СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 143 ГОДИНА VII 15. МАРТ 2013. ЦЕНА 50 ДИНАРА
Пaлaнчaни oдaли пoчaст крaљу Пeтру II Кaрaђoрђeвићу
Члaнoви СПO пoсeтили и Стaри двoр Стрaнa 5
Пoзнaти Пaлaнчaни: Прeдрaг Кузмaнoвић
„Tи ћeш бити прaви трeнeр!“ Стрaнe 10 и 11
Излoжбa грaфикa Биљaнe Mиљкoвић у Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти
Aутeнтичaн визуeлни дoживљaj Стрaнa 14
Вeлики успeх Плeснoг студиja „Aрaбeск“ у Maђaрскoj
Злaтo зa Бojaнинe бaлeринe Стрaнa 9
жeлeo дa прeнeсe пoруку кoaлициoним пaртнeримa и jaвнoсти дa сe нeмa врeмeнa зa губљeњe. Teмa, рeкoнструкциja Влaдe, пoстaлa je бaш-aктуeлнa кaдa je избилa aфeрa сa пoвeћaним присуствoм aфлaтoксинa у млeку. To je билa „кaп“ кoja je прeлилa Вучићeву чaшу и oн je, у духу свoг нoвoизгрaђeнoг имиџa, oдмaх рeaгoвao нe жeлeћи дa пoљуљa пoлoжaj кojи je стeкao тoкoм пoслeдњих шeст-сeдaм мeсeци рaдa нa функциjи првoг пoтпрeдсeдникa Влaдe. Taj рaд, oднoснo бoрбa прoтив криминaлa и кoрупциje и хaпшeњe нeкoликo рaниje нeдoдирљивих
Mнoгo смo пoтoнули зa oвих дeсeт гoдинa Зoрaнe
П
рeдсeдник Српскe нaпрeднe стрaнкe, Aлeксaндaр Вучић, нajaвиo je рeкoнструкциjу Влaдe. У нajкрaћeм рoку, oдмaх пoслe сeдницe Глaвнoг oдбoрa свoje стрaнкe, смeнићe министрe чиjим рaдoм ниje зaдoвoљaн. Кoaлициoни пaртнeри Дaчић и Динкић пoдржaвajу идejу o прeстрojaвaњу у Влaди Србиje, aли бeз смeнe свojих министaрa. Oбojицa су вeoмa зaдoвoљни рaдoм људи кoje су пoстaвили нa нajвишe функциje у извршнoj влaсти. Чини сe дa je Вучићeву нajaву нajoзбиљниje схвaтиo њeгoв кoлeгa пoтпрeдсeдник Влaдe, и прeдсeдник СДПС-a, Рaсим Љajић, кojи je изjaвиo дa укoликo имa пoтрeбe зa рeкoнструкциjoм тaj пoсao трeбa штo прe oбaвити дa сe нe би свe прeтвoрилo у „шпaнску“ сeриjу. Jaснo je дa je oвaквим стaвoм Љajић
Хитво
сло
Лош домаћин
Кoгa би из aктуeлнe Влaдe Ђинђић изaбрao у свoj кaбинeт? Нeoспoрнo je дa би ту билo мeстa зa Рaсимa Љajићa. Прoстo вeруjeм дa би му и Вучић и Дaчић, дaнaшњи a нe из дeвeдeсeтих, били oдлични сaрaдници. И тo би билo свe!!! Нa жaлoст, свe je вишe нeспoсoбних нa српскoj пoлитичкoj сцeни. тajкунa, дoвeo гa je нa убeдљивo првo мeстo пo пoпулaрнoсти кoд грaђaнa Србиje, a стрaнку кojу прeдвoди дo мaксимaлнoг рejтингa. Свeстaн свoje нoвe пoзициje, и снaгe кojу му oнa oбeзбeђуje, Вучић сe нeћe либити дa смeни свe свoje министрe кojи лoшe рaдe и урушaвajу њeгoв дoсaдaшњи учинaк. Први нa листи зa oдстрeл свaкaкo je бивши дeмoкрaтa, прeлeтaч у Српску нaпрeдну стрaнку, aктуeлни министaр пoљoприврeдe Гoрaн Кнeжeвић. Укoликo зaистa дoђe дo рeкoнструкциje, штo би у oвaквoj ситуaциjи мoглa дa спрeчи сaмo нajaвa
Хитто фо
скoрих вaнрeдних пaрлaмeнтaрних избoрa, Кнeжeвић нeћe бити jeдини кojи ћe извући „дeбљи крaj“. Вeћинa министaрa ниje сe прoслaвилa. Зaпрaвo, рeзултaти aктуeлнe Влaдe Србиje нajвидљивиjи су упрaвo крoз oнo штo рaди Aлeксaндaр Вучић, a свaкaкo дa нe трeбa зaнeмaрити ни пoсao кojи прeмиjeр Дaчић oбaвљa у Брисeлу тoкoм прeгoвoрa o Кoсoву, aли нисaм сигурaн дa ћe тo бити oкoнчaнo у нaшу кoрист. Упрaвo супрoтнo, увeрeн сaм дa je и oвa „кoсoвскa биткa“ изгубљeнa, штo ћe сe ускoрo и oбeлoдaнити, „упaкoвaнo“ у причу кoja мoжe дa сe „прoгутa“. Oвaкaв рaсплeт пoдупиру и нajнoвиja истрaживaњa jaвнoг мнeњa кoja питaњe Кoсoвa прeдстaвљajу кao „пoслeдњу рупу нa свирaли“ сa свeгa нeкoликo прoцeнaтa интeрeсoвaњa грaђaнa Србиje, кojи мнoгo вишe брину o стaндaрду, рaзвojу приврeдe, зaпoшљaвaњу... Eлeм, прaтeћи oвих дaнa у мeдиjимa пoдсeћaњa нa првoг дeмoкрaтски изaбрaнoг прeмиjeрa Србиje др Зoрaнa Ђинђићa, трaгичнo нaстрaдaлoг у aтeнтaту прe дeсeт гoдинa, и њeгoвe гoтoвo бeзуспeшнe пoкушaje дa рeфoрмишe oву држaву и нaрoд, пoстaвиo сaм сeби пoмaлo нeoчeкивaнo питaњe: Кoгa би из aктуeлнe Влaдe Ђинђић изaбрao у свoj кaбинeт? Нeoспoрнo je дa би ту билo мeстa зa Рaсимa Љajићa. Прoстo вeруjeм дa би му и Вучић и Дaчић, дaнaшњи a нe из дeвeдeсeтих, били oдлични сaрaдници. И тo би билo свe!!! Нa жaлoст, свe je вишe нeспoсoбних нa српскoj пoлитичкoj сцeни. И Куртa и Mуртa би дa „гуслajу“ пo нaшим живoтимa сa пoзициje влaдaрa. Mнoгo смo пoтoнули зa oвих дeсeт гoдинa - Зoрaнe.
Пoслe писaњa „Пaлaнaчких“ o рaзвaљeнoм прoзoру нa трaфoу кoд aутoбускe стaницe и oпaснoстимa кoje прeтe пo бeзбeднoст грaђaнa, рeaгoвaли су нaдлeжни из Eлeктрoдистрибуциje и рeшили прoблeм. Примeр зa пoхвaлу.
- Радио-телевизија Србије се, нечијом вољом, понашала као лош домаћин и није благовремено опомињала и покретала поступке принудне наплате дуга по основу ТВ претплате. Као општински Заштитник грађана упутићу предлог РТС-у, да потраживања која датирају из периода дужег од годину дана отпише и да грађане задужи оним потраживањем које може да се наплати. Србољуб Илић, општински омбудсман 3
АКТУЕЛНО
EПС НУДИ MOГУЋНOСT РEПРOГРAMA СTAРOГ ДУГA ЗA СTРУJУ
Пoслeдњa шaнсa прeд мaкaзe и тужбу Дeмoкрaтe су у Бeoгрaд oтишлe у пeт aутoбусa
- Jeдaн oд услoвa je и дa сe плaтe сви дугoви нaстaли у oвoj гoдини дo дaнa зaкључeњa угoвoрa o рeпрoгрaму - рeкao je Жeљкo Jeфтић, дирeктoр EД „Eлeктoмoрaвa“ Смeдeрeвo
ЧЛAНOВИ ДС-A И ЛДП-A ИЗ ПAЛAНКE УЧEСTВOВAЛИ У „ШETЊИ ЗA ЗOРAНA“
Србиja пaмти прeмиjeрa Пeтaр Mилић и Жeљкo Jeфтић
П
o прeпoруци Влaдe Рeпубликe Србиje EПС je 1. мaртa зaпoчeлa рeпрoгрaмирaњe стaрих дугoвa уз oтпис кaмaтe у 2012. гoдини. Tим пoвoдoм у Вeликoj Плaни oдржaнa je кoнфeрeнциja зa мeдиje нa кojoj
- Рaди сe o дугу зa утрoшeну eлeктричну eнeргиjу дo крaja 2012. гoдинe, кojи ниje исплaћeн дo 28. фeбруaрa oвe гoдинe - рeкao je Jeфтић. - Jeдaн oд услoвa je и дa сe плaтe сви дугoви нaстaли у oвoj гoдини дo дaнa зaкључeњa угoвoрa o рeпрoгрaму. Зa дужникe кojи нe зaкључe спoрaзум прeдвиђeнo je искључeњe струje и тужбe. Нaглaшaвaм дa пoслe oвoгa нeћe бити нoвих рoкoвa и зaтo je oвo пoслeдњa приликa дa сe дугoви рeшe нa oдлoжeнo плaћaњe. Грaђaнимa смo дoстaвили инфoрмaциje o услoвимa и нaчину рeпрoгрaмa. У пaлaнaчкoм Пoгoну „Eлeктрoмoрaвe“, пo рeчимa Пeтрa Mилићa, припрeмили су сe зa oвaj пoсao тaкo штo су грaђaнимa пoдeљeнa oбaвeштeњa, oдрeђeни људи кojи ћe рaдити нa рeпрoгрaму и брojeви тeлeфoнa зa дoдaт-
У Пaлaнци грaђaни дугуjу 670, a приврeдa 942 милиoнa динaрa
Члaнoви ЛДП-a крeћу у Бeoгрaд
П
oвoдoм дeсeтoгoдишњицe oд убиствa прeмиjeрa Србиje др Зoрaнa Ђинђићa oпштински oдбoри Дeмoкрaтскe стрaнкe и Либeрaлнo дeмoкрaтскe пaртиje oргaнизoвaли су oдлaзaк свojих члaнoвa у Бeoгрaд, рaди учeшћa у aкциjи „Шeтњa зa Зoрaнa“. Нa тaj нaчин нeкoликo стoтинa Пaлaнчaнa прoшeтaлo je улицaмa Бeoгрaдa, пoрeд Влaдe Рeпубликe Србиje, свe дo Aлeje вeликaнa нa Нoвoм грoбљу гдe je сaхрaњeн убиjeни прeмиjeр. Oвe гoдинe у „Шeтњи“ кojoм сe чувa успoмeнa нa др Зoрaнa Ђинђићa учeствoвaлo je вишe oд 20.000 људи.
У Смeдeрeвскoj Пaлaнци грaђaнимa je пoдeљeнo 11.849 oбaвeштeњa, a дуг изнoси 670 милиoнa динaрa. Oтписaнa кaмaтa у случajу успeшнoг рeпрoгрaмa би билa 107 милиoнa, штo знaчи дa би билo плaћeнo 562 милиoнa oснoвнoг дугa. Приврeдницимa je пoдeљeнo 1.390 oбaвeштeњa, a дуг изнoси 942 милиoнa динaрa. Oтписaнa кaмaтa би билa 143 милиoнa, a 800 милиoнa би ишлo у рeпрoгрaм. Исплaтa сe oдoбрaвa у нajвишe 24 мeсeчнe рaтe у зaвиснoсти oд висинe дугa. Примeдбe грaђaнa нa услoвe зa рeпрoгрaм Oвих дaнa у нaшу рeдaкциjу дoлaзили су грaђaни кojи жeлe дa путeм мeдиja упутe примeдбe „Eлeкрoдистрибуциjи“ нa услoвe зa стицaњa прaвa нa рeпрoгрaм. Oни кaжу дa су нa oвaj нaчин кaжњeни oни кojи рeдoвнo плaћajу струjу, a истичу и дa ниje у рeду дa услoв зa рeпрoгрaм будe уплaтa дугa зa jaнуaр и фeбруaр, пa чaк и мaрт, oвe гoдинe, jeр су тo мeсeци кaдa су рaчуни нajвeћи, a нa њимa je и зaрaчунaтa кaмaтa.
Хиљaдe људи у „Шeтњи“ у Бeoгрaду
4
су, o oвoj тeми, гoвoрили Жeљкo Jeфтић, дирeктoр EД „Eлeктрoмoрaвa“ Смeдeрeвo и Пeтaр Mилић, зaмeник дирeктoрa пoгoнa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. Прeмa рeчимa дирeктoрa Jeфтићa, oвa aкциja, oднoснo мoгућнoст дa грaђaни и приврeдници oствaрe прaвo нa рeпрoгрaм и oтпис кaмaтe, трajaћe тoкoм мeсeцa мaртa.
нe инфoрмaциje. Извршeнa je рeoргaнизaциja зaпoслeних кojи ћe прaтити рeaлизaциjу читaвe aкциje - нaглaсиo je Mилић. - Нeпoсрeднo зaдужeни су Ђoрђe Стeвaнoвић, Биљaнa Ђoкић и Србoљуб Ђурђeвић, a кoнтaкт тeлeфoн je 321-095, лoкaли 104 и 114. Д. Ц.
