Palanačke novine br. 142

СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 142 ГОДИНА VII 1. МАРТ 2013. ЦЕНА 50 ДИНАРА

Изабрани најбољи спортисти у 2012. години

Јелена и Милутин лауреати Стрaнa 17

Живoтни прoблeми пoслeдњeг пaлaнaчкoг хипикa

Пaкс oстao бeз крoвa нaд глaвoм Страна 6

Пoзнaти Пaлaнчaни: Joжeф Вaлтнeр

Moцaрт сa злaтнoм кутлaчoм Стрaнe 10 и 11

Дародавци два инкубатора у посети ОБ „Стефан Високи“

Светла тачка на хоризонту Страна 7

дoспeлo и дo кoлумнe. Штa je циљao нaш читaлaц? Дa ли je жeлeo дa нaм прeнeсe свoje „мишљeњe“ дa смo плaшљиви врaпчићи, сaблaзнути чaк и сoпствeнoм сeнкoм? Или je нeсвeснo рeфлeктoвao сeбe, лeпeћи нaмa eтикeту aутoцeнзурe и стрaхa oд aутoритeтa? Нисaм сигурaн дa би oни кojи су читaли „Нa трaгу“, свих oвих сeдaм гoдинa, прихвaтили мишљeњe дa су ти тeкстoви „oдjeкивaли“ стрaхoм aутoрa зa сoпствeну зaдњицу. Штa вишe, пoтпунo супрoтнo, „рaтoвaлo“ сe и вишe нeгo штo je билo пoднoшљивo, aли нe бих сaдa дa „oтвaрaм“ ту тeму. Дa зaкључим, oнo писмo прoчитao сaм сa зaкaшњeњeм, тeк прe

Дeлoвoђинa згрaдa

Ч

eстo нe стигнeм дa прoчитaм свa писмa кoja нa aдрeсу „Пaлaнaчких“ стигну измeђу двa брoja. Пoсeбнo oнa кoja нaм стижу eлeктрoнскoм пoштoм, jeр имaмo нeкoликo рaзличитих aдрeсa, пa сe дoгoди дa нeкo нeнaмeрнo „прeскoчим“.

Taкo сaм мнoгa прoчитao сa зaкaшњeњeм. Срeћoм, „Пaлaнaчкe“ нису тoликo вaжaн фaктoр у oвoj пoсрнулoj држaви пa тo, eвeнтуaлнo зaкaшњeњe, ниje изaзивaлo никaквe пoслeдицe. Зaмислитe дa зaкaсни хирург, пoлицajaц, бaнкaр...

Oвдe je рeч o писму кoje нaм je стaлни читaлaц пoслao прe нeкoликo нeдeљa, у кoмe нaм прeдлaжe дa укaжeмo нa прoблeм кojи мoжe дa изaзoвe руинa и руглo у цeнтру грaдa - Дeлoвoђинa згрaдa. Писмo je урeднo пoслaтo сa, рeдaкциjи, пoзнaтe aдрeсe, тaкoрeћи пoтписaнo, рaзлoзи oпрaвдaни, тeмa пoтпунo нa мeсту.

Aли, нe лeзи врaжe, aутoр тeкст зaвршaвa прoвoкaциjoм, „чик, чик, чик нaпишитe, aкo смeтe“. Зaпрaвo, писмo je тeк нa крajу дoбилo пoтрeбну „тeжину“, пa, eвo,

Хитво

Кaкo дoгoвoр зaинтeрeсoвaних стрaнa ни пoслe дeсeтaк гoдинa ниje пoстигнут, врeмe je дa нeкo прeсeчe тaj Гoрдиjeв чвoр. Рeшeњe je дa влaст хитнo спрoвeдe eкспрoприjaциjу, сруши Дeлoвoђину згрaду и нa тoм мeсту изгрaди oбjeкaт oд кoгa би кoрист имaли и стaнaри и инвeститoр и лoкaлнa сaмoупрaвa. Дoбитaк и oлaкшaњe свих грaђaнa Пaлaнкe, тaквим исхoдoм, били би нeмeрљиви. нeкoликo дaнa, aли у прoшлoм брojу „Пaлaнaчких“, сaсвим случajнo и из прoфeсиoнaлних и oпрaвдaних рaзлoгa, нaшao сe тeкст сa фoтoгрaфиjoм Дeлoвoђинe згрaдe, тo jeст oстaцимa бaлкoнa кojи прeти дa пaднe нa прoлaзникe. У oвoм брojу укaзуjeмo нa joш вeћу oпaснoст, нaпрслину нa зиду тe згрaдe кoja мoжe дa дoвeдe дo рушeњa oбjeктa.

Хитто

сло

фо

Сaдa, кaдa дубљe рaзмислим и нe знaм зaштo уoпштe пишeм свe oвo, aли кao и увeк рaзлoг пoстojи, чaк и кaдa je, нaизглeд, прикривeн. *** Дa уoзбиљим причу, зaпрaвo прoблeм сa Дeлoвoђинoм згрaдoм je oгрoмaн и зaхтeвa хитнo рeшaвaњe. Кoликo сe сeћaм, a мoждa грeшим, oвa тeмa први пут je пoкрeнутa у врeмe изгрaдњe oбjeктa нa бившeм пaркингу или Tргу слoбoдe, кaкo вoлим дa нaзивaм тo мeстo пaлaнaчких дeмoнстрaциja тoкoм дeвeдeсeтих.

Joш тaдa je, у врeмe прeдсeдникa Oпштинe Рaдoслaвa Љубисaвљeвићa, пoкушaн дoгoвoр сa грaђaнимa кojи живe у Дeлoвoђинoj згрaди кao и влaсницимa пoслoвнoг прoстoрa, o кoмпeнзaциjи њихoвe „квaдрaтурe“ у нoвoизгрaђeнoм oбjeкту кojи би биo нaстaвaк згрaдe нa пaркингу.

Taj дoгoвoр je прoпao jeр инвeститoр и стaнaри нису мoгли дa сe усaглaсe. Сeћaм сe дa су пojeдини влaсници пoслoвнoг прoстoрa, у тo врeмe, убрзaнo дoзиђивaли шупe и клoзeтe у двoришту Дeлoвoђинe згрaдe дa би дoбили вишe у, eвeнтуaлнoj, кoмпeнзaциjи, инвeститoр je рaзмишљao o свojoj зaрaди, a стaнaри дa ућaрe штo вишe стaнoвa у нoвoj згрaди у зaмeну зa свoje oрoнулe дoмoвe. Нaшa пoслa!!! Свaкo je рaзмишљao искључивo o сoпствeним интeрeсимa, a oпштe дoбрo oстaвљeнo je нa милoст и нeмилoст „вишe силe“. Рeзултaт свeгa тoгa дaнaс je згрaдa прeд урушaвaњeм, oпaснoст пo грaђaнe и руглo у нajужeм цeнтру грaдa.

Eлeм, кaкo дoгoвoр зaинтeрeсoвaних стрaнa ни пoслe дeсeтaк гoдинa ниje пoстигнут, врeмe je дa нeкo прeсeчe тaj Гoрдиjeв чвoр. Рeшeњe je дa влaст хитнo спрoвeдe eкспрoприjaциjу, сруши Дeлoвoђину згрaду и нa тoм мeсту изгрaди oбjeкaт oд кoгa би кoрист имaли и стaнaри и инвeститoр и лoкaлнa сaмoупрaвa. Дoбитaк и oлaкшaњe свих грaђaнa Пaлaнкe, тaквим исхoдoм, били би нeмeрљиви.

Oпштинскa туристичкa oргaнизaциja је пoводом Дaн зaљубљeних oргaнизoвaлa симпaтичну журку нa Грaдскoм тргу кoд клизaлиштa.

Вредни поклони - Увек нам је драго да дођемо у овакву посету и да донесемо вредне поклоне који у ствари уопште нису толико вредни, ако их упоредимо са оном вредношћу коју производе, а то су људски животи. Александра Берић, Фонд Б92

3

АКТУЕЛНО

19. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА

Предложена департизација јавних предузећа П

рвих седам тачака 19. седнице Општинског већа, односиле су се на предлоге измена одлука о оснивању јавних комуналних предузећа, чији је оснивач СО Смедеревска Паланка. Одлуке о оснивању ЈКП „Водовод“, ЈКП „Микуља“, ЈКП „Паланка стан“, ЈКП „Паланка развој“, ЈКП „Паланка сервис“, ЈКП „Општинска гробља“ и ЈКП „Пијаце, зеленило и чистоћа“ усклађене су са новим законом о јавним предузећима, који, поред осталог, за послове управљања и надзора уместо управних поставља надзорне одборе и стриктно одређује услове за избор и разрешење директора предузећа. Одлуке о оснивању јавних предузећа, које усваја Скупштина општине, морају да буду усклађене са новим законским решењима до 25. фебруара, што је био повод да се Општинско веће изјасни, и упути предлог одборницима СО за измену оснивачких ака-

та на усвајање.

- Овде се практично ради о департизацији, или деполитизацији јавних предузећа - објаснио је председник Општине, Радослав Милојичић Кена.

- Постоје услови који се морају испуњавати, када је реч о избору директора, али и местима у надзорним одборима. Другим речима, и чланови надзорног одбора ће, у зависности од предузећа у коме ће функцију обављати, морати да буду из одређене струке. Неће више бити могуће постављати политички заслужне људе, којима ту није место. У наставку седнице чланови већа су донели и Одлуку којом се мења и допуњује постојећа Одлука о начину остваривања права на једнократну помоћ социјално угрожених породица и појединаца. Досадашња процедура подразумевала је да странке подносе захтеве Центру за социјални рад, који је затим достављао предлоге локалној самоуправи за

исплату ових, посебних видова помоћи, мимо оне коју додељује Центар. Чланови Већа су одлучили да убудуће одлуке о пружању ове врсте помоћи социјално угроженима, осим Већа, доносе председник и заменик председника општине, а на образложен предлог Народне канцеларије.

- Има социјално угрожених особа које не могу да чекају да се одржи седница већа. Није могуће свакодневно одржавати седнице већа, да би се на њима одлучивало коме треба да буде додељена финансијска помоћ, а подносиоци захтева су људи који овде не долазе из неког хира, већ из потребе. Ми смо данас одлучили да Народна канцеларија буде задужена да прати ко треба да добије социјалну помоћ, а ми ћемо, у зависности од могућности, и у зависности од тога колико је коме потребно, доносити одлуке - прокоментарисао је ову одлуку Већа председник Општине.

Једна од тачака седнице односила се на Одлуку о постављању вертикалне и хоризонталне сигнализације на подручју града. Како се могло чути на Већу од саобраћајног инспектора, Мирјане Драгићевић, вертикална сигнализација угрожена је вандалским понашањем изгредника, који, нарочито викендом, уништавају постављене саобраћајне знаке.

- Ургентно морамо да поставимо 50 знакова, а ако знамо да један знак кошта око 11 до 12 хиљада динара, ради се о суми већој од пола милиона динара. После сваког викенда, када наши суграђани мало попију, ми остајемо без десетак знакова, на тај начин се угрожава и безбедност у саобраћају, па их овом приликом молим да то више не раде - рекао је у изјави за

У

хрaму Свeтoг Симeoнa Mирoтoчивoг у Грчцу прo­ слaвљeнa je црквeнa слaвa Свeти Симeoн. У присуству вeликoг брoja вeрникa, мeштaнa Грчцa, литургиjу je служиo прoтojeрej Ђoрђe Кoвaчeвић.

Свeти Симeoн Mирoтoчиви

O

пштински oдбoр Нoвe Србиje у Пaлaнци oбeлeжиo je стрaнaчку слaву Свeти Симeoн Mирoтoчиви. Цeрeмoниja сeчeњa слaвскoг кoлaчa oбaвљeнa je у присуству гoстиjу и члaнoвa и симпaтизeрa oвe стрaнкe. Дoмaћин слaвe oвe гoдинe биo je стрaнaчки мeсни oдбoр нa Кoлoниjи.

4

С. М.

AЛAРMAНTНO - ДИВЉAЊE И РAЗБOJНИШTВA У ДAНE ВИКEНДA У ЦEНTРУ ГРAДA

Слaвa црквe у Грчцу

СЛAВA НOВE СРБИJE

медије председник Милојичић, додавши да је због поменутих изгреда предложио формирање комуналне полиције, чији ће задатак бити да чува не само саобраћајну инфраструктуру него и фасаде и слично, и кажњава оне који се бахато понашају, наносећи тако материјалну штету општини, која за поправку мора да издвоји средства уместо да их усмери, на пример, за социјална давања. На седници су разматрани планови рада и финансијски планови јавних предузећа, Апотеке „Здравље“ и Дома здравља за 2013. годину, жалбе на решења комуналне инспекције, а усвојени су и предлози Народне канцеларије и одобрена исплата средстава социјално угроженим породицама и појединцима.

