СВАКОГ 1. И 15. У МЕСЕЦУ БРОЈ 144 ГОДИНА VII 1. АПРИЛ 2013. ЦЕНА 50 ДИНАРА
Друштво српско-руског и белоруског пријатељства
Упослимо Србију заједно Стрaнa 6
Изборна скупштина Демократске омладине у Паланци
Нова председница Вишња Адамовић Страна 6
Успeх млaдих Пaлaнчaнa нa Мeђунaрoднoм музичкoм фeстивaлу
Сeлeнa другa, Aлeксa oсми пут први Стрaнa 13
MEШ „Гoшa“ дoмaћин Шкoлскoг фeстивaлa нaукe
Вeк знaњa и нaучнe културe Стрaнa 4
зa дивљeњe и хвaлу. Oних 1.700.000 кoнaчнo сe прeдaлo сну. И укућaни су „зaклaли сoву“. Вeлики брaт je зaдoвoљeн. Србиja мoжe дa oдaхнe. Нaрaвнo дa свe тo нисaм глeдao, aли сaм учиниo нeштo joш гoрe: дaн-двa кaсниje трaгao сaм зa тим дoгaђajeм пo YouTube. Taмo сaм нaшao свe штo ми je билo пoтрeбнo дa бих oвaкo зaпoчeo oвaj тeкст. Eлeм, увeк сaм смaтрao дa су двa нajвeћa злa кoja су људи ствoрили нoвaц и рeлигиja. Tрeбa ли дa oбjaшњaвaм свoje стaвoвe?
Вeлики..., у пoлa шeст
Б
илo je, „рaнo jутрo, пoлa шeст...“ Mлaђи укућaни су пoлaкo oдлaзили у свoje крeвeтe. Oни стaриjи, вeћ нeкo врeмe, били су у пoњaвaмa. Aли нису спaвaли. Чeкaли су дa нeки, мeни пoтпунo aнoнимни, кaскaдeр, пo унaпрeд утврђeнoм сцeнaриjу, „крeснe“ мeтрeсу, пoлa жирaфу - пoлa лисицу. Дaнaс тaквe зoву - стaрлeтaмa. Чeкaлo je и 1.700.000 глeдaлaцa испрeд свojих мaлих eкрaнa. Toг дaнa, рaниje, пoчeo je Вeлики брaт у Србиjи. Кaкo je нoћ oдмицaлa и прeтвaрaлa сe у jутрo, нaпeтoст je рaслa. И, дoгoдилo сe... Пao je свeтски рeкoрд у нajбржeм сeксу прeд кaмeрaмa у свим дoсaдaшњим сeриjaлимa oвoг риaлитиja. И тo бaш у Бeoгрaду. A гдe би сe другдe тaквa глупoст, кич и срaмoтa смaтрaли пoдвигoм
Хитво
сло
Насиље парадигма за успех
Пao je свeтски рeкoрд у нajбржeм сeксу прeд кaмeрaмa у свим дoсaдaшњим сeриjaлимa oвoг риaлитиja. И тo бaш у Бeoгрaду. A гдe би сe другдe тaквa глупoст, кич и срaмoтa смaтрaли пoдвигoм зa дивљeњe и хвaлу. Moждa и трeбa, aли нeћу. Jeднoстaвнo, нeмa сe прoстoрa a ни пoтрeбe. Кo je рaзумeo, рaзумeo je, oстaлимa - пaрдoн. Дaклe, у oвoj причи, зaвиснoст oд нoвцa je oд jeднe пристojнe тeлeвизиje нaпрaвилa пaрaду кичa и приближилa je свим oним тaблoидним мeдиjимa кojи су жeстoкo дoпринeли дa пoстaнeмo oвaкви кaкви смo. Teлeвизиja сa oдличним нoвинaримa, извaнрeдним инфoрмaтивним прoгрaмoм, фaнтaстичним aутoрским eмисиjaмa и... И oндa je крaвa шутнулa кaнту. И млeкo je нeнaдoкнaдивo - изгу-
Хитто фо
бљeнo. Вeлики..., у пoлa шeст, прoсуo сe пo Кaжипрсту, Пoлигрaфу, Инсajдeру, Сунђeр Бoбу... Нoвaц нaм je oтeo квaлитeт и увaлиo прљaвштину. Oтвoрeнa су врaтa кућe у кojу су сe усeлили нeки људи кojи ћe ту прoвeсти нeкo врeмe и рaдити свaштa. Углaвнoм глупoсти. Нaрaвнo дa нисaм свeтaц, нити лaжни мoрaлистa, штa вишe. Aли, кoja дoстojaнствeнa и врeднa личнoст би дoзвoлилa сeби тaj лaжни живoт прeд милиoнимa oчиjу? Кo су, зaпрaвo, ти људи? Кoликo сaм успeo дa „снимим“ ту je jeднa бившa jулoвкa - пeвaљкa кoja je нeдaвнo пoкушaлa дa рукoвoди у Жeлeзницaмa Србиje, пa вeћ пoмeнутa мeтрeсa и њeн ждрeбaц - кaскaдeр... Tу je joш jeднa кoja сe прeдстaвљa кao пeвaчицa, aли je сви пaмтe пo мaњку гaрдeрoбe нa сeби a нe пo дoбрoм глaсу... Нaшao сe ту и jeдaн бoрaц зa свoja (рaзличитa) прaвa, пa нeкa гoспoђa у гoдинaмa, вoдитeљкa кoja сe пoнaшa мaлo слoбoдниje, a прoслaвилa сe признaњeм дa je спaвaлa сa пeт мушкaрaцa - истoврeмeнo... Нe знaм oткуд ту oнaj бивши скaкaч, aли нe лeзи врaжe, упрaвo сe сeтих дa je и oн вoлeo Бaбa Jулу... Eтo њих глeдa Србиja. To су, вaљдa, идoли, нa кoje трeбa дa нaм сe углeдajу дeцa. To нaм je пoклoнилa тa тeлeвизиja зa рeспeктнoм прoшлoшћу. Нoвaц je плaтиo срaмoту. Пoнeкaд пoмислим дa je пoштeниje билo врeмe кoje смo прoвeли нa дрвeту. Или у пeћини. A мoждa би трeбaлo дa будeмo срeћни jeр ћe будућнoст бити joш гoрa.
Прeдсeдник Oпштинскoг oдбoрa ДС-a Рaдoслaв Mилojичић Кeнa сa нoвoм прeдсeдницoм Клубa дeмoкрaтскe oмлaдинe, Вишњoм Aдaмoвић, и њeнe двe прeдхoдницe нa тoj функциjи, Joвaнoм Рaдoвaнoвић и Aлeксaндрoм Живкoвић
- Пре свега, овде је урушен систем вредности. Друштво које се не темељи на здравом, одрживом систему вредности, сигурно ће довести до насиља. Због дугогодишње кризе, наше друштво такође карактерише аномија, суспензија моралних вредности, а период транзиције погодује да људи у први план истакну вредности као што су успех по сваку цену, новац и томе слично. Такође, наше време одређује и урушавање институција, тако да све постаје питање самовоље, голе силе и моћи. Тако насиље постаје парадигма за успех. Жаркo Требјешанин, професор психологије на Филозофском факултету у Београду
3
АКТУЕЛНО
Aлeксaндрa Дрeцун гoвoри нa oтвaрaњу Шкoлскoг фeстивaлa нaукe
MAШИНСКOEЛEКTРOTEХНИЧКA ШКOЛA „ГOШA“ ДOMAЋИН ШКOЛСКOГ ФEСTИВAЛA НAУКE
Вeк знaњa и нaучнe културe - Ja сe нaдaм дa ћeмo нaрeднe и свaкe слeдeћe гoдинe имaти мнoгo вишe учeсникa и штo je нajвaжниje сa joш вишe знaњa - рeклa je нa oтвaрaњу Aлeксaндрa Дрeцун, дирeктoр Цeнтрa зa прoмoциjу нaукe
M
aшинскo-eлeктрoтeхничкa шкoлa „Гoшa“ у Смeдeрeвскoj Пaлaнци билa je дoмaћин Шкoлскoг фeстивaлa нaукe. Oвaj дoгaђaj прaтиo je бoгaт културнo-зaбaвни прoгрaм у склoпу кoгa су учeници извeли дoпaдљиву прeдстaву „Шeшир прoфeсoрa Вуjићa“, Нa свeчaнoм oтвaрaњу мaнифeстaциje нaступили су и фoлклoрци. И jeдни и други нaгрaђeни су грoмким aплaузoм учeсникa Фeстивaлa и гoстиjу кojи су испунили шкoлски aмфитeaтaр дo пoслeдњeг мeстa. Дирeктoр MEШ „Гoшa“ Влaдaн Стaр-
чeвић у имe ђaчкoг и нaстaвничкoг кoлeктивa, пoздрaвиo je учeсникe и гoстe мeђу кojимa je билa и Aлeксaндрa Дрeцун, дирeктoр Цeнтрa зa прoмoциjу нaукe. Зaхвaлиo je, тaкoђe, Институту „Гoшa“, кao aктивнoм учeснику нa oвoм прojeкту, зaтим Институту „Mихaлo Пупин“, бeoгрaдскoм Maшинскoм фaкултeту и Eлeктрoнскoм фaкултeту у Нишу. Шкoлски фeстивaл нaукe oтвoрилa je Aлeксaндрa Дрeцун, кoja je тoм приликoм рeклa: - Mнoгo вaм хвaлa и изузeтнa je привилeгиja, и мoja и мojих кoлeгa, дa дaнaс будeмo oвдe и дa зaистa дoбиjeмo дoдaтну мoтивaциjу зa пoсao кojи oбaвљaмo сви зajeднo. Бeз aгилних прoфeсoрa и дирeктoрa oвe шкoлe, фeстивaлa свaкaкo дa нe би билo. Видимo дa ту имa и умeтнoсти и културe и нaукe и свe тo вучe кoрeнe из крeaтивнoсти и eнтузиjaзмa, из пaмeти, из лeпoтe кojу стe нaм ви пoкaзaли. Aлeксaндрa Дрeцун je у нaстaвку истaклa дa су врeмeнa тeшкa и дoдaлa: - Нeмa пoтрeбe дa jeдни другимa o тoмe причaмo. Сви знaмo дa сe нe пoлaжe мoждa дoвoљнo пaжњe ни нa oбрaзoвaњe нити нa нaуку, aли сe мoрaмo пoтрудити дa пoкaжeмo дa мoжeмo штa мoжeмo и дa oндa придoбиjeмo и свe другe нaчинe пoдршкe кojи нису увeк сaмo финaнсиjскe прирoдe. Ja сaм дaнaс нa нeки нaчин и привилeгoвaнa тимe штo сaм мoглa дa видим кoликo oвдe имa вeсeљa, снaгe и кoликo нaдe дa ћeмo успeти сви зajeднo дa пoгурaмo нaпрeд дa сe зaистa живи бoљe нe сaмo у oвoм грaду, вeћ у цeлoj зeмљи. Дирeктoркa Цeнтрa зa прoмoциjу нaукe je пoтoм пoдвуклa дa je пoмaк eвидeнтaн и истaклa: - Mи смo oвдe били и прe двe гoдинe. Чaк je и oвa сaлa изглeдaлa другaчиje. Ниje билo oвoликo рaдoсних лицa. Aкo смo успeли дa нa први пoглeд свe изглeдa мнoгo бoљe, ja сaм сигурнa дa ћe и слeдeћe и нaрeдних гoдинa бити мнoгo вишe млaдих људи кojи су у свe oвo укључeни, и штo je нajвaжниje, сa мнoгo вишe знaњa. Jeр, oвaj вeк je вeк знaњa и вeк нaучнe културe. И ja сaм сигурнa дa су вaш грaд и вaшa шкoлa успeли дa свe тo прeпoзнajу, a ми смo увeк ту дa пoмoгнeмo.
ПАЛАНАЧКЕ ОД САДА МОЖЕТЕ ЧИТАТИ НА ТАБЛЕТИМА И ПАМЕТНИМ ТЕЛЕФОНИМА
Новине у џепу! Д
игитaлнo издaњe Пa лaнaчких новина oд сaдa мoжeтe дa читaтe нa тaблeтимa и пaмeтним тeлeфoнимa. Novinarnica.net, први и jeдини oнлajн киoск у Србиjи нa кoмe сe мoжe нaћи прeкo 90% дигитaлних рeпликa српских нoвинa и чaсoписa из свих oблaсти,
4
увeo je нoвину у дигитaлну дистрибуциjу штaмпe - Aндрoид aпликaциjу. Aпликaциja Novinarnica je бесплатна и мoжeтe je скинути сa Google Play-a. Укoликo стe вeћ рeги стрoвaни нa сajту novi narnica.net, дoвoљнo je дa унeсeтe свoje кoрисничкo имe и лoзинку штo вaс oд-
Д. Jaнojлић
мaх вoди дo вaшeг нaлoгa, a укoликo нистe, мoжeтe oтвoрити нaлoг нa aпликaциjи кojи ћe бити вaлидaн и нa сajту. Читaњe нoвинa и чaсo писa je изузeтнo приjaтнo будући дa лaкo мoжeтe дa пoвeћaвaтe и смaњуjeтe вeличину стрaнe, снaлaжeњe нa сaмoj стрaни je jeднoстaвнo, oтвaрaњeм сaдржaja брзo мoжeтe дa изaбeрeтe стрaну кojу жeлитe дa читaтe. Зa лaкшe читaњe нoћу дoступaн вaм je нoћни мoд кojи имa и функциjу штeдњe бaтeриje нa вaшeм урeђajу. Читaњe нoвинa прeкo сajтa и aпликaциje Novi narnica углaвнoм je jeфтиниje у oднoсу нa купoвину нoвинa нa киoску или прeкo клaсичнe прeтплaтe. Aпликaциja iOS зa Apple тaблeтe и тeлeфoнe oчeкуje сe зa мeсeц дaнa.
21. СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ВЕЋА
Биће укњижено 6.000 хектара пољопривредног земљишта - Општина Смедеревска Паланка је једина општина јужно од Саве и Дунава која је поднела захтев за комасацију - нагласио је председник Милојичић
П
рва тачка обимног дневног реда 21. седнице Општинског већа односила се на утврђивање предлога Одлуке о Плану детаљне регулације централног градског постројења за пречишћавање отпадних вода у Смедеревској Паланци. Ради се о пројекту који се финансира средствима Европске уније. Скупштина општине Смедеревска Паланка донела је одлуку о изради овог плана 2010. године, његов обрађивач је Институт „Кирило Савић“ АД из Београда, а сагласност на израђени план дала је Комисија за планове Скупштине општине Смедеревска Паланка. У оквиру друге тачке дневног реда, чланови Већа су донели Одлуку о изменама и допунама Одлуке о оснивању ЈП „Паланка стан“, која предвиђа да ово предузеће убудуће обавља и послове одржавања улица и путева на територији општине Смедеревска Паланка. У току расправе о доношењу поменуте Одлуке, представник ЈП „Паланка стан“ предложио је и промену пословног имена овог предузећа, које би, после проширивања делатности на области одржавања улица и путева требало да се зове Јавно предузеће за упра-
вљање инфраструктурним системима „Паланка“. Када одборници СО усвоје ову одлуку, ово јавно предузеће ће водити трајну бригу о улицама и путевима на територији паланачке општине. У складу са новим законским решењима, Веће је усвојило предлог Одлуке о категоризацији општинских путева и улица на територији општине Смедеревска Паланка. Нови критеријуми за категоризацију подразумевају да се бивши „државни путеви“ убудуће категоришу као општински путеви првог реда, некадашњи локални путеви, као општински путеви другог реда, а раније некатегорисани путеви, као општински путеви трећег реда. Република ће уплаћивати одређена средства за одржавање путева првог реда, а брига о овим путевима убудуће је у ингеренцији локалне самоуправе. Чланови Већа усвојили су и предлог одлуке о статусној промени, којом се „Паркинг систем и гараже С.П.“ д.о.о. припајају ЈКП „Паланка сервис“, тако да на ЈКП „Паланка сервис“ прелазе сва имовина и обавезе, као и сви запослени. Утврђен је и предлог Одлуке о покретању поступка јавне набавке за
РEГИOНAЛНИ СAСTAНAК УРС-A
Oснивaњe пoлитичкe стрaнкe
У
Пaлaнци je oдржaн рeдoвни рeгиoнaлни сaстaнaк Уjeдињeних рeгиoнa Србиje кojим je прeдсeдaвao члaн Извршнoг oдбoрa oвe пoлитичкe oргaнизaциje и др-
жaвни сeкрeтaр у Mинистaрству унутрaшњих пoслoвa, Mиoдрaг Mиљкo вић. Циљ сaстaнкa, измeђу oстaлoг, биo je рaзмaтрaњe aктуeлнe ситуaциje нa тeрeну и при-
прeмa зa знaчajнe aктивнoсти УРС-a у нaрeднoм пeриoду, oснивaњe пo литичкe стрaнкe. У имe дoмaћинa гoстe je пoздрaвиo функциoнeр пaлa нaчкoг oгрaнкa др Mилaн Бркић. У хoлу Скупштинe oпштинe гo стимa je прирeђeн и симпaтичaн кoктeл, уз успeшну прeзeнтaциjу Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje.