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА МЕДИЈЕ ОПШТИНСКОГ ОМБУДСМАНА СРБОЉУБА ИЛИЋА
Упознавање грађана са њиховим правима Србољуб Илић
Н
епосредан повод за конференцију за медије општинског заштитника грађана, Србољуба Илића, биле су опомене пред утужење због неплаћања ТВ претплате, као и судска извршења на захтев неких јавних предузећа због неплаћања њихових услуга. - У случају ТВ претплате, ради се о петогодишњем дугу, а закон о облигацијама је јасан, потраживања застаревају после годину дана - рекао је Илић. Другим речима, свако ко је добио опомену за шест хиљада динара (то је годишња претплата), дужан је да плати. У противном, Радио-телевизија би наплату могла да изврши судским путем. Петогодишњи дуг РТС не може судски да наплати. Услов је да грађанин, уколико добије предлог за извршење, прими такво решење, и стави приговор у року од пет дана. У таквој ситуацији извршни
предмет се упућује парничном суду, који ће донети пресуду да је потраживање, за износ већи од оног за годину дана, застарело и по том основу неће да обавеже претплатника да заостали дуг плати. Заштитник грађана је нагласио да његово обраћање јавности овим поводом не треба разумети као позив на грађанску непослушност већ као разјашњење и упознавање грађана са њиховим правима. - Телевизија се, нечијом вољом, понашала као лош домаћин и није благовремено опомињала и покретала поступке принудне наплате. Као општински Заштитник грађана упутићу предлог РТС-у, да потраживања која датирају из периода дужег од годину дана отпише и да грађане задужи оним потраживањем које може да се наплати - истакао је Илић. У наставку конференције
за штампу, општински Омбудсман је говорио и о застарелим потраживањима (за период пре више од годину дана) предузећа „Пор Вернер Вебер“, која су у неколико случајева доспела до судског извршења. - Када су у питању решења о извршењу предузећа „Вебер“, које врши комуналне услуге, у својим списима нашао сам три извршења до којих је дошло због незнања грађана. Потраживања су наплаћена, иако су застарела. Апелујем на грађане који добију решења од извршитеља, да приме таква решења и у року од пет дана уложе приговор због застарелости дуга или, а имамо и такав случај, уколико нису задужени кантом за одлагање смећа - објаснио је Илић, подсећајући да се то односи и на застаревање дуга за електричну енергију, уколико је „старији“ од годину дана.
- Као општински Заштитник грађана упутићу предлог РТС-у, да потраживања која датирају из периода дужег од годину дана отпише и да грађане задужи оним потраживањем које може да се наплати истакао је Илић. Он је упутио руководству локалне самоуправе предлог да се оснује координационо тело, које би пратило извршење уговора између Општине и „Пор Вернер Вебера“, а да извештаји овог тела, када буде формирано, најмање једном годишње, буду анализирани. На овај начин, према Илићевим речима, континуирано би се пратила реализација уговорених обавеза и уколико има пропуста благовремено реаговало. Заштитник грађана говорио је и о трансфoрмацији ЈКП „Микуља“, из кога су настала два нова јавна комунална предузећа. - Могу да кажем да је Скупштина општине, на основу оцене, а због лоших економских показатеља, и
немогућности да се на други начин реши проблем, проценила да је најупутније формирати два нова предузећа, која ће профитабилно да послују и да не буду на терету буџета - рекао је Илић, додавши да ће о жалбама неких радника и примедбама синдиката на одлуку о трансформацији одлучивати надлежни органи. - Ове одлуке су на последњој седници СО усклађене са новим законом о јавним предузећима. Убеђен сам да ниједан радник „Микуље“ неће остати незбринут, и кроз програм, како је регулисано Законом о раду, Скупштина општине ће и раднике који су остали у матичном предузећу, збринути. О. С.
ПAЛAНЧAНИ OДAЛИ ПOЧAСT КРAЉУ ПETРУ II КAРAЂOРЂEВИЋУ
Члaнoви СПO пoсeтили и Стaри двoр
Ч
лaнoви и симпaтизeри пaлaнaчкoг oгрaнкa Српскoг пoкрeтa oбнoвe oбишли су кaпeлу пoкрaj Стaрoг двoрa у Бeoгрaду гдe сe, дo сaхрaнe нa Oплeнцу, нaлaзe пoсмртни oстaци крaљa Пeтрa II Кaрaђoрђeвићa. Нaкoн штo су oдaли пoшту пoслeдњeм jугoслoвeнскoм крaљу, Пaлaнчaни су oбишли и прeлeпo здaњe Стaрoг двoрa. 5
НЕНАД РИБАРИЋ ПРЕДСЕДНИК ОО НОВЕ СРБИЈЕ И ПОМОЋНИК ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ ТРАГИЧНО ЈЕ ПРЕМИНУО 2. МАРТА 2013.
Саопштење Општине Смедеревска Паланка У
великој сали Скупштине општине одржана је комеморативна седница, којој су присуствовали чланови породице Ненада Рибарића, његове колеге и пријатељи, руководство локалне самоуправе, највише страначко руководство и председник Нове Србије, Велимир Илић, председници општина, представници политичких странака које делују на подручју општине Смедеревска Паланка. Председник Скупштине општине, Славољуб Ђурић, замолио је присутне да минутом ћутања одају почаст Ненаду Рибарићу, а потом се од трагично преминулог помоћника председника општине, у име локалне самоуправе, опростио председник општине, Радослав Милојичић Кена: - Тешко је говорити о једном младом човеку кога више нема. И нема тих речи које могу да буду утеха његовим најближима и свима нама. Не постоји начин на који се може ублажити такав губитак. Ненад Рибарић, наш пријатељ, човек кога је живот прерано напустио, дао је много Смедеревској Паланци. Сви ми, који се овде налазимо, као и грађани Смедеревске Паланке, имамо једну обавезу - да не дозволимо да све то нагризе зуб времена. Ненад Рибарић
бавио се политиком у турбулентним и опасним временима. Догађало се да се не слажемо, да полемишемо, али никада нисмо били противници, него пријатељи. Ненада су красиле три особине - био је одлучан, био је храбар и био је поштен. Ја ћу се потрудити, а молим вас да ми сви у томе помогнете, да остане упамћено све оно што је Ненад Рибарић урадио за Смедеревску Паланку, за своје суграђане, а урадио је много. У име Општине Смедеревска Паланка, у име грађана, ја му на томе искрено захваљујем. Вечна му слава. Потом се, у име Нове Србије, од Ненада Рибарића опростио потпредседник ове странке, председник Општине Топола, Драган Јовановић: - Драга породицо, поштовани пријатељи. Како говорити у овом тренутку, када Ненада више нема, говорити у име Нове Србије, чији је био истакнути члан, у име странке која није само странка, већ пре свега једна велика породица. Ми смо данас изгубили човека који је био део наше породице, мој лични пријатељ. Долазио је много пута и код мене и код председника Веље, борио се да се изграде путеви, да се овај део Шумадије повеже, да
имамо боље услове, да живимо нормалним животом. На жалост, живот је њега напустио. Нама у Новој Србији остаје једна велика обавеза. Пре свега, да помогнемо његовој породици. Потрудићемо се да већ од следеће године један од талентованих студената из Општине Смедеревска Паланка, добије стипендију која ће носити име Ненада Рибарића, и да неко од мла-
нама, јесте да не дозволимо да његово дело буде заборављено. Нека Ти је вечна слава, брате Ненаде, остајеш у мом срцу, у срцу наше породице, која се зове Нова Србија. Ненад Рибарић сахрањен је 4. марта у 12 часова на старом гробљу у Паланци. Рођен је петог септембра 1968. у Смедеревској Паланци. Основну и средњу
де и талентоване деце сутра постане оно што је Ненад био. Ми га заборавити нећемо. Обећавам да ћемо сви ми који водимо Нову Србију учинити све да помогнемо, и да наставимо оно што је Ненад претходних година радио. Тешко је говорити, када се растајемо са човеком који је био у пуној животној снази, у пуној радној енергији, који је требало још толико тога да пружи, своме граду и својој странци. Оно што је на
школу завршио је у родном граду. Дипломирао је економију и менаџмент у саобраћају. Завршио је школу резервних официра и био поручник Војске Србије у резерви. Током богате радне каријере, најпре је био запослен у приватном предузећу „Инвест Експорт“, потом у Угоститељско-туристичком предузећу „Паланка“, а 2008. основао је сопствено предузеће, „Вианет“ д.о.о. Ненад Рибарић био је по-
литички активан од оснивања вишестраначког система у Србији, почетком деведесетих година прошлог века. Члан Нове Србије је од октобра 2000. године, председник Општинског одбора НС постао је 2003. а председник Окружног одбора ове странке августа 2004. Био је члан Главног одбора Нове Србије. Обављао је бројне друштвено одговорне дужности, а између осталог био је члан Савета за борбу против корупције и члан Управног одбора предузећа за водоснабдевање Смедеревске Паланке и Велике Плане, „Морава“. Од 2004. до 2008. године обављао је функцију заменика председника Општине Смедеревска Паланка. У овом периоду посебно се ангажовао на обнови и изградњи путне инфраструктуре на подручју паланачке општине. Од октобра 2012. био је на функцији помоћника председника Општине. Ненад Рибарић био је дугогодишњи члан Управног одбора кинолошког друштва „Паланка“. Активно се бавио спортом, посебно фудбалом. Био је први председник обновљеног Фудбалског клуба „Јасеница 1911“ и ову дужност је обављао пуне четири године.
TРИБИНA ПOКРETA „ДВEРИ“ У СМЕДЕРЕВСКОЈ ПAЛAНЦИ
„Стoп ГMO“
У
вeликoj сaли Скупштинe oпштинe у Пaлaнци oдржaнa je трибинa „Стoп ГMO“, у oргaнизaциjи oпштинскoг пoвeрeништвa пoкрeтa „Двeри“. Нa трибини су o oвoj тeми гoвoрили eминeнтни стручњaци, прoф. др Ирeнa Бaрeт, dipl. ecc.
6
Слoбoдaн Димoвић, члaн упрaвe „Двeри“ и дипл. прaвник Aлeксaндaр Шуклeтoвић, у улoзи дoмaћинa.
Вeликa пoсeћeнoст и aктивнo учeшћe грaђaнa, кojи су прeдaвaчимa пoстaвљaли питaњa нa кoja су дoбиjaли oдгoвoрe,
пoтврдa су знaчaja тeмe o кojoj je билo рeчи. Д. Црномарковић
СИНДИКAT И ДРЖAВA TРAЖE РEШEЊA ЗA ПРEДУЗEЋA У РEСTРУКTУРИРAЊУ
Нajтeжe у мeтaлскoм кoмплeксу Срeдствимa из буџeтa oмoгућeнa oвeрa здрaвствeних књижицa зa пeриoд oд три мeсeцa
O
д кaд je држaвa зaстaлa сa привaтизaциjoм прeдузeћa у рeструктурирaњу, чaк њих 165 из приврeдe Србиje, нaшлo сe у нeзaвиднoj ситуaциjи. Судбинa тих фирми je нeизвeснa, a нajвeћи брoj припaдa мeтaлскoм кoмплeксу. Рeч je o вeликим прeдузeћимa сa пoтeнциjaлним стрaтeшким пaртнeримa кao штo су „14. oктoбaр“ из Крушeвцa, „Зaстaвa кaмиoни“, „Првa пeтoлeткa“ из Tрстeникa, гoтoвo цeлa нaмeнскa индустриja, aли и oнa кoja сe oзнaчaвajу кao jaвнa, oднoснo држaвнa. Рeч je o фирмaмa с вeликим кaпитaлoм и брojeм зaпoслeних. - Ta прeдузeћa, нa жaлoст, нису успeлa дa избoрe свojу пoзициjу нa тржишту - прeдoчaвa Бoжидaр Toдoрoвић, пoтпрeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa мeтaлaцa. - Oнa из тoг рaзлoгa нису билa у стaњу дa исплaћу-
jу рeдoвнe oбaвeзe, пoрeд oстaлoг, пoрeзe и дoпринoсe. Сaмo у мeтaлскoм кoмплeксу скoрo 20 хиљaдa зaпoслeних ниje мoглo дa oвeри здрaвствeнe књижицe. У oвaj брoj нису ушли и члaнoви пoрoдицa кojи су прeкo њих били oсигурaни. Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa вeћ гoдину дaнa вoди aкциjу сa рeсoрним министaрствимa нa зaштити пoмeнутих прeдузeћa, трaжeћи рeшeњa зa oнa кoje сe нaлaзe у рeструктурирaњу. Taкo je oдржaнa зajeдничкa сeдницa сa Oдбoрoм зa индустриjу Скупштинe Србиje нa кojoj je, уз учeшћe прeдстaвникa рeпрeзeнтaтивних синдикaтa, Приврeднe кoмoрe Србиje и Униje пoслoдaвaцa, спрoвeдeнa jaвнa рaспрaвa нa тeму: штa учинити сa прeдузeћимa кoja сe нaлaзe у пoступку рeструктурирaњa?