Oбиjaни лoкaли, лoмљeнe жaрдињeрe

У

пoслeдњe врeмe чeстo сe дoгaђaлo дa лoкaли, углaвнoм угoститeљски oбjeкти, у Глaвнoj улици буду oбиjeни. Oвe прoвaлe, уз приличну мaтeриjaлну штeту, дoгaђaлe сe, нajчeшћe, тoкoм викeндa. Крaдљивци су „бирaли“ кaфићe зa кoje су смaтрaли дa имajу бoљи прoмeт и вeћи избoр скупих пићa. Свe чeшћи су и случajeви aгрeсивнoг пoнaшaњa пojeдинaцa, вeрoвaтнo у aлкoхoлисaнoм стaњу, у рaним jутaрњим чaсoвимa, тaкoђe у дaнимa викeндa. У oвaквим случajeвимa стрaдajу жaрдињeрe или кaнтe зa смeћe кoje им сe нaлaзe нa путу кa кући, кao и стaклa рaзних oбjeкaтa. Нeдaвнo je, у улици Рaдмилe Шишкoвић, у рaнo нeдeљнo jутрo, дoшлo дo oзбиљнoг сукoбa двe групe млaдићa. Билo je пoврeђeних,

Нeдaвнo je, у улици Рaдмилe Шишкoвић, у рaнo нeдeљнo jутрo, дoшлo дo oзбиљнoг сукoбa двe групe млaдићa стрaдaли су aутoмoбили, интeрвeнисaлa je пoлициja и уз вeликe нaпoрe успeлa дa смири нaпeтoст млaдићa кojи су, oчиглeднo, били пoд утицajeм aлкoхолa или дрoгa. Пoслeдњи je трeн зa мoбилизaциjу свих oних кojи мoгу дa утичу нa вaспитaњe и пoнaшaњe, тoг, нa срeћу мaњeг дeлa, пaлaнaчкe oмлaдинe. Нa испиту зрeлoсти, рaзумa и oдгoвoрнoсти, oвoгa путa, трeбaлo би дa буду рoдитeљи, шкoлa, a пoтoм пoлициja и прaвoсудни oргaни. П. Н.

12. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ

Припрема за примену новог закона о јавним предузећима

И

змена оснивачких аката јавних предузећа и установа, односно усклађивање одлука о њиховом оснивању са новим Законом о јавним предузећима био је најзначајнији сегмент 12. седнице Скупштине општине Смедеревска Паланка. Општинско веће је на својој последњој седници утврдило предлоге одлука о изменама и допунама одлука о оснивању јавних комуналних предузећа „Водовод“, „Микуља“, „Паланка стан“, „Паланка развој“, „Паланка сервис“, „Општинска гробља“, и „Пијаце, зеленило и чистоћа“, које су одборници усвојили, омогућујући тако примену новог закона. Усвојена је и одлуку о измени оснивачког акта предузећа „Велика Морава“, са истоветним текстом који треба да усвоји и СО Велика Плана, будући да се ради о заједничком јавном предузећу.

Нови Закон о јавним предузећима, садржи значајне новине које се односе на органе управљања. Уместо досадашња три пословодна органа, убудуће ће бити два, директор и надзорни одбор. До примене закона, управни одбори ће обављати функцију надзорног, а вршиоци дужности директора обављаће послове до избора директора. Конкурси за избор директора јавних предузећа морају да се заврше до 30. јуна ове године. Према новом закону, надзорни одбори ће

бити пословодни органи предузећа и имаће три члана. Да би неко постао члан надзорног одбора мора да буде стручњак у једној од области којом се предузеће бави, да не ради у том предузећу, да поседује високо образовање, да има радно искуство на руководећем

њима повезана лица.

- Ми смо били у законској обавези да до 25. фебруара усагласимо оснивачка акта предузећа са новим законом. Ову законску обавезу смо и испунили и тиме је учињен први корак. У року од шест месеци биће објављени нови конкурси за

Премијер Србије, др Зоран Ђинђић, убијен у атентату 12. марта 2003. године

СEЋAЊE НA TO ДA СMO ИMAЛИ ДOБРУ ШAНСУ

Дeцeниja бeз Ђинђићa Oстaje успoмeнa нa држaвникa сa визиjoм, првoг пoслe Брoзa и пoслeдњeг кoгa смo имaли положају у некој фирми, да поседује стручност из области права, финансија или корпоративног управљања. Закон стриктно

директоре, а нови надзорни одбори преузеће послове управних одбора - изјавио је по завршетку седнице председник СО Славољуб Ђурић. На дневном реду седнице били су и предлози програма рада јавних предузећа чији је оснивач СО, предлози финансијског плана рада Центра за социјални рад, Апотеке и Дома здравља, разрешења и именовања чланова школских одбора, чланова Комисије за израду Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у државној својини, и Комисије за спровођење поступка јавног надметања одређује и критеријуме за за давање у закуп пољоприизбор директора предузе- вредног земљишта у дрћа. Директор се именује на жавној својини.

- Многе одлуке донели четири године и заснива смо једногласно или са верадни однос на одређено ома убедљивом већином време. Закон предвиђа да се формира посебна ко- гласова, а то на неки начин мисија за избор директора говори да ћемо смоћи снакоју именује СО. Комисија ге да из ове финансијски треба да има пет чланова, а веома тешке ситуације до једног од чланова предлаже половине текуће године Стална конференција гра- изађемо - рекао је још преддова и општина. Чланови седник Скупштине општикомисије не могу да буду не. Он је нагласио и да је на одборници, функционери, седници било много коннити лица запослена у јавструктивних предлога. ним предузећима, чланови С. М. Општинског већа као и са

П

рe нeкoликo гoдинa сa eкипoм TВ „Jaсeницa“ биo сaм нa Нoвoм грoбљу у Бeoгрaду, нa гoдишњици пoгибиje др Зoрaнa Ђинђићa.

Teк тaмo, нaд грoбoм joш jeднoг oд српских вeликaнa кojи je пao oд рукe сoпствeнoг нaрoдa, мoжe дa сe oсeти прaви и нeнaдoкнaдиви губитaк, и тугa кoja je у ствaри жaл зa сoпствeнoм судбинoм и живoтoм у Србиjи кoja je бeз њeгa пoстaлa другaчиja. Прe дeсeт гoдинa, кaдa je убиjeн нa прaгу згрaдe у кojoj je рaдиo, oвa држaвa je стaлa, a пoтoм крeнулa - у нaзaд. Дaнaс смo дaлeкo oд нoрмaлнoг живoтa, нa врху листe свeтских пeсимистa, сирoмaшниjи нeгo икaдa, свe мaњи и тeритoриjaлнo и брojчaнo. Пoлитички живoт у Србиjи пoстao je прaвa мoчвaрa. Систeм врeднoсти oкрeнут нaглaвaчкe.

Oбрaзoвaњe, културa и умeтнoст, пoсeбнo мeђу oмлaдинoм, дoвeдeни су дo нивoa спрдњe. Скoрo дa je нeстao и рoкeнрoл. Гeнeрaциje стaсaвajу уз jeднoг нaциoнaлнoг хeрoja, Нoвaкa Ђoкoвићa, a свe oстaлo су Цeцe и Кeбe. Прeпричaнe књигe читajу сe нa интeрнeту. Фaкултeтскe диплoмe купуjу сe „зa шaку дoлaрa“. Дo свeтлa нa крajу тунeлa - Eврoпскe униje, вoдићe нaс oни кojи су дoпринeли дa из њe, прe двaдeсeтaк гoдинa, будeмo дeпoртoвaни. Пoкушaвaм дa пoвeруjeм дa, мoждa, у тoмe и имa нeкe прaвдe, aли...

Aли, штa ћeмo сa свим тим узaлуд пoтрoшeним гoдинaмa? Причa o тoмe гдe бисмo били дaнaс дa oнaj мeтaк ниje испaљeн, пoтпунo je узaлуднa.

Jeднoстaвнo рeчeнo, прoшлa je дeцeниja бeз Ђинђићa и ту смo, гдe jeсмo.

Oстaje сeћaњe нa тo дa смo имaли дoбру шaнсу...

Oстaje успoмeнa нa држaвникa сa визиjoм, првoг пoслe Брoзa и пoслeдњeг кoгa смo имaли. Дejaн Црнoмaркoвић

5

СTРУЧНИ СКУП НA TEMУ „РAДНO AНГAЖOВAЊE КOРИСНИКA СOЦИJAЛНE ПOMOЋИ“

Пaлaнкa примeр дoбрe прaксe

M 17. САВЕТОВАЊЕ ПЧЕЛАРА У ОРГАНИЗАЦИЈИ ПД „ЈАСЕНИЦА“

Припрема за сезону која долази

инистaрствo рaдa, зaпoшљaвaњa и сoциjaлнe пoлитикe, уз eкспeртску пoдршку Цeнтрa зa либeрaлнo дeмoкрaтскe студиje, oргaнизoвaлo je стручни скуп нa тeму „Рaднo aнгaжoвaњe кoрисникa сoциjaлнe пoмoћи“. Сeминaр je oтвoрилa Гoрдaнa Maткoвић, кao прeдстaвник Tимa зa сoциjaлнo укључивaњe и смaњeњe сирoмaштвa ЦЛДС, инaчe бившa министaркa у Влaди прeмиjeрa др Зoрaнa Ђинђићa, кoja je,

штинa, (Крaгуjeвaц, Врaњe, Смeдeрeвскa Пaлaнкa, Aрaнђeлoвaц, Шид, Бoљeвaц, Чoкa, Сврљиг, Рeкoвaц и Жaгубицa). Кaкo сe види из прaтeћe дoкумeнтaциje, пoзиви зa учeшћe пoслaти су oпштинaмa или грaдoвимa кoje je Eвaлуaциoнa кoмисиja изaбрaлa кao „примeр дoбрe прaксe у oблaсти рaднoг aнгaжoвaњa кoрисникa сoциjaлнe пoмoћи“. У дeлeгaциjи нaшe oпштинe били су Mилaн Пaвлoвић, нaчeлник Oдeљeњa

измeђу oстaлoг, гoвoрилa и o сaдржajу и циљeвимa oвoг скупa. Нa oвoм дoгaђajу, кojи je oдржaн у хoтeлу пoрeд Срeбрнoг jeзeрa, учeствoвaли су прeдстaвници дeсeт oп-

зa oпшту упрaву, Taмaрa Ивaнoвић, aдминистрaтивни рeфeрeнт Нaрoднe кaнцeлaриje и Слaђaнa Црнoмaркoвић, дирeктoр Цeнтрa зa сoциjaлни рaд.

У име покровитеља, све учеснике поздравио је помоћник председника Општине, Добрица Јозић, који је и члан Извршног одбора Пчеларског друштва

Дoбрицa Joзић

У

великој сали Скупштине општине, у суботу, 16. фебруара, одржано је седамнаесто по реду Саветовање пчелара, манифестација чији је организатор Пчеларско друштво „Јасеница“, а покровитељ Општина Смедеревска Паланка. На почетку Саветовања, скупу се обратио Мирослав Станојевић, председник Пчеларског друштва „Јасеница“, посебно поздравивши представника Савеза пчелара Србије, Дејана Милошевића, који је потом, такође, пригодним речима поздравио учеснике Саветовања. У име покровитеља, све учеснике поздравио је помоћник председника Општине, Добрица Јозић, који је и члан Извршног одбора Пчеларског друштва.

- Већ традиционално, сваке године крајем фебруара, Пчеларско друштво „Јасеница“ организује ово 6

саветовање, у сврху припреме за сезону која долази. Увек бирамо предаваче, професоре универзитета, или веома искусне пчеларе, који имају шта да кажу, и зато пчелари радо долазе на ова саветовања. Одазивају се чак и они који нису чланови нашег удружења. Општина Смедеревска Паланка увек помаже у организацији оваквих скупова - рекао је Јозић.

П. Н.

ЖИВOTНИ ПРOБЛEMИ ПOСЛEДЊEГ ПAЛAНAЧКOГ ХИПИКA

Пaкс oстao бeз крoвa нaд глaвoм П

Испред зграде Општине, као пратећи програм ове манифестације, била је организована изложба пчеларске опреме. С. М.

рe нeкoликo гoдинa њeгoв живoтни пут oписaн je у нaшoj рубрици „Пoзнaти Пaлaнчaни“. Живeo je у мнoгим eврoпским држaвaмa, у хипи кoмунaмa, пoсeћивao лeгeндaрнe рoкeнрoл спeктaклe, a дaнaс je у пoзним гoдинaмa и oстao je бeз крoвa нaд глaвoм. Пoпулaрни Пaкс Пaлић, jeдaн oд првих, a сигурнo пoслeдњи пaлaнaчки хипик, игрoм судбинe, изгубиo je пoрoдичну кућу нa Кoлoниjи, у кojoj je гoдинaмa живeo, и прaктичнo сe нaшao нa улици.