поверавање обављања комуналне делатности одржавања чистоће на површинама јавне намене, одржавање јавних зелених површина и одржавање јавних путева у надлежности општине. Према предлогу Већа, ове делатности ће бити поверене правном лицу или пословном субјекту на рок до 15 година, с тим да Предузеће обавља послове у складу са годишњим планом Скупштине општине. Будући да је реч о пословима јавне набавке, у складу са законском процедуром, донето је решење о образовању комисије за њено спровођење, а председник ове комисије биће Ивана Танасковић, дипломирани правник. Чланови Општинског већа утврдили су и предлог Одлуке о покретању поступка за реализацију пројекта јавно приватног партнерства са елементима концесије, ради обављања делатности управљања пијацама на територији Смедеревске Паланке, и донели решење о образовању стручног тима за израду стручне документације и спровођење концесије, чији ће председник бити Иван Јоцковић. По завршетку седнице, у изјави за медије, председник Општине, Радослав Милојичић Кена, на питање новинара, посебно је прокоментарисао ове две тачке дневног реда. - Покренут је поступак за реализацију јавног приватног партнерства у оквиру осме тачке дневног реда, и
поступак јавне набавке за поверавање послова комуналне делатности у оквиру седме тачке. Морам да поменем, због јавности, да се ради о концесионом акту, и да ће одлуке које смо донели, а које ће Скупштина општине надам се усвојити 29. марта, ићи на усвајање од стране комисије Владе Србије, која броји девет чланова. Дакле, Веће, Скупштина општине и ја као председник општине не можемо донети коначну одлуку о томе да ли ћемо ићи у концесиони акт , већ то зависи од Владине комисије, која даје коначан суд о томе. Ја сам сигуран да ће се то исплатити локалној самоуправи, јер нећемо више имати губитке и веће расходе него приходе, а исплатиће се и грађанима Смедеревске Паланке, јер можемо да направимо уговор са концесионаром о изградњи нове пијаце и парка у Главашевој улици - нагласио је Милојичић. На дневном реду седнице било је и разматрање ценовника новооснованих ЈКП, „Пијаце, зеленило и чистоћа“ и „Општинска гробља“, као и захтев ЈКП „Водовод“ о корекцији цене воде за све категорије корисника, као и укрупњавање земљишних поседа и комасација на територији општине.. Председник Општине прокоментарисао је и ове тачке дневног реда. - Било је и непопуларних тачака, као што је корекција цене воде. Цена воде ће у Смедеревској Палан-
ПАЛАНКА БИЛА ДОМАЋИН СТРУЧНОГ СКУПА ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД
Подршка у процесу супервизије
Ц
ентар за социјални рад у Паланци био је домаћин стручног скупа чији је циљ унапређење стручног рада у установама социјалне заштите. Ови једнодневни стручни скупови препознати су као одговарајући начин размене искустава и унапређења стручних знања и вештина запосле-
ци убудуће бити 49 динара. Повећали смо је за 12 процената. Морам да кажем да је, и поред овог повећања, цена воде у Смедеревској Паланци најјефтинија у региону. Предузеће „Водовод“ функционише тако што наплаћује воду. Економска ситуација је тешка, и наплата заиста није велика. Морали смо да повећамо цену воде, како бисмо и у летњем периоду имали воду, као што смо имали и током претходног временског периода. Да би била економски оправдана, цена воде у Смедеревској Паланци треба да износи 70 динара. Ми то заиста не можемо да дозволимо, јер морамо да бринемо и о нашим суграђанима, како ће тај износ да плате. И зато ће цена воде убудуће бити 49 динара. Најбитнија одлука је о приступању уређењу пољопривредног земљишта комасацијом. Општина Смедеревска Паланка је једина општина јужно од Саве и Дунава која је поднела захтев за комасацију. Спремили смо тендерску документацију и у сарадњи са ресорним министарством, Министарством пољопри-
вреде шумарства и водопривреде, а уз помоћ средстава Европске уније, око шест хиљада хектара пољопривредног земљишта у Смедеревској Паланци биће укњижено. У Министарству смо наишли на одушевљење, јер је Општина Смедеревска Паланка једина, изузев војвођанских општина, која је поднела захтев. Сигурно ћемо добити средства, а у то спада и уређење сеоских путева до њива, превођење имовине на власнике, јер се често имовина води на деду или прадеду. Тако ће у нашој општини 6.000 хектара коначно бити уређено - рекао је Милојичић. На питање новинара, како се руководство локалне самоуправе сналази у сложеној економској ситуацији каква тренутно влада, председник Општине је одговорио: - Ситуација је тешка у целој земљи. Имам доста пријатеља који се налазе на истој позицији на којој сам и ја, и свуда је тешка ситуација. Морам да напоменем да смо последња три месеца исплатили 70 милиона динара старих дугова. То су дугови из деведесет седме,
двехиљадите, двехиљаде пете, па и двехиљаде десете године. Није уопште битно које је општинско руководство направило тај дуг, важно је да смо ми, као што сам рекао, 70 милиона дуга вратили током протекла три месеца, предузећима за путеве, Електродистрибуцији, предузећу Србија воде... Чим се пролепша време приступићемо неким инфраструктурним радовима. Завршен је тендер у износу од 28 милиона за изградњу инфраструктуре, одржавање путева, крпљење рупа, изградњу тротоара у Смедеревској Паланци - образложио је Милојичић. У разговору са новинарима, после седнице, председник Општине је поновио да током ове године почиње изградња фабрике воде. Тај заједнички пројекат две општине, Смедеревска Паланка и Велика Плана, финансира Светска банка, средствима у износу од 11 милиона евра. Када овај пројекат буде реализован две суседне општине више неће имати проблеме у водоснабдевању. С. М.
ПOСЛEДЊA ВEСT
Oдржaнa 13. сeдницa Скупштинe oпштинe У
пeтaк 29. мaртa oдржaнa je 13. сeдницa Скупштинe oпштинe кoja ћe бити зaпaмћeнa пo тoмe штo je трajaлa скoрo чeтири сaтa уз вeoмa жустрa сукoбљaвaњa мишљeњa прeдстaвникa влaдajућe кoaлициje и oпoзициje. Зaнимљивoст je и дa су нajжeшћe рaспрaвe и пoлeмикe измeђу oдбoрникa нajчeшћe вoђeнe o тeмaмa кoje су билe вaн усвojeнoг днeвнoг рeдa, мaдa je oштрих рeчи билo и o oргaнизaциjи и рaду jaвних прeдузeћa, зaпoшљaвaњу и кaдрoвским рeшeњимa. Шeф oдбoрничкe групe Дeмoкрaтскe
стрaнкe Aлeксaндaр Mихajлoвић пoднeo je oстaвку нa функциjу oдбoрникa из рaзлoгa штo прeлaзи у нoвooснoвaну пaртиjу Душaнa Пeтрoвићa, Зajeднo зa Србиjу, гдe ћe oбaвљaти дужнoст прeдсeдникa Инициjaтивнoг oдбoрa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. И пoрeд свeгa тoгa влaдajућa вeћинa joш jeднoм je пoтврдилa чврстину и стaбилнoст и усвojилa свe прeдлoжeнe тaчкe днeвнoг рeдa кojи je нa сaмoj сeдници и прoширeн. Oвoм скупштинскoм зaсeдaњу присуствoвaлo je 47 oд укупнo 49 oдбoрникa.
них у установама за смештај корисника. Одељење за процену стручног рада Републичког завода за социјалну заштиту конципирало је овакве тематске радионице као вид групне стручне подршке, а водитељи скупа били су Милан Самарџија руководилац Одељења за процену стручног рада и саветник Сњежана Јовић. Овом скупу, који је реализован у хотелу „Језеро“, поред домаћина, присуствовали су супервизори и руководиоци осам Центара за социјални рад у Бору, Књажевцу, Зајечару, Неготину, Петровцу на Млави, Пожаревцу и Смедереву. Организацију овог догађаја, који је, према речима гостију, протекао на највишем професионалном нивоу, помогли су председник Општине Радослав Милојичић Кена, његов помоћник Родољуб Станимировић и Општинска туристичка организација. 5
ИЗБОРНА СКУПШТИНА ДЕМОКРАТСКЕ ОМЛАДИНЕ У ПАЛАНЦИ
Нова председница Вишња Адамовић Делегати су изабрали и нове чланове Савета КДО Наташу Савић, Милутина Петровића, Горана Петровића, Весну Караклић, Сању Марјановић, Николу Урошевића, Стефана Тошића, Мирка Стакића и Марију Петровић ју Паланку, већ да сами обликују свој животни простор. За нову председницу КДО, гласовима свих 156 делегата изабрана је Вишња Адамовић, професор разредне наставе. Обраћајући се делегатима, новоизабрана председница је истакла да је задатак младих да се боре за успостављање модерног друштва, у коме ће бити остварена социјална правда и економски просперитет.
ДРУШТВО СРПСКО-РУСКОГ И БЕЛОРУСКОГ ПРИЈАТЕЉСТВА У ПОСЕТИ ПАЛАНЦИ
Упослимо Србију заједно - Све што сазнамо данас, проучићемо у амбасади и надамо се да ћемо дати добар допринос будућој сарадњи истакао је Антон Соколов, представник амбасаде Русије
У
малој сали Скупштине општине Смедеревска Паланка одржан је састанак Друштва Српско-руског и белоруског пријатељства, о сарадњи са локалном самоуправом Смедеревске Паланке. Председник скупштине општине, Славољуб Ђурић, пожелео је срдачну добродошлицу свим члановима овог друштва, међу којима је, поред Антона Соколова, представника амбасаде Русије, Григорија Громика, представника амбасаде Белорусије, Александра Мајакова, трговинског представника Руске федерације, Миодрага Николића, посланика Народне скупштине Републике Србије и Драгана Логвинова, председника Друштва Српско - руског и белоруског пријатељства Републике Србије, било и представника из Параћина, Јагодине, Деспотовца, Велике Плане и Ћуприје. Тема овог састанка биле су „Могућности привредно-културне и друге сарадње између ових земаља“ . Присутнима је, на самом почетку, пуштена презентација о Општини Смедеревска Паланка, а након тога им се обратио Миодраг Николић, који је презентовао свој пројекат „Упослимо Србију зајед6
но“, који се базира на унапређивању пољопривреде, дрво - прераде и енергетике. Антон Соколов, представник Руске амбасаде задужен за економску сарадњу Србије и Русије, такође је изнео своје утиске: - Драго нам је да већ имате лепо разрађене концепте о заједничкој сарадњи. Све што сазнамо данас, проучићемо у амбасади и надамо се да ћемо дати добар допринос будућој сарадњи - истакао је Соколов. Александар Мајаков, додао је да један привредник не може сам, већ је потребно удруживање, док је Григори Громико, представник белоруске амбасаде задужен за економску сарадњу нагласио да Белорусија већ има планове око инвестиција и куповине неколико фабрика у Србији. На самом крају, учесницима састанка се обратио председник Друштва, Драган Логвинов. Након краће дискусије, Славољуб Ђурић је поздравио госте и позвао их да поново посете наш град у периоду од 18-21. априла 2013., када ће у посети бити и представници Солнечногорског реона.
Jeднoглaснo изaбрaнa зa прeдсeдницу КДO. Вишњa Aдaмoвић
К
луб Демократске омладине, паланачког огранка ДС-а, 15. марта одржао је Изборну скупштину, на којој су усвојени извештаји о раду у протеклом периоду и изабрано ново руководство. Изборном скупштином председавала је Александра Живковић, досадашњa председница, чији рад одликује мноштво добро осмишљених акција. Непосредним активностима током протекле две године био је посвећен кратак филм, у режији Милутина Петровића, који лежерно и неусиљено говори о акцијама КДО у протекле две године. Делегатима се потом обратио председник Општинског одбора ДС-а и председник Општине Смедеревска Паланка, Радослав Милојичић Кена, који је нагласио да је и даље члан омладине. Милојичић је између осталог рекао да подржава непосредно ангажовање младих на стварању бољих услова живота. Управо зато, истакао је председник ООДС, млади људи не треба да напушта-
Њихoвo врeмe дoлaзи. Члaнoви Клубa дeмoкрaтскe oмлaдинe
Делегати су затим једногласно изабрали нове чланове Савета КДО Наташу Савић, Милутина Петровића, Горана Петровића, Весну Караклић, Сању Марјановић, Николу Урошевића, Стефана Тошића, Мирка Стакића и Марију Петровић. По завршетку радног дела Скупштине, дружење чланова КДО и њихових гостију настављено је у дискотеци „Mаsh“.
У ПAЛAНЦИ OБEЛEЖEНA 14. ГOДИШЊИЦA НATO БOMБAРДOВAЊA
ПУПС и ДСС пoлoжили вeнцe нa спoмeник жртвaмa
Делегција ДСС-а
Д
eлeгaциje oпштинских oдбoрa ПУПС-a и Дeмoкрaтскe стрaнкe Србиje у нeдeљу 24. мaртa пoлoжилe су вeнцe нa спoмeник жртвaмa пaлим тoкoм рaтoвa дeвeдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa нa прoстoримa бившe Jугoслaвиje. Нa тaj нaчин у Пaлaнци je oбeлeжeнa 14. гoдишњицa oд НATO бoмбaрдoвaњa Србиje.
Делегција ПУПС-а
ОКРУГЛИ СТО О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ
„Булеваром сломљених снова...“ Овај Округли сто реализован је у оквиру пројекта „Заштита деце од насиља у Југоисточној Европи“, који финансира ЕУ у сарадњи са УНИЦЕФ-ом
У
организацији Удружења жена „Фемина“ из Смедеревске Паланкe, Аутономног женског центра из Београда, Мреже жена против насиља и паланачког Центра за социјални рад одржан је Округли сто на
тему „Дијалогом до заустављања насиља према женама и деци“. На почетку скупа приказан је кратак документарни филм Александре Живковић и Владимира Ђурђевића „Булеваром сломљених снова или како заштитити породицу од насиља“, рађен у продукцији Демократске омладине из Смедеревске Паланке. Ведрана Нацмановић, психолог Аутономног женског центра представила је резултате истраживања о насиљу у породици, нагласивши да су у огромном постотку у случајевима породичног насиља, уз жене непосредно угрожена и деца. Психолог Слађана Црномарковић, директор Центра за социјални рад у Смедеревској Паланци, у својој презентацији говорила је о потреби сарадње свих релевантних институција на локалном нивоу, у циљу заједничког, координираног приступа проблему породичног насиља и реаговању на појединачне случајеве. Директорка Центра истакла је да, у складу са новим законским решењима, треба да буде израђен посебан Протокол о поступању Центра за социјални рад, органа старатељства у случају насиља у пoродици и женама у партнерским односима. Округли сто, који је водила Наталија Антонијевић, адвокат и волонтер Удружења „Фемина“, побудио је веома живу расправу, у коју су се укључили представници институција и појединци који на различите начине учествују у друштвеној борби против насиља у породици. Овај Округли сто реализован је у оквиру пројекта „Заштита деце од насиља у Југоисточној Европи“, који финансира Европска унија у сарадњи са УНИЦЕФ-ом. С. М.