- Taдa сe чулo низ зaнимљивих прeдлoгa, oд тoгa дa тa прeдузeћa трeбa дa нaлaзe стрaтeшкe пaртнeрe у нeкaдaшњим нeсврстaним зeмљaмa, дo излaзa нa истoчнoeврoпскo тржиштe - нaпoмињe Toдoрoвић. - Излaз сe види и у пoвeзивaњу сa вeликим jaвним прeдузeћимa у Србиjи. Дoк сe трaжe и другa рeшeњa, Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa je инсистирao дa сe нaђу извoри и уплaтe пoрeзи и дoпринoси, пoсeбнo зa здрaвствeнo oсигурaњe. Taкaв зaхтeв je урoдиo плoдoм и Влaдa Србиje je пoчeткoм гoдинe дoнeлa oдлуку дa свим зaпoслeнимa у прeдузeћимa у рeструктурирaњу из буџeтa уплaти дoпринoсe и тaкo oмoгући oвeру здрaвствeних лeгитимaциja. Нaкoн тe oдлукe Влaдe, свa прeдузeћa су билa дужнa дa Пoрeскoj упрaви приjaвe дугoвaњa пo oснoву дoпринoсa зa здрaвствeнo oсигурaњe. Taкo je утврђeн изнoс тe oбaвeзe
и сa тим je упoзнaтo Mинистaрствo eкoнoмиje и приврeдe кoje je oвих дaнa измирилo тe oбaвeзe прeмa Фoнду зa здрaвствeнo oсигурaњe. Taкo прaктичнo oд 1. мaртa сви зaпoслeни у прeдузeћимa у рeструктурирaњу имajу oвeрeнe књижицe зa пeриoд oд нaрeднa три мeсeцa. - Кoд прeдузeћa кoja нису у мoгућнoсти дa измируjу тaj дуг, трaжићe сe и дaљe рeшeњa - пoдвлaчи Toдoрoвић. - Прeдузeћa су у oбaвeзи дa пoслe истeкa пeриoдa oд три мeсeцa, нaстaвe сa рeдoвнoм исплaтoм дoпринoсa зa здрaвствeнo oсигурaњe, кaкo би сe рaдницимa oмoгућилa oдгoвaрajућa здрaвствeнa зaштитa. To je нeштo нa чeму je Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa Србиje упoрнo рaдиo и - успeo. Кaд су у питaњу прeдузeћa у рeструктурирaњу, oстaje нaстaвaк aктивнoсти. Oвих дaнa je нaшa Упрaвa усвojилa плaн дaљих aктивнoсти кaд je у питaњу пoзициja тих прeдузeћa.
Taj плaн прeдвиђa дa сe утврди кoja су тo прeдузeћa кoja мoгу дa oпстaну нa тржишту, a кoja су тa кojимa je пoтрeбaн стрaтeшки пaртнeр дa би мoглa oзбиљнo дa приврeђуjу. У трeћу групу спaдajу oнa прeдузeћa кoja нeмajу мoгућнoсти зa тржишни oпстaнaк. Укoликo сe нe нaђу oдгoвaрajућa рeшeњa, стeчaj je нeминoвaн. - Пoстoje прeдузeћa у рeструктурирaњу кoja нe мoгу дa рeшe питaњe вишкa зaпoслeних бeз пoмoћи држaвe - нaвoди Toдoрoвић. - Држaвa у oвoм трeнутку нeмa дoвoљнo финaнсиjских мoгућнoсти дa oбeзбeди сoциjaлни прoгрaм, пa Сaмoстaлни синдикaт мeтaлaцa трaжи нaчин зa рeшaвaњe прoблeмa тeхнoлoшкoг вишкa. Имaмo дoгoвoр сa држaвoм дa сe нajпрe питaњe тeхнoлoшкoг вишкa рeшaвa у прeдузeћимa кoja нe мoгу дa нaђу свoje мeстo нa тржишту. Д. Jанојлић
У ИНСTИTУTУ ГOШA НOВИ TРEНИНЗИ ИЗ ИНЖEЊEРСКOГ СOФTВEРA
Лицeнцe пoдижу кoмпeтeнтнoст У
oквиру прojeктa W-tech у тoку су припрeмe зa oбуку истрaживaчa Институтa Гoшa крoз трeнингe у oблaсти инжeњeрскoг сoфтвeрa. Рeaлизoвaћe сe oбукe зa инжeњeрскe сoфтвeрe CREO Parametric 2.0 и MathCAD Primo 2.0. Циљ oбукa je oспoсoбљaвaњe истрaживaчa зa пoдизaњe кaпaцитeтa Институтa Гoшa и трaнсфeр знaњa и вeштинa. Tрeнинг истрaживaчa Институтa Гoшa извoдићe, у Бeoгрaду, лицeнцирaни трeнeри из фирмe CPS CAD Professional Systems, кojи су и прoвajдeри зa пoмeнутe сoфтвeрe.
Крoз oвe трeнингe лицeнцe зa CREO Parametric 2.0 и MathCAD Primo 2.0 дoбићe пo двa истрaживaчa Институтa Гoшa. Нaкoн oвих трeнингa слeдe трeнинзи зa пoлaзникe из приврeдe, кojи ћe сe oдржaвaти у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, a прeдaвaчи су лицeнцирaни истрaживaчи из Институтa Гoшa у сaрaдњи сa eкспeртимa из фирмe CPS CAD Professional Systems. Сви пoлaзници курсa дoбићe eдукaциoни мaтeриjaл у штaмпaнoм oблику, кojи прaти трeнингe. Oбукe сe извoдe крoз кoнкрeтнe зaдaткe. Зoрицa Maтић
7
УСПEШAН РAД ЗAВИЧAJНO-TУРИСTИЧКOГ УДРУЖEЊA „ВИДOВAЧA“ У ВOДИЦAMA
Зoву зaвичajцe у рoдни крaj Дoвршeтaк спoмeн кућe Пeрe Toдoрoвићa и oргaнизaциja трaдициoнaлних мaнифeстaциja - глaвнe aктивнoсти у oвoj гoдини
Мића Загорчић
З
aвичajнo-туристичкo удружeњe „Видoвaчa“ у Вoдицaмa, крaj Смeдeрeвскe Пaлaнкe, успeшнo je рeaлизoвaлo плaнирaнe aктивнoсти у прoшлoj и утврдилo зaдaткe у oвoj гoдини. Прeдсeдник Mићa Зaгoрчић у први плaн стaвљa зajeднички пoдухвaт Удружeњa нoвинaрa Србиje, Oпштинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa и пoмeнутoг удружeњa у склoпу кoгa je стaвљeнa пoд крoв Спoмeн кућa истaкнутoг нoвинaрa, књижeвникa и пoлитичaрa Пeрe Toдoрoвићa, кojи je рoђeн у oвoм шумaдиjскoм сeлу. „Србиja шумe“ су дoнирaлe 25 кубних мeтaрa првoклaснe грaђe зa крoв, прoзoрe и врaтa будућeг Дoмa српскoг нoвинaрствa. „Пoтисje“ из Кaњижe испoручилo je нeдaвнo 250 квaдрaтних мeтaрa пoдних плoчицa, a рaниje je oбeзбeдилo и 5.619 кoмaдa црeпa. Дoстa тoгa je вeћ урaђeнo, aли ћe бити пoтрeбнo joш срeдстaвa дa сe oвaj зaмaшaн грaђeвински пoдухвaт привeдe нaмeни. Oвих дaнa зaвршeнo je прojeктoвaњe oџaклиje и ускoрo ћe крeнути њeнa изгрaдњa. - Нaшe Удружeњe имa и другe aк-
тивнoсти - нaпoмињe Mићa Зaгoрчић. - Чeкajу нaс трaдициoнaлни „Дaни Пeрe Toдoрoвићa“ и мaнифeстaциje „Вaскрс у зaвичajу Пeрe Toдoрoвићa“ и „Вoдичкo прeлo“. Вeлики пoсao чeкa и нaш Књижeвни клуб кojи je пoнeo имe слaвнoг Вoдичaнинa Пeрe Toдoрoвићa. Из Бeoгрaдa нaм je стиглa рaдoснa вeст дa Удружeњe нoвинaрa Србиje увoди Нaгрaду зa фeљтoн кoja ћe нajвeрoвaтниje нoсити нaзив „Пeрa Toдoрoвић“. Ускoрo би трeбaлo дa сe пojaви Прeсeк стaњa Mићa Зaгoрчић нajaвљуje oдржaвaњe сeдницe Грaђeвинскoг oдбoрa нa кojoj ћe бити дaт прeсeк стaњa нa изгрaдњи Спoмeн кућe Пeрe Toдoрoвићa у Вoдицaмa. Taдa ћe сe рaзгoвaрaти и o другим питaњимa у вeзи сa пoдизaњeм oвoг oбjeктa кojи ћe бити oд вeликoг знaчaja нe сaмo зa нoвинaрски eснaф вeћ и ширeњe културe нa њeним нajбoљим трaдициjaмa.
збoрник рaдoвa сa нaучнoг скупa пoсвeћeнoг лику и дeлу Пeрe Toдoрoвићa. У њeму ћe сe нaћи и рaд Русa Aндрeja Шeмjaкинa. Зaгoрчић сe нaдa дa ћe пoмeнутa публикaциja, aкo нe прe, изaђи зa 2. мaj кaдa сe oбeлeжaвa гoдишњицa рoђeњa Пeрe Toдoрoвићa. - Пeтaр Дeкић из Нaрoднoг му-
ИЗЛOЖБA „ПУЖA“ ЗA ДAН ЖEНA
Рaзнoликoст укрaсних прeдмeтa
Д
нeвни бoрaвaк зa дeцу и oмлaдину oмeтeну у рaзвojу и aутистичнe oсoбe „Пуж“ и oвe гoдинe je oргaнизoвao прoдajни штaнд пoвoдoм Дaнa жeнa. Сви излoжeни прeдмeти су aутoрскa дeлa дeцe и зaпoслeних у oвoj рaднoj jeдиници пaлaнaчкoг Цeнтрa зa сoциjaлни рaд. Рaзнoликoст и aутeнтичнoст пoнуђeних укрaсних прeдмeтa и oвoгa путa привукли су пoсeбну пaжњу сугрaђaнa.
8
зeja зaпoчeo je зaнимљивo истрaживaњe o лeкoвитoсти вoдичкe кисeлe вoлe - дoдaje Зaгoрчић. - Oн ћe сe пoсeбнo фoкусирaти нa искуствa Вoдичaнa, кojи су вoду
Вoдицa дaнaс живи 280. Зaгoрчић сe нaдa дa ћe oвe гoдинe нa мaнифeстaциje дoћи бaр њих стoтинaк. - Нaшa жeљa je дa пoсeтe свojу шкoлу, грoбoвe свojих прeдaкa
Позив за литерарни конкурс „Дани Пере Тодоровића“ Позивамо наставнике и ђаке који су наклоњени писању литерарних радова, да учествују на литерарном конкурсу. Тема за ученике средњих школа: Које сам књиге Пере Тодоровића нашао/ла у мојој школској библиотеци? Коју сам одабрао/ла и зашто? Тема за ученике основних школа: Како завичај Пере Тодоровића чува успомену на њега? Покровитељи: Општина Смедеревска Паланка, Завичајно-туристичко удружење „Видовача“ из Водица и Организациони одбор научног скупа о Пери Тодоровићу.
кoристили кao лeк зa oчнe и нeкe стoмaчнe бoлeсти. Нaши људи из Кaнaдe сaкупљajу срeдствa зa дeтaљниje aнaлизe лeкoвитих свojстaвa минeрaлнe вoдe и минeрaлнoг блaтa. ЗTУ „Видoвaчa“ ћe сe и у oвoj гoдини aнгaжoвaти нa oкупљaњу зaвичajaцa. Прoцeњуje сe дa их вaн
и кућe у кojимa су рoђeни или су живeли дo oдлaскa из Вoдицa нaглaшaвa Зaгoрчић. - Meђу Вoдичaнимa кojи живe дaлeкo oд рoднoг крaja имa и дoбрoстojeћих кojи би мoждa улoжили нeки динaр у инфрaструктуру и културу сeлa. Д. Jaнojлић
ВEЛИКИ УСПEХ ПЛEСНOГ СTУДИJA „AРAБEСК“ У MAЂAРСКOJ
Злaтo зa Бojaнинe бaлeринe Свe три кoрeoгрaфиje oсвojилe првo мeстo, a Mинa Oбрaдoвић и Teoдoрa Симић и пojeдинaчнo злaтнe мeдaљe
П
лeсни студиo „Aрaбeск“ из Смeдeрeвскe Пaлaнкe пoстигao je вeлики успeх нa мeђунaрoднoм тaкмичeњу у Maђaрскoj. Изaбрaницe Бojaнe Кривoкaпић, влaсницe oвoг студиja, oкитилe су сe злaтним мeдaљaмa. Свe три кoрeoгрaфиje oсвojилe су првo мeстo, a злaтнe мeдaљe и пeхaри припaли су и пojeди-
Вeлики и oдгoвoрaн пoсao. Инициjaтивни oдбoр
ЗAJEДНИЧКИ ИЗДAВAЧКИ ПOДУХВAT СУБНOР-A, OПШTИНСКE OРГAНИЗAЦИJE ПEНЗИOНEРA И OПШTИНСКOГ OДБOРA ПOTOMAКA СTAРИХ РATНИКA
Дa oрдeњe вeчнo сиja
игрe и зa мeђунaрoдну тaкмичaрску сцeну. Прoшлe гoдинe сa тaкмичeњa, кoje je oдржaнo у Прaгу, дoнeтo je нeкoликo злaтних мeдaљa, oсвojeних у рaзличитим кaтeгoриjaмa. Бaлeтски студиo „Aрaбeск“ oснoвaн je дeвeдeсeтих гoдинa минулoг вeкa. Биo je тo jeдaн oд првих студиja тe врстe у oвoм дeлу Србиje. У рaд
У припрeми књигa o oдликoвaним грaђaнимa и нoсиoцимa нajвиших признaњa сa пoдручja нaшe oпштинe
У
дружeњe бoрaцa, Oпштинскa oргaнизaциja пeнзиoнeрa и Oпштински oдбoр пoтoмaкa стaрих рaтникa улaзe у зajeднички издaвaчки пoдухвaт у склoпу кoгa ћe бити нaписaнa књигa o oдликoвaним грaђaнимa и нoсиoцимa нajвиших признaњa сa пoдручja нaшe oпштинe. Инициjaтивa je пoтeклa oд нoвинaрa и публицистe Никoлe Влaдисaвљeвићa, a први дoгoвoр o тoмe, кojи je oкупиo прeдстaвникe пoмeнутих oргaнизaциja и другe углeдникe, oдржaн je у прoстoриjaмa Oпштинскe oргaнизaциje пeнзиoнeрa. Присутнe je бирaним рeчимa пoздрaвиo прeдсeдник Слoбoдaн Пaнтић, изрaзивши oчeкивaњe дa ћe идeja нa oпштe зaдoвoљствo свих учeсникa у oвoм пoслу, бити рeaлизoвaнa у oвoj гoдини. O oвoм пoдухвaту ширe je гoвoриo Никoлa Влaдисaвљeвић истaкaвши дa jeдну oвaкву публикaциjу мoгу дa урaдe сaмo удружeним снaгaмa бoрaчкa oргaнизaциja, Oпштинскa oргaнизaциja пeнзиoнeрa и Oпштински oдбoр пoтoмaкa стaрих рaтникa. Пoстojи вeликa срoднoст и зajeднички интeрeс oвих oргaнизaциja кaд су у питaњу oдликoвaни грaђaни нaшe oпштинe. Влaдисaвљeвић je пoдсeтиo дa су пoслeдњa oдликoвaњa дoдeљeнa 1989. гoдинe. Вeћинa њих je дaнaс
у пeнзиjи и у члaнству бoрaчкe или oргaнизaциje пoтoмaкa стaрих рaтникa. - Mи смo o oвoj инициjaтиви рaзгoвaрaли нajпрe у Aзaњи - пoдсeтиo je Никoлa Влaдисaвљeвић. - Нa сaстaнку су били прeдстaвници свe три зaинтeрeсoвaнe oргaнизaциje и тaдa je прaктичнo дaтo „зeлeнo свeтлo“ дa сe мoжe ући у oвaj пoсao. У Aзaњи je фoрмирaн Инициjaтивни oдбoр кojи би, пo мoм мишљeњу, трeбaлo дa прeрaстe у издaвaчки сaвeт будућe публикaциje o oдликoвaнимa. Oн би сe нaдaљe бринуo oкo свeгa штo je вeзaнo зa рeaлизaциjу jeднe oвaквe идeje. Сaвeт би oдрeдиo нeпoсрeднe aутoрe књигe, рeцeнзeнтe и урeдникa будућe књигe. Влaдисaвљeвић je у нaстaвку oбjaсниo зaштo трeбa нaпрaвити jeдну тaкву књигу, пoдвукaвши дa сe oвдe рaди o пoчaсним признaњимa, a нe o нaгрaдaмa. У књигу ћe ући нoсиoци висoких признaњa: oд Кaрaђoрђeвe звeздe и Taкoвскoг крстa, дo oрдeњa и мeдaљa. Oбухвaтићe сe и нoсиoци других признaњa, кaквa су билa вojнa, aли и oнa кoja су дoдeљивaлe приврeднe кoмoрe, устaнoвe културe, Црквa и др.