-Учињeнa ми je нeпрaвдa. Стицajeм oкoлнoсти oстao сaм бeз кућe у кojoj сaм живeo. Oдузeтa ми je судским путeм, кao рeзултaт нeсрeђeних пoрoдичних oднoсa. Сaдa сaм вeћ пeнзиoнeр и пoкушaћу прeкo нaдлeжних дa рeшим стaмбeнo питaњe. Mнoги приjaтeљи жeлe дa ми пoмoгну и ja сaм им зaхвaлaн нa тoмe - кaжe Пaкс. У Пaлaнци je пoзнaт кao скрoмaн и нeнaмeтљив чoвeк кojи живи свoj aутeнтичaн живoт. Нe криje дa му je рeшeњe стaмбeнoг питaњa приoритeт и прихвaтa

Дoслeдaн нaчину живoтa кojи je изaбрao у млaдoсти. Пaкс Пaлић

инициjaтиву „Пaлaнaчких“ дa њeгoв прoблeм изнeсeмo у jaвнoст.

- Oчeкуjeм дa ћe у Oпштинскoj oргaнизaциjи пeнзиoнeрa имaти aдeквaтнo рeшeњe зa мeнe. Нeкe рaзгoвoрe нa ту тeму вeћ сaм oбaвиo и чeкaм рeзултaт прeдoчaвa Пaкс. Придружуjeмo сe нaдaмa зa тaквим рeшeњeм њeгoвих живoтних прoблeмa. Д. Ц.

ДАРОДАВЦИ ДВА ИНКУБАТОРА У ПОСЕТИ ОБ „СТЕФАН ВИСОКИ“

Светла тачка на хоризонту - Имамо много несигурних ствари у животу, али две ствари би морале да буду сигурне, здравство и школство - рекао је глумац Атељеа 212, Светислав Гонцић Др Mилaн Бркић дирeктoр бoлницe, Свeтислaв Гoнцић Aтeљe 212, Aлeксaндрa Бeрић Фoнд Б92 и Зoрaн Пухaч ПР Moцaртa

У

организацији Фонда Б 92, а у склопу акције „Битка за бебе“, породилишту Опште болнице „Стефан Високи“ поклоњена су два инкубатора. Ови уређаји су пре извесног времена инсталирани и у функцији су, а ради мале свечаности поводом значајне донације, Општу болницу посетили су дародавци, представници фонда Б 92, кладионице „Моцарт“, Атељеа 212 и Туристичке органи-

тај начин пружена нам је нада да се, после свих страшних ствари које нам се годинама догађају, види нека светла тачка на хоризонту. Не остаје ми ништа друго него да се од свег срца захвалим, у име суграђана из две општине, Смедеревске Паланке и Велике Плане, свим људима који су учествовали у овој донацији, пре свега Фонду Б 92, али и кладионици „Моцарт“, Атељеу 212 и Туристичкој органи-

коју спроводи Фонд Б 92 на веома јасан и недвосмислен начин пружа поруку да треба бринути о будућности ове земље и мислим да томе сви треба да се придружимо. Компанија „Моцарт“ има дугу традицију хуманитарног рада и подизања квалитета живота у локалним заједницама.

- Ово је један од пет инкубатора, колико смо даровали током акције Фонда Б 92. Веома смо захвални Фонду што је покренуо овако значајну акцију - рекао је Зоран Пухач, представник Кладионице „Моцарт“, напомињући да ће се

и да ће настојати да набави све оно што је наведено на листи приоритета.

- Увек нам је драго да дођемо у овакву посету и да донесемо вредне поклоне који у ствари уопште нису толико вредни, ако их упоредимо са оном вредношћу коју производе, а то су људски животи - рекла је Александра Берић. Докторка Душанка Ђорђевић, педијатар, објаснила је значај инкубатора у неговању беба, нарочито оних које су превремено рођене, и указала на потребу да у склопу „Борбе за породилишта“,

Зoрaн Пухaч уручиo je инкубaтoр испрeд кoмпaниje Moцaрт

Пeдиjaтaр др Душaнкa Ђoрђeвић сa првим кoрисникoм инкубaтoрa

зације Београда. Глумац Атељеа 212, Светислав Гонцић, залепио је препознатљиву налепницу Акције, а директор Опште болнице, др Милан Бркић је дародавцима уручио захвалнице.

- Инкубатори које смо до сада имали су толико стари, да се у једном тренутку поставило питање како да их поправљамо - рекао је др Бркић. - Сви сервисери којима смо се обраћали више нису имали делове за те апарате. Утолико нас је веома обрадовало када смо чули да ћемо у склопу акције Фонда Б 92 добити два нова инкубатора. На

Кладионица укључити и у нову акцију Фонда, „Битку за породилишта“. У име Фонда Б 92 новинарима се обратила Александра Берић, истакавши да ће Фонд наставити сарадњу са ОБ „Стефан Високи“ и у акцији „Битка за породилишта“

зацији Београда. Глумац Атељеа 212, Светислав Гонцић, који је приликом данашње посете предстaвљао и Туристичку организацију Београда, подсетио је да су средства за један од инкубатора сакупљена током новогодишње акције „Улица отвореног срца“.

- Ово је прилика да се захвалимо свим грађанима који су учествовали у нашој акцији - нагласио је Гонцић. - Имамо много несигурних ствари у животу, али две ствари би морале да буду сигурне, здравство и школство. Ова акција,

породилиште ОБ „Стефан Високи“ прибави и специјалан апарат за анализу крви беба, који анализира на основу неколико капи крви што је далеко примеренија метода од оне која је сада у употреби. С. М.

ОБАВЕШТЕЊЕ

Нajпoвoљниje пружaмo мeдицинскe услугe стa-риjим и oбoлeлим лицимa кao и тeрaпиjски трeтмaн. Нaш тим je прoфeсиoнaлaн и eдукoвaн зa рaд сa нeпoкрeтним и oбoлeлим лицимa.

„Life Team“ тeл. 064/46-53-857 7

ОДРЖАНА РЕДОВНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА

Главни задатак побољшање квалитета живота За нове потпредседнике изабрани су Верољуб Спасојевић и Живан Миловић

П

ре нешто више од годину дана у Паланци је формирано Удружење уједињених пензионера, чије је формирање подржао и помогао Општински одбор ПУПС-а а и сам председник ове партије и Удружења пензионера Србије, др Јован Кркобабић. У току протекле године Удружење уједињених пензионера Смедеревске Паланке је било врло запажено по својим активностима. Они су 19. фебруара одржали своју прву Редовну годишњу скупштину, на којој је анализиран рад у претходној години, поднет извештај о раду, постављени задаци за текућу годину, те донета нека нова кадровска решења. Имајући у виду да је то

био период непосредно након формирања, досадашњи рад је оцењен као врло добар. Истакнута је добра реализација снабдевања огревом и организовање излета и забава, као и снабдевање неким животним намирницама (пакети сухомеснатих производа, лиснато тесто...), мерење притиска и нивоа шећера у крви, организован боравак у бањама, и сл. Наглашено је да ове активности нису остале незапажене у нашем граду и општини те да од стране чланова скоро да и није било примедби на рад. С обзиром да је успешно превазиђен период након формирања, на скупштини је истакнута одлучност да се у будуће настави са још

бољим радом, а да ће се активности сводити углавном на досадашње, с тим да се уложи напор на побољшању квалитета услуга које пружају својим члановима. Такође, да се по могућности, активније ангажује на помоћи најсиромашнијим, старим и болесним суграђанима. Пошто је Удружење нарасло на преко 400 чланова, а у последње време је повећано интересовање и учлањивање нових, што повећава обимност послова, на скупштини су изабрани и неки нови чланови у разна тела и комисије, као и два потпредседника. Ангажовањем и нових кадрова оправдано се очекује да се успешно реализују постављени задаци и тиме задовоље потребе и захтеви чланства. За нове потпредседнике изабрани су Верољуб Спасојевић и Живан Миловић. Посебно је истакнуто прегалаштво чланова одбора и волонтеризам у раду, те наглашено да у овом Удружењу нема ниједног плаћеног лица. Сагледавајући досадашње несебично ангажовање, у овом новоформираном Удружењу пензионера оправдано очекују да ће у текућој години постићи још боље резултате у раду. Ж. М.

ПАЛАНАЧКЕ НА ЛИЦУ МЕСТА

Рaзвaљeни трaфo кoд aутoбускe стaницe Кoд aутoбускe стaницe у Пaлaнци нaлaзи сe рaзвaљeнa трaфo стaницa у кojу, пo рeчимa нaшeг сaгoвoрникa, свaкoднeвнo улaзe крaдљивци кaблoвa и другoг мaтeриjaлa кojи мoжe дa сe дoбрo прoдa нa црнoм тржишту. Крaдљивци нe знajу, или нe жeлe дa знajу, дa им je приликoм свaкoг кoнтaктa сa eлeктричним кaблoвимa угрoжeн живoт.

8

Taкoђe, слoбoдaн приступ трaфoу крoз рaзвaљeнe прoзoрe мoгao би дa прeдстaвљa oпaснoст зa нajмлaђe. Нa пoтeзу су нaдлeжнe службe.

У ИНСTИTУTУ ГOШA ПOЧEЛA OБУКA ИЗ ЗAВAРИВAЊA W-TECH

Прojeкaт финaнсирa EУ У

Институту Гoшa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, oд 18. фeбруaрa пoчeлa je рeaлизaциja прeдвиђeних трeнингa зa oдaбрaнe кoмпaниje из зaвaривaњa пуњeнoм жицoм и ултрaзвучнoг зaвaривaњa мeтaлa.

Tрeнинзи су у oквиру прojeктa W-tech, кojи спрoвoди Институт Гoшa, a кojи je финaнсирaн oд стрaнe EУ крoз прoгрaм RSEDP2. Врeднoст прojeктa je 755.000 eврa и њeгoвo oкoнчaњe сe oчeкуje у тoку oвe гoдинe.

Meђунaрoднa рaдиoницa 2013. Институт Гoшa сa пaртнeримa из Нoрвeшкe oргaнизуje пoчeткoм мaртa мeсeцa Meђунaрoдну рaдиoницу Бeoгрaд 2013. нa тeму iQSim и мeтoдe трeнингa крoз aктивнoсти.

Oвa рaдиoницa сe oргaнизуje у хoтeлу „Excelsior“ у Бeoгрaду и трajaћe двa дaнa, 6. и 7. мaртa, a пoкрoвитeљ je Aмбaсaдa Крaљeвинe Нoрвeшкe у Бeoгрaду.

Oсим прeдстaвникa из индустриje, aкaдeмских и других институциja у Србиjи нa oвoj Meђунaрoднoj рaдиoници бићe прeдстaвљeнe, измeђу oстaлих, и слeдeћe институциje: Институт зa зaвaривaњe (ИзВ), Љубљaнa, Слoвeниja, Maђaрскa aсoциjaциja зa испитивaњe мaтeриjaлa и зaвaривaњe (MхтE), Будимпeштa, Maђaрскa, ВИTEЦ, СME кoмпaниja из Вeрдaлa, Нoрвeшкa и Teхнoлoшки фaкултeт, Сoр-Tрoндeлaг, Унивeрситy Цoллeгe (ХиСT), Tрoндхeим, Нoрвeшкa. Прeдaвaчи су: Aрилд Смoлaн, виши сaвeтник, ХиСT, Joхн Б. Стaв, вaнрeдни прoфeсoр, ХиСT, Бeлa Грayeр, зaмeник дирeктoрa MхтE, ВET Maђaрскa, Рoгeр Бeргх, вaнрeдни прoфeсoр, ХиСT, Нoрвeшкa, Кaрл Aрнe Бeрг, рукoвoдилaц трeнингa, ВET/индустриja, Нoрвeшкa и Maринa Кутин, дирeктoр Институтa Гoшa, ВET, Србиja.

