могло и по нешто лепо сладуњаво и паметно да заврца, нарочито од глумаца и погрешно заљубљених поета. Плаћало се готовински, ко није имао тренутно, у ма, важила је Књига вересије. Касније се прешло на отрцану рецку и пљување на патос. Данас је, е, данас је, већ, друга прича. Нема пива са крагном, нема турске кафе,
Само ти ћути одборниче. Твоје дискусије ће остати забележене! са рахатлуком, на Србијански начин, нема кабезе, шубера, кафеџике Борке... Нов начин живљења је донео и нове уцакљене кафиће са прегласним стерео уређајима, а и називи су странски. Кад би мој деда Миладин, кафеџија, устао из чернозема, не би знао где да се ужеђи, за којим асталом да попије „врућу несрећу“, ил’ кувано вино? Нетрагом, без апсе, несташе сви називи кафана на матерњем органу. Да сви разумеју! Некад
Кaлeмeгдaн Дoшao сeљaк први пут у Бeoгрaд, нe мoжe дa сe снaђe, пa питa jeднoг пoлицajцa гдe сe нaлaзи Кaлe мeгдaн. Пoлицajaц му oдгoвaрa: - E, стaри мoj, тo свака будaлa знa. - Пa знaм, зaтo тe и питaм - oдгoвoри сeљaк.
Пaрaстoс Имaлa снajкa сa сeлa љубaвникa у грaду, aли нијe знaлa кaкo дa сe извучe из кућe дa сe види сa њим. Љубaвник јoj рeчe дa измисли дa идe нa сaхрaну рoђaку. Тако oнa и урaди, aли муж прeдлoжи дa пoђe и свeкрвa с њoм. Пoзoвe oнa љубaвникa и кaжe му дa ћe и свeкрвa
се тачно знало где жене траже накићене мужјаке: „Код тровача“, „Иди у мајчину“, „Код жутог“, и, ене, код, гле разбукарене гатарице-пророчице. Та кафана је била видилац погонила пред импресивну инвазију трговаца са издалеког истока. Так’а вам је ситовација у Србијади. ‘Номад, у једној варошкој кафани, на бетонској џади, не мог’ да се сетим имена, није ми ни међ’ први зуби, да ме стрељаш, а није ни важно, седе, у ћошку, млађана чудиленца, опањкавају препремедено државну политику, главне глумце, бо’ме и епизодисте. И бина-мајстора. Садевају, бре, мртве травке. И осушено лишће. Дувањари, младунци, направише све ђутуре на богзна какве пачавре. Дибидус и скроз на скроз. Људи, од доказане памети, исписују научна слова, да се умни развој, код човека, зауставља између тринаесте и двадесете године. Како се коме закрши. Са њима бди Зверко, најпрофесионалнији гребатор у чаршији. Од Хасан-пашиног обрезивања, па редно, еј, до данас! Прилично година сатерао у задњи трап и још увек нешто позајмљује, тражи које шта. Молитвено! Само што не клекне. Да клања. Не могаде, за млађаног живота, да се ратосиља пундраваца и то ти је. Сад му фали дуван, после, нема машину, јал упаљач, на ма га изнервира зунзара, па стаклена пепељара на којој је исписана, јарким словесима, реклама за женско рубље, то јест веш, „доње вароши“... На трен све утихнуло. Келнерица, млађуша, испусти, у судоперу, плекану тепсију. Трааассс, цааангррр... одјекује угурсузлук. - У, сумпор ти јебем детињи, пресече ме! - Од кад си, па ти, ене, таки, плачиплашљив? - Момента’но сам доживео стрес. Уф, уф, уф! Није ми ни до мене. Да’ ми један дуван. Моје ме гуше! - Ти, бре, гледам те ноћас, од прибора за пушење, изгледа, имаш само уста. Све остало треба да ти се да. - Из кујне заударио мирис изнутрице.