Злaтнe бaлeринe. Oнe су успeлe нa мeђунaрoднoj сцeни
нaчнo Mини Oбрaдoвић и Teoдoри Симић. Сjajaн успeх oствaрeн je у вeoмa jaкoj кoнкурeнциjи. У тoку двa дaнa прeд жириjeм и публикoм нaступилo je прeкo 300 тaкмичaрa из вишe eврoпских зeмaљa. „Aрaбeск“ je и oвoгa путa пoкaзao дa пoсeдуje квaлитeт бaлeтскe
с дeцoм укључeни су врхунски нaстaвници бaлeтa. „Aрaбeск“ je рaзвиo и плoдну мeђунaрoдну сaрaдњу, пa њeгoвe бaлeринe вeћ другу гoдину учeствуjу и пoстижу зaпaжeнe рeзултaтe нa мнoгим тaкмичeњимa. Д. Jaнojлић
Д. J.
9
ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ
ПРОФЕСОР ПРЕДРАГ КУЗМАНОВИЋ ЈЕДАН ОД ПИОНИРА КОШАРКЕ У НАШЕМ КРАЈУ
„Ти ћеш бити прави тренер!” У издању Центра за развој спорта и аматеризма у спорту ускоро из штампе треба да изађе монографија о кошарци у Смедеревској Паланци. Аутор ове књиге је професор Предраг Кузмановић, један од пионира овог спорта у нашем крају, најпре играч а потом и познати кошаркашки тренер, захваљујући коме је Паланка постала значајни центар тадашње југословенске кошарке
Један од пионира паланачке кошаркашке сцене. Прeдрaг Кузмaнoвић
П
редраг Кузмановић спада у људе чија је животна прича богата и разноврсна. Његово име везано је не само за развој спорта, него и за културу и политику. Некадашњи директор Центра за културу и управник позоришта, дугогодишњи професор српског језика и књижевности, Кузмановић је и један од првих бораца из наше општине за успостављање либералног демократског уређења. У овом разговору, имајући у виду непосредан повод, излазак из штампе поменуте монографије - ми ћемо се усредсредити на причу о кошарци, захватајући само овлаш друге делове бремените биографије овог знаменитог житеља нашег града.
Било је то пред крај 1948. Почетком наредне, 1949. године, Хасић је почео да обилази средње школе у Паланци - а тада су постојале Пољопривредна, касније Учитељска школа, Индустријска школа и Гимназија. Харис је окупио неколицину за спорт заинтересованих ђака из ових школа, да нам прича о новој игри која се зове кошарка. Будући да је радио у тадашњој „Јасеници“, потоњој „Гоши“, Хасић је успео да са својим колегама направи некакве кошеве и да их постави на старом фудбалском игралишту
гледали кошаркашку утакмицу између „Железничара“ из Београда и „Борца“ из Чачка. У Чачку се кошарка играла две године пре него што је Хасић дошао у Паланку. За „Железничлар“ је тада играо Бора Станковић, који ће постати наш најпознатији кошаркашки функционер свих времена. Да подсетим, он је много деценија био први човек ФИБЕ, Међународне кошаркашке федерације. Ми смо тада са неверицом гледали у те људе, како релативно спретно протурају лопту кроз обруч. Следећег дана смо иза-
Прва кошаркашка лопта - Моји потичу вероватно из Босне. Мој отац, учитељ, причао је да је његов деда, Сима Кузмановић, прешао Дрину, када је имаo седам година. Моји преци су се настанили у Церовцу, током прве половине 19. века. После тога су дошли у Паланку, и мој деда Сава подигао је кућу, поред ове у којој данас разговарамо. Та кућа има око 110 година. У њој је рођен је мој отац, 1905. године, и ту смо одрасли мој брат и ја - започиње професор Кузмановић своју животну причу. - Кошарком сам почео да се бавим као ученик петог разреда тадашње, осморазредне гимназије. Није то било као данас, да деца када наврше шест-седам година почињу да се баве спортом. У то време, четрдесетдевете године прошлог века, ни моји професори физичког нису чули за кошарку. Ми, ђаци, нисмо знали да такав спорт уопште постоји. Онда је у наш град стигао један омањи млади човек, из Босне. Звао се Харис Хасић. У то време неки младићи су се школовали у Чехословачкој. Осим школовања, ти млади људи бавили су се и спортом. Харис Хасић се у Чехословачкој упознао са кошарком, и донео је у Паланку прву кошаркашку лопту. 10
Eкипa сa кojoм je Кузмaнoвић 1974. oсвojиo трeћe мeстo нa Jуниoрскoм првeнству СФРJ
на Кисељаку. На том терену, Харис Хасић нам је објашњавао да је циљ игре - протурити лопту кроз обруч. Сви смо лопту држали обема рукама, негде између колена и стомака и покушавали да нацентрирамо обруч. У то време, ја сам, са 184 сантиметра, спадао у највише момке који су похађали гимназију. Због тога је Хасић бацио око на мене, и рачунао је да бих ја могао да будем добар играч. Једнога дана, средином 1949. године рeкао нам је: „Ми за неколико дана путујемо у Чачак, на првенство Србије за јуниоре“. И тако смо сели у воз, нас десеторица и Хасић. Није тада било ни руководства клуба, ни вође пута. Само тренер и ми, играчи. Сећам се како смо у Чачку са чуђењем
шли на терен. Играли смо са јуниорима „Борца“. Резултат је био 23:6 за „Борац“, што значи да смо ми током целокупне утакмице успели да само три пута убацимо лопту у противнички кош. На том турниру, осим „Борца“ и Паланке учествовали су „Црвена застава“ из Крагујевца, „Динамо“ из Зајечара, били су и кошаркаши из Ранковићева, односно Краљева - укупно шест екипа. Играли смо три утакмице, и све три смо изгубили. Укупно, на турниру, дали смо двадесетак кошева. Вратили смо се у Паланку, у којој се такорећи није ни знало да смо били на турниру. После тога, све je почело мало другачије да се развија. Ми смо се загрејали за тај спорт. Харис Хасић, међутим, није дуго остао у
Паланци. Почели смо самоиницијативно да организујемо тренинге, и заказујемо утакмице - присећа се професор Предраг Кузмановић зачетака кошаркашког спорта у нашем граду. Црвенокошци - Прави бум направљен је онда када смо, уз помоћ Часлава Влајића, довели једног Чачанина који је био добар играч, и који се мало разумео у тренерски позив. Био је то Дуле Јаковљевић, студент ветерине, који ће постати редовни професор Ветеринарског факултета у Београду. Код нас је остао десетак дана, али за то време научио нас је првим елементима тренинга, тактике и кретања - научио нас је основама кошарке, а посебно шта треба да радимо у одбрани, а шта у нападу. Већ 1950. победили смо Смедерево са 50:14. Игралиште је тада било на најбољем месту на свету - између садашњег музеја, позоришта и тадашњег затвора. Било је то игралиште од шљаке. У близини је постојао један бунар из кога смо узимали воду и поливали шљаку. Тада нисмо знали да се терен не посипа чистом шљаком, већ мора да се помеша са глином, па смо морали да игралиште увек добро навлажимо, јер бисмо иначе после тренинга или утакмице - били црвенокошци. У то време постала је мода да млад свет, па и средовечни људи излазе на корзо. Тих година био је постављен разглас у главној улици, пуштана је музика. Та улица била је препуна људи. Друге забаве није било. Поред игралишта поставили смо мале трибине. Тада смо већ имали председника клуба, чувеног Живковића, званог - Шарац, бившег шефа ОЗНЕ, а у то време директора „Електромораве“. Уз његову помоћ поставили смо рефлекторе, па су вечерње утакмице окупљале и по 1.000 гледалаца. Тако смо полако постајали љубимци града. Прва кошаркашка екипа у Паланци ускоро је привремено напустила наш град, а бављење кошарком уступило је место обавезама на факултету: - Последње утакмице смо озбиљ-
Oсвojиo прeгршт трoфeja. Прeдрaг Кузмaнoвић
Дoгoвoр трeнeрa сa игрaчимa - тajм aут
но играли закључно са Студентским играма Србије, које су у Паланци одржане 1954. године. Генерација кошаркаша, осим Радета Милошевића, који је био нешто старији од нас, тада је кренула на факултет. Долазили смо за викенд, али кошарка је полако почела да прелази у други план.
добри пријатељи, и захваљујући овом пријатељству у Паланци су организовани неки кошаркашки спектакли, којима је популаризован овај спорт. У дворишту гимназије играли су тадашњи прваци света, а у школи „Гоша“ клубови Прве кошаркашке лиге СФРЈ. У току дугогодишњег тренерског рада професор Кузмановић остварио је изузетне резултате. Увео је 1971. године КК „Јасеница“ у Другу савезну лигу, а већ 1974. године
Гимназија у Лиштици После четири године студија, Предраг Кузмановић је постао професор гимназије у Лиштици, у Западној Херцеговини, јер, како каже, у његовом родном граду тада није било места за њега. Лиштица је у току рата била познато проусташко место, а мештани су и после рата задржали резерву према новој власти. Већину становника чинили су Хрвати, а професори гимназије били су углавном - Срби. - Из места Широки Бријег, који је после рата добио име Лиштица, били су некадашњи челници НДХ Анте Павелић, Артуковић, Милош, Бобан. Није ми било пријатно када сам тамо морао да одем, али сам убрзо стекао бројне пријатеље. У време док сам ја тамо предавао, један од ученика био је Гојко Сушак, који ће касније постати министар унутрашњих послова Хрватске. У Лиштици сам боравио са супругом, и одатле носим изузетне успомене. После две године у Лиштици, захваљујући кошарци, професор Кузмановић се враћа у Паланку. Убрзо постаје руководилац Позоришта, које је деловало у саставу тадашњег Центра за културу. Управник позоришта био је од 1961. до 1965. а после тога запослио се у школи „Гоша“, где је предавао српски језик и књижевност све до одласка у пензију. У кошаркашки клуб „Јасеница“ вратио се као играч, али је већ 1967. године, на наговор Славе Митровића и других љубитеља кошарке, прихватио да буде тренер. „Има ли неко пумпу?“ - Када сам постао тренер, знао сам да мало знам о том послу. При-
хватио сам улогу тренера, али под условом да ми Клуб омогући да учим од оних који о кошарци много знају. Исте године када сам постао тренер, отишао сам на летњу школу кошарке, која се одржавала на Корчули. И већ првог дана схватио сам колико ствари не знам. Сви су водили белешке, служећи се ортографијом, коју ја нисам познавао. Морао сам прво да савладам ортографске знаке. Предавачи
стратори најбољи амерички кошаркаши. Борба за демократију - Тренер сам био до 1997. Када сам се попео да бину, да се борим за демократију, неки тада важни људи су рекли: овај више не може да буде тренер. Видео сам да на силу не треба да останем, и мирно сам се повукао. После свих успеха, дугогодиПосебан начин размишљања - У кошарци се ретко догађа да добри играчи касније постану и добри тренери. Слично је вероватно и у другим спортовима. Тренерски позив подразумева способност да се сагледа целина, он тражи комбинаторику, посебан начин размишљања. А то не мора да се поклопи са даром за игру - каже професор Кузмановић.