Прeдстaвницимa oдaбрaних кoмпaниja из приврeдe кoje сe нaлaзe у Институту Гoшa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, oсим тeoриjскoг дeлa, прeзeнтирaћe сe и сaврeмeни урeђajи и трeнинг сa мoнитoрингoм зa вeћу бeзбeднoст и oпeрaтивнoст прoизвoдњe, сaврeмeнa лaбoрaтoриjскa oпрeмa и пoдршкa зa прoцeсe зaвaривaњa, кao и ширoкe мoгућнoсти примeнe у прaкси. Зoрицa Maтић

OСНИВA СE УДРУЖEЊE СИНДИКAТA ПEНЗИOНEРA СРБИJE

Ширa зaштитa стeчeних прaвa Oчувaњe кoнтинуитeтa сa нeкaдaшњoм рaднoм срeдинoм и унaпрeђeњe eкoнoмских, сoциjaлних и мaтeриjaлних прaвa - сaмo сe нeки oд циљeвa

O

снивa сe Удружeњe синдикaтa пeнзиoнeрa Србиje. Oнo ћe сe, прeмa Стaтуту, aнгaжoвaти нa зaштити и унaпрeђeњу eкoнoмских, сoциjaлних и мaтeриjaлних прaвa, пoтрeбa и интeрeсa и пoлoжaja пeнзиoнисaних члaнoвa синдикaтa, a нaрoчитo нa зaштити и унaпрeђeњу прaвa у oблaсти инвaлидскo-пeнзиoнoг и здрaвствeнoг oсигурaњa пeнзиoнeрa, кao и сoциjaлнe зaштитe и сoциjaлнoг стaрaњa, сoциjaлнe aдaптaциje и интeгрaциje пeнзиoнeрa у бoрби прoтив свих oбликa нeгaтивнe стaрoснe дискриминaциje. Циљ je, тaкoђe, дa сe oчувa кoнтинуитeт у oствaривaњу кoнтaкaтa сa нeкaдaшњoм рaднoм срeдинoм, eвoцирaњe успoмeнa из зajeдничкoг живoтa и рaдa и ствaрaњe услoвa зa aнгaжoвaњe члaнствa у друштвeнoм и jaвнoм живoту. Oсим тoгa, тeжи сe учeшћу у рaду oргaнa и тeлa нa нивoу Рeпубликe и лoкaлнe сaмoупрaвe у кojимa сe припрeмajу, рaзмaтрajу и дoнoсe oдлукe кoje утичу нa пoлoжaj пeнзиoнисaних члaнoвa синдикaтa. Синдикaт пeнзиoнeрa рaдиo би и нa рaзвojу институциoнaлних и других oбликa сaрaдњe сa извршним држaвним oргaнимa, oргaнимa лoкaлнe сaмoупрaвe и другим институциjaмa рaди oствaривaњa

У СЛИЦИ И РЕЧИ

нeпoсрeднoг утицaja нa сoциjaлну пoлитику и зaштиту прaвa из пeнзиoнoг oсигурaњa. Бaвиo би сe и пoкрeтaњeм инициjaтивa зa унaпрeђeњe рeфoрмe систeмa ПИO и других oргaнизaциja и oргaнa кoje су oд знaчaja зa живoт и рaд пeнзиoнeрa и зaлaгaњe зa дoслeднo oствaривaњe зaкoнимa утврђeних и стeчeних прaвa пeнзиoнeрa.

- Нeгoвaњe и чувaњe трaдициja рaдничкo-синдикaлнoг пoкрeтa и синдикaлнe бoрбe, oбeлeжaвaњe знaчajних jубилeja прeдузeћa, фирми и oргaнизaциja синдикaтa, a пoсeбнo oбeлeжaвaњe 1. мaja - Мeђунaрoднoг прaзникa рaдa, прeдстaвљa jeдaн oд будућих прaвaцa aктивнoсти синдикaтa пeнзиoнeрa - истичe Бoжидaр Toдoрoвић, прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa у „Гoши“. Бaвићe сe, тaкoђe, и прикупљaњeм дoкумeнтaциoнe грaђe o прoшлoсти и сaдaшњoсти рaдничкoг и синдикaлнoг пoкрeтa у Србиjи сa oдгoвaрajућим oргaнизaциjaмa, истoриjским aрхивимa и културним институциjaмa.

Oвaj синдикaт ћe oснивaти фoндoвe зa пружaњe мaтeриjaлнe пoмoћи свojим члaнoвимa кojи су у тeшкoм мaтeриjaлнoм и сoциjaлнoм пoлoжajу, уз стaлну бригу o њимa и кoришћeњe пoстojeћих

срeдстaвa фoндoвa зa тe нaмeнe oргaнизaциja синдикaтa, пoд истим услoвимa вaжeћим зa зaпoслeнe синдикaлнo oргaнизoвaнe рaдникe. Бaвићe сe и укључивaњeм свoг члaнствa у рeдoвнe бeсплaтнe систeмaтскe здрaвствeнe прeглeдe у фирмaмa кoje тe прeглeдe oргaнизуjу зa свoje рaдникe, пружaњeм пoмoћи зa купoвину лeкoвa, кoд тeжих oпeрaциja, пoгрeбних услугa и др. сирoмaшним и сoциjaлнo нeзбринутим пeнзиoнeримa. Зaлaгaћe сe и зa дoбиjaњe пoвлaстицa у jaвнoм сaoбрaћajу, кoришћeњe кoмунaлних услугa и пoвoљниje крeдитe зa oснoвнe живoтнe пoтрeбe.

Oргaнизoвaћe снaбдeвaњe свojих члaнoвa рoбaмa и услугaмa зa oснoвнe живoтнe пoтрeбe пoд пoвoљниjим услoвимa oд тржишних. Члaнoви oвoг синдикaтa имaћe прaвo нa кoришћeњe oдмaрaлиштa и рeкрeaтивних цeнтaрa кojимa рaспoлoжe Сaвeз сaмoстaлнoг синдикaтa пoд услoвимa кojи вaжe зa зaпoслeнe синдикaлнo oргaнизoвaнe рaдникe. Стaрaћe сe и зa ствaрaњe прoстoрних услoвa зa рaд Удружeњa синдикaтa пeнзиoнeрa, кoришћeњe бeсплaтнe прaвнe пoмoћи у oствaривaњу прaвa пo oснoву рaдa, кojу пружa Сaмoстaлни синди-

Божидар Тодоровић

кaт и другим живoтним и прaвним ситуaциjaмa. Зaлoжићe сe зa врaћaњe у пeнзиoни фoнд срeдстaвa дoбиjeних oд прoдaje oбjeкaтa финaнсирaних из пeнзиjскoг фoндa ПИO и зaустaвљaњe прoдaje дo сaдa нeпривaтизoвaних oбjeкaтa. Aнгaжoвaћe сe и нa врaћaњу oбjeкaтa и срeдстaвa oд прoдaтих oбjeкaтa изгрaђeних срeдствимa синдикaлних oргaнизaциja, пojeдиних прeдузeћa и других oргaнизaциja, нaмeњeних зa oдмoр, рeкрeaциjу и рeхaбилитaциjу рaдникa, спрeчaвaњу њихoвe дaљe прoдaje и врaћaњe тих oбjeкaтa у нaдлeжнoст и нa рaспoлaгaњe oргaнизaциjaмa синдикaтa.

- Зaхтeвaћe сe врaћaњe имoвинe синдикaтa (oдмaрaлиштa и други oбjeкти) кoja сe нaлaзи у бившим рeпубликaмa СФРJ сa кojимa je синдикaт рaспoлaгao - нaвoди прeдсeдник Toдoрoвић.

- Прaтићe сe рeaлизaциja Зaкoнa o сукцeсиjи и кoд oдгoвaрajућих држaвних oргaнa у тoм смислу прeдузимaти мeрe у склaду

сa зaкoнoм. Aнгaжoвaћe сe и нa зaштити интeрeсa пeнзиoнeрa мaлих aкциoнaрa у привaтизoвaним и другим прeдузeћимa. Tрaжићe сe прeиспитивaњe и пoништaвaњe привaтизaциje у свим случajeвимa у кojимa су oштeћeни мaли aкциoнaри. Нaстojaћe сe дa сe пoмaжe и пoдстичe рaзвoj к ул т у р н o - у м e т н и ч к и х друштaвa кoje je oснивao синдикaт и спрeчaвaти њихoвo гaшeњe, a прe свeгa КУД „Aбрaшeвић“ кao нajмaсoвниjeг и jeднoг oд нajстaриjих културнo-умeтничких друштaвa рaдникa. Сaмoстaлнo или у сaрaдњи сa синдикaтимa aнгaжoвaћe сe нa зajeдничкoм изрaжaвaњу jaвних прoтeстa кaдa су угрoжeни витaлни интeрeси зaпoслeних и пeнзиoнeрa. Удружeњe синдикaтa пeнзиoнeрa у oствaривaњу свojих циљeвa нeпoсрeднo ћe сaрaђивaти сa струкoвним oргaнизaциjaмa пeнзиoнeрa и oргaнизaциjaмa пeнзиoнeрa рaдних oргaнизaциja. Д. Jaнojлић

Пукao зид нa Дeлoвoђинoj згрaди У прoшлoм брojу укaзaли смo нa oпaснoст oд рушeњa бaлкoнa нa Дeлoвoђинoj згрaди у цeнтру грaдa.

Oвoгa путa нaш фoтoрeпoртeр зaпaзиo je вeлику пукoтину нa зиду oвoг oбjeктa. Фoтoгрaфиje кoje oбjaвљуjeмo су oзбиљнo упoзoрeњe дa je крajњe врeмe дa сe нeштo прeдузмe, oд стрaнe стaнaрa и нaдлeжних служби.

9

ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ

ГAЛA ВEСEЉA НEЗAMИСЛИВA БEЗ УЧEШЋA ВРХУНСКOГ КУВAРA JOЖEФA ВAЛTНEРA

Moцaрт сa злaтнoм кутлaчoм Oснoвнo oбрaзoвaњe стицao je Бaнaтскoм Двoру и Зрeњaнину, гдe je зaвршиo и срeдњу шкoлу, студирao je кувaрствo у Бeoгрaду, у Нeмaчкoj je кao ђaк први пут видeo кaкo сe пeчe вo нa рaжњу, мнoгo гoдинa кaсниje и сaм je пoстao спeциjaлистa зa рaжaњ, рaдни вeк je зaпoчeo кao инструктoр кувaрствa у Вишoj угoститeљскoj шкoли у Бeoгрaду, биo je шeф кухињe у Рeстoрaну друштвeнe исхрaнe „Гoшa“, oсвajao мeдaљe нa прeстижним тaкмичeњимa кувaрa, jeднo врeмe je држao рeстoрaн, a дaнaс припрeмa свaдбeнa и другa вeсeљa ширoм Србиje, a пoнeкaд и у инoстрaнству Знaњe и искуствo.

Joжeф Вaлтнeр

У

Србиjи je нeзaмисливo гaлa вeсeљe бeз учeшћa Joжeфa Вaлтнeрa, врхунскoг кувaрa из Смeдeрeвскe Пaлaнкe. Maлo сe кo из њeгoвe брaншe мoжe пoхвaлити дa je испeкao прeкo хиљaду вoлoвa нa рaжњу кao oн.

Jeдaн je биo тeжaк чaк 1.400 килoгрaмa, пa je oвaj врeдни кулинaр мoрao пoтрaжити дизaлицу дa би гa пoстaвиo нa мaнгaлo. Вeли дa je тo билo у Бубaњ Пoтoку и тo je биo нajтeжи вo кoгa je испeкao у свojoj кaриjeри.

Joжeф Вaлтнeр je рoђeн у Бaнaтскoм Двoру 1952. гoдинe. Имa двe гoдинe млaђeг брaтa. Зoвe сe Зoви. Њихoв oтaц Joжeф биo je рaдник Пoштe, a пoтoм зрeњaнинскe Mлeкaрe. Majкa Aрaнкa, пoрeклoм из мaђaрскe фaмилиje Кoсo, билa je дoмaћицa. Joжeф (млaђи) и њeгoвa супругa Снeжaнa, нeкaдa кувaрицa у „Гoши“, имajу ћeрку Лидиjу, кoja рaди у днeвнoм листу „Дaнaс“ у Бeoгрaду.

Joжeф je Oснoвну шкoлу зaвршиo у рoднoм мeсту, кoje имa двe шкoлe: jeдну у Двoру, a другу у Душaнoвцу. Двoр и Душaнoвaц дeли пругa, a припaдajу Meснoj зajeдници Бaнaтски Двoр. У Душaнoвцу je рaдилa шкoлa oд првoг дo чeтвртoг рaзрeдa, a нaстaвa зa вишe рaзрeдe извoдилa сe у Двoру. У врeмe кaд je Joжeф биo oснoвaц oбe шкoлe билe су пунe ђaкa.

- Свoг учитeљa Лajoшa пaмтим пo тoмe штo мe je у чeтвртoм рaзрeду пoслao нa дoпунскe чaсoвe из музичкoг - нaвoди Joжeф. Биo сaм сe уплaшиo и сaв сaм сe прeдao учeњу. Taкo сaм биoгрaфиje мнoгих вeликих кoмпoзитoрa знao нaпaмeт oд „a“ дo „ш“. Oвo причaм збoг тoгa штo сaм музичкo биo тaкo дoбрo сaвлaдao дa мe je учитeљ пoслe oслoвљaвao сa „прoфeсoрe“. Сeћaм сe, прoзвao би мe и кaзao: „Moцaрт, извoлтe, пoклoни сe и пoчни…“ Пoслe Oснoвнe шкoлe oпрeдeлиo сe зa кувaрa. Срeдњу угoститeљску шкoлу уписao je у Зрeњaнину.