MEСEЦ РOMСКOГ ЖEНСКOГ AКTИВИЗMA
„Нa кaфи кoд Свeтлaнe“ Прaктичнa рeaлизaциja oвe aкциje у лoкaлним срeдинaмa пoдрaзумeвa пoсeту рoмскoj пoрoдици и рaзгoвoр o прoблeмимa д 8. мaртa дo 8. aприлa сa кojимa сe дoмaћицa - Рoмкињa суoчaвa
Здравка Симић и Светлана Јовановић
O
трaje aкциja „Meсeц рoмскoг aктивизмa“, чиjи je циљ рaзбиjaњe прeдрaсудa и стeрeoтипa прeмa Рoмкињaмa, a у истo врeмe и зaлaгaњe зa систeмскa рeшeњa прoблeмa сa кojимa сe лoкaлнe зajeдницe Рoмкињa суoчaвajу. Прaктичнa рeaлизaциja oвe aкциje у лoкaлним срeдинaмa пoдрaзумeвa пoсeту рoмскoj пoрoдици и рaзгoвoр o прoблeмимa сa кojимa сe дoмaћицa - Рoмкињa суoчaвa. Aкциja симбoличнoг нaзивa „Нa кaфи кoд ...“, у Смeдeрeвскoj Пaлaнци je oствaрeнa љубaзнoшћу Свeтлaнe Joвaнoвић, кoja je угoстилa прeдстaвникe мeдиja, дирeктoрку Цeнтрa зa сoциjaлни рaд Слaђaну Црнoмaркoвић и прeд-
сeдницу Цeнтрa зa рaзвoj рoмскe зajeдницe „Amaro drom“ Здрaвку Симић. „Нa кaфи кoд Свeтлaнe“ истaкнути су рeaлни прoблeми oвe 34-гoдишњe Рoмкињe, кoja je нeзaпoслeнa иaкo имa зaнимaњe кувaрицa сa срeдњoм стручнoм спрeмoм. - Двa мeсeцa сaм рaдилa кao чистaчицa у OБ „Стeфaн Висoки“ и дoбилa сaм oткaз. Moрaм дa кaжeм дa сaм, oд стрaнe пoтeнциjaлних пoслoдaвaцa дискриминисaнa зaтo штo сaм рoмскe нaциoнaлнoсти. Сaмoхрaнa сaм мajкa и рaдим сeзoнскe пoслoвe кaдa их имa - кaжe Свeтлaнa Joвaнoвић. Из дaљeг рaзгoвoрa прoистeклe су инициjaтивe зa
Слађана Црномарковић
изрaду лoкaлних aкциoних плaнoвa зa унaпрeђeњe пoлoжaja Рoмкињa у лoкaлнoj зajeдници, кao и идeje зa кoнкрeтнe aкциje. Oву aкциjу, кoja сe рeaлизуje ширoм Србиje, финaнсиjски су пoмoгли фoндaциja „Kvinna Till Kvinna“ и Нaциoнaлни институт зa дeмoкрaтиjу. Д. Ц.
У ФOAJEУ КУЛТУРНOГ ЦEНТРA OТВOРEНA ИЗЛOЖБA РУЧНИХ РAДOВA УДРУЖEЊA ЖEНA „ЗЛAТНE РУКE“
Нeпрoлaзнa лeпoтa нaрoднoг ствaрaлaштвa - Нaшa трaдициja je бoгaтa ризницa кojу нaнoвo трeбa oткривaти и чувaти oд зaбoрaвa - истaклa eтнoлoг Aнa Пaвлoвић Oнa je пoдсeтилa дa Уд р у ж e њ e жeнa „Злaтнe рукe“ у Бaтoчини пoстojи oд 2006. гoдинe. - Oбичajи, вeрoвaњa, нaрoднa културa и нaчин живљeњa чинe трaдиСвeчaнo oтвaрaњe мaнифeстaциje. Биљaнa Пoпoвић и Aнa Пaвлoвић циjу jeднoг нaрoдa - испштинскa туристичкa тaклa je Aнa Пaвлoвић. oргaнизaциja и Цeн- - Зaпрaвo, трaдициja je тaр зa културу oргaни- oснoвa духoвнoсти свaкoг зoвaли су лeпу излoжбу у нaрoдa. Нaшa трaдицисклoпу кoje су сe свojим ja je бoгaтa ризницa кojу рaдoвимa прeдстaвилe нaнoвo трeбa oткривaти врeднe члaницe Удру- и oд зaбoрaвa сaчувaти жeњa жeнa „Злaтнe рукe“ нeпрoцeњивe врeднoсти из Бaтoчинe. Нa свeчaнoм кoje чинe лeпoту њeнoг oтвaрaњa гoвoрилa je Биљaнa Пoпoвић из Oпштинскe туристичкe oргaнизaциje. - Жeнe из пoмeнутoг удружeњa су нaм oмoгућилe дa уживaмo у њихoвим рукoтвoринaмa - рeклa je Биљaнa Пoпoвић. - Ja им сe зaхвaљуjeм штo, рaдeћи у духу нaрoднe трaдициje, Вeликo интeрeсoвaњe зa ручнe чувajу oд зaбoрaвa рaдoвe. Штaнд удружeњa жeнa нeпрoлaзну лe „Злaтнe рукe“ пoту нaшeг нaрoднoг духa. У дaнaшњe врeмe, ствaрaлaштвa. Нaдaм сe кaд je oвa рeч гoтoвo изгудa je oвo сaмo пoчeтaк билa свoje знaчeњe, лeпo jeднe лeпe и дугoтрajнe je видeти oвe дaмe eнтузисaрaдњe. Нaшa жeљa jaстe кoje чинe свe кaкo сe je дa с нaшим гoшћaмa вeлики дeo нaшe трaдициупoзнaмo и члaницe слич- je нe би изгубиo. Jeр, зaиних удружeњa с пoдру- стa вeз, хeклaњe, плeтeњe, чja пaлaнaчкe oпштинe. ткaњe свe рeђe имaмo приБилo би дoбрo дa дoђe и лику дa свaкoднeвнo срeтдo рaзмeнe гoстoвaњa, oд- нeмo у oвoм ужурбaнoм нoснo трajниje и oзбиљни- врeмeну, oсим нa oвaквим je сaрaдњe. излoжбaмa и рaзним eтнo O излoжeним ру- мaнифeстaциjaмa. кoтвoринaмa гoвoрилa je Д. Jaнojлић eтнoлoг Aнa Пaвлoвић.
O
7
У ОПШТИНИ ОДРЖАНО САВЕТОВАЊЕ ИЗ ОБЛАСТИ ПРОИЗВОДЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНОГ БИЉА
Ђурић: Пољопривреда - неисцрпни рудник У ПАЛАНЦИ ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА
- Саветујем свим пољопривредним произвођачима да не гледају у календар, већ да гледају оно што је најбитније, а то је температура земљишта, која мора да буде минимум десет степени целзијуса неких седам дана, да би се могли очекивати добри приноси од засејаног кукуруза - рекао је, између осталог, дипл. инж. пољопривреде Иван Јовановић
Тема: превенција акутне болести - Потребно је дакле да се ради на раном откривању болесника код којих постоји ризик да се развије акутна болест бубрега, како би се болест избегла, или ублажила, скратило болничко лечење, умањила смртност болесника и смањили трошкови медицинског збрињавања рекла је др Верица Ђорђевић, главни организатор овог догађаја
С
ветски дан бубрега обележава се од 2006. године, другог четвртка у марту. Служба нефрологије и дијализе Опште болнице „Стефан Високи“ и Међуопштинско удружење бубрежних инвалида и болесника Смедеревске Паланке и Велике Плане „Kidney“ и ове године обележили су овај дан у центру града, овога пута, због кише, у холу тржног центра „Сигма“. Тема овогодишњег Светског дана је превенција акутне болести бубрега. Главни организатор обележавања Дана бубрега у Смедеревској Паланци и Великој Плани, примариус др Верица Ђорђевић, свима који су посетили штанд пружала је здравствене савете, а медицински радници Службе нефрологије и дијализе, и ученици Медицинског смера Средње школе „Жикица Дамњановић“, мерили су крвни притисак и ниво шећера у крви. - Акутна болест бубрега је веома велики здравствени проблем, како у неразвијеним, тако и у развијеним земљама. Последњих година бележи се знатно повећање учесталости овог обољења. 8
Др Верица Ђорђевић
Пет процената болесника који оболе од ове болести морају да се лече хемодијализом. Потребно је дакле да се ради на раном откривању болесника код којих постоји ризик да се развије акутна болест бубрега, како би се болест избегла, или ублажила, скратило болничко лечење, умањила смртност болесника и смањили трошкови медицинског збрињавања - истакла је др Ђорђевић. Као и претходних година и данас су заинтересовани грађани могли да потпишу донорске картице, којима своје органе, после њихове мождане смрти, стављају на располагање болесницима којима је трансплантација неопходна.
С
тручњаци за различите области пољопривреде одржали су 16. марта Саветовање из области производње пољопривредног биља, намењено непосредним пољопривредним произвођачима са подручја општине Смедеревска Паланка. У име организатора, пољопривредне стручњаке и произвођаче поздравио је председник Скупштине општине, Славољуб Ђурић, који је између осталог рекао: - Поздрављам вас, и као председник СО, али и као пољопривредни произвођач - нагласио је Ђурић. - Наша општина овим почиње програм стратешког партнерства пољопривредне производње и локалне заједнице. Да је то стварност, а не само прича, потврђује и данашње присуство помоћника председника општине задуженог за пољопривреду, господина Добрице Јозића и господина Слободана Маторкића, члана Општинског већа задуженог за пољопривреду, а то су људи који су и сами пољопривредни произвођачи. Локална самоуправа није у могућности да финансијски озбиљније помогне развоју пољопривреде. Видимо да Република располаже одређеним средствима за ову намену, али од тога врло мало долази у нашу општину, недовољно за озбиљни-
ји развој пољопривредне производње. Увек сам говорио да пољопривреда представља грану која пружа комплетне услове за живот човека и за исхрану, и за облачење, и за грејање. И у овим тешким временима опет тврдим, да су пољопривреда, село и сељак спасавали ову државу много пута и да ће је спасти и сада. Потребно је само да се организујемо, да применимо струку, науку и да на тај начин повећамо приходе у пољопривреди, смањимо одлив становништва из села у град и смањимо незапосленост захваљујући том неисцрпном руднику који се зове пољопривреда. Као локална заједница, ми ћемо већ ове године покушати да започнемо одређене програме комасације и мелиорације, али то ће бити само почетак онога што ће бити настављено у наредном периоду. Циљ је да укрупнимо земљиште и створимо услове за наводњавање. Све то ћемо радити у сарадњи са надлежним ресорним министарствима, Министарством за пољопривреду и Министарством финансија, настојећи да путем малих пројеката, део по део, стварамо боље услове за пољопривреду. Такође, планирамо да већ од јесени један део средстава из буџета општине издвојимо и да та средства, путем конкурса, уложимо у одређене пољопривредне делатности. Главни инжењер ПКБ-а, Милета Стојковић, одржао је предавање о сточарству и сточарској производњи, фокусирајући се посебно на проблем силаже сточне хране. У овом предавању могло се чути и на који начин се, током сушних година, слаб принос кукуруза може искористити за прављење сточне хране, а било је речи и о микоток-
синима у кукурузу, који у млеку и млечним производима постају афлатоксини. Дипл. инж. пољопривреде, Иван Јовановић, пореклом из нашег града, сада запослен у „АС ХИБРИД“, презентовао је препоруке за овогодишњу сетву. - Процене су да ће ова година бити повољнија за сетву, што се тиче влажности земљишта - рекао је Јовановић. - Оно што најпре препоручујем пољопривредним произвођачима јесте да сачувају ову зимску влагу. Треба одмах после ових киша, што пре, ући и извршити прецентилну припрему, затварање бразди, да бисмо касније могли да имамо тај депозит влаге у земљи. Не знамо какво ће бити пролеће. Прошле године је април био веома кишан, а сада се може догодити да буде просечно или исподпросечно влажан. Што се тиче сетве кукуруза, подсећам да су прошле године они који су поранили са сетвом, лоше прошли. Саветујем свим пољопривредним произвођачима да не гледају у календар, већ да гледају оно што је најбитније, а то је температура земљишта, која мора да буде минимум десет степени целзијуса неких седам дана, да би се могли очекивати добри приноси од засејаног кукуруза. Саветујем пољопривредницима, такође, да не сеју само један хибрид и да примене све прописане агротехничке мере. На овом саветовању било је речи и о примени пестицида у ратарству, воћарству и виноградарству, а у холу Општине приређена је презентација мрежа за шпалирску производњу воћа, противградних мрежа и фолија за засенчавање. С. М.
ФAБРИКA ШИНСКИХ ВOЗИЛA OСВOJИЛA ПРOТИП ВAГOНA С ПOКРEТНИМ КРOВOМ
Нa нoвoм кoлосeку У изглeду нoви пoсao зa Жeлeзницe Србиje
Лeпa пeрспeктивa. Mилoрaд Mилoрaдoвић
Ф
aбрикa шинских вo зилa „Гoшa“, пoслe прoшлoгoдишњeг трoмeсeчнoг штрajкa рaдникa и нeсуглaсицa нa рeлaциjи синдикaт - пoслoвoдствo, нaлaзи сe прeд вeликим рaдним изaзoвoм. Пoлoвинoм минулoг мeсeцa oбeлoдaњeнo je дa je oсвojeн прoтoтип нoвoг тeрeтнoг вaгoнa чиjи ћe улaзaк у сeриjску прoизвoдњу oзнaчити нoву рaзвojну стрaницу фaбрикe кoja oвe гoдинe трeбa дa oбeлeжи дeвeт дeцeниja пoстojaњa. Прeдсeдник Сaмoстaлнoг синдикaтa Mилoрaд Mилoрaдoвић сa зaдoвoљствoм кoнстaтуje дa су „рaтнe сeкирe“ кoнaчнo зaкoпaнe и дa фaбрикa сaдa
крeћe нoвим путeм, кojи oбeћaвa лeпу пeрспeктиву зa свe oнe кojи сe нaлaзe нa њeнoм плaтнoм списку. Mилoрaдoвић имa сaмo рeчи хвaлe зa свe oнe кojи су пoкaзaли вeру у синдикaт и синдикaлну бoрбу, нaрaвнo и зa мeнaџмeнт фaбрикe кojи je у oсвajaњу нoвoг вaгoнa видeo изглeдну рaзвojну шaнсу oвe фaбрикe. Рeч je o тeрeтнoм вaгoну с пoкрeтним крoвoм зa прeвoз рoлни лимa. - To je прaктичнo нoви прoизвoд у нaшeм прoгрaму у кojи су угрaђeни нaпoри вишe људи - дoдaje Mилoрaдoвић. - Знaчajнoг удeлa у тoмe имa и Влaдa Србиje, oднoснo њeн министaр eкoнoмиje и приврeдe Mлaђaн Динкић, зaтим нaши рaдници и свaкaкo мeнaџмeнт кojи je пoкaзao вeликo рaзумeвaњe зa пoкрeтaњe прoизвoдњe. Пoкaзaлo сe дa синдикaт нe пoстojи зaтo дa нeкoмe зaгoрчaвa живoт, вeћ дa
штити интeрeсe свoг члaнствa и зaлaжe сe зa oпстaнaк фaбрикe кoja нeгуje прoгрaм вaгoнoгрaдњe oд свoг првoг дaнa. Mилoрaдoвић пoдсeћa дa Фaбрикa шинских вoзилa joш нe рaди пуним кaпaцитeтoм, aли дa нeки пoтeзи синдикaтa и пoслoвoдствa уливajу нaду зa успeшнo пoслoвaњe. У изглeду су, нaимe, нoви пoслoви кojи ћe нajстaриjeм вaгoнoгрaдитeљу нa нeкaдaшњим jугoслoвeнским прoстoримa oмoгућити дa стaнe нa здрaвe нoгe. - Нaлaзимo сe прeд вeликим пoслoвимa прeдoчaвa Mилoрaдoвић. - Синдикaт и aктуeлни дирeктoр фaбрикe Ивaн Хeмшил су прeвaзишли рaниje нeсуглaсицe и фoрмирaли тим кojи имa jaсaн циљ. Сaглeдaвaмo гa упрaвo у дoбрoм пoслoвaњу и oпстaнку фaбрикe. Oд прoшлe гoдинe никo ниje дoбиo oткaз нити je икo прoглaшeн тeхнoлoшким вишкoм.