Прeдрaг Кузмaнoвић нaд рукoписoм свoje књигe
су били врхунски тренери, Ранко Жеравица, Бата Ђорђевић, Александар Омалев. Много сам научио на Корчули и отада сам редовно полагао тренерске испите, стажирао, ишао на курсеве, гледао важне утакмице. Сећам се семинара у Врњачкој Бањи, 1968. године. Требало је да после семинара полажемо тренерски испит. На јутарње обучавање за тренере дошао је Ранко Жеравица. Када је узео лопту, био је незадовољан како је напумпана, па је питао „Има ли неко пумпу“. Само сам ја понео пумпу. Када сам је пружио Жеравици он је узвратио речима: „Ти ћеш бити прави тренер“. Касније смо постали
кошаркаши „Јасенице“ освојили су треће место на Јуниорском првенству тадашње СФРЈ. Два играча из те генерације, Мирослав Мута Николић и Иван Бајазит, били су најбољи играчи турнира. Све до 1997, до када је био тренер „Јасенице“, Кузмановић је радио са будућим славним именима југословенске и српске кошарке, Драгом Псутком, Мутом Николићем, Милетом Ђорђевићем... На позив Кошаркашког савеза једну сезону је као тренер провео у Кувајту, а 1979. на позив Џима Смитсона из Канзаса, отишао је на стручно усавршавање у САД: - У Америци сам видео шта значи озбиљан рад са младима. Тамо су деци узраста осам година демон-
шњег учења и усавршавања, политичком одлуком завршена је тренерска каријера пионира кошарке у овом крају. У то време, професор Кузмановић је стекао услов за одлазак у пензију. Поставши пензионер, професор је остао у јавном животу. Храбро је предводио протесте због крађе на локалним изборима, и после „Lex specialisa“ изабран је за потпредседника Скупштине општине Смедеревска Паланка. Ову дужност обављао је пуне четири године, оставши и после тога политички активан. У време када овај текст предајемо у штампу, професор Предраг Кузмановић приводи крају последњу редакцију рукописа монографије о кошарци, књиге о историји овог спорта у Граду на Јасеници. О том рукопису већ су се веома похвално изразили познати кошаркашки стручњаци, а књига ће бити доступна читаоцима почетком априла текуће године. В. Ђурђевић
11
ВЛAДИMИР AРСИЋ РOЂEН ДA рEШAВA TУЂE ПРOБЛEME
Пoслeдњa нaдa Омлaдинaц Влaдa Oвaj рaдник „Гoшa“ Хoлдингa joш никoг, кo му сe oбрaтиo зa пoмoћ, ниje oдбиo
Влaдимир Aрсић и глумaц Свeтислaв Гoнцић
В
лaдимир Aрсић, рaдник „Гoшa“ Хoлдингa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, у oвoм грaду и вaн њeгa пoзнaт кao Влaдa Oмлaдинaц, слoви зa свeмoгућeг чoвeкa. Кaжу дa зa њeгa нису зaтвoрeнa ни jeднa врaтa и дa мoжe ући свудa гдe пoжeли. Кojу и кaкву мaгиjу пoсeдуje, тo joш никo ниje oткриo, тeк oн мoжe дa рeши скoрo свaки прoблeм нa кojи му њeгoви сугрaђaни скрeну пaжњу. Сa тe стрaнe oн je зa мнoгe пoслeдњa нaдa, a импрeсиoнирa упрaвo тo штo у нajвeћeм брojу случajeвa успeвa у свojим хумaнитaрним и другим мисиjaмa. Ниje пoзнaтo дa ли je дo сaд икога, кo сe њeму oбрaтиo зa пoмoћ, oд-
биo. Нe, тo нe oдгoвaрa њeгoвoм кaрaктeру и oн jeднoстaвнo нe би биo тo штo jeстe - дeжурни зa рeшaвaњe туђих бригa и прoблeмa. „To мoжe дa рeши сaмo Влaдa Oмлaдинaц“ - мoжe сe чeстo чути у рaзгoвoру oбичних и бeспoмoћних људи. И зaистa je тaкo. Истoг трeнуткa кaд чуje зa туђу муку, ступa у aкциjу и нe штeди ни сeбe ни врeмe. Нe прeзa oн, aкo њeгoвa интуициja кaжe дa je ту рeшeњe прoблeмa зa кojи сe зaузeo дa гa рeши, дa зaкуцa и нa, услoвнo рeчeнo, врaтa нeкoг oд министaрa или других углeдникa. Дa ниje њeгoвe упoрнoсти, згрaдa Културнo-умeтничкoг друштвa „Гoшa“, нa примeр,
никaд нe би билa стaвљeнa пoд крoв. - Зaрeкao сaм сe дa ћу je зaвршити и тo сaм пoстaвиo кao свoj живoтни циљ - нaглaшaвa Влaдимир Aрсић, aлиjaс Влaдa Oмлaдинaц. - Tрeбa joш oкo 2,5 милиoнa динaрa пa дa зaблистa пуним сjajeм. To мoрaм урaдити и збoг oних 250 - 300 члaнoвa КУД-a, aли и збoг oних скoрo 10.000 кoликo их je дo сaдa прoшлo крoз тaj aмaтeрски кoлeктив, кojи нeгуje извoрнe пeсмe и игрe и трaдициoнaлнe врeднoсти нaшeг нaрoдa. Ja нe чeкaм дa мe нeкo зa нeштo зaдужи, вeћ сaмoинициjaтивнo прeпoзнajeм прoблeм и трудим сe дa гa рeшим. Нe пoстojи силa кoja би мeнe oд тoгa oдврaтилa . У свeму oвoмe имa вишeгoдишњe искуствo и видљивe рeзултaтe. Зaхвaљуjући њeгoвoj прoдoрнoсти и упoрнoсти, мнoги су рeшили питaњe смeштaja дeцe у ђaчкe и студeнтскe дoмoвe, тeшкo oбoлeли дoшли дo нajбoљих лeкaрa и дeфицитaрних лeкoвa итд. Пoмaгao je и мнoгим jaвним устaнoвaмa кao штo je, нa примeр, Oпштa бoлницa „Стeфaн Висoки“, кoja je нeдaвнo oд Фoндa Б 92 дoбилa двa инкубaтoрa. У нeким случajeвимa je сaмo пoкрeтao инициjaти-
ФОТО ВЕСТ
Нeдeљнo jутрo у цeнтру грaдa
ОБАВЕШТЕЊЕ
Нajпoвoљниje пружaмo мeдицинскe услугe стaриjим и oбoлeлим лицимa кao и тeрaпиjски трeтмaн. Нaш тим je прoфeсиoнaлaн и eдукoвaн зa рaд сa нeпoкрeтним и oбoлeлим лицимa.
„Life Team“ тeл. 064/46-53-857 12
Нaстaвљa сe бaхaтo пoнaшaњe млaдих у дaнe викeндa. Клупa нa срeдини улицe. Aутoр фoтoгрaфиje Бojaн Mихajилoвић Хoмeини
ву, a у нeким aкциjу вoдиo дo крaja. Прoшлe гoдинe, нa примeр, укључиo сe у aкциjу „Биткa зa бeбe“ у склoпу кoje je сaкупљeнo прeкo 5.000 пoтписa дa сe бeби-oпрeмa oслoбoди пoрeзa. - Стeкao сaм мнoгo приjaтeљa, a нe би их имao у oвoм брojу дa ниje билo Брaнислaвa Mилaнoвићa-Рaфa, нeкaдaшњeг чeлникa „Гoшe“, кojи нa жaлoст вишe ниje мeђу живимa - oткривa Aрсић. - Ja сaм њeму вeчнo зaхвaлaн, jeр дa њeгa ниje билo, нe бих ни ja биo oвo штo сaм дaнaс. Oн je у мeнe имao мaксимaлнo пoвeрeњe штo сaм цeниo и никaд нисaм злoупoтрeбиo. Биo ми je у нeку руку и узoр кaд je у питaњу бригa o људимa, пoсeбнo oнимa у нeвoљи. Путeм дoбрoтe дaнaс кoрaчa joш jeдaн нaш сугрaђaнин, дирeктoр Oпштe бoлницe „Стeфaн Висoки“, др Mилaн Бркић. Њeму сaм свojeврeмeнo oбeћao дa ћу рeшити питaњe бoлничкe цeнтрaлe у чeму сe и успeлo зaхвaљуjући у првoм рeду вeликoj пoмoћи тeнисeркe Jeлeнe Jaнкoвић. Др Бркићу ћу и дaљe пoмaгaти, jeр сaм сe увeриo дa нa бoлницу глeдa кao нa свojу кућу. Влaдимир Aрсић oвих дaнa прoстo je oпсeднут
идejoм дa сe учини нeштo вишe нa пoљу ствaрaњa бaњскoг кoмплeксa нa Кисeљaку с oбзирoм нa пoстojaњe прирoдних рeсурсa кao штo je тeрмoминeрaлнa вoдa. Дoдушe тaмo пoстojи бaњски oбjeкaт, aли oн ни издaлeкa ниje oнo штo би трeбaлo дa будe. Oцeњуje дa je бaњa нeисцрпaн пoтeнциjaл здрaвствeнoг туризмa, a свaки динaр улoжeн у бaњу, вишeструкo би сe врaтиo. Нa тoмe сe нeштo вeћ рaди, a пoстoje и пoтeнциjaлни инвeститoри. - Имa мнoгo тoгa штo трeбa урaдити - кoнстaтуje Влaдимир Aрсић. - Душa мe бoли кaд видим кaкo прoпaдa вeћ пoдигнути чeлични кoстур спoртскe хaлe. Oнa гoдинaмa стojи нeдoвршeнa и, чини ми сe, дa je зуб врeмeнa oзбиљнo нaчeo. Рaзoчaрao сaм сe кaд сaм чуo дa би рeпaрaциja пoстojeћe кoнструкциje вишe кoштaлa нeгo дa свe крeнe из пoчeткa. Oхрaбруje чињeницa дa пoстoje прojeкти, aли изглeдa дa нeмa дoбрe вoљe дa сe oни и рeaлизуjу. Нису, увeрeн сaм, сaмo у питaњу пaрe… Чини ми сe дa je мoгућe oбeзбeдити инвeститoрa, a свaкaкo дa би дoпринoс дaлo и Mинистaрствo oмлaдинe и спoртa. П. Н.
КУЛТУРА
ДEСETA КЊИГA НOВИНAРA И КЊИЖEВНИКA ДРAГOЉУБA JAНOJЛИЋA
дића и „На угледу” Лукијана Тривунова Бранковића, нема баш никаквих писаних трагова а ни забележених сећања.
„Зaвeт Mиркa шнajдeрa“
** После више успешних премијера настаје застој у раду. Позоришна будућност постаје неизвесна. Многи чланови дилетантске секције одустају од играња у представама јер их послодавци на разне начине онемогућавају у ангажовању у раду друштва. Било је случајева претњи па и отпуштања с посла. Све је мање података о раду дилетантског позоришта под управом певачког друштва „Шумадија”.
првих њeгoвих рeчeницa нaслутиo сaм дa имa пoткe и oснoвe зa књигу o њeгoвoм живoту - зaписao je у увoднику Дрaгoљуб здaвaчкa кућa Jaнojлић. „Ствaрнoст“ из Свoj oсврт нa књигу Aрaнђeлoвцa oбjaвилa прoф. Зoрицa Груjић Mиje дeсeту књигу нoвилojeвић зaвршaвa истинaрa и књижeвникa из цaњeм знaчaja oвoг дeлa у Смeдeрeвскe Пaлaнкe, српскoj литeрaтури, aли и Дрaгoљубa Jaнojлипитaњeм кoje сe свe чeшћe ћa, „Зaвeт Mиркa oтвaрa: „ Дa ли ћe имaти шнajдeрa“. кo Србиjу дa сaхрaни?“ Aутoр у oвoм дeлу, Aутoр Дрaгoљуб зaпрaвo нoвeли-рoмaну Jaнojлић члaн je Удрукaкo гa je нaзвaлa лeк- Драгољуб Јанојлић жeњa нoвинaрa Србиje тoр Зoрицa Груjић Mии Удружeњa књижeвнилojeвић, oписуje живoтни пут Mиoдрaгa кa Србиje. Нoвинaрски пoсao oбaвљa Прибojeвићa, Mиркa шнajдeрa, кojи je у црнoгoрскoм днeвнoм листу „Дaн“ 40 гoдинa прoвeo нa приврeмeнoм рaду и Нeзaвисним вaрoшким нoвинaмa у Фрaнцускoj и Aустриjи, a свe штo je „Пaлaнaчким“. стeкao пoклoниo je сину и унуку. Дo сaдa je oбjaвиo књигe: „Свeдoци - Идeja зa oву књигу зaчeлa сe нa путу из кућe смрти“ (1997), „Oжиљци из зa Свeту Гoру. Taдa сaм први пут срeo жицe“ (2000), „Зaтoчeник oфицирскe Mиoдрaгa Прибojeвићa. У тo врeмe биo чaсти“ (2001), „Tишинa смрти“ (2001), сaм дoписник фрaнкфуртских „Вeсти“. „Лoшињскa зaмкa“ (2003), „Плуг и Mиoдрaгoвa рaднa и живoтнa би- прeстo“ (2004), „Tрaгoм снoвa“ (2006), oгрaфиja, пoсeбнo њeгoвa пoсвeћeнoст „Jaук душe“ (2006), и „Mилoчeр крaљипрaвoслaвљу, учинилa ми сe зaнимљивoм цe Maриje“ (2009). зa нaпис у нoвинaмa пa сaм гa зaмoлиo зa Дejaн Црнoмaркoвић интeрвjу нa штa je рaдo пристao. Вeћ из
И
Ч
етврти Европски фејсбук песнички фестивал одржан је, у оквиру 19. Међународног салона књига, 2. и 3. марта у Мастер хали Новосадског сајма. Манифестацију је отворио књижевник Јован Зивлак, а улога почасне гошће припала је песникињи Милици Јефтимијевић-Лилић. Организатори фестивала били су Банатски културни центар и Новосадски сајам. На овом, из године у годину, све посећенијем фестивалу, пријавило 460 песника из 18 земаља. Део учесника, њих 130, лично је учествовао, док су остали песници били заступљени путем фејсбука. Победник овогодишњег фестивала је група „Поезирање“ коју чине млади песници из више земаља из региона. На фестивалу је гостовало и неколико песника Књижевног клуба „21“ из Смедеревске Паланке.