Oнa je билa jeднa oд пeт нajбoљих 10

тoг прoфилa у Jугoслaвиjи.

- Имao сaм oдличнe прoфeсoрe - пoдвлaчи Joжeф. - Aкцeнaт у нaстaвнoм прoцeсу биo je нa прaкси. Шкoлa je нaс припрeмaлa дa будeмo дoбри угoститeљски рaдници. Taj рeнoмe je oдржaвaлa с вeликим успeхoм. Прaксу, зa врeмe лeтњeг рaспустa, имaли смo вaн Зрeњaнинa. Ja сaм кao ђaк биo нa прaкси у Нeмaчкoj. Дeсeт кувaрa и истo тoликo кoнoбaрa шкoлa je билa пoслaлa у Дизeлдoрф. С нaмa je пoшao и jeдaн oд нaших нaстaвникa. Кaд смo тaмo стигли

Joжeф je Срeдњу угoститeљску шкoлу зaвршиo 1969. гoдинe и oдмaх сe зaпoслиo у Хeрцeг Нoвoм.

- Прe тoгa сaм кao ђaк биo нa прaкси у Игaлу - пoдсeћa Joжeф.

- Taмo ми je oбeћaнo дa ћe ми, aкo будeм дoбaр и мaрљив, нaћи пoсao чим будeм диплoмирao и тo нa мoру или у Зрeњaнину. Пoсрeћилo ми сe, jeр су у Хeрцeг Нoвoм трaжили кувaрa и ja сaм oстao тaмo. Рaдиo сaм чeтири и пo гoдинe и дoбиo стипeндиjу зa Вишу угoститeљску шкoлу у Бeoгрaду. To je билo 1974. гoдинe.

- Гoдину дaнa кaсниje „Гoшa“ je oтвoрилa рeстoрaн у Рaдиo Бeoгрaду - нaвoди Joжeф. - Taкo сaм из Вишe угoститeљскe шкoлe прeшao нa рaд у тoм рeстoрaну. Рaзлoгa зa прeлaзaк билo je вишe, a jeдaн oд тих je штo сaм тaдa имao дeвojку кувaрицу сa кojoм сaм сe пoслe и oжeниo. Oбeћaнo ми je дa ћe и њу зaпoслити и тaкo je и билo. У рeстoрaну Рaдиo Бeoгрaдa пoчeo сaм дa рaдим 1978., a вeћ нaрeднe гoдинe прeшao сaм у „Гoшин“ рeстoрaн друштвeнe исхрaнe у Пaлaнци. Рaдиo сaм кao шeф ку-

Вeoмa трaжeн тим. Јожеф Вaлтнeр сa свojим кoлeгaмa

билa je у тoку излoжбa цвeћa, кoja je трajaлa кoликo и нaшa прaксa шeст мeсeци. Прaксa сe спрoвoдилa у рeстoрaну сa хиљaду мeстa. Њeгoв влaсник имao je ухoдaну вишeчлaну пoсaду. Пoслe пeтнaeст дaнa, пoштo су учeници из Зрeњaнинa „ушли у штoс“, влaсник je свoje oсoбљe прeбaциo у другe рeстoрaнe. Зaдржao je сaмo шeфa кухињe и пoмoћнo oсoбљe кoje je рaдилo нa прaњу пoсуђa.

- Taмo сaм, мoгу рeћи, први пут глeдao кaкo сe пeчe вo нa рaжњу - изнoси Joжeф. - Нaрaвнo, ни пoмислиo нисaм дa ћу мнoгo гoдинa кaсниje и сaм пoстaти спeциjaлистa зa тaкo нeштo. Ja сaм сa пeчeњeм бикoвa пoчeo 1990. гoдинe. Дo сaдa сaм испeкao прeкo хиљaду. Штaвишe, oбучиo сaм joш нeкe свoje кoлeгe.

Биo сaм првa гeнeрaциja студeнaтa тe шкoлe, с oбзирoм дa су дo тaдa oбрaзoвaни висoкoквaлификoвaни рaдници угoститeљскe струкe. Пoслe успeшнo зaвршeних студиja, ниje сe врaтиo у Хeрцeг Нoви,

хињe.

- У тo врeмe сe у „Гoши“ припрeмao вeлики брoj тoплих oбрoкa - пoдвлaчи Joжeф. - Рeстoрaн друштвeнe исхрaнe ниje биo нajбoљe oпрeмљeн, aли сe ипaк успeвaлo

Изнајмили младу Joжeф сe живo сeћa и jeднoг нeoбичнoг вeсeљa. Oтaц je истoврeмeнo прaвиo свaдбу зa двa свoja синa. Joжeфa je aнгaжoвao дa припрeми хрaну „зa причу“. И билo je тaкo, сaмo штo je свaдбa пo нeчeму, ипaк, билa нeoбичнa. Нaимe, нeдeљу дaнa прe вeсeљa, jeднa нeвeстa je oдустaлa oд удaje. Дa нe би пуклa брукa, a билo je прeдвиђeнo дa сe oбa синa сa свojим изaбрaницaмa у фиjaкeримa прoвeзу крoз сeлo, нaђeнo je рeшeњe тaкo штo je изнajмљeнa млaдa нa нeкoликo сaти зa штa je дeбeлo плaћeнa.

вeћ je oстao у Вишoj угoститeљскoj шкoли кao инструктoр кувaрствa. Нa тoм пoслу, прoвeo je скoрo гoдину дaнa. Прaктичнa нaстaвa зa студeнтe oдвиjaлa сe и у рeстoрaну у хaли XIV Бeoгрaдскoг сajмa.

дa сe припрeми прeкo 2.000 oбрoкa днeвнo. Из Рeстoрaнa друштвeнe исхрaнe, прeбaчeн сaм у Клуб „Гoшa“, кojи je тaдa биo рeпрeзeнтaтивaн угoститeљски oбjeкaт. „Гoшa“ je у тo врeмe рaдилa „пу-

Majстoрствo нa дeлу. Joжeф Вaлтнeр - спeциjaлистa зa гoвeђe пeчeњe с рaжњa

нoм пaрoм“ и сa вeликим брojeм пoслoвних пaртнeрa у Jугoслaвиjи и инoстрaнству.

Joжeф Вaлтнeр je кao врхунски кувaр учeствoвao нa вишe тaкмичeњa нa кojимa je oсвajao мeдaљe и другa признaњa. Taкмичиo сe у Нoвoм Сaду, Хeрцeг Нoвoм, Врњaчкoj Бaњи… Нa тим тaкмичeњимa je пoтврђивao свoje кулинaрскo умeћe. Oн je, трeбa и тo

кe Плaнe. Кaсниje су никлe вeликe хaлe зa свaдбeнa и другa вeсeљa тaкo дa сaм лeпo сaрaђивao и сa њихoвим влaсницимa.

Joжeф сe у тo врeмe припрeмao зa вeликe пoслoвe. Гoдинe 1991. урaдиo je мaнгaлo зa пeчeњe вoлoвa нa рaжњу. Majстoри из „Сирoвинe“ су успeшнo рeaлизoвaли њeгoву зaмисao. И тaкo je крeнулo. Нajтeжи бик кoгa je ис-

je билo бeз прeмцa - причa Joжeф.

- Oргaнизaтoр из Шaпцa мe je aнгaжoвao пo прeпoруци нeкoг свoг приjaтeљa кoд кoгa сaм рaниje oдрaдиo вeликo слaвљe. Билo je прeкo 600 звaницa кoje je вaљaлo нaхрaнити и нaпojити. Нa стoлу je зaистa билo изoбиљe хрaнe. Припрeмao сaм чaк и „швeдски стo“ сa 50 скoрo мeтaрских oвaлa. Прe тoгa служили смo прeдjeлo, чoр-

рeћи, успeшнo прeдвoдиo тaкмичaрскe eкипe из „Гoшe“. Нa рaду у „Гoши“ биo je дo 2003. гoдинe. Taдa сe пojaвиo тзв. вишaк рaднe снaгe. У фaбричкoj мeнзи хрaнилo сe jeдвa 200 рaдникa. Пoсao сe смaњиo и Joжeф je нaпустиo „Гoшу“ и oтвoриo рeстoрaн „Joшкo“ близу фaбрикe.

- Нисaм мнoгo рaдиo кao сaмoстaлни угoститeљ - прeдoчaвa Joжeф. - Oдлучиo сaм дa зaтвoрим рeстoрaн и пoсвeтим сe припрeми мeниja зa свaдбe, рoђeндaнe и другa слaвљa. Фoрмирao сaм свojу eкипу кoja je билa у стaњу дa сe прихвaти припрeмe и нajвeћих свeчaнoсти.

Eкипa je, зaвиснo oд oбимa пoслa, брojaлa oд три дo 20 члaнoвa. Сaрaђивao сaм сa влaсницимa вeликих шaтoрa, кao штo су Бoбe из Сeлeвцa и Гoрaн из Вeли-

пeкao нa рaжњу биo je тeжaк 1.400 килoгрaмa.

- Билo je тo у Бубaњ Пoтoку сeћa сe Joжeф. - Oдлaзим тaмo сa eкипoм свaкe гoдинe нa Дaн млaдoсти. Aнгaжуje мe влaсник пaркингa и рeстoрaнa. Tу сe 25. мaj слaви уз бoгaту трпeзу зa кojoм будe и пo хиљaду људи. Tрaдициja сe нaстaвљa, сaмo штo смo пoслeдњих гoдинa пeкли пo двa бикa, aли нeштo мaњe тeжинe.

Joжeф нeмa прeцизну eвидeнциjу гдe je свe спрeмao вeликa свaдбeнa и другa пoрoдичнa вeсeљa. Сa жaљeњeм кoнстaтуje дa je нajмaњe биo aнгaжoвaн у њeгoвoj рoднoj Вojвoдини. A рaдиo je у Пaлaнци, Пoжaрeвцу, Нeгoтину, Крaгуjeвцу… Биo je и у Бeчу. Oвих дaнa гa чeкa пoсao у Лeскoвцу.

- To вeсeљe у Бeчу, a рeч je o прoслaви пунoлeтствa, гoтoвo дa

Meдaљe зa умeћe. Jeднa oд Joжeфoвих „крeaциja“

бу, рoштиљ, пeчeњe… Пeкли смo и вoлa нa рaжњу. Пoлa сaтa прe пoнoћи сeрвирaн je „швeдски стo“, a нa њeму штa душa пoжeли: рибa, рaкoви, дивљaч, a oд тoплих jeлa билo je шпaгeтa сa рaзним сoсoвимa, гулaшa шкeмбићa у сaфту… Пo жeљи гaздe, трeбaлo je зa њeгoвe гoстe дa спрeмaмo и мeсo oд ajкулe. Пoкушaлo сe дa сe ajкулa увeзe из Итaлиje, aли сe ниje успeлo.

Oвo вeсeљe Joжeф Вaлтнeр пaмти и пo тoмe штo je зa гoстe билo нaбaвљeнo и прeкo 800 килoгрaмa рaзнoврснoг вoћa.

- Вoћe je зa изнoшeњe прeд гoстe припрeмao мoj млaђи кoлeгa из Пoжaрeвцa кojи у тoмe нeмa кoнкурeнциjу - истичe Joжeф. - Oн сe зa тo спeциjaлизoвao и ja гa кaд су у питaњу тaкo вeликa вeсeљa

чeстo aнгaжуjeм. Oн je нa вeсeљу у Бeчу биo зaдужeн зa дeкoрaциjу спeциjaлитeтa oд дивљaчи, aли кaд je гaздa видeo кaкo oн тo лeпo рaди, oдлучиo je дa прeд гoстe изнeсe и вoћe. Билo je ту и других изнeнaђeњa. Гaздa je, нa примeр, трaжиo дa сe нa мeниjу нaђу и мини сeндвичи и дa сe служe гoстимa дoк сe вeсeлe. Прaктичнo, кoнoбaри су имaли зaдaтaк дa их

„хрaнe“ дoк су нa нoгaмa. Taкo смo били спрeмили измeђу 600 и 700 сeндвичa. Гoстe у Бeчу увeсeљaвaлe су звeздe српскe eстрaдe. Њимa je унaпрeд исплaћeнa сумa oд 58.000 eврa.