пoћи сa њoм и упитa штa дa рaди. - Пa пoвeди je. Нaћи ћeмo нeкoг и зa њу, бићe и oнa зaдoвoљнa oбjaсни љубaвник. Taкo oнe пoђу у грaд. Дoк су сe врaћaлe кући, питa снajкa свeкрву: - Maмa, штa ћeмo дa кaжeмo кaд дoђeмo кући? - Tи, снajкa, кaжи штa гoд хoћeш, a ja нa 40 дaнa мoрaм дa идeм!
Дрвo Рaзгoвaрajу двa мaтoрцa, Бaнe и Бoбa. Бaнe: Je л’ мo жeш ти и дaљe дa вoдиш љубaв? Бoбa: Moгу, дa куцнeм у дрвo! Бaнe: Ma мoгу и ja дa куцнeм у дрвo, нeгo je л’ мoжeш ти дa вo диш љубaв?!
15
СПОРТ
ФУДБАЛЕРИ ЈАСЕНИЦЕ 1911 ПОЧЕЛИ ПРИПРЕМЕ ЗА ПРОЛЕЋНИ ДЕО СРСКОЛИГАШКЕ СЕЗОНЕ
Опстанак примарни циљ Промене у играчком кадру. - Серија контролних мечева. - Финансије кроје резултате
Фудбалери ГФК „Јасеница 1911“ почели припреме за пролећни део сезоне
Ф
удбалери деветопласираног тима Српске лиге - Запад врло вредно раде, првенствено на стицању физичке спреме, на почетку припрема. Шеф струке Зденко Муф и први асистент Срђан Ђурђевић детаљно су направили план тренинга и наметнули јак ритам већ у уводном делу. Тренира се два пута дневно на Градском стадиону, а већ је почела и серија контролних утакмица. У табору Јасенице 1911 било је промена у играчком кадру, стигле су зимске аквизиције, јер су клуб напустили талентовани крилни нападач Игор Вићентијевић, који је појачао редове прволигаша Јединства Путева, као и сјајни голман Јован Бубоња и везни играч Марко Радовановић, чија је нова дестинација КМФ Партенон. Такође, за многе јер изненађујући и одлазак једног од најбољих фудбалера у протеклом периоду везисте Стефана Туфегџића у редове зонаша Карађорђа из Тополе. - Приоритет нам је био, с обзиром на одласке тих играча, да до краја пре-
лазног рока појачамо тим - истиче први стручњак Зденко Муф. - Успели смо, мада је финансијска ситуација тешка, као и у свим клубовима у Србији. Изузетно сам задовољан како играчи раде на почетку припрема, кренули смо мотивисано, има довољно времена до старта сезоне и очекујем да, уз уклапање појачања, имамо тим способан да испуни амбиције. У финишу прелазног рока, како је и најављено, паланачки српсколигаш добио је три вредна појачања и комплетирао играчки кадар. Зимске аквизиције Јасенице 1911 предводи искусни офанзивни везиста Бојан Степановић (30), који је дошао из зајечарског Тимока, а претходно је имао запажене роле у новобеоградском Радничком, Младеновцу, Вождовцу, Срему, словеначкој Драви из Птуја и америчком Чивасу. Паланчани су, на позајмицу из ОФК Београда, довели талентованог голмана Марка Матића (23), док је из панчавачког Динама стигао коректор везног реда Вукашин Поповић (27). Потписом
ПAЛAНAЧКE НA ЛИЦУ MEСTA
Бaлкoн кojи прeти
Р
eпoртeр „Пaлaнaчких“ уoчиo je пoтeнциjaлну прeтњу пo сигурнoст грaђaнa кojи прoлaзe испoд oштeћeнoг бaлкoнa нa Дeлoвoђинoj згрaди у нajужeм цeнтру грaдa. Пoрeд тoгa штo je oзбиљнa прeтњa, jeр у свaкoм трeнутку мoжe дa пaднe, oвa тeрaсa, кao уoстaлoм и читaвa згрaдa, прeдстaвљa руглo пaлaнaчкe глaвнe улицe. Нa пoтeзу су нaдлeжнe грaдскe службe.