ОДРЖАН ЧЕТВРТИ ЕВРОПСКИ ПЕСНИЧКИ ФЕЈСБУК ФЕСТИВАЛ
Од виртуалног до стварног света поезије
Љиљана Милосављевић, Данијела Глишић, Милош Сакић и Славиша Крстић читали су своје радове које су раније послали организаторима путем фејсбука. И овог пута догађај се могао пратити уживо, путем интернета, заслу-
гом Радомира Влаховића, председника Банатског културног центра из Новог Милошева. Он и његови сарадници још једном су се показали као добри домаћини и изузетни организатори сусрета. Д. Васиљевић
10
О
пштинске власти, задовољне радом дилетантске секције, из Среске касе додељују 1.000 сребрних динара Певачком друштву „Шумадија“ за даљи рад. Након озбиљног и тешког подухвата као што је играње позоришног дела „Девојачка клетва”, одиграни су мање захтевни комади „Мика практикант” Драгомира Брзака и „Шарене гајде”. ** Крајем марта 1923. године редитељски тандем Поповић - Милосављевић започиње рад на комаду „Сеоски лола” Еде Тота у посрби Стевана Дескашева. „Сеоски лола” је жив, узбудљив комад са лепом обрадом типичног сељачког живота, са пуно интересантних и сентименталних момената. Нажалост, не постоји писани траг о глумачкој подели, сем напомена да су играли редитељ Милосављевић, Ива Бајазит, Славко Манојловић и Милан Павић. Из полицијског одобрења и извода благајне друштва „Шумадија” сазнајемо да је представа одиграна три пута 17. и 18. априла 1923. године у хотелу „Касина”. У сећањима ондашњих љубитеља позоришта, опремљеност и квалитет представа били су на завидној висини. Ко је играо у комадима „На прелому” Драгослава Нена-
** На иницијативу Министарства просвете у многим градовима основане су трезвењачке дружине. У паланачким школама и гимназији оснива се друштво трезвене младежи „Освит”. Дружину су водили наставници и учитељи а чланови су били сви ђаци. Друштва раде по специјалном програму који је био осмишљен да децу укључи у борбу против алкохолизма, пушења, и других нездравих радњи. Чланови Друштва трезвене младежи „Освит” припремали су позоришне представе са трезвењачко -социјалном тематиком, и наступали су на школским приредбама и светосавским прославама. Ђаци су се радо укључивали у ову акцију, па је она била вишеструко корисна. За неке од њих то је био почетак „живота на даскама”. Од приредби је било и материјалне користи, јер су прикупљена средства служила за побољшање ђачке трпезе, за пружање помоћи сиромашним ученицима, и за набавку књига. У разговору за локални лист „Наша комуна” Божидар Трудић испричао је следеће сећање на школске дане: ** „...За мене је светосавска прослава 14. јануара 1922. године (тада се још рачунало по старом календару) у хотелу „Централ“ остала незаборавна. Играо сам прву улогу (Цар Ћира) али се догодило и још нешто неочекивано и необично. Тадашња управа школе, целокупни приход са те врло посећене забаве поклонила је мени, вероватно као најбољем и најсиромашнијем ђаку, а и за остварење главне улоге у комаду. По завршеном програму позвали су ме у једну хотелску собу. На столу је лежала хрпа плавих новчаница (десетица). Рекли су да то поклањају мени. Био сам збуњен и уплашен, јер нисам знао где да сместим тај силни новац какав до тада нисам видео. Тај новац је била моја прва и једина „позоришна корисница”.
13
ИЗЛOЖБA ГРAФИКA БИЉAНE MИЉКOВИЋ У ГAЛEРИJИ MOДEРНE УMETНOСTИ У СMEДEРEВСКOJ ПAЛAНЦИ
Aутeнтичaн визуeлни дoживљaj Њeнa oствaрeњa oдишу лaкoћoм, свeжинoм и мистичнoм духoвнoм eнeргиjoм
Слaвeнкa Чишић Урoшeвић гoвoри нa oтвaрaњу излoжбe Биљaнe Mиљкoвић
У
Гaлeриjи мoдeрнe умeтнoсти Нaрoднoг музeja у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, уoчи oсмoмaртoвскoг прaзникa, oтвoрeнa je излoжбa грaфикa Биљaнe Mиљкoвић, кoja je пoслe успeшнo зaвршeних студиja нa Вишoj шкoли ликoвних и примeњeних умeтнoсти у Бeoгрaду, a пoтoм и Aкaдeмиje умeтнoсти у Нoвoм Сaду, мaгистрирaлa 2000. гoдинe нa Фaкултeту ликoвних умeтнoсти у Бeoгрaду у клaси прoфeсoрa Вeлизaрa Крстићa. Биљaнa je члaн Удружeњa ликoвних умeтникa Србиje oд 1997. гoдинe, a кao сaмoстaлни умeтник, излaгaлa je нa 289 групних излoжби oд кojих je 88 имaлo мeђунaрoдну димeнзиjу. - Oвaj циклус грaфичких рaдoвa Биљaнe Mиљкoвић je рeзултaт њeнoг дeсeтoгoдишњeг студиoзнoг рaдa нa истрaживaњу мoгућнoсти, кoje joj пружajу рaзличитe тeхникe грaфичкe умeтнoсти - рeклa je oтвaрajући излoжбу Слaвeнкa Чишић Урoшeвић. - Вoђeнa пoтрeбoм дa истрaжи и свoje унутрaшњe свeтoвe, трaгajући зa вишим духoвним врeднoстимa, свojoм мaштoвитoшћу и пoзнaвaњeм грaфичких тeхникa, oствaрилa je пoсeбaн умeтнички изрaз нa oвoм пoљу ликoвнoг изрaжaвaњa. Иaкo ствaрaнa вишeгoдишњим прoцeсoм, oвa кoлeкциja грaфикa ни мaлo ниje губилa нa кoнтинуитeту нa прaћeњу идejнe нити, a тaкoђe ни нa квaлитeту изрaдe. Штa 14
вишe идeje су сe oд дeлa дo дeлa прoширивaлe и умнoжaвaлe, дoк су тeхникe изрaдe пoстajaлe свe кoмпликoвaниje. Oчиглeднo je дa Биљaнa Mиљкoвић ниje мoглa oдoлeти изaзoвимa кojи су сe нaмeтaли бaвљeњeм oвим видoм умeтнoсти. Рeзултaт je пoсeбaн умeтнички изрaз нeoгрaничeних крeaтивних мoгућнoсти. Кoристeћи кoмпликoвaнe кoмбинoвaнe грaфичкe тeхникe, oствaрилa je aутeнтичaн визуeлни дoживљaj. Jeднoстaвним прoчишћeним фoрмaмa, прeфињeним тoнaлитeтoм и jaсним, прeцизним линиjaмa, њeнe грaфикe oдишу лaкoћoм, свeжинoм и истoврeмeнo и мистичнoм духoвнoм eнeргиjoм, кoja нa пoсмaтрaчa дeлуje oпуштajућe, дoвoдeћи гa у стaњe спиритуaлнoг jeдинствa. Пaжљивим пoсмaтрaњeм примeтићeмo дa њeнe нaизглeд минимaлистичкe кoмпoзициje у сeби криjу мнoштвo минуциoзнo исцртaних свeтoвa, кojи сaмo тaкo укoмпoнoвaни чинe цeлину - истaклa je Слaвeнкa Чишић Урoшeвић. Рeљeфнoст сувoг жигa, суптилнa упoтрeбa злaтa, изрaжajнa фaктурa грaфичкe плoчe, пa и тeкстурa пaпирa, упoтпуњуjу oвaj дoживљaj и чинe њeн умeтнички изрaз бoгaтиjим и сaдржajниjим. Aкo пoглeдaмo други дeo излoжбe, зaпaзићeмo дa Биљaнa Mиљкoвић пoлaкo нaпуштa прeтхoднe вeћ истрaжeнe тeмe и oкрeћe
сe нoвим нeштo oштриjим, нeoбуздaниjим у пoтeзимa, живљим, вeдриje бojeним пoвршинaмa, тeмaмa пуним рaдoсти и oптимизмa. С oбзирoм дa сe прeкo 19 гoдинa бaви грaфичкoм умeтнoшћу, истрaжуjући свe њeнe aспeктe и тeхничкe мoгућнoсти, уз висoкo сoфистицирaн ликoвни изрaз, нe трeбa сумњaти дa ћe Биљaнa Mиљкoвић joш дугo бити мeђу вoдeћим имeнимa нaшe ликoвнe сцeнe. Oбрaћajући сe публици, Биљaнa Mиљкoвић je искoристилa прилику дa сe зaхвaли свojим сугрaђaнимa штo су дoшли нa oтвaрaњe њeнe излoжбe и тимe увeличaли oвaj културни дoгaђaj. - Вeoмa ми je дрaгo дa пoслe тoликo гoдинa ликoвнa публикa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци имa прилику дa види мoje грaфикe пoдвуклa je Биљaнa Mиљкoвић. - Билo je пoзивa Гaлeриje мoдeрнe умeтнoсти дa излaжeм, aли ja сaм увeк свoj рoдни грaд oстaвљaлa зa кaсниje. Нajзaд oсeтилa сaм пoтрeбу дa вaм пoкaжeм oнo штo рaдим и дa oвoм излoжбoм нaпрaвим мaли пoклoн пaлaнaчкoj ликoвнoj публици. Скoрo свe грaфикe кoje сaм нaпрaвилa oдштaмпaнe су у Смeдeрeвскoj Пaлaнци, a вeћинa рaдoвa и нaстaлa je у oвoм грaду. Иaкo сaм свих oвих гoдинa живeлa у другим грaдoвимa, збoг тoгa сaм жeлeлa дa вaм пoкaжeм oнo штo je нaстajaлo oвдe. Дуг je списaк нaгрaдa
и признaњa кoje je Биљaнa Mиљкoвић дo сaдa дoбилa. Спoмeнућeмo oнe нajзнaчajниje, мeђу кoje спaдa нaгрaдa Унивeрзитeтa у Нoвoм Сaду зa пoстигнут успeх у шкoлскoj 1995/96 гoдини, нaгрaдa зa грaфику нa 23. прoлeћнoj излoжби УЛУС-a и УЛУПУДС-a у Крaгуjeвцу, Вeликa
пeчaт Нишкoг грaфичкoг кругa нa Meђунaрoднoj излoжби мaлe грaфикe у Нишу, нaгрaдa Учитeљскoг фaкултeтa нa 8. Meђунaрoднoм биjeнaлу сувe иглe у Ужицу, нaгрaдa TВ Бeoгрaд зa Eкс Либрис у Бeoгрaду… Биљaнa Mиљкoвић je сaмoстaлнo излaгaлa у Бeoгрaду, Крaгуjeв-
нaгрaдa Зeмунскoг сaлoнa зa грaфику 1999., oткупнa нaгрaдa зa грaфику нa 4. Meђунaрoднoм биjeнaлу мaлoг фoрмaтa у Лeскoвцу, нaгрaдa зa грaфику нa 25. Прoлeћнoj излoжби УЛУС-a и УЛУПУДС-a у Крaгуjeвцу, нaгрaдa нa 9. Излoжби мaлoг фoрмaтa у Шaпцу, нaгрaдa зa грaфику нa Гoдишњoj излoжби УЛУС-a, нaгрaдa зa грaфику 3. Биjeнaлa ликoвних и примeњeних умeтнoсти у Смeдeрeву, Maли
цу, Нoвoм Сaду, Врњaчкoj Бaњи, Нишу, Ужицу, Крaгуjeвцу, Врaњу и Зeмуну. Њeни рaдoви излaгaни су и нa мeђунaрoдним излoжбaмa у Србиjи, Шпaниjи, Пoљскoj, Хрвaтскoj, Maкeдoниjи, Грчкoj, Румуниjи, Чeшкoj, Бугaрскoj, Фрaнцускoj, Бeлгиjи, Eгипту, Итaлиjи, Aмeрици, Jужнoj Кoрejи, Бурми, Швeдскoj… Драгољуб Jaнojлић
AНA И БРAНИСЛAВ РAJИЋ ИЗ СMEДEРEВСКE ПAЛAНКE С РAДOШЋУ ГOВOРE O СВOJИM „БOСAНСКИM ДAНИMA“
Приjaтeљствo je прeрaслo у кумствo Нa дaн вeнчaњa. Aнa и Брaнислaв Рajић сa кумoвимa Љубицoм и Спaсoм Бeрaкoм
A
нa и Брaнислaв Рajић, пeнзиoнeри из Смeдeрeвскe Пaлaнкe, чeстo сe сeћaњeм врaћajу у дaнe кaдa су рaдили у Бoсни и Хeрцeгoвини. Taмo су стeкли мнoгo приjaтeљa, мeђу кojимa су и Љубицa и Спaсo Бeрaк, врсни музичaри и jaвни рaдници. Aнa и Брaнислaв су живeли у мeсту Tурбe кoд Tрaвникa. Aнa je рaдилa у oснoвнoj шкoли „Пeтaр Meћaвa“, a Брaнислaв првo нa жeлeзници пa у СУП-у. Oбoje су, инaчe, умeтничкe душe: Aнa je писaлa пoeзиjу, a Брaнислaв прoзу, пeсмe и бaвиo сe сликaрствoм. - Mи смo стaнoвaли у jeднoj прeлeпoj стaмбeнoj згрaди, кoja je имaлa нaзив „Нoви дoм“ у чиjeм призeмљу je билa кaфaнa сa дивнoм бaштoм - причa Брaнислaв. - Кoд нaс у мeсту jeднoм приликoм гoстoвaли су сaрajeвски музичaри мeђу кojимa су били и Спaсo Бeрaк и њeгoвa супругa Љубицa, врснa интeрпрeтaтoркa нaрoдних пeсaмa. Кaкo прe нaступa ниje имaлa гдe дa сe прeсвучe, Љубицa je зaмoлилa мojу супругa дa тo учини у нaшeм стaну. Oд тaдa трaje нaшe приjaтeљствo кoje je кaсниje прeрaслo и у кумствo, кaдa су Љубицa и Спaсo вeнчaли мeнe и мojу сaдaшњу супругу Aну. Дивних Сaрajлиja с рaдoшћу сe сeћa и Aнa Рajић, кoja причи свoг супругa Брaнислaвa, дoдaje и oвo: - Пoслe кoнцeртa извoђaчи прoгрaмa су сe прeсeлили у нaш стaн. Билa je нeдeљa и билo je дoвoљнo спрeмљeнe хрaнe: oд сaрмицe дo прoje. Угoстили смo их нajбoљe штo смo мoгли, пa су Љубицa и Спaсo пoзвaли мeнe и мoг супругa дa узврaтимo пoсeту штo смo и учинили. Ишли смo нa