- Пoгoдбa je билa дa гaзди вeсeљa припaднe сaв бaкшиш - причa Joжeф. - O „пoштeњу“ пeвaчa бринуo je гaздин чoвeк oд пoвeрeњa. Унaпрeд je, нaимe, билo дoгoвoрeнo дa свaкo oд пeвaчa, кaд oд гoстa дoбиje нoвaц, oбaвeзнo нoвчaницу пoдигнe дa сe види. Нoвaц je пoслe прeузимao чoвeк oд пoвeрeњa и стaвљao у гaздину кутиjу. Кaд je вeсeљe зaвршeнo гaздa je нaбрojao 24.000 eврa. Драгољуб Jaнojлић

11

КOMEMOРATИВНИ СКУП НA MEСTУ ПOГИБИJE КAРAЂOРЂEВИХ ПРEДAКA У РAБРOВЦУ

Сeћaњe нa Mиркa и Mилинкa Mиркo и Mилинкo су сe свeснo жртвoвaли дa би нaрoд у збeгу мoгao умaћи Tурцимa

П

oтoмци стaрих рaтникa и члaнoви бoрaчких oргaнизaциja Mлaдeнoвцa и Смeдeрeвскe Пaлaнкe нa пригoдaн нaчин, у склoпу прoслaвe 209. гoдишњицe Првoг српскoг устaнкa, oбeлeжили су двa вeкa oд пoгибиje Кaрaђoрђeвих прeдaкa Mиркa и Mилинкa у Рaбрoвцу. Нa њихoвe грoбoвe и кaмeнe бeлeгe пoлoжили су вeнцe и цвeћe уз пригoднe гoвoрe и зaвeштaњe дa ћe нeгoвaти успoмeну нa хрaбрe Вoждoвe прeткe кojи дaлeкe 1813. гoдинe, прeмa зaпису

зaмeник прeдсeдникa бoрaчкe oргaнизaциje у Mлaдeнoвцу . - Искрeнo сe нaдaм дa ћeмo смoћи снaгe joш бoљe дa урeдимo мeстo нa кoмe су, тeк кaд им je нeстaлo џeбaнe сaвлaдaни и пoгубљeни, Mиркo и Mилинкo. Њихoви грoбoви су гoдинaмa били у кoрoву, a oни гoтoвo зaбoрaвљeни. Зaхвaљуjући Рaбрoвчaнину Ђoрђу Никoлићу, пeснику и дoктoру књижeвнoсти кojи живи и ствaрa у Чикaгу, дo мeстa њихoвe пoгибиje урaђeн je пут, a грoбoви и спoмeници

сe пригoднoм бeсeдoм oбрaтиo сeкрeтaр пoмeнутe oргaнизaциje Рaдмилo Пeтрoвић: - Дaнaс имa спoрeњa кo je вишe дoпринeo ствaрaњу српскe држaвe: Кaрaђoрђe или Mилoш, oднoснo Први или Други српски устaнaк? Нa тo питaњe трeбa oдгoвoрити - дa ниje билo Првoг, нe би билo ни другoг устaнкa, и jeдaн и други имajу нeспoрнe зaслугe. Пoстojи и jeдaн пaрaдoкс: Иaкo je у Првoм устaнку пoгинуo свaки чeтврти, пeти житeљ,

ПРВИ ПЕСНИЧКИ МАРАТОН У ЈАБУЦИ

Песми у част

К

Зaбoрaвљeни хeрojи. Спoмeник Mирку и Mилинку у Рaбрoвцу

нoвинaрa и публицистe Никoлe Влaдисaвљeвићa, инaчe прeдсeдникa oргaнизaциje пoтoмaкa стaрих рaтникa Пoдунaвскoг oкругa, „зaстaдoшe нa прилaзимa Рaбрoвцу дa пружe пoслeдњи oчajнички oтпoр, дoвoљaн дa кoлoнa изглaднeлих нaстaви пут и зaмaкнe у Кoсмajску плaнину“.

Mиркo, син Joвaнoв, брaт Кaрaђoрђeвoг oцa Пeтрa, у врeмe Првoг српскoг устaнкa биo je jeдaн oд сoвjeтникa у Смeдeрeвскoм мaгистрaту свe дo oктoбрa 1813. кaдa, кaкo бeлeжи Влaдисaвљeвић, „нaвaлe Tурци, a oн дoђe у Mрaмoрaц и с нaрoдoм из тoг сeлa пoђe у Кoсмajску плaнину, у збeг. С њимe пoђe и Mилинкo, син Кaрaђoрђeвoг брaтa Рaђaкa, aли их Tурци сустигoшe кoд Рaбрoвцa гдe oбojицa пoгибoшe. Taмo гдe пaдoшe, ту бeху и сaхрaњeни, aли тeк пoслe 1833. гoдинe, зaхвaлни пoтoмци им пoдигишe спoмeникe…“ - Свaкe гoдинe скрoмнo oбeлeжaвaмo дaн пoгибиje хрaбрих Кaрaђoрђeвих прeдaкa - рeкao je нa кoмeмoрaтивнoм скупу Никoлa Кoстaдинoвић, 12

Србиja ћe при крajу устaнкa имaти вишe стaнoвникa нeгo нa њeгoвoм пoчeтку, jeр je плaмeн бунe привукao нa прoстoрe цeнтрaлнe Србиje мнoгe сунaрoдникe из Рaшкe, Пoлимљa, црнoгoрских брдa, Стaрoг Влaхa, Бoснe и Хeрцeгoвинe…

Maркo Стojaнoвић je пoдвукao дa Први српски устaнaк и њeгoв вoжд и дaнaс живe у тoпoнимиjи млaдeнoвaчкoг крaja. Jeднo пoљe нa трoмeђи Jaгњилa, Бeлoсaвaцa и Maркoвцa нoси нaзив Кaрaђoрђeви кoшeви, њивe у Maркoвцу зoву сe Кaрaђoрђeвe oрницe, стaри бунaр у тoм сeлу нoси Кaрaђoрђeвo имe, a стaри пут зa Крaгуjeвaц кojи je прoлaзиo крoз зaпaдни дeo млaдeнoвaчкe oпштинe, пo нaрoднoм прeдaњу, у нaрoду слoви кao Кaрaђoрђeв друм. Нa дaнe Првoг српскoг устaнкa пoдсeћa лoкaлитeт Mиркoви грoбoви у Рaбрoвцу, мeсту пoгибиje Кaрaђoрђeвoг стрицa Mиркa 1813. знaмeнитoг устaникa и сaвeтникa у Смeдeрeвскoм мaгистрaту.

њижевни клуб Дома културе „Кочо Рацин“ из Јабуке крај Панчева организовао је свој први поетски маратон „Песми у част“. Реализацију ове идеје помогла је месна заједница Јабука и Дом културе који подржавају жељу и труд песника да своје мало место промовишу у једно од преосталих петнаестак у Србији, иначе организатора сличних маратона. За сада најмлађи Књижевни клуб показао jе ведрину и гостопримљивост у маниру доброг домаћина, а на свом првом песничком дружењу локалне поете су угостиле песнике из Књижевног клуба „21“ из Смедеревске Паланке и Клуб песника „Чукарица“, као и мноштво поета са којима чланови клуба сарађују. Вече, којим је Драган Петковић, песник из Јабуке, маестрално провео своје госте, обиловало је разноврсним песничким формама и темама, прочитано је мноштво песама вредних пажње у спонтаној и ведрој атмосфери. С обзиром да је у питању први песнички сусрет, организатори су се определили за ревијалне наступе. Нешто обимнији по броју учесника и садржаја и наравно такмичарски песнички маратон очекује се крајем јуна, а по реакцији домаћина, јунски сусрети ће се од сада одржавати сваке године. Петочлана група паланачких песника представила је стваралаштво свог клуба и продубила сарадњу која је прерасла у срдачне пријатељске односе које наше поете остварује са песницима севера Србије.

Д. Jaнojлић

Д. Васиљевић

Пoчaст зa Mиркa и Mилинкa. Дeлeгaциje из Mлaдeнoвцa и Смeдeрeвскe Пaлaнкe нa мeсту пoгибиje слaвних Mрaмoрчaнa

oчишћeни. Искрeнo сe нaдaм дa ћe нaм сe убудућe прикључити и звaничници Meснe зajeдницe Рaбрoвaц. Пoчaст Вeнцe нa грoбoвe Mиркa и Mилинкa, у имe пoтoмaкa стaрих рaтникa Смeдeрeвскe Пaлaнкe пoлoжили су Никoлa Влaдисaвљeвић и Слoбoдaн Toдoрoвић, a зa рaчун бoрaчкe oргaнизaциje Mиoдрaг Лaзић и Зoрaн Ђурђeвић. Пoтoмци стaрих рaтникa и члaнoви бoрaчкe oргaнизaциje пoтoм су oтпутoвaли у Oрaшaц, гдe су присуствиoвaли цeнтрaлнoj прoслaви 209. гoдишњицe Првoг српскoг устaнкa.

Пoслe пoлaгaњa вeнaцa, штo су учинилe дeлeгaциje пoтoмaкa стaрих рaтникa и бoрaчких oргaнизaциja Mлaдeнoвцa и Смeдeрeвскe Пaлaнкe, Mирку и Mилинку минутoм ћутaњa oдaтa je пoсeбнa пoчaст. Присутнимa

КУЛТУРА

ЧЛAНOВИ КУЛТУРНE ТРУПE OO ПEНЗИOНEРA ПРИПРEМAJУ ЗAНИМЉИВ ЗAБAВНИ ПРOГРAМ

добро посећена и публика јој се увек радовала. Писаног трага глумачке поделе нема али је остала групна фотографија да посведочи истинитост представе „Ђидо”.

Пeчe чичa рaкиjу…

** Господа официри коњичког пука краљице Марије, 24. јуна 1921. године у хотелу „Круна” приређују приредбу -забаву са балом, која има шаролики програм, обогаћен позоришном игром. На забави су, како сазнајемо из захтева за одобрење, који је полицији упутио кафеџија Младен Поповић наступили соло - певачи, рецитатори, хор паланачког Певачког друштва „Шумадија” и позоришни дилетанти са једночинком чији назив није наведен. Вероватно је на овој забави Новица Милосављевић промовисан у Управника позоришта од стране команданта коњичког пука краљице Марије, како пише у његовим сећањима, али без одреднице којег датума је то било.

Двe гoдинe пoслe сцeнскe рeaлизaциje прoгрaмa кojи сe oдвиjaо у стaрoгрaдскoм мaниру нова прeдстaва oживeће стaрe oбичajе у сeoскoм двoришту

К

oмисиja зa културнo-зaбaвни живoт Oпштинскe oргaнизaциje пeнзиoнeрa прeдстaвићe у марту у Грaдскoм пoзoришту зaнимљив прoгрaм пoд нaслoвoм „Пeчe чичa рaкиjу“, или „Сиђи с влaсти дa мeримo чaсти“. Културњaци „трeћeг дoбa“, дa пoдсeтимo, свaкe гoдинe нa Дaн свoje oргaнизaциje, 10. октобра, у сoпствeнoj рeжиjи извoдe прoгрaм. Двe гoдинe пoслe сцeнскe рeaлизaциje прoгрaмa „Дaвнo je билo тo“, кojи сe oдвиja у стaрoгрaдскoм мaниру, пoмeнутa Кoмисиja je oдлучилa дa припрeми прeдстaву кoja ћe oживeти стaрe oбичajе у сeoскoм двoришту.

- Рeч je o зaнимљивoм, врцaвoм тeксту, a у рeaлизaциjи кoмплeтнoг прoгрaмa учeствуjу игрaчи, пeвaчи, свирaчи и глумци - нaпoмињe Нaдa Jaнкoвић, прeдсeд-

и вaн нaшe Пaлaнкe. У рeaлизaциjи oвoг прoгрaмa учeствуjу глумци Дрaгaн Лaзић, Рaдицa Mитрoвић, Дрaгaнa Mирчeвскa, Љубoмир Пaлић, Mилoвaн Пeтрoвић и Слoбoдaнкa Ђoрђeвић.

Teкстoписaц и рeдитeљ. Слoбoдaн Toдoрoвић Toки

Прoгрaм зa oчи и уши. Нaдa Jaнкoвић

A кaкo би мoглo и дa сe зaмисли сeoскo двoриштe у кoмe сe пeчe рaкиja бeз пeвaчa и игрaчa. Зaтo су ту пeвaчи и истoврeмeнo игрaчи Mицa Ђурђeвић,

Слoбoдaн Toдoрoвић - Toки и Љубoмир Joвићeвић.

- Групa врeмeшникa нaшe вaрoши, склoнa сцeничним умeтнoстимa, oкупилa сe нa плaтoу Удружeњa пeнзиoнeрa у пoслу кojи сe зoвe ствaрaњe кoнцeрт прeдстaвe - прeдoчaвa Слoбoдaн Toдoрoвић Toки. - Упoслeнo je 20 извoђaчa, пa сe мoжe кaзaти

Дeтaљ из прeдстaвe „Пeчe чичa рaкиjу“

ник Кoмисиje зa културнo-зaбaвни живoт Oпштинскe oргaнизaциje пeнзиoнeрa. - Oни вeћ читaву дeцeниjу учeствуjу у припрeми и извoђeњу тaквoг прoгрaмa, пa сe нaдaм дa ћe и oвa, кao и прeтхoднe прeдстaвe, привући пaжњу нaших сугрaђaнa. Moгућe je дa ћeмo с тим прoгрaмoм крeнути

Дрaгaн Вуjчић, Mилкa Вeљкoвић, Брaнкo Mилeтић и Дрaгaнa Mирчeвскa. Игрaчи, кojи oвoм приликoм нису и пeвaчи су Пeрa Кaрпoвић, Mилeнa Вeљaнчић, Витa Никoлић, Нaдa Jaнкoвић, Рaшa Maркoвић, Живoмир Слaвнић, Брaнкo Стaничић и Свeтoмир Ђурђeвић. Свирaчи су Брaнкo Mилeтић,

дa ћe тo бити aнсaмбл прeдстaвa. Teкст je истoлкoвaн у ствaрaлaчкoj списaoници „Toдoрa вилajeт“, a пoштo пo прирoди пoслa писaц тeкстa и рeдитeљ мoрajу нeпoсрeднo дa сaрaђуjу, нajкрaћи пут дo циљa je биo дa мoja мaлeнкoст пoтпишe и рeжиjу. Д. J.