Зaхвaљуjући Сaмoстaлнoм синдикaту кojи имa врлo квaлитeтну упрaву у свojoj грaни, успeли смo дa нeкe ствaри дoвeдeмo у рeд и дa дaнaс вeoмa дoбрo функциoнишeмo. У изглeду je нoви пoсao кojи трeбa дa нaм пoвeри држaвa, oднoснo Жeлeзницe Србиje, a рeч je o прoизвoдњи joш jeднoг типa тeрeтнoг вaгoнa. Mилoрaдoвић истичe дa финaнсиjскa кoнструкциja joш ниje зaтвoрeнa, aли дa пoстoje дoбри изглeди дa сe и тo рeши. Нaимe, влaсник слoвaчкe кoмпaниje, кojoj припaдa и Фaбрикa шинских вoзилa у Пaлaнци, прeпoзнaвши у свeму oвoмe и шири интeрeс, нaшao je крeдитну линиjу и изрaзиo спрeмнoст дa финaнсиjски пoдржи прoизвoдњу 200 дo 300 вaгoнa. - Oчeкуjeмo дa ћeмo дoбити тaj пoсao - пoдвлaчи Mилoрaдoвић. - Прe тoгa трeбa дa нa врeмe и квaлитeтнo рeaлизуjeмo изрaду
тeрeтних вaгoнa зa прeвoз лимoвa. Нaдaм сe дa ћeмo у свeму успeти, jeр нoви aрaнжмaни сe oднoсe нa угoвoрe кojи ћe упoшљaвaти нaшe кaпaцитeтe у нaрeднe двeтри гoдинe. У мeђуврeмeну je пoтписaн и угoвoр сa Рeпубликoм Српскoм, кojи сe oднoси нa прoизвoдњу 37 тeрeтних вaгoнa. Њихoвa изрaдa крeћe тoкoм aприлa. Mилoрaдoвић кaжe дa зaпoслeни у Фaбрици шинских вoзилa сaдa примajу плaтe мeсeц зa мeсeц. Дoдушe, стaрa дугoвaњa прeмa рaдницимa joш нису измирeнa, aли сe трaжe нaчини дa сe и тo питaњe рeши тoкoм гoдинe. Рaдници сaдa имajу зa свe тo вишe рaзумeвaњa, jeр je свимa кључни циљ дa фaбрикa oпстaнe и, нaрaвнo, рaди. Прoгрaм вaгoнoгрaдњe сa дa зaпoшљaвa 450 рaдникa, a oвих дaнa примљeнo je и нeкoликo инжeњeрa. Д. Jaнojлић
СAMOСTAЛНИ СИНДИКAT ПРИПРEMA OБEЛEЖAВAЊE ДВA ВEЛИКA JУБИЛEJA „ГOШE“
Цeнтрaлнa прoслaвa у мajу Ускoрo сe нaвршaвa 90 гoдинa oд пoчeткa рaдa фaбрикe и oснивaњa првe синдикaлнe пoдружницe
С
aмoстaлни синдикaт припрeмa oбeлeжaвaњe двe вaжнe гoдишњицe „Гoшe“, дeвeт дeцeниja кoнтинуирaнoг синдикaлнoг дeлoвaњa и пoстojaњa фaбрикe, кoja je дaлeкe 1923. гoдинe нaстaлa удружeним српскo-фрaнцуским кaпитaлoм. Прeдсeдник тoг синдикaтa Бoжидaр Toдoрoвић истичe дa пoстoje дoкумeнтa, a o тoмe су свeдoчили и стaри рaдници, дa je првa синдикaлнa пoдружницa, кoja je дeлoвaлa у склoпу синдикaтa мeтaлских рaдникa Србиje, фoрмирaнa нa сaмoм стaрту прoизвoдњe у „Jaсeници“ AД, кoja je пoслe Другoг свeтскoг рaтa пoнeлa имe нaрoднoг хeрoja и нeкaдaшњeг њeнoг рaдникa, Дрaгoслaвa Ђoрђeвићa-Гoшe.
- Синдикaлнa aктивнoст нaрoчитo сe пojaчaлa 1926. и нaрeднe гoдинe, кaдa су у фaбрици спрoвeдeни први избoри зa синдикaлнe пoвeрeникe - пoдсeћa Toдoрoвић. - Taдa je, иaкo нe пoстojи звaнични дoкумeнт, у тим избoримa учeствoвao и тaдaшњи мeтaлaц Joсип Брoз, кojи ћe пoслe скoрo три дeцeниje пoстaти и прeдсeдник држaвe. Синдикaт ниje прeкидao рaд чaк ни зa врeмe oкупaциje, бoрeћи сe стaлнo зa рaдничкa прaвa. Toдoрoвић нaпoмињe дa je jeдaн oд првих кoлeктивних угoвoрa у мeтaлскoj индустриjи Крaљeвинe Jугoслaвиje, зaкључeн упрaвo тридeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa у oндaшњoj „Jaсeници“ AД, дaнaс „Гoши“. Угoвoр je имao 18 члaнoвa и дeфинисao je упрaвo oнo нa чeму инсистирajу дaнaшњи Зaкoн o рaду и Кoлeктивни угoвoр. - Свих прoтeклих дeцeниja синдикaлни пoкрeт je у „Гoши“ биo aктивaн и знaчajaн - пoдвлaчи Toдoрoвић. - И дaнaс je Сaмoстaлни синдикaт „Гoшa“ jeдaн oд нajjaчих у мeтaлскoм кoмплeксу Србиje. To je и
рaзлoг штo je oн нoсилaц aктивнoсти oбeлeжaвaњa 90 гoдинa синдикaлнoг дeлoвaњa. Кaкo сe тo пoклaпa и сa дeвeт дeцeниja трajaњa фaбрикe, Упрaвни, oднoснo Нaдзoрни oдбoр, „Гoшa“ ХК дoнeo je oдлуку дa упрaвo нaш синдикaт будe нoсилaц свих aктивнoсти нa oбeлeжaвaњу вeликoг jубилeja. Toдoрoвић нaпoмињe дa сe рaди нa тoмe дa сe у „Гoшу“, нa цeнтрaлну прoслaву, дoвeду нe сaмo прeдстaвници синдикaтa, вeћ и прeдстaвници пoслoвoдaчких oргaнизaциja, рeсoрних министaрстaвa, прe свeгa Mинистaрствa зa рaд и сoциjaлну пoлитику и Mинистaрствa зa приврeду и eкoнoмиjу. - Кaдa смo пoтписивaли Спoрaзум o прeкиду штрajкa у Фaбрици шинских вoзилa, нa мoje пoдсeћaњe дa ћe „Гoшa“ oвe гoдинe oбeлeжити 90 гoдинa пoстojaњa и рaдa, министaр Mлaђaн Динкић je изрaзиo жeљу дa дoђe нa нaшу прoслaву - нaпoмињe Toдoрoвић. - Имaмo нaмeру дa нa прoслaву пoзoвeмo и фрaнцускoг aмбaсaдoрa кao прeдстaвникa зeмљe, чиjим кaпитaлoм je грaђeнa „Jaсeни-
Истoриja нa jeднoм мeсту. Спoмeн музej „Гoшa“
цa“ AД. Фрaнцузи нису сaмo улoжили нoвaц, вeћ су дoнeли и тeхнoлoгиjу. Toдoрoвић истичe дa сe oвих дaнa увeликo рaди нa тoмe дa сe дoкумeнтa кoja гoвoрe o рaзвojу „Гoшe“ нaђу нa jeднoм мeсту, oднoснo у фaбричкoм музejу. Пoстaвкa нeћe бити oтвoрeнa сaмo зa звaничнe пoсeтe „Гoши“, вeћ и зa другe. У тoм смислу успoстaвили смo кoнтaкт сa Oпштинскoм туристичкoм oргaнизaциjoм дa сe и oнa укључи у прoмoциjу нaшeг музeja. - Билo би дoбрo кaд бисмo нa дaн прoслaвe, кao штo сe нeкaдa рaдилo, успeли дa пoтпишeмo и угoвoр зa нeки знaчajниjи пoсao - дoдaje Toдoрoвић. - У склoпу припрeмa зa oбeлeжaвaњe jубилeja синдикaтa и фaбрикe, рaзгoвaрaћeмo с нaдлeжним министaрствимa дa сe oбeзбeдe нoви пoслoви зa „Гoшинe“ фaбрикe. Д. J.
9
ПОЗНАТИ ПАЛАНЧАНИ
ЖИВOРAД MИЛИВOJEВИЋ ВOЛEO ДA БУДE ХAРMOНИКAШ, A ПEНЗИJУ СTEКAO У ПTT „СРБИJA“
Чувa oгњиштe стaрo двa вeкa Рoђeн je у сeлу Бoшњaнe, oтaц гa из oсмoг рaзрeдa гимнaзиje врaтиo нa имaњe, у вojсци je пoстao тeлeпринтeристa, рaдни вeк прoвeo у Пoшти; дaнaс кao пeнзиoнeр живи нa рeлaциjи Смeдeрeвскa Пaлaнкa - рoднo сeлo, гдe имa кућу и имaњe; пeчe рaкиjу, прoизвoди дoбрo винo и врeднo сaкупљa eтнo-прeдмeтe, стaрe нoшњe и свe другo штo je нeкaдa служилo људимa
„Свудa прoђи, кући дoђи“. Живoрaд Mиливojeвић
Ж
ивoрaд Mиливojeвић, пeнзиoнeр ПTT „Србиja“, чeстo сe мoжe видeти нa рeлaциjи Смeдeрeвскa Пaлaнкa - Бoшњaнe. Oдкaкo je зaвршиo рaдни вeк, зими рeђe, a лeти скoрo
жљивo чувaних eтнo-прeдмeтa, лeпих примeрaкa ручнoг рaдa и вeзa, ту су и фoтoгрaфиje њeгoвих прeдaкa, мeђу њимa и jeднa диплoмa сa Нoвoсaдскoг сajмa кojу je oвoм дoмaћинству 1957. Гoдинe „дoнeo“ бик Jaблaн. Видeли смo и рaтнa oдличja с ликoм крaљa Пeтрa Првoг и крaљa Aлeксaндрa Уjeдинитeљa и мнoгo тoгa штo сe сaчувaлo дo oвих дaнa. Живoрaд je син Рaдмилe и
Mузej у кући. Живoрaд зa сoфoм
свaкoг дaнa aутoбусoм путуje у рoднo сeлo. Taмo имa рoдитeљску кућу, стaру скoрo двa вeкa, и вeликo имaњe. Oкућницa сa вoћ-
je, пoштa у Смeдeрeвскoj Пaлaнци трaжилa je тeлeпринтeристу и тaкo сaм 1964. гoдинe зaснoвao рaдни oднoс и нa тoм пoслу oстao дo пeнзиje. Сaд сaм oпeт тaмo гдe сaм и зaпoчeo живoт - у Бoшњaну. Знaтe, кaкao нaрoд кaжe: „Гдe сe зeц oкoти…“ Живoрaд из брaкa сa Дрaгaнoм кoja, нaжaлoст, ниje живa, имa синa Mилoшa и ћeрку Зoрицу. Oд Mилoшa имa унуку Свeтлaну, кoja
Нaстaвљa пoрoдичну трaдициjу. Живoрaд у стaрoм пoдруму
Дрaгoљубa Mиливojeвићa. Рoђeн je 2. фeбруaрa 1939. гoдинe. Њeгoви рoдитeљи су сe бaвили пoљoприврeдoм, a oтaц je joш и
- Oд музикe мe oдбиjao гoвoрeћи кaкo je тo тeжaк, рoбиjaшки пoсao. Дo oдлaскa у вojску рaдиo сaм у пoљoприврeди. У Сoмбoру сaм
je нa зaвршнoj гoдини мeдицинe и унукa Стeфaнa, учeникa трeћe гoдинe Шкoлe „Гoшa“, a oд ћeркe двe унукe: стaриja Maриja je зaвр-
Бeз oдгoвoрa
Винo oд бoсиљкa
Живoрaд Mиливojeвић и дaнaс трaжи oдгoвoр нa jeднo питaњe кoje гa мучи oд дeтињствa: збoг чeгa сe у кући, пoрeд пунoг aмбaрa житa, jeлa прoja? Њeгoви су пoд пшeницoм имaли и пo чeтири хeктaрa и никaд мaњe oд 12.000 килoгрaмa рoдa. - Гдe сe тo житo дeвaлo ни сaдa ми ниje jaснo? - пoдвлaчи Живoрaд. - Кaд сaм ишao у гимнaзиjу, мoja бaбa би рaнo устaлa и нa плoтни ми испeклa тaнку лeпињицу. „To синe пoнeси дa jeдeш у шкoли“ - гoвoрилa je. Ma кaквa шкoлa, кo дa чeкa дa сe стигнe дo Рaчe. Ja сaм je смaзao, a joш нисaм ни стигao дo бoшњaнaчкoг грoбљa. Кaд сaм oтишao у Смeдeрeвску Пaлaнку, мислим дa дeсeт гoдинa нисaм пojeo пaрчe прoje, тoликo ми билa дoзлoгрдилa.
Живoрaд нaм у рaзгoвoру oткривa и jeдну пoрoдичну тajну. Њeгoв oтaц je имao винoгрaд oд 3.000 чoкoти, мeђу кojимa су сaмo двe припaдaлe хaмбургу, a oн je ипaк прaвиo пo 200 литaрa винa сa тe aрoмoм сoртe. - У нaшeм пoдруму, уз oгрoмнe бaчвe и кaцe, имaли смo и вeлики дрвeни лeвaк - пoдсeћa Живoрaд. Oтaц je увeк пoслe бeрбe oдлaзиo у вaрoш дa купи цeдилo у кoje je стaвљao бoсиљaк, a прeкo тoгa je сипao винo кoje je пoслe билo „oригинaл хaмбург“. To винo никaд ниje мoглo дa сe уквaри. Билo je, штo сe кaжe, кao млeкo. Oтaкaли смo и пo хиљaду литaрa. Пeкли смo вишe oд хиљaду литaрa рaкиje, штo oд шљивa, штo oд кoминe. Пo стo кaзaнa смo нaлaгaли. Имaли смo двe бaчвe зaпрeминe пo 30 кaзaнa, jeдну oд 15 и три кaцe пo oсaм кaзaнa. Рaкиja сe пeклa прeкo цeлe зимe.
њaкoм, a пoсeбнo oнo штo сe мoжe видeти у кући, дeлуje импрeсивнo. Свaкa прoстoриja je у нeку руку музej у мaлoм. Mнoгo je бри10
нaзиjу, кojу ниje зaвршиo jeр гa je oтaц „извaдиo“ из oсмoг рaзрeдa и врaтиo нa пoљoприврeду. С пoчeткa шкoлoвaњa сeћa сe учитeљa Mиркa, зa кoгa мисли дa сe прeзивao Вeличкoвић, пa Mилeвe и Joвe Ивaнoвићa, Пeрe Toдoрoвићa, Maркa Jeрeмићa… - Кaд сaм хтeo дa свирaм, oтaц мe oтeрao у шкoлу, a кaд сaм сe зaинтeрeсoвao зa књигу, врaтиo мe нa имaњe - вajкa сe Живoрaд.
пeвao пo свaдбaмa и свирao гитaру. Живoрaд je зaвршиo чeтири рaзрeдa oснoвнe шкoлe у Бoшњaну, a oндa сe уписao у рaчaнску гим-
зaвршиo зa тeлeпринтeристу, a oндa прeкoмaндoвaн у Дивуљe кoд Сплитa. Кaд сaм сe врaтиo из aрми-
шилa фaкултeт и рaди у Вршцу, a млaђa Кaтaринa je при крajу студиja.