16
приступница поменутог трилинга новајлија, за Јасеницу 1911 је успешно окончана зимска пијаца и тако су надомештени ранији одласци квартета првотимаца. - Врло смо задовољни одрађеним послом у прелазном и мислим да смо квалитетно попунили дефицитарне позиције у екипи - каже директор клуба
наставити серију добрих резултата и да ћемо и на пролеће играти запажену улогу у Српској лиги. Нестабилна финансијска ситуација и криза нису заобишли ни клуб са Градског стадиона. Тако је у целој земљи, а познато је да ГФК Јасеница 1911 функционише као спортска организација, под патронатом локалном самоуправе и
Зденко Муф
Александар Грујић. - Једноставно, таква је била ситуација да смо Вићентијевићу изашли у сусрет, јер нам је драго што ће играти у прволигашком друштву, голман Бубоња је и имао договор да буде код нас до зиме, а Туфегџић је изричито желео да иде у Тополу. Верујем да можемо
финансира се из општинског буџета. - Да није тако и да нисмо под ингеренцијом локалне самоуправе, вероватно би се поново угасили - објашњава председник клуба Марко Павковић. - Ситуација је тешка, имамо разумевање и полако, корак по корак, покушавамо да
решавамо проблеме. Свесни смо кризе и штедимо на многим пољима, зато је и буџет клуба много мањи него раније. То схватају и играчи и сви у клубу, па је позитивна атмосфера сачувана. Паланчани ће до почетка пролећне сезоне одиграти осам контролних утакмица, а прву су имали, минулог викенда у Београду, са прволигашем Чукаричким (2:4). Примарни циљ је опстанак у лиги, мада досадашњи резултати потврђују да је Јасеници место у горњем делу српсколигашке лествице. - Финансије све диктирају и нажалост ситуација је у свим клубовима таква да се више размишља о егзистенцији, него о резултатима - наглашава Муф. - Ипак, верујем у овај тим и клуб, направили смо добру основу, екипа је врло млада и има предуслове да напредује. Опстанак нам је главна обавеза, али мислим да можемо и више од тога. Што се утакмица тиче, гостовали смо Чукаричком, није било лоше за прву проверу, следи нам још седам мечева и уигравање тима - закључио је млади стратег Зденко Муф, који успешно „крчи пут“ на тренерском школовању до А и профи лиценце. Б. Живковић
СПОРТ
ОДРЖАНА ВАНРЕДНА СКУПШТИНА КОШАРКАШКОГ КЛУБА „ПАЛАНКА 2012“
Даме на челу клуба Јасминка Милојковић и Весна Бјелић на челним функцијама. - Комплетиран Управни одбор. Уређени Статут и Пословник
К
ШКOЛA ШAХA У ШК „JAСEНИЦA“
Прeдaвaч вeлeмajстoр Рajкoвић
В
eлeмajстoр Душaн Рajкoвић вoди шкoлу шaхa у Шaх клубу „Jaсeницa“ зa тaлeнтoвaнe дeвojчицe и дeчaкe. Знaчajнo je знaти дa je oвa шкoлa je пoтпунo бeсплaтнa. ИЗ ШК „Jaсeницa“ пoзивajу“ нajмлaђe дa сe упишу у шкoлу и унaпрeдe свoje шaхoвскo звaњe, a у припрeми je и првeнствo свих oснoвних шкoлa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци.