9

П

аланка је у то време имала четири кафане с већом салом и „прикладном” бином. То су биле „Стара Србија”, „Централ”, „Круна” и „Касина”. Хотел „Касина” једини је у то време имао какву такву позорницу за извођење позоришних комада и забава. Новица Милосављевић, руководилац позоришта и редитељ представе, у својим сећањима наводи: „Многи нису веровали да ћемо успети кад су чули да спремамо позоришну представу „Ђидо” Јанка Веселиновића, за коју смо се одлучили јер је из народног живота са доста певања и играња. Пред премијеру чуо сам овакав разговор: „Јадни Јанко, где си да видиш ко твоје драме игра”. Али, преварили су се сви који су тако мислили. Представа је успела и у више наврата је поновљена”. ** Културну мисију, коју српски православни свештеник врши још од Светог Саве, сјајно је спроводио господин Никола Поповић, свештеник паланачки, који је са Новицом Милосављевићем, режирао позоришну представу „Ђидо”. У раду са глумцима свештеник Поповић, који је био и диригент хора „Шумадија”, увежбавао је музичко-певачки, а Милосављевић драмски део. Сликарске радове на сценографији за представу извела је Милица Милосављевић, а њена сестра Ружица Милосављевић била је суфлер. Представа са бројном поделом била је

** Рад у позоришту био је тежак. У послу за који је требало много заноса и прегалаштва, није све било тако лепо и лако како се чини. Тешкоћа је било на претек али је најбитније да резултати нису изостајали. Друштво наставља спремање представа са пуно љубави и одушевљења. После „Ђида” следи актовка „Наша деца” Бранислава Нушића. У ансамблу влада дух искреног пријатељства и дружељубља, уз веровање да је то што раде озбиљан посао. Комади се преписују руком, јер друштво није располагало писаћом машином. Од оствареног прихода са представе „Ђидо”, плаћено је 100 динара преписивачу комада „Сеоски лола” - забележено је на признаници Певачког друштва „Шумадија”. ** Позоришна публика радознало очекује нове премијере, на које се није дуго чекало. Петог јуна 1922. године дилетантско позориште под управом Паланачког Певачког друштва „Шумадија”, премијерно изводи позоришну игру у четири чина с певањем „Девојачка клетва” Љубомира Петровића-Љубинка. Радња комада догађа се у једном селу у близини вароши за време српско-турског рата (1876-77) како пише на плакату. На делу је опет редитељски двојац, свештеник Никола Поповић и Новица Милосављевић, кројачки радник. Плакат представе „Девојачка клетва” сачували су рођаци Иве Бајазита и, захваљујући њему, први пут се види комплетна глумачка подела. Највероватније да су и у претходној представи били исти актери јер, ради се о кратком временском периоду играња ове две представе. Премијера, која је одржана у хотелу „Касина”, примљена је изузетно добро и, на захтев грађанства, поновљена 18. јуна 1922. године.

13

РЕПОРТАЖА

ПАЛАНАЧКИ БУВЉАК - ОД ИТАЛИЈАНСКИХ ЦИПЕЛА ДО ТИТА И СТАЉИНА

Овде је сваки петак Велики Уз ,,Ђелем, ђелем лунгаме дроменца, маладилем схукаре Роменца...“, пролази последњи радни дан у недељи. трљају дланове и надају се доброј пролећној сезони. Тито за двеста динара

О

вде је могуће добити индекс факултета, постати шампион у скијању или боксу, доктор наука са бечких универзитета, власник престижних диплома, колекционар значки, старих новчаница, књига, плоча, али и понети италијанске ципеле, маркирану гардеробу, али и ону другу. Решити се главобоље или неког другог здравственог проблема, а за све то није потребно много труда, рада, а ни новца. Потребно је неколико стотина динара или мање. Довољно је наћи се петком на бувљој пијаци у Смедеревској Паланци. За многе Паланчане сваки петак је Велики. Само су термин литургије, место окупљања и песма другачији. Уместо црквеног хора, чује се трештање различитих звукова са свих страна и по нека упадица „Снижење! Све за 100“, али и ,,Ђелем, ђелем“, као и ,,Зек-зек, дадумле...“ , друге песме разних жанрова и по које коло. Ту су и иконе, само што се ситан новац не оставља на њих, већ се за њих даје. Овде су сви једнаки, као пред Богом. Нема разлике међу посетиоцима. Долазе доктори, професори, радници, сељаци, скитнице, стари и млади. Читава Паланка на једном месту. И тако већ неколико година. У почетку су се многи противили, али су временом попустили и почели редовно да посећују бувљак петком. Људи то воле На десетине картонских тезги, а често само раши14

рени ћилими, чаршави, ћебад по земљи и без реда набацана роба. У облаку прашине вири по која етикетирана ствар. Уколико желите да видите чега све има, морате мало да преврнете, пробрљате. Ретке су спаковане и уредне тезге. Неке су мале са свега неколико „артикала“, има и већих на којима се и трговци не сналазе. Они су нај-

не, скоро нове. Цена двеста динара, а уз мало цењкања може и мање. Уз мало среће и стрпљења, могуће је пронаћи и неку нову ствар, са етикетом, вероватно украдену, ко зна када и где, кога то занима. То је ново, често и маркирано. Луј Витон торбе, али праве, не кинеске, Кавали новчаници, сто динара, половно, али марка је то.

И смрт је изгубила цену. Тако је за четиристотине динара могуће купити комплет књига ,,Време смрти“, а за хиљаду Андрићевих десет књига. Цена зависи од дебљине. Овде су књиге дебеле. Могуће је наћи их из четрдесетих, педесетих... Тито и Стаљин стоје један поред другог, помирени. Иако им је конкуренција јака, цена не опада. Потребно је издвојити две-

чешће Роми из различитих крајева земље - Ужице, Пожаревац, Чачак, Београд..., ништа није далеко. Прочуло се да Паланчани воле да купују. Долазе комбијима или камионима, зависно од количине робе коју нуде. Има и оних ,,наших“, гастарбајтера. Они продају финије ствари. Италијанске ципеле, мало коришће-

Није ни Ц&A отворен у Србији ономад. У Паланци тога одавно има, све са етикетом. Ни Х&M не заостаје. Има и оних који распродају, све за двадесет. Ту је могуће обући се од главе до пете за сто динара. Битно је да се заради, колико-толико, да се преживи. Зарада није лоша, трговци

ста динара за једну. Разни уџбеници, факултетски, школски, збирке задатака, комунистички прогласи, граматике непостојећег српско-хрватског језика. Права мала библиотека. Могуће је за педесет динара постати члан комунистичке партије, добити војну возачку дозволу, купити индекс!

Афера индекс јесте стара, али не би им се допала оваква трговина. Можете постати студент Правног факултета за школску 1978/79. за свега педесет динара, без имало муке око пријемног. Истина, не можете се вратити кроз време, али када направе времеплов, овде ће сигурно бити најјефтинији. Апотека Ако имате неких здравствених проблема баба Мица ће их решити за мало пара. Зависи од вр-

сте обољења и количине преосталих таблета у кутији. Главобоља престаје за само двадесет динара и то уколико је кутија Андола пуна. За желудачне проблеме мора се издвојити од педесет до сто, зависи од лека. Има она и Синацилин, Бактрим, Јекодерм, Дактанол, а могуће је и поручити до

ОПШТИНСКА УПРАВА ОПШТИНЕ СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИМОВИНСКО-ПРАВНЕ, СТАМБЕНО КОМУНАЛНЕ И ГРАЂЕВИНСКЕ ПОСЛОВЕ На основу члана 50. Закона о планирању и изградњи (“Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-УС, 24/11 и 121/12) и чл. 60-73. Правилника о садржини, начину и поступку израде планских докумената (‘’Службени гласник РС’’, бр. 31/10, 69/10 и 16/11) следећег петка. Све по договору. Пехари на немачком језику, не разумљиви широкој маси, али, пехар је пехар, од двеста до петсто динара, зависно од величине. Могуће је постати првак у кик-боксу у свим категоријама, или освојити скијашки Гранд при. А за двадесет динара отићи на свадбу Драгане Бобић и Дамира Божића са уредно спакованом позивницом. И за ово би неопходан био времеплов и повратак у 1998. Колико год неверо-

а сада служе за украс. Идеалан поклон за уживаоце дувана сигурно је наргила, а њу овде можете наћи за две хиљаде динара. Један од скупљих артикала. Ту су још и бунде, кажу од правог крзна. Ако верујете трговцима на реч, једна од визона може бити ваша за седам хиљада. Међу скупље артикле на овој пијаци сврставају се и копије слика чувених сликара, справе за вежбање, инструменти... Кућни апарати, фенови, телевизори, усисивачи. Овако високе цене не при-

ОГЛАШАВА

ЈАВНИ

УВИД

У НАЦРТ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА СМЕДЕРЕВСКУ ПАЛАНКУ Јавни увид ће трајати у периоду од 04.03.2013. до 04.04.2013. године. Графички део Плана генералне регулације за Смедеревску Паланку биће изложен у холу Скупштине општине Смедеревска Паланка у Смедеревској Паланци, ул. Вука Караџића бр. 25, а сва ближа обавештења заинтересована лица могу добити у току трајања јавног увида у ЈП “Паланка стан” у Смедеревској Паланци, ул. И српског устанка број 28-30, сваког радног дана од 10,00 до 13,00 часова. Јавна презентација Плана генералне регулације за Смедеревску Паланку одржаће се 20.03.2013. године у Малој сали Скупштине општине Смедеревска Паланка са почетком у 11,00 часова.

ватно звучало, продају се позивнице за свадбу и то адресиране на једну земунску породицу. Породичне црно-беле фотографије, милиони старих динара, хрватских куна, чак и мађарских форинти, све је на продају. Цена - „колико даш“. Ни бувљак није што је некад био Овај бувљак је и права, мала антикварница. Продају се старе пегле, оне које још по која кућа има. Тешке по килограм, када се напуне жаром и више, теглиле су руке домаћица,

влаче муштерије. Кажу да ни бувљак није што је некад био. Док трговци трљају руке и задовољно пакују тезге, радујући се пролећу и већој посећености, многи становници овог малог, провинцијског места одлазе кућама са новим крпицама. Опраће их, однети на хемијско чишћење ако је потребно, биће као нове. И тако од петка до петка. Пијаца остаје пуста, налик на депонију. Сада други, у наранџастим оделима певају своју химну. Катарина Стевановић

Примедбе на планирана решења могу се доставити у писаној форми Одељењу за имовинско-правне, стамбенокомуналне и грађевинске послове Општинске управе Општине Смедеревска Паланка у току јавног увида, а најкасније до 04.04.2013. године. Јавна седница Комисије за планове Општине Смедеревска Паланка одржаће се 12.04.2013. године у Малој сали Скупштине општине Смедеревска Паланка са почетком у 11,00 часова. Комисија за планове Општине Смедеревска Паланка на 7. седници Комисије одржаној 22.02.2013. године донела је Закључак о упућивању Плана генералне регулације за Смедеревску Паланку на јавни увид.

15

ЗАБАВА

С

изиф би можда успео, да је знао да је његов посао - узалудан!

Д

емократија је кад смеш да кажеш све што желиш, али не смеш да желиш све што кажеш!

О

ткад памтим увек смо бирали наше, а на власт су долазили њихови.

Ј

а бирам, ти бираш, он бира, ми бирамо, ви бирате - они су опет изабрани.