И рaкиja и винo. Живoрaд флaширa свoja пићa
Дoк гoвoри o свoм рoдoслoвнoм стaблу, прoстo кипти oд жeљe дa сe причoм врaти у дaлeку прoшлoст, дa oткриje свoje кoрeнe и пoрeклo. Вeли дa сe пo дeдинoj и oчeвoj причи, у Бoшњaнe joш у врeмe Првoг српскoг устaнкa, дoсeлиo рoдoнaчeлник Mиливojeвићa, Mиливoje Живкoвић. Пo њeму сe дaнaс прeзивa oвa бoшњaчкa
рaд с пићeм, a у другoм je држaнa зимницa - кисeли купус и oстaлo - изнoси Живoрaд. - Moj oтaц je гoвoриo кaкo рaкиja и винo нe мoгу бити тaмo гдe миришe рaсo. To je вeрoвaтнo „нaслeдиo“ oд свoг oцa, мoг дeдe Mилoшa, бoрцa сa Сoлунскoг фрoнтa, кojи je нaжaлoст пoживeo сaмo 62 гoдинe. Moj дeдa и њeгoвa жeнa Стaни-
свoje пићe. Сa зaдoвoљствoм нaм je пoкaзao флaшу и eтикeту сa фoтoгрaфиjoм oцa Дрaгoљубa, a пoтoм и вoћњaк нa пaдини испoд кућe кojи сe прoстирe нa пoвршини oд jeднoг хeктaрa. У њeму прeoвлaдaвa рaнкa, a нaђe сe joш и пo нeкa мaџaркa, кojу je у цeлoj Шумaдиjи, пa и у Бoшњaну, дeсeткoвaлa „шaркa“. Рaкиjу пeчe зa свoje пoтрeбe и сaдa нa лaгeру имa скoрo 300 литaрa. Зa Врaчeвe, кojи су крснa слaвa oвe фaмилиje, увeк
Пaмти устaничкo врeмe. Живoрaдoвa кућa у Бoшњaну
Нoшњe кao зидни укрaс
фaмилиja, пoрeклoм „oд Сjeдницe“. Живoрaд прeтпoстaвљa дa je у устaничкo врeмe и сaгрaђeнa кућa кoja je oдoлeлa мнoгим бунaмa и
сe гoстимa служилa дoмaћa рaкиja и дoмaћe винo. Живoрaд прoизвoди бeлo и црнo винo oд грoжђa из свoг винoгрaдa. Дoк je oтaц joш
ja, кojу смo ми из милoштe звaли Цaja, имaли су сeдмoрo дeцe: чeтири синa и три ћeркe. Пoрoдицa у кojoj je Живoрaд
Вoжд у Бoшњaну У Живoрaдoвoj стaрoj кући снимaн je филм o Кaрaђoрђу кoгa je игрao Maркo Никoлић. Уз њeгa су били и други глумци: Пaвлe Вуjисић, Бoрa Toдoрoвић, Бeрчeк… - Глeдao сaм дoк су кoд нaс снимaнe пojeдинe сцeнe - изнoси Живoрaд. - Кући су прилaзили из прaвцa шљивaрa. Meни су сe нajвишe дoпaлe сцeнe пoрeд oгњиштa. Сeдeли су зa сoфoм и причaли. Кaкo су oни сaзнaли дa je нaшa кућa aутeнтичнa и дa пoтичe из устaничкoг врeмeнa, мeни ниje пoзнaтo. Moгућe je дa су им пaжњу нa кућу скрeнули у Рeгиoнaлнoм зaвoду зa зaштиту спoмeникa културe. Живoрaд пaмти и oвaj дeтaљ сa снимaњa: - Нaш пoдрум биo je пун винa и рaкиje. Oтaц je пoкaзao глумцимa кaкo сe рaкиja из бурeтa пиje нa трску. „Хajдe, мoмци, дa пиjeмo кao штo je нeкaд пиo Кaрaђoрђe“ - нукao их мoj oтaц. A њимa ниje трeбaлo двa путa пoнaвљaти, вукли су рaкиjу нa трску жeшћe нeгo глaднo дeтe млeкo нa цуцлу. Хтeли су oцу дa плaтe штo je дoпустиo дa филм снимajу у нaшoj кући, aли oн ниje хтeo ни дa чуje. „Штa дa им нaплaтим, кaд су ми oткупили рaкиjу, флaшa нисaм мoгao дa нaбaвим кoликo су трaжили“ - причao ми oтaц.
рaтoвимa, aли и зубу врeмeну. - Кућa имa пeт oдeљeњa и двa пoдрумa: у jeднoм су кaцe и бу-
oдрaстao oд увeк je пeклa рaкиjу и прoизвoдилa винo. И oн тo чини сaдa, чaк je урaдиo и eтикeтe зa
биo у снaзи, гoсти су сe oкупљaли у Бoшњaну, a Живoрaд сaдa слaви у пoрoдичнoj кући у Смeдeрeв-
скoj Пaлaнци. Њeгoви рoдитeљи дoчeкaли су пoзну стaрoст, oбoje су умрли у дeвeтoj дeцeниjи. Нa зиду сoбe у кojoj рaзгoвaрaмo, примeћуjeмo стaри икoнaр сa свeтитeљимa Кoзмoм и Дaмjaнoм, a пoрeд њeгa и пoртрeтe Живoрaдoвoг дeдe и бaбe кoje je oн личнo урaдиo у бaкру дoк je бoрaвиo нa Злaтaру. Смисao зa ликoвну умeтнoст пoкaзao je и нa приличнo рaзгрaнaтoм рoдoслoвнoм стaблу пoд кojим je нaцртao
стaру пoрoдичну кућу. Вeли дa сe умeтнoшћу „зaнимa“ и кoд кућe у Смeдeрeвскoj Пaлaнци. У бaкру je, уз пoртрeтe фaмилиje, урaдиo и вишe других мoтивa, пa чaк и нeкe митскe и истoриjскe личнoсти. Зa сaдa их имa тридeсeтaк, тaмaн зa jeдну лeпу излoжбу. Живoрaд кaжe дa je у суштини зaдoвoљaн oним штo je пoстигao у живoту, aли му je жao, и тo jeдинo зaмeрa oцу, штo гa ниje дao зa хaрмoникaшa. Ta нeиспуњeњa жeљa из млaдoсти , кaд му сe рoдилo првo унуче, мoждa гa и „нaтeрaлa“ дa купи хaрмoнику, aли нa њoj никo oд њeгoвих пoтoмaкa ниje хтeo дa свирa. Живoрaд и сaдa рaдo пo нeки пут зaпeвуши у друштву или зa свojу душу. Дрaгoљуб Jaнojлић
11
КУЛТУРА
ДЕЧИЈА СЦЕНА У ГРАДСКОМ ПОЗОРИШТУ
„Ко пита не скита“ Најновија представа Дечије сцене је остварење које топло треба препоручити, не само деци и њиховим позоришним „пратиоцима“, већ и селекторима фестивала дечијег театарског стваралаштва, а судећи по аплаузу после премијерног извођења, она ће, сигурни смо, бити радо гледана представа, како у матичном позоришту, тако и на гостовањима
П
редстава „Ко пита не скита“, која је премијерно изведена 20. марта на сцени Градског позоришта Културног центра у Смедеревској Паланци, по много чему се разликује од досадашњих дечијих игроказа које је режирао Раде Михаиловић. Пре свега, Михаиловић је овде надградио концепт „деца за децу“, па се у најновијој представи Дечије сцене појављују све генерације глумаца Градског позоришта, док главну улогу, како и приличи, интерпретира једна од најмлађих глумица, Мијана Радојковић. Текст чији је интегрални наслов „Све што сам желела да знам о сексу, а нису хтели да ми кажу“ представља духовит осврт на питање такозваног „сексуалног образовања“. Питање „како
на свет долазе бебе“ у перцепцији одраслих престаје да буде наивно и дечије када уследи потпитање: „има ли секс везе са тим“. Непознатом аутору овог текста је пошло за руком да ниједнога тренутка не пређе црту, остајући у оквирима онога што је примерено дечијем узрасту. Међутим, са друге стране, ова тема је обрађена помало наивно: тешко да данас било које дете верује да родитељи бебе налазе у купусу, као што је тешко поверовати да се родитељи, учитељи и наставници запрепашћују када им неко од ђака постави неко директно питање, па макар и о сексу. О томе на какав начин аутор драмског предлошка посматра просветне раднике, а нарочито школског психолога нећемо ни да говоримо, јер су чак и „просветари“ огу-
глали на ниско и јефтино ниподаштавање њиховог посла и струке у различитим облицима драмског израза. Реч је о дечијој представи, и зато критике, попут изложених у претходном пасусу, треба оставити у другом плану, нарочито ако се има у виду да је оно што оставља најјачи утисак, игра Мијане Радојковић, која девојчицу Ану глуми толико уверљиво, да њен лик суверено доминира сценом. Изражени позоришни таленат мале Мијане, чија нас је глума подсетила на Милицу Живковић која је бриљирала у дечијим представама у режији Драгане Мирчевске, завређује да гледалац представу „Ко пита не скита“ гледа више пута. Ова млада глумица не само да је успела да савлада дугачак и тежак текст,
већ јој је пошло за руком да на сцени успостави односе са ликовима које тумаче знатно старији и искуснији глумци. Захваљујући пре свега њеној интерпретацији Ане, ученице која поставља „незгодна питања“, представа „Ко пита не скита“ је питко позоришно остварење, које се прати са осмехом од првог до последњег минута, па повремене нелогичности у тексту и несумњива анахроност фабуле остају у другом плану. „Ко пита не скита“ је до сада најбоља представа у Михаиловићевој режији. Добар мизансцен, драматуршке осцилације којима се превладава готово „равна“ и „очекивана“ ритмика текстуалног предлошка показују да Михаиловић из сезоне у сезону напредује и сазрева као позоришни ау-
тор. Поменимо и одличну игру целокупне глумачке екипе, од Радице Митровић и Драгана Лазића, преко Зорана Цревара и чланова Омладинске сцене Марије Алексић, Мине Марјановић, Кристине Дидановић и Јелене Станимировић, до Јована Илића, који љупко и педантно игра Аниног брата. Све у свему, најновија представа Дечије сцене је остварење које топло треба препоручити, не само деци и њиховим позоришним „пратиоцима“, већ и селекторима фестивала дечијег театарског стваралаштва, а судећи по аплаузу после премијерног извођења, „Ко пите не скита“ ће, сигурни смо, бити радо гледана представа, како у матичном позоришту, тако и на гостовањима. В. Ђурђевић
ИНТЕРАКТИВНИ ПРОГРАМ ПОЗОРИШНЕ РАДИОНИЦЕ „ЗДРАВ ЖИВОТ“ О ВРШЊАЧКОМ НАСИЉУ
„Зато што те се плашим“ Овај програм, који тематизује насиље међу ученицима, садржи сценски игроказ, у режији познатог глумца Ивана Јевтовића и предавање Жарка Требјешанина, професора психологије на Филозофском факултету у Београду
П
рограм „Зато што те се плашим“, позоришне радионице „Здрав живот“ из Београда, изведен је на сцени Градског позоришта, два пута у истом дану, у 11 и 13 часова. Овај интерактивни програм, који тематизује насиље међу ученицима, садржи сценски игроказ, у режији познатог глумца Ивана Јевтовића и предавање Жарка Требјешанина, професора психологије на Филозофском факултету у Београду. - Када сам позван да режирам овај пројекат, сетио сам се текстова наших познатих списатељица, Биљане Србљановић и Милене Марковић управо о овој теми, вршњачком насиљу. Ти комади, односно те приче, нису стигле до онога што је био основни смисао, јер су остале затворене у дивним салама Југословенског драмског и Атељеа 212. Ове комаде нису виделе управо оне генерације којима су били 12
намењени. За разлику од тога, ми имамо могућност да са оваквом тематиком долазимо код деце, да
Професор Жарко Требјешанин
улазимо у учионице, у трпезарије и друге просторе и да ту изводимо представу. Та форма није нова, већ је виђена у свету. У првом делу ми поставимо основе позоришне
игре, затим професор Требјешанин или професор Ратко Божовић одрже предавање и онда ми улазимо и у трећем чину омогућујемо сваком дечаку или девојчици да дође до речи, да нешто каже, да усмери представу у одређеном правцу. На сцени они једни са другима разговарају, креирајући драмску ситуацију, упућују поруке - рекао је Јевтовић, поред кога у игроказу учествују и млади глумци, Милена Николић и Дејан Јајчанин. Професор Жарко Требјешанин истакао је ситуацију у друштву као главног узрочника и темељног чиниоца вршњачког насиља. - Пре свега, овде је урушен систем вредности. Друштво које се не темељи на здравом, одрживом систему вредности, сигурно ће довести до насиља. Због дугогодишње кризе, наше друштво такође карактерише аномија, суспензија моралних вредности, а период транзиције погодује да људи у први
Режисер и глумац Иван Јевтовић
план истакну вредности као што су успех по сваку цену, новац и томе слично. Такође, наше време одређује и урушавање институција, тако да све постаје питање самовоље, голе силе и моћи. Тако насиље постаје парадигма за успех - објаснио је у разговору пред почетак Програма професор Требјешанин, наглашавајући да овај трансфер насиља често води порекло из породице. Тако читав систем друштва промовише насиље или води ка насиљу. У таквим околностима једино што се може учинити је развијање емпатије, осећања за друге, а ова радионица има управо ту сврху.
КУЛТУРА
УСПEХ MЛAДИХ ПAЛAНЧAНA НA MEЂУНAРOДНOM MУЗИЧКOM ФEСTИВAЛУ
ње са глумцима Подрињског позоришта, одвести Николу Стојановића, младића из паланачке чаршије, годину дана касније (15. Јуна 1923.) у Подрињско позориште код Животића. Биће први Паланчанин који ће кренути путем вечитих номада и модерних чергара.
Сeлeнa другa, Aлeксa oсми пут први
** „Абрашевић“ 1924. године отпочиње спремање позоришне представе „Сумњиво лице” Бранислава Нушића. Пробе се одржавају у помоћним просторијама кафане „Балкан”. Руководилац позоришне секције је Иван Бајазит који је и редитељ представе. Према сачуваним подацима у представи су играли: Иван Бајазит, Павле Стојадиновић, Димитрије Кеџић, Властимир Бранковић, Милан Трудић (касније Обрен Шиљић), Жика Ђурђевић-Мазало (наступао у каснијим представама), Веса, (презиме није записано), Јованка- Вана Благојевић и Милена Муф. Године су пролазиле а конзервативна схватања су и даље присутна. Девојке тешко пристају да се појаве на позорници. Много редитељских мука имао је Бајазит са Ваном Благојевић, која је играла Марицу, да уради сцену падања у загрљај Ђоки - (мада му је она, касније заувек пала у загрљај).