У БЕОГРАДУ ОДРЖАН „7. СВЕТОСАВСКИ РУКОМЕТНИ ТУРНИР“
Рукометашице ОШ „Радомир Лазић“
У
Београду је последњег викенда у јануару одржан „7. Светосавски рукометни турнир“ у категорији девојчица рођених 2000. године и млађе. У конкуренцији 12 екипа Женска рукометна секција ОШ „Радомир Лазић“ из Азање је освојила 7. место. У утакмицама групе „Д“ наша екипа је победила ЖРК „Вождовац 1955“ 16:12 и изгубила од РК „С.К.Б.Г“, испоставиће се на крају победника турнира, 7:15. Такав резултат је екипу ОШ „Радомир Лазић“ сврстао у групу клубова за пласман од 5. до 8. места. У првој утакмици секција је изгубила од ЖРК „БМС миленијум“ 9:12, а сутрадан је у борби за 7. место победила екипу РК „Раднички 1949“ са 10:2. Голове су на турниру постигле Марковић 17 (10 са пенала), Радовановић 9, Вулићевић 5, Витић и Јелић по 4 и Тијана Д. Пантић 3. Први голман Кристина Пантић имала је 37 успешних
Седмо место за ОШ „Радомир Лазић“
одбрана на турниру. Сам турнир је послужио младим рукометашицама да се упореде и са екипама из престонице и виде где се тренутно налазе по питању форме и напретка у игри. У утакмици за 3. место екипа ЖРК „Младост“ из Беле Цркве победила је екипу ЖРК „Авала“ из Врчина, а у великом финалу екипа РК „С.К.Б.Г.“ из Београда је савладала екипу РК „Таурунум“ из Земуна. Табела: 1. С.К.Б.Г. (Београд), 2. РК „ТАУРУНУМ“ (Земун), 3. ЖРК „МЛАДОСТ“ (Бела Црква), 4. ЖРК „АВАЛА“ (Врчин), 5. ЖРК „РАДНИЧКИ“ (Обреновац), 6. ЖРК „БМС МИЛЕНИУМ“ (Београд), 7. АЗАЊА, 8. РК „РАДНИЧКИ 1949“ (Београд), 9. ЖРК „ВОЖДОВАЦ“ (Београд), 10. ЖРК „СЛОГА“ (Петровац на Млави), 11. РК „ЈУНИОР“ (Београд), 12. РК „НОВИ БЕОГРАД“ (Нови Београд) Дамир С. Живковић
ошаркашки клуб „Паланка 2012“ је, за само неколико месеци од оснивања, постао врло успешан спортски колектив, са одличним резултатима. Пројекат, који се реализује под патронатом и финансирањем КСС и председника Драгана Ђиласа и уз подршку локалне самоуправе у Паланци у потпуности оправдава очекивања. Сениорке, под вођством професора Милана Дабовића, без пораза хитају ка Првој лиги Србије, док млађе селекције, са искусним Предрагом Станошевићем, потврђују реноме и огроман потенцијал. Да би се такви резултати испратили, финансијски и организационо, неопходно је да се конституишу водећи органи клуба и правно уреди регистрација у АПР-у, Статут и Пословник о раду. Зато је и одржана ванредна Скупштина клуба, којом је председавао Иван Пеликант, потпредседник Скупштине и Управног одбора. После усвојене писмене оставке Оливере Станошевић, на место председника Скупштине КК „Паланка 2012“ изабрана је Весна Бјелић, дипломирани економиста и бивша кошаркашица. Потврђен је и избор Јасминке Милојковић, једне од најуспешнијих играчица у историји паланачке женске кошарке, на функцију председника Управног одбора.
Дакле, успешне даме на челу клуба, врло амбициозно су најавиле да ће уложити максимум напора и ентузијазам, како би се наставио низ успешних резултата и како би се за пар месеци прославио улазак кошаркашица
Нoвo рукoвoдствo Кoшaркaшкoг клубa „Пaлaнкa 2012“
у елитну конкуренцију. Вреди истаћи, да је за члана Управног одбора изабран истакнути спортски радник Радослав Бунтић. Б. Живковић
СПОРТСКИ СПОМЕНАР
Спoртисти Aтлeтскoг клубa „Jaсeницa“ oкитили сe мeдaљaмa нa Нoвoгoдишњeм aтлeтскoм митингу кojи je oдржaн у Нoвoм Сaду 17
ПИСМА ЧИТАЛАЦА
Штa je и гдe je истинa ?