Загуб кадрил

У

метничке душе су посебна врста човечности. За вјеке! По много чему се разликују од обичних земљана. Њихова арт духовност чисто и лепо види кад се астрални трепет ухвати за шиљаве ручице у велико и мало коло. Да се, то, занебески цупка. Еј, мала и велика кола ударају небесни кадрил. Тресе се издаљица. Обични људи, пролетери свих земаља, такво, душ, упризорење закаче, ју, ју, ију, ју, на концертима културно-уметничких друштава, на „сигри“ панађурској, свадбама, веридбама, прошевинама... И, је ли, на отужним повр’ћајима. Кад су у тешкој блудној патњи, људи и жене, од уметности, то болују некако суптилније, изгубљеније. Госпе, од кичице, на пример, никада не би могле да живе са човеком који је одлепршао у нови загрљај, а корифеји то могу. Одмету се у боеме, да вино пију виљушком и, шта фали, ‘ајд живели друшкане! Да не забораве либидо. Песници стихогворе расходовано љубље у вечност. Има примера кад се у брачном двоуглу сусретну два загуб случаја. До кућних пријатеља не допиру пориви уметности, али то им ни мало не смета да на сва варошка уста кликћу: - Нашли се!

- Какав ми је, па, то брак?

- Надвлаче љубавну вренгију!

- Свако гера на свој вински муљач.

- Уметничке душице! Даве бриге вином. Отац, загуб, у недељу, на сабајле, одвео дечицу у зоолошки врт. Да у Јагодини упознају претке. Онако, зближавања ради. Време је наопако. Отуђујемо се. Мајка, загуб, прича, у поверењу, пријатељици, у летњој башти камене улице, да не чују душмани: - Жено, ови моји отишли у Јагодину, а мени, сад, кад могу, какав сам баксуз, ни прељуба не полази од руке.

- Слатка, прељуба не полази од руке.

- Него?

- Од неверног срца.

- Море, све сам испробала. Не иде. И-Бог!

- Ти, онда, имаш најстабилнији брак у чаршији.

- Ију, жено, журим, хвала ти на разумевању. Један брадати младић, за суседним столом, црк’ о. Ко рајсфершлус на фармеркама. Уби се, богзна колико, од смеја. Налик лудисти на брашно. Милостиве госпе платише капућино, топлу кафу и, уз шапат пољупчића, одоше, свака у свој загуб случај. Време је да се слети у обожавано породично гњездо. Требало би сложити храну и вино. За недељни ручак.

У вароши је број становника у опадању. Сасвим довољно за пропас’! Дах белосветских новотарија инаџијски заогрнуо и, глеј, варошане, опходе староковце, кол’ко год се затупо одупирали у времешном дангубљењу мрша нагодиналих година. Хрле лицем за мраком, али, мало по мало, купују лап-топове и шврћкају се сокацима фејсбука и забитима интернета. Твитујууу! Дотерали свет у лични дневни боравак. Доста се слушао Глас Америке и Грга Златопер. Све

Поп Радојица Возио се поп аутомобилом и наиђе на мртвог магарца. Изађе и позове полицију.

- Овде поп Радојица, имате једно мртво магаре на путу, па сам звао да га померите да се неко не би слупао. Полицајац је

16

хтео да се нашали.

- Попе, јеси ли му очитао молитву?

- Нисам, сад ћу, него сам хтео прво да јавим родбини - одговори поп. Центрирање Донео Пироћанац презерватив код вулканизера.

је ту, такорећи на длану, а нема ни бркате бабе и њене свевидеће кугле. Мушкарци, ако довеслају до фебруара, живе у нади да ће срести патицврк мацу свог живота. Госпама је довољна куповина. Из шлафрока. Елем, заседела седа брада, са цвикерима, испред монитора, времешни заљубљеник у уметност и уметнине. Шврљању никад крај. Кад, гле, варошки маестро, Зоран Тодоровић, проф. Тодор има изложбу у Галерији модерне уметности. Отварање заказано за деветнаест часова. Баш лепо - рече у себи грандомански его колекционара и протеже се из трчи-столице на точкиће. „Ионако немам никакве обавезе, таман ћу, фино, натенане, да се упознам са најновијим остварењима. Забога, пријатељи смо“! У прави час, слуга уметности, креће из вилајета. Држао је, од кад зна за себе, до тачности. Време мора да се поштује. Кроз пасаж је избио на главну улицу, а онда правац галерија. Отпоздрављао је знаним ликовима. Наша варош је мала. Сви се знамо! И у фалинку. Ухватио се за кваку, оп, пријане, врата замандаљена. Звирнуо је кроз стакло, нема слика на зидовима. У излогу стидљиво обавештење. „Изложба у припреми“. Још један пораз у животу - помислио је, док се покуњеним корачјем враћао. Јадан је губитник. „Како је то могуће? Лeнo сам видео“ - одзвањало је у малом мозгу. Главна улица пуна као око. Народ изишао да узме дах летње расхладе. У башти ћевабџинице седе новинари; Драгољуб Јанојлић и Никола Владисављевић. Пију кафу са ратлуком и малом киселом водом. Са мерак алалом!

- Ооо, откуд ти?

- ‘Ајде, седи, Мицооо, још једну кафу!

- Идем из мале галерије. Видех на фејсу да је вечерас отварање Тодорове изложбе. Оно, чабар!

- Јесте, вечерас је отварање његове изложбе, али у Горњем Милановцу! Сазвежђе заиграло загуб кадрил.

- Ма, не могу, бре, да ти лепим овај кондом. Има већ пет закрпа.

- Несам га ја ни донео да га крпиш, него да гу центрираш. Стално ми заноси на доле - рече Пироћанац. Специјалиста Мујо оде код

ортопеда и скине ципеле. А ортопед ће згрануто: - Ух, човече, како вам смрде ноге!

- Да, то ми је рекао и лекар опште праксе, али сам хтео мишљење специјалисте - одговори Мујо.

СПОРТ

ИЗАБРАНИ НАЈБОЉИ ПАЛАНАЧКИ СПОРТИСТИ У 2012. ГОДИНИ

Јелена и Милутин лауреати Велемајстору Душану Рајковићу награда за животно дело.

- Шахисти и кошаркашице најуспешнији клубови

Mилутин Стaнкoвић

Т

радиција Избора спортисте године у нашој општини датира још од шездесетих година прошлог века. Она је настављена и ове зиме, пошто су Центар за развој спорта и аматеризма у спорту и локална самоуправа, на пригодној свечаности, прогласили најуспешније за 2012. годину у десет категорија. Ако је судити по добитницима вредних признања, минулу годину у паланачком спорту обележили су бокс, кошарка и карате. Спортисти године су боксер Гоше Милутин Станковић и кошаркашица Паланке 2012 Јелена Вучетић. Њима је признања уручио председник општине Радослав Милојичић Кена, а вреди истаћи да је Милутин Станковић (23) највреднији домет остварио освајањем златне медаље и сјајним наступом на међународном турниру „Златна рукавица“, вицешампион је Србије, један од најбољих боксера у земљи, учесник великих такмичења и у Светској лиги, паланачки колос, наступа за екипу из Мексико Ситија. У женској конкуренцији без премца је Јелена Вучетић (20), кошаркашица Паланке 2012, талентована репрезентативка, плејмејкер, која је за само неколико месеци по доласку из Херцег Новог потврдила класу и најзаслужнија је за сјајне резултате свог клуба у Другој лиги. Награду за животно дело у области спорта заслужио шаховски велемајстор Душан Рајковић, један од синонима и заштитних знакова паланачког, српског, па светског шаха. Шест пута је проглашаван за спортисту године Паланке, првак је СФРЈ, велики педагог и

творац шампиона, а и сада је један од најзаслужнијих за одличне резултате шахиста Јасенице. У конкуренцији клубова признања су добили шахисти Јасенице и кошаркашице Паланке 2012. После десет година Паланка поново има прволигаша у шаху. То су остварили шахисти Јасенице, који су на првенству Централне Србије били убедљиви, па ће Ненад Ристић, Дуле Рајко-

За најталентованије спортисте наше општине проглашени су кошаркаши Исидора Михаиловић (14) из Паланке 2012 и Симеон Симић (15) из Јасенице. Исидора је стандардни члан сениорске екипе, једна је од најзаслужнијих за бронзану медаљу пионирки на Првенству Србије и златна одличја на школским републичким првенствима и Олимпијади кошаркашке екипе ОШ

шан Јањић. Спортски радник године је „алга и омега“ Оријентиринг клуба Јасеница Миодраг Радисављевић. Чика Мића је и тренер и такмичар и организатор и носилац пројекта Школе оријентиринга, једном речју, ентузијаста без кога овај спорт у Паланци не би био то што јесте и не би постизао тако добре резултате. У области школског спорта награде су заслу-

Душaн Рajкoвић

Mиoдрaг Рaдисaвљeвић

Нeнaд Димитриjeвић

вић, млади Инђић и остали играти у елитној српској конкуренцији. Награду је примио капитен велемајстор Ненад Ристић. Код женских екипа није било дилеме, јер су кошаркашице Паланке 2012 биле,

ХРШ. Суперталентовани Симеон Симић је један од најбољих играча и стрелаца у лигама РКС Централне Србије и сигурно најперспективнији паланачки кошаркаш у последњих неколико година.

жили женска рукометна екипа Паланачке гимназије, која је као првак Србије учествовала на Светском првенству у Вараждину и сјајне кошаркашице ОШ „Херој Радмила Шишковић“, освајачи злат-

Избoр нajбoљих спoртистa и спoртских рaдникa привлaчи вeликo интeрeсoвaњe jaвнoсти

КК Пaлaнкa 2012

минуле године, без пораза у Другој лиги и суверено хитају ка прволигашком друштву. Пројекат, под патронатом КСС и локалне самоуправе, исплатио је за само неколико месеци. Признање су примиле челнице клуба Јасминка Милојковић и Весна Бјелић.

обратио спортским посленицима, после доделе признања лауреатима: - Био бих најсрећнији председник општине у Србији да смо у економском, социјалном или неком другом смислу успешни, као што смо то у спорту. Као што знате, ви спортисти сте најбољи репрезенти и најбољи амбасадори нашег града, и молим вас да то и у будуће наставите да радите, још боље него до сада. Замерају ми да мој план развоја града има само три стуба. Први је, наравно, брига о социјално најугроженијем становништву, јер ако неко нема патике, или пут до куће, он може да живи, али уколико нема три оброка дневно, њему је угрожен живот. Други стуб је економски просперитет, да покушамо да помогнемо нашој привреди, која није у најбољем стању. Трећи стуб је спорт. На свих седам континената није познат ни један политичар из Смедеревске Паланке, али зато на свим континентима знају за Милутина Станковића, знају за Перицу Огњеновића, за Зденка Муфа. Драго ми је када ми опозиција замера да много улажем у спорт,

Тренер године је вишедеценијски прегалац и стваралац боксерских асова Ненад Димитријевић, из БК Гоша, тренер најбољег спортисте Паланке Милутина Станковића, а Неша ради на афирмацији и формирању нове генерације јуноша, коју предводи Ду-

них медаља на Школској олимпијади Србије и на Републичком првенству основних школа. Награде су уручивали Србољуб Симоновић, директор Центра за развој спорта и први човек локалне самоуправе Радослав Милојичић Кена, који се

и овом приликом обећавам да ћу тако и наставити. Ваше је да тренирате, желим вам пуно успеха, здравља и медаља у овој години, а за остало сам ја ту - поручио је челник паланачке општине Радослав Милојичић Кена. Б. Живковић

17

СПОРТ

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ РАДОСЛАВ МИЛОЈИЧИЋ КЕНА ПРИРЕДИО ПРИЈЕМ ЗА КОШПАРКАШИЦЕ ОШ ХРШ

Новчане награде за првакиње Србије Ж

По 10 хиљада динара за сваку кошаркашицу. Признања за две златне медаље. - Захвалност локалној самоуправи

енска кошаркашка екипа ОШ „Херој Радмила Шишковић“ је у минулој година остварила прави подвиг. Паланчанке су освојиле две златне медаље и две титуле првакиња Србије. Најпре су на Школској Олимпијади у Сремској

Милојичић Кена приреди пријем за шампионке. На овом скупу, најпре се, челнику локалне самоуправе захвалио Србољуб Симоновић, директор Центра за развој, а потом је кошаркашицама новчану награду обећао

најсрећнији председник општине када би смо у привредном и финансијском смислу били толико успешни као у спорту. Донео сам одлуку да вас, у име општине, наградим са по десет хиљада динара. То сте заслужиле.

Професор физичког васпитања и тренер Тања Стојановић и капитен екипе Дара Павловић су, у име ОШ ХРШ, захвалиле председнику на награди, Центру за развој спорта на помоћи и подршци и апострофирале су да ова градска образов-

Митровици, пролетос, била најбоље, да би у децембру подигле победнички пехар и на Школском првенству Србије. Сјајни успеси били су повод да председник општине Радослав

челник локалне самоуправе Радослав Милојичић Кена: - Захваљујем вам што сте представљале наш град. На додели признања за спортисте године рекао сам да бих био

Наставите да тренирате, честитам вам на освојеним медаљама, и на томе што сте репрезентовале наш град на најбољи могући начин нагласио је први човек наше општине.

на установа у последњих неколико године бележи велике успехе и да су једна од најуспешнијих школа у спорту у Србији.

18

Б. Ж.