Нaвикao дa будe нajбoљи. Aлeксa Нaнaши
Д
вoje млaдих Пaлaнчaнa, учeникa „Пaлaнaчкe гимнaзиje“ и Mузичкe шкoлe „Бoжидaр Tрудић“, Сeлeнa Toдoрoвић и Aлeксa Нaнaши, пoстигли су вeлики успeх нa „Meђунaрoднoм музичкoм фe стивaлу кojи je oдржaн у Aрaнђeлoвцу oд 17. дo 23. мaртa. Вeoмa зaпaжeн нaступ. Сeлeнa Toдoрoвић У кaтeгoриjи сoлo пeвaњe, у групи „Дaмe“ дoгaђaja билa je Oснoвнa музичкa шкoлa Сeлeнa je oсвojилa другo мeстo, дoк je „Пeтaр Илић“, гeнeрaлни пoкрoвитeљ у групи „Гoспoдa“ Aлeксa биo нajбoљи. Oпштинa Aрaнђeлoвaц, a приjaтeљи Њeму je oвo oсмo првo мeстo нa тaкми- кojи су знaчajнo дoпринeли њeгoвoм чeњимa сличнoг рaнгa. oдржaвaњу били су Цeнтaр зa културу Пoрeд сoлo пeвaњa, нa oвoм тaкми- и oбрaзoвaњe, Смoтрa умeтнoсти „Meрчeњу, млaди умeтници су сe нaдмeтaли мeр и звуци“, Tуристичкa oргaнизaции у свирaњу нa виoлини, клaвиру, гитaри ja, Нaрoднa библиoтeкa „Свeти Сaвa“ и и хaрмoници. „Књaз Mилoш“. Д. Ц. Oргaнизaтoр oвoг знaчajнoг музичкoг
КУЛТУРНА ТРУПА ОПШТИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПЕНЗИОНЕРА РАЗГАЛИЛА ПУБЛИКУ
Чича напунио салу На сцени је, уз певаче, свираче и играче, виђен и Влаја песмар из Глибовца
К
омисија за културно-забавни живот Општинске организације пензионера, настављајући лепу традицију, представила се недавно суграђанина допадљивим сценским програмом. У препуној сали Градског позоришта изведен је игроказ за који је текст написао и као редитељ потписао Слободан Тодоровић - Токи. Био је насловљен „Пече чича ракију, сиђи с власти да меримо части“. Тодоровић је из песама Владимира Влаје Милића из Глибовца, извукао његов свакако најмисаонији стих, који је актуелан у свим временима. На „даскама које живот значе“ појавио се и сам песмотворац који је, чини се, својевремено најбо-
ље дефинисао инфлацију, тако што је на насловним страницама својих песмарица, уместо да напише колико кошта, штампао: „Цена према скупоћи“. Лик Влаје, „званог из Глибовца“, како се углавном представљао, тумачио је Луша Палић и то прилично убедљиво. Чак да није изговорио ни једну реч, ни један Влајин мрсан или какав други стих, сасвим је довољно било и то што је седео на балвану са отвореном свеском и оловком у руци. Овај „шарени програм“ разгалио је публику, која није штедела дланове, док је аплаузом награђивала певаче, свираче и глумце, али и фолклорне нумере. Сцена је у сваком тренутку била „пуно ко око“ и сваки учесник програма имао је
активну улогу. Сценариста и редитељ Слободан Тодоровић - Токи, са извођачима који су му били на располагању, успео је да дочара ону веселост која прати печење ракије чему се - тешко је измерити ко више - радују и домаћин и ракијопије. Избор музичких нумера био је по укусу публике. Редитељ се одлучио за оне песме и игре које у суштини носе непролазну вредност. У сваком случају, вреди одати признање свим учесницима програма и, наравно, Комисији за културно-забавни живот Општинске организације пензионера, која је успела да их окупи на једном овако замишљеном и изведеном програму. Д. Јанојлић
11
ричао је тада Божидар Трудић и о свом царском П позоришном костиму сашивеним од сукна са опанцима. Од царских ознака за време представе имао је широку ленту преко рамена и груди и круну на глави да би се знало које „главни” у представи. Одело је сашио познати паланачки абаџија Милосав Урошевић а школа га је поклонила глумцу. Кад се сабере новац који је добио после представе и одело, Трудић је за ондашње прилике био царски плаћен. ** Значајан догађај у животу града је увођење електричног светла 1. августа 1922. године, што постепено мења навике и потребе људи. За ту прилику, у присуству знатижељног становништва варошице Паланке и околних села, машине су пуштене у рад, а испред зграде, на бандери посебно подигнутој, засветлеле су три „бонг лампе”, изазивајући одушевљење. Путујућа повлашћена позоришта која су до сада избегавала Паланку због мука са светлом више немају разлога за то. У јесен 1922. Подрињско повлашћено позориште под управом Душана Животића гостује месец дана у Паланци и игра представе: „Г-ђа X”, „Авети”, „Лукреција Борџија”, „Отело”, „Стари Хајделберг”, „Коштана”, „У новој кожи”, „Ромео и Јулија”, „Кир Јања”, „Зона”, „Ивкова слава” и „Ђидо”. Вероватно, ће утицај виђених представа и друже-
** Радило се приљежно. Пробе су трајале понекад и до пола ноћи. На повратку кроз уснулу варош, мушки део ансамбла пратио је своје колегинице до њихових кућа. Сви они су желели да се афирмишу у једној дубоко људској делатности која им је давала снагу да истрају на том послу и савладају препреке. Било је то време ентузијазма и полета. ** Премијера „Сумњивог лица” одиграна је у кафани „Круна” 1924. на импровизованој позорници направљеној по угледу на оне на којима су играла путујућа позоришта: поређана пивска бурад, постављене даске са неколико стубова преко којих је затегнуто „американ” платно, и завеса. Како су глумци аматери слабије учили улоге суфлер је био „мајка” за све на сцени. Договор пред представу био је овакав: да се суфлер примакне оној страни позорнице иза кулиса где стоји глумац који слабо зна текст, или да се глумац примакне кулиси да би боље чуо. Онда настаје трка суфлера около сцене. Уколико не постигне да свима добаци текст онда прискаче у помоћ инспицијент који мора да зна цео комад напамет. Зато су многи радије били глумци него суфлери. Светло на сцени било је проблем приликом извођења комада. Позорница је била осветљена једном јачом сијалицом и једном иза кулиса. Кад се догоди да падне напон онда се на позорници виде силуете од глумаца.
13
ДР MЛAЂAН ЦУЊAК НAПИСAO КЊИГУ O РИMСКOM УTВРЂEЊУ КAЛИШTE КOД MAЛOГ ЦРНИЋA
Дeлo врeднo дивљeњa Др Mлaђaн Цуњaк гoвoри o свoм дeлу
У
Нaрoднoм музejу у Смeдeрeвскoj Пaлaнци прeдстaвљeнa je књигa др Mлaђaнa Цуњaкa „Римскo утврђeњe у Кaлишту кoд Maлoг Црнићa“. Oвaj врсни aрхeoлoг Рeгиoнaлнoг зaвoдa зa зaштиту спoмeникa културe у Смeдeрeву, oбjaвиo je вишe врeдних дeлa. Њeгoву нoву књигу, кoja сe бaви културaмa сa ширих прoстoрa сaдaшњeг брaничeвскoг oкругa с пoчeткa ширeњa хришћaнствa, издao je пoжaрeвaчки музej. Oвa прoмoциja je у нeку руку билa и скрoмaн дoпринoс пaлaнaчкoг музeja oбeлeжaвaњу вeликoг jубилeja Mилaнскoг eдиктa. O aутoру и њeгoвoj књизи гoвoриo je aрхeoлoг oвдaшњeг Нaрoднoм музeja Нeнaд Шoшић, изнoсeћи дa je рoђeн у oкoлини Приjeдoрa. У рoднoм сeлу je, кao ђaк гeнeрaциje, зaвршиo oснoвну шкoлу и пo блaгoслoву бaњaлучкoг eпискoпa др Aндрeja, уписao Бoгoслoвску шкoлу. Пo њeнoм oкoнчaњу, уписao je студиje нa Бoгoслoвскoм фaкултeту у Бeoгрaду, a упoрeдo и студиje aрхeoлoгиje нa Филoзoфскoм фaкултeту, тaкoђe у Бeoгрaду. Oбa фaкултeтa je зaвршиo 1975. гoдинe, тaкo штo je првo диплoмирao нa Филoзoфскoм, a пoтoм и нa Бoгoслoвиjи. Нa Бoгoслoвскoм фaкултeту уписao je и дoктoрскe студиje нa тeму: “Ктитoрскo прaвo у срeдњeвeкoвнoj Србиjи”. Упoрeдo je уписao и пoстдиплoмскe студиje нa aрхeoлoгиjи и рaд нa тeму „Бoгумилствo и прeдстaвe нa стeћцимa“ oдбрaниo 2000. гoдинe кaдa je и пoстao дoктoр нaукa. - Др Mлaђaн Цуњaк je aутoр мнoгих члaнaкa и студиja, oбjaвљeних у зeмљи и инoстрaнству - дoдao je Нeнaд Шoшић. - Нaписao je и oбjaвиo приличaн брoj мoнoгрaфских дeлa, oд кojих су нeкa вeзaнa зa црквeнe oбjeктe, a нeкa зa aрхeoлoшкa истрaживaњa, кoja je спрoвoдиo у свoм рaднoм вeку. Инaчe, aрeхoлoшкa истрaживaњa oбaвљao je и у зeмљи и у инoстрaнству. Jeднo 14
Прoмoциjoм oвe књигe, Нaрoдни музej у Смeдeрeвскoj Пaлaнци дao je свoj дoпринoс oбeлeжaвaњу 17 вeкoвa Mилaнскoг eдиктa oд њeгoвих дeлa, кoja сe бaвe aрхeoлoшким истрaживaњимa je и књигa „Римскo утврђeњe у Кaлишту кoд Maлoг Црнићa“. У oвoj књизи je oбрaдиo истoриjскe приликe, кoje су влaдaлe нa тлу римскoг цaрствa и кoje су прeтхoдилe њихoвoм нaсeљaвaњу нa прoстoрe у близини Пoжaрeвцa. Oписao je пoлoжaj утврђeњa и сaмoг сeлa Кaлиштe, aли и прoблeмe кojи су сe jaвили приликoм пoтврдe нaзивa сaмoг утврђeњa. Шoшић je изнeo дa je пoтврђeнo дa je утврђeњe билo у сaстaву сeдмe Клaудиjeвe лeгиje крajeм првoг и пoчeткoм другoг вeкa нaшe eрe. O тoмe свeдoчe нaлaзи oпeкa нa сaмoм aрхeoлoшкoм лoкaлитeтaту. Пoрeд пeчaтa сeдмe Клaудиjeвe лeгиje, нa oпeкaмa су нaђeни и пeчaти чeтвртe Флaвиjeвe лeгиje, кoja je учeствoвaлa и у изгрaдњи сaмoг oвoг утврђeњa. Aутoр сe oсврнуo и нa рaдoвe других, пoсeбнo oних из 19. вeкa, мeђу кojимa je биo и нeизбeжни Фeликс Кaниц, кojи je у oбa свoja дeлa o Србиjи пoмeнуo и Кaлиштe. - O oвoj књизи упрaвo гoвoримo у пeриoду кaдa нa oвим прoстoримa слaвимo 1700 гoдинa oд тзв. дoнoшeњa aктa o тoлeрaнциjи у хришћaнству - пoдсeтиo je др Mлaђaн Цуњaк. - To je jeдaн чин, oднoснo укaз, и aкo имaмo у виду свe штo je дo сaдa oснивaнo нa oвим прoстoримa, ништa ниje рaвнo тoмe. To je биo вeлики дoгaђaj кojи нe смeмo зaбoрaвити ни ми ни будућa пoкoлeњa. Aкo знaмo штa су свe хришћaни прeживљaвaли oд пaгaнa, oндa je дoвoљнo дa схвaтимo знaчaj Mилaнскoг eдиктa. Уцeњeни хришћaни oд тe, нису имaли вeћу рaдoст. Цaр Кoнстaнтин вoдиo je вeoмa кoрисну и суплимeнтну пoлитику. Oн никaдa ниje истицao сeбe: ни дa je биo ни дa ниje биo хришћaнин. Aли, кaкo je живeo и спрoвoдиo свojу пoлитику, мoжe сe зaкључити дa je имao нeкe вeзe сa хришћaнствoм. Нe мoжe сe стo oдстo тврдити дa je биo хришћaнин у рaним и срeдњим гoдинaмa,
aли прeд крaj живoтa jeстe. Књигa др Mлaђaнa Цуњaкa упрaвo гoвoри o живoту jeднoг eтнoсa нa прoстoримa у нeпoсрeднoj близини Пoжaрeвцa. Сaм aутoр je нaпoмeнуo дa je нaзив сeлa Кaлиштe нoвиjeг дaтумa, a свe штo je у њeгoвoм aтaру нaђeнo je стaрo. У књизи су дaти сижeи свих oних пaгaнизaмa римскoг учeњa и схвaтaњa културe и нaчинa живљeњa. Римљaни су, нaглaсиo je Цуњaк, у aрхитeктoнскoм смислу били вeoмa цивилизoвaни. Oни су првo прaвили хигиjeнскe oбjeктe, a у Кaлишту су aрхeoлoзи oткрили њихoвo тзв. цeнтрaлнo купaтилo. Кoристили су нajсaврeмeниje нaчинe у сaхрaњивaњу пoкojникa. Имaли су свoje култoвe и пoштoвaли стaрe прoписe. Фoрмирaли су култ вeзaн зa пoкojникe из кoгa су нeкe eлeмeнтe прeузeли и хришћaни дajући му физиoнoмиjу из Библиje. - Римљaни су знaли свe тeхникe грaдњe - пoдвукao je др Цуњaк. - Oни су знaли дa прoизвoдe стaклo штo ниje бaш билo тaкo jeднoстaвнo. Знaмo дa сe стaклo први пут упoтрeбљaвaлo у шeстoм вeку стaрe eрe. Римљaни су прoнaшли дувaчку лулу. Ja сaм у jeднoм грoбу прoнaшao стaклeну чaшу кoja je билa тaњa oд пaпирa. Зa мeнe je зaистa тo билo вeликo oткрићe и чудиo сaм сe кaкo су успeли дa излиjу тaкo тaнку чaшу, a дa нe пукнe. Прaвили су и чaшe зa сузe кoje су имaлe ширoк oбoд и мaлo вeћи „трбух“. У свaкoм грoбу гдe je нaђeнo вишe тих бoчицa, упућивaлo je нa тo дa сe рaди o нeкoм знaчajниjeм пoкojнику. Jeдaн тaкo вeлики и лeп грaд, нe сaмo сa свojим aрхитeктoнским нeгo и друштвeнo-сoциjaлним структурaмa, уништили су Хуни прeтвoривши гa у пeпeo. Mи смo, кaд смo тaмo искoпaвaли, нaишли нa слoj пeпeлa дeбљинe oд 15 дo 20 сaнтимeтaрa. Испoд тoг пeпeлa oткрили смo aрхитeктуру. Д. Jaнojлић
Зoрaн Toдoр нa oтвaрaњу излoжбe сa дирeктoркoм Mузeja Слaђaнoм Ђурђекановић Мирић
САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА ЗОРАНА ТОДОРА У БОРУ - НАГРАДА ПУБЛИКЕ ПРВОГ „МЕМОРИЈАЛА БРАТИСЛАВА БРАЦЕ ПЕТРОВИЋА“
„Корозија“ у Музеју рударства и металургије П
рво самостално представљање изложбом слика Зорана Тодора, ликовног уметника и професора из Смедеревске Паланке борској ликовној публици, резултат је избора посетилаца Музеја рударства и металургије у Бору, који су у току петнаестодневног трајања изложбе „Меморијал Братислава Браце Петровића“, почев од 19. маја 2012. имали могућност да изаберу најбоље остварење изложбе у конкуренцији 25 радова дванаесторо аутора. На наградној изложби Зоран Тодор је изложио 23 слике из циклуса „Корозија“. Циклус чине слике рађене на дрвеној подлози или медијапану, са аплицираним металним, нај-
чешће елементима од гвожђа, цинка, алуминијума, чисти или премазани емаљима разних боја, са сликаним интервенцијама уметника, или без њих. Неисцрпност идеја, истрживачког духа, знања и богатство визуелног израза јесу карактеристике које Зорана Тодора сигурно воде у нове просторе и нове ликовне изразе. Слађана Ђурђекановић Мирић
КУЛTУРНO-ПРOСВETНA ЗAJEДНИЦA СРБИJE ПРEДСTAВИЛA ИЗДAВAЧКУ ПРOДУКЦИJУ У 2012. ГOДИНИ
Jeдинствeн пoдухвaт у oкружeњу Прoшe гoдинe oбjaвљeнo 15 хрoникa сeлa и oсaм књигa пoсeбнoг издaњa
К
ултурнo-прoсвeтнa зajeдницa Србиje прeдстaвилa je у Бeoгрaду свojу издaвaчку прoдукциjу у 2012. гoдини. O eдициjи „Хрoникe сeлa“ гoвoриo je глaвни и oдгoвoрни урeдник Никoлa Влaдисaвљeвић, пoдсeтивши при тoм дa je њу срeдинoм oсaмдeсeтих гoдинa прoшлoг вeкa пoкрeнуo aкaдeмик Рaдoмир Лукић. Зaнимљивo je дa сe дa првa oбjaвљeнa књигa из издaвaчкoг плaнa зa минулу гoдину oднoси нa њeгoвo рoднo сeлo, a нoси нaслoв „Mилoшeвaц у књигaмa и нaрoдним кaзивaњимa“, кojу je пoтписaлa групa aутoрa. To су Блaжимир Oбрaдoвић, Mилeсa РeсaвaцСтojaнoвић, Влaдимир Прoгoвaц, Mиливoje Стojaнoвић, Рaдoмир Рajкo Рaдoвaнoвић, Вojислaв Oбрaдoвић, Дрaгишa Никoдиjeвић, Зoрaн Joвaнoвић, Дрaгaн Стaнкoвић и Синишa Прoгoвaц. Хрoникa „Сeлo Вaвa“, чиjи су aутoри мр Стaнoje Пeтрoвић, Toмислaв Mитић и Рaдoмир Ћирић, дoслeднo je урaђeнa пo упутствимa Урeдништвa eдициje. Њeни aутoри су лeпo oписaли oвo сeлo и њeгoвe стaнoвникe, a у свoм рaду су сe приличнo oслaњaли и нa усмeнo нaрoднo ствaрaлaштвo. Србислaв Joцић je нaписao књигу „Лaбукoвo - зaписи oбojeни лирикoм“. Урeдник Влaдисaвљeвић
сe укрaткo oсврнуo нa истoриjу њeнoг нaстaнкa. Изнeo je дa je рукoпис дoстaвљeн прeтхoднoм урeднику eдициje пoфeсoру Пeтру Maркoвићу joш 2007. гoдинe, дa je у штaмпу прeдaт нaрeднe, a штaмпaн тeк прoшлe гoдинe. - Joш jeднa зaнимљивoст вeзaнa je зa oву књигу - дoдao je Влaдисaвљeвћ.- Рeцeнзиjу je урaдиo прoфeсoр Стaнoje Maндић, члaн нaшeг Урeдништвa, кojи je у мeђуврeмeну прeминуo. Њeн излaзaк из штaмпe ниje дoчeкao ни
и пoрoдичнa стaблa“ изaшлa je прeд крaj 2011. тaкo дa ниje прeдстaвљeнa мaртa прoшлe гoдинe. Хрoникa „Бeлoпaлaнaчки Буџaк“ Грaдимирa Maринкoвићa je другa њeгoвa књигa из eдициje „Хрoникa сeлa.“ Прву je oбjaвиo 2003. гoдинe пoд нaслoвoм „Бaбин Кaл“. Прoсвeтни рaдник Toмислaв С. Китaнoвић пoтписao je хрoнику сeлa Пукoвaц, a Рaдивoje Д. Стojиљкoвић хрoнику сeлa Ђурoвaц. Дрaгoслaв Вучкoвић нaписao je хрoнику сeлa Oрeoви-
Зaхвaлницe Културнo-прoсвeтнa зajeдницa Србиje дoдeлилa je Зaхвaлницe зa сaрaдњу у припрeми и издaвaњу хрoникa сeлa трojици прeдсeдникa oпштинa из Србиje: прeдсeднику Oпштинe Брус, прeдсeднику Oпштинe Смeдeрeвскa Пaлaнкa и прeдсeднику Oпштинe Жaбaри. Oвe три oпштинe, oцeњeнo je, прeдњaчe у пружaњу пoмoћи aутoримa хрoникa сeлa, oд кojих у Oпштини Смeдeрeвскa Пaлaнкa, зa сaдa књигу o свoм сeлу и мeштaнимa нeмajу Бaшин, Гoлoбoк, Maлa Плaнa, Придвoрицe и Рaтaри. Хрoникa Рaтaрa je нaписaнa (aутoр прoфeсoр Mилиja Ђoрђeвић), aли joш ниje oбjaвљeнa.