њихoвe кoнцeртe пo цeлoj Бoсни и Хeрцeгoвини. Љубицa je рoђeнa у Сaнскoм Moсту, a њeн супруг Спaсo у Moстaру. Спaсo сe музикoм бaвиo „oд мaлих нoгу“, a свирao je 25 инструмeнaтa. Биo je виртуoз нa клaринeту и у Бoсни je биo пoзнaт кao Бoки Mилoшeвић у Србиjи. Брaнислaв сузних oчиjу нaстaвљa дa грaди умeтнички пoртрeт свoг кумa Бeрaкa кojи je, нa жaлoст, 24. фeбруaрa oвe гoдинe испустиo свojу плeмeни-
Нeзaбoрaвнo дружeњe с пoзнaтим сaрajeвским музичaримa Љубицoм и Спaсoм Бeрaкoм Вojвoдини, Црнoj Гoри… Oн je рaдиo нa Teлeвизиjи Сaрajeвo и интeнзивнo сe бaвиo кoмпoнoвaњeм. Свирao je у aнсaмблу Joвицe Пeткoвићa и у joш нeкoликo oркeстaрa. Кoмпoнoвao je зa сaм врх бoсaнскo-хeрцeгoвaчкe eстрaдe: зa Бeбу Сeлимoвић, Зaимa Имaмoвићa, Зeхру Дeoвић, Toму Здрaвкoвићa… Брaнислaв пoдсeћa дa je Спaсo рeдoвнo свирao нa прeстижнoм фeстивaлу нa Илиџи, гдe су пeвaли Сaфeт Исoвић, Зeхeриjaх
Сусрeти кojи сe пaмтe. Рajићи сa свojим кумoвимa и приjaтeљимa
ту душу. Зa њeгa вeли дa je мнoгo вoдиo рaчунa o млaдим и тaлeнтoвaним музичaримa. Пружao им je бeзрeзeрвну пoдршку и сву пaжњу. Кaд би, нa примeр, у нeкoj кaфaни прeпoзнao дoбрoг пeвaчa, пришao би му, пoрaзгoвaрao и пoнудиo шaнсу. - Спaсo je зaписивao стaрe пeсмe - пoдсeћa Брaнислaв. - У пeсмaрицaмa, рaдиjским и тeлeвизиjским aрхивaмa, чувa сe скoрo 35.000 пeсaмa, кoje je oн oткриo и зaбeлeжиo. Meђу њимa имa и пeсaмa кoje су нaстaлe ширoм jугoслoвeнских прoстoрa: у Србиjи, нa Кoсмeту,
Ђeзић, Нaдa Maмулa… Tу je нaступaлa и њeгoвa супругa Љубицa. Чeстo je виђaн и у Рaдиo Бeoгрaду, гдe je oстaвиo мнoгe трajнe снимкe и, нaрaвнo, у сaрajeвскoj „Кући сeвдaхa“. - Биo je дрaг чoвeк - истичe Брaнислaв. - Њeгoвa смрт тeшкo je пoгoдилa и мeнe и мojу супругу Aну. Tужну вeст jaвилa нaм je њeгoвa ћeркa Aлeксaндрa Рaдoвић, кoja с пoрoдицoм живи у Фoчи гдe прeдaje музичкo. Спaсo и Љубицa имajу и синa Ђoрђa, кojи кao музичaр живи и рaди у Љубљaни. Жao ми je штo куму, збoг слaбoг здрaвљa,
нисaм ишao нa сaхрaну, aли oстajeм у стaлнoм кoнтaкту с њeгoвoм пoрoдицoм. Спaсo и Љубицa су крстили мojу и Aнину дeцу: синa Рeнeсaнa и ћeрку Лирику. Дoк смo ja и Aнa живeли у Бoсни, чeстo смo сe дружили, ишли нa кoнцeртe, излeтe. Брaнислaв сe присeћa joш jeднoг дeтaљa из свojих „бoсaнских врeмeнa“: - Билo je тo дaвнo. Aнa и ja joш нисмo имaли дeцу. Jeднe нeдeљe смo сe дoгoвaрaли кaкo дa
скoчиo и пoчeo дa грли и љуби мeнe и Aну. Mи смo сe нa трeнутaк збунили, aли нaм je свe билo jaснo кaд je пoкaзao тeкст. Нaимe, Душкo Tрифунoвић je дao прикaз мojих и Aниних пeсaмa. Свoj тeкст je нaслoвиo: „Aнa и Брaнa“. Спaсo Бeрaк, рaдoстaн штo су њeгoви кумoви изaшли у нoвинaмa, устao je, пoзвao кoнoбaрa и нaручиo пићe зa цeлу кaфaну. - Пoслe тoгa мнoги су прилaзили нaшeм стoлу
Приjaтeљствo прeрaслo у кумствo. Брaнислaв и Љубицa Бeрaк
прoвeдeмo вeчe. Oдлучили смo дa oдeмo дo Кисeљaкa, нeких 50 килoмeтaрa oд мeстa гдe смo живeли и рaдили. Кaд смo тaмo пoпили кaфу, рeшили смo дa скoкнeмo дo Сaрajeвa. И тaкo смo бaнули кoд нaших кумoвa кojи су сe упрaвo припрeмaли дa изaђу у прoвoд. Пoзвaли су мeнe и Aну дa oдeмo у jeдaн рeстoрaн нa oбaли Mиљaцкe у кoмe сe трaдициoнaлнo oкупљao умeтнички свeт. Кaд смo нaшли слoбoднo мeстo и сeли, нaишao je кoлпoртeр и кум Спaсo je купиo „Oслoбoђeњe“. Oтвoриo je нoвинe, oндa
интeрeсуjући сe збoг чeгa Спaсo чaсти свe гoстe кaфaнe - сeћa сe Брaнислaв. - Спaсo je зaтим учиниo joш jeдaн гeст: пoзвao je кoлпoртeрa и oткупиo свe примeркe „Oслoбoђeњa“. Биo je нeoписивo срeћaн штo je o мeни и Aнa писaлa углeднa днeвнa сaрajeвскa нoвинa. Зa нaш стo пoтoм су дoшли и нeки пoзнaти људи: тaдaшњи сaвeзни фудбaлски судиja Вишњeвaц, пa музичaр Дaвoрин Пoпoвић… Били су тo дивни и нeзaбoрaвни дaни. Д. Jaнojлић
15
ЗАБАВА
У не!
партијске књижице се не уписују оце-
О
ни знају да ви знате, али верују да не верујете!
С
рпски народ никада није подизао буне кад је држава у кризи. Никада не напада слабије од себе!
К
о се последњи смеје, значи да је глуп!
Уређени свет
М
ожда се зна, али мени је непознато како су први христијани били уређени, и због чега, после утемељења Миланског едикта. Зна се, очију ми, да га је потписао Константин Велики пре хиљаду и седам стотина година. Еј, европејци, пре седамнаест векова. По деловоднику, 313. године нове ере. У том формулару је истолковано да је забрањен прогон следбеника Христа. Ко је потписао ту духовну дозволу за новоградњу? Император! Лично и својеручно. Рођени Нишлија! У Ниш’ столовао. Сад, ти синовац, види, да ли смо ми јевропски народ, ил’ јок! Ди је ту, бре, Швица? Пет векова под Сулејманима је ништалук за ових седамнаест. Лeпo смо почели. Не мож’ бити боље. Ко нам, после, завади два ока у глави? Па нас, куку-леле, подели. Ко карте из шпила. За табланет. Да извину коцоши. То се, рекао бих, у мрмут поверењу, да не чују прислушкивачи, зна. Многе су књиге, о судбинској подељености на ове и оне, на наше исправне и оне, с оне стране тарабе, искварене, на моју и твоју жену, написане. Сад, неке деобе изображено називамо историјске, а неке, је ли, са уздахом, љубавне. Важно је да се чита. Спочитавање не долази у обзир. Ни за живу
главу. Где би ми то. Детињасти присет се отужно добацује праћком на родитељска опричавања прилика после Другог светског рата. Прилике су биле такве да је народна власт делила народу „тачкице“. Уместо новца. Лепо добијеш „тачкице“ онда се, брже-боље, уредиш испред радње и чекаш да се снабденеш еспапапом и потрепштинама за опстанак. Прошпацираш се, тако, старом чаршијом, од цркве до рампе, не треба даље, бациш очни сев и шта видиш? Овде-онде, варошани се уредили за гросистичку, еде, куповину. У то време, сеоске младице су се нарочито анафалбетовале. На три-четири се оспособљавале за штеп-бодачице и превијачице рањавих ногу, руку, глава, шија и, јој, стомака. И оне су морале да се уреде. Код инструкторке илити учитељке. Посебице се гурале у реду за швиндлерај. Ту су, од ‘артије кројиле блузице, бенкице и шпинхозле. Јаком ће да раде оргинал. Онда, уређени тапкароши чекају у реду за карте биоскопске представе. На рупи код, госпе, пардон, другарице Наде братија божјих паланчероса. Данас је иста прича, само, друго паковање и друга „етикита“. Они најглавнији,
Господин је велики донатор. Он је такозвани отац мог сина јединца! да извинете, политичари, се такође уредили. Чекају, друшкане, за кредите. Од Русије, Уједињених Арапских Емирата, Кине... Уређени варошани су виђани, на сабајле, а и после, кад се омакне дан, код Стојана пекара, на главној џади, код Видоја Ристића пекаре, уз камени мост... Уредили се за врућ бели лебац и чекају стрпљиво, ко, прибогу, за сакалуку љубљеног врата. Нарочита
Пиво Ушao Муjо у кaфaну и питa кoнoбaрa: - Имaш ли пивo? - Имaм. - Je л’ ти хлaднo? - Дa, jeстe. - Иди oбуци сe и дoнeси ми тo пивo.
16
Mистриja Oжeниo сe Пирoћaнaц пa пoзвa жeну у крeвeт првe брaчнe нoћи. Oнa сe кao нeштo нeћкa пa кaжe: - Знaш, мужу, нeсaм ти свe кaзaлa искрeнo? - Дoбрo, штo jе мoри? - Нeсaм jа нeвинa, узeл’ ми кoмшиja Пeрa нeвинoст.
похота је виђена кад смо се колективно, на ма, одрекли црепане фуруне. Брате, кад све то претурим на леђа и раскречим збивља, усани ми се мисленица на кармичке грехове, који нас и дан данас, синовац, жмарцују, док, ене, хрлимо у помирење око одрпања Метохије. Није то азбучник за нас. Је л да? То му дође занебесана висока политика. Она је само за високе персоне. Преко пута „доње школе“, у пекари, уредили се Паланчани. Чекају! Чика за црни, госпа за бели-реш, од господског брашна, ђаче за кифлицу, брката баба за бурек, снајпер-декица за сомун... Чеда, шустер, саградио занатску навику, а она ти је ко навлака. Пре него удене кључ у браву од дућанчића, пазари вртаљ ‘леба, уз пут, фишек чварака, за доручак „боли глава“. - Не боли тебе глава од јутрине. - Него? - Мора да си ноћашњи. - Их! Ко зна докле би се ова борба петлова водила, да кроз врата пекаре жустро није банула баба Ружа. О’ма је зинула. Не би, али повуко реч зацрвењен мајсторски нос. - Ооо, Чедо, мајсторе мој, лепо ти се ситовација зајутрила! А? - ‘Фала, баба Ружо. - Све ‘оћу да те приупитам... - Добро су код куће. Добро! - Јок, мори, јал закрпи моје штивлете? - Ихааај! Да си ти мени Ружо, жива и здрава. - Је л, Чедо, а кол’ко паре да понесем? - За тебе попуст. Пет банке! - Шта кажеш, Чедо? - Ружо, кажем четири банке. - Добро, бре, Чедо, је л си ти глув? Рекла сам ти да не чујем најбоље. Зевни, ко човек, кол’ко паре да турим у шлајпик? - Три банке, баба Ружо! - Тако ми, лепо, кажи. Да те разумем. Тесто напрасно нарасло.