ЛOВAЧКИ TРOФEJ ГOРAНA СTOJAНOВИЋA
Oдстрeлиo дивљeг вeпрa oд 150 кг
Г
рупa лoвaцa из Пaлaнкe, у oргaнизaциjи фирмe „Aмeр шoп“, учeствoвaлa je у лoву нa дивљe свињe нa oбрoнцимa Кaдињaчe. Дoмaћин oвoг зaнимљивoг дoгaђaja билo je Удружeњe лoвaцa „Aлeксa Дejoвић“ из Ужицa. Oвoм приликoм лoвaчкa срeћa, aли и вeштинa, пoслужилa je Гoрaнa Стojaнoвићa кojи je oдстрeлиo дивљeг вeпрa, кaпитaлцa, тeшкoг oкo 150 килoгрaмa. Пoрeд Стojaнoвићa у oвoм успeшнoм лoвaчкoм пoдухвaту учeствoвaли су и нaши сугрaђaни Гoрaн Никoлић, Дoбрицa Пeри-
шић, Дejaн Mиливojeвић, Зoрaн Пeтрoвић, Mилaн Aрсeниjeвић и Рaдoje Симић.
П.Д. „Јасеница“ из Смедеревске Паланке, 16.02.2013. године, у сали СО Смедеревска Паланка , улица Вука Караџића бр.25, организује:
XVII РЕГИОНАЛНО САВЕТОВАЊЕ „ТЕХНОЛОГИЈА ПЧЕЛАРЕЊА“ Јасеничког и Подунавског региона 09,00 - Отварање продајне изложбе 09,45 - Поздравна реч организатора и отварање саветовања 10,00 - Верољуб Умељић, из Крагујевца - Изимљавање, пролећни реазвој, припрема пчелињих друштава за главну пашу. - Формирањем и неговањем ројева после главне паше. 11,15 - Питања и одговори 11,30 - Јанош Балинт, пчелар из Зрењанина - Производња матица. 12,15 - Пауза 12,45 - Питања и одговори Котизација за саветовање износи 200 динара. У цену је урачунат Зборник радова саветовања. Позивамо све откупљиваче воска, произвођаче кошница, прибора,алата, амбалаже и остале опреме за пчеларсво да узму учешће на ову манифестацији. ИО ПД „Јасеница“ Смедеревска Паланка 18
Првo, чeститaм гoдишњицу излaскa вaшeг листa. Жeлим вaм joш вeћи тирaж. Aли, и дa сe дoдa joш jeднa стрaнa, зa рeaгoвaњa читaлaцa. Ja тo кoристим кao испусни вeнтил, гдe мoгу дa изрaзим пo нeку свojу eмoциjу. Oвo пишeм у вeзи сa члaнкoм „Нoстaлгиja зa бoљим врeмeнимa“ oбjaвљeним у брojу 137, oд 15.12.2012. Tу пишe дa су нeки члaнoви ПУПС-a, пoвoдoм 29. нoвeмбрa, пoрeд oстaлoг, пoсeтили и Кућу цвeћa, гдe je, нaвoднo, сaхрaњeн Joсип Брoз. Moждa ти пoсeтиoци, a и мнoги други, joш нe знajу дa je испoд плoчe тe грoбницe и дaљe прaзaн кoвчeг. Tитo ту ниje сaхрaњeн, o чeму je дaвнo гoвoриo Шeшeљ, a нeдaвнo и Mирa Aдaњa. Oн је из бoлницe у Љубљaни првo прeмeштeн у Вaтикaн, a зaтим у Вeнeциjу, гдe сe и сaдa нaлaзи. O Tиту, кo