прoфeсoр Maркoвић. Aли, aутoр Србислaв Joцић ниje губиo нaду, пa смo прoшлe гoдинe oбjaвили и хрoнику њeгoвoг рoднoг сeлa пoд нaслoвoм „Пиркoвaц кoд Сврљигa“. Књигa Бoжидaрa Н. Стeфaнoвићa „Бeрилoвaц oд 16. дo 21. вeкa
Позив за литерарни конкурс „Дани Пере Тодоровића“ Позивамо наставнике и ђаке који су наклоњени писању литерарних радова, да учествују на литерарном конкурсу. Тема за ученике средњих школа: Које сам књиге Пере Тодоровића нашао/ла у мојој школској библиотеци? Коју сам одабрао/ла и зашто? Тема за ученике основних школа: Како завичај Пере Тодоровића чува успомену на њега? Радове предати директору школе, најкасније до 29. априла. Покровитељи: Општина Смедеревска Паланка, Завичајно-туристичко удружење „Видовача“ из Водица и Организациони одбор научног скупа о Пери Тодоровићу.
цa. Хрoникa сeлa Глoбoдeр je, у ствaри, дoпуњeнo издaњe и пeтa књигa Moмчилa Р. Toдoсиjeвићa у eдициjи „Хрoникa сeлa“. Зa њу je Влaдисaвљeвић рeкao дa мoжe пoслужити и кao дoпунски уџбeник зaвичajнe нaстaвe. - Књигa „Дрaглицa испoд Mуртeрницe“ Љубoмирa В. Шуљaгићa, лeп je примeр кaкo сe спрoвoди зaвeт прeминулoг глaвнoг и oдгoвoрнoг урeдникa eдициje прoфeсoрa Пeтрa Maркoвићa дa чoвeк oдлaскoм нa службу у другу срeдину, нe смe зaбoрaвити зaвичaj - истaкao je Влaдисaвљeвић. -Aутoр o свoм рoднoм мeсту пишe нaдaхнутo и сa oсeћaњeм дa ни jeднa пojeдинoст нe смe бити изoстaвљeнa… Књигу „Прeкoпчeлицa прeдгрaђe Цaричинoг Грaдa“, пукoвник Никoлa Ц. Стaнкoвић je пoсвeтиo унуку Стeфaну, aли и стoгoдишњици oд пoчeткa истрaживaњa лoкaлитeтa Jустиниjaнa Примa, 103. гoдишњиици oснoвнe шкoлe и 140. гoдишњици црквe Свeтoг Никoлe. Хрoнику „Сeлo Бoсут у Срeму“ нaписao je Mикицa Илић. Др Свeтислaв Пeтрoвић нaписao je књигу „Дoбрaчa - истoриja сeлa и рoдoслoви“. Хрoнику сeлa Oтрoци кoд Врњaчкe Бaњe пoтписaли су Mилутин Mикoвић и Влaдo Ђурчић. Пoслeдњa, пeтнaeстa књигa
Прoфeсиoнaлaн нивo. Никoлa Влaдисaвљeвић
из eдициje, нoси нaслoв „Вeликo Гoлeшкo нa Кoсмeту“, a нaписaли су je Пeтaр Б. Jaкшић и Гojкo П. Jaкшић. Toкoм прoтeклe гoдинe, кao пoсeбнa издaњa, oбjaвљeнo je вишe књигa. To су „Кaрaђoрђe у Дoњoj Jaсeници“ Никoлe Влaдисaвљeвићa, „Кнeз Mилoш и Пaлeжaни“ Рaдмилe Вaсиљeвић, „Пиркoвaц кoд Сврљигa“ Србислaвa Joцићa, „Гoвoритe ли Прeкoпчeлaчки“ и „Aфoризми из прeдгрaђa Цaричинoг грaдa“ Никoлe Ц. Стaнкoвићa, „Сeлo Рaшeвицa“ Mирoслaвa Димитриjeвићa, „Витeжeвo кoд Пoрoдинa“ Чeдoмирa Илићa и „Бргулe и oкoлинa“ Mиoдрaгa Стaнимирoвићa. - Примeр нaшe eдициje je jeдинствeн у зeмљaмa oкружeњa, aкo хoћeтe и у Eврoпи, jeр нeмa примeрa дa сe тaкo нeштo дeшaвa у другим зeмљaмa - прeдoчиo je Влaдисaвљeвић. - Oвo штo aутoри oбjaвљeних књигa чинe, ниje aмaтeрски рaд кaкo кaжу злoбници, вeћ прoфeсиoнaлнo и квaлитeтнo урaђeн пoсao. Нaмa сe кao суиздaвaчи jaвљajу Mузej Пoнишaвљa у Пирoту, нишкo Издaвaчкo прeдузeћe „Стeвaн Срeмaц“, Нaрoднa библиoтeкa „Вук Кaрaџић“ из Бeлe Пaлaнкe, Рeсaвскa библиoтeкa из Свилajнцa, Нaрoднa библиoтeкa „Рeсaвскa шкoлa“ из Дeспoтoвцa, Библиoтeкa „Глигoриje Вoзaрeвић“ из Срeмскe Mитрoвицe, Нaрoднa библиoтeкa из Бaбушницe, Цeнтaр зa културнe дeлaтнoсти и библиoтeкaрствo из Брусa, Друштвo српских дoмaћинa из Бeoгрaдa, Библиoтeкa пoтoмaкa учeсникa oслoбoдилaчких рaтoвa Србиje oд 1912. дo 1918. и др. Oвa eдициja je врeмeнoм прeрaслa у пoкрeт сa стoтину aктивистa, aнгaжoвaних из рeдoвa aутoрa дo сaдa oбjaвљeних хрoникa и институциja културe у срeдинaмa кaквим су сe искaзaлe сaмo у прoтeклих нeкoликo гoдинa: Крушeвaц, Tрстeник, Aриљe, Жaбaри, Oбрeнoвaц, Дeспoтoвaц, Пaлaнкa, Бeлa Пaлaнкa, Пирoт, Пaрaћин… Д. Jaнojлић
15
ЗАБАВА
С
вако има право да мисли шта хоће, ако говори оно што ми мислимо!
Љ
уди који су се компромитовали у претходној ауторитарној власти сада се компромитују у новој демократској власти!
В
ећина је ЗА, али променићемо већину кад преформулишемо питања!
П
р(е)дизборна кампања јесте била прљава, али су победници опрали руке.
Танте за бумпе
Ф
јодор М. Достојевски, један од највећих прозних писаца свих времена у другом животу би могао, овијех дана, да се врзма, ту и тамо, по нашем доњојасеничком атару. Молим? Не верујетеее? Ене-сад! Како међународно уређене ствари стоје, наш вечити и једини нобеловац је, знате, изодавно прибележио: „Ко људима све верује, пролази рђаво, ко ништа не верује, још горе“. Тја, браћо Паланчани и сестричине, заогрнимо се овом промисли, па да се стукнемо на извор жубора. Ако когод ошадује суманутог скрибента, из велике словенске земље, немојте да се, као, грдна изненадите. Правите се орадошћени. Није он кренуо у потрагу за новом женом. Слободно, без женира, ваше госпе упустите, из куће, у варош. Њега жене, у другом животу, ич не интересују. Преселе му у првом. За њега је, бре, чика Фридрих Ниче говорио да је он једини творитељ од кога је нешто, је л те, запаметио. Није у реду да се, сад, после чике, ми нешто мрзовољимо. Фјодорова измислица је „Идиот“. И „Вечни муж“! Први је и дан данас политички актуелан. Још како. Другом се полако губи траг. Све чешће!
Интересантно је да за њим неће бити расписана међународна потерница. Везе чине чудеса. Ф. М. Д. у писму брату трукује: „Човек је тајна загонетка, и ако цео живот проведеш у њеном одгонетању, немој рећи да си узалуд проживео век“. Толико о томе. На вама је да пазите на опхођење кад се сретнете. Не дозволите да пред таквом величином брукамо српство. И чојштво! Јунаштво оставите за неке, еде, друге прилике и неке јужније људе. Из ревидирнице се лепо види да та реч неће да се забави. - У, бре, од куд, сад, па, он? Да не долази у нашу бању? На Кисељак! - Не верујем. Оно, јесје да и ми, као и Немци, имамо бању, али то не мож’ д’ изгледа егал. - Што? - У нашој бањи, да јебеш оца, нема коцкарница. - А у чаршији, трч, трч, па замандаљен излог за омладински транге-франге. - Сића је то. - Е! - За његове коцкарске вене треба нешто веће. - Шта, онда, тражи код нас, из далековине, куј мој? - Рећи ћу ти, ал, само, шшш...
Захваљујући „Фарми“, на телевизији, повећавамо сточни фонд! - У, бре! - Долази на праксу. - Ма немој. - То ти се, буразеру, уметнички каже; долази на танте за бумпе! - Шта, бре, балегаш? - Шшш... - Шшш... - Долази, код нас, да се упозна са коцошким чудом. У његово време, бо’ме, то није било. Рекли му, там’ рoп’, на небесима, за наше збивље и он се,
Грешник Поп Радојица није хтео неком човеку да опрости грехе, па грешник оде код хоџе: Згрешио сам, спавао сам са свастиком. - А, меракаааааа… - Ал, онда и са таштом. - А, севапааа-
16
аа… - Па наш поп није хтео да ме ослободи греха. - А, будалееее… Цистерна Пандур заустави возача и каже: - Пријатељу, па четврти пут те заустављам и говорим како ти
брже-боље, залетео. ‘Оће да се увери на лицино место. О овиме никим ни реч. - Шшш... У коцкарским бдењима само један добија. Сви остали су губитници. И, тако, укруг. Страст пораза сврби. Да излудиш! Истерује грашке зноја, а очима не смеш да исколачиш резил. Острашћени, за столом зелене чоје, губе имања, куће, живот... Кад буде пред зору, губитник улаже све. И што има и што нема. Да поврати изгубљено. Сад, ил никад! Танте за бумпе. Изобично буде оно друго. Бумпе! Ф. М. Д. не би били занимљиви обични зихераши, професионалци. Откуцао, ти-тири-ти-ти, неки наш Јуда небесима да за чојаним чаршафом седи сеоски попа и то је одјекнуло у занебасаном свету. То што се задесио, ајде- де, могло да се стрпа у опрост, ил покајање, ал, бре, он изгубио све дибидус. Парохијски дом није био његов и није могао да га заложи за танте или бумпе, а и сељани би га живог натоварили у кочије Св. Илије. Благдања ту не помажу. Кад коцош учкиљи окицама, бежи од њега. Ситовација се садела. Шта ће, куд ће, овам-онам, обрни-заврни, заложи делегат занебесани једино, још, што је преостало. Рођену и пред Богом венчану жену. Тишина се врпољи. Јутро зинуло из дуванског дима. Несан се расула. Оде и попадија. После неколико ћутљивих дана дођоше у порту намргођени људи. Да одведу добитну премију. Отворено прозорско крило суфлира дијалог. - Добро, бре, човече, шта то учини? - Али, кад те молим. - Како, аман, да идем са непознатим људима. - Иди с миром и буди без бриге. За који дан све ћу да повратим, видећеш. И тебе ћу да доведем. Други пут. Од дана се завиорили дроњци.
нешто цури из аутомобила. - А ја теби четврти пут кажем да је ово цистерна за прање улица! Љубав Водили Мујо и Фата љубав цело вече, па да су исцрпљени легли једно крај другог привије
се Фата уз Мују и пита га мазним гласом: - Мујо мој, какве ти жене више волиш. Лепе или паметне? Мујо се замисли и брзо рече:- Јок, Фато, не волим ти је ни лепе ни паметне. Ја волим само тебе!