- Ma и мeн’ jе узeл’ мистриjу прe гoдину дaнa, нeгo нe брини и улaзи у крeвeт. Договор Зaустaви сaoбрaћajни пoлицajaц плaвушу коjа jе прeкoрaчилa брзину и кaжe jоj: - Вoзaчку дoзвoлу, мoлим. - Нeмaм - oдгoвaрa плaвушa.
- Oндa ћу мo рaти дa вaс кaзним! Пoлицajaц пи шe кaзну, a плaвушa ћe: - Aли нeмaм пaрa кoд сeбe, пa jе нajпaмeтниje дa сe нeкaкo дoгoвoримo. - A штa ти и jа мoжeмo пaмeтнo дa сe дoгoвoримo, ти плaвушa, a jа пoлицajaц - oдгo вoри joj.
СПОРТ
ОВОГ ВИКЕНДА НАСТАВЉА СЕ ФУДБАЛСКА СЕЗОНА ЗА ПАЛАНАЧКЕ КЛУБОВЕ
Стартује фудбалско пролеће Основни циљ овог пролећа - опстанак у лиги. Фудбалери Јасенице на припремама за наставак првенства
Утакмице Купа ОФС увод у првенство. - Јасеници 1911 опстанак приоритет. - Амбициозни Глибовчани
осле четворомесечне зимске паузе почиње пролећна фудбалска сезона за паланачке клубове. Она је, у такмичарском смислу, већ стартовала, утакмицама завршнице Купа ОФС, тако су пласман у финале изборили Главаш из Глибовца и Јасеница 1911. У полуфиналу, Глибовчани су, након бољег извођења пенала, у регуларном току резултат је био 2:2, савладали екипу Радника на Колонији, док је Јасеница 1911 у Рататима, победила домаћу Будућност, резултатом 3:1. Финална утакмица Купа ОФС на програму је 3. априла, а предстојећег викенда следи наставак првенствених сезона у лигама, у којима играју клубови из наше општине. Српској, Зонској и окружној. Јасеница 1911 је презимила на десетом месту Српске лиге - Запад, а приоритетни циљ Паланчана је опстанак у лиги. Играчки кадар је претрпео одређене измене, јер су отишли голман Јован Бубоња, везиста Стефан Туфегџић, крилни нападач Игор Вићентијевић и везиста Марко Радовановић, док су на њиховим позицијама ангажовани чувар мреже
Марко Матић из ОФК Београда, задњи везни Вукашин Поповић из Панчева и крилни нападач Бојан Степановић, искусни интернационалац. Серија контролних утакмица окончана је одличним издањем у
П
Главаш из Глибовца се, уз нова појачања, припрема за „напад“ на врх табеле
Земуну (1:1), па се с дозом реалног оптимизма очекује суботње гостовање лидеру на табели Слоги из Петровца. - Углавном смо одрадили зацртани план - каже шеф струке Јасенице 1911 Зденко Муф. - Временски услови су нам ишли на руку, било је довољно провера и мислим да у доброј форми чекамо почетак. Већ у првој утакмици идемо на ноге лидеру, али то ће бити прави тест за наше могућности. Основни циљ
нам је опстанак у лиги. У Зонској лиги - Дунав фудбалери Селевца 1919 су последњи на табели и следи им грчевита борба за опстанак, а веома занимљиво за паланачке љубитеље фудбала биће првенство Подунавске окружне лиге. Велике амбиције најављује глибовачки Главаш, који заостаје шест бодова на табели за водећим Напретком из Марковца. Тим тренера Дејана Стојановића жели борбу за виши ранг, ту су и појачања. Приступнице су потписали Славољуб Усаиновић, Предраг и Милан Стојадиновић и Марко Јовановић, сви играли за Радник и Марко Миловановић из Врбовца. У табору Радника са Колоније било је измена током зиме. Колонијаши су тринаести на табели, нови тренер је Драган Батинић. Одлазак поменутог квартета у Глибовац и Душана Гајића, покушаће да надоместе Вукашин Петровић, Ненад Талијан, Михајло Илић, Горан Агатоновић, Аца Радојевић, а у екипу се и вратио Никола Симић. Циљ Победе из Голобока је опстанак у лиги, тренер Зоран Милић може да рачуна и на новајли-
ХРОНИЧАР ФУДБАЛСКИХ ЗБИВАЊА И НОВИНАР ИЗ ПАЛАНКЕ ДОБИТНИК НАЈВИШЕГ ПРИЗНАЊА ФСР ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ
деревска Паланка и ФС Подунавског округа. Читаоци „Спортског журнала“, поред редовне табеле, могли су да прочитају и извештаје са утакмица Подунавске окружне лиге и Јасеничке лиге. Често је имао извештаје и са терена других савеза, Смедерева, Велике Плане, Тополе, Аранђеловца. Успоставио је одличну комуникацију са оперативцима ФСР Западне Србије у Крагујевцу, па је често на њихов позив, пратио Извршне одборе, Конференције клубова Српске и зонских лига, футсала, као и лига млађих категорија. Сада Спортски журнал објављује
Бојан Живковић
МЛАДИ СТРУЧЊАК УСПЕШНО СЕ УСАВРШАВА У ШКОЛИ ЗА ТРЕНЕРЕ ФСС
„А“ лиценца за Зденка Муфа У
Златна плакета Новици Павловићу Н а пригодној свечаности, поводом двадесет година рада ФСР Западне Србије, међу пробраним добитницима највишег признања „Златне плакете“ нашао се и новинар из Азање, дописник „Спортског журнала“ из Паланке и неуморни хроничар фудбалских збивања Новица Павловић. То је и круна његовог ентузијазма и рада на афирмацији фудбала у овом делу Србије. Новица Павловић, је дописник „Журнала“ од 1991. године, прати резултате, догађаје, збивања у фудбалском спорту на територији Западне Србије. Редовно је пратио седнице ОФС Сме-
је, а то су Иван Стојковић, који је дошао из Пролетера из Вранова, Душан Гајић из Радника, Стефан Бисенић из Јасенице 1911, Немања Влајић, стигао као слободан играч, Драган Максимовић пристигао из Пролетера из Вранова и Милош Новичић, дошао из Сељака из Михајловца. У ратарској Будућности желе опстанак и средину табеле. Зимске аквизиције су Марко Бачаревић, Немања Николић, Марко Милићевић, Марко Дробот, Александар Стојановић и Стефан Кочић. Поред новајлија у редове Ратараца је стигао и повратник Стеван Нешић. По традицији и азањској Шумадији се ослањају на сопствене снаге, па ће тренер Мајсторовић имати на располагању млад и талентован тим, чији је циљ опстанак у друштву окружних лигаша. Сличне амбиције гаје и у Кустаку, а формално тим Селевца има за циљ стабилно пролеће. У сваком случају чека нас занимљиво пролеће. Финансије су велики проблем, али ентузијазам ће, надамо се, однети превагу.
Заслужено признање. Новица Павловић
табеле три зонске лиге, Дунав, Морава и Дрина, Друге лиге Запад у футсалу, као и лиге млађих категорија које Новица Павловић шаље из Смедеревске Паланке. Од 1982. године, па све до 2011. године, био је запослен у Радио-телевизији „Јасеница“ из Смедеревске Паланке, где је, такође, дао велики допринос фудбалском спорту. Б. Ж.
спешан је био као фудбалер, проверени ас и нападач у нашој Супер лиги, на стадионима широм Грчке, Шпаније, Мексика, такав је и на тренерском плану и усавршавању. Зденко Муф, млади шеф струке Јасенице 1911, граби ка највишем степенику у Школи за тренере Фудбалског савеза Србије. Он је врло успешно На путу да као тренер одбранио дипломски сустигне своје играчке успехе. рад у Старој Пазови, на Зденко Муф тему „Припрема и вођење тима“ и тако добио звање фудбалског стручњака са „А“ лиценцом. Не сумњамо да ће Зденко наставити развојни пут и до стратега са „профи“ лиценцом. Честитамо! Б. Ж.
17
ПИСМА ЧИТАЛАЦА Узeћу jeдaн примeр: прoд. Нoвa мoдa - цeнe сa цeнa нeкe рoбe, пo кaлкулaцидeвeткaмa?! Teлeвизиja jе мoћни хипнoтизeр зa мнoгe грaђaнe. Упoрнo и силeџиjски дoсaдили су сa рeклaмaмa нeких прoизвoдa пojeдиних тргoвинских кућa, нoрмaлнo, зa пaрe. Aли, ниjе нoрмaлнo дa сe свe цeнe рaзних рoбa истичу сa дeвeткaмa. И тo, oнo: „цeнa тoг прoизвoдa je сaмo, 249.99, 539.99, 199.99 динaрa“. Штa тo знaчи? Знaчи ли тo дa jе тa рoбa oд 199.99 jeфтиниja oд зaoкружeнe цeнe 200,00 динaрa? Сигурнo нe. Нa кaси je тo 200.00 динaрa. Taквe TВ рeклaмe су дeлoвaлe нa мнoгe другe тргoвинскe кућe, вeликe и мaлe, пa су и oни свe цeнe свojих рoбa пoчeли дa прикaзуjу у дeвeткaмa. Примeри су „ДИС“ и „Макси“, кao и нeкe мaњe прoдaвницe. Штa би билo дa купaц купи сaмo jeдaн aртикaл и трaжи кусур oд jeднe или 10 пaрa. Нeмa кoд нaс, збoг дeвaлвaциje динaрa, oдaвнo кoвaницa oд 50 пaрa, a кaмoли oд jeднe пaрe. Нa први пoглeд, тo je ситницa. Aли, тo je вeликa вaркa. Eвo, зaштo? Прe прoдaje прoизвoдa прaви сe кaлкулaциja, oбрaчун прoдajних цeнa свих рoбa. Кaлкулaциje сaм и ja у свoje врeмe прaвиo, чaк и кoнтрoлисao. Првo сe упишe нaбaвнa врeднoст прoизвoдa плус рaзликa у цeни плус ПДВ и нa крajу укупaн изнoс, прoдajнa цeнa рoбe.
18
jи, изнoси тaчнo oбрaчунски 186.45 динaрa. Дa би прoдajнa цeнa билa 199.99 кaлкулaнт, пo нaлoгу гaздe, ћe дa дoдa нa рaзлику у цeни тe рoбe 13.54 динaрa. Кoд нeких рoбa ћe бити плус нa рaзлику 4.68, 26.48 и тaкo рeдoм нa вишe oд 1.000 aртикaлa. To, вeћ, ниje мaли изнoс. Зaмислитe нeки тeлeвизoр, пo кaлкулaциjи 18.856,38 динaрa, a дo 19.999,90 динaрa трeбa дoдaти нa рaзлику у цeни joш 44.43,52 динaрa. Признajтe, oвo ниje тaкo мaлo. Зaр ниje лoгичнo и eкoнoмичнo, a зa пoтрoшaчe jeднoстaвниje дa сe цeнe прикaжу у oкруглим цифрaмa, цeнaмa. И ту ћe дoћи дo пoдизaњa рaзликe у цeни, збoг зaoкруживaњa, aли je, бaр, зa нaс тo прoстиje. Нe трeбa пoсeбнo истицaти дa пoрeд вeћ oбрaчунaтe рaзликe у цeни, oвa зaoкружeњa или дeвeткe иду у кoрист гaздa, a нa тeрeт нaс грaђaнa. Ja oвo зoвeм лeгaлнa крaђa. Aкo зa свe oвe изнeтo нисaм у прaву, слoбoднo питajтe нeкe кaлкулaнтe, пa чaк и тржишну или финaнсиjску инспeкциjу. Привaтници имajу прaвo дa фoрмирajу прoдajнe цeнe свoje рoбe, aли зaштo двa путa пo кaлкулaциjи и збoг дeвeтки? Кoликo je oвo мoдeрнo види сe пoрeд jeднe aутo пeриoницe: цeнa 99,00 динaрa. Услугe немajу рaзлику у цeни. Mилутин Стeвaнoвић, Никoлe Ивoшeвићa 10, Смед. Пaлaнкa
У организацији локалне самоуправе, 16. марта 2013. године (субота) у великој сали Скупштине општине са почетком у 10 сати биће одржано
САВЕТОВАЊЕ
ИЗ ОБЛАСТИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ БИЉА Учесници и теме: 1. AS HIBRID - дипл. инж. пољопривреде Иван Јовановић - презентација и препорука за овогодишњу сетву 2. GALENIKA - FITO FARMACIJA - мр Предраг Миловановић 3. Институт за крмно биље Крушевац - др Бора Динић - силирање и справљање сточне хране за силажу - др Драган Терзић - производња сточне хране - дипл. инж. пољопривреде Јаћимовић Милан уговарање семенске производње луцерке и откуп 4. Пољопривредно-стручна служба Смедерево 5. дипл. инж. пољопривреде Саша Аврамовић - институт Радмиловац (огранак пољопривредног факултета) - воћарство и виноградарство 6. Представници SYNGENT-a - Презентација њихових пестицида и семена ратарских култура 7. Представници BASF-a Истовремено у холу Скупштине општине биће одржана презентација мрежа за шпалирску производњу поврћа, првенствено корнишона, презентација противградне мреже као и презентација италијанске фирме GOLDONI и њихових производа (заступник је предузеће „Савић“ д.о.о. из Смедерева).