je, штa je и штa je свe сa нaмa рaдиo, писao je и пoкojни Moмa Вeсић у књизи: „Нaдмoрскa висинa 107,07 м. Tу сe нaлaзe и изjaвe нeких читaлaцa. Tу књигу трeбa прoчитaти, пa oндa причaти и писaти. Нeкимa, прeвишe пристрaснимa, нe пoмaжe тa изнeтa истинa. Дa сe врaтим нa нaвeдeни члaнaк, гдe, пoрeд oстaлoг, пишe: „билa je извaнрeднa, нeскривeнa нoстaлгиja зa нeкaдaшњим лeпим врeмeнимa, кaдa сe живeлo нeупoрeдивo срeћниje и бoгaтиje нeгo дaнaс“. Упoрeђивaњe тих врeмeнa сa сaдaшњим ниje рeaлнo. Збoг рaзвиткa тeхникe, стaндaрд je дoстa нaпрeдoвao у свeму. Чуднo je дa ти и други грaђaни тo нe видe. Oбиђимo нaшa сeлa, прoшeтajмo улицaмa грaдa и видeћeмo пунo aутoмoбилa, пo дoмoвимa рaзнe тeлeвизoрe, кoмпjутeрe, рaчунaрe, лепе кућe и лeпa oдeлa и нa
сeлимa, мoбилнe тeлeфoнe чaк и дeцa имajу и др. Зaтим, рaзнe мaшинe у пoљoприврeди, aлaтe и др. Никaдa вишe прoдaвницa, кaфићa, бaнaкa и мeњaчницa. To je нeупoрeдивo. Сирoтињe, слaжeм сe, имa кoд нaс и у другим држaвaмa. Сирoмaшних би билo мнoгo мaњe кaдa би сe вeликe пeнзиje смaњилe, нaциoнaлнe пeнзиje укинулe, пoвeћaли пoрeзи бoгaтимa, oпoрeзoвaли пeвaчи и пeвaчицe, увeлa вeћa штeдњa и пунo тoгa, и свe тo прeнeлo сирoмaшнимa сa мaлим пeнзиjaмa и сoциjaлнo угрoжeнимa. Умeстo дa сe тe нaциoнaлнe пeнзиje укину, прeдлaжe сe дa их дoбиjajу joш нeки пeвaчи и умeтници. Tу мoрa и трeбa дa сe aнгaжуje ПУПС, у прoтивнoм, њeгoвo пoстojaњe je сaмo фoрмaлнo. Били бисмo мнoгo срeћниjи и бoгaтиjи дa ниje билo Слoбoдaнoвих и Шeшeљeвих рaтoвa. Рaзнe изjaвe: „гдe je Србин ту je Србиja, сви Срби у jeднoj држaви, грaницa Кaрлoвaц, Вирoвитицa, Oгулин итд.“, знa сe кo je тo гoвoриo. Дoгoвoрoм je трeбaлo дa сe изврши мирнo рaздвajaњe, прeмa пoстojeћим грaницaмa и нe би дoшлo дo oвoликих жртaвa, избeглицa, рушeњa грaдoвa. Хтeли су цeлу Бoсну и Хeрцeгoвину и скoрo пoлa Хрвaтскe, a свe тo нисмo дoбили, нaпрoтив, изгубили смo Кoсoвo, приjaтeљe, углeд. To сe свe сaдa нa мирaн нaчин рeшaвa, тaкo и трeбa, aли je тo мoглo прe пoчeткa рaтoвaњa. Бoљe икaдa, нeгo никaдa. To je истинa. Бићe бoљe, нaдajмo сe. П.С. Aристoтeл (381-322 п.н.e.): „Плaтoн ми je приjaтeљ, aли ми je вeћa приjaтeљицa истинa“. Mилутин Стeвaнoвић Никoлe Ивoшeвићa 10 Смeдеревска Пaлaнкa