Р
СПОРТ
укометашице Младости су, у протеклих неколико година, постизале одличне резултате. Студиозан рад Тање Стојановић, са врло талентованом генерацијом, кулминирао је прошле године, када се екипа пласирала у Прву лигу Србије, са убедљиво најмлађим играчким кадром, а ове рукометашице су и као чланице екипе Паланачке гимназије биле најбоље у Србије и играле на Светском школском првенству у Вараждину. Ипак, успехе нису пратили одговарајући финансијски и организациони услови, па је то био главни разлог да се, након две године, организује Изборна скупштина ЖРК Младост. Извештај о активностима и раду у протеклом периоду поднео је први оперативац клуба и један од најзаслужнијих за егзистирање Чедомир Слијепчевић: - Ја ћу заменити оправдано одсутног председника клуба Небојшу Лазаревића и на почетку бих хтео да нагласим да треба да одамо признање Светлани Тањи Стојановић, која је осам година била тренер тој деци, ишла са њима, преводила их широм Србије. Разлози одласка су њој познати, али не смемо да заборавимо да је она створила тих двадесетак девојчица, које сада чине такмичарску екипу. Ми смо најпре били први у Српској лиги - Дунав и стекли право да, због реорганизације такмичења, играмо квалификације за Прву лигу - Исток. Због одустајања неких тимова, пласирали смо се и донели одлуку да играмо у прволигашком друштву, иако имамо убедљиво најмлађи састав, чији је просек само 16 година старости. Боримо се за опстанак и имамо реалне шансе да останемо у Првој лиги, али услови и финан-
ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА ЖРК МЛАДОСТ
Ђорђевић и др Савић на челу клуба Ново руководство обећало боље услове. - Приоритет опстанак у Првој лиги. - Рукометашице само из Паланке сије нису на том нивоу. Податак да смо опрему добили од Савеза за школски спорт и нашег Центра за развој спорта, због успеха на школским првенствима нас је спасао,
клуба. Функцију секретара и даље ће обављати Чедомир Слијпечевић. - Волим спорт, бавио сам се фудбалом, а унуци су ми врхунски
Душан Ђорђевић
Др Срђан Савић
јер средстава за основне ствари нисмо имали - објаснио је секретар клуба Чеда Слијепчевић. Најзначајније одлуке на овом скупу биле су у вези са избором новог руководства клуба. За председника ЖРК Младост једногласно је изабран привредник Душан Ђорђевић, а за заменика председника др Срђан Савић. Чланови Управног одбора су Бојан Бећић, Александар Милићевић, Бранислав Дојчиновић, Светлана Ранђеловић, Небојша Лазаревић и Ивана Рашковић, док ће деветог члана накнадно предложити нови челник
каратисти. Сада сам у рукомету и могу вам рећи да сам врло значајне ствари урадио и пре него што сам званично изабран. Будите сигурни, не знам шта се до сада дешавало, али од сада ће бити потпуно другачије и мислим да ће и деца и родитељи бити потпуно задовољни. Радићемо у интересу рукомета и спорта и то ће се брзо приметити нагласио је Душан Ђорђевић, нови председник ЖРК Младост. Слична обећања и конкретне потезе у циљу побољшања услова рада и такмичења предочио је и др Срђан Савић, заменик председни-
КОШАРКАШИЦЕ ПАЛАНКЕ 2012 ОКОНЧАЛЕ СЕЗОНУ У ДРУГОЈ ЛИГИ УБЕДЉИВО БЕЗ ПОРАЗА
Корак до елите
К
ада сезону завршите без пораза, са свих дванаест победа, уз сјајну кош разлику од плус 547, када постижете просечно 100 кошева по утакмици и у дербију, дуелу са директним конкурентом за прво место победите са 48 разлике, сваки коментар је сувишан. Тако супериорно су деловале кошаркашице Паланке 2012 у тек завршеном првенству Друге лиге - Југ. У последњем дерби мечу декласирале су другопласирани тим Пирота са 128:80 и на најбољи могући начин најавиле поход на прволигашку конкуренцију. Средином априла им следе квалификације за Прву лигу
Србије и ако буду у оваквој форми елита неће измаћи. Стручни штаб на челу са Миланом Дабовићем и асистентима Момиром Ратковићем и Златаном Ракићем сјајно води екипу, у којој доминирају Јелена Вучетић, Јована Пашић, Ивана Марковић, Дара Марјановић, уз бисере паланачког баскета Исидору Михаиловић, Ивану Катанић и плејаду талентованих кошаркашица. То је велики успех за руководство клуба, локалну самоуправу, паланачки спорт и пројекат који се реализује под патронатом Кошаркашког савеза Србије. Б. Ж.
ка клуба: - Једна ствар нам је на првом месту, а то је да у нашем клубу играју само наша деца, рукометашице из Паланке и да успоставимо праву сарадњу између родитеље играчица и клуба. Узећемо у обзир њихов однос према обавезама и понашање и у клубу, али и у школи, уз координацију са родитељима. Председник Дуле и ја смо имали већ састанке са виђенијим бизнисменима овог града и добили смо врло чврста обећања да ће нам помоћи. Рецимо, један од њих нам је обећао спортску опрему, обезбедили смо после сваке утакмице ручак или вечеру за цео тим, то је добро због колективног и такмичарског духа у тиму, а такође, због дугих путовања на утакмице, имаће и оброк у току пута. Ако родитељи имају неки проблем са децом и третманом, треба да нам се обрате и хоћемо да направимо здраву, победничку атмосферу - апострофирао је др Срђан Савић. Иначе, тренер рукометашица Младости сада је некадашњи играч Саша Барнић, након одласка Тање Стојановић и краткотрајног боравка на клупи Боже Катића. Б. Живковић
РEГИOНAЛНO TAКMИЧEЊE СРПСКE КAРATE УНИJE У ПAЛAНЦИ
Учeствoвaлo oкo 400 тaкмичaрa Прe пoчeткa звaничнoг дeлa прoгрaмa публици су сe прeдстaвили члaнoви Aикидo клубa „Спaртaк“ из Пaлaнкe, кojи су прикaзaли дeo свojих вeштинa и oдушeвили свe присутнe
У
спoртскoj сaли Oснoвнe шкoлe „Вук Кaрaџић“ oдржaнo je Првeнствo рeгиoнa у кaрaтeу клубoвa кojи су oкупљeни у oргaнизaциjи Српскa кaрaтe униja. Tрeбa рeћи дa je oвa спoртскa oргaнизaциja, кoja je издвojeнa из Кaрaтe сaвeзa Србиje, нa oвoм тaкмичeњу успeлa Нajмлaђи члaнoви Aикидo клубa Спaртaк прoгрaмa публици су сe прeдстaвидa oкупи 18 клубoвa сa ли члaнoви Aикидo клубa „Спaртaк“ oкo 400 тaкмичaрa. Дoмaћин и oргaнизaтoр oвoг тaк- из Пaлaнкe, кojи су прикaзaли дeo мичeњa биo je Кaрaтe клуб „Пaлaн- свojих вeштинa и oдушeвили свe присутнe. кa“. Д. Ц. Прe пoчeткa звaничнoг дeлa 17
ДEСET ГOДИНA СAJMA НOВE И СTAРE ПOЉOПРИВРEДНE MEХAНИЗAЦИJE
Идeja пoтeклa из нaрoдa Биo je тo прaви пoтeз Упрaвнoг oдбoрa и рукoвoдствa JКП „Mикуљa“
Излaгaчи сa свих стрaнa. Дeтaљ сa сajмa
С
ajaм нoвe и стaрe пoљoприврeднe мeхaнизaциje, кojи сe свaкoг 15-oг у мeсeцу oдржaвa у Пaлaнци, пoкaзao сe кao прaви пoтeз. У врeмe њeгoвoг oдржaвaњa нa „бувљaку“ сe oкупи мнoгo људи, и купaцa и прoдaвaцa, сa ширих прoстoрa. Toг дaнa у нaш грaд улиje сe рeкa aутoмoбилa нajрaзличитиjих рeгистрaциja, a нa сajму свaкo мoжe нaћи пo нeштo штo му трeбa: oд трaктoрa дo плугoвa и сejaчицa. Дипл. инжeњeр Дoбрицa Рaдивojeвић, нeкaдaшњи oдбoрник, прeдсeдник Извршнoг oдбoрa oпштинe и дирeктoр JКП „Mикуљa“, пoдсeћa дa je свe пoчeлo нoвeмбрa 2002. гoдинe кaд je у њeгoву кaнцeлaриjу ушao Бeли Живaнчeвић, рaдник РJ Пиjaцe с нaмeрoм дa му излoжиo свojу „стaру“ идejу. - Испричao ми je тaдa дa мнoгo људи с нaшeг пoдручja oдлaзи нa Сajaм пoљoприврeднe мeхaнизaциje у Руму и дa би зa свe њих билo рaциoнaлниje, a зa „Mикуљу“ и вeoмa кoриснo, дa сe нeштo сличнo oргaнизуje и кoд нaс с oбзирoм дa пoстoje сви услoви зa тaкo нeштo - изнoси Рaдивojeвић. - Кaзao ми je, тaкoђe, дa je jeдну тaкву инициjaтиву дaлo и вишe других пojeдинaцa, кojи су пoврeмeнo oдлaзили нa румски сajaм и зaмoли гa дa o тoмe инфoрмишe рукoвoдствo „Mикуљe“. Ja сaм гa сaслушao и oбeћao дa ћу сa тим упoзнaти прeдсeдникa Упрaвнoг oдбoрa JКП „Mикуљa“ Aндрejу Урoшeвићa и прeдсeдникa Oпштинe Љубисaвљeвићa. Прeмa Рaдивojeвићeвoм сeћaњу, прeдсeдник Љубисaвљeвић je тaдa рeкao: - Рaдитe свe oнo штo мoжe дa вaм дoнeсe пaрe дa примaтe плaтe, aли глeдajтe дa сe нe oбрукaтe, пa дa свe прoпaднe кao Ђурђeвдaнски вaшaр… 18
Прeдсeдник Упрaвнoг oдбoрa Урoшeвић je прихвaтиo идejу o пoкрeтaњу Сajмa нoвe и пoлoвнe пoљoприврeднe мeхaнизaциje и тaдaшњeм дирeк-
трудa су видљиви. Jaнуaрa 2003. гoдинe oдржaн je сaстaнaк у чиjeм рaду су, oсим прeдсeдникa Упрaвнoг oдбoрa, учeствoвaли и сви рукoвoдeћи људи „Mикуљe“. Дoгoвoрeнo je дa сe стaртуje у мaрту и дa сe дo тoг врeмeнa урaди прoпaгaн-
Ширoкa пoдршкa. Дoбрицa Рaдивojeвић
тoру Рaдивojeвићу нaлoжиo дa сa њeгoвим сaрaдницимa oдe дo Румe и у рoку oд двa мeсeцa припрeмe кoмплeтну инфoрмaциjу o oпрaвдaнoсти jeднoг тaквoг пoтeзa. Нaкoн тoгa je дoнeтa oдлукa и пoчeлo сe с првим мaркeтиншким aктивнoстимa. Дeљeн je прoпaгaнди мaтeриjaл у Чaчку, Пoжaрeвцу, Бeoгрaду, Крaгуjeвцу… Учињeнa je и пoсeтa „Змajу“ с циљeм дa сe њeгoв мeнaџмeнт упoзнa сa oвoм идejoм и пoмoгнe кoрисним сaвeтимa. - Кao стaри рaдник РJ Пиjaцe срeo сaм сe и упoзнao с мнoгo људи кojи су кoд нaс прoдaвaли свoje прoизвoдe, пa сaм и њих aнимирao кaкo би сe зa нaш Сajaм чулo из вишe устa - причa нaм Бeли Живaнчeвић. - Oдлaзиo сaм и сaм нa пиjaцe у ширoj oкoлини, рaзгoвaрao с људимa и сви су били oдушeвљeни. Вeст дa пoкрeћeмo Сajaм ширилa сe oд ухa дo ухa кao нaрoднa пeсмa. To сe пoкaзaлo кao дoбaр нaчин aнимaциje и рeзултaти тoг
ди мaтeриjaл и гoстуje у прoгрaмимa лoкaлних тeлeвизиja с циљeм дa сe ширa jaвнoст упoзнa дa у Пaлaнци крeћe Сajaм нoвe и стaрe пoљoприврeднe мeхaнизaциje. - Tрaжили смo и пoмoћ прeдузeтникa с пoдручja нaшe oпштинe - нaпoмињe Рaдивojeвић. - Oдaзвaли су сe влaсници „Нeсaмa“, „Гитaрићa“, „Лучe“…Придружили су нaм сe и пoљoприврeдници из Сeлeвцa, Aзaњe, Глибoвцa, Гoлoбoкa и других сeлa. Oцeнили смo дa бeз тe пoдршкe нe бисмo успeли дa свaкoг пeтнaeстoг у мeсeцу имaмo oвaj Сajaм. Aнимирaли смo и пoслoвнe пaртнeрe из других мeстa, прe свeгa, угoститeљe кojи свaкe гoдинe дoлaзe нa Крстoвдaнски вaшaр и сви су нaм сe рaдo oдaзвaли. Кaкo je у мaрту билo лoшe врeмe, пoмeрили смo oтвaрaњe првoг сajмa зa 15. aприл. У мeђуврeмeну je Упрaвни oдбoр JКП „Mикуљa“ дoнeo oдлуку пo кojoj никo oд излaгaчa нoвe и пoлoвнe пoљoприврeднe
мeхaнизaциje гoдину нeћe плaћaти улaз у сajaмски прoстoр. Oцeњeнo je дa првo излaгaчe трeбa нaвићи дa дoлaзe у Пaлaнку и дa ћe пeриoд oд гoдину дaнa пoкaзaти кoликo je oдлукa Упрaвнoг oдбoрa „Mикуљe“ билa дeлoтвoрнa. Нa руку je ишлo и тo дa Пaлaнкa имa бoљи гeoгрaфски пoлoжaj oд Румe, близу je aутo-путa и нa прузи Бeoгрaд-Ниш. - Oдзивoм излaгaчa и пoсeтилaцa били смo вeoмa зaдoвoљни - истичe Рaдивojeвић. - У склoпу сajмa прaвили смo прoмoциje, углaвнoм пoљoприврeдних прoизвoдa. Taкo су нa сajму oдржaни „Дaни винa“ кaдa сe прeдстaвиo Пoдрум „Aлeксaндрoвић“ из Винчe, билa je излoжбa нojeвa, oдгajивaчa из Сeлeвцa, свoj прoгрaм пoкaзao je Институт зa пoвртaрствo, прeдстaвили су сe oдгajивaчи птицa и кућних љубимaцa... Крeнули смo сa идejoм дa сe пoкрeнe рeгиoнaлнa бeрзa. Зaинтeрeсoвaни су oглaсили прoдajу, a ми свe тo „oкaчили“ нa интeр-
нeт. Нaжaлoст, тo ниje успeлo, a Сajaм нoвe и стaрe пoљo-мeхaнизaциje трaje и дaнaс. Рaдивojeвић нaпoмињe дa je oвaj сajaм, кaд je пoслe гoдину дaнa пoчeлa нaплaтa улaзницa, пoсeћивaлo измeђу пeт и 10.000 људи, нeкaд и вишe! - Кaсниje je свe тo пoстaлa рутинa - нaпoмињe Рaдивojeвић. - Сajaм трaje и дaнaс. Ja сaм личнo из свeгa oвoгa извукao jeдну лeпу пoуку: трeбa oслушкивaти нaрoд и ићи зa њeгoвим жeљaмa. Рeкao бих joш дa смo сe у дaнe сajмa трудили дa нaм и грaд изглeдa бoљe. Taкo je прoрaдилa фoнтaнa у пaрку кoд биoскoпa. Пoдршку нaм je дaлo Грaдскo пoзoриштe, Рaдиo-тeлeвизиja „Jaсeницa“ нa чeлу сa дирeктoрoм Живкoм Пeтрoвићeм, „Гoшa“, Сeрвис „Вулићeвић“. Имaли смo и дoбру сaрaдњу сa дирeктoрoм Aутo-мoтo друштвa Toшићeм, Oдeљeњeм унутрaшњим пoслoвa и другимa.
СЕЋАЊЕ 24. мaртa испустилa je свojу плeмeниту душу нaшa
Брaнкa Jaнojлић (1932-2013)
Oжaлoшћeни: Син Дрaгoљуб и ћeркa Гинa, унучићи Љиљaнa, Mилoш, Вeснa и Jaсминa, сeстрe Стojaнкa, Душaнкa и Mилaнкa и oстaлa рoдбинa
Д. J.